INTERKULTURALIZAM

I BOLONJA PROCES
Projekat koji finansira EU, organi- Istorija balkanskih
Council
of Europe
Conseil
de l´Europe
zuje Kancelarija za vezu Evropske
komisije i sprovodi Savet Evrope
Egipćana i Aškalija

Istorija
Identiteta Aškalija 2.0

Rubin Zemon

Da bi se razumela kompleksnost problema u vezi sa novim manjinama i etničkim identitetama na Bal-

kanu, moramo imati na umu balkanski kontekst toga kako se shvataju začeci nacije i njena istorija. Is-
torija i folklorna tradicija imaju posebno mesto u životu balkanskih nacija, gde je proces etno-naciona-
lnog razvoja počeo kasnije nego u Zapadnoj Evropi, u devetnaestom veku, i još uvek je danas aktivan.
Istorija ovde nije toliko nauka koliko je deo nacionalne mitologije.

projektuje u različitim oblicima u modernim vremenima,

MITOLOGIJA NASUPROT
NAUCI NA BALKANU
Svaka nacija i zajednica na Balkanu ima svoju istorijsku
mitologiju koja datira unazad iz najstarijih vremena
(uglavnom iz kolevke civilizacije), što otkriva njenu
veličanstvenu prošlost. Ona se stalno ponovo rađa i
posebno u krizama. Balkanske nacije mogu ponekad da
se pojave kao manje otvorene i prijemčive za nove ideje;
one se mogu činiti zatvorenim u okviru šema inferiornih
komplesa prošlosti, pre nego otvorene prema današnjim
problemiima i perspektivama budućnosti. Folklorne
tradicije su važne balkanskim nacijama jer su one integralni
deo istorijske neo-mitologije, koja se često koristi za

Aškalije NA KOSOVU 1 Il. 1 Ovim tekstovima možemo pristupiti na osnovu pesme, koju je
napisao Selahedin Kryeziu, autor iz Prizrena na Kosovu fe-
bruara 1993, koja izražava zbunjenost običnog Aškalije koji se
SR B I JA
Mitrovica suočava sa novim i hitnim pitanjem identiteta Aškalija:
CRNA Vucitrn
Istok KO SAM JA? Il. 2
Vrelo PRIŠTINA
KOSOVO Novo B rdo Oni me pitaju ko sam ja. | Ne znam šta da kažem. | Kući,
Pec govorim jezikom Albanaca, | Ali nisam Albanac.
Klina Kosovo Polje
Ko sam ja, ja se takođe pitam. | Moji drugari su uglavnom
Decani
Štimlje Romi, ali mi nismo Romi. | Mi imamo ista venčanja kao oni,
Orahovac Uroševac
| a često se venčavamo s njima, | Ali ne znamo njihov jezik.
Suva Reka
Moj deda i deda mog dede, | i svi moji preci. | Ni
AL B AN I JA oni ne znaju. | Ja ne znam ko sam ja. | Možda dok
Prizren
ne umrem. | Ja ću ingorisati ko sam ja. | Mislim da
BIVŠA JUGOSLEVENSKA nema nikog na sevetu kao što smo mi, da ingorišu
REPUBLIKA MAKEDONIJA ko su. | Sve, ja ignorišem sve iz svoje prošlosti, |
ja ne znam odakle dolazim, | ja ne znam ko sam. | I zašto
Gradovi sa populacijom Aškalija na Kosovu ne znam – čak i to ne znam.
Cities from ancient Egypt from where
Na osnovu Philippe Rekacewicz, UNEP/GRID-Arendal, Izvor: UNMIK; Uzeto iz Dr Marcel Courthiade (Institut National del Langues et Civili-
Deveta ocena situacije etničkih manjina na Kosovu (2002), OSCE-UNH- sations Orientales – Unviersite de Paris & Union Rromani Internationale
CR; Kosovo Humanitarni informacioni centar za zajednice. – Commissariat a la langue et aux droits linguistiques)
 2.0
Istorija identieta Aškalija
njenu suštinu i argumente radi objašnjavanja savremenih
problema. Aškalije su objektivno ’najnovija’ manjina,
koja je stupila na međunarodnu scenu, tek nakon kosovske
krize. Postojanje identiteta Aškalija je već bilo poznato
malom krugu naučnika koji se bave proučavanjem Roma.
Ovi naučnici ih obično identifikuju kao Rome koji govore
albanski jezik, pre kosovske krize. Sami Aškalije, zavisno
od lokalnih uslova, zbog istog jezika i slične kulture, su
gravitirali prema Albancima. Pre kosovske krize Aškalije
na Kosovu su brojani ili im je broj proizvoljno određivan
ali nisu nikad uključeni u bilo koji popis, jer su se izjasnili
kao Albanci. Ova vrsta izjašnjavanja društveno izopštenih
Aškalija je išla u prilog albanskoj nacionalnoj politici na
Kosovu takođe, kako bi se prikupilo što više arguemenata
za diskriminaciju protiv Albanaca na Kosovu pre 1999.g.
Prva i druga takozvana Nacionalna zastava Aškalija | Il. 4 Jedan od postera korišćenih u kampanji za podizanje svesti o etničkom
Il. 3
identitetu i pripadnosti zajednici Aškalija | Il. 5 Sabit Rahmani, predsednik Demokratske partije albanskih Aškalija na Kosovu, Hafize
Hajdini, Danush Ademi i Etem Arifi, poslanici u kosovskom parlamentu, Abedin Toplica, lider ’Matice Aškalija’, Muhamet Arifi,
Izvršni direktor Balkanskih suncokreta Kosovo
Ali nakon kosovske krize nije bilo više potrebe za takvim
argumentima, tako da je na Kosovu afirmisano razlikovanje
između Albanaca i Aškalija [II.3].
Zaista izgleda da nema kulturnih i drugih
različitosti, etničke distance ili branika između balkanskih
Egipćana na Kosovu i Aškalija. Jedina razlika je različita
samoidentifikacija ljudi. Ljudi iz zajednice Aškalija na
Kosovu se izjašnjavaju da su isti narod kao i Egipćani, ali
ne prihvataju identifikaciju kao Egipćani. Sa druge strane
Egipćani kažu da su Aškalije samo jedan od folklornih
naziva (etnonima) za Egipćane. Međutim u drugu ruku,
većina populacije na Kosovu, u većini slučajeva smatra
Aškalije (kao i Egipćane) da su Romi koji govore albanski
jezik, koji ne žele da priznaju svoje poreklo i tragaju za
novim identitetima. Aškalije i Egipćani poriču svaku vezu sa
Romima i u stvari oni žive totalno odvojenim životima.
Suprotno afirmaciji identieta Aškalija nakon kosovske
krize, egipćanski identiet je od strane Albanaca na Kosovu

