Novakovic Prilozi III

UC -NRLF
$ B 549 513
LIBRARY
UNIVERSITY OF
CALIFORNIA
16
ST
1
ho
"
02
EXT
0,035
..
+ 4 Іс шча й скт 4 шв
ГЛАСНИК
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА .
ДНА TE
НАР
О KA
КЊИГА VIII .
го
СВЕСКА XXV. СТАРОГА РЕДА.
око
с ЈЕдним литоГРАФИСАНИм снимком .
1869 .
У БЕОГРАДУ У ДРЖАвној штампAPили .
PRESEMOTION DR301
COPY ADDED
ORIGINAL TO BE sts
RETAINED v. RSS
... ~ 7 18 25
ГДЕ ЈЕ што.
Страна.
1. Уређење „ Српског ученог друштва “ од
3 Јан. 1869. . 1.
2. Пословник „ Српског ученог друштва “ 11 .
3. Прилози в историји српске књижевности.

ІІІ. Један стари свјетовни зборник ћириловски.
Спремио за штампу по рук. 17. в. Ст. Новаковић. 19 .
4. Записник из овчарских и кабларских ма
настира П. С. Срећковића. . 64 .
5. Штурмова теорема. Написао Дим. Стојановић . 100 .
6. Финанције српског краљевства. Политично

економни погледи. Пише Чед. Мијатовић . .. 177 .
7. Опсихолошкој методи у Инглеској, Фран

цуској и Германији. Од А. Васиљевића . . 250
8. Три хрисовуље у Хиландару. Од Кап. Не
вострујева . . . 272 .
9. Проскомидија из зографског манастира
у Св. Гори. Пријевод бугарско - словенски пат
ријарха Јевтимија .. 288 .
10. Писмо светога Саве од 1193 године или
уговор којим је од Светогораца купио земљу за
виноград Хиландарски, препис Ст. Новаковића . 305 .
11. Српска сабља код кнеза Сергије Григо
ријевића Голицина од и. Паплоњског. . 311 .
12. Преглед радње и стања „ Српског уче -

ног друштва “ у години 1868 . . . 319 .
13. Радња „ Српског ученог друштва. “ 331 .
912
1
УИМЕ ЊЕГОВЕ СВЕТЛости
КњАЗА СРБског
МИЛАНА М. ОБРЕНОВИЋА IV
НАМЕСници кЊАЖЕВског достоЈАНСТВА .
НА ПРЕДлог минисТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ДЕЛА , А по САСлу
ШАЊУ минисТАРСКОГА САВЕТА , ОДОБРИли смо и одоБРАВАМО :
УРЕЂЕЊЕ
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА.
УВЕОГРАДУ.
)
І. Друштво.
ЧЛАНАК 1 .
Српско учено друштво обрађује и унапређује науке

и уметности , а особито оне које се тичу српства и у
опште јужнога словенства.
ЧЛАНАК 2.
Друштво стоји под надзором министарства просвете и

црквених дела.
ЧЛАНАК 3.
Друштво ће према овом уређењу само одредити на

чин и пут , којим ће вршити свој задатак .
Правила о уређењу друштвеноме могу се променити
само онда , кад на промену пристану најмање две тре
ћине редовних чланова који су на скупу , и кад така
промена добије највише одобрење.
Гласник xxy . 1
2 УРЕЂЕЊЕ
ІІ . Чланови.
ЧЛАНАК 4.
Друштво састављају редовни , почасни и дописни

Чланови .
ЧЛАНАК 5 .
За редовне чланове могу бити изабрани само они

учени Срби , Хрвати , и у опште јужни Словени , који
су научним или уметничким каквим делом засведочили ,
да су способни за рад на друштвеноме задатку.
ЧлАНАК 6.
При избору дописних чланова ваља се обзирати на

онаке људе , који су етекли заслуге научним или - умет
ничким делима ословенским стварима у опште.
ЧЛАНАК 7 .
Друге заслуге за науку и уметност могу се уважити

и признати само избором за почаенога члана.
ЧЛАНАК 8 .
Дописни чланови , кад се настане у Београду, могу

постати редовнима. Њих тога ради ваља ма који одсек,
преко одбора , да предложи скупу на одобрење.
ЧЛАНАК 9.
Кандидате за чланове предлаже који од одсека од

бору , а овај скупу на избор.
ЧЛАНАК 10.
Број чланова одређен је у овим границама :

Редовних чланова у сваком одсеку не мањи од пет,
не већи од тридесет.
Дописних и почасних чланова број није ограничен.
ЧЛАНАК 11 .
Сви чланови имају приступ на све састанке друштва ;

али само редовни чланови имају одлучнога гласа у сво
јим одсецима.
СРПскоГА УЧЕНог ДРУШТВА 3
ЧЛАНАК 12 .
Званичници друштвени бирају се само између редов

них чланова .
ЧЛАНАК 13 .
Члановима ће се издавати дипломе с потписом пред
седника и секретара.
ЧЛАНАК 14.
Сваки члан добија све списе друштвене бесплатно.

ЧЛАНАК 15 .
Чланство престаје а ) судском пресудом која гласи
на губитак грађанске части , б) изјављеном жељом са
Мога Члана .
III. Одсеци.
ЧЛАНАК 16.
Ради удеснијег отправљања послова, друштво је по

дељено на четири одсека :
1. Филолошки и философски ;
2. Јестественички и математичарски ;
3. Исторички и државнички ;
4. Уметнички .
1
ЧЛАНАК 17 .
Одсеци су међу собом одвојени ; сваки има свога пред

седника и перовођу, и брине се о пословима своје струке.
ЧЛАНАК 18 .
Сваки одсек ради своје послове — на предлог од

бора или појединих чланова својих како сам нађе за
добро ; одлучује у својој струци независно , па преко
председника предлаже своје одлуке одбору на даљу
радњу и извршење.
ЧЛАНАК 19 .
Сваки редован члан припада једном од четири одсека,

али то му не смета , да на позив којега год одсека , или
1*
4 УРЕЂЕЊЕ
по својој понуди , уједно има дела и у пословима којега

другог одсека.
Тако исто , ако друштво који одсек раздвоји на више
одсека , чланови тога одсека могу бити чланови и у више
раздела. Пододееци подносе своје одлуке одсеку као пред
логе , који с њима даље поступа.
ЧЛАНАК 20.
У мешовитим питањима , која се дотичу више одсека,

може одбор састављати мешовите комисије од чланова раз
личних одсека ; али и онда руководи ствар један одсек,
који одбор назначи.
Тако се и поједини одсеци могу користити услугама
других одсека.
ЧЛАНАК 21 .
Сваки одсек бира себи председника између редовних

чланова својега одсека који живе у Београду.
Перовођу бира одсек такође из своје средине .
У пододсецима председава најстарији изабрани члан
пододеека.
ЧЛАНАК 22.
Који одсек нема бар пет чланова онај не може опстати.

Његове чланове , по њиховој жељи , распоређује одбор за
време у остале одсеке.
ЧЛАНАК 23.
Послови су одсека : да обрађује и унапређује знања

која иду у његов круг, да прегледа и оцењује послове ко
јима је вичан и да се стара за даљи развитак њему пове
рене струке знања.
Уметнички одсек , поред других послова својих , ста -
раће се да упознаје свет са нашим , старим и новим умет
ничким делима , нарочито у повременим изложбама.
СРПСКОГА УЧЕНог ДРУШТВА 5
IV. одбор.
ЧЛАНАК 24.
Одбор састављају : а ) председник друштва , б ) пред

седници појединих одсека као референти .
Одбору је придодан секретар друштвени као перовођа
и касир.
ЧЛАНАК 25 .
4
Председника друштву за годину дана именује влада
лац на предлог министра просвете и црквених дела.
ЧЛАНАК 26.
Сваке године морају два најстарија члана из одбора

иступити , а на њихово место бирају се нови.
Чланови одбора који иступају, не могу те исте године
бити на ново изабрани за председнике у одсецима , а по
томе ни за одборнике.
ЧЛАНАК 27 .
Ако би било мање од три одсека, број одборника до

пунио би се избором једнога или више млађих референата
из оних одсека који су бројем чланова нај јачи.
ЧЛАНАК 28 .
Секретара бира друштво у скупу на неодређено време

између три кандидата, које му председник друштва назначи.
ЧЛАНАК 29.
Ако секретар одсуствује или да оставку или је иначе

спречен за службу, одбор, на предлог председников, бира
друштву привременог секретара између редовних чланова ,
— до новога избора у скупу.
ЧЛАНАК 30.
Председник и секретар друштва остају чланови од

сека, којима припадају.
6 УРЕЂЕЊЕ
|
ЧЛАНАК 31 .
Одбор је властан и дужан :

1. представљати друштво и водити сву преписку |
његову ;
2. управљати свом економијом друштвеном ;
3. одређивати накнаду за поједине списе , и откупне
цене за потребне рукописе и остале научне драгоцености,
али и једно и друго према оценама одсека, и на осно
вама које је поставио скуп друштвени ;
4. руковaти пословима друштва и распоређивати их
по одсецима ; извршивати одлуке појединих одсека , али
при том пазити да све сложно теже к једној мети , те их
тога ради , кад затреба , повраћати одсеку на ново пре
тресање ;
5. сазивати одсеке на састанке преко председника
њихових ;
6. подносити скупу извештаје о раду и стању целога
1
друштва ;
7. прихватати и привремено , до одобрења скупа,
одржавати свезе са страним друштвима.
ЧЛАНАК 32.
Председникова права и дужности јесу :

1. послове на састанцима наређивати , отварати и за
тварати седнице , и у њима претресе руководити, мишљења
прикупљати , одлуке проглашавати ; 1
2. потписивати сва писма која од друштва излазе , и

примати друштву намењена .
ЧЛАНАК 33.
Остали су одборници власни и дужни :
1. по одлуци одсека или , ако тога нема , како сами
нађу за добро , заступати у одбору користи друштвене;
СРПскогА УЧЕНог ДРУШТВА 7
2. износити пред одбор одлуке својега одсека ;

3. саопаптавати својему одсеку одлуке одборске.
ЧЛАНАК 34 .
Секретарева су права и дужности :

1. да врши послове писменога пословача (актуара ) у
друштву;
2. да уређује друштвени орган и остало све , што се
у име друштва печата ;
3. по одлуци одбора да исплаћује трошкове друштва ,
да прикупља дохотке његове , и о свему имању друштве
номе да води рачун ;
4. да надгледа књиге и збирке друштвене , док су
под руковањем његовим ;
5. кад је на састанцима одборским број чланова ра
ван , секретар ужива права одборничка.
ү. ску п.
ЧЛАНАК 35 .
Друштво се повремено састаје у скуп.

Право говора и гласа одлучнога на скупу имају сви
чланови друштва : редовни , дописни и почасни .
Иначе на скуп може доћи свак , у колико то допушта
просторија зборнице.
ЧЛАНАК 36.
Председниково је пазити, да се на скупу одржи мир и

1 ред и пристојност која одговара достојанству друштва . Он
је властан она лица , која би противу тога радила , опоме
нути на ред , а по потреби поједине слушаоце и удаљити
из зборнице; најпосле може и предложити скупу да одлучи :
хоће ли у седници остати само чланови ученога друштва.
1
8 УРЕ БЕЊЕ
ЧЛАНАК 37 .
Друштво на скупу своме врши ове послове :
1. прима обзнану годишњега председника ;
2. бира чланове друштву и секретара свога ;
3. уверава се о годишњем раду друштва ;
4. прегледа рачуне и инвентаре друштвене ;
5. одобрава дељење одсека на пододееке ;
6. прима предлоге од својих чланова , саветује се и
одлучује о њима , и претреса шта му треба даље предузи
мати да се врши друштвени задатак ;
7. расправља питања у распри између појединих од
сека или између одсека и одбора ;
8. поставља правила за пословни ред у друштву , за
количину накнада писцима , за поједине струке издатака,
за откупе , за друштвени орган , за састанке , за вођење
послова и рачуна ;
9. Одлучује коначно за ступање у свезу са страним
друштвима.
VI. Састанци и одлуке.
ЧЛАНАК 38 .
Друштво , да би вршило своје послове , састаје се у

седнице скупне , одборске и појединих одсека својих.
ЧЛАНАК 39.
Скуп се састаје у седницу бар једанпут у години, — од
бор бар једном у месец дана — а одсеци по потреби посла .
ЧЛАНАК 40.
Само су они састанци пуно важни, које сазове, отвори,
руководи и затвори законити председник , или ако он не
може , одбором одређени члан.
ЧЛАНАК 41 .
Да би бдлука важила, треба да има од редовних чла

нова који су у месту :
1. на састанцима скупним никад мање од десет ;

2. на састанцима одборским — бар тројица одборника;
3. на састанцима појединих одсека бар трећина
чланова, али овај број не може никад бити мањи од три.
ЧЛАНАК 42 .
На састанцима се одлучује простом већином гласова ;

што се на тај начин не може свршити одгађа се до друге
седнице.
ЧЛАНАК 43 .
Гласање може бити и тајно, кад то предложе тројица

чланова .
VII . Свеза са страним друштвима .

ЧЛАНАК 44 .
Друштво ће ступати у свезу и са страним друштвима,
с којима се по природи свога задатка, може узајмице пот
помагати .
ЧЛАНАК 45 .
У свезу са страним којим друштвом ступа друштво по
предлогу којега одсека и по одлуци скупа. Али прегова
рати о томе може и одбор, а и привремено у свезу ступити .
ЧЛАНАК 46.
Свезу одржава одбор узајамним саопштавањем рада и
изменом друштвених органа.
VIII . Орган друштвени.

ЧЛАНАК 47 .
Друштво је дужно печатњом свој рад предавати јавно

сти у нарочитом органу.
ЧЛАНАК 48 .
Послове своје обзнањује друштво преко одбора дво

јако : научни рад у своме органу , а одлуке у јавним ли
стовима и органу .
10 УРЕЂЕЊЕ СРПскоГА УЧЕНог ДРУШТВА
ІХ . Имање друштвено.
ЧЛАНАК 49.
Имање је овога друштва у новцу , књигама и збиркама. |

Трошкове своје подмирује друштво доходима који му
долазе : а ) од помоћи државне владе , б ) од приватних
прилога , в ) добитком од свога економног руковања .
ЧЛАНАК 50 .
Друштво ће трошити своје доходе на исплату својих

редовних трошкова, на накнаде писцима, и на откупе дела
и ствари за своје збирке.
Оно ће поклањати и испод трошкова продавати своја
дела , у намери да испуни свој задатак , по одборској одлуци,
а по правилима, која друштвени скуп за то поставио буде.
ЧЛАНАК 51 .
Друштвена библиотека и збирка јесу саставни део на

родне библиотеке и музеја.
Министар просвете и црквених дела нека се о извр
шењу овога уређења стара.
у Београду ,
3. Јануара , 1869. год.
М. П. Блазнавац , с. p.
Јов . Ристић , c. р.
Јован Гавриловић , c. р.
Министар просвете и црквених дела, 1
Д. Матић , c. р.
ПОСловник
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА.
I. оодсеку.
8. 1 .
Сваки се одсек ученога друштва скупља на позив сво
јега председника .
8. 2.
Председник сазива : а) по одлуци одбора , б) кад сам
нађе да треба, в) кад то заишту најмање три редовна члана.
S. 3 .
Председник отвора , руководи и затвора саветовања
Одсека.
$ . 4.
Председнику се предају писмени предлози , које поје
1
дини чланови желе учинити у одсеку према 23 чланку

уређења , а њему се управљају и усмени предлози , и он
позива одсек да се о њима саветује.
Предлози се оваки подносе председнику пре него што
се отвори саветовање , како би могао предлоге или само
саопштити одсеку или му их поднети , позивајући збор да
о њима већа и одлучује.
8. 5.
Председник може oдгoдити саветовање и одлуку о
какој ствари до другога састанка, ако види да би се тада
12 пословник
ствар могла боље исцрпсти , и ако већина не би томе про

