Proces rad̄anja i umiranja

3. april 2020

1 / 10
Proces rad̄anja i umiranja

Proces rad̄anja i umiranja služi kao model za opisivanje raznih

prirodnih, tehničkih, društvenih sistema, a ime ovih procesa potiče od
njegove prvobitne primene za opisivanje biološke populacije. Neka je
Xt broj jedinki biološkog sistema. Skup stanja sistema je
S = {0, 1, 2, . . . }.

Neka je Xt homogen proces Markova.

Podsetimo se oznake iz Procesa Markova

pij (∆t) = P(X (t + ∆t) = sj|X (t) = si ),

dakle to je verovatnoća prelaza iz stanja si gde se sistem nalazio u

momentu t, u stanje sj , gde se sistem nalazi u momentu t + ∆t.

2 / 10
Proces rad̄anja i umiranja
Pretpostavimo da je
Ako je sistem u stanju n u momentu t, verovatnoća prelaza u
stanje n + 1 u momentu t + ∆t, za malo ∆t > 0, približno je
jednaka λn ∆t. Brojeve λn nazivamo brzinama rad̄anja.
pn,n+1 (∆t) ≈ λn ∆t, n ∈ {0, 1, . . . }.
Dakle, verovatnoća da na intervalu (t, t + ∆t) se ”rodi”jedna
jedinka je proporcionalna (sa koeficijentom proporcionalnosti λn )
dužini intervala ∆t, za malo ∆t > 0.
Ako je sistem u stanju n u momentu t, verovatnoća prelaza u
stanje n − 1 u momentu t + ∆t, za malo ∆t > 0, približno je
jednaka µn ∆t. Brojeve µn nazivamo brzinama umiranja.
pn,n−1 (∆t) ≈ µn ∆t, n ∈ {1, 2, . . . }.
Dakle, verovatnoća da na intervalu (t, t + ∆t) ”umre”jedna
jedinka je proporcionalna (sa koeficijentom proporcionalnosti µn )
dužini intervala ∆t, za malo ∆t > 0.
3 / 10
Proces rad̄anja i umiranja
Verovatnoće prelaza da se na intervalu (t, t + ∆t), za malo
∆t > 0, rodi dve ili više jedinki, ili umre dve ili više jedinki su
zanemarljivo male, tj. približno su jednake 0 (predstavljaju
beskonačno male veličine u odnosu na ∆t kad ∆t → 0).

pn,k (∆t) ≈ 0, n, k ∈ {1, 2, . . . } ∧ |n − k| > 1.

Ako je sistem u stanju n u momentu t, verovatnoća da će ostati

u istom stanj n u momentu t + ∆t, za malo ∆t > 0, približno je
jednaka 1 − (λn + µn )∆t, za n = 1, 2, . . . , a 1 − λ0 ∆t za n = 0.

pnn (∆t) ≈ 1 − (λn + µn )∆t, n ∈ {1, 2, . . . },

p00 (∆t) ≈ 1 − λ0 ∆t
P
Verovatnoće prelaza slede iz pij (∆t) = 1 i napred navedenih
i
verovatnoća prelaza pij (∆t), pri čemu je i 6= j.
4 / 10
Proces rad̄anja i umiranja

Slično kao i kod procesa Markova kod kojeg je skup stanja konačan:
 
−λ0 λ0 0 0 ...
 µ1 −λ1 − µ1 λ1 0 ... 
 
Λ=
 0 µ 2 −λ 2 − µ 2 λ 2 . . . .

 0 0 µ 3 −λ3 − µ 3 . . . 
.. .. .. ..
 
. . . .

Ako postoji vektor finalnih verovatnoća p∗ on zadovoljava matričnu

jednačinu p∗ Λ = 0.
Neka je p∗ = [p0 , p1 , . . .] verovatnosni vektor, tj.
P ∗
pi = 1. Iz
i
matrčne jednačine p∗ Λ = 0 sledi sistem linearnih jednačina

5 / 10
Proces rad̄anja i umiranja

−λ0 p0∗ + µ1 p1∗ = 0,

λ0 p0∗ − (λ1 + µ1 )p1∗ + µ2 p2∗ = 0,
λ1 p1∗ − (λ2 + µ2 )p2∗ + µ2 p3∗ = 0,
:
p0∗ + p1∗ + · · · = 1.
λ0
Iz prve jednačine sledi p1∗ = p0∗ .
µ1
λ0 λ1 ∗
Iz druge jednačine dobija se p2∗ = p .
µ1 µ2 0
λ0 λ1 λ2 ∗
Iz treće jednačine sledi p3∗ = p , tj.
µ1 µ2 cµ3 0
λ0 λ1 . . . λn−1 ∗
pn∗ = p , n ∈ {1, 2, . . . } ,
µ1 µ2 . . . µn 0
6 / 10
Proces rad̄anja i umiranja

Uvrštavanjem p1∗ , p2∗ , . . . u p0∗ + p1∗ + · · · = 1 dobija se

 
∗ λ0 λ0 λ1
p0 1 + + + . . . = 1.
µ1 µ1 µ2

Očigledno, finalne verovatnoće postoje ako red

λ0 λ0 λ1 λ0 λ1 . . . λn−1
1+ + + ··· + + · · · konvergira. Ako je suma
µ1 µ1 µ2 µ1 µ2 . . . µn
reda jednaka A, onda je
1 λ0 λ1 . . . λn−1 1
p0∗ = , pn∗ = , n ≥ 1.
A µ1 µ2 . . . µn A

7 / 10
Proces rad̄anja i umiranja

Ukoliko je µn = 0, n ∈ {1, 2, . . . }, dobijamo proces čistog rad̄anja,

a ako je λn = 0, n ∈ {0, 1, 2, . . . }, imamo proces čistog umiranja.

Poasonov proces je proces čistog rad̄anja kod kojeg je λn = λ > 0,

n ∈ {0, 1, 2, . . . }, i matrica Λ je
 
−λ λ 0 0 ...
 0 −λ λ 0 ... 
Λ= 0 .
 
0 −λ λ . . .
.. .. .. ..
 
. . . .

8 / 10
Proces rad̄anja i umiranja
U slučaju da je u procesu rad̄anja i umiranja populacija biološkog
sistema ograničena na k jedinki razlika je u verovatnoći pnn (∆t), tj.

pnn (∆t) ≈ 1 − µk ∆t

i matrica Λ je reda n + 1 i ima oblik

 
−λ0 λ0 0 0 ... 0 0 0
 µ1 −λ1 − µ1 λ1 0 ... 0 0 0 
−λ2 − µ2 λ2
 
 0 µ2 ... 0 0 0 
 .. .. .. .. .. .. .. ,

 . . . . . . . 

 0 0 0 0 . . . µk−1 −λk−1 − µk−1 λk−1 
0 0 0 0 ... 0 µk −µk

a finalne verovatnoće uvek postoje i dobijaju se slično kao u

prethodnom primeru.
9 / 10