ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА

КАЗАХСТАН
-Семинарски Рад-

Ивана Станојевић II3 Земун 2022

 САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................3
1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ............................................................................4
2. ПРИРОДНЕ КАРАТЕРИСТИКЕ КАЗАХСТАНА......................................6
2.1 Геолошка грађа и рељеф..........................................................................6
2.2 Клима.......................................................................................................7
2.3 Хидрографија.......................................................................................8
2.3.1. Језера и реке Казахстана.................................................................9
2.4 Земљиште, биљни и животни свет...............................................10
3.ДРУШТВЕНО КАРАКТЕРИСТИКЕ КАЗАХСТАНА...............................14
3.1 Становништво..........................................................................................14
3.2 Историја Казахстана.............................................................................15
4.ПРИВРЕДА....................................................................................................17
4.1 Пољопривреда..........................................................................................18
4.2 Рударство и индустрија........................................................................20
4.3 Саобраћај............................................................................................23
4.4 Туризам...........................................................................................25
5. ЗАНИМЉИВОСТИ......................................................................................27
 УВОД

Казахстан је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи
део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море.
Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном,
Узбекистаном и Туркменистаном. Казахстан је био насељен још од каменог доба.
Клима и рељеф ове област су били погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ
први пут припитомљен управо у степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е
Туркестан служили као важне станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад,
ово подручје добија велики стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи.
Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајине, које су после
постале део Казашког каната.
Казахстан је познат по својој култури, храни, језицима и још много занимљивих ствари
које он може да пружи
 1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Казахстан се налази у централној Азији, северно и северно источно од Каспијског

језера. Са површином од 2,7 милиона km², Казахстан је девета држава у свету по
величини и највећа од свих које немају излаз на море. Површински је приближно
једнака западној Европи.

Укупна дужина границе износи 12.012 km, од чега на границу са Русијом отпада 6.846
km, са Узбекистаном 2.203 km, 1.533 km са Кином, 1.051 km са Киргистаном и 379 km
са Туркменистаном. Највећи градови су Алмати, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау,
Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смештен у Азији, његова територија
западно од реке Урал припада европском континенту.
Казахстан је подељен на 14 региона, региони су даље подељени на округе Четири града
(Бајконур, Шимкент, највећи град Алмати и главни град Нур-Султан) нису део региона
којима су окружени.

Област Главни град Површина Број

(km²) становника
Акмола Кокшетау 121.400 829.000
Актобе Актобе 300.600 661.000
Алмати Алмати 324,8 1.348.500
Алмати(област) Талдикорган 224.000 860.000
Астана Астана 710,2 600.200
Атирау Атирау 118.600 380.000
Бајконур Бајконур 57 70.000
Источни Оскемен 283.300 897.000
Казахстан
Караганди Караганди 428.000 1.287.000
Костани Костанаи 196.000 975.000
Кизилорда Кизилорда 226.000 590.000
Мангистау Актау 165.600 316.847
Северни Петропавл 123.200 586.000
Казахстан
Павлодар Павлодар 124.800 851.000
Јужни Шимкент 118.600 1.644.000
Казахстан
Западни Орал 151.300 599.000
Казахстан
Жамбил Тараз 144.000 962.000

Главни градови који имају највеци број становника су: Шимкент (област-Јужни
Казахстан), Караганди (област-Караганди) и Алмати (област-Аламати)
 2. ПРИРОДНЕ КАРАТЕРИСТИКЕ
КАЗАХСТАНА

2.1 Геолошка грађа и рељеф

Око 15% територија земље заузимају планински сустави и гребени, око 30% су
равнице и висоравни, 10% су низине, 45% су пустиње и полу пустиње. Тако разнолик
рељеф Казахстана објашњава се прилично сложеном геолошком структуром овог
територија. Земља се налази на месту гђе се спајају стабилна источно европска
платформа, покретни алпски појас и пресавијене структуре урално-монголског појаса.

Казахстан је претежно низијска земља, угрубо нагнута од истока ка западу. На западу

му припадају делови Прикаспијске и Туранске низије. Велики део средишњег простора
чине разбијена побрђа Казашке висије висока између 300 и 900 m надморске висине.
Побрђа и велики део запада земље изграђени су од старих кристаластих стена.
Кристаласте стене су у низијама прекривене дебелим наносом који је настао
механичким трошењем стена.
Уз саму југоисточну границу се простиру високи предели у којима доминирају
планински венци Тјен Шана, Алтаја, Алатауа, Каратауа и др. Највећи врх
Казахстана, Хан Тенгири (7.010 m), се налази управо на Тјен Шану, на граници са
Киргистаном.
Планина Тјан Шан обилује и другим импозантним рељефним облицима. Један од
таквих је и кањон Чарин у долини истоимене реке, дубок између 150 и 300 m. Ове
планине су добрим делом грађене од вулканских стена, што значи да су врло
рудоносне.

