Professional Documents
Culture Documents
ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА СЕМИНАРСКИ РАД
ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА СЕМИНАРСКИ РАД
КАЗАХСТАН
-Семинарски Рад-
УВОД...................................................................................................................3
1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ............................................................................4
2. ПРИРОДНЕ КАРАТЕРИСТИКЕ КАЗАХСТАНА......................................6
2.1 Геолошка грађа и рељеф..........................................................................6
2.2 Клима.......................................................................................................7
2.3 Хидрографија.......................................................................................8
2.3.1. Језера и реке Казахстана.................................................................9
2.4 Земљиште, биљни и животни свет...............................................10
3.ДРУШТВЕНО КАРАКТЕРИСТИКЕ КАЗАХСТАНА...............................14
3.1 Становништво..........................................................................................14
3.2 Историја Казахстана.............................................................................15
4.ПРИВРЕДА....................................................................................................17
4.1 Пољопривреда..........................................................................................18
4.2 Рударство и индустрија........................................................................20
4.3 Саобраћај............................................................................................23
4.4 Туризам...........................................................................................25
5. ЗАНИМЉИВОСТИ......................................................................................27
УВОД
Казахстан је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи
део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море.
Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном,
Узбекистаном и Туркменистаном. Казахстан је био насељен још од каменог доба.
Клима и рељеф ове област су били погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ
први пут припитомљен управо у степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е
Туркестан служили као важне станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад,
ово подручје добија велики стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи.
Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајине, које су после
постале део Казашког каната.
Казахстан је познат по својој култури, храни, језицима и још много занимљивих ствари
које он може да пружи
1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Укупна дужина границе износи 12.012 km, од чега на границу са Русијом отпада 6.846
km, са Узбекистаном 2.203 km, 1.533 km са Кином, 1.051 km са Киргистаном и 379 km
са Туркменистаном. Највећи градови су Алмати, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау,
Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смештен у Азији, његова територија
западно од реке Урал припада европском континенту.
Казахстан је подељен на 14 региона, региони су даље подељени на округе Четири града
(Бајконур, Шимкент, највећи град Алмати и главни град Нур-Султан) нису део региона
којима су окружени.
Главни градови који имају највеци број становника су: Шимкент (област-Јужни
Казахстан), Караганди (област-Караганди) и Алмати (област-Аламати)
2. ПРИРОДНЕ КАРАТЕРИСТИКЕ
КАЗАХСТАНА
Око 15% територија земље заузимају планински сустави и гребени, око 30% су
равнице и висоравни, 10% су низине, 45% су пустиње и полу пустиње. Тако разнолик
рељеф Казахстана објашњава се прилично сложеном геолошком структуром овог
територија. Земља се налази на месту гђе се спајају стабилна источно европска
платформа, покретни алпски појас и пресавијене структуре урално-монголског појаса.
2.2 Клима
Kазахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 km,
тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Дневна и годишња
колебања температуре су велика, а прелазна годишња доба (пролеће и јесен) нису
посебно изражена. Прелази из хладнијег у топлији део године и обрнуто су доста
нагли. Зиме су сурове и веома хладне. Температуре у јануару падају и испод -20°C.
Лета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30°C, али су ноћи и у ово
летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са
истока и југа, ваздушне масе до њега доспевају као суве. Због тога велики део земље
има мало падавина. Равничарски предели немају нигде више од 300 mm падавина, док
у пустињама количина падавина не премашује 200 mm падавина.
2.3 Хидрографија
С обзиром на веома мале количине падавина, у земљи нема велики број река. Највећа
је Сир Дарја, која се улива у Аралско језеро. Казахстану припада и горњи ток Иртиша и
доњи ток Урала. Језера су већином слана, па им је економски значај мали. Највећа
језера су Балхашко и Аралско, којег Казахстан дели са Узбекистаном, а такође му
припада и део Каспијског, највећег језера на свету.
Осим ових постоји велик број површински мањих језера попут Зајсанског, Тенгишког,
Алаколског и др. Воде свих већих река се користе за натапање засејаних површина. Без
наводњавања не би било интензивне пољопривреде. Обиље подземних артешких вода
веома се користи за све видове водоснабдевања.
Педолошка карта Казахстана је једноставна. Северни део земље прекрива плодни
чернозем, средишњи смеђа, доста неплодна полу-пустињска тла, док су на југу
типичне пустиње. Управо овакви педолошки услови и оскудица у води учинили су да
је у земљи развијен врло оскудан биљни свет. У планинским просторима су заступљене
шуме, али оне обухватају мање од 5% површине. Сви остали делови Казахстана су
травнате степе и пустиње.
