Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац- одсек

Ћуприја

Семинарски рад

Предмет: Психофизичка припрема трудница

ТЕМА:

ФИЗИОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У ТРУДНОЋИ. ФУНКЦИЈА

ПЛАЦЕНТЕ. МЕТАБОЛИЧКЕ ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗМУ
МАЈКЕ

Професор: Студент:

Др сци. мед. Љиљана Антић, проф.с.с. Теодора Божуновић, 3889

Др Бојан Вељковић, предавач Јована Богдановић, 3609

Ћуприја, 2021
Садржај

1. Увод.................................................................................................................................1
2. Промене на материци....................................................................................................2
3. Промене у дојкама.........................................................................................................3
4. Ендокрине промене........................................................................................................4
5. Хематолошке промене..................................................................................................6
6. Мишићно скелетни систем у трудноћи.......................................................................7
7. Промене кардиоваскуларног система..........................................................................8
8. Респираторни систем у трудноћи.................................................................................9
9. Гастроинтестинални тракт у трудноћи......................................................................10
10. Промене на уринарном систему.................................................................................11
11. Промене метаболизма у трудноћи.............................................................................12
12. Промене на кожи..........................................................................................................14
13. Плацента и њене функције..........................................................................................15
14. Закључак.......................................................................................................................18
15. Литература....................................................................................................................19
 1. УВОД

Трудноћа или гравидитет представља централни догађај у животу жене.

Трудноћа није само део живота у којем се оплођено јајашце нидира, расте и развија се
већ је и раздобље великих биолошких, психолошких и социјалних промена у животу
жене. Свака нормална трудноћа почиње зачећем у јајоводу, а потом се оплођена јајна
ћелија у фази бластоцисте нидира у секрецијски промењени ендометриум.

Физиолошке промене током трудноће имају циљ да прилагоде организам труднице на

новонастало стање, омогуће толерисање плода генетски различитог од саме мајке,
обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку на оптимално завршавање
трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење.

Све промене које настају током 10 лунарних месеци аменореје, или 40 гестацијских
недеља, у здраве жене, која рађа здраво и за живот у ванматеричним условима способно
дете, представљају физиолоску адаптацију организма за трудноћу.

Ове промене се догађају на свим ткивима и органским системима, динамичне су,

понекад и драматичне, па могу симулирати симптоме и знаке извесних патолоских
стања.

Велики број симптома и знакова који се везују за трудноћу груписани су у несигурне,

вероватне и сигурне.

Несигурни се виђају у гравидитету, али и код жена које нису трудне (мучнина, гађење,
повраћање, потреба за киселом храном, малаксалост...). Код вероватних знака и
симптома су присутне промене на гениталним органима и/или дојкама, изостанак
менструације, повећање обима трбуха. Сигурни показатељи трудноће се заснивају на
објективном доказивању присуства трудноће. Сваки сигурни знак трудноће је правни
доказ трудноће.

1
 2. ПРОМЕНЕ НА МАТЕРИЦИ

Пре трудноће тежина материце је око 70 грама, а запремина материчне шупљине око
10 мл. Током трудноће долази до импресивне хипертрофије и дилатације, те у термину
порођаја овај орган тежи око 1100 грама. Описане промене су последица превасходно
хипетрофије постојећих мишићних ћелија, а мањим делом појаве нових мишићних
ћелија, акумулације фиброзних и еластичних влакана, те крвних и лимфних судова.

У првих 12 недеља трудноће промене на материци су условљене деловањем естрогених

хормона и прогестерона, а потом је пресудан раст концептуса.

Као последица, уз прогресиван раст се јавља и истањење зида материце, те је дебљина

зида у термину порођаја око 1,5 цм. Материца постаје мишићна кеса комфорна за раст
плода. Једновремено са прогресивним растом после 12. недеље трудноће материца
излази из мале карлице и ротира у десно.

Материчне контракције, нормално присутне током трудноће су ирегуларне и безболне,

све учесталије што је термин порођаја ближе, а на две недеље пре термина могу довести
до симптома лажног порођаја. Утероплацентни проток крви расте прогресивно и у
позној трудноћи је око 450-650 мл/мин.