2.2 Клима

Kазахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 km,
тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Дневна и годишња
колебања температуре су велика, а прелазна годишња доба (пролеће и јесен) нису
посебно изражена. Прелази из хладнијег у топлији део године и обрнуто су доста
нагли. Зиме су сурове и веома хладне. Температуре у јануару падају и испод -20°C.
Лета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30°C, али су ноћи и у ово
летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са
истока и југа, ваздушне масе до њега доспевају као суве. Због тога велики део земље
има мало падавина. Равничарски предели немају нигде више од 300 mm падавина, док
у пустињама количина падавина не премашује 200 mm падавина.
 2.3 Хидрографија

С обзиром на веома мале количине падавина, у земљи нема велики број река. Највећа
је Сир Дарја, која се улива у Аралско језеро. Казахстану припада и горњи ток Иртиша и
доњи ток Урала. Језера су већином слана, па им је економски значај мали. Највећа
језера су Балхашко и Аралско, којег Казахстан дели са Узбекистаном, а такође му
припада и део Каспијског, највећег језера на свету.
Осим ових постоји велик број површински мањих језера попут Зајсанског, Тенгишког,
Алаколског и др. Воде свих већих река се користе за натапање засејаних површина. Без
наводњавања не би било интензивне пољопривреде. Обиље подземних артешких вода
веома се користи за све видове водоснабдевања.
Педолошка карта Казахстана је једноставна. Северни део земље прекрива плодни
чернозем, средишњи смеђа, доста неплодна полу-пустињска тла, док су на југу
типичне пустиње. Управо овакви педолошки услови и оскудица у води учинили су да
је у земљи развијен врло оскудан биљни свет. У планинским просторима су заступљене
шуме, али оне обухватају мање од 5% површине. Сви остали делови Казахстана су
травнате степе и пустиње.

2.3.1. Језера и реке Казахстана

Највеће језера у Казахстану су Балхашко и Аралско

Балхашко језеро (каз. Балқаш көлі, Balqaş köli, рус. озеро Балхаш) је језеро у
пустињској степи источног Казахстана. Површина језера је до 18.428 км². Балхашко
језеро је издуженог облика сличног полумесецу. Јужна обала је веома разуђена са
безброј малих острва и полуострва. Средња дубина језера је 5,8 метара, а максимална
26.

Аралско језеро је било доста веће, али се последњих 50 година смањује због смањеног
дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји
и Сир Дарји. Наиме, од 40-их година 20. века воде ових река се користе за
наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану.
Због овога, ниво језера опадне за 20 до 60 cm годишње. Запремина језера се од 1960.
смањила за 80%, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у језеру.
 2.4 Земљиште, биљни и животни свет

Казахстан је највећа земља на копну на свету, смештена у средишњој Азији. Терен у

земљи састоји се од великог равног степа (травнатог земљишта) који се протеже од
Волге на западу до Алтаја на истоку, те од равница западног Сибира у северном делу
до пустиња и оаза. Средишња Азија на југу. Различите климатске зоне земље
допуштају широк распон биљних врста које су изворне у земљи, док се друге налазе иу
суседним земљама.
На подручју Казахстана расту смреке, борова шума, бреза, јабука, Аспену. Хигхландс
разликују алпски и субалпинске ливада и пустиња и полу-пустиње - сагебрусх-трава,
Форб-трава, сагебрусх-соњача биљака. На југу можете виђети јединствени образац
флоре

СТЕПЕ И АЛПСКЕ ЛИВАДЕ:

Степа је без дрвећа, а њена огромна подручја заузима само травната вегетација и
ниско грмље. Сматра се да је једним од разлога без дрвећа сланост тла, која штетно
делује на дрвенасту вегетацију. Сланост је, пак, повезана с недовољним оборинама - са
сухом климом. Снажни вјетрови- сухи вјетрови, који често превладавају у степи,
такођер негативно утичу на развој шуме, као и дуготрајне летље суше.
Aлпска ливада једна је од најспектакуларнијих знаменитости на земљи. У прољеће је
шарена оријентална простирка, прекривена биљкама светлих боја. Управо на том
окомитом планинском појасу завршавају представници флоре. Следе каменито тло,
вечни сегови, ледењаци који се никад не топе. Плодног тла тамо готово да и нема, па се
стога не бележи биљни живот. Алпске ливаде су, као да је посљедњи додир природе,
највећи број биљака је концентриран на њима, као да нетко покушава сву флору
ставити на мали комад земље, који се није могао наћи високо у планинама. Клима у
висоравни је прилично тешка. Ливаде су смештене на надморској висини од око 2000
м, тако да је пад температуре током дана више него приметан. Дању је врућина и до
+45 ° Ц, а ноћу су могући и мрази. У таквим је условима врло тешко преживети, али у
процесу еволуције биљке су се прилагодиле таквој клими. Алпска ливада цвјета у рано
прољеће чим падне снег. Успут, снежни покривач за овај појас је врло важан, јер зими
штити биљке од сунца и јаких вјетрова, а у прољеће пружа влагу.
Представници флоре на алпским ливадама су посебни. Овде нема великих биљака јер
једноставно немају довољно времена да расту. Представници ниско растуће флоре
привлаче пажњу опрашивача инсеката сјајним великим цветовима и јаким мирисом.
Алпске ливаде у Абхазији од раног пролећа до касног лета изгледају као прелеп тепих
прекривен разнобојним цвећем. Веома високо у планинама, где практично нема
плодног тла, можете срести невероватно лепе представнике флоре. На пример,
еделвеисс, гентиан - ово цвеће преживљава у најтежим условима. На висоравни се
налази најниже срасло дрво на свету - патуљаста врба. 
Биљке:
ВИШЊА СТЕПСКОГ ПАТУЉКА (Prunus fruticosa)
Прунус фрутицоса је грм који настаје у Казахстану и захтијева пуно сунчеве светлости.
Има тамносмеђу кору, а изглед лишћа теком јесени мења се од тамно зелене до жуте.
Цвјетови су му у свибњу бијели, а црвени плодови дозревају почетком коловоза.
Прунус фрутицоса расте на рубовима шума формирањем шикара. Плод биљке је
светло до тамноцрвене боје промјера између 8 и 25 mm.

