Danica Minić

i Slobodanka Dekić

Da li mačke jedu lice?

lice?
Kako i zašto smo gledale seriju Seks i grad

Intervju o seriji Seks i grad, obavljen je kao jedna od dve metodološke vežbe
Medijske istraživačke grupe u Centru za ženske studije. Članice grupe učestvovale su
u ovom istraživanju kao gledateljke. Moderatorka razgovora bila je Snježana
Milivojević a studentkinje su obavile sve analitičke poslove. Tekstove je skunula sa
trake i priredila Majda Sikošek, a u raznim fazama većina ih je učestvovala u čitanju,
izboru bitnih pitanja, tema, teza i citata. Završnu verziju izveštaja priredile su Danica
Minić i Slobodanka Dekić. Grupa je radila u tri sesije, ali su za izveštaj korišćena samo
dva intervjua, jer su bila fokusirana na dominantne teme serije.
U prvom razgovoru učestvovalo je devet, a u drugom jedanaest sagovornica, čija je
najočiglednija zajednička karakteristika bila činjenica da su sve pohañale Ženske
studije. Razlike su postojale u godištima i porodičnoj situaciji, pri čemu su veći deo
grupe činile devojke, žene u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim, neudate, bez
dece, sa partnerima ili bez njih, dok su tri učesnice bile udate i sa decom, u kasnim
tridesetim ili četrdesetim godinama. Uglavnom se radilo o studentkinjama ili osobama
sa visokim obrazovanjem. Neke od njih nisu zaposlene, neke još studiraju, pa ne rade,
neke rade honorarno, neke imaju stalni posao, a neke karijeru. Socijalni status i
materijalno stanje učesnica nisu bili predmet ispitivanja, i mada se u razgovorima nisu
pokazivale neke veće razlike u tom smislu, taj deo je zapravo ostao nejasan. Kada je
u pitanju serija, učesnice su se tu takoñe razlikovale, pošto je bilo onih koje su gledale
sve epizode i vole seriju, bilo je, potom, povremenih gledateljki, a dve meñu njima su
pogledale odreñene epizode samo za tu priliku.1 Razlike će se naravno pojaviti i u
samom viñenju serije, u mišljenjima, utiscima, reakcijama, kao i u iskustvima učesnica
sa seksom i gradom u njihovom okruženju.

O čemu je serija?
Razgovori fokus grupe počeli su pitanjem o temi serije. Brzi krug asocijacija i
odgovora vidi Seks i grad kao seriju:

1
Kako se citati učesnica razgovora budu pojavljivali, uz njih će stajati informacije o njihovom godištu i
frekventnosti gledanja serije (stalna gledateljka - sg, povremena gledateljka - pg, retko gleda - rg, ne gleda - ng,
tj. gledala je samo za tu priliku).

63
G.K.: – O četiri žene koje nemaju sreće u ljubavi, i sve čekaju svog princa! Pošto
nemaju sreće, one se, kao i sve žene, pitaju „a što baš nemamo, u čemu je tajna?“
(29, rg)

J.B.: – O muško-ženskim odnosima uopšte, možda i iz neke perspektive o kojoj nismo

često razmišljali. Sve varijante i mogućnosti su uzete u razmatranje. (45, sg)

J.O.: – O četiri samostalne žene u jednom velikom gradu. Možda serija ima malo
„ženski ugao“... Što se mene tiče, napokon! (29, sg)

I.K.: – O seksualnom osloboñenju žena, zato što tretira žene i njihov seksualni život i
upravo naglašava njihovo seksualno osloboñenje, u smislu da žene shvataju
seksualne odnose kao muškarci… (32, pg)

O.M.: – O jednom eksperimentu u koji ulaze te četiri žene. One donose odluku da
seksu pristupe na jedan osloboñen način kao zadovoljstvu samom po sebi i da ne
traže nešto više od toga, kao što je odnos, dugotrajnu vezu, partnera za ceo život. (40,
ng)

J.: – O četiri devojke u Njujorku, koje su slobodne, uspešne žene, ali opet različite u
načinu na koji svaka od njih reaguje na neki problem. (25, sg)

K.J.: – Serija jeste o seksu ali ne samo o tome, već i o prijateljskim i meñuljudskim
odnosima! Dopala mi se transparentnost govora o seksu! Dakle, njih četiri govore o
tome! (28, sg)

64
 Viñenja teme variraju od serije o četiri uspešne, slobodne žene u Njujorku, preko
muško-ženskih odnosa uopšte, do seksualnog osloboñenja žena i seksa kao
zadovoljstva po sebi. Upitane da li je seks u fokusu, učesnice konkretizuju mesto teme
seksa u okviru serije. Prema jednoj učesnici, serija uopšte nije o seksu, već je on
istaknut kao tema samo da bi se gledalište zaintrigiralo. Ponavlja se mišljenje koje
sužava temu seksa na seksualno osloboñenje žena kao predmet serije, a pominje se i
otvaranje tabua kao još jedna odrednica teme seksa. Mišljenja se grupišu oko viñenja
da serija jeste o seksu, ali ne isključivo. (J.O.): – ″Seks zauzima veliki deo serije, ali se
inače i drugi odnosi provlače u svim sferama. Po meni nije reč samo o seksu, jer je to
toliko isprepleteno u životu, da ne može da bude samo o seksu.″ Pozivajući se na
izjavu Samante u seriji: – ″Po prvi put u istoriji Menhetna dešava se da žene imaju
jednako moći i novca kao muškarci, plus luksuz tretiranja muškarca kao seksualnog
objekta″, deo učesnica misli da serija postavlja pitanje kako se jedna vrsta ekonomske
i društvene moći prenosi i na seksualne odnose. Niz odgovora sa ovog stanovišta vidi
temu seksa u seriji u relaciji sa drugim društvenim odnosima, i rezimira da je moguća
tema serije društveni odnos prema seksu. Kao motive koji se unutar ove teme
najčešće pojavljuju u seriji, učesnice će u razgovoru odrediti: seks i moć, seks i
samački status i govor o seksualnosti.

65
Zašto, kako, ko gleda seriju?
Predubeñenja i očekivanja od serije postojala su pre gledanja i formirana su prema
učesnicama, ili reklamom, ili komentarima prijatelja. Neke od njih se sećaju da su čule
sledeće atribute o seriji: popularna, duhovita, interesantna, drugačija. Očekivanja
izazvana reklamom kreću se od reakcije (K): Aha, ovo je nešto interesantno, što je
gledanje i potvrdilo, do razočaranja (G): Ja sam možda očekivala nešto mnogo oštrije i
agresivnije, a ova je priča u stvari naivna. Umesto urbane i glamurozne serije, kakvu je
očekivala jedna učesnica, odgledala je seriju koja se više bavi društvenim problemima,
ali je to razilaženje nije razočaralo. O navikama gledanja neke učesnice kažu:

J.J.: – …imam čak i ritual, ona doñe kod mene pre nego što izañemo napolje,
odgledamo tu epizodu uz koktelčić i tek onda izañemo... ili se propuštena epizoda
prepričava.

Daju se i opisi gledanja:

B.D.: – O, da! Ludilo totalno. Gde je Zverka, ko je sa Zverkom, da li su se, da li nisu…

gleda i moja mama koja ima 55 godina i uživa u tome. To i jeste neki mali prostor gde
žene izañu sa nekim svojim intimnim potrebama, da razgovaraju o tim temama. Ja
nikada do sada na TV-u nisam videla da je to urañeno na ovaj način. (25, pg)

Većem delu grupe serija se dopada zbog humora, brzine, načina na koji one o
svemu razgovaraju i prepoznavanja situacija iz svog okruženja u seriji. Učesnice
kojima se serija ne dopada, uglavnom kao razlog navode klizanje u rodne konvencije
serije koja ima pretenzije da predstavlja iskustva četiri uspešne, emancipovane žene i
da u tom smislu deluju oslobañajuće.