Аралско језеро је било доста веће, али се последњих 50 година смањује због смањеног
дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји
и Сир Дарји. Наиме, од 40-их година 20. века воде ових река се користе за
наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану.
Због овога, ниво језера опадне за 20 до 60 cm годишње. Запремина језера се од 1960.
смањила за 80%, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у језеру.
2.4 Земљиште, биљни и животни свет
Животиње:
У свакој регији Казахстана можете видети карактеристично само за њу флору и фауну.
Дакле, у земљи су пронашли свој дом од 480 врста птица, 155 - сисара, 150 - риба. У
пустињама и полу-пустиње може задовољити гмизаваца и инсеката. У степа уживо
Саига, газела, вук, зец, глодавци, лисице, шакали. Језера земље Откривено лабудови,
гуске, галебови, патке, фламингоси. На планинама можете наћи снег леопарда,
дивокозе, медведи, оваца, јелена и бројних птица.
Снежни леопард (Panthera uncia) је велика мачка која настањује планинске крајеве
централне и јужне Азије. Раније су снежне леопарде сврставали у род Panthera са још
неколико великих мачака, али су их касније сврстали у сопствени род, Uncia. Заједно
са облачастим леопардом представља средину између такозваних великих мачака и
мањих врста, с обзиром на то да снежни леопарди не ричу, иако имају хрскавичаву
подјезичну кост која се сматра да омогућава великим мачкама да ричу. Снежни
леопарди имају мекано и дебело сиво крзно са кружним тачкама и црним мрљама по
којем су познати. У зиму оно постане бело. Реп је дебео, а шапе прекривене густом
длаком као изолација против хладноће и снега. Животни век снежних леопарда износи
од 15 до 18, док у заточеништву и до 20 година.
Дивокоза (Rupicapra rupicapra) је назив за врсту папкара из
породице шупљорожаца (Bovidae) и потпородице коза (Caprinae). Ова врста не припада
самом роду коза (Capra), већ одвојеном роду (Rupicapra). Дивокоза може нарасти до 80
cm висине, а у дужину до 130 cm, док су јачи мужјаци тешки више од 40 kg. Женке су
нешто мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може
представљати и орао. Дивокозе могу живети до 20 година. Дивокоза је мала врста
шупљорошца. Одрасле јединке достижу висину од 70–80 cm и дужину тела од 107–137
cm. Мужјаци су крупнији од женки и достижу тежину од 30–60 kg, док женке теже 25–
45 kg.
Сајга (лат. Saiga tatarica) критично је угрожена врста антилопе која данас насељава
само територију Русије и Казахстана. Велики нагнут нос виси преко уста сајге,
флексибилан је и спуштен тако да јој помаже да удише чист ваздух током прашњавих
лета и топлог ваздуха током хладних зима. Њено крзно је ретко и цимет боје током
лета, претварајући се у јако дебели бели слој длака током зиме. Сајга антилопа има
дугачке, танке ноге, али је слична овци. Просечна тежина мужјака износи 30—50
килограма, док су женке у просеку тешке 21—40 килограма. Висока је 60—80
центиметара, с тим да је мужјак обично виши од женке, а дугачка 108—150
центиметара.
Степска лисица (лат. Вулпес цорсац) - лисица која живи у степама Средње
Азије.Степска лисица је средња велика лисица. Тело с главом има дужину од 45 до
65cm, а реп је дуг 19-35cm. Одрасле јединке имају 1,6 - 3,2 kg. Има сиво жућкасто
крзно са светлијим мрљама на устима, бради и врату. Током зиме, длака постаје много
дебља и више свиленкасте текстуре, те је сламaсто-сиве боје, с тамнијом линијом низ
леђа.Степска лисица живи у степама и полупустињама средишње и сјевероисточне
Азије. Распростире су државама као што су: Казахстан, Узбекистан, Туркменистан,
(сјеверна) Монголија, Иран, Таџикистан, Киргистан, Авганистан и Кина те Русија.
Постоје две признате подврсте:
Vulpes corsac corsac – северни Казасхтан, Јужни Сибир
V. c. kalmykorum – северни Узбегистан, Кавказ
3.ДРУШТВЕНО КАРАКТЕРИСТИКЕ
КАЗАХСТАНА
3.1 Становништво
Најбројнији етничка група су Казаси који чине 67% становништва и Руси са 21%.
Такође постоји и значајан број других етничких група као што су Татари, Украјинци,
Узбеци, Белоруси, Ујгури, Азери, Пољаци и др.