LUDWIG IRIS (IRIS LUDWIGII)

Ова биљка углавном расте у источном Казахстану и лако је уочљива због своје
природе. Цвеће се креће од љубичасте и плаве. Расте до 30 центиметара у тлима с
добрим суставима одводње и отвореним површинама за сунце. Конзервира се због
посљедица које остављају испаше животиња и пољопривредних активности. Крајем
коловоза и почетком рујна творница производи капсуле семенки.

Животиње:
У свакој регији Казахстана можете видети карактеристично само за њу флору и фауну.
Дакле, у земљи су пронашли свој дом од 480 врста птица, 155 - сисара, 150 - риба. У
пустињама и полу-пустиње може задовољити гмизаваца и инсеката. У степа уживо
Саига, газела, вук, зец, глодавци, лисице, шакали. Језера земље Откривено лабудови,
гуске, галебови, патке, фламингоси. На планинама можете наћи снег леопарда,
дивокозе, медведи, оваца, јелена и бројних птица.
Снежни леопард (Panthera uncia) је велика мачка која настањује планинске крајеве
централне и јужне Азије. Раније су снежне леопарде сврставали у род Panthera са још
неколико великих мачака, али су их касније сврстали у сопствени род, Uncia. Заједно
са облачастим леопардом представља средину између такозваних великих мачака и
мањих врста, с обзиром на то да снежни леопарди не ричу, иако имају хрскавичаву
подјезичну кост која се сматра да омогућава великим мачкама да ричу. Снежни
леопарди имају мекано и дебело сиво крзно са кружним тачкама и црним мрљама по
којем су познати. У зиму оно постане бело. Реп је дебео, а шапе прекривене густом
длаком као изолација против хладноће и снега. Животни век снежних леопарда износи
од 15 до 18, док у заточеништву и до 20 година.
Дивокоза (Rupicapra rupicapra) је назив за врсту папкара из
породице шупљорожаца (Bovidae) и потпородице коза (Caprinae). Ова врста не припада
самом роду коза (Capra), већ одвојеном роду (Rupicapra). Дивокоза може нарасти до 80
cm висине, а у дужину до 130 cm, док су јачи мужјаци тешки више од 40 kg. Женке су
нешто мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може
представљати и орао. Дивокозе могу живети до 20 година. Дивокоза је мала врста
шупљорошца. Одрасле јединке достижу висину од 70–80 cm и дужину тела од 107–137
cm. Мужјаци су крупнији од женки и достижу тежину од 30–60 kg, док женке теже 25–
45 kg.
Сајга (лат. Saiga tatarica) критично је угрожена врста антилопе која данас насељава
само територију Русије и Казахстана. Велики нагнут нос виси преко уста сајге,
флексибилан је и спуштен тако да јој помаже да удише чист ваздух током прашњавих
лета и топлог ваздуха током хладних зима. Њено крзно је ретко и цимет боје током
лета, претварајући се у јако дебели бели слој длака током зиме. Сајга антилопа има
дугачке, танке ноге, али је слична овци. Просечна тежина мужјака износи 30—50
килограма, док су женке у просеку тешке 21—40 килограма. Висока је 60—80
центиметара, с тим да је мужјак обично виши од женке, а дугачка 108—150
центиметара.

Степска лисица (лат. Вулпес цорсац) - лисица која живи у степама Средње
Азије.Степска лисица је средња велика лисица. Тело с главом има дужину од 45 до
65cm, а реп је дуг 19-35cm. Одрасле јединке имају 1,6 - 3,2 kg. Има сиво жућкасто
крзно са светлијим мрљама на устима, бради и врату. Током зиме, длака постаје много
дебља и више свиленкасте текстуре, те је сламaсто-сиве боје, с тамнијом линијом низ
леђа.Степска лисица живи у степама и полупустињама средишње и сјевероисточне
Азије. Распростире су државама као што су: Казахстан, Узбекистан, Туркменистан,
(сјеверна) Монголија, Иран, Таџикистан, Киргистан, Авганистан и Кина те Русија.
Постоје две признате подврсте:
 Vulpes corsac corsac – северни Казасхтан, Јужни Сибир
 V. c. kalmykorum – северни Узбегистан, Кавказ
 3.ДРУШТВЕНО КАРАКТЕРИСТИКЕ
КАЗАХСТАНА

3.1 Становништво

Према посљедњем попису становништва, одржаном од 28. фебруара до 6. марта 2009.