i međunarodne zajednice kao i nekih ’Zapadnih’ naučnika
smatrana kao ’identitet afrimisan od strane srpskog režima za
’Cigane koji su govorili albanski jezik’, sa ciljem smanjenja
broja Albanaca na Kosovu. Kao dodatak ovoj kvazi-para-
digmi je i činjenica da su predstavnici egipćanske zajednice
učestvovali u pregovorima u Rambujeu, kao deo srpske de-
legacije 1999. Iz tog razloga neki članovi Aškalija/Egipćana
na Kosovu su se osećali komotnije i čak sigurnije ukoliko su
se izjašnjavali da pripadaju ’Aškalijama’ [II.4].
Prisustvo međunarodnih snaga i organizacija na Ko-
sovu i njihovi pokušaju da obezbede predstavljanje svih man-
jina u kosovskom parlamentu i drugim telima koja donose
odluke, je ubrzao proces manifestacije razlike ne-romskog,
ne-egipćanskog i ne-albanskog identiteta Aškalija. Aškalije
su insistirali da dobiju mestu u rukovodećim telima.
Tokom relativno kratkog vremena Aškalije su uspeli
da formiraju svoju organizaciju, kao što je politička partija,
Demokratska partija albanskih Aškalija na Kosovu, sa Sa-
bitom Rahmanijem kao predsednikom (osnovana decembra
1999) i ne-vladine organizacije ’Demokratska nada’, koji je
vodio Agim Hyseni. Postoje takođe i NVO u Kosovom Polju
i Uroševcu. Na pralamentarnim izborima na Kosovu 2008,
Aškalije su osvojile 3 poslanička mesta: gdja Hafize Hajdini,
g Danush Ademi i g Etem Arifi [II.5].
Veliki broj Aškalija sa Kosova živi u Srbiji i Vo-
jvodini (na periferijama Beograda i Novog Sada). Tako je
većina aktivnih NVO Aškalija smešteno u Novom Sadu,
’Matica Aškalija’ (glavna kancelarija Aškalija), koju vodi
Abedin Toplica [II.5].
Jedan od najuglednijih intelektualaca i aktivista NVO
iz aškalijske zajednice na Kosovu je g. Muhamet Arifi,
koji je takođe i član Konslutativnog veća zajednica Vlade
Kosova [Il. 5].
INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCES
Projekat koji finansira EU, organizuje Kancelarija za vezu
Evropske komisije i sprovodi Savet Evrope
Il. 6 Persijska porodica u srednjem veku | Il. 7 Statua Izide na ruševinama starog Aškelon |
IZGRADNJA
ISTORIJE
Uprkos činjenici da identitet Aškalija dobija političko i ja-
vno priznavanje, veliki jaz i dalje postoji u naučnom pra-
vdanju takve vrste identifikacije kao posebne etničke za-
jednice. Do sada u akademskom svetu, nije bilo naučnih
radova sa istorijskom ili drugom argumentacijom i
činjenicama o etno-genezi i istoriji Aškalija kao posebne
etničke zajednice.
Lideri zajednice Aškalija su ‚brzo‘ stvorili svoja
objašnjenja svoje etno-geneze i istorije, što su uglavnom
verovanja i narodne priče. Postoji mnogo verbalnih verzija
o legendama o dolasku ove zajednice na Kosovo, koje su
do sada uglavnom zasnovane na folkloru i kvazi-naučnim
dokazima, čija je glavna svrha da se Aškaliji razlikuju o
Roma i Egipćana. Moramo spomenuti da ova objašnjenja
porekla Aškalija nisu prisutna u verbalnoj istoriji ljudi, već
su konstruisana od strane nekih lidera aškalijske zajednice:
