Aktivno slušanje

U ovoj nastavnoj jedinici objasnićemo pojam i značaj aktivnog slušanja. Biće prikazane neke
od ključnih karakteristika aktivnog slušanja i način njihove primene u procesu digitalnog
učenja. Takođe će biti razmatrani i procesi koji ne spadaju u aktivno slušanje, kako bi sam
pojam aktivnog slušanja postao što jasniji.

Zašto aktivno slušanje?

Bilo da se radi o neformalnoj ili o formalnoj komunikaciji, kada aktivno slušate, vi

pokazujete interesovanje i za temu i za sagovornika. Na taj način vi ćete bolje razumeti
sagovornika i situaciju u kojoj se on ili ona nalazi. Aktivnim slušanjem omogućavate
komunikaciji da se nesmetano odvija i dobijate pojašnjenja i dodatne detalje, odnosno
stičete uvid u širu sliku. Posledično i odnos sa sagovornikom postaje dublji, saradnja je
olakšana i stvoren je kontekst za rešavanje problema.

Šta je aktivno slušanje?

„Razlog zbog kog imamo dva uva, a samo jedna usta jeste da bismo mogli više slušati, a
manje govoriti”, stara je latinska poslovica. Slušanje je jedan od osnovnih procesa prilikom
komunikacije, kada saslušamo drugog i razumemo njegovu perspektivu, možemo dati
odgovarajući komentar i tako nastaviti komunikaciju sa drugom osobom. Zanimljiva
činjenica je da je slušanje jedna od retkih stvari koju nismo učili (poput govora, hoda ili
sličnog), pa joj se samim tim kroz život moramo posvetiti.1

U komunikaciji imamo tri osnovna elementa: pošiljaoca poruke, poruku i primaoca poruke.
Kanal kojim se šalje poruka često ima razne „šumove”, odnosno izazov je primiti poruku sa
onim značenjem sa kojim je pošiljalac hteo da je pošalje. Aktivnim slušanjem se borimo
protiv tih šumova, odnosno u najširem smislu, aktivno slušanje je veština razumevanja
poruke osobe koja je tu poruku poslala. U užem smislu, aktivno slušanje je usmeravanje
pažnje na poruku druge osobe i davanje povratne informacije sagovorniku o tome kako smo
razumeli njegovu poruku (i reči i ton poruke, odnosno osećanja).

Da bi se slušanje moglo nazvati aktivnim, potrebno je da koristite sledeće veštine:

• parafraziranje,
• sažimanje.

Parafraziranje se sastoji od toga da ponovite svojim rečima ono što ste od predavača čuli.
Parafraziranje izrečenog obično počinjete rečima „Drugim rečima…”, ili „Dakle, vi kažete…”,
„Kako sam vas ja razumeo…” i slično. Na taj način drugoj osobi dajete mogućnost da ispravi
ili potvrdi ono što ste čuli i razumeli. Na primer, prilikom razmene mejlova sa voditeljem
kursa, da biste bili sigurni da ste razumeli ono što vam je voditelj napisao, možete koristiti
tehniku parafraziranja – možete svojim rečima reći ono što je on ili ona napisao/la i
proveriti tako sa njim ili njom da li ste ga/je dobro razumeli.

1
Udovičić-Vranić, Lj., Avantura osobne promjene, Zagreb, Tisak profil, 2010.

Copyright © Link group

Cilj sažimanja je da prepričate, da na sažetiji način prikažete sadržaj koji ste čuli i videli,
zarad pojašnjavanja problema i isticanja ključnih tačaka. Jedna od najvažnijih stvari u
učenju jeste prepoznavanje ključnih činjenica u sadržaju i njihovo povezivanje. Jedan
oblik sažimanja je i rezime, koji se nalazi na kraju svake nastavne jedinice.

Korišćenje ovih tehnika služi proveravanju razumevanja onoga što vam je sagovornik rekao,
a nikako ne znači da ste saglasni sa svim onim što je druga osoba rekla. Najvažnije je da
razumete najpre šta je sagovornik hteo da kaže, a onda u zavisnosti od toga da li ste s tim
mišljenjem saglasni ili niste, možete da iznesete svoj stav. Prilikom učenja, ukoliko naiđete
na neki stav autora kursa sa kojim niste saglasni, najpre proverite da li ste ga dobro
razumeli. Ukoliko ste razumeli stav autora kursa, i niste sa tim stavom saglasni, uradite
istraživanje. Proverite da li još neko ima drugačiji stav, pokušajte da nađete još informacija
o datoj temi. Nesaglasnost bez argumenata (na primer, kada kažete „ne deluje mi da je to
tako”) u procesu učenja nema svrhu. Međutim, ako vas nesaglasnost podstakne na
istraživanje, bilo da dokažete da ste u pravu ili ne uspete u tome, ovo će imati velikog
uticaja na vaše učenje, jer informacije koje na ovaj način obradite sigurno ćete mnogo duže
pamtiti nego one oko kojih se niste angažovali.