године, Казахстан има 16.402.861 становника Топ 5 најмноголјуднијих градова су
Алмати, Нур Султан, Шимкент, Караганди и Актобе.
ГРАД ПОПУЛАЦИЈА
Алмати 1.422.354
Нур Султан 684.479
Шимкент 625.110
Караганди 496.173
Актобе 387.945

Најбројнији етничка група су Казаси који чине 67% становништва и Руси са 21%.
Такође постоји и значајан број других етничких група као што су Татари, Украјинци,
Узбеци, Белоруси, Ујгури, Азери, Пољаци и др.
Неке од мањина попут Немаца (Поволшки Немци), Украјинаца, Корејаца, Курда,
Чечена, Мешкетијских Турака и политички неподобних Руса су биле присилно
депортоване на територију Казахстана, у периоду 30-их година 20. века, за време
Стаљинове владавине СССР-ом. Неки од највећих Стаљинових радних логора су
направљени баш у овој републици.
Деведесете године протеклог века су обележене великим одсељавањем Руса и
Поволшких Немаца. То је процес који је започео већ у 70-им годинама. Поред вишег
природног прираштаја и досељавања из суседне Кине, Русије и Монголије етничких
Казаха, он је главни фактор који је довео до ситуације у којој су Казаси двотрећинска
већина у земљи.
 3.2 Историја Казахстана

Казахстан је био насељен још од каменог доба. Клима и рељеф ове област су били
погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ први пут припитомљен управо у
степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е Туркестан служили као важне
станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад, ово подручје добија велики
стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи. Под Монголским царством,
ово подручје је подељено на покрајине, које су после постале део Казашког каната. У
овом периоду је номадски начин живота уско повезан са сточарством наставио да
преовлађује међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати засебан
казашки идентитет међу турским племенима овог подручја, а средином 16. века овај је
процес и завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде.
Почетком 17. века Казашки канат се суочио са великим ривалством међу његовим
племенима, што је за последицу имало поделу његовог становништва у 3 хорде:
Велику, Средњу и Малу. Политичка разједињеност, ривалство међу племенима и
важан положај између истока и запада су фактори који су слабили Казашки канат.

У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији. То је био
период „Велике игре“ који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године
када је потписан Англо-руски споразум. Руски цареви су тада владали већим делом
територија данашњег Казахстана. Руска Империја је успоставила нови систем
администрације и повећавало број својих војних трупа и касарни у централној Азији у
тзв. „Великој игри“ између њих и Британске Империје. Руски језик је био форсиран у
свим школама и у администрацији. Ове мере су довеле до јаког отпора међу казашким
становништвом, првенствено због нарушавања традиционалног номадског начина
живота и појаве глади међу овдашњим племенима. Тако се развио казашки национални
покрет у касним 1800-тим, који је имао за свој примарни циљ очување казашког језика
и идентитета насупрот покушајима Русије да их асимилира. Од 90-их година 19. века
па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију
данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје.
Од 90-их година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског
становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје.
Тај тренд се још и повећао након изградње железнице Оренбург-Ташкент, која је
завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са
седиштем у Санкт Петербургу.

Ривалство у борби за земљу и воду између Казаха и новопридошлог становништва се

све више заоштравало у последњим годинама царске Русије, што је кулминирало
устанком из 1916. године. Казаси су напали руске и козачке досељенике и војне трупе.
Устанак је резултовао великим бројем жртава и масакара са обе стране. Руска освета је
била немилосрдна. 300.000 Казаха је морало избећи у планине или суседну Кину. Када
се следеће године око 80.000 њих вратило, већина их је била побијена од стране царске
војске. За време 1921. и 1922. године од глади је умрло око милион Казаха.
 4.ПРИВРЕДА

