METODA POLOVLJENJA METODA REGULA FALSI

f(x) f(x)

f(xc) f(xb)
f(xb)
xa f(xc) xa
xc xb xc xb
f(xa) f(xa)

x a  xb xb  x a
xc  xc  x a  f ( xa )
2 f ( xb )  f ( x a )
ili
xb  x a
x c  xb  f ( xb )
f ( xb )  f ( x a )
 NJUTNOVA METODA METODA SJEČICE

f (x ) xn 1  xn 
xn  xn1  f ( x )
f(x) xn1  xn  ' n n  0, 1, 2,.. f xn   f xn 1 
n
f xn  f(x)

f(x0)
f(x0)
x x
x2 x1 x0 x3 x2 x1 x0

MODIFIKOVANA NJUTNOVA
METODA PROSTE ITERACIJE
METODA

f(x) xn 1  xn 
f ( xn )
n  0, 1, 2,..
f ' x0  • Potrebno je jednačinu f(x) = 0
zamijenitiekvivalentnom jednačinom x  g (x )

f(x0) • Generisati rekurzivnu formu

xn 1  g ( xn ) (n  0, 1, 2,...)
x3 x2 x1 x0
 METODA FAKTORIZACIJE (LU DEKOMPOZICIJA)

Neka za matricu koeficijenta A sistema od n linearnih algebraskih jednačina

 
Ax  b

vrijedi A  LU , gdje su L i U donja i gornja trougaona matrica:

l11 0 ... 0  1 u12 ... u1n 

l  0 1 ... u 
l ... 0
L   21 22  U  2n 

        
   
ln1 ln 2 ... lnn  0 0 ... 1 
 
Sistema jednačina Ax  b može se uvođenjem smjene A  LU ,
   
LUx  b Ly  b (1)
  
y Ux  y (2)

rješiti računanjem vektor kolone y koji se jednostavno određuje iz (1)

supsitucijom unaprijed, nakon čega se računa vektor rješenja x iz (2)
supstitucijom unazad.
 SISTEMI JEDNAČINA
JAKOBIJEVA METODA GAUS-ZAJDELOVA METODA

Rekurzivna formula: Rekurzivna formula:

1  i 1 n  1  i 1 
k 1
  bi   aij x j   aij x jk  
 k
n
xi xi k 1
  bi   aij x j   aij x jk  
 k 1
aii   aii 
j 1 j i 1
j 1 j i 1 

METODA RELAKSACIJE NJUTNOVA METODA

x  x  x  x   x  x  
 k 1   k   k   k   k 1  k 
 f1( k ) f1( k ) f1( k )   f1( k ) f1( k ) f1( k ) 
1   x k   x k 1 
 1 x x 2
...
x n  1
  k 1  
x  x 1 x 2
... 
xn   x1k    f1k  
    
     
  

 (k )   k 1   ( k )   k    k  
METODA PROSTE ITERACIJE  f n f n f n   xn   f n f n f n   xn   f n 
( k ) ( k ) ( k ) ( k )
... ...
• Potrebno je sistem jednačina zamijeniti ekvivalentnim  x1 x2 xn   x
 1 x2 xn 
sistemom
x1  g1 ( x1 , x2 ,..., xn ),
 (k ) (k )
x2  g 2 ( x1 , x2 ,..., xn ),   
ili x  g (x ). 
W x ,y (k ) (k )

 ( k 1)
x  
(k )  (k )
W x , y x  f x , y
(k )
 
.............
xn  g n ( x1 , xn ,..., xn ), MODIFIKOVANA NJUTNOVA METODA

• Generisati rekurzivnu formu
  
 
  


W x ( 0 ) , y ( 0) x ( k 1)  W x ( 0) , y ( 0 ) x ( k )  f x ( k ) , y ( k ) 
x ( k 1)  g ( x ( k ) ), (k  0,1,...).
 LAGRANŽOV INTERPOLACIONI POLINOM

Pn  x   L0 ( x) y0  L1 ( x) y1  ...  Ln ( x) yn ,

Gdje su Lk(x) Lagranžovi polinomi definisani izrazima

( x  x0 )...( x  xk 1 )( x  xk 1 )...( x  xn ) n
( x  xi )
Lk  x    , (k  0,1,..., n)
( xk  x0 )...( xk  xk 1 )( xk  xk 1 )...( xk  xn ) i 0 ( xk  xi )
ik
PRIMJER APROKSIMACIJE FUNKCIJE LINEARNOM APROKSIMACIONOM
FUNKCIJOM METODOM NAJMANJIH KVADRATA

y  a0  a1 x n n
S  e   y  a0  a1 xi  ,
2 2
i i
i 0 i 0

gdje je n  1 broj čvornih tačaka.