тивна била.
$. 6 .
1 Сваки члан има право, и у самој седници усмено пред
лагати , али ако се покаже да има пречих послова , онда
се о таким предлозима не може већати у истој седници .
О томе одлучује одсек.
8. 7..
Ако који члан жели читати на састанку какву расправу
или састав , он ће то напред јавити председнику , да би се
његово читање уврстило у дневни ред .
8. 8.
Одсек се саветује и одлучује :
а) хоће ли се неки састав примити за Гласник или
хоће ли друштво штампати какво дело у рукопису ;
б) како да се откупи примљени састав или рукописно
дело, ако писац није изјавио да не жели накнаду.
Таки састав или рукописно дело може председник од
сечки полнети одсеку по жељи једнога члана онога одсека
или по препоруци одбора.
8. 9 .
Састави или дела дају се најпре оценитељима да их
прегледе , да кажу шта мисле о њима и по што да се
откупе , па тек после одсек већа и одлучује о њима. Оце
нитeље одређује одсек , двојицу или више њих.
9. 10.
Рукопис може да се не даје на претечну оцену ;
а ) кад то зажеле половина чланова у седници ;
б) ако се састав у одсеку прочита.
СРПскогА УЧЕНог ДРУШТВА 13
$ . 11 .
Одсек одређује оценитеље и за друге ствари да о њима
одсеку поднесу извештај.
$ . 12 .
Кандидати за чланове друштва бирају се овако :
а ) на предлог председников ;
б) на писмени предлог тројице чланова.
Предлози ови ваља да су поткрепљени разлозима према
чланку 5 , 6 или 7 друштвенога уређења.
Ако одсек не усвоји таки предлог , он се никако и не
уводи у записку одсека.
$. 13 .
О : 0 се узима да је одсек одлучио , на што пристане
проста већина гласова .
Ако су чланови на једнако подељени, остаје за будућу
седницу.
8. 14.
Одсек не стоји у непосредној свези с друштвима ни с
појединим лицима изван одсека, него све послове отправља
преко одбора.
8. 15 .
На састанке одсека сваки члан може довести госта .
Председник је властан и иначе одличним лицима учи
нити приступ .
$. 16 .
О ономе што се у одсеку ради пословач одсека води
записку . Ту се записују :
а ) предлози о којима се одлучује ;
б ) извештаји, које одсеку подносе поједини чланови у
корист науке ;
в) претреси , који у одсеку могу настати о неким пи

тањима ;
г ) све остало што може имати вредност за науку и
уметност , па ма одсек и не имао шта на то да одлучује.
Записку одсека потписују председник и пословач пошто
се прочита на другој седници.
$. 17.
Одлуке одсека заједно са записом и расправцима
председник одсека доставља одбору на знање и даље по
ступање.
§. 18.
Кад је председник спречен па не може да сазове са
станак , онда ће му заменика одредити одбор .
Ако ли председник не би могао доћи на већ заказани
састанак, онда му заменика бира сам одсек.
§. 19 .
Заменика пословачу бира такође сам одсек .
$. 20.
Правила за ред пословања у одсецима важе и за под
Одсеке .
II. оодбору.
8. 21 .
Чланове одбора сазива на збор председник друштва,
који и саветовања у одбору руководи .
Он саопштава одбору сва писма , која су друштву до
Пла ради већања и одлучивања .
§. 22.
Одбор ради оне послове, који су му намењени 31 члан
ком уређења.
S. 23.
Ако одбор усвоји оно што је у одсеку одлучено, онда
ће таку одлуку извршити .
Око извршења старају се председник и секретар
друштва.
8. 24.
Ако ли одбор не пристане на неку одлуку одсека , онда
ће, преко својих референата , целу ствар са својим разло
зима поднети одсеку на ново претресање .
Не одустави ли одсек ни после своју прватњу одлуку,
одбор ће целу ствар изнети пред екуп.
$. 25.
Сваки је одборник властан предлагати у одбору и
усмено и писмено , о свему што иде у рад друштва .
§. 26 .
Председника у одбору замењује избором најстарији
референат .
Референту је заменик члан друштва, из истог одсека,
којега одсек избере.
§. 27 .
Одбор се поглавито стара да се редовно печата дру
штвени научни орган „ Гласник , “ и то тако да сваке
године изађе бар по једна свеска.
Око уређивања Гласника главну бригу води секретар
друштва.
$. 28.
у Гласник долазе :
а) саставци прегледани одсецима ;
б) списак књига српско-хрватских , а колико се може
и осталих словенских, па и туђоземских које се тичу срп
ства и словенства у опште .
в) некролози умрлих чланова друштвених .

т) записке састанака скупних , одборских и појединих
одсека.
$. 29 .
+
Расправе у Гласнику штампаће се само српским јези

ком , грађа пак и извори за историју оним језиком којим
су писани , ако устреба и у српском преводу .
$ . 30 .
Одбор води бригу и о томе , да учено друштво добије
потребна средства, како би могло вршити свој задатак.
$. 31 .
О ономе што се у одбору ради, води секретар записку .
коју ваља да потпишу сви одборници што су на збору.
§. 32.
Писма која се шаљу у име ученога друштва , потписују
председник друштва и секретар .
Одбор може опуномоћити којега члана друштвенога,
да може у неком послу водити преписку у име одбора.
$. 33.
Писма , која се тичу продаје друштвених књига , пот
писује сам секретар извештавајући одбор о својој радњи.
III. оскупу.
$. 34. $
Скуп ученога друштва сазива председник писменим

позивом , који се члановима шаље у кућу , и обзнаном у
Новинама.
У позиву је кратак програм шта ће се на састанку

радити .
$ . 35.
Председник друштва позива на скупни састанак : а) по
одлуци самога скупа , б) кад он , то јест председник , сам
нађе да треба , в) кад који одсек то заиште.
$. 36.
Већањем скупа управља председник .
8. 37 .
На скупу се чита извештај који , у име одбора, чита
секретар .
$. 38 .
Скуп бира чланове ученоме друштву . Кандидате му
за то у име одбора , предлаже председник .
Избор бива или узвиком или гласањем . На захтевање
тројице чланова мора се гласати.
$. 39.
Скуп саслушава предлоге одборске , или појединих
чланова својих , и одлучује о њима , уколико припадају у
његов рад .
$. 40.
За скупне састанке саставља председник дневни ред ;
тога ради ваља да му чланови саопште своје предлоге ба
рем на пет дана пре састанка .
Нови предлози , у самоме скупу учињени , долазе иза
програма за пословање онога дана, и то оним редом којим
су пријављени. Скуп одлучује хоће ли и који од њих пре
тресати онога састанка, које ли ће oдгoдити до другога .
$ . 41 .
Како се секретар друштва бира на неодређено време
(по 30 чланку уређења), то опромени секретара може
бити реч само онда, кад то зажеле најмање петорица чла
Галсник xxү .
18 пословник СРПскоГА УЧЕНог ДРУШТВА
нова, који су предлог за то поднели на време председнику

друштва.
8. 42.
Скуп одређује три члана који ће предлагати годишњи
рачун о примању и издавању друштва.
§. 43 .
0 ономе што се на скупу ради, секретар друштва води
записку. Ту се бележе у кратко и разлагања појединих
чланова остварима , које скуп претреса .
Записку скупа потписују председник , четири члана
потписника и секретар. Потписници се бирају из свакога
одсека по један.
ПРИЛОЗИ К ИСТОРИЈИ СРПСКЕ КЊИЖЕВности.
III, 1
Један стари свјетовни зборник ћириловски .
cПРЕмио ЗА ШТАМПУ по РУКопису вивл . СРО. УЧ. ДР. , из 17- ог вилкВА .
СтоJAH HoBAKовит.
Пред нама је зборник ћириловски свјетовнога садр

жаја, дакле ријеткост свакојако , а ријеткост још већма
по томе што таких рукописа као што је овај, имамо превећ
мало описаних у нашој књижевности.
Рукопис тај хвата више од 120 листа, и на томе про
стору заузима црквена књижевност само неколико. Па и
то неколико листа садржине црквенске биће на сву при
лику књиговезац уметнуо из какког другог рукописа кад је
повезивао књигу.
Прије него што почнемо и што говорити о овом ру
копису , да изложимо главне дијелове његова садржаја.
У њему дакле долази :
1. Грчки језик , т. д. наук за учење тога језика.
2. „ Путашаcтвије “ од Јерусалима у Синајску гору,
неколике биљешке географске.
3. Одломци из примијењене хемије који се тичу не
вих послова око писања и повезивања књига.
ТВиди Гласник ХХІІ.

2*
20 ПРИлози кистоРИЈИ
4. Једна статистичка биљешка из ХVІІ -ог вијека о

Цариграду.
5. Опис једнога земљотреса на острву Санторину.
6. Свјетовања цару Јустинијану.
7. Адресе и титуле пећског патријарха.
8. Пријеписи писама писаних од манастира на разне
стране по свјетовном послу.
Као 9 -то могли бисмо споменути тајну буквицу наших
старих рукописа , коју у овом рукопису први пут нала
зимо истумачену и у цијелости , како нам до сад није по
зната била.
Казавши тако главне врсте садржине , да би читалац
имао прилике видјети какве ствари од старе књижевности
има да очекује из овога трећега прилога , овдје ћемо сад
на ситније описати којим редом што у рукопису долази и
колико заузима .
Рукопис је писан на малом формату, као што је данас
шеснаестина најобичнијега цепнога формата , писмом сића
ним а сабијеним , и стране су лијепо испуњене. Писмо није
свуда једнако сићано, него је гдјегдје крупније, а гдјегдје
превећ уситњено. Види се да није све писано у једно ври
јеме ; ја ћу сад у садржини назначити шта је писано позни
јом руком , а о томе ће се говорити даље.
Најприје стоји наук грчкога језика и траје на
првих 6 листа.
За тијем 7 -ми лист заузима поменута географска за
писка о „ попаствију “ у Синајску гору.
На 8-ом листу наставља се наук грчкога језика и
траје без пријекида до пола прве стране 22 -ога листа.
На другој половини прве стране истога листа стоји
кратак запис Грнгорїх є пHскопа слоко Ф. л. срѣ
СРПСКЕ књижEBности 21
Бронницѣхь ; а на другој страни истога листа записка о

имену пишчеву , с неком записком која је додата у по
шљедња времена.
Послије тога настају тпнін , т. ј. хемијски рецепти :
за црно мастило , за растварање злата , опет за црно ма
стило , па онда : запис тајном буквицом и тумачење
њезинијех знака, што ту не иде, и опет : о растварању
дуката ; оплесканомь Zлат8 кєнєтнском8, озлаћењу хар
тије кад се веже књига , о лазуру плаветном.
Изa овог стоји : како прѣпнсаше Тарун Чарн -
граф н Үто єсть вь нємь.
То све траје до краја листа 27-ога , 28 - ми је празан,
а на 29 -ом почињу посланице , или писма , најглавнији
и највећи дијел ове књижице. Посланице те трају без при
јекида до краја л. 75 до њима ћемо говорити на своме
мјесту, гдје ће се показати и које су и шта је у њима .
На листу 76 -ом почиње чланак оYЮДєсєхь днк -
ныхь н кєлнКыхь нє БЫШ є въ островѣ Сондорн
сијѣмь , па послије тога на другој страни листа 79 -ога
налази се Пнтакь сложень сь словы , о коме ће по
себице бити ријеч у овом чланку под одсјеком о послани
цама , с још два записа , који се налазе на листу 81 .
На листу 83- ем настављају се посланице.
На листу 94- ом долази надпнсанїє надь книгать,
гдје се казује како треба правити почетке и титуле књигама.
На листу 98-ом долазе у нашпартаним квадратима не
каки записи од слова , којима се нијесам хтио бавити , и
чини ми су да су зарад загонетања или враџбине кaке.
На стр. 99 -ој има : Пнтакь патріарха Пєского
снує наYHн, који је исписан у цијелости и стављен међу
остале посланице , гдје му и јесте мјесто. Иза тога иду
22 ПРИлози вистоРИЈИ
адресе или управо титуле разних српских епархија; а иза

њих календарске записке и опет посланице , писане оном
познијом руком.
На листу 107 -ом почињу неком трећом руком писане
црквене ствари , које трају до краја без пријекида. То је
онај дио , за који мало прије рекох , да је при везивању
уметнут из каква другог рукописа , јер је и хартија друк
чија , а види се да су тај комад писале двије руке , будући
није све једнако. То је наставак од службе некоме светом ,
а траје до 113 листа, гдје се служба прекида без свршетка,
онако како нема ни почетка .
Лист 114 -ти био је празан , па је позније исписан за

писима. Тако је на првој страни адрес митрополиту, па за
њим већи запис , КАКО с € НАПнСаш € Үѣтнр н раҳHYHн
окраҳн , четири јеванђелиста , гдје се набрајају обични
знаци њихови. Штета те не стоји ко је то радио и кад. На
другој страни истога листа стоји чудноват запис : ПОПА
Пѣтра Hванокнада не буде , и онако којекаква слова
без смисла .
На листу 115-ом почињу Свјетовава Аганита фа
кона цару Јустинијан у. То траје до листа 119 -ог.
На листу 119 -ом и 120- ом долази тумачење грчких
ријечи уобичајених у црквеној словенској књижевности.
Поглавито смо се за то старали , да изведемо овако
пространо садржај, што треба да се из њега види шта има
у потпуности у рукопису и у коме је реду. Што је најглав
није и за што смо држали да има историјске какве год ври
једности, оно смо исписали у цијелости , штошта ће и остати
само овдје напоменуто , јер нам је стало било да у што кра
ћем простору исцрпемо на најкраћи начин све што има у
овом рукопису вриједно да се објави.
СРПСКЕ Књижевности 23
Сад нам ваља видјети кад је и гдје је писан овај ру

копис , а ту ваља имати на уму , што смо мало прије спо
менули да није све у њему писано једном руком.
Тако нам и долази двострук љетопис ; али како је оно
писано познијом руком - само испуњање празнијех листа и
мјеста на исписаним листовима , то као година кад је пи
сан рукопис, вриједи оно што долази у самом првом и нај
старијем рукопису. Тако нам на једном писму патријарху
московскому и врх онога чланка у коме су формулари за
наслове књигама пише јасно 1654 ; а на питаку ( цирку
лару ) патријарха пећскога и на формулари синђелије про
тонопима пише тако исто година 1656. А све је то писала
једна рука. Одатле се види , да је рукопис писан од 1654
до 1656 , или међу тим, и то у Светој Гори , у нашем Хи
ландару , као што свједоче у једном писму наведене ри
јечи : Hжє вь свєтѣн горѣ Авона , Ітарская свєта
нсвєрєННАЯ ОБНтѣль Свєтаго Сум Є Она новаго
мурото YIIа н светнтєли Саввы , лавра словено
ср ББ скаа .
Дописке познијом руком чињене су прошлога вијека.
Испод онога чланка у посланицама овдје наштампанога ,
који носи наслов єгда хошєть дникь свєрєннкь Бнтн пише
година 1713; али поред ње не стоји назначено мјесто. Него
се види из једнога познијом руком писанога писма и из јед
нога записа на корицама који гласи : сна кннга глаго
АЄма нұВОДь по грБҮК8 € ык8 8ҮНІн , есть неро
монаха ћнма , pHлски манастнрь , да су те до
писке чињене у манастиру Рилу.
На листу 81 -ом стоји запис : вь Лето еxрпи мєсєІја
декемврна .ка. дынь прѣставн сє господинь мнтрополнть
Бєлградски Єфремь , Бадн ємя вЄҮНа паметь.
О чему нијесмо говорили ни у једном одсјеку напријед

и чему смо овдје ради намијенити неколико ријечи , јесте
тајна буквица у овом рукопису. И тако нам треба још
потражити што и описцу , а то је свезано с тајном букви
цом, јер на листу 22 -ом, 2 -ој страни , читамо мјесто имена
пипічева оваку загонетку од слова : Ашє хорешн ниє oү
вѣдѣтн пневшаго С€ , н то напнc8ю тн , нсьYЬть окре
решн. Осмь писмень Hмать , н сыть нихь съгласна
пєть. Троєсложно єсть , послѣдни н срѣдни по трін пн
смєна нмать клаждо , прохл жє верша. Всего жє Үнсло
€сть сторніє трнин трн ндєсєннн диафн Ү € ткорнією ,
рекше вьс € ҮHсло, нсьYЬТЬ cixь дєвєть сьть носмьдєсєть.
Ја сам огледао да нoгoдим какво име може бити при
кривено у овој загонеци , али залуд.
С тога ћемо и пријећи на тајну буквицу. О њојзи је у
Гласнику ХІ стр. 71. писао поштовани наш Б. Даничић и
мучио се веома док је за све готово гласове (не слова ста
ринскога правописа ) нашега језика изнашао како се пишу
тајном буквицом, која се налази почесто у којекаквим за
писима по старим нашим рукописима ; али су му три гласа
остала непозната. Та су три гласа ж , % и ф. У овом ру
копису има и тајна буквица цијела и стумачена и из ње
дознајемо за глас ж , шифи за сва слова која у Б. Да
ничића немају истумачена. С тога држимо , да је најбоље
да ту истумачену тајну буквицу испишемо овдје у цијело
сти , и ево је , а назначићемо разлике у Б. Даничића.
У тајној буквици и стоји мјесто е
6Б 6
BВ
3
1
у Даничића ъ.
СРПСКЕ КЊИЖЕВности 25
У тајној буквици и стоји мјесто з