PERSIJSKO POREKLO
Prema njihovom objašnjenju, Aškalije su poreklom iz Irana
i stigli su na Balkan u IV veku. Zato, su oni drugi najsta-
riji narod ovde. Kada su došli samo su Iliri bili ovde i oni
(Aškalije) su prihvatili jezik Ilira a Iliri su prihvatili religiju
Aškalija, tj. Islam. (Moramo istaći da se Islam nije pojavio
do VII veka). Aškan je relativno široko prisutno iransko prvo
ime koje potiče iz Stare Persije, poznato kao ime stare per-
sijske dinastije ’Aškanian’, po prvom kralju ’Aškanu’ (mada,
tačna fonologija ili orgologija imena mora biti različita u
jeziku tog doba). Ovaj kralj je poznat grčkim (helenskim)
istoričarima kao ’Arsaces’ i njegova dinstija je postala poz-
nata u egnleskom jeziku kao ’Parthian’ ili ’Arsacid’. Persi-
ja je pod vladavinom Parthiana (228 PNE – 226 PNE) bila
uglavnom poznata kao ’Parthia’. Parthi, koje su predvodili
Arsacidi/Aškanin dinastijom (Asirski izvori toga vremena
Istorija balkanskih
Egipćana i Aškalija
LOKACIJA AŠKELONA Il. 8
S I R I JA
L I B AN
Mediteransko
more
Aškelon
Jo r d a n
I Z RA E L
E G I PAT
Il. 8 Lokacija Aškelona
su Parthiane oslovaljavali kao ’Aškuz’), su bili nomadsko
pleme konjanika iz severoistočne provincije Korasan, pla-
ninskog regiona koje se prostire između današnjeg Irana, Av-
ganistana i Tadžikistana. Njihova vladavina je bila obeležena
ratom sa Rimskom Imperijom i povećanom helenizacijom
Persije. Normalno, ime ’Aškan’ danas ne izaziva zabunu o
polu, verovatno zbog završetka ’kan’ i najverovatnije asoci-
jacije sa razvijenim ’Kanom’, poznatim pod kulturnim ste-
reotipom ’Džingis Kan’. Igra reči na jeziku Farsi, reči ’Ašk’
daje značenje ’suze’, dodajući poetski nežni dodir imenu
[II.6).
ITALIJANSKO POREKLO
Prema drugoj legendi o njihovom poreklu, Aškalije su kolo-
nizatori starog Rima, koji su došli iz Italije u Albaniju. Zbog
toga Aškalije govore albanskim jezikom. Prema ovoj folk-
etimologijskog verziji, Albanska forma ’Hashkalija’ dolazi
od albanske rečenice: ’ajde vrati se u Italiju’. (Cf. Pozna-
ta albanska folk etimologija Amerike (albanske Amerike):
(’Jedi!Uzmi!Idi!).
SEMITSKO POREKLO
Još jedna verzija o poreklu se takođe pojavila, prema ko-
joj, Aškalije potiču iz grada Aškelona u biblijskoj Palestini,
tj uopšteno govoreći, kao i svaka druga balkanska nacija,
Aškalije su razvili svoje poreklo iz najstarijih vremena i po-
vezuje se sa svetskim civilizacijama i religijama. Aškelon ili
Ashqelon je primorsko mesto u Južnom Districtu Izraela. Stara
luka Aškelon datira iz bronzanog doba. Na osnovu istorijskih
podataka, njom su vladali Kananiti, Palestini, Izraeliti, Vavi-
lonci, Grci, Feničani, Rimljani, Persijanci, Egipćani, Mislima-
ni, Britanci i Krstaši. Uništena je od strane Mamluka 1270 i
nije bila više u upotrebi. Moderni grad Aškelon je izrastao iz
arapskog grada al-Majdala. 1956 je to bilo selo sa 559 misli-
manskih domaćinstava, a 1931, 6,166 mislimana i 41 hrišćana
je živelo u njemu [II.7,8].

