EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI

UNIVERZITET NOVI SAD

SEMINARSKI RAD
IZ FINANSIJSKE EKONOMETRIJE

TEMA: RAD BERZE I NJENI INDEKSI

Profesor Student

Prof. dr Tibor Kiš Vanja Šegrt Š302/10

Subotica, 2011
 1. Berze, oblici trgovine i berzanski ciklus1

1. Berze su milje na kome se trguje dugoročnim finsijskim instrumentima.

Obično su u vlasništvu države ili učesnika u trgovini, i u osnovi obezbeđuju trgovinu akcijama i
dugoročnim obveznicama. Berze omogućavaju kupoprodaju akcija u formi aukcije.
Kupoprodajom akcija one obezbeđuju kontinuitet sredstava. U tom smislu, ističemo osnovna
obeležja berzanskog poslovanja: berze obezbeđuju kontinuitet tržišta, berzama se podstiče
privredna aktivnost i efikasnost, na berzi se ispituje i utvrđuje vrednost HOV, prometom akcija
se vrši promet vlasničkih i upravljačkih prava nad korporacijama, kontrola akcionara nad
menadzerima, berze omogucavaju da se trguje anonimno i sl. Berza je posrednička organizacija
koja obezbeđuje prostorna, tehnička i druga sredstva. Ona daje pregled ponude i traznje dobara i
finansijskih instrumenata.

2. Oblici trgovanja na berzi. Prema obliku trgovine berze mogu biti organizovane

kao aukciono tržiste i kontinuirano tržište.

 Aukciono tržište. To je oblik trgovine na kome se nalozi klijenata kupovine i

prodaje grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene.

 Kontinuirano tržište. To je oblik kupoprodaje finansijskih instrumenata tokom

čitavog radnog dana berze.

3. Berzanski ciklus. Trgovina na berzi obuhvata tri faze:

 Prva faza, koja se realizuje van berze, a ostvaruje se između investitora i berzanskog
posrednika – člana berze.

 Druga faza, podrazumeva realizaciju kupoprodajnih naloga na berzi i utvrđivanje cene

finasijskog instrumenta.

 Treca faza, predstavlja obračun van berze, tj. u zvaničnoj instituciji, gde se obavlja
saldiranje (obracun) i plaćanje izvršene kupoprodaje, uz prenos novčanih sredstava na
odgovarajuće račune kod berzanskih posrednika. Objedinjene, ove tri faze se nazivaju
berzanski ciklus.

2. Organizacija poslovnih aktivnosti na berzi

1
www.scribd.com
1. Organizacija berze. Svaka organizovana razmena HOV podrazumeva trgovački
prostor, parket, elektronski milje na kome berzanski trgovci izvršavaju transakcije za svoje
klijente. Njujorška berza je najveća i kontroliše 80% vrednosti svih organizovanih berzi u
Americi. Pojedinačni investitori ili kompanije koje kupuju mesta, sedišta ili boks na berzi,
dobijaju prava da trguju HOV. Postoji 1336 sedista u NYSE. Cena sedista u NYSE je prekoračila
1 milion $, a od 1995- 2004 godine cena je bila 2,3 miliona $.

2. Listing, obračun transakija – depo institucije i dematerijalizacija finansijskih instrumenata.

a) Listing. NYSE nameće određene zahteve korporacijama čije su akcije na njihovoj listi, kao sto
su: minimalan broj lictiranih akcija, minimalna visina zarada, tok novca i prihod iz skorašnjeg
vremenskog perioda.

b) Realizacija kupoprodajnih operacija je završna faza berzanskog ciklusa.Obavlja se na berzi

van trgovačkog podijuma. Obračun ili kliring, odnosno izvršenje, predstavlja aktivnosti
upoređivanja i potvrđivanja zaključenih kupoprodajnih operacija na tržištu i njihovo izvršenje
preko transfera finansijskih instrumenata na kupca, a novčanih sredstava na prodavca.

3. Kasnije trgovanje koje obezbeđuju berze. NYSE, AMEX i NASDAQ danas

imaju kasniju trgovacku sednicu koja se događa posle redovnih sati rada.

4. Stalno – 24-časovno trgovanje i on-line trgovanje. Glavna tržišta akcija se

otvaraju u 9.30 časova, i zatvaraju 16.30 časova. Alternativne elektronske komunikacione veze
nude trgovanje nekim akcijama kojima se trgovalo na velikim tržištima akcija.Velike berze kao
što je NYSE planiraju da produže radno vreme u trajanju od 24 časa dnevno. Trgovanje on-line
putem interneta je postalo najatraktivnije i sa najvecim rastom u pružanju finansijskih usluga.