J.O.: – Meni se dopala prva epizoda, moram da priznam. Dopala mi se baš zato što je
brza, sažeta i duhovita, što uvek ima nekog podteksta i nekih detalja, koje ja lično
nalazim u svom okruženju. Iako je Beograd jedan mali grad, ja sam sebe zatekla da
sa svojim prijateljicama pričam na jedan vrlo sličan način, i to se dešava isključivo u
ženskom društvu.

G.K: – Prva epizoda koju sam odgledala meni je bila bezvezna i dalje nisam gledala.
Onda sam posle nekog vremena pomislila da se možda popravila, kad je već toliki
ljudi gledaju, tako da sada odgledam ponekad, kad baš imam vremena. Ne mogu da
kažem da sam našla razloga za oduševljenje. Ja ne mislim da je to priča o
osloboñenim ženama koje uživaju u seksu. Mi vidimo četiri uspešne žene kojima nešto
nedostaje u životu; a šta je to? Pa to je taj idealni partner. Ne vidim da ih je to
menjanje partnera usrećilo.

Nadovezujući se na temu gledanja, učesnice se izjašnjavaju i o publici, ko gleda

seriju u njihovom okruženju i šta one misle kojoj publici se serija obraća. Jedan deo
odgovora publiku iz okruženja odreñuje sledećim rečima: moje vršnjakinje, sve moje

66
drugarice, mlaña i obrazovanija ženska publika. Nekoliko njih se slažu da serija čije
četiri junakinje imaju trideset i nešto godina zapravo više korespondira sa mlañim
devojkama i da je to publika kojoj se serija obraća. Dve učesnice tu generaciju
odreñuju kao teen do kasnih dvadesetih. (I, M)

M.S.: – Mislim da je serija tako smišljena da upravo šalje poruku nekoj generaciji koja
tek treba da uñe u samostalan život. (39, sg)

G.K.: – Serija je namenjena devojkama… Znači one koje zamišljaju da će biti

samostalne, emancipovane žene i da ce trošiti muškarce, kupovati cipele od
400$…kad budem imala 35 godina, ja ću subotom da doručkujem sa drugaricama…

Kao i u slučaju pitanja o temi serije, postoji prvi krug asocijacija, a zatim širenje
odgovora. Učesnice obično prvo pominju žensku publiku, a zatim razgovaraju o
muškarcima, njihovim poznanicima, prijateljima, deci, roditeljima koji gledaju seriju.

J.J.: – ...Moja majka i njene prijateljice bi možda rado gledale, ali one u to doba nešto
rade u kući, pa je ona sva srećna kada neki put nešto uhvati...

J.B.: – Volim da gledam, i gledam sa ćerkom i sinom, i mogu da kažem da ceo drugi
razred V beogradske gimnazije svakog dana obavezno komentariše posebno
Samantine doživljaje. Ona im je omiljeni lik...

Učesnice, čiji su roditelji stariji (preko 60 godina), pominjale su i njihove reakcije –

od šokiranosti, preko dosade, dok je jedina čijim je roditeljima serija zabavna, to
objasnila njihovom otvorenošću i savremenošću (J, I, M). Neke su imale ideju da bi
moguća publika serije mogli da budu mladi, urbani ljudi, ali su u svom okruženju našle
da upravo ta grupa ima ciničan odnos prema seriji. (O) Prema njima ne postoji
odreñena publika – različiti ljudi gledaju seriju. Tokom ovih razgovora sakupio se i
priličan niz sećanja učesnica na različite muške komentare o seriji iz kojih se može
videti i percepcija učesnica fokus grupe o odnosu muškaraca prema seriji.

J.J.: – Jedan moj prijatelj je rekao jednu veoma zanimljivu rečenicu kojom je hteo da
ilustruje kako je on emancipovan: “Ja sam se veoma trudio da odgledam tu epizodu,
ali jednostavno mi nije išlo”. Opet, jedan je stidljivo rekao “pa i ja gledam”, smatrajući
da time demonstrira svoju žensku stranu, a treći da mu je serija veoma duhovita.
Mislim da je baš zbog tog humora ona dostupnija muškoj publici.

J.J.: – Meni je jedan drug rekao da njih četiri čine savršenu ženu...

J.O.: – Muški poznanici su nekako ″ma da OK, ali to je ipak ženska serija, nije za
muškarce″. U stvari uopšte ne znam da li gledaju, znam samo njihovu reakciju na nju.

67
O.M.: – …onda odjednom otkrivam da moj muž počinje da me podstiče da gledam
Seks i grad. U stvari bi on gledao, a neće da prizna da bi da gleda. Meni je to bilo
mnogo smešno. Kaže 'evo počinje ti, jel' gledaš'?

Tokom razgovora problematizovalo se i pitanje medijske kuće koja prikazuje seriju:

koliko logo TV koji stoji u gornjem uglu utiče na naš doživljaj i percepciju onoga što
gledamo i da li je TV B92 „prirodno“ mesto za ovu seriju, odnosno da li serija odgovara
koncepciji te televizije i njenoj publici? Ova diskusija pokazuje i kako učesnice fokus
grupe generalno vide medijski prostor u Srbiji. Javile su se „tri struje“: jedan deo njih
smatrao je da serija odgovara informativnom i kulturnom programu B92, druge su
smatrale da se može uklopiti u ovu ali i u koncepciju TV Pink, a treća struja ne vidi
seriju toliko specificnom da bi mogla da se prikazuje samo na jednoj stanici i mogu da
je zamisle i na ostalim televizijama.
One koje B92 vide kao prirodno mesto za prikazivanje ove serije, navode i ostale
serije koje su gledale na ovoj televiziji (Živeti svoj život, Toplo hladno, itd) koje se bave
sličnom tematikom kao i Seks i grad, i u takvom izboru vide programsku koncepciju
B92. Te serije su slične po tome što otvaraju pitanja homoseksualnosti, opšte pitanje
odnosa izmeñu muškaraca i žena, socijalizacije, likovi su sličnog godišta itd.

J.O.: – Da, mislim da je B92 prirodno mesto za ovu seriju i ne mogu da je zamislim ni
na jednoj drugoj televiziji. Naravno da B92 ima svoje patrijarhalne momente, ali opet
ako se uzme u obizir u kom mi okruženju živimo i šta gledamo, po meni ipak tu može
da doñe do prodora i neke drugačije misli.

Prema drugoj učesnici, programska koncepcija B92 je prozapadna i utoliko što

serija prikazuje zapadne, savremene žene, ona se uklapa u ovu televiziju.

Nekoliko učesnica izdvaja i Pink kao televiziju na kojoj bi se ova serija podjednako
dobro uklapala kao i na B92. Kao razloge za to navode popularnost, skupoću, glamur,
ikonografiju serije.

J.J.: – Ta serija je statusni simbol za televizije. Ona koja je došla do nje, veoma je
srećna, jer je došla do najuglednije serije. Ne verujem da razmišljaju programski, pa
čak mislim da se ni B92 nije rukovodila programski, već čisto da pokaže da i oni
materijalno i dalje dobro stoje.
S.M.: – Ali pre tri meseca su ovde tukli homoseksualce. Prema tome, zašto mislite da
bi jedna televizija koja računa na masovnu popularnost emitovala jednu seriju u kojoj
su homoseksualci svačiji ljubimci?
J.J.: – Imamo i na Pinku takve filmove.
S.M.: – Pink! Ovde je najčešće pomenut Pink.

