Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”, Beograd, 28.11.2020.

KOLOKVIJUM IZ FARMAKOLOGIJE

Ime i prezime:…

Broj indeksa:…

Broj na spisku:…
Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”, Beograd, 28.11.2020.

PRVA GRUPA

1. A. Objasnite mehanizam dejstva benzodiazepina.

Mehanizam dejstva benzodiazepine zasniva se na vezivanju sa benzodiazepinsko

receptorsko mesto u strukturama limbičkog Sistema na GABAa receptoru, što
potencira gabanergičke inhibitorne efekte GABA, koja deluje na okolne neurone
(dopaminske , serotinske, noradrenalinske, acetilholinske I dr.). Benzodiazepini su
indirektni GABAa agonisti, a nihovo vezivanje za GABAa receptor ima posledicu češće
otvaranje koje dovodi do povećane propustivosti hloridnih kanala.
Postoje najmanje 2 tipa benzodiazepinskih receptora:
Tip 1- Omega 1 odgovorni za hipotoničke efekte
tip 2- Omega 2 za kogniciju, memoriju I motornu kontrolu

B. Navedite klasifikaciju i manifestacije anksioznih poremećaja.

Prema trajanju dejstva se razvrtavaju u 3 grupe

Kratko : triazolam, midazolam
Srednje : alprozolam, lorazepam, oksazepam i temazepam
Dugo : diazepam, hlorazepat i prazepam

2. Farmakološke osobine atipičnih antipsihotika.

Atipični antipsihotici se razlikuju od tipičnih jer imaju manje ekstrapiramidalnih

nezeljenih dejstva, a efikasnije suzbijaju negativne simptome. Među njima su
najvazniji : sulpirid, pimozid, klozapin, olanzapin, klotiapin, risperidon i dr.
Pokazuju veći afinitet za mezolimbiþke dopaminske neurone u odnosu na nizak
afinitet za nigrostrijatne dopaminske neurone.
Atipiþni antipsihotici imaju veüi afinitet za 5HT2 receptore nego za D2 receptore,
mali afinitet za izazivanje ekstrapiramidnih nezeljenih dejstava, tardivne diskinezije
i hiperprolaktinemije.

3. Mehanizam dejstva i neželjena dejstva tricikličnih antidepresiva.

Nezeljena dejstva su aritmija, tahikardija, hipotenzija, srčani blok i smrt

4. Osnovne karakteristike adrenalina, noradrenalina i njihovih receptora.

5. Osnovne karakteristike histamina i njegovih receptora.

Histamin je biogenic amin koji u organizmu nastaje dekarbokslacijom aminokiseline
histida. Postoje H1 H2 H3 I H4
Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”, Beograd, 28.11.2020.

6. Terapijske primene antiholinergičkih lekova.

Daju se najčešće kod trovanja a takođe se koriste I u oftalmologiji.
Daju se najčešće IM I SC

7. A. Koje su sličnosti i razlike olakšane difuzije i aktivnog transporta?

B. Od čega zavise brzina i stepen apsorpcije? (navesti bar 4)
Od mesta aplikovanja, doze, načina primene(IM,SC,IV I dr.), pravilan način
primene.
C. Lek koji je vezan za proteine plazme je aktivan/neaktivan?
neaktivan
D. Navesti bar 3 puta eliminacije lekova.
Urin, stolica, disanje, znojenje

8. A. Šta je nishodna regulacija receptora? Primer.

B. Šta je bioraspoloživost?
C. Šta je poluvreme eliminacije?

9. A.Šta su agonisti?
Agonisti  su hemijsko jedinjenje koje se vezuje za receptor ćelije i podstiče
njegovu funkciju. Agonisti aktiviraju tkivni odgovor.
B. Šta je supraaditivni sinergizam?
Zajednički efekat sinergista veći od zbira njihvih pojedinačnih efekata -
potenciranje dejstva

10. Koja su neželjena dejstva lekova tipa “E”? Primeri.