3. Beogradska berza2

Akcionarsko društvo Beogradska berza je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima

utvrđenim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Beogradska berza obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim

derivatima na berzanskom i vanberzanskom tržištu, koja obuhvata sledeće poslove:

2
www.belex.rs
 1. organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanja ponude i tražnje hartija od
vrednosti;
2. objavljivanje informacija o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih
podataka značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
3. utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
4. obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom.

Odredbe o delatnosti Berze odnose se i na poslovanje finansijskim derivatima.

Berza može da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti Berze, koje se uobičajeno
obavljaju uz osnovnu delatnost Berze (edukacija, izdavanje publikacija, časopisa i knjiga), kao i
da vrši plasman informacija i publikacija u zemlji i inostranstvu.

Berza organizuje trgovanje javnom ponudom, a predmet javne ponude mogu biti hartije od
vrednosti, standardizovani finansijski derivati i drugi finansijski instrumenti kojima se u skladu
sa Zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti može trgovati na berzanskom i
vanberzanskom tržištu. Berza ne može trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji se
odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru brokersko - dilerskog
društva ili ovlašćene banke, ne može obavljati poslove koji su određeni kao delatnosti brokersko-
dilerskog društva, niti druge poslove, osim gore navedenih poslova.

O promeni pretežne delatnosti Društva odluku donosi Skupština Društva, a o promeni ostalih
delatnosti odluku donosi Upravni odbor Društva.

3.1.Indeksi Beogradske berze

1. BELEXline je prepoznatljiv naziv Beogradske berze i trend njenih proizvoda u domaćim i

medjunarodnim komunikacijama, a oznaka line u indeksu označava indeks 100 odabranih akcija.
Cena koja se koristi za izračunavanje BELEXline je cena akcija na zatvaranju trgovanja, a
kojima se trguje metodom preovlađujuće cene.Inedeks akcija Beogradske berze takođe pokazuje
razvoj tržišta kapitala. BELEXline u odnosu na 2008. godinu je doprinelo smanjenje domaćih i
stranih portfolio investitora za ulaganje u akcije domicilnih preduzeća, čija je tržišna vrednost
akcija bila precenjena na potencijalne i očekivane poslovne rezlutate, a posebno tome je
doprinela svetska ekonomska kriza.

2. BELEX15. , ili novi index, urađen je radi unapređenja procesa informisanja investicione
javnosti i poboljšanja trendova prilikom ranije formiranog indexa BELEXfm, a sada BELEXline.
Ovaj index se sastoji od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja. On je
prevashodno namenjen unapređenju investicionog procesa, kroz merenje perfomansi
najlikvidnijeg segmenta srpskog tržišta kapitala.

3. BELEXsentiment je indikator zbivanja na domaćem tržištu kapitala. Od juna 2005. godine,

kada je počeo da se objavljuje, BELEXsentiment, je sticajem okolnosti najvišu istorijsku
vrednost od 154,00 poena, dostigao oktobra 2006.godine. BELEXsentiment je izneverio
očekivanja investitora, naučnika, analitičara i poslovne javnosti, jer se u septembru 2007. godine
sunovratio sa 151,25 na 47,29 poena u novembru 2008. godine.

4. Index SRX je objavila i kreirala Bečka berza. Na osnovu ugovora potpisanog sa

Beogradskom berzom, vrednost indexa se izračunava na osnovu kretanja cena akcija osam
emitenata kotiranih na srpskom tržištu. Pojava ovog indexa u region pre drugih zemalja, govori o
iskazanom interesu investitora koji žele da ulažu u srpske kompanije. Ovim indexom se
povećava konkurentno srpsko berzansko tržište u odnosu na ostala tržišta u regionu, sa porukom
da se privatizuju velike srpske kompanije kao sto je započeto sa: NIS, a trebalo bi nastaviti sa:
Telekom, EPS, Aerodrom ”Nikola Tesla”,JAT i dr. Ovim indexom investitori se informišu o
kretanju na berzanskim tržištima u regionu. S toga je za očekivati da će one investicione banke
koje budu otkupile licencu na ovaj index kreirati nove berzanske instrumente.