S n
  2 yi  a0  a1 xi  1  0,
a0 i 0
S n
  2 yi  a0  a1 xi  xi   0.
a1 i 0

 n  n
n  1a0    xi a1   yi ,
 i 0  i 0

 n   n 2 n
  xi a0    xi a1   xi yi .
 i 0   i 0  i 0

 n 2 n  n  n  n   n  n
  xi  yi    xi  xi yi n  1  xi yi     xi  yi
a0   i  0  i  0  i 0  i 0
2
, a1   i 0   i 0  i 0
2
.
 n 2  n   n 2  n 
n  1  xi     xi  n  1  xi     xi 
 i 0   i 0   i 0   i 0 
FORMULE ZA NUMERIČKO DIFERENCIRANJA UNAPRIJED
FORMULE ZA NUMERIČKO DIFERENCIRANJA UNAZAD
FORMULE ZA NUMERIČKO CENTRALNO DIFERENCIRANJE
 RIČARDSONOVA EKSTRAPOLACIJA - PRIMJENA NA
NUMERIČKO DIFERENCIRANJE

h
4 D ( 0)    D ( 0) h 
h 2
D (1)   
2 3
sin 1.4  sin 0.6
sin' 1  Korak h h
4 D (0)    D (0)  
2  0.4 h=0.4 h 4 2
D (1)   
sin 1.2  sin 0.8 h/2
4
sin' 1 
3
h/4
2  0.2
h h
16 D (1)    D (1)  
sin 1.1  sin 0.9 h 4 2
sin' 1  D ( 2)   
2  0.1 4 15

h h
64 D ( 2 )    D ( 2 )  
h 8  4,
D ( 3)   
8 63
 NUMERIČKO DIFERENCIRANJE FUNKCIJE DVIJE I VIŠE
PROMJENLJIVIH

Neka je u funkcija dvije nezavisno promjenljive varijable, u = u(x,y), poznata u

mreži čvornih tačaka, to jest, ui,j = u(xi,yj).
Defincija parcijalnog izvoda:
Newton-Cotesove formule zatvorenog tipa
(‘zatvorenog’ znači da formula koristi vrijednosti funkcije na
krajevima intervala integracije)

b
I   f ( x)dx
a

n n
I   Ak f ( xk )  (b  a) Ak' f ( xk )
i 0 i 0

 fo  f1  ,
1
n  1; I  (b  a )
2
 fo  4 f1  f2  ,
1
n  2; I  (b  a )
6

 fo  3 f1  3 f2  f3  ,
1
n  3; I  (b  a )
8

 7 fo  32 f1  12 f2  32 f3  7 f4  ,
1
n  4; I  (b  a )
90

19 fo  75 f1  50 f2  50 f3  75 f4  19 f5  ,
1
n=5; I  (b  a )
288
a=x0 x1 b=x2
 
1
n=6; I  (b  a ) 41 fo  216 f1  27 f2  272 f3  27 f4  216 f5  41 f6 . 13
840
Newton-Cotesove formule otvorenog
tipa

14
 Trapezno pravilo (Kompozitna
trapezna formula)
 Osnovna ideja: Zamijeniti komplikovanu
podintegralnu funkciju ili poznatu funkciju u nizu
čvornih tačaka nizom polinoma prvog reda.

n 1
f x0   2 f x j   f xn 
j 1
I h
2 

Srednja visina

n 1
f x0   2 f x j   f xn 
I  b  a 
j 1
 2n
Širina 
Srednja visina 15
Trapezno pravilo
 Simpsonovo 1/3 pravilo
 Simpsonovo pravilo dobije se tako da se
interval integracije podijeli na više
jednakih podintervala i na svakom
podintervalu primijeni Simpsonova
formula.

 h = (b-a)/2n ; n = broj podintervala.

1 2 n
I
b  a  f x0   4 f x1   f x2   b  a  f x2   4 f x3   f x4   
n 6 n 6

b  a  f x2 n2   4 f x2 n1   f x2 n 
n 6


b  a  n 1 n 1 
 f  x0   4 f x2 j 1   2 f x2 j   f  x2 n 
6n  j 0 j 1


16
 Rombergova tabela
O(h 2 ) O(h 4 ) O(h 6 ) O(h8 ) O(h10 )
n I n( 0 )
2n I 2( 0n) I 2(1n)
4n I 4( 0n) I 4(1n) I 4( 2n)
8n I 8(n0 ) I 8(1n) I 8(n2 ) I 8(n3)
I16( 2n)
16n I16( 0n) I16(1)n I16(3n) I16( 4n)

4 I 2( 0n)  I n( 0 ) 16 I 4(1n)  I 2(1n) 64 I 8(n2 )  I 4( 2n)

I (1)
 I ( 2)
 I 
( 3)
256 I16( 3n)  I 8(n3)
2n
3
4n
15
8n
63 I ( 4)
16 n 
255
4 I 4( 0n)  I 2( 0n) 16 I 8(1n)  I 4(1n) 64 I16( 2n)  I 8(n2 )
I 4(1n)  I 8(n2 )  I16 n 
( 3)

3 15 63

4 m I 2( mk n1)  I 2( mk 1n1)
I 2( mk n)  ; (m  1, 2, ; k  m  1, m  2,...)
4 1
m

pri čemu je I (m)