Након транзицијске привредне кризе у деведесетима, аналогне онима у другим пост-

комунистичким земљама, Казахстан доживљава привредни препород утемељен на
искориштавању налазишта нафте. Земља има и јак пољопривредни сектор. БДП је у
2003. био 6.300 УСД по глави становника мерено по ППП-у.
Нафтно поље у Усену, два сата возње од ка истоку и граду Акту, на Каспијском мору.
Територија која је затворена за публику. За новинаре се радо праве изузеци. Смеју чак
да се фотографишу и радници који ту раде. Двадесетдеветогодишњи контролор на
бушотини Канат, сматра да сваки посао мора да представља и задовољство:
Интересујем се за пумпе. Али, добро, то није бас тако романтично, али је важно.
Притисак мора да буде у реду како би све исло како треба. Волим нафту, јер сам
радник на овим пољима. Градим недалеко одавде куцу. Када у Казахстану не би било
нафте, тражио бих онда нешто друго. Али, ми овде имамо много нафте и то је добро.
Ипак, нико не зна тачно колико има нафте у тлу Казахстана. Резерве се провцењују на
40 милијарди барела. И наравно сада се користи повољност тренутка. Цене нафте су
велике,а Европа траже нове поуздане испоручиоце. Раст приватне производње је у
Касмиру прошле године износио у просеку 9,3 одсто. Бруто национални доходак је
исте године порастао за 10,6 процената. Канат Берентаев, експерт Међународног
центра за проблемску анализу сматра:
Раст од сировина у принципу увек значи нешто добро. Друго је питање како се поступа
са добитком. Најважнији проблем је засто сировинске државе зависе од
индустријских? Свака држава добија своју, да тако кажем фијоку. Наша је сврстана у
нафтну фиоку. И на залост само се тај део привреде интензивно развија. И тако це ова
држава једном постати сиромасна. Од нафтног профита купују се ствари у
иностранству. Сопствена продукција не функсионисе. Мора глобално да се мисли, а не
само из перспективе једне земље.
Казахстан је деведесетих година вазио као држава која у свету има највећи део страних
инвестиција. Нафтни и гасни гиганти, као што су на пример Ссел,Агип,Ени ,Лукоил и
Газпром се годинама ангажују у радовима на дну касписјког мора. Домаци еколози
нису с тим посебно задовољни , посебно када је у питању бусење морског дана.
Каспијско море је на северу са два до 10 метара дубине сувисе плитко да би могло да
се застити од загађења. Биолози страхују да концерн новцем безе од одговорности и
практично иза себе остављају мртву зону.
 4.1 Пољопривреда

Сектор пољопривреде је највећи механизам који не осигурава само домаће ресурсе

државе, већ и њен положај на иноземном тржишту. Пољопривреда Републике
Казахстан традиционално представља два главна сектора:
Стока - развој у подручјима као што су говеда (производња меса и млијечних
производа), овце, коњи, деве, свиње и козе. Значајан удио је у перадарској фарми.
Посебно, иако мање није узгој и индустријски риболов.

Производња усјева темељ је казахстанске пољопривреде. Највећи удио заузима

прољетну пшеницу, која се продаје не само на домаћем, већ и на спољном тржишту.
Такође је вриједно споменуту преваленцију таквих усјева као што су рижа, хељда,
јечам, зоб, просо и кукуруз. Значајна површина подељена је за шећерну репу и
уљарице (сунцокрет, уљану репицу). Памук и лан се узгајају за текстилну индустрију.
Такође вриједи споменути усјеве као што су крумпир, јабуке, диње и грожђе. Вриједно
је споменути разноликост природних и климатских услова у земљи.
Пољопривреда јужног Казахстана делује у условима високе температуре ваздуха у
подножју. Уз добру организацију уметничког навођења, можете постићи високе стопе
за прикупљање памука, риже, шећерне репе и духана. Такође је вриједно споменути да
је ово најповољније мјесто за развој вртларства и виноградарства.

Развој пољопривреде у Казахстану подупиру власти. Владина регулација и реформа

усмерена је на доказ следећих основних идеја:

 повећање подузетничке активности становништва у руралним подручјима, као и

повећање њихове добробити;
 осигурање становника пољопривредних површина електричном енергијом,
плином, питком водом и другим виталним ресурсима;
 изградња и ремонт цеста у руралним подручјима;
 модернизација телекомуникацијских система;
 јачање здравствених мјера у руралним подручјима (изградња или санација
болнице, привлачење релевантних стручњака);
 реформу образовања у школама и другим образовним установама;
 осигурање приступа сељанима културним и спортским програмима;
 повећање сигурности у селима повећање броја полицијских постаја, као и
делови Министарства за изванредне ситуације;
 осигурање еколошке сигурности у руралним подручјима;
 развој механизама интерне миграцијске политике како би се смањио одљев
становништва из аграрних регија.
 4.2 Рударство и индустрија

Индустрију Казахстана представља неколико водећих сегмената:

 ндустрија угља
 металургија;
 гориво и петрохемијска индустрија;
 хемијска индустрија;
 прехрамбена индустрија;
 лака индустрија;
 производњу грађевинског материјала.

Индустрија угља Казахстана је једна од најширегранијих индустрија не само у РК, већ

иу целом економском простору ЕАЕЦ-а. Земља је међу лидерима у смислу производње
угља по глави становника, као иу резервама. Њене највеће резерве су концентрисане у
Централном Казахстану, као и на сјевероистоку државе. Велики дио угља се извози. По
мишљењу стручњака, РК има одређени недостатак угља који припадају категорији
сорти, најчешће се користе у комуналној сфери, као иу предузећима у којима
функционишу котлови. Да би се покриле потребе економије земље у овој врсти угља,
могуће је ширење производних капацитета у одговарајућем сегменту. Посебно то може
бити повећање интензитета производње у региону Павлодар. Угаљ који се овде налази
карактерише висок степен квалитета, лако се обогаћују, трошкови њиховог добијања
из црева су релативно мали.