Грлић материце се од почетка трудноће размекшава и добија ливидну боју а

ендоцервикални жлездани епител пролиферише, долази до еверзије, што узрокује
појачану вагиналну секрецију и могућа контактна крварења. Вагина и перинеум су
ливидни услед појачане васкуларизације, а осетно појачана кисела вагинална и
цервикална трансудација (pHје између 3, 5 и 6) је последица повећане продукције
млечне киселине из гликогена вагиналног епитела.

Са ширењем материце, могу се повремено осећати болове у леђима, абдомену,

препонама и бутинама. Многе жене у трећем триместру имају болове у леђима и у
близини пубичне кости као последици притиска бебине главе, веће тежине и омекшаних
лигамената. Неке труднице се жале и на бол који се креће од доњих леђа наниже ка
једној нози, ка колену или стопалу. Ово је ишијас, а у трудноћи се сматра да настаје под
притиском материце на ишијадични нерв.

2
 3. ПРОМЕНЕ У ДОЈКАМА

У првим недељама трудноће жене често искусе бол и напетост дојки. После другог
месеца трудноће изражено је повећање у величини и нежне вене постају видљивије
испод коже. Брадавице постају веће, више пигментоване и напетије.

Скоро од тренутка зачећа, женско тело почиње припреме за дојење.

Повишен ниво естрогена и прогестерона у трудноћи доводи до раста млечних

жлезда и канала, односно млечних ћелија. Њихов ниво јако опада после порођаја, чиме
наступа почетак лактације. Висок је и ниво лактогена, хормона којег отпушта плацента
(постељица), што се дешава почетком другог месеца. Његово излучивање је важно за
раст дојки и брадавица, као и повећање и потамњење ареола. Такође се повећава и ниво
пролактина, који је заједно са другим хормонима заслужан за убрзан раст млечних
ћелија. Његова главна улога је стимулација млечних жлезда у периоду дојења, односно
регулација лучења млека.

Брадавице убрзо након зачећа постају веома осетљиве, па и болне, рањиве, чак могу и
да крваре. Пошто су богате нервним завршецима, посебно су осетљиве на додирне
надражаје.

На почетку трудноће су изражене мале жлезде на површини ареола - Монтгомеријеве

квржице. Монтгомеријеве жлезде су избочине на ареолама брадавица које се јављају
током трудноће. Монтгомеријеве жлезде су задужене за лучење заштитног липидног
секрета са сврхом заштите брадавице и ареоле. Улога ових жлезда све више долази до
изражаја током дојења, када њихов секрет помаже да се спречи сушење, пуцање и
инфекција током дојења. Касније се смањују.

Слика 1- Промене у дојкама током трудноће

3
 4. ЕНДОКРИНЕ ПРОМЕНЕ

У трудноћи се дешавају мање или веће промене свих жлезда са унутрашњим

лучењем.

Хипофиза- ова жлезда се увећава, а исто се може рећи и за лучење њених хормона.
После порођаја количина хормона раста (GH) опада, уз нагло смањење количине
хуманог плацентног лактогена (HPL). Ово “одузимање” хормона са дијабетогеним
деловањем може бити узрок смањења дневне дозе инсулина у трудница са дијабетесом
у раном пуерперијуму. Количина пролактина у гравидитету расте и до 10 пута, а после
порођаја лучење има карактеристичан пулсатилни карактер. Улога матерналног
пролактина је превасходно у успостављању и одржавању лактације, док децидуални и
фетални пролактин углавном регулишу локални метаболизам воде.

Штитаста жлезда- повећава се захваљујући хиперплазији жлезданог епитела и

појачаној васкуларизацији, али нема значајне тиреомегалије. Због тога свака гушавост у
трудноћи захтева детаљно испитивање. У другом и трећем триместру постоји релативни
дефицит јода неопходног за синтезу хормона штитасте жлезде услед повећане
поторошње у фетоплацентној јединици. Тиреоидни статус труднице није значајно
измењен и поред повећања количине тироксин транспортујућег протеина (TBG),
везаног и слободног тријод-тиронина и тироксина, што је последица естрогеног
деловања.