Неке од мањина попут Немаца (Поволшки Немци), Украјинаца, Корејаца, Курда,
Чечена, Мешкетијских Турака и политички неподобних Руса су биле присилно
депортоване на територију Казахстана, у периоду 30-их година 20. века, за време
Стаљинове владавине СССР-ом. Неки од највећих Стаљинових радних логора су
направљени баш у овој републици.
Деведесете године протеклог века су обележене великим одсељавањем Руса и
Поволшких Немаца. То је процес који је започео већ у 70-им годинама. Поред вишег
природног прираштаја и досељавања из суседне Кине, Русије и Монголије етничких
Казаха, он је главни фактор који је довео до ситуације у којој су Казаси двотрећинска
већина у земљи.
3.2 Историја Казахстана
Казахстан је био насељен још од каменог доба. Клима и рељеф ове област су били
погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ први пут припитомљен управо у
степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е Туркестан служили као важне
станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад, ово подручје добија велики
стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи. Под Монголским царством,
ово подручје је подељено на покрајине, које су после постале део Казашког каната. У
овом периоду је номадски начин живота уско повезан са сточарством наставио да
преовлађује међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати засебан
казашки идентитет међу турским племенима овог подручја, а средином 16. века овај је
процес и завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде.
Почетком 17. века Казашки канат се суочио са великим ривалством међу његовим
племенима, што је за последицу имало поделу његовог становништва у 3 хорде:
Велику, Средњу и Малу. Политичка разједињеност, ривалство међу племенима и
важан положај између истока и запада су фактори који су слабили Казашки канат.
У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији. То је био
период „Велике игре“ који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године
када је потписан Англо-руски споразум. Руски цареви су тада владали већим делом
територија данашњег Казахстана. Руска Империја је успоставила нови систем
администрације и повећавало број својих војних трупа и касарни у централној Азији у
тзв. „Великој игри“ између њих и Британске Империје. Руски језик је био форсиран у
свим школама и у администрацији. Ове мере су довеле до јаког отпора међу казашким
становништвом, првенствено због нарушавања традиционалног номадског начина
живота и појаве глади међу овдашњим племенима. Тако се развио казашки национални
покрет у касним 1800-тим, који је имао за свој примарни циљ очување казашког језика
и идентитета насупрот покушајима Русије да их асимилира. Од 90-их година 19. века
па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију
данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје.
Од 90-их година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског
становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје.
Тај тренд се још и повећао након изградње железнице Оренбург-Ташкент, која је
завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са
седиштем у Санкт Петербургу.
ндустрија угља
металургија;
гориво и петрохемијска индустрија;
хемијска индустрија;
прехрамбена индустрија;
лака индустрија;
производњу грађевинског материјала.
Казахстан је велика земља, махом смештена у средњој Азији, али најзападнији део
земље преко реке Урал припада крајњем истоку Европе. Може се рећи да је ова земља
била и данас је кључна у средњој Азији. Међутим, због оштре климе, ретке
насељености и велике затворености Казахстана у прошлости многе могућности за
развој саобраћаја нису биле искоришћене. Са стабилизацијом земље протеклих година
започет је брз и нагли развој на свим пољима, а поље саобраћаја је једно од
најважнијих у даљој обнови земље због великих раздаљина као битних чинилаца
будућег развоја.
Казахстан има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи
саобраћајни чворови су нова и стара престоница, Астана и Алма Ата.
ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ:
Укупна дужина путева у Казахстану у 2006. години је 258.029 km, од чега је са чврстом
подлогом 247.347 km (при чему се под овим подразумевају и веома лоши путеви
путеви типа макадама). Званично постојећи савремени ауто-путеви не постоје. па су
магистрални путеви најважнији у земљи. Њихова укупна дужина је око 17.000 km.
Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених стандарда су.
ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ:
Међутим, он излази дугом обалом на највеће и међународно Каспијско језеро, које је
пловним путем Волга - Канал Волга-Дон - Дон кроз Русију повезано на систем
светских мора. Највеће каспијске луке у држави су Гурјев и Порт Шевченко. Ове
могућности нису до краја искоришћене и биће све значајније у будућности. Пловидба
је могућа и по великом Аралском језеру, али је оно забачено и слабо прометно, а
познато је и као еколошки уништена зона.
ВАЗДУШНИ ТРАНСПОРТ:
Будући да је Казахстан огромна и ретко насељена земља са много изолованих градова
и области, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама. Значајно је и
истаћи постојање великог космодрома Бајконур, који се налази у средишњем
Казахстану.