Међу водећим индустријама Републике Казахстан - обојена металургија. Казахстан

производи одличан квалитет бакра, цинка, титана, разних метала ретких земаља.
Производња се може направити у облику најма. РК је међу свјетским лидерима у
производњи бакра, већина се извози у западну Европу. Казахстан је значајан играч на
светском тржишту злата. У земљи има више од 170 депозита.

Металуршка индустрија Казахстана је такође развијена у сегменту производње од

жељезне руде. РК је међу свјетским лидерима у резервама одговарајућих раса.
Истовремено, велики део резерви се класифицира као доступан. Извози се главне
количине гвоздене руде у Казахстану.

Металургија је једна од оних индустрија у Републици Казахстан, у којој се

успостављају веома блиске везе са руским предузећима. У многим аспектима то се
заснива на чињеници да је значајан дио одговарајућих комуникација успостављен чак и
под СССР-ом. Између предузећа из Казахстана ССР и РСФСР-а, тако је извршена
активна размјена сировина, метала, као и гредице. На много начина, релевантне везе су
још увијек на снази. Постоје све перспективе за њихово даље јачање, с обзиром да се
Русија и Казахстан сада више вероватно укључују економски још економичније у
оквиру ЕАЕС-а.

Нафтна индустрија Казахстана је још једна важна грана економије државе. РК

производи најшири спектар производа одговарајућег типа - бензин, дизел и котловско
гориво, керозин за ваздухопловство и многе друге врсте нафтних производа. Ова
индустрија је у сусједству развијеног петрохемијског сегмента. Земља производи
различите врсте пластике, влакана, гума. Посебност развоја нафтне индустрије у
Казахстану јесте то што је пример успјешне интеграције државних и приватних
предузећа. Индустрија горива Казахстана представљају не само велике корпорације,
већ и мала и средња предузећа. Бројни страни инвеститори такође активно учествују у
развоју нафтне индустрије у Казахстану. Индустрија горива Казахстана остаје
привлачна за предузећа из Русије, других држава ЕЕА, западних земаља.

Машинство је пример још једне важне индустрије Казахстана. Држава производи

опрему за разне намјене, машине, пумпе. Предузећа машиноградње РК активно
интерагују са страним инвеститорима - руским и западним, представници ЕАПЦ-а - за
привлачење инвестиција. Машинско инжењерство у Републици Казахстан порасло је
упечатљивом темпу средином 2000-их, неки пад је био у кризи 2008-2009. Али
тешкоће су превазишле, а сада одговарајућа индустрија је међу стабилним сегментима
државне економије. машинско инжењерство у РК је грана која има значајне изгледе
због присуства прилично великих капацитета - од времена СССР-а, које нису правилно
укључене. Сада је удео релевантне индустрије у економији Казахстана мали, неколико
пута је инфериорнији, нарочито руским индикаторима. Међутим, с обзиром на
успјешну привлачност инвестиција, могуће је значајно повећање динамике производње
машинских производа од стране казахстанских предузећа.

Хемијска индустрија Казахстана је такође значајна за економију државе. Међу

водећим сегментима је производња фосфора. Према неким проценама, Казахстан је
међу лидерима тржишта ЦИС-а у свом производном програму. Такође у земљи постоје
велика предузећа која се баве производњом хромних спојева, боја и лакова.

Прехрамбена индустрија Казахстана спада међу најдинамичније сегменте економије

земље. Претежни део структуре релевантне индустрије припада преради жита,
производњи млијека, хлебу, преради меса, гајењу воћа и поврћа, дјелатностима
мастних и нафтних предузећа. Значајни захтеви РК за увоз хране остају. Ово може
унапријед утврдити изгледе за даљи раст релевантног сегмента као инструмента
супституције увоза.

Влада земље такођер игра значајну улогу у развоју прехрамбене индустрије у

Казахстану. Тако су власти у Казахстану развиле програме великог обима за подршку
домаћим произвођачима. Пре свега, ово је субвенционисање, смањење каматних стопа
на кредите привреде, олакшавање набавке основних средстава.
Развијена је и лака индустрија Казахстана. Углавном га представљају предузећа која
послују у сегменту памука. Студије показују да потребе домаћег тржишта РК далеко
превазилазе тренутну динамику производње лака индустријских производа.
Приближно 90% одговарајућих производа у Казахстану је од увозног поријекла.
Истовремено, како би се решили задаци супституције увоза, неопходно је, како кажу
економисти, осигурати највиши ниво конкурентности индустрије.