Паратиреоидна жлезда- укупна количина калцијума у крви опада, при чему је

снижавање јонизоване фракције дискретно, као последица хиперволемије, повећане
гломеруларне филтрације и депоновања у фетоплацентном шанту. Естроген модулира
међузависност паратхормона и јонизованог калцијума смањивањем деловања
паратхормона на нивоу костију. На тај начин, физиолошки хиперпаратиреоидизам има
смисао задовољавања плода калцијумом.

4
 Надбубрежна жлезда- ресетовање механизма “повратна информација”, на виши
ниво је последица деловања естрогена и резистенце периферних ткива на кортизол, тако
да је потребна виша концентрација овог хормона ради одржавања хомеостазе током
трудноће. Адаптација надбубрега на трудноћу подразумева широк спектар варијација
вредности алдостерона и деоксикортикостерона (DOC), без пораста артеријског крвног
притиска. Хормони са андрогеним деловањем (андростенедион, тестостерон) бивају
конвертовани у постељици, чиме је фетус заштићен.

Естроген и прогестерон- су главни хормони трудноће. Жена ће произвести више

естрогена током једне трудноће него током целог живота када није трудна. Прогестерон
је неопходан за правилно одржавање трудноће. У случају пада потребне концентрације
прогестерона долази до спонтаног побачаја.

Повећање естрогена током трудноће омогућава материци и плаценти да побољшају

васкуларизацију (стварање крвних судова), да преносе хранљиве састојке и тако
подржавају бебу у развоју. Ниво естрогена се у току трудноће стално повећава и
достиже свој врхунац у трећем тромесечју. Нагли пораст нивоа естрогена током првог
тромесечја може изазвати мучнину повезану са трудноћом. Током другог тромесечја
игра велику улогу у развоју млечних канала који повећавају груди.

Ниво прогестерона је такође изузетно висок током трудноће. Промена нивоа

прогестерона узрокује слабљење и лабављење лигамената и зглобова у целом телу.
Поред тога, висок ниво прогестерона узрокује повећање унутрашњих структура у
величини, попут уретера (мокраћовода). Уретер повезују бубреге са мајчином бешиком.
Прогестерон је такође важан за трансформацију материце са њене нормалне величине
пре трудноће у материцу која може примити новорођену бебу.

5
 5. ХЕМАТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

Најизразитије хематолошке промене су повећање волумена крви, промене у

метаболизму гвожђа и промене коагулационог статуса.

Волумен крви- правило је да у трудноћи долази до знатног повећања запремине

крви. Овај процес започиње одмах по зачећу, најинтензивнији је током другог
триместра. У термину је волумен крви већи за 40-45% у односу на волумен пре
трудноће. Смисао хиперволемије је да се обезбеди проток у фетоплацентном
циркулаторном шанту, да се трудница и плод заштите од хипотензије и да се изврши
припрема за крварење приликом порођаја. Пораст запремине еритроцита убрзаном
хематопоезом је око 33%, па је јасно да касни за порастом запремине плазме, што
условљава физиолошку хемодилуцију, односно "анемију", са падом вредности
хематокрита. Као последица убрзане продукције еритроцита повећава се број
ретикулоцита у периферној крви као и у пунктату костне сржи. Прогресивно смањење
вискозности крви које из ових промена проистиче, опонира физиолошкој
хиперкоагулабилности.

Метаболизам гвожђа- жена репродуктивног доба има око 300 мг Fе у депоима, а

укупна количина у организму је 2-2,5 грама. Нормално, током трудноће, потребно је
додатних 1.000 мг Fе (300 мг фетусу, 200 мг за губитак нормалним секрецијама, 500 мг
се везује за нове еритроците током процеса убрзане хематопоезе). У другој половини
трудноће потребно је дневно 6-7 мг што није доступно уобичајеном исхраном и из
постојећих депоа, те еритропоеза почиње да слаби. Фетална еритрпоеза је заштићена
постељичним депоима гвожђа. Уколико се током друге половине трудоће не дода
егзогено гвожђе и фолна киселина настаје сидеропенијска анемија.