€ N
ж2
S д
3
13
н BВ
A
4
M 3
к
3
р
тв в
с
*
х
ф?
8
ь в8
9
1
У Даничића ово нема. 2 У Даничића ово нема. з у Да
5
ничића ово нема. 4 у Даничића ово нема За ово Дани
чић сумња , али се његова сумња разбија.
које се опет на познатим мјестима читало као .
в у Даничића ово нема.
? Овдје врх ф не стоји ништа онако као врх осталих слова , него
је испод њега чу обичном реду исто тако не тумачено те је
ваљда по томе мислио да ће се ласно видјети како треба да
се промијене гласом. А Даничић нашао је већ да је Ф=ч,
одакле према осталоме слиједи и да је ч=Ф .
8
Овдје Даничић тврди да , остаје ъа довија се да се б мо
рало писати гласом ч , што није , јер како се о мијења гласом
9
са б , тако се ф са ч , као што видјели мало час.
Ово Даничић нема.
26 ПРИлози в истории
У тајној буквици е стоји мјесто ф
ф Ф
ю ю
Е1 €
м.
И у овом рукопису долази одмах врх тога тумачења

тајне буквице запис тајном буквицом овакав пвикоов
нулҳ€08Б = кнрнАль єромонахь који лако може бити че
стити писац рукописа , којим се овдје забављамо.
Имају још два записа у овом рукопису , али их размр
сити нијесам могао. Или их је ко невјешт писао , па није
умио погодити овако , или су каква друга гатка .
и с тијем завршујемо увод или предговор к опису
овога интереснога зборника , пуштајући га за осталим при
лозима штампанима у Гласнику трудом разних књижевника .
У чланцима „ Наша стара књижевност и извори наших на
родних умотворина “ који су штампани у „ Вили “ 1868
године бр 23 — 29 ми смо говорили на више мјеста о
важности неслужбене старе књижевности и старали се да
освједочимо, како има у старо вријеме наше књижевне
радње заметака праве свјетовне књижевности , а како је
сва несрећа , што политичке прилике у које паде наш на
род нијесу дале тим замецима развити се у потпун облик.
Овдје напомињемо само то , како се до сад слабо радило
у књижевности на објелодањивању таких ствари ; а колико
1
Врх овијех свијех слова нема ништа, а пошто смо за сва осим
ш из Даничићева чланка увјерени да су и у тајној буквици
задржавала свој прави глас , нема сумње да је тако било и са ш.
СРПСКЕ Књижевности 27
су корисне за историју образованости и књижевности наше,

па макар како на ниском књижевном ступњу стајале , о
томе ће бити сваком е научнику познато. Ова вољна забава
ондашњих образованих људи ваља да нашем историјском
познавању накнади све оно чему бисмо се иначе учили из
праве књижевности кад би је било у нас у томе периоду.
Не могући да из појетских и осталих књижевних творевина
учимо сувремени поглед на живот и друштво , сувремени
правац осјећања и философије о свијету и друштву , не мо
гући да из историјских и осталих списа испитамо слободу,
висину и раширеност мислӣ , принуђени смо да ово тра
жимо побочним путевима , прибирајући на гомилу сваки и
најмањи комадић неслужбене старе књижевности и да га
чита пажљиво као тајну буквицу , непрестано замишљајући
по познатоме непознато. Посао , избор , начин рада , оп
ширност рада и умна снага која је у изразу показана
даће нам за невољу доста грађе коју тражимо , да би
смо по њој могли и потанко познати стање културнога
живота .
Ево сад редом појединих ствари из рукописа.

І.
Наук грчкога језика.

Међу најзнатније дијелове ове књиге припада на сваки
начин грчко - српски рјечник , који је више наук
грчкога језика него његов рјечник , кад се обазремо на
вријеме у које није могло бити наука за какав језик по
данашњем начину. Нас може веома интересовати како су
и на какав начин наши стари прибављали себи оно знање
jёзика, за које знамо да су имали и без којега нијесу ни
могли бити. А како је управо грчки језик био највећма
раширен и у оно вријеме нама најпотребнији и по држав

ним и по просвјетним потребама, то ћемо из овога грчко
српског рјечника извадити колико више можемо. Ријечи
грчке писане су вазда ћирилицом, како их и ми исписујемо ;
врло ријетко да дође помијешано и гдјевоје трчко слово.
На првој страни долази ово :
кедонЇa , гдвин. хбма , прьсть .
дамі скина , шлнає. п € тра , Къмєнь.
кєрієї а , чрѣшнє . п € тр € Сь , каменнє.
ахлідЇa , кришкє. плюрн , трьны.
1
хамок € расн , игодє. йундо кнсоко.
пепонїа , дннє . хоинло , ниско.
Хомнинка , 18єєннує . ва н , глыбоко.
стадної а , гроҳдіє.? рнхо , плитко .
спитн , каша. стено , тѣсно.
їко сь , домь. фтєно , тънко.
гнсь , zємли.
То се исто наставља и на другој страни , само што су
ове ријечи записане и у једнини и у множини :
палюрь , трынь —'пал жрїа , трьоїл.
його сь , конь лога , конн.
провато , окра — прокота , овує.
арні , игнє арнЇa , агньјн .
гида , коzi — та гндЇa , коҳн.
крїй рн , овьнь крїарѓа, овин.
-
Још пише : да се изларн зове крьдзнь, које записујем

ради ове пошљедње ријечи. За тијем долази на л. 2. @
Үловека одсјек, који се маша далеко преко граница које
би му по тој ријечи припадале. Иза тога долази о цвєрєх
Овдје је мјесто грчке ријечи стајало празно мјесто , па је по
слије попуњено нечијом туђом руком.
2
Онако као и у напомени 1 .
нешто мало, и почињу послије у шарено ријечи сваке врсте,

назначене како се види из прве пробе. Писано је у два
стуща, на странама , с једне стране грчки , а с друге срп
ски. На неколико мјеста стоји написано српски , а према
њему је изостављено грчки, те је то послије она познија
рука попуњала , која је и иначе оставила знаке свога труда
по овом рукопису .
љепше је уређен дијел овога грчкога наука који се
почиње на листу 8, гдје ријечи долазе у разним облицима
записане . Овдје није све писано грчки и српски на према
се као у прво поменутом дијелу, него негдје тако, а негдје
у врсти једно за другијем. Ради љепшега пријегледа ми
ћемо овдје описати на према се оно мало што смо ради
извести , а наравно правописом и акцентима потпуно вјерно
како је у ориђиналу :
порта , врата . метє на , сь мьною.
аніҳєтн” порта , откорн Пннась , € сн Ан гладьнь.
врата . Пннаҳмєно с ниє , гладьнь
іннҳє сь , от корнян . € Самь .
інн ; а , откорнх . Пнно , AXY8 .
іннктінє , отворена соуть. днұл , жєжда.

свалнС € , ҳаткорн . дну д , жежда.
є свін Cєсь, zатворнлн. оркнин , несмь.
скілн ca , zатворнxь. ГАнко , сладко.
свалнҳменонє , ҳатворе сфага кє нпia , идохь н
но €. пнхь .
дєнни Борнса па сéво , не глико санто м € лн , слат
могохь 86 Стн . ко шко медь.
д € Борн , нє можєть. танхє , др ОБН.

монахос , самь. € Досс€ Сь , даде ли ?
метасі сь , c. клин. ёдока , дадох.
мєтє місь , сь намн . нфєрє сь, донесе ин ?
мєтєєна , сь тобою . нфєрє , донесохь.
унмо с € , ҳамесн. наниб соиє, да мѣснмь.

унмонн , мѣсн . ёzймосє сь , ұмѣснлн.
фёро , нош8. ёzймоса , вмѣснxь.
трёфн , антаєть.
Овако од прилике именицама и глаголима, све измије
шано и кад у мање кад у више облика, наставља се тај наук
до краја простора за који смо назначили да је њиме заузет .
Довде смо видјели да се глаголи само спомињу у разним
облицима, али се не види , да је писац имао на уму да то
баш покаже, и да је знао за разлику граматичких катего
рија. Тако исто долазе и именице у падежима и то у дру
гој половини наука , и поред падежа , који нијесу постав
љени у схему него су овако исто као и глаголски облици
потрпани међу ријечи, са стране имају назначења црвени -
јем мастилом , у којима се именује који је управо падеж
Како тако што не долази и поред глагола , ја ћу све те
случаје који долазе поред именица , овдје исписати. Ево :
1
род. Ёпакойс , послашинЇя. вин . сHннонань , ОБЫ YAн.
вин. то пріон , кротость. им. Їймата , нсуєлєнїa.
вин. кстахннь, клась. им. та € мата , кръвн.
род . 0 € Огносіас, Благора (множ.)
78мЇя. вин . то сома , тѣло .
род. параднc8 , ран. вин , то пн є ума , дахь.
им. то сум феєрс , съра- вин. блос , Вьсь.
СЛЬНЫ . вин. амфотера , овья (?)
им . ӧ параднсе , ӧрлю. 1 род. Хібнос , снѣга.
вин. та єрга м8, дєла мом. род. дн пнонь , нєхєрє.
им. парнміє , прнТҮН . род . пєднась курї 8 , на
вин. та крифія , таннаа . каzанѓа господни.
(множ ?) вин. тонн äroiднан , прѣ
вин. гнофонь , мракь. торство .
1
Види се да би овдје требало да стоји звателни.
2 Овдје и још по гдјегдје назначено је ријечју и да је множина .
СРПСКЕ књижевности 31
Послије овога долази још неколико оваких примјера;

али држимо да је вријеме уставити се, јер исписавши и то
неколико не бисмо ништа ново показали .
Знатно је само , да долазе и остали падежи н.пр. тӧ
карі , тєготою, које је 6-ти , па не стоји украј них ни
каква натписа. Тако исто без натписа долази и 7 -ми н.пр.
ён ямєлна , вь лѣностн. Примјери за 6-ти и ово су : то
Пово , любовію ; хааїно , 8Zдою ; є коүсЇос , колєю,
ит.д. а нигдје не стоји уписано. Наш граматик као да није
марио ни за један падеж више осим им. род. и вин.
Поред ријечи исписаних како показах долазе и рече
нице. Али ни за њих нема особита мјеста ни одсјека, него
су и оне помијешане међу остале ријечи, и само што кад и
кад стоји покрај реченице забиљежен крстић. Ево и од
њих нешто на углед. Будући да овдје долази и одвајање
ријечи, нека је знано да што се тиче трчкога ми све остав
љамо по ориђиналу.
Мєта стик8лн препні для накаин, сь савєтомь по
добаєть всі творитн.
крЇо санто па го сь , стадено како ледь.
на є тн маҳоиє йтнxpїAzо мето химд.на , да готовнмь,
Үто намь трѣваєть прѣко ұнмѣ.
его и є копЇazu в нось , дzь есмь тряднь.
ёсн нєє анапамєномєнось , тн єсн поконнь.
каталї се дин го метннь єнє кратія, рZдрѣшн мало
сь вьдрьжаніємь.
валє впо като тя Знл8 тнн пє тра , поставн подь дрѣко
камень.
ҳнло йcтни петри , дрѣко на камень.
дєннпвномнко набинїєсє , нєсть zaкoнь клѣтн сє.
Д € нь ёнБорнса калйтєра кімн, не могохь Болшє 8YHннтн.
крнд нодєн ёхо кєн їрїa pira, zєвємь, нє нмамь нове хаяннє.
его аёл она некалйтєра ке био нстохератєра, azь
хотя да е воде и оно выс€ на горше,
Али реченица осим овијех што ето исписах , има још

само неколико .
Ако је већина старих Срба учила грчки по оваком на

чину или из оваких књига , онда се види одавде како је
то ишло тешко и како је граматички наук у опће остао
сувише у границама старе најобичније и најгрубље емпирије.
Ја не бих рекао да је тако увијек морало ићи. Али је и
ово био признат и практикован начин . Него не ваља од
мах из пријека преламати копље о овом питању и ради
утјехе наше народне таштине ваља нам причекати још
мало , док се што боље не нађе.
ІІІ .
Поша стане от € ряслиния на сHнанск ю

гор 8 колико € СТ КОНАКь.
От €рясалима до Мнсыра .Кі. днїн повть. От Мнсыра до
Свєтіє Горн Сннан скіє ВІ. дны хода.
Toү єсть монастырь вѣлнкы глаголємн Сннан н вь нѣмъ .Ї.
Прькинн .
ноть манастири понен на свєтн връхь , пр-во єсть «ді.
тнсишь стъпїнїн , на порта урьковь Богороднија нcпop8xHнца,
поють , да нЇє от горн сенинскон нн гадь нн Борха нн кишїн.
Пакїн врата състала се гора єднна н драгаа сtємєрєна; а
повнює тры урькие вык8пє ; Ілїa , lєлнєєн н Марина М8хєннца.
То се мѣсто дове Фрнсь, тв Іліа Бога виде ; вьсхотель
въұнтн на светы врхь, н выZбранєнь Бысть Аггеломь нє вантн
на светы връхь, pєкш8 кь нем8 снує : повѣлєваєть тн го сподь,
ако да не вндишн свєты врѣхь , zaнє ҳаклюҮнь € сн нєво .г.
лѣта н .8. мєсєн н нұмрѣшє Үловѣрн .
Под соушни врьхом отклонн сЄ Їла под камен : zна се
ұнамєнїє плѣшн н рамѣна , нтв БлнZ8 свєты кръхь, на крькох
урьква н мѣҮНть оть нстока выне , под олтарѣмъ камень гдѣ
С€ Моїсн ськры, когда м8 рєхє Богь : отклонн се подь камънь
н оrzpншы задни мой. Поҳнавлєт се вы камтын н плѣшн н
глава н рамена. Под мѣҮНтом от полоүднє у двора гдє с € по

стio .м. дня, мала пєрєра, н прєдь пещѣромь камънь где мок
Богь даде zаконь на альмаz8 каменя глаголємом сьмфнрь, над
Bн сотой. Бѣұмєрномь.
Пакы ӧ горн сннансион понен на орнвь горя , ФОрнва
по пястнин урькке ... св.тн Іоаннь , дрога света Аньня , то
вода красна.
Пакы постенда сына парєва , пакы свєты Пантѣләнмонь,
пакы свєты поись урьква. Тя срѣтє свєты Фома Богородицот
© HньдЇє носни ( 8) ОБЛакомь , то м8 даде свєты поюсь
под самнмь свєтнмь крьхомь ор прискръвноү мѣст8. Сннански
гора тлькоуєт се по €линнском8 €zнки chБранЇє доушамь , то
ест лесткніга на неко , тогдє ндөр джає ҮловѣҮьскіє вь нєвє
сна врата .
IV .
Рецепти хемијски.
1.
Типнки za тръно мастнло .
Растлъун шишаркє снтно вкоже врашно , н прѣмєрн xн 1
колико сорт. Толнко снпли водє оү мнх Үєтырн мѣрн , да сто
нть дынь єдин. Паны прѣмърн калакань половина ошншарных,
нсьтрн єго снтно , н сырлн єго где то юншарк€ , ннєка сто
нтьєрє два дънн . Пакы жє проѣды бныхь код8. Bь ннь
сь соедь, нпоставн комндь колико н калакана , н да стоить дынь.
Да есть комндЬ ҮНсть яко ледь , нн Бєль нн үрънь, н да есть
комнды алеҳандрiнскы , н пншн Кь слав8 Божію.
2.
о растворєны ұлата.
Растопн Үнсть нБєль , н да есть тврьде 8сть , н на єдннь
инсть Zлата сыпин комн(да) от Үлша , да тн кст на фун ко
лико маль лешникь, нтрн дондєжє прнсъхнет, та же сыплн ко
1 Треба их , као да је према садашњему провинц . ги мј. их ;
ако не буде погрјешка. Али не изгледа на ово пошљедње .
TAACHUK XXV . 3
днув мало колико маль лешник , кода БHстра, нchБерн га на