У Казахстану постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће
државно предузеће Ер Астана. Највећи број авио-предузећа су обласног типа - обично
свака казахстанска обласна јединица има своје авио-предузеће, које најчешће одржава
авио-линије са Астаном, Алма Атом или Москвом.
Међународни Аеродром „Чикмент“ у Чикменту - CIT
Најважнији аеродром у држави је аеродром у Алма Ати, удаљен 20 km од града, а
после њега значајан је аеродром у Астани, новој престоници. Највећи број авио-линија
су према другим градовима бившег СССР-а, а посебно су важне линије ка Москви.
4.4 Туризам
Иако је земља без излаза на море, са наизглед бескрајним низом степа и планине,
Казахстан је један од највећих и најсложенијих нација на свету. Економија Казахстана
је доживела процват након независности 1991. године, појачавајући еволуцију
националног идентитета из доба када је чувена, трговачка рута Пут свиле ишла
великим делом кроз Казахстан.У овој средњоазијској земљи вреди видети многе
знаменитости, како природно порекло, тако и оне које је човек створио, а ова четири
града Казахстана заслужују да буду на листи било ког путника.
НУР-СУЛТАН (АСТАНА)
Нур-Султан, који је до 2019. године носио назив Астана, главни је град Казахстана и
други по величини град иза некадашње престонице Алмати. Ова транзиција започета је
1998. године и данас се улаже милијарде долара како би била архитектонска што
импресивније. Могућности за одличну куповину, гастро уживање и ноћни живот има
на претек. Ипак, сваки посетилац Нур-Султана треба да одвоји већи део дана за
упечатљиву архитектуру града.Кула Баитерек – футуристичка зграда висока 318 стопа
која се често упоређује са џиновском лизалицом, као и забавни комплекс Думан две су
атракције града које никако не бисте смели да пропустите.
Захваљујући градској природи која се брзо развија и економском просперитету, град
вам даје и друге могућности за забаву. Нур-Султан такође има мноштво културно
занимљивих локалитета. Џамија Хазрат Султан, заједно са Палатом мира и помирења,
само су два примера (верско) значајних зграда у граду. Прва је једна од највећих
џамија у Централној Азији са највећим куполом у целом Казахстану. Потоња се састоји
од пирамиде која је висока више од 200 стопа, те је зграда у којој се сваке две до три
године одржава састанак врховних поглавара свих светских религија.
ТУРКИСТАН
Туркестан или Туркистан, мали древни град усред Казахстанске пустиње, најпознатије
је муслиманско одредиште у целом Казахстану. На овом главном муслиманском месту
ходочашћа налази се маузолеј који је на листи УНЕСЦО-ве светске баштине због свог
вековног статуса регионалног центра учења и стипендија. Прекрасно дизајнирани
маузолеј, који посетиоци могу да разгледају, владар Тимур је у 14. веку наручио за
муслиманског светог човека Јасавија.
Поред главног маузолеја који укључује купалиште, подземну џамију, историјски музеј
и још много тога, у комплексу се налази и Историјски културно-етнографски центар.
Ова институција садржи три приче о регионалној и националној народној историји и
култури. Архитектура и естетски додир маузолеја су запањујући сами по себи, са
украсним куполама од плавомодрих плочица и вансеријским зидним завршецима.
ШИМКЕНТ
Трећи по величини град у Казахстану иза Нур-Султане и Алматије, Шимкент доноси
интимнији осећај од ужурбаних и далеко урбаних подручја поменутих градова. Клима
је овде сува и налик пустињи, па посетиоци не би требало да очекују исту количину
активности на отвореном као и подручје које окружује Алмати, али многа културно
важна места налазе се унутар града. Конкретно, у Шимкенту се налазе неки
импресивни споменици, као што је Нови меморијал на који се налази на тргу
Ордабаси. Остали споменици и одредишта које путници треба узети у обзир укључују
Парк Кен-Баба, џамију Схеикх Кхалифа и фонтану Биг Тулип.
Шта бисте још требали да знате током боравка у Шимкенту? То да је ценкање са
продавцима на локалним пијацама и базарима обавезно и препоручено. Такође, сви они
који желе да науче и искусе аутентичну локалну културу, размислите о једнодневним
излетима до оближњих маузолеја Саирам и древних градских рушевина Саурана.
5. ЗАНИМЉИВОСТИ
Ова прелепа земља је још увек неистражена и мање-више свима непозната, па је време
да је мало боље упознате кроз ових 10 чињеница.