Коагулациони статус- трудноћа је стање физиолошке хиперкоагулабилности јер се

организам припрема за губитак крви који је неминован без обзира на време и начин
завршавања трудноће. Концентрација фибриногена (фактор I) расте за 50%, са
просечних 300 мг/дл ван трудноће на 450 мг/дл, што се сматра узроком повишене седи-
ментације. Такође расте концентрација протромбина (фактор II), фактора VII, VIII, IX и
X, док концентрација фактора XI и XIII опада. Протромбинско и тромбопластинско

6
време се скраћују док време коагулације остаје непромењено. Број тромбоцита се
смањује као и њихова просечна величина.

Функција леукоцит- трудноћа је праћена супресијом хуморалног и целуларног

имунитета чији је смисао да се допусти прогресиван раст алографта (семиалогени
фетални графт). Хемотакса и адхеренца полиморфонуклеара је ослабљена. Број
леукоцита се креће од 5000-12.000, понекад достиже и 17.000, што представља
физиолошку леукоцитозу, а у периферном размазу постоје показатељи убрзане
леукопоезе са неутрофилијом и појавом мијелоцита. Титар антитела на различите
вирусе опада што је последица хемодилуције. Као последица описаних промена
трудноћу и пуерпријум карактерише повећана осетљивост на инфекције и чешћа појава
аутоимуних болести.

6. МИШИЋНО СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ У ТРУДНОЋИ

Током трудноће настаје прогресивна лордоза и антерофлексија рамена. Због тога

није неочекивана појава слабости руку, утрнулости и болова, посебно у трећем
триместру.

Такође долази до пораста мобилности неких слабије покретних зглобова, у првом реду
сакроилијачног зглоба, као и пубичне симфизе, што је последица хормонског деловања 
и припреме коштаног дела порођајног пута за порођај. Овим се објашњава одређена
несигурност у ходу, посебно у последњем лунарном месецу.

7
 7. ПРОМЕНЕ КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА

Прогресивним подизањем дијафрагме срце се помера улево нагоре и ротира око

уздужне осовине. Срчана фреквенца у мировању расте за 10-15 удара у минути, а у
порасту су и ударни и минутни волумен.

У нормалним околностима могу се појавити и срчани шумови: појачан или двоструки

први тон, систолни шум који се појачава при инспиријуму или експиријуму, дијастолни
шум или континуирани шумови порекла појачане васкулатуре дојке.

У ЕКГ запису нема специфичних промена, осим девијације електричне осе у лево.

Нормално, током трудноће, артеријски крвни притисак и периферна васкуларна

резистенца опадају док волумен крви, срчана фреквенца, телесна маса и базални
метаболизам расту. Вредност артеријског крвног притиска варира у зависности од
положаја тела. Систолни крвни притисак постепено опада до половине трудноће, а
потом се повећава до преградивних вредности. Опадање дијастолног крвног притиска је
израженије. Вредност венског крвног притиска се не мења значајно. Ове промене имају
клинички значај у појави хипостатских едема, варикозитета доњих екстремитета,
хемороида и различитих тромбоемболијских компликација у трудноћи и пуерперијуму.
Лежање на леђима у одмаклој трудноћи у 10% трудница доводи до озбиљне хипотензије
услед компресије гравидне материце на доњу шупљу вену и аорту. Долази до слабијег
пуњења десног срца и системске хипотензије.

Компресија аорте доводи до утероплацентне хипоперфузије и промена у

кардиотокографском запису.

Појачан проток крви кроз кожу служи појачаном одавању топлоте као продукта
нормално повишеног базалног метаболизма.

8
 8. РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ У ТРУДНОЋИ

Најзначајније анатомске промене овог система се састоје од подизања дијафрагме за

око 4цм, повећања субкосталног угла, повећања трансверзалног промера грудног коша
за 2цм, а обим за 6 цм.

Количина кисеоника допремљеног у крв труднице повећаним дисајним волуменом,

превазилази потребе организма за кисеоником. Укупна количина хемоглобина, а тиме и
капацитет транспорта кисеоника расте, као и минутни волумен. Последица тога је
смањење артеријско-венске разлике у концентрацији кисеоника.