компь ноугодн €го на огнь , да се съгрѣєть нн во вод8 крѣ
шоу , да стонть дондєжє кЬZврить мало , снреYЬ oүстронть се,
н пакы тры €го , докхє прН сьхнєть , та же снпли вод8 , та го
СЬБерн ноплавн єго .В. -шь нин „ Г. -рь н пншн по Жльтом8,
нтрн хорвомь мєYKє .
3.
Дрогн типнкь za xpьно мастнло.
Сътворн мѣря єдння шишки , такожує комндь н калакань,
да Ёст все равно, єдння мѣря нижнє, нна сыя тры мѣры положн
.Ф. мѣрь кодѣ. На всяк8 мѣрв шникє н калакань н комндь, н
калакана по трн мѣрн кодѣ , нположн малко солн ӧ крашја ,
н да кст вода й дъжда, жє полягаєшн нь Үрьинло, добро 6 ст.
н прько растлын иншк8 покрапно н положн нь мєрєн'нию вода,
да кнснеть .н. дьаїн, нпромешан на вьсакь дынь по .г.-шь , н
да €ст топло высегда, н пакн по .н . дны положн калакань, да
Стонть два дънн , н по томь положн комндь , да стонть єдннь
дьмл. нпромешан Ү€сто. н пакы положн на огнь дa грѣст се
не много, нь нcкашан пръстомь, ако не мошна пръст8 трьпєтн
огни. н по томь онѣсн богни, да стонть дынь єдннь, н по
томь вьҳмжтн дривомь н процѣдн , нпншн нь слава БожЇю .
4.
о растворєнын д8ката.
Вhzмн двкать xHсть , н БЎн на наковалнѣ , доклє Богдєть,
пакы прѣгыьан квасєкї вы водѣ по малѣ да се не слеплює. Та
жє нZдробн снтно ножемь, нcтaвн кь грыннь, нднман , да се
грѣсть Брьжє, нєгда потрьвєнєєть, тогда Нұмѣрн на двкать .н .
драмь рътята , снр€Үь тнвє , H снпан Bь грмниль ки ҳлат8 н
промѣсн оргажномь, н кадь мєтнєшь рътят, нє дрьжн много на
огню , нда стонть вода отготованнал , н нұсники Hz гръмна
нь код8. н выұмн на длань, н мѣшан пръстом , яко во сакь, Hн
ставн от 8хнижню кожниј8, нұлтєzaн oүхнцомь доклє нұндЄТЬ
рътат на двор. н трн ұлато на мраморя съ симпоромь, н трн
высь дынь , та жє ставн оү новь урѣпь да нұгорнт coүмпоръ.
н пакн снпан ұлато вь Үннїю н мн цєгємь млакнм БHстрим, н

пакн нcпeрн млаком водом , ставн топлєнь комндь , н тако
Пншн , Славє ги .
5.
СкаҙанЇє опяє сканом упат8 вєнєтнcкoмм.
Ставн комндь топлжны вь ҮннЇю, да є велин комнды гасть,
н тако омоYн пръсть срѣднын нь комнд н кЬұнман на пръсть
прилапшн лист zата нcтaвн нь комнд8 Bь Үннїю колнко Ан
стокакь хорешь. На декарь ҳлата комнд колико лешник, н тако
1
трн пръстом .... тѣмъ за много вык8пє сь комндомь, поль
днє трн , нмн высь дынь , н , по томь Вьлєн вод8 млак8 €лнко
морьно тръпетн , нмешан пръ(с)том zа много , н проуєдн , н
прѣгняньшїн кръпя о свиле нан бвалє 8 драг8 ҮHнню н chвЇН
кръп8 кєлнка, н постави на ню Үннію, да стоить .г. Үлса до
колѣ Zлато падист на дно , н пролѣн код8 Bь ння ҮHнїю да
стон zа много , мно що Богд ть остало в воде , н мѣтнн вы
улато от Үннїю клєа свѣтла говеждєга на .. листов ұлат колико
хєшннкь, н тако стави на тих8 жєравнің8 н Ү€ сто сьнемлн богна
н мѣшан пръстом докле се клен растопн , н тако снпAH врєл8
код8, да нcпарнт се клєн, н каде се охладін, оєдн вода, н стакн
по мала топлжнъ комндь, н тако пншн кондникм по куноваря.
6.
СкаханЇє како поҳлатнин хартЇю.
Отправн охр8 н ставн кa нєн мало клеми н шаранж жлъҮН
мало , нмажн по хартін конднлжмь тако , пак каде се освшнт,
2
ставн ұлато . по Сєм въұмн бяєта Бѣло , снплн вы сь
coүд н приснили кь нємя два финжана водћ , н мєтн много,
н пѣнн , докле год€ пѣма ндєть , н тогда ВЬұмн на кондню н
пястн окрай под Zлато , нподнгни кран нєка Нұлєzєть вода
на драгы кран нZпод Zлата , н каде се прѣсяшнт , выұмн па
мака , н полько притнсмян ; а когда се пръсашнт , тогда трін
18вом о мєYKє , добре , нявесн како Боудеть.
1
Празно мјесто , као да је с њега нека повелика ријеч истрвена.
2 Удну овога листа стоји : а воду и iайце напред оуготови,
које је записано без знака , а по смислу овдје припада.
3
36 ПРИлози в истоРИЈИ
7.
СкалнЇє, єгда пок€ 78€ шн кинг8 како поҳлатнен

хартЇю съкръх8 кангє.
Єгда окръжєшн коломь ' хавако пакн сръжн н даск8 до хар
тіє , нпостряжн ножємъ догрє н 8гладн стаклом добре , пак
поставн по
погладн ұ8ком доврє. Та жє настроумн охрє н
книги , н ставн мало млакє кодѣ , Hлн плювакомь мало покрасн
да се оrxHнн жильто. У нека стонть , да се освшнть добре. Н
по том трїн ұ8ком много , н ставң анує н по том крhzo стакн
Злато , н нентненн памяком нека прильонѣ , н нека се освшнть
добре , н стакн хартію съвръх8 н трї нZ8ком по хартїн , та жє
ӧннин хартію н по голя трін ұ8ком ӧ мєYKє , но том ннн
10zє аковє хорешн.
8.
СкаханЇє za лаҳ8рь платнєны танкын.
Вьҳмн лаҳрь матнн(с) кын н ставн на мраморь , н трїн 24
пол дьнє нян вьсь дынь : що zа кетє трнешь , ске є Болж,
трн с комндом топлжным , пакы Нұмнван цєгєм млакнмь sѣло
БHстрїнмь , пакы нұмнан БHстромь водомь , нтрн пръстом;
пакы потръпн , доклє єє оркн стрять кода , н снпан вод8 от
драг8 ҮHнію , да каде се оYнстить ик ҳлато , сьвык8пн 8 сь
садь Ну та хошєшн писати , нcтaвн компдь топлєнь , ннс
Пнтан по мал8 .
у.
СкаханЇє како прѣпн саш € Tарiн арнградь н

YT0 € CT Bь нєм .
Махала тярскых гг. н.р. н .0 . Н .г. (= 3973) ; МєҮнта

Вєлнуѣхь спє. (= 285) ; малих иєҮнта zҮҮє. (= 7495) ; мєх
тєпа ел. н.г. ( = 1603) ; пєрїн св. н.спє. ( = 2285) ; нма
рета .р. (= 100) : текка дєрвниких сп . (= 280) ; карвасалЇA
.zi. ( - = 417) ; Үємых мг. (= 943) ; Боүҳлака , pєкшє єд
1 и ја знам да се тако зове оруђе којим прости наши књиго
весци обрезују књиге .
мнуа .ҮҮГ. (= 493) ; кодєннца консуых .б. н .мг. ( = 843);

капхана гі. - (= 13);1 хамама .б. н.од. ( = 874) ; Б8 кана
«дфає. (= 4585) ; христЇянскіх махала н латинскых ї єрмєнскых
рекшє по ннном8 ezнк8 клярскых ед. н.ф. н.пє. ( = 4585);
махаль урьк( вея )їнх .ӧ. н.мк. (= 842) ; xazь кахYHх вЇ. (= 12) ;
врат градскых .к. н . € .
Сіє припнсашє вь лѣтѣ «Zпн. (7088 = 1580) при царя
Марат8.
VI .
ҮЮД € сѣх н вЄДНКЫХ НУЄ БЫ € Bь островѣ

Съндорннсѣмь.
Bь лѣто ӧ сьҳдана мїрї «ұрын (7158) о свєтаго жє къ
плъщенія господа нашего їс. Хрнста елхн ( = 1650) , мєсєya
Сектeкpїa .ді. Бышє ұнамєнїл н Үюд€ са ви острове Съндорно
Прѣм. секєрнє странн острова Бышє троусы кєлнкы н страшны
на кыждо дънь н коюжд€ нощь даже до кѕ. Hжє кст светаго
fонна Богослока , снрєҮ дынн .ві . , а нь тъждє дынь Быст єдннь
страшан троус , нпоколѣває се основанЇA Z€млн , н по троусе
нұндє кєлєн смрад кожє ӧ праха н жоқпєли. По снх жє нұндє
єдня островць ӧ Бұдны далєхє ӧ острова .. пъпрни , нұндє
Ако градь маль н кыZдинZлює се высоко н бакы понырашнє вь
БєZдн8 окогда шесть , овогда жє седмы жди дьиємь даже до
.Кө. тогождє мѣссија , нвь нєдєлю по 8трънємь славословн выZ
движ€ Сє єдинь облакь ако некоторых страшна н келнка пла
Hнна , никн с€ ако вь схождаше къ нєлєсєм , нєнко ВЬСхож.
длює гөрѣ , лако гръмвшє , нєгда приспѣ горѣ кь нєєєсєм , выше
троусн нєлнкы н страшны , н громовы сь мльнЇ.мн вєлнкнмы
сьхождах8 онєвєсє ако стрѣлы нож € Үловѣкь нє вндє когда
ннє слышал гдє. н нұндошє вьсн людіє мали жє н кєлнуїн,
мяжіє жє н жєны 8 градов н домовь свонхь сь свєтымн нко
намн Вьнѣ на полѣ сь многимн СльҲамн н глаголаx8 , ако прН
Блн н сє конунна иїps. н прашаx8 cє єдин о држгаго сь мно
1
Ово као да су каване ; каи м. каф долазиће за то што је -ово
(број показује) из првијех времена , кад је ријеч била позната
друкчије .
38 ПРИлози к истоРИЈИ
гымн н горкымн сльҳамн. н нь хась жє нєхєрнаго пѣнія выше

три троуса пръвых кєрьон н страшнєншн , нж€ хотѣшє ю
гр8ұнтн островь нь БеZдня. н вь хась онь ндєже Бехв людіє
САБраны , Бѣ тамо еднни камень Sѣло прѣвєлнє , н сыннде о
нєєєсє єдну гром ноударн камєнь онн , нськрашH €го ако
Брашно. н людіє всн нє пострадаше ніхтоже. нь тъжде
дънь пондошє на море .к. юнош , ди Бєроут рыбы Hх ж€ Hz
меташє море Кьнь , н нрінде смрад , ажє нсхождаше й мора,
н Нұмрєшє вһсн юношє тін. н єгда прѣндє єдин хась нощн,
престає троусн н громове на млъніє , нұндє єдинно Благо8xa
міє красно , н дрыжа єднн хас. По сих же кыZдвижє се море,
н выZыдє горѣ ви острово даже до два папрнша , н вуєтъ по
сто града нурыккы €же обретах8 cє по срєдє невЇa , ённх жє
не остави нижє основанЇя , такожден трїн върьснує , плънн
capє къра , н корабы €лнко zахватн нннны , нанноградн н
вьса кЬzєт . Носинтающ8 понєдѣлинка притнує мъгла шко днмь
вьсь островь н креждаше Үловѣкы по оYїю н ослепѣвах8 , H
прѣждає Үловѣцы слѣпы , осы отво .8. дьын , ннн жє Седаль ,
др8ұн жє осмь, подобнє жє ноживотныхь нӧптниць мала
Үєст оста , нмаа жє нұмрєшє . Hнсплыннює с€ мѣста мрьтан
Үншь , подобно жє н срєвро ндєжє ашє окрѣташє с€ Бываше
Үрьвено , нотнрах8 , никлашє се вь своємь Үнн8 , н пакы
потрһнєваше . н ұлатнує Бываха трьны , мѣд же вывише ико
срєвро : коды огорчнше с€ , никлих8 с€ с крьха шко масло . Н
мнмощьдышнм .н. дынн дає до драгога понедѣлинка привлн
жашє се пакы єдннь оБлакь нприкры єдинок Y€ сть острова , н
окрвтош € Сє тамо .м. Үловѣн дѣлатєлєн ҳамрѣшє вьсн , н
животна слика оврѣтошє се тамо нZмрѣше. н привлжаxoү се
два кораба сындорннская оврѣмєнєна тнтом пєднань орво
отнндє далєхє й острова , недва спасе с€ , дрогы жє Бѣ БлыZь
острова шко трїн папонин н Бѣх8 Вьнятрь нь нємь .. кораБ
Hнкь н нұмрѣшє вьсн , ако коравијь нсплы на кран. По сих же
прїндє таковь смрадь , которое слово да нсновесть єго , ко
торы слоҳхь да го отслышнт , нєго жє падахон Үловѣцы
ако мрьтын. єгда вѣшє югь , не врѣждаше нx вельмн , єгда же
окраше западнн вѣтрь , тогда кєлнє8 теснот8 ёсмрада нмєх8
н Божією помощиїю нє омрє тогда никтож , ҳанж нє дрыжа

смрадь много , тҺҮЇю до трін таса. н приндошє .м. дънїн , н
вътрь нє вьҳка , н нмѣхоү Үлоквин велико сьтєснєнїв. н выс
паліашє се ог( )ь до свєтого Миколн , н нєхєрь на свєтаго Hн
кол8 HZыдошє трін крьха отамо оногдох тє нұндє вь на
Ү€лѣ ұло , ноны арьсы ивлах8 се ако ндѣх8 к . странє сѣкєр
нән. н прѣБыст помощїю Божією мѣсто акожє Бѣ н прькѣж, н
камєнїє нє. хождаше по моря нже вкласт се по высѣхь кра
€ хь морскыль , нұнд€ Hzь гльБHнн морскық.
Cia Yюдеся Быше кьостроки Съидорнисутмь ӧсєвєрные
странн ӧ -ді. миссија Септемврѓа до светаго Николн , сьдрь
жаше страхь н 8жась , н сЇa Yюдєса непрѣстанно покаҳоках8
се грѣх . ради нишнх н даже н дынасы сын островані й мора
нсходить , Бого жє нашєм8 слава В. вѣкы амннь.
VII.
Агапита ђакона свјети цару Јустинијану.