Производња грађевинског материјала је још један пример успешне индустрије, која

представља индустрију Казахстана. Држава производи цемент, цеви, шкриљевце,
линолеум, разне плоче, керамику и друге производе. Већи део грађевинског материјала
предузећа РК производи се на рачун националне резерве. слобађање грађевинског
материјала у РК - међу најдинамичнијим индустријама. Дакле, од 2008. до 2013.
године, производња одговарајуће врсте производа у Казахстану, према неким
подацима, удвостручила се. С друге стране, зависност предузећа РК од увоза се
смањила.
 4.3 Саобраћај

Казахстан је велика земља, махом смештена у средњој Азији, али најзападнији део
земље преко реке Урал припада крајњем истоку Европе. Може се рећи да је ова земља
била и данас је кључна у средњој Азији. Међутим, због оштре климе, ретке
насељености и велике затворености Казахстана у прошлости многе могућности за
развој саобраћаја нису биле искоришћене. Са стабилизацијом земље протеклих година
започет је брз и нагли развој на свим пољима, а поље саобраћаја је једно од
најважнијих у даљој обнови земље због великих раздаљина као битних чинилаца
будућег развоја.
Казахстан има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи
саобраћајни чворови су нова и стара престоница, Астана и Алма Ата.

Погледати: државно предузеће за железницу - Казахстан Темир Жоли

По подацима из 1997. године укупна дужина железничке мреже у домену јавног
саобраћаја у Казахстана је 14.400 km, од чега је 3.299 km електрификовано. Ово се
односи на пруге широког колосека (1520 mm), особене за земље бившег СССРа. Поред
тога у земљи постоји и око велика дужина индустријских пруга. Железничка мрежа је
тренутно у обнови, а предвиђа се и њено проширење у будућности.
Због положаја некадашње престонице Алма Ате на јужном ободу државе нису
постојале могућности за стварање великог железничког чворишта, па данас постоји низ
мањих чворишта, у којима се укрштају веома дуге железничке линије, изграђене за
време СССРа. Од њих су најважније
Железничка веза са суседним земљама:
• Русија - да
• Кина - да, уз промену ширине газа
• Киргистан - да
• Узбекистан - да
• Туркменистан – да

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ:
Укупна дужина путева у Казахстану у 2006. години је 258.029 km, од чега је са чврстом
подлогом 247.347 km (при чему се под овим подразумевају и веома лоши путеви
путеви типа макадама). Званично постојећи савремени ауто-путеви не постоје. па су
магистрални путеви најважнији у земљи. Њихова укупна дужина је око 17.000 km.
Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених стандарда су.

ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ:
Међутим, он излази дугом обалом на највеће и међународно Каспијско језеро, које је
пловним путем Волга - Канал Волга-Дон - Дон кроз Русију повезано на систем
светских мора. Највеће каспијске луке у држави су Гурјев и Порт Шевченко. Ове
могућности нису до краја искоришћене и биће све значајније у будућности. Пловидба
је могућа и по великом Аралском језеру, али је оно забачено и слабо прометно, а
познато је и као еколошки уништена зона.

ВАЗДУШНИ ТРАНСПОРТ:
Будући да је Казахстан огромна и ретко насељена земља са много изолованих градова
и области, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама. Значајно је и
истаћи постојање великог космодрома Бајконур, који се налази у средишњем
Казахстану.
У Казахстану постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће
државно предузеће Ер Астана. Највећи број авио-предузећа су обласног типа - обично
свака казахстанска обласна јединица има своје авио-предузеће, које најчешће одржава
авио-линије са Астаном, Алма Атом или Москвом.
Међународни Аеродром „Чикмент“ у Чикменту - CIT
Најважнији аеродром у држави је аеродром у Алма Ати, удаљен 20 km од града, а
после њега значајан је аеродром у Астани, новој престоници. Највећи број авио-линија
су према другим градовима бившег СССР-а, а посебно су важне линије ка Москви.
 4.4 Туризам

Казахстан је девета држава по величини по површини и највећа земља без излаза на

море. Данас туризам није главна компонента господарства. Од 2014. године туризам
чини 0,3% БДП-а Казахстана, али влада планира да га повећа на 3% до 2020. Земља је
наследила културу древног Пута свиле, номадског начина живота и Совјетског Савеза
што је имао велики утицај на његово формирање. Ова мешавина чини Казахстан
толико другачијим од било које друге земље у регији и у свету.
Према Извештају о конкурентности путовања и туризма Светског економског форума
за 2017. годину , БДП у индустрији путовања и туризма у Казахстану износи 3,08
милијарди долара или 1,6 посто укупног БДП-а. ВЕФ рангира Казахстан на 81. месту у
свом извештају за 2017. годину, што је четири позиције више у односу на претходни
период. Казахстан је 2016. примио 6,5 милиона туриста.

Иако је земља без излаза на море, са наизглед бескрајним низом степа и планине,
Казахстан је један од највећих и најсложенијих нација на свету. Економија Казахстана
је доживела процват након независности 1991. године, појачавајући еволуцију
националног идентитета из доба када је чувена, трговачка рута Пут свиле ишла
великим делом кроз Казахстан.У овој средњоазијској земљи вреди видети многе
знаменитости, како природно порекло, тако и оне које је човек створио, а ова четири
града Казахстана заслужују да буду на листи било ког путника.