Број респирација у минути у стању мировања је лако повишен, али дисајни волумен,
минутни вентилаторни волумен и отпуштање кисеоника расту напредовањем трудноће.
Функционални резидуални капацитет и резидуални волумен су снижени због подизања
дијафрагме, док је витални капацитет непромењен.

Деловањем прогестерона долази до смањења плућне резистенце, али истовремено, рано

у трудноћи, као последица централног деловања овог хормона на респираторни центар,
настаје парадоксална жеђ за дисањем односно диспнеа и поред повећаног дисајног
волумена и пада парцијалног притиска угљендиоксида у крви.

9
 9. ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНИ ТРАКТ И ТРУДНОЋА

Током трудноће настају анатомске промене већине органа овог система што је
последица прогресивног раста материце и хормонских промена.

Секреција пљувачних жлезда је повећана у трудноћи. Волумен излучене пљувачке се

повећава за 20-30%.

Пражњење желуца и црева је успорено као последица механичких и ендокриних

утицаја, првенствено пораста концентрације прогестерона и смањења концентрације
мотилина. Већина трудница има горушицу, што је последица смањеног тонуса
езофагеалног сфинктера и повећаног интрагастричног притиска, па кисели желудачни
садржај доспева у доњу партију једњака. Један од првих знакова трудноће је јутарња
мучнина и повраћање. Мучнине обично почињу са 4-8 недеља и обично престаје око
16-20 недеље.

У анатомском и хистолошком смислу јетра не показује значајне промене. Функција

жучне кесе се значајно мења у трудноћи. Сонографска испитивања показују смањење
мотилитета, млитавост и пораст резидуалног волумена. Успорено пражњење садржаја,
односно стаза жучи, условљава повећано концентрисање холестерола и повећава
учесталост калкулуса. Једновремено постоји и интрахепатична холестаза. Сматра се да
је последица деловања естрогена који успорава интрадуктални транспорт жучних
киселина, затим пораст концентррације жучних соли у циркулацији, чиме се објашњава
свраб у неких трудница.

Честа појава су шуљеви (хемороиди) који могу чинити значајне тегобе, а последица
су пораста венског притиска и опстипације.

10
 10. ПРОМЕНЕ НА УРИНАРНОМ СИСТЕМУ

Величина бубрега расте за око 1,5цм што се одржава до шест месеци од порођаја.
Гломеруларна филтрација и ренални проток расту значајно рано у трудноћи, отприлике
за око 50%, мада најимпресивније током другог триместра.

Концентрација урина се разликује у дневним и ноћним порцијама. Током дана

организам тежи да задржи воду у едемима док током ноћи елиминише ретинирану воду.
Физиолошка гликозурија је последица појачане гломеруларне филтрације глукозе, а
смањеног тубуларног ресорптивног капацитета. Јавља се у око 20% здравих трудница,
али уколико се понавља обавезује на тестирање толеранције глукозе.
Протеинурија је последица повећане пропустљивости гломеруларне мембране за
беланчевине мале молекуларне тежине. Поједине здраве труднице губе до 30мг
албумина дневно.

Физиолошки хидроуретер и хидронефроза су последица механичких и ендокриних

утицаја који доводе до елонгације, дилатације и могућег увијања уретера. Израженији
су са десне стране услед декстроротације материце и могућих проширења оваричне
вене.

После 16. гестацијске недеље, настају значајне промене на мокраћној бешици. Услед
раста гравидне материце, хиперемије и хипертрофије мишићног слоја, тригонум се
одиже и истањи, а капацитет бешике се смањи. Већина жена прво искуство
инконтиненције има у трудноћи, посебно вишеротке.

11
 11. ПРОМЕНЕ МЕТАБОЛИЗМА У ТРУДНОЋИ

Многобројне промене метаболизма труднице су последица присутне, прогресивно

растуће, фетоплацентне јединице.

Телесна тежина- просечан добитак телесне тежине је између 13 и 14 кг. Највећи део
припада растућем концептусу, материци, дојкама те повећаној запремини
интраваскуларне и екстраваскуларне екстрацелуларне течности. Мањи део је последица
интрацелуларног депоновања воде, масти и протеина што чини такозвану матерналну
енергетску резерву усклађену са растућим енергетским потребама фетуса.