Нұложєнїє главнұнь по8Y HTєлны хь , напHсанно €
оАгапнта дѓакона свєтѣнішїє Божї є великїє Ірь
квЄ , Єгожє краєгранє сіє тако си нмать :
Блаженнѣнш смж н Благо Үь стыком8 papю нашем 8
Їоустиніана , Агаанть хв дъншн дї аконь.
Үьстн всякое пръвнює нмѣсн достоннство, царю, поYнтаєшн
нжє паrе cнын тєвє ордостонашаго Бога. Цанж н по подовЇю
нєєєскаго царствіа даде тн скуптрь ҳсильного нахєлства , да
Үловекы навуншн пракди хранжнїє нжє на ню ненстовѣщнхь се,
брѣєшн лаанЇA свфнмн ӧ нєго царстваємь Ҳакона , ниже под
собою царстваємь Законнѣ.
Такожє крымYЇН Бдить кым8 царєвь много Үнстын ормь , сь
држає тврди Благоzаконіа вѣсла , проганяє жє крѣпцѣ Бzaко
на вльнжнія , даже коравырь ксємїрного интелстка не опрокрь
жет cє вльнимн нєправды .
Божьстьвном8 oүхєнїю н прьком8 , Үловѣн , ежє поҳнатн
кыждо Сєвє , навхаєм се : няє во Сєвє поzмава , поzнаєт Бога,
Богажє пощнавын , оподобнт се Богоү , oүподобнт жє се Богое,

нжє достоннь Быкын Бога , достоннь же Бываєть Бога нже ин
Үєсожє недостойноє творєн Бог8 , нь мадрстквєн отко санаа
єго , глаголєн тє ажє мадрстваєть , а творєн ажє глаголєть.
о прѣроднієлномь влагородїн никтоже да келнYAєт сє : врѣ
нЇє во нмоуть всн роди пpє отря, н няє кь порфирин кисст хва
Лешник се, н няє нь нєд8ѕt н ннцієти м8Үєрїн сєн нює діади
мою овлєхєнїн н нжє прєд домом , поврьжєнїн ; тѣмь ж€ да нє о
простнемь хвалим се роди нь о Благостн да поYнтаєм се иракомь.
Вѣждь о БлагоYьстіл Богоҳданноє подовЇє , ако єнко к€
Анкыль сподовель с€ €сн о Бога даровь , толико множинаго
ВЫZдана длыжань єсн єм8 ; тѣмь жє вьдaждь Благодѣтелю длыгы
БлагодаренЇa , пpїємлюємя дльгь акн Благодѣть н Bь мѣсто
Благодѣтн Благодѣть выдающем8 : тын Бо прысно н Благодѣ

тємь обладаєть , накожє дльги Благодѣтѣльства вKZдаєть , Бла
годарєнїa Tє кыZы скаєть ӧнась , нє єє глаголы Благымн про
Hzнесеніє , нь єжє къщин БлагоYьстнвы мн приношєніє.
HHYто же тако Благонск8сна творить Үловѣка , ако мощн
отво вже хотеть твор нтн , прысно жє Үловеколюбна н хотѣтн
н творнтн ; €лма отво ӧ Бога тєвѣ дарована сила , єє же тре
Бовлює мась ради Благостн хотѣніє все , н хорн нткорн акожє
оугодно кст нжє сЇє тєвї давноия
Zємльныхь нмѣнїн непостолноє Богатство рѣҮных стран
подражаєть крѣмєнноє тєхєнї€ , Rь малѣ . отво .- прнтнє нмѣтн
мнящна с€ , по малє жє прѣтєхє кь ннымь оходить : самоєжє
Благотворєнїa скровнує постоянно єсть стяжакшнмь є , Hво Бла
гыхь дѣль Благодѣть кь творешнмь кЬZвращаєть се .
Непристальнь отво єсн Ұловѣкомь высоты ради нижнго
Парства ; Благопрнствпънь жє €сн трѣвающнмь државы радн
вышнек властн : нӧврZAєшн оршєса нжє ннюєтою овдрын
мымы , да оврѣшєшн Божїн сляхь бврсть ; аковїн во афє коY
Дємь нашїнмь клєкрвтомь , таковаго Кь намь окрѣшемь владнк8.
Много пехалной парєвой дашн , акн урьдаля окрѣсти се
достоить , да Божьстьвнымн л8Yимн пры сно оБлнстаєть , нве
шєн сорды фтордох навчаєт се , НҮТож € Бо творить подва
дающая сьҳнрати , шко єже храннтн оня й сегда Үнств.
СРПСКЕ КЊИЖЕВности , 41
кожє в Плокуєхь , єгда отво корабинкь погрѣшнть , Мако
наносить сьплавающнмь паг868 ; єгда же самь крымYїн , всем8

кораблю сьткорнт погнєєль : такождєн нь градѣхь. Ащє оу
нѣкто онжє подь кластію сьгрѣшнть , не толико овшєє єлнко
сєБє оєнднть ; єгда жє самь кнєzь , всѣм8 гражданства сдело
ваєть паг868. Сын орво в€лнкає каұнн прїнинть , ашє Үто при
ұрть ӧподобающнсь с многымь опасcтвoмь н да глаголєть
все н да творнть .
Крагь нѣкы ҮловѣҮьскы € окрашаєть вѣшн , нногда ниако
носе сіл нoвнoся , н снмь неравенство € сть , €жє нНҮєсомажє
о настоящїнхь нь тождествѣ прѣвыватн , достоннь орво теки,
дрыжавнын царю, чь ократнємь снxь прѣмънкнїн нєпръвратнь
нмѣтн БлагоYьстia помысль.
бвращан се ласкатєлєн прѣльстныхь слов€ Сь , акожє вра
новь xншныхь нраковь ; онїн Б6 тєлє Семь нcкопавають охєce,
cїн жє дан помрахають помышлєнїa , нє оставляющє ҳрѣтн
вєрєй нcтньня : нян во похвалиють нногда гождєнїю достон
4.
наа , нин порнізають множнєю похваламь л8ҮШАА : да ӧово

Hхь єднно нмн погрѣшаєть се Hлн ұло€ похваляємо , НАН
доброє 8караємо .
Равном8 Бытн достонть вьсєгда парєв8 мвдрованЇю : єжє
Бо слагатн с€ кешен прѣложєнїамь орма мєнZвѣстнаго ұнаме
нЇє Быкаєть ; а єжє крѣпув вь добрыхь открднън се , акож €
БлагоYЬСтнвал вамь oүткрадн с€ дрыжака , нинжє кь гръднен
пръвъұно снтн сє Hнжє кь п € Yaлн нұноснтн се открыждєныхь
€ сть крѣпут ннє ұHвлємж нижрїнхь даш8.
Аує кто отнфєно нмать помышлєніє ӧ Үловѣхаскыж прѣ
мьстн , нандить хядость своєго єсть ства , краткоє жє н ско
роє Zдешнего живота н сьпрѣжєнїн плътн гнон , вь грьдынн нє
выпадеть Брєгь , ашє нвь достоннствѣ Боудеть высојв.
Пахє ксѣхь царства славныхь БлагоYьстЇа кѣньць пара or
крашаєть , ньо Богатство оходнть , а слава преходнть ; слава
же Божьствьнаго жетелства Бє сьмрьтынмн вѣкы сьпротеzаєть
се н ҳакытЇа прѣвы нє оныхь нмжэїнхь поставляєть сє.
Sѣло мнить мн сЄ Бєұмѣстно Бытн , ако Богаты нннщїн
ҮловѣҮы о неподобныхь кєрєн паг868 страждать подобнаю,
.
42 ПРИлози к истории
овїн во б сытости pazcѣдають се , тін жє й глада растлѣва

ють новін бува свдрыжeть мїрї конує , тін жє нє нмжть где
поставнон стопы : да отко окон ЗдравЇє пол8Үсть Житіємь н прї
Атİемь тыхь нcijѣнтн н к равьньств8 неравьньстко поннестн
подобаєть.
Bь наша врѣмена покаzа се Благого житї лѣто , емя жє
прєдрєхє нєкто ӧ дрѣвныхь Бытн , єгда нлн философн марстко
ватн кордоуть нян нарїє философствоватн: н о философства
ющє сподовисте се царства , н царствающє нє ӧствонстє фн
лософін ; Ньо люєнтн мордрость , творнтн люкoмoүдріє ; нахєло
жє моудрости 'Божїн страхь , € гожє вь прьсѣхь свонхь Bнн8
Hматє , Бого Влжнно ако нcтняно € Ж € нмєнє глаголємоє.
Цара тє по нстиннѣ оставляю мко царствоватн н кладетн

мадь страстин могатаго , н кєньѣмь пѣломадрїa кєнтаннаго
н порфирою правды оджаннаго ; ньо нная власть сьмрьтн нмать
кьспрїємница , н таковоє царство Б€смрьтное снагдєваєть прѣ
БыванЇє , нона отво вы вѣрѣ семь раҳдришаєть се , сЇя ж€
вѣҮных м8кы НұБавляєть се.
Лує й всѣхь хошєшн приплоднтн тєсть , Бордн вьсѣмь Бла
годѣтель общїн ; нНҮто жє Бо тако кь БлаговоленЇю привла
Үнті , ико БлаготворємЇa Благодать , даємїє трѣворюшнмь : НБО
страха радн Бываємоє оргождєнїє, прокраҳ8ємо єсть ласканіє
прѣтворенон Ү€стн , нмєнємь прѣльшающє оном8 Вьннмающнхь.
Үьстно вь правдя єсть ваше царство , ако надь свпостаты
отво покаұ8єть власть , послашунмь жє подасть Үлокѣколюв'є,
н повѣждающє онѣхь силою ор8жia , Бєzhopaжною любовЇю ско
Hхь сн повеждають с € ; €лнко во ѕвѣрю новхати среднєє,
толнко оконмь Вьмєнєть ce pazНҮно .
Сарьствомь отво тєлєсн равьнь єсть всяком8 Үловѣк8 царь :
кластію жє достоннcтвa пoдoвьнь єсть нже надь высѣмн Бога,
нє нмать Бо на ұємлн Сєвє высотаншаго , подоваєть отво том8,
накн Боr8 не гнєватн сє , никн сьмрьтня нє кЬұно снтн се,
афє во новpazoмь Божінмь поYьтень єсть нь н прах8 прьст
ном8 сьохєтє се , нмь же наведеть с€ , нжє кь всѣмь ракомств8.
Пріємлн няє влагаа сьвѣтоватн хотящїнсь , нь нє ласкати
вьсєгда тұєфнхь с€ : овїн во польноє сьнрають вь нcтнынѣ,
сЇє жє кь мнѣшнмь с€ дрыжакным выұнрають , н тѣлесь сѣин

подражающє южє ёныхь глаголємымь сьгласиють.
Таковь Бордн кь свонмь ракомь , акового колншн тєвє вла
днкя Бытн : акожє во слышнмь , отслышанн Бордємь о Божь
ствьнаго н кс€ Блюдящаго ока ; приноснив во мнлостн мн(ло
ср .)да , подобными подобноє вьспрїниємь.
Шкоже опаснаа урьцала , таковал покаҳ8ють лнув вклєнта,
акова с8ть пръвообраҳнаа ; свѣтлаа ово світлымы , свтован
мал жє, сѣтованнымь , снує н пракедмын Божїн соедь машнмь
дѣАНїємь oүподобляється , шкова во афе сорть омась сьдѣ
анна таковаа намь оподобныхь подаєть.
Равно сыгрѣшатн єє не выұБраннин сыгрѣшающнмь помнш
лин ; афє Бо кто живеть orso zаконнѣ трьпить же живярнхь
Беҙаконѣ , сьпотѣшинкь ұлымь от Бога садить ce ; apє жє хо
фешн сагвко Благо . нск8ствовати , н нє. докрай творлинсь
предпочитан , ұлда же творешнмь zаприран !
Sѣло польно мню єтє Бежатн 5лыхь сьпрѣБыванЇa : Hко
сьжителствяющємя всѣгда сh ѕлымн Үловѣки , нан пострадата ,
нин навыкнжть нижда нєхто уло. А няє доврымы сьпривываєй ,
нлн подражателств8 Благѣхь на8ҮНть са нан ормаленЇю злыхь
накаж€ть Сє.
Градь отво новорнмыми стѣ ( најмн орткрыжденын пръұн

расть много окряжающнхь н сапөстaтoвь : БлагоYьстнвоє же
прарство ваше мностннімн огражденноє мєповѣднмо Бываєть
враждЬБнымн стрѣламн прысно прнатных на на выZдвижває
повѣды .
При дну стоји црвенијем мастилом а ситним словима,
Оваки додатак :
Не прѣпнсаxь вьсего, понкже пондє Брать на порть . Вы него
жє єєшє нZводь.
Овдје се дакле са свијем на чисто види , да је ориђи
нал , по којему је овај пријепис грађен, био старији него
је овај рукопис.
VIII..
Адресе и титуле епархија српских , како су биле

употребљаване у службено црквеном писању.
За „питаком , “ који је дошао на крај овог чланка,
долази ово што споменуемо овијем редом :
А сніє на Zворникь.
Смєрєніє моє пнюєть вь Богоспаснаю єпархію хвор
NHYK8ю н вь каднлакь Солн н нь град. Шаваць, н Бєлнно
н Грахання н Лоунниј8 н Соко н Срѣкрынниј8 н Слсєн
Крвтань сь всѣмн жапамн н сєлн н оправданіємь тѣхь
прѣдѣль , прывєє антрополнт8 ток областн.
Такожден на Хєрі єговння пншн :
Смєрєніє моє пншєм нь когосплсняю Zємлон нахїю
Хєрцєговьскаю , єє єсть Прієполк , Плєвлє , РаннНҮє,
Xora , Новы , Мостарь , Давно , н ь когоспасніє нахіє,
€ жє нарнү8т с€ Дровницн , Оногорє , Hнкшнфе , Под
стенск€ , н нь жвав Zaградск8 н вь Богохраннма племена
Васоєвићє , Братоножнћє , Kar€ , Пнпєрє , Бєлопавлнфе,
Вражєгрьмыjє , ozpнннћє , Цзує , Бєлнє, склнћє , Це
THNIE , Nerxwe.
На Црьня Гору :
Bь когоспаснаю нахію Цѣтннє н ь каднлакь Под
горниј8 н Скадарь н нь плємє Парроєвніє.
На Старн Влахь тако :
Bь Богоспаснаю єпархію новопаzарск8ю н в клдН
лакь Нов8 Вьрошь н Брькєннкь н проу.
На Браннєво тако пншн :
Bь Богоспасняю єпархію БранНҮєвсквю жжє єсть ка
днлакь Пожарєваіць , храмы Рєслва , Катан , Пәкь , Гол8
Баць нпроY. І
на Косово тако пішн :

Bь Богоспacң8ю єпархію новобрьдьскаю , єє єсть
каднлакь Ново Брьдо , Инжко , Прнинна , ВльYнтрынь,
ТрѣпҮ , Беласица н проY .
На Бєлє урькВє тако пншн :
Bь Богоспаснаю єпархію Бєлоурькканскаю , єжє єсть
клдилакь Бєлїє урьквы , Крашєвліць.
на Hн шь тако пншн :
Bь Богоспаснаю єпархію уншєкскаю , єє єсть ка

днлакь Hншь , Лесковац, Мєдкећа.
На СкопЇє тако пншн :
Bь Богоспасняю єпархію скоп'скаю єє єсть грядь
Скөпїє .
IX.
Различне посланице .
Ево која су редом писма , и колико је које велико.

Код онијех која су позније другом невјештом руком пи
сана, ја ћу то споменути .
1. ПосланЇє царя московском8 (29 , 30 и прва стр.
од 31 ) .
2. Посланіє господарю oүнгровлахїнском8 (друга
стр. од 31 , 32 , 33).
3. Пнтакь няє по късоүдoү (34 , 35 , 36 , али на
томе има на првој страни само неколико врста, а друга је
страна празна.)
4. Патріарх8 пєкском8 (37, 38, 39, прва страна ).
5. Пнтак на ровнує (друга страна 39) тиче ее угар
ских земаља .
6. Мнтрополния кЇєвском8 (40 , 41 ). .