НУР-СУЛТАН (АСТАНА)
Нур-Султан, који је до 2019. године носио назив Астана, главни је град Казахстана и
други по величини град иза некадашње престонице Алмати. Ова транзиција започета је
1998. године и данас се улаже милијарде долара како би била архитектонска што
импресивније. Могућности за одличну куповину, гастро уживање и ноћни живот има
на претек. Ипак, сваки посетилац Нур-Султана треба да одвоји већи део дана за
упечатљиву архитектуру града.Кула Баитерек – футуристичка зграда висока 318 стопа
која се често упоређује са џиновском лизалицом, као и забавни комплекс Думан две су
атракције града које никако не бисте смели да пропустите.
Захваљујући градској природи која се брзо развија и економском просперитету, град
вам даје и друге могућности за забаву. Нур-Султан такође има мноштво културно
занимљивих локалитета. Џамија Хазрат Султан, заједно са Палатом мира и помирења,
само су два примера (верско) значајних зграда у граду. Прва је једна од највећих
џамија у Централној Азији са највећим куполом у целом Казахстану. Потоња се састоји
од пирамиде која је висока више од 200 стопа, те је зграда у којој се сваке две до три
године одржава састанак врховних поглавара свих светских религија.

ТУРКИСТАН
Туркестан или Туркистан, мали древни град усред Казахстанске пустиње, најпознатије
је муслиманско одредиште у целом Казахстану. На овом главном муслиманском месту
ходочашћа налази се маузолеј који је на листи УНЕСЦО-ве светске баштине због свог
вековног статуса регионалног центра учења и стипендија. Прекрасно дизајнирани
маузолеј, који посетиоци могу да разгледају, владар Тимур је у 14. веку наручио за
муслиманског светог човека Јасавија.
Поред главног маузолеја који укључује купалиште, подземну џамију, историјски музеј
и још много тога, у комплексу се налази и Историјски културно-етнографски центар.
Ова институција садржи три приче о регионалној и националној народној историји и
култури. Архитектура и естетски додир маузолеја су запањујући сами по себи, са
украсним куполама од плавомодрих плочица и вансеријским зидним завршецима.

ШИМКЕНТ
Трећи по величини град у Казахстану иза Нур-Султане и Алматије, Шимкент доноси
интимнији осећај од ужурбаних и далеко урбаних подручја поменутих градова. Клима
је овде сува и налик пустињи, па посетиоци не би требало да очекују исту количину
активности на отвореном као и подручје које окружује Алмати, али многа културно
важна места налазе се унутар града. Конкретно, у Шимкенту се налазе неки
импресивни споменици, као што је Нови меморијал на који се налази на тргу
Ордабаси. Остали споменици и одредишта које путници треба узети у обзир укључују
Парк Кен-Баба, џамију Схеикх Кхалифа и фонтану Биг Тулип.
Шта бисте још требали да знате током боравка у Шимкенту? То да је ценкање са
продавцима на локалним пијацама и базарима обавезно и препоручено. Такође, сви они
који желе да науче и искусе аутентичну локалну културу, размислите о једнодневним
излетима до оближњих маузолеја Саирам и древних градских рушевина Саурана.
 5. ЗАНИМЉИВОСТИ

Ова прелепа земља је још увек неистражена и мање-више свима непозната, па је време
да је мало боље упознате кроз ових 10 чињеница.

1. Казахстан има свемирску станицу за лансирање бродова. Реч је о Бајконуру, који

је изграђен педесетих година прошлог века, док су трајале совјетске и америчке
трке у свемирском програму.
2. Са површином од скоро три милиона квадратних километара, Казахстан је
највећа земља на свету без излаза на море. Ипак, за сваки случај, има малу
морнарицу.
3. Граничи се са пет земаља – Русијом, Кином, Киргистаном, Узбекистаном и
Туркменистаном.
4. Од стицања независности 1991. године, на челу земље је исти човек, председник
Нурсултан Назарбајев, који је често критикован због честих кршења људских
права.
5. Главни град Астана сваке године постаје све футуристичкији, а неке од
најпознатијих грађевина у њему пројектовао је чувени британски архитекта
Норман Фостер.
6. Казахстан је по етничком саставу једна од најразноврснијих земаља света. Овде
је дом нашла 131 нација, од Казахстанаца, Руса, Немаца, Татара…
7. Земља има бројна скијалишта, а једно од њих, Чимбулак, посетили су принц
Хари и његова девојка пре две године.
8. Кроз Казахстан пролазе многи делови Пута свиле, који је некада повезивао
трговачки пут између истока и запада.
9. Казахстанско национално пиће је ферментисано коњско млеко.
10. Јахање је веома важан део културе, са којим је повезан казахстански национални
спорт Куз Кумај. Такође, коњско месо је честа појава на јеловницима ресторана.