Treća struja ne misli da serija posebno odgovara nekoj televiziji, vide je i na Studiju
B, Trećem kanalu... ali iz različitih razloga. Dok neke smatraju da televizije i nemaju
neku programsku koncepciju pri biranju serija, jedna od učesnica je razlog videla u
uniformisanosti medijskih kuća u Srbiji.

68
M.: – Ja bih, recimo, mogla tu seriju da zamislim i na Studiju B ili na BK. Televizije su
počele jako da nam liče jedna na drugu. Sve se polako modifikuju i pokušavaju da liče
na nešto što je svetski trend u televiziji. Informativni programi su maltene svuda isti.
Prosto liče jedna na drugu, i po programskim šemama i po onome što žele da poruče,
jer svi sada žele da budu svetske televizije.

Od svih televizija na kojima može da zamisli ovu seriju, ova učesnica izuzima jedino
Pink, i misli da na toj stanici ne idu serije sa ovakvom i ovako upakovanom porukom.
Koje su to poruke koje ova serija šalje, biće dalji predmet slaganja i neslaganja u
kontekstu onoga što je grupa videla kao tri glavne teme serije: seks i moć, seks i
samački status i govor o seksualnosti.

Seks i moć
Prema većini učesnica, serija često predstavlja seksualnost u kontekstu odnosa
moći. Prikazujući život četiri ekonomski samostalne i uspešne žene u Njujorku koje
mogu da kažu…

Keri: ″Žene u Njujorku odustaju od ljubavi i okreću se ka moći″, na šta Samanta

kaže: ″Kome to treba, pravi čovek je iluzija″, dok se jedino Šarlot pita: ″Zar da
odustanem od ljubavi?″

Serija, prema fokus grupi, postavlja pitanje da li je socijalni status izrodio mogućnost
da vi svoj seksualni apetit prepoznate i definišete, da li i kako materijalna strana u
životu uslovljava odluke u odnosu na sopstvenu seksualnost…

″…Sada kad to ženi ne treba, kad ona može da izdržava porodicu i nije joj potrebna
stara funkcija muškarca, ona slučajno prepoznaje da bi od muškarca htela vezu koja
donosi redovne orgazme…″(S)

Ova se tema varira kroz četiri različita lika, od konvencionalne Šarlot do Samante
koja je predstavljena kako tretira seks ″kao muškarci″, od konvencije idealnog partnera
do seksa bez emocija i ženskog vezivanja. Deo grupe se slaže da u seriji odreñen
način života i društveni status otvaraju jedan repertoar mogućnosti za drugačiji odnos
četiri junakinje prema seksu, ali neke od njih problematizuju ovu poentu dovodeći je u
vezu sa svojim okruženjem, siromaštvom i socijalnim razlikama uopšte.

J.B.: – Htela sam da kažem nešto o poreñenju načina života... koji ovde
dvadesetogodišnjak ima svoj stan? Način života nije isti, nemamo uslova da možemo
da vodimo takav život… Ta materijalna strana u životu i sve te teškoće dosta
doprinose tome da čovek ne može da se opusti i ne može to sve tako da prihvata.

69
O.M.: – Meni je lično zasmetalo što je radnja stavljena u tako glamurozan okvir.
Shvatam da je ekonomska nezavisnost podloga za mogućnost da se donose neke
samostalne odluke u odnosu na sopstvenu seksualnost, ali mi se nije dopalo, pošto mi
nikada nećemo biti tako
glamurozne, pretpostavljam,
što ispada da druge žene
nemaju pravo na
emancipaciju. Što nisu uzete
neke četiri različite žene,
recimo, drugarice iz gimnazije
koje su imale različite uslove.
Ovde su sve postale isto.

Druge učesnice identifikuju

ovakav pristup seriji kao jednu
od dominantnih kritika serije u
Srbiji i smeta im to što se dis-
kusija više vodila na nivou finansijskih mogućnosti, izlazaka, nego oko osnovnog
pitanja – mogu li žene da dožive seks kao gimnastiku, i šta im je potrebno da bi to
postigle? One navode primer iz dnevne štampe:

B.D.: – Izašao je članak u Danasu, mislim da ga je pisao Zoran Panović, baš o seriji
Seks i grad. Tipična muška reakcija ″šta će Srbiji ta serija gde četiri fufetine koje ne
znaju šta će da rade s parama, koje ne znaju šta će od seksa, ludila, kokaina″, pa
onda miksuje sa delovima iz knjige, pa spominje kako je u knjizi Keri čak i
narkomanka, ona je potpuno pogrešno predstavljena Jedna nebuloza, potpuno
neverovatna reakcija. Kaže ″zar mi sad na osnovu toga treba da zaključimo da u
Beogradu postoje Miranda i Samanta″.

Na ovu diskusiju nadovezuje se i zapažanje da junakinje serije o seksu često

govore kao o simbolu moći. One koriste tu moć, stalno je tu neka moć prisutna, ″ja
osećam moć posle toga″. Motiv seksa kao simbola moći u seriji odnosi se u daljem
razgovoru grupe i na moć ženske seksualnosti, i na uživanje u seksu bez emocija kao
jednom izvoru moći za junakinje, i na seks kao dobro u procesu razmene sa drugim
dobrima, novcem itd. Poslednji vid ove teme javlja se i u epizodi o plaćenom seksu
koju su učesnice zajedno gledale, u kojoj Keri neočekivano nalazi 1000 $ na jastuku
posle noći provedene sa francuskim arhitektom. U kontekstu priče o plaćenom seksu
u ovoj epizodi, neke od učesnica razmatraju kako se tema prostitucije i braka u njoj
obrañuju.

O.M.: – Meni je bila najinteresantnija priča o plaćenom seksu. Seksu koji je definisan
kao prostitucija. Ali u ovim klasnim funkcijama. Znači nešto što bismo u svakom
drugom pogledu mogli da nazovemo prostitucijom tu se negde zaustavlja sa
sklapanjem braka. Ona kao ne želi da se prostituiše, i zato se distancira.

70
M.S.: – Ne, kada je srela svoju italijansku prijateljicu u Balzaku i osmotrila sve one
face s novcem, pomislila je: mogla bih da imam bogatog muža, putovanja, još bogatiji
razvod, dakle, mogla bih na to da pristanem direktnom razmenom dobara.

Na pitanje šta se razmenjuje sklapanjem braka u kontekstu gore pomenute

situacije, ova učesnica odgovara da taj muškarac novcem dobija ženu koja ide uz
njegov status. Prema drugim učesnicama ova epizoda i teza o razmeni seksa i novca
kao različitih vrsta moći i dobara nudi i sledeći ugao posmatranja: Ako su žene u
stanju da seks doživljavaju i upražnjavaju potpuno nezavisno od emocija, ukoliko su u
stanju da eksperimentišu sa raznim stvarima i svojim identitetom, zašto ne bi svoje
telo smatrale dobrom koje se može razmeniti za neko drugo dobro koje im je trenutno
potrebno.

Ova tema podstakla je i komentare o muškim i ženskim pozicijama u neposrednom

okruženju učesnica.