7. Патрїлрх8 московском8 (42, 43, 44 прва страна ).
8. ПосланЇє кнesю остроzcкoмм (друга страна 44,

45 , 46 , прва страна).
9. Пнтак на Лєшка хемлю нон на малӣ Россїю (друга
страна 46 , 47 , 48 прва страна).
10. Ктитором сръбскнм Болором (друга страна 48,
49 , 50 прва страна).
11. Въ мѣстн ндєжє хошєшн (друга страна 50 и
прва 51 ).
12. На првој страни 51 почиње и траје и на 52 до
краја, припис од позније руке. У томе се припису помиње
манастир Рилски; види се дакле да је књига отишла из
Свете Горе тамо. То је рука која је писала и остало што
има у овом зборнику од позније невјеште руке.
13. на Москва къ манастир Ст. Тронця (53, 54, 55).
14. На листу 56 првој страни има нешто писано по
зније вјербања ради , а на другој страни стоји : € гда хо
уєть днакь свєрєннки БНТн д8хов.....
15. На првој страни 57, исто то , преписано позније,
с потписом Партєнє єромонахь. На другој страни она
познија рука писала је писмо ктитору, које траје и на
58 листу. a
16. Она рука која је најстарија у зборнику наставља

се : Акта господна тысоушного ... н-аго Міконв патріарх8
Московском8 (59, 60, 61 , 62, 63 прва страна).
17. Bь лѣто аxнд ( 1654) царя господаря Алєзїю
Мнхл. московском8 (друга страна 63, 64, 65).
18. Въмѣстная , опет цару (66, 67 прва страна).
19. Патріарх8 московскому (друга страна 67, 68
прва страна) од Филарета владике битољскога.
20. Двховным оуємь (69 , 70 ).
21. ПосланЇє нгамєном (71 , 72).
22. Люєнтом8 (73). Као да је почетак био намијењен

некоме другом ; јер се не слаже с наставком и завршетком.
23. Мнтрополнтом (74, 75 прва страна) молба јеро
монашка за опроштај и обзир чина ради.
24. BьсєлюкЬұнѣншєм8 oүүнтєлю кур Пахомію (дру
га страна 78, прва страна 79).
25. Пнтакь сложень съ словы (друга страна 79 од
половине, 80 , 81 прва страна ).
26. Нукодь люєнтом8 Братя нон господиня (83, 84,
85 прва страна).
27. Ктитором окує (друга страна 85, 86 прва стр.)
писмо појединим ктиторима .
28. Посланіє мнтрополнтом (друга страна 86 , 87,
88) ради милостиње и заклона у својој епархији онима
који купе писанију.
29. Посланїє къ Братя люєнтом8 (89, до 91 , 92
прва страна ). Од листа 90 почињући писала је друга рука,
а не која је почела 89 лист и ту је захвалница за поклоне
некој чини ми се влашкој господи владалачкој. Између 89
и 90 листа рекао бих да је нешто искинуто.
30. Сннггєлїх протопопамь. На крају је год. 1656 .
31. Протопопом посланїє од оне позније руке , пи
сано на другој страни листа 93 ради вјецбања.
31. Опет као писмо, митрополитско упутство за испо
вијест (95, 96 прва страна) о коме се помиње и напријед
гдје се ређа садржај цијелога зборника. Озго има наслов
да је молитва .
32. Молба болесника (као да је калуђер , а не каже
се изријеком) владици да му остане милостив; а тужи се
како му је недуг узео и ноге и руке и како је жив мртвац
(друга стр. 96 и прва 97 листа).
48 ПРИлози в истоРИЈИ
33. Пнтак патріарха пєкского снує наYHн (99 , 100,

101 прва стр.). „ Питак “ је тај од патријарха Максима,
и на крају има шара како ваља свечано и лијепо наша
рати име на потпису и наређује се да се тај од слова
уплетени потпис испише зелени и мастилом. И ту је го
дине 1656 на крају.
34. Завршују два писма оне позне руке 1. писмо другу
и 2. опет тако, али као неки кратак поздрав ( 105, 106).
На дну стоји потписано: Пнсахь azь попь Петрь равь хүн
стовь и сл8га грѣХ8 .
Исписавши овако , коме су писана та писма , треба да
испишемо шта има у коме и у којој су форми писана ; али
ту немамо шта казати . У свима је садржина једна иста , у
свима се иште милостиња манастиру; у свима је , по томе
већ , и облик једнак. Удешена су тако , да могу пристати
увијек, остављено је у свакоме празно мјесто, на ком ће се
написати име посланику и име манастира, од којега се шаље.
Почињу се обичним благословима и дугачким уводом који
је тако добро познат свакоме који је прочитао макар два
три писма из старога периода наше књижевности, за тијем
се прича о јадноме стању хришћана у Турској и о тешким
временима , у којима се у опhе налази хришћанство, пре
лази се на ствар, и тражи се милост ради вјечнога спомена
и уписа у поменик или међу ктиторе ; па се послије пре
лази на завршетак , који је понајвише једнак уводу. Како
се види, форма је понајвише риторички одмјерена и окру
гла , фразе су вазда пуно бомбастичне и окићене колико
бити може, што је такође стародавно правило нашега стила
старе књижевности. Ако бисмо исписали између њих једно
ма које било би довољно да се види форма свијех, и ми смо
томе за љубав изабрали тако звани Пнтак патріарха пєк
склго “ као најзначајнији и с тога што на њему има потписано,

за којега је патријарха намјењиван, и година кад је писан.
Тоје писмо које би патријарах давао монасима кад би их од
себе слао по народу, да иду купити писанију за патријар
пију. За познање многих ствари наших из онога времена
знаменито је ово писмо. Побрајају нам се на прилику мај
стори , сталежи , излаже нам се како је стајала црква која
се лаћала овакијех средстава, и како је она стајала у на
роду , како ли према свештенству. Попис адреса који се
налазе у овоме зборнику и које нам показују куд су или
и на кога су се уздали представници наше цркве у оно
вријеме такођер је вриједан за пријатеље српске цркве. А
како рекох , иста је тема свуда обрађивана и свуда према
ономе коме се писало у неколико прилагођивана. Најзна
чајније излази то, што би често калуђери уз молбу припо
вједили случај какве особите несреће , изнесавши га тијем
као поглавити разлог који их је натјерао на прошњу. Је
ли се то увијек мијењало, кад се према овоме моделу пра
вила права молба и давала у руке носиоцима ?... У тијем
причама има често занимљивих ствари, које ће и историку
и иначе преметачу наших старина добро доћи . За то их
исписујем из свакога нисма, гдје бих што нашао. Реда ради
називаћу писма и по броју под којим напријед у овом од
јељку имају исписан садржај. Уз то не һу пропустити испи
сати из овога одсјека зборникова и иначе што бих држао,
да ће имати вриједности или и забаве.
а. У писму 2- ом , упућеноме господару „ унгровла
хијскому“ тражи се од њега помоћ овако : даван намь
мнлостыню на вьсак8 годння, н сїю намь oүткръдн го
сподскымы сн хүнсоволомь тако во мность н пракд8
нсплыннын н свон вѣYHы помѣнь oүткръднішн н прѣжде
Гласник xx7 . 4
оусопшHхь ктиторен помѣня Боуден посоветєль нпо

довіє жє меншн с€ Божіє , єго жє Благодать нмность
Дл тє съхранить вышє вьсакаго навѣта , ными явь Б € Z
КОНЬYNым вѣкы , амннь .
б. У писму 3 -ћем названоме Пнтакь няє по въсоу
до “ прича се ово , што у осталом и иначе доста често
долази : найпахє жє на наш8 скєрєнняю окнтиль прн
Л8ҮН cє нѣкал напаст н Бѣда пад€ , ндахмо за тоү Бѣд8
н ноужд8 хіліад8 грошєвь , по семь скоро дондє нcтeza
тєль јарскін єпїтроль , н на прижнюю напасть кЬұсть о
нась подобрыншь мєтохь , ӧ нєгож€ хранн cє свєты мо
настырь. То се послије наводи као узрок слању посланика.
в. Из писма 4- ога патријарху пећскому писана ври
једно је извадити титулу да се види каква је била. Ево је :
Їжє свѣтомь трьслынъҮнымь осіаном8 прѣскѣтлом8 скѣ
тилинк8 православіємь сїющ8 Кьсот подсльнЊҮНаю,
БлагонZвриномоү равно аггєлном8 Апостоломь сьпрѣ
столном8 н намѣстннқї владнкн Христа , прѣмоүдромот
архієпнскоп8 пастыря нoүүнтєлю словесного стада Хрн
стока, преосвєрєннѣншом8 н кєнком8 свєтнтєлю госпо
Дыня господння (нає рєкь) мнлостїю волією патріарх8
пәк'ском8 н вьсѣхь сръбскіхь цємль ұлпадного поморія
н Бѣлаго подзнакія н нямь смърєнными прѣмностнвом8
отря новшєм8 кладыв нБлагодѣтєлю на много лѣта о
господн радоватн cє кь смнрєнїн глькоцѣ , амннь. Па ово
ништа не смета да се послије обичнога увода пише ово :
приклонн твоє свєтителско 8xo oүслышатн 0Zловлєніє
нась смєрєнныхь твонхь Богомолырєвь , мкo нoүждно н
Бѣдно ӧ всѣхь страны по coүх8 н по моря н корпорюфє
днн тнтія нашего проходнмь , тєЖҮАншє тє вь настоєрєє
врѣмє, нєтєлн прѣждє открѣпн се ұлова на нись о нєҮь
СР пске књижевности 51
стнвыж властн, оноүдoүж€ Sѣло ұлдлъжнхонь є толнко

€лнко н до свєрєнныхь сьcoүдь Прьковныхь касахомь се,
ако нѣкыхь о нихь дложнхмь za дльгь н єсть неко
Анко крѣмє ӧ нєлнє дрьжнть нxь дльженкь н- нына жє
хофєть рисыпатң нь нськpoүшнтн хує нє вь скоре
ӧдасть cє ємя дльгь. Па даље говори : кто намь сьпо
страж€ть нpoүк8 помощн простреть афє нє Благо
словємнил хєравімская тн д €снния ? ....
г. Из писма 7 - ога патријарху московскому ва
димо ово : © многіхь лѣть много желанЇє нмѣхомь прінтн
нандѣтн твен свєтын н аггєло сїaтєлнын окрazь н Бла
гословнтн cє твоєго свєтнт €лства , Браненн БЫХомь,
нынѣ жє крѣмє окрѣтшє Благопол8Үно найпоYє жє нѣ
коєю Бѣдою пoнoүждєнн , южє никнен твоємя свєтн
тєлства подобаєть. Нso Bь мнмоєдшє лѣто послахомь
оја нашего пронгамена сь кратїлин нѣкоє рідн потрєБЫ
Кь Костянтинь градь по моря н Божінмь попарєнїємь
раконнннн морскы€ (oүхилтншє, н нє нмяшнмь намь
вь то крѣмє асоры готовн да нxь окапнмь , ogzєхмо кь
( к )дного Тартнна пєтьдесеть хилядь аспен н8ұдлогь ємя
мєтохь нашь на ( н)волшн дадосмо, н тако Братію оплѣ
Нєнїн свободномь. Н пакы о крагы оклєвєтАНЫ Быхомь
НЄТЬстнымы, ако прѣхраннҳомь два роки. Н А тыє пла
тнхонь Үєтырндєсєть xHладь , нxь жє на мнхи8 836Xмь,
н до дЬНьсь нѣсмо платнан , а лихва oүмножнкаєть сл.
н того ради траднхмь о господи Братію наш8 дахов
ника н € класнарха кно .... (ниє pєкь) нсь ннмь кнрь діа
кона н дємєстнxь (нає рекь) н т.д. Даље се помиње име
великога кнеза руског , па и поред њега стоји ниє рєвь.
д. Кнез у Острошкому , у писму 8-ом правдају се
овако : Hко , мнлостивын господарю , лює нє БЫ намь
4
ноужда належала НЄ выхомь толнко растолнїє патн прѣ

ходає кашем8 БлагоYьстїю стоұжалн , лоүчше вы намь
Здє , афє бы нaсь нєҮьстнкын келин не скрывалн , 16
Пель , по- пророк8 , вы мѣсто хлѣка мстн н пнтіє сь Пла
Ү€мь растворитн нєлєлн толнкын традь , многаждн тє н
сьмрьть поднматн н всѣхь oүнНҮнжаємомь н подсмѣ
ваємомь Бнтн ; но снуєвы троудь нє рад некоєго твлє
снаго приєнтка НАН славы творнмь нь до глав8, єє єсть
православнаю вѣря нашоу ӧкапоцюує по срѣдѣ нєҮьстн
выхь непороYно сЬБлюдємь н урьковь Божїю сь БлагоYЬ
стіємь нашнмь вы нєсьмоушєнїн ӧ Б€zБожныхь кь по
хвиля вашего БлагоYьстїл Бытн oүстронмь.
е. У писму 10-ом ктиторима српским бољарима види
се како је састав упућен на некаква господина племића у
Биограду и мало даље позивљу се на прекрасан дочек,
којим је исти дочекао монахе тога манастира. При крају
стоји : како oүпнсахомь Бллєна каша нмєна вь окшн
инсть н кь прокриндію ноү свєтн помєннкь сь прѣжд
нмн Блаженнин нишнмн күнторн равно помннають се
Bь всѣхь свєтыхь слоүжкахь , мко . Hнкогда тє вь ұАБЕєнї€
придатн с€ дондєжє стоить сїл свєтла н прѣкраснаа окн
тѣль. Види се , како је ово писмо много друкчије од оста
лих редитовано, и како су наши стари монаси знали водити
рачун и од наше народне талштине, која је остала и до да
нас себи дошљедна. Кад читамо три врсте поменика који
се обричу ктитору , коме не ће пасти на памет велико пи
тање о штампању или нештампању претплатника поред
књига наших ? !
ж. Из писма 10-ога, писана у манастир свету Тројицу
у Москву имамо да извадимо цијелу приповијетку. Чита
оце ове књиге и нарочито оне који су овај чланак довде
прочитали , држимо да и не треба да молимо за стрпљење.

Ево дакле : Bь мнмощьдшєє орвоо лѣто корабль нѣкы
ндѣШє по моря БлнZь нашєє Үьстны € окнтѣлн , вы нємь
жє Бѣх8 нѣцін Тарун посланн ӧјара тарскаго нѣгдѣ нѣ
кык радн потрѣвы тарскык нБєZь вѣстн нападає на
ніхь фоүшін рұконнніңїн морсуїн гнаше дондєє нZва
днює на нашєн Арсанѣ , жє єсть на кран мора , н тамо
oүхватнює .д . Іјарскіхь Үловѣковь , нпо томь дондошє
Фурнграда нcтezятєлї € | Арєны ноукѣдѣкш€ Жко на на
шєн арсанѣ oүхкатнює форин царскы € Үловѣкы , БHшє
нась н моүүнює нємностнкно , досаждающє н понаша
ющє нямь Б€Zь правды , глаголює: ако мы прѣдахомь
фоүрємь інарскы€ Үловѣкь, н ск€zавшє Оковы желѣұнымн
по poүцѣ н по ноst ӧкедошє вь Солянскы грядь н нь
ирлҮной тьмннін ұаткорншє, коньYно хотєє нaсь поr8
Бнтн , нь прѣдкарн промысль воїн н свонмн оугодннкы
нє прѣдаде нясь вы коньYH8ю погнБѣль , снрѣҮЬ Блажен
нымь мнтрополнтомь Солянскымь нннымн св€тнтєлмн.
Bь нғє Бо хась oүслышишє , ако вь снієв8ю Бѣда вып
дохомь, дойдошє кь ниє Олара посланнымь властєломь,
приплдошє кЬ Hнмь нмолншє Hхь да не прѣдадоуть насы
сьмрьтн, н єдка оставшє нaсь ӧкорпнтн с€ на испры , н
поставнює нужн8 д . талеровь нує нмоүшємь намь ҮHмь
ӧкоранти се дадохомь оу ҳалогь єднань добрь мєтохь,
Онєго жє крымліє се свєты монастырь , н выZ€хомь
внює р€Үєнныхь талєровь н дадохомь осморнтн нaсь хо
тєфнмь н НұБавнҳомь cє ӧ сьмрьтн , н нына Тарпн 0
Hнхь тє аспры выZєХомь, дрьжєть мєтохь, н вьсако Благо
© нєго кЬұнмають , а осмь кратія наша работають мє
тохь н скотн нашє . Мы тє въ тѣснотѣ прѣБываємь , о
Gємь много потрoүднаш€ Сє по православныхь по высокд8
н помощїю Божїєю сьврахом. В. ТААЄровь н додохомь