Метаболизам воде- у трудноћи долази до појачане ретенције воде. У термину

порођаја, 3,5 литре воде је у концептусу, 3 литре у крви, утерусу и дојкама, а око 6,5
литара у екстрацелуларном простору. То је разлог што се у позној трудноћи могу
појавити хипостатски едеми дистално од компресије коју гравидни утерус чини на
велике крвне судове карлице.

Метаболизам угљених хидрата- трудноћа је потенцијално дијабетогени стрес за

организам. Карактерише је хипогликемија наште-пре јела, на празан стомак,
постпрандијална хипергликемија и хиперинсулинемија - бета ћелије панкреаса
хипертрофишу и појачана је секреција инсулина услед деловања естрогена,
прогестерона и HPL-а. Појачан је одговор бета ћелија на пораст гликемије док је
одговор алфа ћелија неизмењен те је смањена глукагонска активност. То објашњава
јутарње хипогликемије трудница. Смањена је осетљивост периферних ткива на
инсулин, а тиме и трансфер гликозе у ћелију, те се јавља постпрандијална
хипергликемија. Потом, опада ниво шећера и аминокиселина у крви (фетоплацентни
шант), а расте концентрација слободних масних киселина, триглицерида и холестерола.
Наиме, током трудноће је у енергетском метаболизму, убрзано пребацивање
метаболичке активности са угљених хидрата на масти. Трудноћа је стање убрзаног
гладовања и уколико није довољан унос угљених хидрата, брже и лакше долази до
кетонемије. Ова метаболичка особеност трудноће може бити узрок погоршања већ
постојећег дијабетеса или пак изазвати прву клиничку манифестадју до тада латентне
болести.

12
 Метаболизам протеина- синтеза и депоновање протеина је највеће на нивоу
концептуса (фетус, постељица, плодова вода, плодови овојци, пупчаник), материце и
крви труднице. Нормално око 500 гр протеина је депоновано у концептусу и 500 гр у
контрактилним протеинима материце, ткиву дојке, хемоглобину и плазма протеинима
мајке.

Метаболизам масти- прогресиван пораст концентрације липида, липопротеина и

аполипопротеина у плазми труднице је у позитивној релацији са порастом укупне
количине те деловањем на нивоу хепатоцита хормона труноће. Гладовање је праћено
појачаном кетонемијом, те се редукционе дијете током трудноће не препоручују.

Метаболизам минерала и плазма електролита- сви минерали су у потребним

количинама депоновани у концептусу и ткивима труднице. То се постиже уобичајеном
исхраном. Једино потребе за гвожђем превазилазе количину расположиву у храни.
Нормално се током трудноће акимулирају веће количине натријума и калијума, што је
последица смањене екскреције ових катјона.

Ацидобазни статус- физиолошка хипервентилација је узрок респираторне алкалозе

са падом парцијалног притиска CO2. Делмична компензација се постиже смањењем
концентрације плазматских бикарбоната, па долази до малог повећања pH крви. То
условљава Боров ефекат, или помер ања дисоцијационе криве кисеоника у лево, чиме се
повећава афинитет хемоглобина труднице за везивање кисеоника. Услед тога је убрзан
транспорт CO2 плода ка трудници, али је ослабљено ослобађање О2 из њене крви.
Пораст pH у циркулацији активира дифосфоглицерат еритроцита труднице, чиме слаби
афинитет хемоглобина за кисеоник. То скреће криву дисоцијације удесно и олакшава
транспорт кисеоника из њене крви ка плоду.

13
 12. ПРОМЕНЕ НА КОЖИ

Kожа представља омотач и највећи орган. У току трудноће, под утицајем

метаболичких, имунолошких, ендокриних, васкуларних и других промена у организму,
на кожи се јављају бројне промене.

Тамна пребојеност коже /хиперпигментација- јавља се код око 90% свих

трудница током првог триместра, а појачава се током трудноће. Хиперпигментација је
изражена у пределу брадавица (ареола) дојки, гениталија, пупка (умбиликуса) и
пазушних јама (аксила). Младежи, сунчане пеге и тамнији ожиљци могу постати још
тамнији.