S.M.: – Zašto je kod uspešnih muškaraca ta moć tako seksi? Zašto Panić može da se
oženi ženom toliko mlañom od sebe? Zaista, znate li nekog uspešnog muškarca koji
ima problem neprivlačnosti? Znate li nekog muškarca koji je bogat ili moćan a da ima
problem u uspostavljanju veze sa bilo kojom ženom kakvu poželi, od manekenke do
bilo koga?

K.J.: – Oni koriste žene za sve što im treba, za supruge, ljubavnice…

J.J.: – Mislim da bi bilo jako tužno u ovoj sredini, ako bih izlazila s dečkom koji je četiri
godine mlañi od mene.

S.M.: – Zašto je to tužno?!

Ovo pitanje – ako primeri uspešnih muškaraca pokazuju da je uspeh seksi, da li to

važi i za žene, i kako je to predstavljeno u seriji – podelilo je grupu po osnovnoj liniji
neslaganja: da li junakinje serije izlaze iz rodnih konvencija, varirajući četiri različita
pristupa svakoj temi, ili uprkos svoj različitosti, ipak sve završavaju u istoj konvenciji?
Struja kritična prema seriji naglašava situacije u kojima se one prikazuju kao
nespretne, nesrećne, nemoćne, koje vide kao klizanje u konvenciju `uspešna, ali
nesrećna žena`, dok prva opcija te situacije ne vidi kao podrivanje junakinja već kao
demistifikaciju ideala. Po ovom pitanju postoje polarizovani stavovi, ali je veliki deo
grupe ambivalentan i preispituje: da li su one nespretne i nesretne zato što pokušavaju
da ostvare ‘ideal', odnosno rodnu normu ili su jednostavno ljudska bića od krvi i mesa
koja zapravo žive sa svim saplitanjima, ispuštanjem gasova... Da li serija uspešne
žene prikazuje kao nespretne u romantičnim susretima, podržavajući tako seksipil
nemoći za žene, ili prikazuje četiri žene koje se nose sa svojim pehovima i manama?

K.J.: – Pa to je stvar pristupa, različitog pristupa. To su četiri pristupa, četiri različite

žene, to je recimo nešto što je meni zasmetalo, njih četiri koje su baš toliko različite, a

71
u stvari suštinski navode neke iste stvari. Samanta je, recimo, predstavljena kako
tretira seks ″kao muškarci″, a onda u jednoj sceni kada njoj partner kaže ″Ne možeš
da ostaneš večeras ovde, moraćeš da kreneš kući, sutra rano ustajem″ kadar
pokazuje njeno lice i oči i vidi se da njoj baš nije svejedno.

I.K.: – Po meni je problem što se kroz

epizode provlači jedna situacija koja se
vidi u uvodnoj špici. To što je Keri strašno
glamurozna, obučena je predivno, ide
ulicom i onda je isprska blato od
automobila, onda ona to pogleda i vidi da
je u blatu i na autobusu vidi svoju sliku na
kojoj je glamurozna. Ta ideja se provlači
da one ostaju same sa sobom u svemu
tome, da nisu baš neke definitivne
pobednice.

G.K.: – Keri ne samo što je ispustila te

prezervative, ako ste primetili ona je posle
toga, posrnula na ulici. I kad god se ona i
Zverka sreću ona je u nekim situacijama
kada ispoljava nemoć (kada su se sreli na
žurci, neko ju je gurnuo).

S.M.: – Meni se učinilo da je još jedan

demistifikujući aspekt, činjenica da se one
pojavljuju sve tako glamurozne u čitavom
nizu nespretnih uloga u kojima se
apostrofira nemoć, demistifikuje taj ideal
ili ta potreba da se bude apsolutno savršena. One svašta sebi dozvoljavaju, da padnu,
da se sapletu. Da se to desi, a da to ipak ne bude nemoć, da ne bude šokantno. Znate
ono kada se probudite ujutru pa ne kažete ″Jao, radila sam juče to i to i propale su mi
sve šanse″ nego to je nešto s čim se živi.

Ova podela u grupi i povod za raspravu zadržaće se i u razgovoru o sledećoj bitnoj

temi serije.

Seks i samački status

Povod za razgovor o temi seks i samački status u seriji, bila je i jedna od epizoda
koju je grupa zajedno gledala. U njoj, Keri slavi 35 roñendan i tada prijatelji ne
uspevaju da nañu restoran u kome ih ona čeka, tada se slabo ko javlja na telefon… i
ne zna se hoće li se Zverka pojaviti ili ne… U okviru roñendanske situacije razvija se
tema samaca i samkinja i dodatno varira kroz druge likove… Mirandu koju na žurci, pri

72
slučajnom susretu na ulici itd., čeka jedno te isto pitanje: ″A ima li neko poseban u
tvom životu?″, Šarlot, sa nedaćom kako pomiriti brak, idealnog partnera i njegovu
preranu ejakulaciju, i Samantu, krajnje nezainteresovanu za duhovne kvalitete
zgodnog sveštenika. Rešenja u ovoj epizodi izazivaju različita viñenja srodne duše
Keri: Zverka ili njene tri drugarice…

Na početku ovog razgovora učesnice su odredile leksikon najfrekventnijih reči,

pojmova, ideja koje se vezuju uz status same osobe u toj epizodi: izlasci, usamljenost,
samodovoljna osoba, srodna duša, pitanja – da li izlaziš sa nekim, da li postoji neko
poseban u tvom životu, izopštenost – odnos udatih i oženjenih prema samcima,
starost, strah od starosti, oglasi, klubovi – samac ili samkinja treba dobro da se
zabavlja, mačka – prisustvo bilo kog drugog bića itd.

Status samaca u odnosu na one sa partnerima definiše se na sledeći način:

D.M.: – Da li su celovite one osobe koje žive same, nemaju partnera? (27, ng)
J.J.: – Neka neprijatnost i nelagodnost u društvu onih koji su udati, oženjeni, kao da
nisu postigli ono što se od njih očekuje.
K.S.: – Starost kao podsećanje na samački status i strah da će biti sve manje prilika
da se on ukine. Strah da će ostariti same, što je jedan od jačih strahova društva. (26,
rg)

U okviru teme seks i samački status, grupa je u ovoj epizodi prepoznala tri
podteme: društveni odnos prema samcima, mit o srodnoj duši, i poreñenje stalne veze
i samačkog života. Kada je reč o društvenom odnosu prema samcima, serija prikazuje
situacije pritiska na samce: u susretima sa udatima, oženjenima koji stalno zapitkuju
‘ima li nekog posebnog u tvom životu?”, pri kupovini stana kada u formularu 15 puta
treba pisati neudata, slušati priče kako će mačka da joj pojede lice kao prethodnoj
usedelici koja je živela tu i vaditi iz sandučeta reklamne papiriće upućene na ″Draga
samice″. Prema nekim učesnicama taj pritisak je još teži kod nas i takve osobe se
optužuju da nešto sa njima nije u redu.

O.M.: – Čuveno pitanje ″Kad ćeš da se ženiš? Kad ćeš da se udaš?″

73
M.S.: – Mislim da ovde uvek postoji nota optuživanja onoga ko ima već dovoljno
godina da ima razvijenu porodicu, a sam je ili je sama.

Prema jednoj učesnici, bitna razlika izmeñu tretmana samačkog statusa u seriji i
njenom okruženju, jeste u tome što se ovde samaštvo smatra samo kao privremeni
status. Uopšte se ne uzima kao mogućnost da neko može to da izabere i da tako živi.
Nego je to samo privremeno dok se ne nañe nešto. Dok se u seriji ipak ravnomerno sa
tom idejom pominje mogućnost da one to imaju kao izbor (I). Druge učesnice se slažu
da se u našoj sredini ne ohrabruje rano osamostaljivanje. Istovremeno sa pritiskom na
samkinje, samce da se udaju, ožene...