Slika 4.1. Aktivno slušanje kao razumevanje poruke sagovornika2

SIER model

Prema SIER modelu, postoje četiri vrste aktivnosti koje predstavljaju niz koraka u procesu
aktivnog slušanja. Ovi koraci se mogu primeniti i pri slušanju predavanja, tako da ćemo
objasniti njihovu primenu u toj funkciji.

SIER model:

• prvi korak (sensing – osećanje) obuhvata primanje, to jest registrovanje informacije;

• drugi korak (interpreting – interpretiranje): nakon primanja poruke primalac poruku
smešta u smisleni kontekst;

2
https://www.seek.com.au/career-advice/3-reasons-why-active-listening-is-a-must-have-skill

Copyright © Link group

 • treći korak (evaluating – procenjivanje): nakon što je smestio poruku u kontekst,
aktivan slušalac procenjuje njenu važnost, njenu saglasnost sa njegovim prethodnim
iskustvom i tačnost;
• četvrti korak (responding – odgovaranje): u poslednjem koraku, da bi poruka, to jest
sadržaj primljen putem slušanja bio što duže zapamćen, potrebno je parafrazirati ga,
postaviti pitanje u vezi sa tim sadržajem ili prodiskutovati o njemu.

Osećanje Interpretiranje Procenjivanje Odgovaranje

Slika 4.2. SIER model aktivnog slušanja

Šta nije aktivno slušanje

Postoji više vrsta neslušanja i svako od njih u osnovi ima drugačiji, prikriveni motiv:

• pseudoslušanje – ponašate se kao da slušate, izgledate kao da ste koncentrisani na

ono što druga osoba priča, ali ipak ne slušate, na primer, osoba koja je na
predavanju, ne sluša predavača, razmišlja o putovanju u Pariz, ali ga gleda u oči i
klima glavom,
• selektivno slušanje podrazumeva slušanje samo onoga što vas zanima, na primer,
kada se tema koja vas ne interesuje pojavi u predavanju, vi je ignorišete, na ovaj
način ne stiču se nova znanja, već se samo utvrđuju postojeća,
• otimanje reči – slušalac sluša sagovornika sve dok ne nađe priliku da se ubaci, bilo
da bi nastavio rečenicu sagovornika, da bi dao svoje mišljenje ili da bi pokrenuo
sopstvenu temu,
• slušanje u zasedi – slušanje sa ciljem napadanja predavača, ovakvo slušanje je
selektivno, pažnja se obraća na propuste koje sagovornik napravi i oni se koriste
protiv njega.

Slika 4.3. Pseudoslušanje3

3
https://blognobivac.wordpress.com/2015/07/02/the-art-of-active-listening/

Copyright © Link group

Pitanje

Suština aktivnog slušanja jeste da se saglasite sa svim iznetim činjenicama koje je

predavač izneo.

• Tačno
• Netačno

Objašnjenje:

Suština je u razumevanju, a ne u saglasnosti. Dok slušate stalno treba da se preispitujete

da li ste razumeli iznete činjenice. Ponavljanje izrečenog svojim rečima će vam olakšati da
uočite propuste u razumevanju. Nesaglasnost je takođe korisna u procesu učenja, jer nas
podstiče na istraživanje, ali ono ima svrhu samo ukoliko je pravilno argumentovano.

Smernice za aktivno slušanje

• Odlučite da ćete slušati – pre započinjanja razgovora donesite odluku da ćete slušati,
uklonite sve elemente koji mogu da ometaju vašu pažnju, obratite pažnju i
zaustavite se kad osetite da ćete prekinuti sagovornika ili mu uputiti neki negativni
komentar.
• Govor tela – osim verbalno, pokažite i neverbalno svom sagovorniku da ga slušate –
gledajte ga u oči, klimajte glavom, celim telom budite okrenuti prema sagovorniku.
Izbegavajte ometajuće pokrete – gledanje na sat, listanje papira i slično.
• Pustite sagovornika da završi – ne prekidajte sagovornika, ne pogađajte šta je osoba
htela da vam kaže, pustite je da vam sama kaže. Ostavite dovoljno vremena
sagovorniku da nastavi svoje izlaganje, imajte na umu da neke osobe prave duže
pauze u govoru. Naravno, ukoliko je ipak potrebno da prekinete sagovornika iz bilo
kog razloga, učinite to obazrivo, osetljivo i uz izvinjenje.
• Slušajte skrivenu poruku – nekada osoba govori jedno, ali vi stičete utisak da ne
misli tako. Skrivena poruka je ona koja je drugačija od onoga što je sagovornik
rekao rečima, na primer, osoba može reći „dobro sam”, a da pri tome izgleda
uznemireno, te zato budite osetljivi na razlike u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji.
• Pojasnite detalje – razmišljajte o onome što vam je osoba upravo saopštila,
postavljajte joj pitanja, tražite dodatna pojašnjenja.
• Proverite da li ste dobro razumeli – postavljajte potpitanja, ona su veoma važna, jer
na taj način pojašnjavate ono o čemu se govori, potpitanja bi trebalo da se tiču
isključivo teme razgovora. Takođe, koristite tehnike parafraziranja i sumiranja.
• Naučite da ćutite – kod većine osoba tišina u komunikaciji predstavlja nešto
neprijatno, nešto što se izbegava po svaku cenu. Međutim, ćutanje je veoma važno
zato što na taj način dajete mogućnost osobi da dopuni ono što je želela da kaže, pa
čak i da promeni ono što je prethodno rekla.