таркомь , нмь жє ҳаложнхонь мєТохь , нoстихонь єє
Дльжнн в . талєровь.
3. Питање єгда хошєть дникь свєрєннкь Бытн д8
хок... спомєнуто под 14 забављаће пријатеље историје
развитка нашега свећенства, и за то тај дио исписујемо
цијел. Писала га је често помињата познија рука.
Божаставннє нархнєрєнскнє нравн ҮловеYAcкнє пон
€ маты мнєлї ндєла прнєхомь , н Д8ховноє моє ҮЄдо , н
представнxь єго поєдь Богомяжною нкoнoү хонcтoкoү н
подробно нcпнтахь глЬБЫНї соділ єго н окрєтохь єго до
стонна свєрєнств8 , мко да нпрохєє внунн препрово
дить. Сего радн скѣдєтєлстваю дzь єромонахь (ниє pєкь)
74 сєго граматнка (нмєнємь) нєвахволно внтн свєрєннкь
по укон8 урьковном8 н по преданню свєтнxь отырь
ВЫ Звєрєннє непотакновено лѣ скв. ӧрожд. христова
легі. ( 1713).
Ово је дакле старо школско свједочанство. Според
овога на првој страни листа 57 -ога има друго , у коме су
од прилике ове исте главне мисли и испод њега је потпи
сан Партєніє єромонахь. За то га напуштамо.
и. Особито је важно писмо 16 -то писано Никону па
тријарху московскому из Свете Горе, дана 16 Јуна 1654
године. Важно је и знатно то писмо за познање трговине
с књигама у старо вријеме. По реду, који смо узели, и из
овога писма исписујемо што се саме ствари тиче. Ово је
писмо одговор патријарху на његово писмо које је послао
Светогорцима по посланику Арсенију. Овај посланик био
је изаслан зарад куповине књига , и имао је препоруку
и од цара Алексија Михаиловића, Ево шта пишу патри
јарху :
овєлнкаго светнтєлства тн кь нашєм8 смѣре

нію посланноє писаніє , рякою прѣподобного н вьс€ Үьстн
Клго старија господина Арсєнїa пpїємшє н с подобаю
фнмь БлагогокѣнЇємь проYєтшє, вься по реда рZ8мѣхомь ,
свєТНтєлства тн €жє о Божьстьвныхь кннсь тьфанЇє н
€жє кь намь пастырскоє тн люєлєнїє , Hхь жє радн вьсн
єдннодашно , Благодарєніє вьснляхомь прѣмоүдром8 про
мысльника нашемя Бога , БлагонZволнишом8 та пастира
Бытн словесном8 €го стад8 н свєтом8 тн повелѣнію
oүсрьдно поклонномь cє нвьсако € радостн д8ховны €
нспльнихомь сє. Paz8мѣкшє твою южє по Боҳѣ ревность
но БожьстьВьной прѣмоүдростн кЬZысканЇє сего радн по
СВєтом8 тн покєлєнїю радостною д8шєю вьсакы мона
стнрь кЬждо покаҲахомь своє кунжмоє скровнює , не
ӧ кашего скєтнтєлства посланномя прѣподобнома Арсє
нїю. Онь жє самь своєю рякою нZвраль €сть кольстьвны€
книгы нxь тє вьсхотѣ н окрѣтонє с€ Үнслом .ХҮН . (498)
кунгь и даль єсть намь гk. талєровь ні сорок гарнн
стань za .пф, талєровь. Мы же АЬБьно н Үьстно с ин
роль поүстнхонь єго кЬ БлагоYьстнком8 царя нашєм8
Ал€ҳію МіханловНҮю н кь твоєм8 великом8 свєтнтєлств8
носа много когатьство Божьстьвныхь кунгь, ког8 молєшє
cє непристанємь , да мнрно его съхраннть нудрака сь
снмь Божьстьвньнмь Богатьством . Аггелосїaтeлном8 тн
окращ8 радостна прѣдстанть , да сїє кндѣвь радостн нє
весныє всплынншн cє нo нaсь смєрєнныхь Божьстьвнѣн
poүтѣ твон Кь Бог8 B6Zдєлдєшн прося мнлость нмнрь
н плнновь сковождєніє. Сє нашє єжє кь великом8 тн
свєтнтєлств8 Благопокорноє посл8шанїє покаұлхомь , нь
вѣждь (о првосвєрєнная главо) шко клетка келин оу
тарьждєння й влажєнныхь ктиторь нмамы ӧстлжавшїнхь
56 ПРИлоли кистОРИЈИ
н прѣдавшїнхь сЇя Божьстьвныя кннгы Божьстьвнымъ мо

настырємь свєток леонской горы , да никтожє дръұнєть
нұноснтн нь ӧ свєтык горы. Мы жє нұкѣсно кѣдокує
непоколѣБнино€ oүткрыждєніє южє вь Хрнста Бога на
шего вѣря вашего православї но Божьствьныхь догма
тохь ськрын єнно € нстинноє мядрованЇє , Hхь тє радн
растеть н множнть сe ( акожє прѣмоүдрымь тн словомь
намь шко пастырь склұАль €сн) , нпAYє сльнија сїлєть
вашє православіє . н Божьстьвныхь даровь oүмножєнїє
тоYHть непрѣстанно , радоюфє се н кєсєлєшє са акы
слин сарє , понкже о Хрнстѣ вьсн єднно єсмы , көга
прославлаємь нжє тако Благоволнкішом8 сьєднунтн нась
сьєднуєнїємь непороYHык кѣры € Ажє радн прѣ(с)тоу
Пнтн ұлвѣшанЇє влажєнныхь ктиторы нашHхь дрһұняхомь
н Божьстьвном8 тн повєлѣнію повнившє CA oүткрыжде
нїa родн православіа н многыxь ради доүшь спасєнїa н
нстинным радн люкв€ южє нм.мн кь правовѣрном8 н
Богомь вѣHYAHомв нашемя царя Алєұїю Міханловную,
вьс€я Россїн самодрьжиј8 н кь кєлнком8 тн светитель
ств8 дадохмь сїє Божьстьвныхь кныгь скровнфє .
слышахомь мко хофєть свєтнтєлства тн Благоє пронZ
волєнїє тьфаніїє сътворнтн нь єже прѣводнен сHхь по
словенском8 € Zык8 , н мы осемь Благоволнмь вьсѣхь
Благнxь датєль Богь да поспѣшнть нcплиннин са свєтн
Тєлства тн влагом8 пронZволжнію по колн єго свєтон.
нь нь кратув хорємь нѣҮТо вьспомнатн твоєн прѣм8
дростн ....
а послије свакојакога увијања , унижавања и околи
шења опомињу ово :
нь молнии вьсн корпно твоє Вєлнкоє свєтнтєлство,
прєводнин хотирїн преводнтн сня книгы да Боудоуть
СРПСКЕ књижвBности 57
нстиннїн православнн , да нє коүдоуть вльјн одѣннн

oBYєю кожєю , растрьzающє н растлѣваютє Богодьхно
Bємнал словєса по своєм8 нx, Zлоїмїю , да нє коүдять
напоєнн ӧмортного н смраднаго потока латiнскаго гля
голю Богомрьҳского мо ҳдрованїя итд. пењући још неко
лико врста ову скалу православнога огорчења.
Колико је ово писмо по себи знаменито за историју,
туд је још добра срећа прискочила те знамо да је писано :
о свєтыя лвонскыл горы , мѣсЄија їoүнїa sї. лѣта го
сподна тысотунага шесть сьтнаго .н. Үєткрытаго као
што и напријед назначисмо. Иза овога у 17 -ом нема друго
ништа него ово исто што у овоме само што се писмо пише
„ господаря Алє3їю Мнханловнћа Московском8 “ и што
је према томе прича у неколико друкчије казивана. Бро
јеви од књига и новаца подударају се добро у оба два
писма.
ј. У 19- ом пише владика битољски Филарет москов

Скоме патријарху послије обичнога дугачког и бомбастич
ног увода ово : дръұн8xь пнсатн сїє мол-БНоє Кь великом8
тн свєтнтєлств8 пнсаніє , пAYє тє жалосноє неповѣдүн
моє вь тяжкон колѣұнн прѣБHканіє. Мє вѣмь coүдБн Бо
жія єє о мнѣ. Втораго во лѣта врѣмє нмамь нь нєд83 %
нє могы нНҮТожє нюд8 Вьсклоннтн са нь прысно вч
Болѣнн н скрын прѣБываю , Благодаря кога моєго выZлю
Бльшаго ми н посѣтнашаго мА свонмь Благымь промы
сломь, Бордн нмА свєто€ €го Благословено бнына н до
вѣка. Кь сєн тє лютой моей колѣнн сьтАкошA cє ск8
дость н нєнмѣніє н горьшє оскрывають мА , oүтѣшляні
никтожє . Ракотатн не мог8 , проснтн стыжд8 см , €стьство
ноуждноє проснть , н Үто съдватн нє вѣмь. Єдина тьYїю
надежда по Боzѣ прѣБыкаєть кь Благозтровію тн , все
58 IIРИлози кистоРИЈИ
светѣншїн Владыко н токою кь прѣсвѣтлом8 Iјаря нашєм8

Алє3їю МіханловнҮю ксєн Pacїн.
к. У писму 20-оме духовнијем оцима стоји по
здрав који је дават у руке посланицима слатима у народ
поради писаније и другијех посала, да се с њиме јаве сви
јетлим и чувеним црквеним ауторитетима по крајини. Уну
тра се моли за сваковрсни савјет и помоћ .
м. Писмо 21 - о игуманима упућено је , на некакав игу
мански сабор којему се моли „ za zaстaплєнїe: “ Шта је
тај сабор ? Како је бивао ? Гдје ли је бивао ?
м. Писмо 24 -то учитељу кир - Пахомију јесте
адреса и посланица учитељу , у којем га на крају моли за
помоћ учитељску : мноzы Бо нєвьҳможна желають , н
HHYTo Yюдно лює наzь тєланно ( ? ) ; Бон Блздникомь ,
сладострастію работатн, нѣломвдрыномь Бытн, нь нєвь
мѣстна coүть окол. Да молю жє тє някако жє оставнен
ЄТє нє пнсатн мн лює нь кратіє , Cє оргодно мнѣ н
людьұно да похвалю cє тьYЇю прѣдь любыұнымн монмн
но снxь очко вышє рєхєныхь. Смѣх8 во кѣмь подл€
тєра севѣ н Үюдно нНҮтоже .
Види се дакле, да се овдје радило о послу који скроз
мирише на философијску проблему.
1. Што је под 25 забиљежено и чему на врху пише
Пнтакь сложень сь словы , оно је доиста некаква заго
нетка , и то по свачему. Држимо да ју је вриједно испи
сати цијелу и за то и из другијех узрока :
Много любAұнє метаніє отхє Үьстнѣншн свєтынн ца
онє наш€ ЛЮБЬұнѣ н доврѣ н БЛАгє прїттєлє няє вьсан
ташє н накаұлшє нaсь о юности нашєє , c8є Үнсломь
десетог8Была петорнија сягаво предстоєщ8 єднном8 длю
фом8 ӧкѣть Бь тронін кь єдннствѣ н двонца вы coү

гоүк€ н двоєгҰБна десетог8БНІја дєсєторница Bь с8086€ н
петорнца вы осморнин сьпрѣдстоєрв неком8 велмзж8
потрѣБH8 , послашня , нєcЬYHслєн8. Сн всн прихождах8
Бь намь питающє ноүхєшє нaсь пкожє н вясь сь нымн
жє нннїн непјїн подобнїн Үнсломь тисяща н.р. н.дї. н
снмь сьпрѣдстокрв оном8 вельм8.8 нє сьYHслєн8,* нє
oұтан с€ Грькь н родн с€ нь Сокєнѣхь нь Грыуєхь
дѣнстваєть, вь СрьБлєхь жє прѣБываєть. Сы вьсн моүтіє
Блацы на кротун , царин царствающє н господамн господ
ств80pє н вьсак8 хитрость сьдрьжєрєн пoндoшє сь намн
вь пять. Ноүсрѣтошє нн нѣін мяжіє 68н подоєнїн Үн
3
сломь .р. н.л. рад€лающє се вь Y€тнрн наҮ€лл, Вь
нөхь жє єднно око , za oүтра сонть н вы пол8 днє нгра

€ть , к€Үєрь жє нсходнть о мѣста своєго , вь єстьстає
нхь кЬcѣмь Благымы внна н вьсѣмъ ұлымы ськрышєніє. Н
сраұнш€ cє сь онѣмы доврнин мяжмы н раннює нxь , н
огнішє нxь онись н выстающє нєнстовнѣ на нась вь
оутрьню жє страж8 ӧхождах8 спатн н прнхождах8 кь
намь онїн прькїн мяжіє , oүхєрєн наклұ8ює- ндсь
oүкламатн cє намь бонѣхь ұлыхь н коүнхь моүтін н нь
пол8 днѣ кЬұБоуждах8 cє онїн коуїн мяжіє н пакы бга
них8 онись онє довоє мoүжєннє окрѣтошє с€ по Үн
сл8 жилнца нxь носкрывѣх8 sѣло. Нансахом тн 70 онє
Благє мяжіє да нн ӧпнієвін прѣБыкають лн вы кась наїн
нін ұлiн мяжіє обладають комн .
Иза тога стоје ове ријечи и у свакој је прво слово ис
писано црвенијем мастилом : ұнаємь үл кнно на мяд -
рость н pazoүмь Үто єсть нZA ..
1
Поред овога пише на страни : разоумь .
3
Поред овога стоји са стране : моудрость ,
Поред овога стоји са стране : вино ,
Послије тога долази запис с натписом о нє оүпнклин

сЄ , који гласи овако :
Нандн осон г86н н Брьшланова кор8 , ствојн , сиєcн
с внномь н дaн мa пнтн . Мє к€ cє келин опнкитн.
о. На 26-ом мјесту у садржају овога дијела рукописа
стоји нZводь любимом8 Брат8 нли господння , који је
право пријатељско писмо пријатељу, у коме се јадикује
за растанком. Писано је просто и топло , те бих имао вољу
у цијелости исписати га , да се види и овај начин свјетов
нога писања , да ми није до штедње простора који сам и
онако веома заузео осталијем овим изводима.
п. На 30-ом мјесту стоји Сннггєлїх протопопамь коју
исписујемо у цијелости :
Смврѣніє моє пишеть понежє промышлкніємь н
Благодатію всѣхь сьдѣтєлга н промыслыннка Бога кѣсла
правнен скЄТѣн н келнijѣн урьквы , вы €жє нұнратн жє
нсьБлюдатн сымъ тѣмъ въ всяко дѣло подоклюшєє , вь
Прьковнихь тє праклёныхь н вѣрєхь с8ждєныхь ноу
смотреныхь тєхь мнтрополнт8 сьпомагатн кь всѣхь сыхь,
Областн нмєтн жє н ськлюдатн . Тѣмь жє н по дарова -
нен номь о Бога Благодатн нZврахом Үьстьнѣншаго нь
свєрєннієхь поля , кур (нає рскь) порекл8 докрїнхь нь
С€ля (нає рекь) н вьдахамь ємя стѣпень шко да ксть
протопопа Кь каднляк8 (нає рекь) н вьсєн нахїн тон .
Тѣмь жє н поYнтатн cє швьсѣхь свєрємнєь н кластѣль ,
том8 покєлєвлємь Бытн н покаратн сє. Аує ли кто окрѣ
фєть cє непокорликь ннєпослвшлнвь cїнмь нашнмь Пн
саніємь , таковы хотеть подєтн нємало негодованіє н
клѣтка сь дляҮєнїємь . Аує лн коүд€ть скєшєнного Үнна,
да Боудеть анхь вьсакого свєрєннодѣнства ; нь Закон8
Божію повннантє се н старіємя Yьсть творите , коже
подобаєть , мко да примате Благословеніє і нє клетва, н

ако да Благодать кожїa soүд€ть сь вьсѣин камы прико
Славнымн , амннь.
Пнса се сіє сьставнтелноє пнсаніє вь высоко съхра
нєнїє н 8ткрыждєніє н вьдаде се вь poүнѣ протополн
кур (нає рекь) вь лѣто хрӯд. мѣс€ija, Hнднктнонь . ( 1656)
р. На 33 -ему мјесту споменути Пнтак патріарха пєк
ского снує ноYHн , износимо такође у цијелости , јер др
жимо да је знаменит с многих страна.
Мазни мнлостїю Божією патріарха пєкскын н кысѣмь
Срьклжмь н Бльгаромь , ұлпаднаго Поморїa н горного
Подянавіа н проY. Tлж сніѣ
Смєрєніє моє пншєть вь Богоспаснаю ҳємлю н на
хію Босанскаю , єє єсть Сараєво , Баня Лорка , Кнрать,
Ковашь , Градиншко , Костанннің8 , Камєнградь н нь на
хію Бєлінско поле н нь нахію Анка н Гллиохь нь на
хію Кансь н Хрьките н Словннѣ на zападнон странѣ н
Мостарь н ұєлєн8 Гаєєлж н Нєрєтка н Столліць н Попово
Hвь кса Поморій , н Нгать н Вышеградь сь вьсѣмн окол
мнин градокн , вьс€Үьстнымь антрополнтомь тѣхь ОБЛА
стѣн , Үьстным , не вы скєрєнноннојѣхь нгоүмєномь н
д8ховным отijємь , свєрєннoннoкoм нннокомь , кого
ЛЮБЬұнымь протопопам. Үьстными свештеннкомь ндїa
кономь н вьсѣм8 Yння црьковнаго съслова.
Hнжє вь Хрнста Бога Благовѣрнымь н христолюбн
вымь н сыномь урьковнымь н нь Благыє вѣры христі
анства првоукрашенымъ овщїнсь ктиторомь ск€тымы
пурьквамь , БлагоYьстнкымь господамь агамь , спіхіамь,
ювишамь , одакшамь , Барактаромь , Бєшлнать , мар
толосомь , кнєzoкoмь , воєводамь , кметовмь н кмєТ
скымы сннокомь , трьговірѣмь , тєрхіамь , бюртілмь , к8
юн тілмь, мандантіамь, ковAYємь, старијимь, старніцамь,