K.S.: – Ovde su porodice jako zaštitnički raspoložene i ne ohrabruje se neka vrsta

samostalnosti deteta, ide se ka tome da bi deca što duže trebalo da budu u nekom
statusu deteta, što podrazumeva da se ne pravi samostalna porodica.

O.M.: – Obično se iz jedne porodice, kod nas, odmah prelazi u drugu.

Prema mišljenju ovih sagovornica, odnos prema samačkom životu je ambivalentniji

u seriji, i on se dopušta i kao lični izbor, a ne samo kao privremeno stanje tokom
traženja stalnog partnera.

Kao još jedan vid pritiska na samce u ovoj epizodi grupa identifikuje i mit o „srodnoj
duši". Učesnice su se polarizovale oko pitanja: da li se u seriji kroz potragu za stalnim
partnerom preispituje čitav taj koncept, istražuje ta društvena konvencija, prekida sa
njom ili se ona uopšte ne preispituje, već je junakinje potvrñuju? Prema jednom delu
grupe, poenta ove epizode je da srodne duše mogu biti i njih četiri kao prijateljice, dok
za druge serija završava potragom za idealnim partnerom.

S.M.: – Šta mislite, da li je moguće da one razmišljaju o toj društvenoj konvenciji, pa je

prosto odbacuju?

A.T.: – Pa da, to se periodično u seriji postavlja kao pitanje i na neki način se rešava.
Ja sam tako shvatila ovu epizodu, da se to razrešilo.

S.M.: – Kako?

A.T.: – Pa da ne mora uvek da znači da je srodna duša u muškoj osobi.

G.: – U stvari imam utisak da su oni tim puštanjem crvenih balona hteli da poruče
sledeće: ″Puštam te da ideš, nema problema″. Ali ne znam da li nekoga time uspevaju
da prevare. Od prve epizode stvarno imam utisak da one čekaju svog princa na belom
konju. Pa evo i Zverka, kako se on uvek pojavljuje kao moderni princ na belom konju.

K.S.: – To je u stvari jedan mali, fini, perfidni dramaturški potez kojim se pravi stara,
dobra struktura deus ex machina...

74
S.M.: – Pa zar ga nije ona zvala?

K.S.: – Da, ali on nije morao da se pojavi. Ali se pojavio tu i na tom mestu gde je
trebalo, i posle toga se zaključuje kao ″pih, to ništa ne znači″.

I.K.: – Pa to je jedina uteha u seriji, to njegovo pojavljivanje nam je jedino donelo

olakšanje u celoj epizodi.

G.K.: – Pa da, upravo je u tome stvar. Zašto njegovo pojavljivanje, kada je upravo pre
toga našla tri srodne duše u svojim drugaricama?

K.J.: – Kada ju je pitao ″kakav si imala dan″, ona mu je odgovorila da je bio

fantastičan. Zašto mu nije rekla da nije bilo tako?

I.K.: – Meni se čini da je u seriji problem prividno jednostavan, a da je zapravo daleko

komplikovaniji. U stvari uopšte nije jasno zašto one ne mogu da nañu partnera. One
istovremeno imaju tu samosvest, ali s druge strane traže partnera. Meni je to prirodno
i nije mi to toliko sporno.

S.M.: – To što one hoće da budu sa nekim je prirodno i nije strašno i nije razlog da
kažete da je serija klizanje u konvenciju. Istovremeno, Šarlot je imala bračnu vezu, a
ona ne radi, tako da nije to njima cilj. Nisu one tako nemoćne da to ne mogu da shvate
da to nije baš tako.

K.S.: – Meni su one jako tužne, pa sam i prestala da gledam seriju.

I.K.: – Mislim da su one povremeno osećaju jadno, ali da to nije poenta.

S.M.: – Pa, izvini, da li se svi ovde osećaju ″haj″ sve vreme?

A.T.: – Pa ja se slažem, nemojte da očekujete ženske super - heroje. Ne bih da se

razbije šablon po tu cenu da stvorimo nerealne likove.

Jedan pol ove rasprave vidi seriju kao niz klizanja u rodne konvencije `potrage za
princem`, `uspešne, a nezadovoljne žene`, `ženskog nedostatka idealnog partnera`
itd. Prema jednoj od učesnica društveni šablon idealnog partnera je toliko nametan da
ne veruje da je moguće odbraniti se od njega. Za nju poenta da su junakinje u toj
epizodi našle srodnu dušu jedne u drugima izgleda kao tešenje, a one i dalje osećaju
nedostatak srodne duše, muškarca, idealnog partnera.

75
 G.K: – I sada, da ja mogu sa 35 godina da kažem ″e, ja u
to neću da verujem″, pitanje je koliko bih ja to sebi zaista
mogla da naredim. I pitanje je koliko ja sa 35 godina mogu
da se utešim tako što kažem ″da vi ste mi 'srodne duše',
sve vreme ste mi tu″. Da je to moguće, ta rupa ne bi
uopšte postojala, da su one stvarno zadovoljne i ispunile
tu rupu. Ja sam prosto u raskoraku izmeñu onoga šta one
govore i onoga što se meni čini stvarnim.

Struja koja se ne slaže da je ovo epizoda o ″čekanju

princa″, vidi junakinje serije kao žene čije iskustvo dovodi
tu konvenciju u pitanje. Prema njima, stalna veza, odnosno
brak se preispituje kroz razne likove i situacije, a pre svega kroz Šarlot, jedinu koja je
meñu njima udata.

S.M.: – A šta je bilo u ovoj epizodi. Ja vas samo podsećam. Šta je rekla Šarlot: ″Ja
sam mislila da je Trej moja ″srodna duša″, ali ne verujem da bi mi ″srodna duša″ ovo
uradila″.

Nadovezujući se na bračnu situaciju Šarlot, kao potencijalno podrivanje koncepta

stalne veze kao cilja junakinja, učesnice navode još neke pro-samačke momente u
seriji koji postavljaju pitanje šta bi sve stalna veza donela.

A.T.: – Sećam se jedne epizode koja je baš u korist samačkog života, kada one idu u
posetu jednoj drugarici koja je u drugom stanju, i u početku je drugarica presrećna što
se konačno smirila, a bila je poznata kao devojka koja je ludovala na žurkama, i
epizoda na kraju završava tako što je ta drugarica zapravo očajna što nema više taj
samački život.

S.M.: – Očajna?

A.T.: – Da, očajna. I priča im o tome kako ih treba upozoriti na vreme o onome šta ih
čeka, jer nju niko nije upozorio.

K.J.: – Ta epizoda se završava tako što je ona u poodmakloj trudnoći i hoće da ide sa
Keri na žurku i tamo se ponaša isto kao što se ponašala, penje se na stolicu i počinje
striptiz, i odjednom je svi gledaju drugačije i ona shvata »aha, moj život se promenio«.
Što je društvena konvencija, ona je trudna, znači gotovo.