Смеђе флеке на лицу/ melasma gravidarum- представља неправилне, јасно

ограничене, често симетричне смеђе флеке на лицу (образи, чело, горња усна, нос и
брада). На појаву утичу трудноћа, наслеђе, раса, сунчева светлост, исхрана, козметички
препарати, болести јетре и паразитозе. Флеке се повлаче у току прве године након
порођаја.

Пауколика проширеност капилара/ спајдер невуси- промене у виду црвене

тачкасте мрље или лоптице од које се зракасто пружају танки крвни судови.

Црвенило дланова - црвенило или мрљасто црвенило са бледилом на кожи дланова.

Повлачи се у првој недељи након порођаја.

Пороширене вене- у пределу ануса и доњих екстремитета. Јављају се у 40% свих

трудница у трећем триместру. Неопходна је превенција (елевација ногу, вежбе,
еластичне чарапе, избегавање дугог седења и стајања).

Отоци /едеми- нетестасти едеми капака, лица, шака и стопала.

Стрије - за трудноћу су карактеристични растези који се превасходно јављају на

кожи предњег трбушног зида, дојкама и бутинама, а последица су иреверзибилног
оштећења потпорног ткива. Свеже стрије су ружичасте или ливидне боје, а старе су
беличасто- седефасте.

14
 13. ПЛАЦЕНТА И ЊЕНЕ ФУНКЦИЈЕ

Плацента (постељица) је привремени орган, специфичан за трудноћу. Преко ње се

успоставља веза између труднице и плода. Њен нормалан развој и функција један је од
основних предуслова несметаног напредовања гравидитета. Она представља јединство
ткива два генетски различита организма, међу којима се развија имунотолеранција. Са
фетусом је постељица повезана преко пупчане врпце, а заједно са амнионом чини
структурну целину која ограничава простор испуњен плодовом водом, што представља
микроамбијент у коме се плод развија у току свог интраутерусног живота.

Обликовање постељице се дешава између 8. и 12. недеље гестације, а током наредне

четири недеље, завршава се њено формирање. Већ у 12. недељи гестације, локализација
и текстура плаценте могу се дефинисати ултразвуком. На крају четвртог месеца
трудноће, постељица добија свој дефинитивни облик и не пролази даље анатомске
промене. У десетој недељи гестације њена тежина износи 20гр, а у термину око 500гр.

Постељица је јединствен орган са многоструким функцијама и прима више крви од

било ког феталног органа. Функције постељице,су све међусобно повезане. Могу се
поделити на нутритивну, хормонску, респираторну, екскрецијску и заштитну функцију.

Нутритивна функција постељице- крвотоком се преко утероплацентне мембране

транспортују нутритивни елементи до организма плода на више начина: глукоза се
олакшаним транспортом несметано преноси до плода, док виши угљени хидрати
( гликоген и слични) не пролазе утероплацентну мембрану због високе специфичне
молекулске тежине истих. Зато је од изузетног значаја активно праћење нивоа глукозе у
крви труднице, јер нижи ниво глукозе условљава неухрањеност тј. интраутерини застој
у расту плода, а висок ниво глукозе условљава макрозомију плода (пример трудница са
неадекватно регулисаним диабетес меллитус-ом). Активним транспортом уз ензимске
катализаторе се врши транспорт аминокиселина, одређених витамина, гвожђа,
калцијума, фосфора и других материја.

15
 Хормонска функција постељице- у постељици се синтетишу и секретују стероидни
и пептидни хормони. У принципу, продукција зависи од старости трудноће, величине
постељице и фетоплацентне матурације, као и од евентуалних перинаталних поремећаја
који могу утицати на њихову синтезу и секрецију. Од стероидних хормона у постељици
настају естрогени, гестагени и андрогени, а од протеинских хумани хорионски
гонадотропин (hCG), хумани плацентни лактоген или хорионски соматотропин,
хорионски тиреотропин (HCT), калцитонин, релаксин, хумани хорионски гонадотропни
рилизинг хормон, хумани хорионски тиреотропни рилизинг хормон, хормони слични
рилизинг и инхибирајућим хипоталамусним хормонима. Сви ови хормони у мањој или
већој мери омогућавају одржавање трудноће и утичу на раст плода.