Citat

„Čoveku treba otprilike dve godine da nauči govoriti i otprilike 50 godina da nauči ćutati”,
Ernest Hemingvej

Copyright © Link group

Aktivno slušanje i kritičko mišljenje

Da bismo u potpunosti razumeli i primenili tehnike aktivnog slušanja moramo razumeti i

pojam kritičkog mišljenja. U narednom delu prikazaćemo glavne karakteristike kritičkog
mišljenja, kako biste shvatili njegovu povezanost sa aktivnim slušanjem.

Iako postoji mnogo određenja kritičkog mišljenja, ono što se uglavnom u svim određenjima
smatra kao odlikom kritičkog mišljenja jeste to da se ovaj oblik mišljenja odnosi na
pronalaženje nedostataka, nedovršenosti, nedoslednosti, grešaka u logici određenih ideja,
pretpostavki, zaključaka, tvrdnji ili teorija, da bi se stvorile nove ili upotpunile postojeće
misli, ideje, pretpostavke, zaključci, ili teorije. Kritičko mišljenje uključuje sledeće
intelektualne sposobnosti:

• sposobnost analize pojmova, informacija i gledišta,

• sposobnost razlikovanja relevantnih i irelevantnih informacija u zadanom kontekstu,
• sposobnost interpretacije informacija,
• sposobnost povezivanja prethodnog znanja i novih informacija,
• sposobnost sinteze informacija.

Dakle, kada sumiramo prethodno napisano, možemo reći da se kritičko mišljenje zasniva na
racionalnim argumentima, na kriterijumima, procenjivanju i vrednovanju. Prednosti
kritičkog mišljenja obuhvataju otpornost na preuranjene zaključke, stavove i sudove,
otvorenost za promene, uspešno rešavanje problema… Kada kritičko mišljenje dovedemo u
vezu sa aktivnim slušanjem, možemo videti da je aktivno slušanje pojam koji je podređen
pojmu kritičkog mišljenja. Naime, ukoliko želite da izložite nesaglasnost sa datom teorijom,
najpre će biti potrebno da ste razumeli šta ona sve obuhvata, da razumete šta autor sve
pod određenim delovima teorije podrazumeva, a to ćete postići aktivnim slušanjem. Nakon
toga možete izneti argumente zašto niste saglasni sa određenom teorijom ili sa određenim
autorom.

Slika 4.4. Elementi aktivnog slušanja4

4
http://www.onetruegift.com/2017/10/become-a-more-active-listener/

Copyright © Link group

Rezime

• Aktivno slušanje vodi boljem razumevanju i boljim odnosima među sagovornicima.

• Da bi se slušanje moglo nazvati aktivnim, potrebno je da koristite sledeće veštine:
parafraziranje i sažimanje. Korišćenje ovih tehnika ne znači da ste saglasni sa
svim onim što je druga osoba rekla, već da ste razumeli šta je htela da kaže.
• Prema SIER modelu, ključna su četiri (4) koraka: primanje poruke, njeno smeštanje
u kontekst, njeno procenjivanje i parafraziranje.
• Vrste neslušanja:

o pseudoslušanje;
o selektivno slušanje;
o otimanje reči;
o slušanje u zasedi.

• Neke od ključnih smernica za aktivno slušanje su: donesite odluku da ćete slušati,
govorom tela pokažite osobi da slušate, pustite sagovornika da kaže ono što želi,
obratite pažnju na razlike između verbalne i neverbalne poruke sagovornika,
postavljajte potpitanja i pojasnite detalje, proveravajte da li ste dobro razumeli i
vežbajte da prihvatite tišinu u komunikaciji.
• Aktivno slušanje je u osnovi kritičkog mišljenja.

Copyright © Link group