Brak se prema ovom mišljenju ne prikazuje kao nešto privlačno, već se pre
demistifikuje. Likovi variraju tu konvenciju, zato što im njihovo iskustvo od 35 godina
pruža dokaze da nema onoga za šta su se one od rane adolescencije pripremale.
Probleme koje likovi u ovoj seriji imaju, ovaj deo grupe ne vidi u ključu konvencije
ženskog nedostatka idealnog partnera, već kao realne situacije u kojima one imaju
dileme, konflikte sa samima sobom, i sa kojima se one nose, bore: sa različitim

76
tipovima odnosa, veza, prednostima i manama samačkog života, željom za idealnim
partnerom, odnosom izmeñu njihovog iskustva i konvencija. One probaju i traže, i ne
prihvataju tek tako. Za ove učesnice, epizoda nudi:

I.K.:– … smeli koncept, a to je razdvajanje emocionalne vezanosti sa srodnom dušom

i fizičkog seksualnog zadovoljstva, što je inače predviñeno da za ženu bude spojeno u
jednoj osobi, u jednom partneru. Traganje za fizičkim zadovoljstvom putem seksa,
potpuno odvojeno od traganja za kompletnim emotivnim partnerom, predstavlja novi
momenat u ovoj seriji u odnosu na inače tradicionalno žensko vaspitanje. To je za
muškarce normalno, a ovime vi legitimizujete ženski promiskuitet...

Na ovaj način serija prikazuje drugačiji doživljaj srodne duše, jer to za junakinje
prema ovim mišljenjima, predstavlja njihovo meñusobno prijateljstvo. Prikazujući
njihovo prijateljstvo kao mali forum kroz koji sve prolazi, kao jedino trajno u njihovim
životima, a različite veze sa muškarcima kao privremene, serija odstupa od konvencije
srodne duše kao jedinstva emocija i seksa u muškarcu za žene.

S.M.: – Možda one stvarno stiču neko zadovoljstvo iz svog druženja, sa tim svojim
redovnim viñenjima, jer je to njihova jedina konstanta. Imaju zahtevan poslovni život,
čitav niz visokih standarda, koje moraju da ispune, imaju povremene muškarce. One
možda ni nemaju vremena za razvijene odnose sa drugom sa ćoška – imaju life style
koji to ne može da podnese.

77
 Komentarišući ovakvo viñenje teme srodne duše, jedna učesnica upućuje na način
na koji serija odreñuje polje mogućeg iščitavanja, to jest njegove pretpostavke. Serija
prikazuje svedenu situaciju četiri drugarice i njihove povremene veze, i kako mi
prepoznajemo tu vrstu redukcije, način na koji tumačimo i čitamo tu seriju može da
ima dva različita stanovišta. Da one ili ne uspevaju da se oslobode konvencija ili da ih
stalno propituju. Prema njoj serija pravi jednu vrstu rama u kojem se likovi ponašaju i
grade odnose, u kome su one isečene, kao što su isečene i mnoge muške serije,
znači da nema onog drugog.

K.S.: – Stvar i jeste u tome da ona, zapravo ni jedna od njih četiri, bar koliko sam ja
uspela da ih shvatim, nema muškog prijatelja, ili muškarca s kojim sarañuje. Mogli
bismo ovo da posmatramo i kao stvaranje neke vrste ženske komune. Ne kažem da je
to loše, ali hoću da ukažem na to da su one neka vrsta izdvojenog sveta. One s
muškarcima komuniciraju kroz seks i zaljubljenost, ali sa njima ne grade odnos
poverenja. One nemaju poverenja u muškarca. Jedna je predatorka (Samanta),
Miranda apsolutno nema poverenja u muškarce, a Keri je tu negde na pola puta. U
stvari je čudno zašto one ne mogu da komuniciraju, ako se isključi ljubav, sa muškim
svetom. To je priča o viskorazvijenom američkom ili zapadnom feminizmu, šta je on
doneo ili nije doneo, jer je ta serija ideološki pravljena po tim postulatima.

S.M.: – Da li viñate vi takve žene? Takve, kvalitetne, obrazovane, uspešne i same

žene. Imate li takvih prijateljica?
Mnoge u glas: Imamo.
S.M.: – Imate li takvih muških prijatelja, kvalitetnih koji su sami?
Mnoge u glas: Da, imamo.
S.M.: – Do koliko godina?
K.S.: – Izmeñu 23 i 27.
O.M.: – U četrdesetim.
S.M.: – Ja imam jako puno, imam 10 prijateljica, ne bih znala da vam kažem da li su
pametnije, interesantnije, obrazovanije ili uspešnije i nijedna godinama nema vezu. A
nemam ni jednog takvog prijatelja koji je zgodan, pametan, šarmantan, obrazovan,
negovan, finih manira i da je neoženjen. U svakoj generacijskoj grupi je sve veća
nesrazmera, možda u tome ima neke sličnosti sa Amerikom.

Govor o seksualnosti
Govoreći zašto gledaju seriju, veliki broj učesnica navodi da im je zanimljiv način na
koji one razgovaraju o svemu, transparentnost u govoru o seksu: one govore o tome.
Serija prema njima pokreće neke teme koje su možda tabui, o kojima se retko govori u
društvu, meñu prijateljima, partnerima, u popularnim serijama… Način govora o
seksualnosti kao treće bitno obeležje serije upućuje grupu na pitanje da li u poruci ove
serije postoji nešto detabuizirajuće, oslobañajuće, što pomiče granice prihvatljivog
govora o seksualnosti, kako javnog, tako i privatnog. Uz razgovor o temama koje
serija tematizuje, a koje nisu prisutne u javnom govoru – kao što je masturbacija žena,

78
orgazam, ovulacija i nivo seksualnosti itd. – paralelno teče poreñenje govora u seriji i u
našoj sredini. Da li i kako mi razgovaramo sa svojim drugaricama, da li je ovde to
uobičajen način komunikacije meñu ženama, izmeñu majke i ćerke, kao i da li je to
normalan deo javnog govora, kulture. Osim tabua i poreñenja govora o seksualnosti u
seriji i privatnoj i javnoj sferi u našem okruženju, treća tema fokus grupe bilo je i pitanje
strategije ove serije kao duhovite, neobavezujuće, lepršave forme govora i njene
efikasnosti u prevoñenju tabua u normalnu zonu.

Mišljenja učesnica su bila podeljena oko pitanja da li žene ovde imaju kulturu
negovanja odnosa sa prijateljicama u kojima razgovaraju o svemu. Tim povodom
izjave variraju od:

J.B.: – ...Nemam običaj da sa

svojim drugaricama tako
razgovaram, jednostavno ne
pričamo o seksu… ovde bi
odmah krenule priče.
Preko –
J.O.: – ..mislim da je to u redu,
ali mislim da u ovoj sredini to
prosto nije manir, i kada imate
jako bliske osobe pored sebe
prosto se o nekim stvarima ne
priča;
I.K.: – Ponekad, sa jako bliskim
prijateljicama.
A.T.: – …s mojom drugaricom, sećam se, kada smo ulazile u sve to samo smo o tome
i pričale, a onda su odjednom tokom godina te priče potpuno presušile. Ja sam to
primetila, ne znam zašto je to tako.
Do –
K.J.: – …imam drugarice sa kojima pričam na taj način, možda nije svaka voljna na isti
način da priča, ali kada se skupimo nas četiri, onda razgovaramo;
K.S.: – ..pa ja teško da imam tabue, ali verovatno svako ima svoje.