Хумани хорионски гонадотропин има значајну улогу у одржавању функције жутог тела
у току првих неколико недеља трудноће. Он има имуносупресивно деловање. Може се
закључити да hCG доприноси успостављању хомеостазе у целом организму и у систему
мајка-плод. Он се може регистровати јако рано, само један дан после имплантације
оплођеног јајета.У периоду ране ембриогенезе карактеристичан је интезиван раст 
продукције hCG-а. Максимална вредност hCG-а у нормалној трудноћи јавља се између
8. и 12. недеље, а крећe се од 10.000-100.000IU/L.

Хумани плацентни лактоген (HPL) је полипептидни хормон, који је по својој структури

сличан хормону раста. Са старошћу трудноће расте и ниво овог хормона, достижући
плато после 34.недеље гестације. Овај хормон стимулише еритропоезу, инхибише
фибринолизу, стимулише ретенцију азота, има анаболичко дејство на метаболизам
азота, доводи до ретенције калијума  и фосфата, а стимулише екскрецију калцијума и
хидроксипролина. Доводи до мобилизације масних киселина, протеолизе и има
антиинсулиногено дејство. Појачава екскрецију алдостерона. Сматра се да има и
имуносупресивно деловање као и хорионски гонадотропин и да учествује  у спречавању
одбацивања постељице и плода.

16
 Респираторна функција постељице- постељица дозвољава путем просте дифузије,
односно преласком из места више концентрације у место мање концентрације
одређеним материјама, као што је кисеоник, угљен диоксид. Тако се успоставља
несметана респирација плода. Уколико се у организму мајке појави нижи ниво
кисеоника, неминовно ће се одразити и на ниво кисеоника плода и доћи ће до појаве
знакова патње плода. Сходно томе, терапија кисеоником труднице истовремено решава
проблем ниже концентрације кисеоника плода.

Екскреторна функција постељице – продукти метаболизма плода се најчешће

процесом просте дифузије предају у крвоток труднице.

Заштитна функција постељице- речено је да постељица заједно са плацентном

баријером представља препреку за одређене спољне факторе. Интактна плацентна
баријера спречава прелазак великог броја бактерија. Међутим, у случају вирусне
инфекције труднице баријера није ефикасна тако да долази до преласка инфекције на
плод, што може бити нарочито опасно у првом триместру када се одвија процес
органогенезе и може доћи до тешких малформација плода. Баријера је пропусна за
имуноглобилне ИгГ труднице који се процесом пиноцитозе транспортују у крвоток
плода и на тај начин се ствара пасивни имунитет плода на одређене врсте инфекције.

Слика 2- Плацента

17
 14. ЗАКЉУЧАК

Током трудноће организам жене се мења, а смисао тих промена је да се обезбеде

оптимални услови за раст и развој плода, а такође и да се очува здравље трудница.

Рана дијагноза трудноће је један од предуслова добре пренаталне заштите. Циљеви

пренаталне заштите су усмерени према смањењу перинаталног морбидитета и
морталитета.

Након првог прегледа и утврђивања трудноће, свака трудница са својим гинекологом

договара о наредним редовним прегледима, као и о случајевима када треба да се јаве за
ванредне прегледе. Поред тога, по упуту лекара, потребно је урадити различите тестове
као што су анализе брисева и генетски тестови.

Приликом трудноће препорука за сваку трудницу је да пажњу фокусира на своје и

бебино здравље.

На крају, треба знати да се порођајем трудноћа не завршава. Следи период бабиња, који
траје шест до осам недеља, у коме се адаптивни механизми повлаче и то знатно брже
него што су настали.

18
 15. ЛИТЕРАТУРА

1. Плећаш, Д., Станимировић, Б., Станковић, А., Васиљевић, М. - (2006)

Гинекологија и акушерство. Београд : Медицински факултет универзитета у
Београду.
2. Младеновић, Д., Богдановић, З., Михаиловић, А. - Гинекологија и акушерство са
негом. Завод за уџбенике, Београд.
3. Доступно на: https://www.pharmamedica.rs/ginekologija/ocekivane-promene-u-
trudnoci/ . Промене у трудноћи. Очитано:.25.03.2021.

19