 Istorija balkanskih
2.0
Istorija identieta Aškalija Egipćana i Aškalija

’Teatar Aškalija’ na proslavi godišnjice aškalijske manjine |

Il. 9 Il. 10 Kovačka vatra | Il. 11 Aškalijska deca se igraju u selu
Dubrava, pored grada Uroševca

samo su neke zanatlije mogle to da rade, te zanatlije su dobile

ETIMOLOGIJA
REČI ’Aškalije’
Folklorni naziv ’Aškalije’ je u upotrebi u Kosovom Polju (ali ne
i u Metohiji), kao i u nekim graničnim oblastima ’Bivše Jugoslo-
venske Republike Makedonije’ sa Kosovom (Skoplje i Tetovo).
Rajko Djurić je napisao da su reč Aškal/Aškalije spo-
minjali orijentalni i vizantijski pisci u debatama o slovenskim
i antičkim narodima, mada takve pominjanje nedostaje u bilo
kojim referencama. Rasprave o slovenskim i antičkim naro-
dima u istoriografiji su se odvijale u IV do VI veka.
Neki antropolizi i filolozi su napravili analize etimo-
logije reči ’Aškalije’. Njihovo mišljenje je da reč dolazi iz al-
banske reči za ćumur, koji su kovači Aškalije koristili za svoje
vatre. Proces pravljenja ćumura za kovače je veoma težak, i
etnonim (na albanskom jeziku ćumur – eshka/ashka), ’eshka/
ashka-majstori’ i stoga dobili ime Aškalije (III.10).
Objašnjenje u narodu za reč Aškalije je da je to ime
dato Egipćanima od strane Roma, jer su oni želeli da se raz-
likuju od njih ali su imali sličnu tamnoputu kožu. ’Aš’ znači
’crn’, i ’kali’ na albanskom znači ’konj’ (Crni konj)! Ali na
romskom jeziku ’kali’ znači ’crn’ a ’aš’ znači ’stani’. Među
balkanskim narodima ’aš’ je turski termin koji se koristi kada
ljudi žele da kažu ’ne više’, ’potroši’, kao i kada nešto ili neko
mora da bude izbačen (’idi odvade’).
U akademskom svetu samo Marcel Courthiade je
pojavljuje sa jasnim stavom o pitanju etnonima ’Aškalije’ u
njegovom radu ,,Vous dites Ashkali? J’ai compris Egyptien!’
objašnjavajući da je Aškalije jedno od etno-imena, ili možda
pseudonima, za zajednicu balkanskih Egipćana.

LITERATURA

Bacler A., 2007. The development of identities among the population of Gypsy origin in Kosovo: Ashkali, Egyptians and Roma,
Sprawy Narodowościowe, Warsaw. | Duijizing G., 2000. Making of Egyptians in Kosovo and Macedonia, Religion and Politics of
identity in Kosovo, London | Eriksen T. H., 1993. Ethnicity and Nationalism, London. | Courthiade M., 2002. Vous avez dit Ashkali?
J’avais compris Egyptien. Bulletin de l’INALCO, Paris. | Courthiade M., 2003. Quelques Proverbes Des Ashkalo-Egyptiens De
Prishtrina- recueillis en 1980 par Lumia Osmani Kuc et suivis de quelques poèmes recents d’auteurs divers, INALCO, Paris. |
Marushiakova E. and others, 2001. Identity formation among the minorities in the Balkans: The case of Roma, Egyptians and
Ashkali in Kosovo. Minority Studies Society Studii Romani, Sofia.

1
Sve reference na Kosovo, bilo teritorijalne, institucionalne ili u smislu populacije u ovom tekstu se podrazumevaju u punoj saglasnosti
sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i bez političkih predrasuda o statusu Kosova.

INTERKULTURALIZAM ©Savet Evrope. Sva prava zadržana. Delovi ove publikacije ne smeju biti prevođeni,
reprodukovani ili prenošeni u bilo kom obliku, na bilo koji način, elektronski (CD-
I BOLONJA PROCES
Rom, interent itd) ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili bilo kakvo
Projekat koji finansira EU, organi- čuvanje informarmacija ili sistem pronalaženja, bez prethodne pismene dozvole od
Council Conseil zuje Kancelarija za vezu Evropske strane Odeljenja za publikovanje, Direkcije za komunikacije (F-67075, Starzbur cedex
of Europe de l´Europe komisije i sprovodi Savet Evrope ili publishing@coe.int) http://www.coe.int