Neke učesnice vide seriju kao povod ″da se malo slobodnije o tome govori u
njihovom okruženju, jer ljudi gledaju tu seriju, potaknuti su njome… Mnogi problemi
koji se pojave u njoj pojave se i u razgovorima sa mojom drugaricom, pa će možda i ta
tema doći na red. Ne verujem da je to neki šok, ali definitivno može da stvori neku
rupicu za pomak″ (J.O.). Serija funkcioniše kao povod za različita raspoloženja meñu
gledaocima. Kod jedne učesnice zajedničko gledanje serije podstiče na komunikaciju
ili izaziva inhibicije u zavisnosti od toga sa kim se gleda, sa drugaricama ili sa
porodicom. Gledanje serije sa drugaricom, sa kojom se inače priča o takvim temama,
je zabavno, a gledanje scene sa analnim seksom sa petnaestogodišnjim sinom izaziva
osećaj stida (O.). Druge različito odgovaraju.

79
S.M.: – Vi koje imate decu, kada gledate zajedno kome je neprijatno: vama ili njima?
J.: – Pa nije ni meni, ni njima.
M.S.: – Ni meni ni njima, isto.
A.T.: – Ja mislim da je mojoj majci neprijatno.
K.J.: – Mislim da je mojim roditeljima neprijatno, majci, ali ocu više.

Praveći poreñenje sa serijom, neke učesnice navode domaće filmove i način na

koji je seks predstavljen u njima kao primere javnog govora o seksualnosti u našoj
sredini.

J.O.: – Kako je to tek prikazano u domaćim filmovima… to je silovanje ili polusilovanje,

jedini način na koji je to prikazano. Inače je to nešto što ni slučajno ne može da izañe
iz kuće.

Kao i u slučaju serije Seks i grad, i ovi filmovi podstiču na odreñene interakcije
meñu gledaocima.

J.J.: – Kada sam imala negde oko 15 godina bio je onaj domaći film ″Šta se zgodi kad
se ljubav rodi″. Ona je ostala trudna, pa tako nešto. Gledam ja onako, a film je grdan i
odvratan, a moja majka kaže ″gledaj ovo, gledaj ovo″.

Grupa se uglavnom složila da tema seksualnosti nije deo javnog govora. Kao teme
koje su tabuizirane u govoru o seksualnosti (privatnom ili javnom), izdvajaju se ženski
orgazam, ovulacija i nivo seksualnosti, ženska masturbacija.

I.K.: – …serija pominje da žene doživljavaju orgazam, što se predstavlja kao

normalno. Meñutim, to uopšte nije normalno, prećutkuje se to pitanje, uopšte se ne
smatra bitnim da li ga žene doživljavaju. Junakinje ove serije jednostavno ne priznaju
seks ako nije bilo orgazma i potpuno ga lako doživljavaju, kao muškarci.

A.T.: – Što se tiče tabua, postoji još jedan, a to je ženska ovulacija. Da li se tada
povećava nivo seksualnosti ili ne? To sam isto primetila da se nekada u američkim
serijama postavlja pitanje, dok kod nas niko ne priča o tome. Kada žene imaju
povećan seksualni apetit? I baš me je iznenadilo kada je moja drugarica, koja je sama,
pričala u kontekstu neke priče kako je baš ovulirala i baš joj je bio potreban muškarac.
Nismo dalje nastavljale, ali recimo da je i to jedan od tabua.

Ženska masturbacija je, prema grupi, najveći tabu od svih ovih tema. Za jednu od
učesnica govor o ženskoj masturbaciji u javnom prostoru u ovoj sredini, može se
zamisliti samo administrativno-naučnim jezikom. Razlike u tretmanu muške i ženske
masturbacije grupa vidi u tome što se muška masturbacija posmatra kao nešto
normalno, faza u sazrevanju ili reprezentacija potencije, dok za žene društveni odnos
prema masturbaciji deluje restriktivno – one to ili ne rade, ili ako masturbiraju nešto sa
njima nije u redu. Učesnice su razgovarale o epizodi u kojoj Samanta dolazi kod svojih
prijateljica, blistajući posle dva sata masturbacije, a zatim njih četiri jednim ležernim

80
tonom pričaju svaka o sebi. Budući da sve četiri tako različite žene razgovaraju kako
masturbiraju, od „promiskuitetne“ Samante, sa čijim likom se to slaže, pa do
„konvencionalne“ Šarlot, koja se prvo usteže, ali na kraju ipak priča, grupa kao poentu
tog razgovora vidi poruku da sve one to rade.

Učesnice koje inače pričaju o seksu i tabuiziranim temama sa svojim drugaricama,

slažu se da masturbacija nije meñu njima:

G.K.: – Mislim da je to tabu. Ne pričam o tome, a nijedna od mojih drugarica koje su

inače vrlo otvorene i detaljne u svojim opisima, nikada nisu o tome pričale. I baš sada
razmišljam kako ću sprovesti jednu anketu…

To, ipak, ne važi za celu grupu.

K.S.: – Moram da priznam da meni trenutno ne bi bilo šokantno. Poslednjih šest
meseci sam progovorila o tome i to sa muškim prijateljima kao i sa prijateljicama, ali
mislim da sam sa muškarcima čak o tome više pričala. Mada jedan deo njih nisu
hetero, pa je možda i to razlog. Mislim da je to jedna od tema o kojima se inače ne
progovara.

K.J.: – Mislim u suštini da se ne priča toliko, ali da se priča. Ja imam par muških
prijatelja koji se ponašaju prema meni kao da ja nisam tu, zato što sam stvarno krajnje
otvorena prema tom pitanju i reći ću šta mislim i onda oni pričaju o tome.
S.M.: – O muškoj masturbaciji?
K.J.: – Da, o muškoj. O ženskoj ne, nemaju predstavu o tome. O ženskoj se opet
manje priča, ali mislim da se priča. Više se priča o orgazmu nego o masturbaciji.

Prema jednoj od učesnica, ženska masturbacija je tabuizirana i drugačije tretirana

od muške, ″jer je to jedan od načina na koji su žene ucenjene celom tom pričom “seks
i emocije jedno bez drugog žene ne vole” i svaka od nas je, manje ili više
identifikovana sa tom idejom, bilo u odnosima sa partnerom, bilo u odnosima koji bi
trebalo da liče na avanturu, a u stvari je odmah posle toga seča vena″ (O.M.). Prema
drugoj, to je tabu zbog opšte negativne konotacije ženske seksualnosti. Žena koja
uživa u seksu, koja otvoreno izražava svoje seksualne potrebe je u razgovorima u
društvu redovno u kategoriji promiskuitetna, kurva, u nekom negativnom kontekstu.

M.S.: – Samim tim ženska masturbacija je nešto negativno, jer ona može da iskaže
svoje zadovoljstvo i svoju potrebu samo zadovoljavajući svoga partnera. Uopšte se ne
očekuje od žene da ima potrebu, da zadovolji svoju potrebu i da uživa u zadovoljenju
svoje potrebe. Nego se podrazumeva da je žena ta koja, ako i uživa, uživa zato da bi
muškarac imao bolji doživljaj svog užitka, kao što je i glumljenje orgazma žena u
seksualnim odnosima sa muškarcima.

Kao razlog za tabuiziranost ženske masturbacije i seksualnosti, učesnice navode i

odnos prema telu uopšte, pominjući i druge tabue kao sto su razne poze, analni seks,
felacio, telesne tekućine, menstruacija. Za jednu od njih, meñu najvećim tabuima je i

81
seksualnost dece. Ona sama ne može da se seti vremena kada je bila toliko mala da
nije istraživala svoje telo na taj način i masturbirala, a ta seksualnost koja nije
emotivne prirode se prećutkuje, kao i to da deca isto imaju orgazme. Ova učesnica
povezuje tabu tela i seksualnosti sa društvenim kostruktima koje ugrañujemo u
odreñene signale koje nam telo šalje, a koji su prema njoj čista telesnost (O.M.).
Nadovezujući se na temu telo i društvo, prepričani delić iskustva jedne druge
učesnice, donosi i novi izraz: društveni konstrukti ili znaci iz pozadine…

B.D.: – Pre godinu dana prisustvovala sam radionici o polnosti. Tu su bile devojke od
17-18 godina i ja. Žena koja daje vrlo jasnu instrukciju: „Žene pipnite se za grudi“, i
devojke koje slove za osloboñene i emancipovane, ne mogu to da urade. Ne mogu,
jednostavno ne mogu. Meni je trebalo jako dugo vremena da se uhvatim za grudi a da
mi se neki znaci ne jave iz pozadine...