2k n
  f x dx  O h 2 m  2
b

a
  17
Gausove kvadraturne formule
n
f (t )dt   Ai f (ti )  A1 f (t1 )  A2 f (t2 )    An f (t n )
1
1
i 1

A1 t1
A2 t2
A1 t1
A2 t2
A3 t3
A1 t1
A2 t2
A3 t3
A4 t4
A1 t1
A2 t2
A3 t3
A4 t4
A5 t5
A1 t1
A2 t2
A3 t3
A4 t4
A5 t5
A6 18
t6
 Gausove kvadraturne formule
Da bi primijenili Gausove kvadraturne formule potrebno je
transformisati integral na domenu [a,b] na domen [-1,1].

ba ba
x  t
b 2 2 1 ba ba 1
a
f ( x)dx 
ba
  f (t )
1 2
dt 
2 1
f (t )dt
dx  dt
2

19
 Ojlerov metod : eksplicitni nasuprot
implicitnog metoda
Eksplicitni Ojlerov metod:

 f  y, t  yi 1  yi  f ti , yi t
dy
dt

Implicitni Ojlerov metod:

 f  y, t  yi 1  yi  f ti 1 , yi 1 t
dy
dt

20
Poboljšanje Ojerovog metoda: Heunova metoda
• Heunov metod: prediktor-korektor pristup
– (1) Prediktor: Koristi gradijent na početku intervala da bi
predvidjeli gradijent na kraju intervala.

yi01  yi  f  xi , yi h

– (2) Korektor: Koristi srednju vrijednost gradijenta da bi

procijenili y na kraju intervala.

yi 1  yi 

f xi , yi   f xi 1 , yi01 
h
(a) Prediktor
2
• Moguće je korektor jednačinu iterativno
poboljšati:

y j
 yi 
 
f xi , yi   f xi 1 , yij11
h, ( j  1,2...)
i 1
2
• j predstavlja j-tu iteraciju.
(b) Korektor – Kriterij za zaustavljanje: |a| = |(yi+1j – yi+1j-1)/yi+1j| x 21
100%
 Runge-Kutta metoda 2. Runge-Kutta metoda 2. reda –
reda – 1. modifikacija 2. modifikacija Ojlerove
Ojlerove metode metode
yi 1  yi  k 2 yi 1  yi 
1
k1  k2 
k1  hf  xi , yi  2
k1  hf  xi ,yi 
k 2  hf  xi  h / 2, yi  k1 / 2 
k 2  hf  xi  h,yi  k1 

Runge-Kutta metod 4. reda

yn 1  yn 
1
k1  2k2  2k3  k4 
6
k1  hf xi , yi 
 h k 
k 2  hf  xi  , yi  1 
 2 2
 h k 
k3  hf  xi  , yi  2 
 2 2
k 4  hf  xi  h, yi  k3  22
23
 Primjena Ojlerove (eksplicitne) metode
na sistem diferencijalnih jednačina

dy1
 f1 (t , y1 , y2 ,..., yn )
dt
y1,i 1  y1,i  hf1 (ti , y1,i , y2,i ,..., yn ,i ),
dy2
 f 2 (t , y1 , y2 ,..., yn ) y2,i 1  y2,i  hf 2 (ti , y1,i , y2,i ,..., yn ,i ),
dt
.... ....
dyn yn ,i 1  yn ,i  hf n (ti , y1,i , y2,i ,..., yn ,i ).
 f n (t , y1 , y2 ,..., yn )
dt

Ojlerova (eksplicitna) metoda za slučaj jedne diferencijalne jednačine prvog reda

 f  y, t  yi 1  yi  f ti , y24i h
dy
dt
 Primjena Runge-Kutta metode 4. reda na
sistem diferencijalnih jednačina prvog reda
Primjer primjene na sistem od dvije obične diferencijalne jednačine prvog reda.
yn 1  yn 
1
k1  2k2  2k3  k4 
6
k1  hf  xi , yi 
dy1 dy2  h k 
 f1 (t , y1 , y2 ),  f 2 (t , y1 , y2 )
k 2  hf  xi  , yi  1 
 2 2
dt dt  h
k3  hf  xi  , yi  2 
k 
 2 2
k 4  hf  xi  h, yi  k3 
1 1
y1,i 1  y1,i  (k11  2k 21  2k31  k 41 ) y2,i 1  y2,i  (k12  2k 22  2k32  k 42 )
6 6
k11  hf1 (ti , y1,i , y2,i ), k12  hf 2 (ti , y1,i , y2,i ),
h k k h k k
k 21  hf1 (ti  , y1,i  11 , y2,i  12 ), k 22  hf 2 (ti  , y1,i  11 , y2,i  12 ),
2 2 2 2 2 2
h k 21 k 22 h k 21 k 22
k31  hf1 (ti  , y1,i  , y 2 ,i  ), k32  hf 2 (ti  , y1,i  , y 2 ,i  ),
2 2 2 2 2 2
k 41  hf1 (ti  h, y1,i  k31 , y2,i  k32 ). k 42  hf 2 (ti  h, y1,i  k31 , y2,i  k32 ).
25