Posle razgovora o različitim seksualnim tabuima, nepostojanje predaje seksualnog

znanja sa majke na kćerku, o načinu na koji se dešava seksualni život jedne žene, od
toga da se objasni kako vagina izgleda pa nadalje, jedna od učesnica odreñuje kao
tabu na kome se temelji patrijarhalno društvo. Upitana da li je prenošenje seksualnog
znanja privatna stvar, ili bi trebalo da bude i javno, ona odgovara da ″to nedostaje i
kao osloboñen razgovor u javnoj sferi i kao neka vrsta normalnog razgovora majke i
ćerke″ (K.S.). Prema njenom iskustvu, čak i ako majka razgovara sa kćerkom o
seksualnom životu žene, spoljašnje okruženje koje je u kontradikciji sa time, dovodi u
pitanje takvu predaju seksualnog znanja.

K.S.: – Ono što ja znam je da je meni moja mama kada sam imala osam godina
objasnila kako dolazi do menstruacije, zato što je ona po zanimanju biolog. Meñutim,
to mi ništa nije značilo, jer ga spoljašnji krug nije podržavao, da bi to meni postalo
normalno, i onda se dogodilo da sam, kada sam dobila menstruaciju, mislila da
umirem, uprkos sve upućenosti u hipofize, hormone i sve te stvari.

Da je razgovor o seksualnosti izmeñu majke i kćerke pre retkost, nego uobičajena

stvar bar u ovoj sredini, potvrñuje i drugi komentar.

J.J.: – Bilo kakva društvena tema za Srbiju je tabuisana, sam seks je ovde jako
tabuisan. Mnoge moje drugarice su dolazile kod moje mame sa 14 godina da im ona
objašnjava šta im se dešava. Mislim da je veliko dostignuće moje majke, kao majke, to
što je slobodno govorila o seksu, ali recimo o masturbaciji nije nikada.

Prema njenom mišljenju takav razgovor je i u Evropi tabu, dok u slučaju Amerike,
misli da baš taj prikaz, direktan prikaz u seriji kao jednog normalnog, neobaveznog
razgovora o seksualnosti, možda može da dovode do nekih promena. Za razliku od
ovog mišljenja koje ne izdvaja ovu sredinu posebno, u odnosu prema seksualnim
tabuima, prema drugoj sagovornici, detabuizirajući momenti serije možda i nisu
subverzivni za Ameriku, ali za publiku u Srbiji jesu.

82
O.M.: – Po meni je sjajno što ona postoji i što se emituje i što je stekla toliku
popularnost i što su muškarci postali tako besni.

Veliki deo grupe prepoznaje kao detabuizirajući efekat serije to što se u njoj uopšte
razgovara o seksu. Osim toga, odrednica govora o seksualnosti u seriji koju je grupa
najčešće isticala je zapravo način tog govora. Taj način se odreñuje kao: govor o
svemu, duhovito, ležerno, distantno, neobavezujuće, otvorena, lepršava forma.
Postavilo se pitanje da li je takva forma efikasna strategija pomicanja granica govora o
tim temama, o mestu u koje je toliko komplikovano ući. Upitane kako je to njima
delovalo, većina učesnica odnosi se afirmativno prema takvoj formi govora u seriji.
Jednoj učesnici, način razgovora o masturbaciji izmeñu četiri prijateljice u seriji deluje
prijatno, olakšavajuće zato što one nisu imale nikakav problem ni da pričaju o tome ni
da se zezaju na taj račun i zato što nije postojala ni trunka neke frustracije kod njih,
dok su govorile o tome (D.M.).

U slučaju teme govora o seksualnosti u seriji, stavovi učesnica fokus grupe bili su
manje polarizovani, nego kod prethodnih. Dok je u prethodnim delovima razgovora,
podela često išla po liniji – oslobañanje od rodnih konvencija ili njihovo potvrñivanje, u
slučaju ove teme, negativni stavovi nisu izricani. To ne znači da su sve učesnice
zastupale stav da takav način govora može da deluje oslobañajuće, već je slaganje
više prouzrokovano time što su one, koje su inače kritičnije prema seriji, bile pre svega
podstaknute da razmišljaju i govore o sebi, svojim drugaricama, porodici, sredini i
odnosu prema govoru o seksualnosti. Ova tema kao treće obeležje serije ima
povlašćeniji status u odnosu na druge dve i prema jednom od afirmativnih stavova, jer
je u ovoj seriji neobično to što prosto pokazuje, izgovara ono što se potiskuje, jer je u
tom smislu više oslobañajuća, nego u smislu nekih drugih problema o kojima priča –
traženju idealnog partnera i slično. (I.K.)

Na kraju
Umesno bi bilo dodati ovom izveštaju i to da su ovi razgovori bili zadovoljstvo.
Užitak u spoju iskustva gledanja ženskih serija koje se inače nisko vrednuje i fokus
grupe, kao etabliranog metoda medijskog istraživanja; motivacije za razgovor o
temama koje serija pokreće i situacije u kojoj je to zapravo naš rad, u kojoj je deo
našeg posla i to da razgovaramo o ličnim iskustvima, zapažanjima o ovoj sredini. Bez
obzira što je princip formiranja grupe bio taj da su sve učesnice nekada pohañale
ženske studije, reakcije, viñenja serije, bila su u dovoljnoj meri raznolika za jedan
dinamičan razgovor. Toj raznolikosti delimično su doprinela i različita godišta
učesnica. Pokazalo se da je serija poslužila i kao dobar pokretač razgovora o odnosu
prema seksualnosti u našem društvu, a posebno iskustvo bila su i neslaganja
predstavljena u prethodnom delu teksta. Slušanje doživljaja iste scene, epizode koji se
tako razlikuju, obično podstakne gledateljsku upitanost: A koju vi seriju gledate?

83
S.M.: – Da li se sve slažete s tim? Kako vam izgleda, ima li tu učitavanja svojih
osećanja?

I.K.: – Ja imam utisak da realno gledam seriju.

G.K.: – Pa svako ima taj utisak, o tome se i radi. Ali kada se suočim sa time šta drugi
ljudi u tome vide, ja vidim da to nije ono što ja vidim. Mi vidimo da je ona bila
povreñena, a oni ne vide.

S.M.: – Pa šta mislite zašto je serija popularna? Da li bi tako bilo i kada bi svi isto videli
i čitali? Čak iako izgledaju vrlo spakovane epizode, čak i te minijature deluju vrlo
eksplicitno, vidite da ne uzrokuju istu reakciju.

O.M.: – Moram da vam prenesem komentar muža moje drugarice, koji kaže ″one
paćenice″. Ja sam se oduševila jer neko vidi slično kao ja… mislim, dobro, malo je
preterao, ali u principu…

S.M.: – To je bilo jedno čitanje, ali ste sa njim ostali u velikoj manjini prošli put, ako se
ne varam…

84