орчҮємь н копAYємь , старєншннямь коүћннмь , домо
строителннмь манcтoрoмь , кнрНҮїамь, почтынком , н
всѣмь православнымь христіаномь , Вєлнкнмь жє нма
Анмь. Благодать кожїa кoүдн сь вьсѣин клин православ
ннин н покровь прѣYHстыє того матер€ Богороднін н
свєтыхь совскихь прькосветнтєль Смена н светители
Слкан н Арсєнї н вьсѣхь свєтыхь да прѣБыкаєть сь домы
н үєдн вашнмн православнымн , Амннь .
По снхь жє кісто Боуди вишон мнлостн , православ
нін христї аны , о свєтѣн н келнцѣн урьквы но сръбском8
свєтом8 прѣстоля , Божією Благодатію дажє състоить сє
н краснть cє свєтымн Божьствунмн правын н Бдѣнмн н
помѣны н сл8ЖЕлин Пкожє ндослѣ Было.
А о господствающїнхь м8Үно ноүснлно по вс € днін
н ?асы , Azємли cє ряснил ноп8ст€ , а владнує помрєшє
ноБьюндаш , Аданкы тарскын харҮН н Бѣды по всє
дны н асы нє 8ұмнY8 никакожє.
Мы же смєрєнын нє кѣмн Үто сътворнмь , тьYHю на
дєжд8 кЬzЛагаємь на мнлосрьдіє Божіє н на всекндєрєє
око , а помошн нн откоүдoү нє нмин кромє Бога н
вись православныхь .
Того радн послахь нь вашєн милостн 63Арха нашего
(нає рекь) ієромонаха сь дражнною мнхостинн радн н
сьпоможєнїa cKєтѣн кєлнијѣн урькин. А вось акожє го
сподь Богь наoүүн н доүхь скєтын наставнть тако Hхь
прїнмѣтє нинлостнню сьткорнтє фть Богоданого камь
Hмѣнія противз которын морь нь єсть против8 сылын
тѣплаго клієго оүсрьділ , акожє н дослЄ ОБНХАН нмѣлн
€стє , мко да вамь Боүд€ть вѣҮнын помѣнь н вамь нро
Днтєлємь вашїнсь сь - прѣжає поYHвышнмн күнторн , нда
вы дасть Господь оть росн нєБ€сныє н өть влагы € мль

нїк , н да кы Господь приложить лѣта кь лѣтомь докрина ,
н да вы Господь дасть н приложнть да вн се родить н
жито н внно н срьдіє н полк н кса камь Богомь да
нная нда вы Господь простить сыгрѣшєнїa колная н
неволнаа. Апостоль глаголєть : красѣн урьковь Божїю
доүшoү свою краснть н мнхостынимн грѣсн ҮЛокѣкомь
оYншають cє нпророкь мнлосты хороү л нє трьтвѣ.
Тѣмь тє , apє кто Благоволить пHсатн с€ Bь свєТВЮ
проскомндню нн нь овоїн Анcть нан пѣтн свєтын н ко
жьствьныє лнтоүргіє нлн нь свєтын помѣннкь нн ння
каков8 милостыню творнтн , сїa дa пpншл €ть по выше
рєҮєнныхь посланнк@хь нашHхь .
Вамь жє свєрєнникомь повѣлѣкаємь , прихватнує н
мнхостыню - подантє н прєдь нний свакы по своєн єн8
pїн понуєтє н Үловѣкомь склжнте н нcпратите , свєрє
нникь до скєрєнннка н сєло до села , ако да прїниѣте
БлагословенЇє а нє клетк8. Аує лн сє окрѣшєть свєрє
нүнкь нян хонстЇянннь нєрмұoүмънь Hлн Бѣсомь овно
снмь н прѣслашаєть нашє пнсанЇє нон вышє р€Үєннаго
нашего €харха сь oүсрьдЇємь нє прінанть , таковы хо
Ієть Бытн Прокл € ть н нєБлагословень , тако да вѣсте н
проY.
Мко да Благодать Божій Боудеть сь вьсѣмн ванн
Православннин , амннь.
Инса се сїл сннгєлїa Bь дѣтѣ сусід аӧрожд. хон
стова vаxна. ( 1656)
За тијем долази шара за потпис ( Максим), годину, ин
диктион и мјесто, и испод тога пише : тако нман & Hz
дол8 нанситн цєлємнмь мастиломь .
ЗАПИСИ ИЗ ОВЧАРСких и КАБЛАРСКИХ МАНАСТИРА
П. С. СРЕТНовићА .
Нијеми споменици напе прошлости најочигледније по

казују преминувше живљење нашега народа. По њима мо
жемо да реставрирамо ондашње народње живљење, народња
вјеровања, стање развића радова, гледање на ствари итд.
У судбини појединих манастира, или појединих лица и по
родица огледа се друштвено стање добре или рђаве
народње стране живовања. У исто доба, у општој народ
њој историји, коју прича један нараштај другоме или она
родњем животу или остаринским нашим споменицима или
о мјестима огледа се стање развића народње свијести или
правац његов изведен из самих сувремених им околности.
Без свакостручног знања народњег живота и без познавања
споменика није могуће ни мислити , да се може написати
потпуна и права историја народна. Нибур је пронашао
прави смисао римске историје у зидинама римским, а Грот
је тек онда написао праву историју грчку , пошто је пре
гледао све крајеве грчке и све споменике атичке и спар
танске. То је са свијем природна ствар , јер се живот на
родњи огледа у оствареним умотворинама или споменицима
свакостручне радње народње , који нијесу ништа друго,
него остварено народње мишљење у животу из овога или
из онога свијета. Ја ћу само напоменути једну ствар. Свима
је познато , како гледа већина наших писаца на Дукљани
ЗАПиси из овчАРСких и КАБЛАРСких МАНАСТИРА 65
нову љетопис. Тај пак Дукљанин нпр. у глави 36 -ој вели :

„ краљ Михаил владао је 35 година , и умре , и буде по
гребен с великом чашћу у манастиру св. мученика Сергија
и Вакха “ (Срб. лѣт. за 1853. књ. 88. стр. 72). В. Ма
кушев 1867 год. у Жур. мин. нар. просвѣщ. апр. на стр.
157 вели : „ На сахат и по од Новога, у долини окриље
ној брдима , има село Поди. У томе селу има старинска
црква, озидана у облику равностраног грчког крста у славу
ев. Сергија и Вакха. Благодарећи усамљености села Поди,
та се црква очувала негледећи на све напасти претрпљене
Новим. Стијене су јој пређе, — како су ми казивали,
биле живописане , а сада су олијепљене и окречене ( те се
не види старинска живопис). На једном дувару на мјесту
старинскога надписа стоји нов надпис, гдје се казује, да је
исту цркву начинио краљ Премислав 760 године. У цркви
су сарањени захумски кнежеви Драгиња и Михаил.... о
овој старосрпској светињи нико ништа незна и тд. “
Овај факт нама јасно показује, 1 ) какве су вјере били
срби још прије Кирила и Методија 2) потврђује се кази
вање Дукљанина и 3) пред нашим очима појављује се стање
и живљење срба прије Неманића. Осим тога зна се , да
около Дукље имаде хиљадама гробова са надписима на
мермерним плочама и те ће плоче нама објаснити доба до
Неманићско, као што ће умке или табље (што је такође
гробље) нама показати , тко је живљео на нашој српској
земљи прије долазка и срба .
Руковођен тијем мислима ја сам предузео да пропуту
јем по свима српским крај вима и то 1865 године пре
гледао сам зидине Борча, цркву борачку и Јелевац, сниже
ког било село Оточани, на што показују још сада зидине,
из кога је отишло на Косово 600 војника и ниједан се, веле,
Гласник ХХү . 5
66 ЗАПиси из овчАРСких
није вратио . О томе моме путовању говорићу други пут.

1866 године одем да прегледам манастире у Руднику и
Каблареко- овчарске манастире. Како руднички тако исто
и кабларско - овчарски манастири сви су доцнијега земана
т. ј. времена владе турске над Србијом , осим, може бити,
једините Вољавче, у којој сам нашао један тевтер и из
њега исписао , што ми се учинило да заслужује да буде
објелодањено. У томе се тевтеру прича историја судбине
манастира Вољавче , а у једно се објашњава и живљење
народње. Први је пок. А. Вукомановић преписао из засебне
повеље и печатао у Гласн. Д. С. С. књ. I. стр. 206 — 207
казивање кад је и ко основао манастир Вољавчу ; али је
то мали дио од свега онога , што се говори у споменутом
тевтеру.
Сен тєктєри нян протокула наћє на ү ( жнір н н од

купѣн калеєром коликах кни 1800 г.
Мнханлъ КонYHновићъ рожденнємъ н воспитаннємъ

Hzъ Среконнує. Бє домъ єго кнлъ прн потоку ВолявҮН
где стНҮєтся потокъ ВолжBY река Срєврнния. Сен кос
хотѣ coZдатн монастиръ во своє нмя дає жє восхотѣ
соткорн н әскАТн ю өсованъ мнтрополнтъ кал€кскн ко
ния ск€таго архистратига Мнханла нодаєтъ ҳємлю
Мнханлъ КонYHновнфъ ює нмєАшє во своєн властн ва
Бластъ монастнра ВолявҮН до Нұкора Вонкодніх кон
коднюємъ нHz код8 до Клисар€ pєкє Консаромъ нн
водя до Єрєєрннує рєкє , Среконнијомъ үҙ водя до Стрєл
Yaнcкe pєкє , СтрєПҮАнскомъ рекомъ ү7 кода до нҳвора
Акора н по сахв үү, Брдо . на каменю Внлєгж на планннн
кодъ ряднНҮкога пята с лєв8 стран8 пута ндаћн шд. Ряд
Hнка нудесня стран8 ұмка внює пята , пятємъ раднHY
и КАБЛАРСКИ МАНАСТИРА 67
кнмъ до планннє Дєсиновіца, Десановуємъ на каменя

Бнлєг8 Bнше Бєлє водє на Десановију , Десановуємъ
Планнномъ на дзвокн потокъ C8xн , потокомъ ннZ Брдо
до нҳвора Вонкоднија н трн кодєннує на єднон Ажн
подъ Баднєкцємъ н єлєнцємъ на Срєєрннин сансанн
ємъ даде ұємлю н водєнніє монастиря ВолАКҮН ДА Б8
Дєтъ монастирско в € Үно недвнғнмо , да биннограда н
свакога сеАнна ҳємнаго християнн длю дєсєТо мона
стнря ВолявҮН на препитаннє монаховъ савршїся ко
царстко гоєҮ€скоє Константина Мономаха при кролю
Мнханля самодєржиј8 сркскомє , при мнтрополнтү кнрь
өсокaнa кaлeкскомъ прн нгаменя нєромонах кнрь өє
одора КонYHновнѣя.
Влєто по рождествѣ Хрнстокѣ дi. Hнднкта крагъ
салнија и ланѣ а . . . Ё го .
(Печат манастира Вољавче гласи од 1150 г. Има
у гробљу надписа од 1565 г.)
Потомъ много мннявшн крємєн8 н наставішн келн
уєн ратн царь Санлєманъ с вєлнкою силою ходи на
Бєхъ к лето по рождестки Хрнстокѣ 1529 н нНҮтоже
непол8ҮН к снє врємє Живко КонYHновнћь кл€кающн ӧ
племєнє Мнханли КонҮHновнћа Hzъ Срєврнніңє , прєсєлн
Сє Нұъ дома отєхєстка скоєго н кдрагн домъ скон кнше
Банє кодъ потока ВоляBYє н превнcтъ тамо немалов
време нoвнoвн монастноъ коляBY8 , покрН н пєкнниця,
подъ пнса нма н дає кєлнє özападнє странє предъ црк
вомъ покрн нмонастирска цємлю по первомъ огранн
Үню с ферманомъ салтанъ салннмана потврдн прн мн
трополнив кнръ Цахарнн Сиєдєрєкскомъ, прн нгамєн8
нєромонаха феодосню коляKaҮКомъ в царство салтанъ
Caлнaлнa к лето : афії крагъ сялниця ѓа лht i :
59
68 ЗАПИСИ ИЗ ОВЧАРСКИХ
По обновлєнню монастнра ВолABYє Живко Конунно

внфъ шує на село Камєнния сєлн сєн монастнуъ ВоляKYA
н монастирска мля по ферманы Салтанъ Салннилна , п
прекнетъ в мнри ҳа аё : Aєтъ потомъ пакн настакшн ке
лнijєн ратн ходн царь Мємєдъ с кєлнкою сною на . Бо
сня н прєндє Дравя рекв н нарх н отид8 посрамленн
воукратншє се повеждєнн Бнша ӧ Zриновнћа н царь
коҳкратн cє в Цариградъ и оставшєє конско кохкратн
се с€раскєромъ Сннанъ-пашомъ к Бєлінградъ на Сакн
рєє н Данска ұнмокати по ккартнря в л€то по рожде
стки Христоке «афіѕ мєсєја Априла її данъ моюн ске
таго Сайн cожегошє ү Бєлінграда на Вратаря. Тогда нуъ
села Страгара нєкн араннтокнфън Карановићъ н проYH
НЕБлагодарнн христианн у Бєлнград8 Сннанъ паш8 на
8стнє нямZднює н свою д88 увреднює нмона
стнра ВоляKYє ҳемлю наснлно @ Срєєрннцє консаромъ
рекомъ до првого потока Келнкога н малого потока . үс
полѣ Бєлниј8 үІ Брдо на голо Брдо до с8xє локкє према
слатннє отеше до нZворя сленнє до нZворя Взкоєнија,
@ Bзкоєкija c8хомъ долнномъ ү7 Брдо нннZъ Брдо (на
мали) потокъ саxн , потокомъ нHz Брдо на потокъ Бад
нєваіць на код8 , Баднєвіємъ нн водя на монастирске
трн воденнує на єднон м.н подъ Блднєкцємъ нєлєн
уєм на Срєєрницн дохдє монастиря ВоляKY€ ұ€млю ума
Днша н наснлно вєлнк8 Үєсть zємнє ӧ Срєврннијє отєє
н Сєвє н своємя род8 но рода ни родъ в Yння клєтK8
стнBнш €
амнуъ , амнуъ , амнуъ .
а проYAA € мля монастира ВоляBY€ по первома огранн
ҮНо оста нафє кто пакн дєрZHсть оставяюся ұемлю
монастнра ВоляBYє ласканнємъ н окманою умалнтн үма
и КАБЛАРСКИх МАНАСТИРА 69
Антн нан наснлно отстн нснє преданнє риорнтн да

pazорнтъ Богъ нновъ домъ молнткамн свєтого Архн
стратига Михаила н Гаврила н проYHхь снлъ Б€zилот
нихъ , амнуъ , амнуъ.
Твоя ӧ твоихъ тєвє приноснмъ равн твон Хрнстє
Мнханлъ КонYHновнфъ, Жнвко КонYHновнфъ Ажє Благо
сердно прнин сHна н словє н слове Божн воплотнанси
н распынса за нн ннась саБлюдн ва православнєн твоєн
керн молнткамн ск€таго Архистратига Мнханла амнуъ .
6) пркога ктитора монастиря Волякує Мнханля Кон

YнновHYA до второго ктитора монастира ВоляBYє Живка
КонҮнновна нмитъ детъ .ф.
Писано је једном руком најновијег времена са хити
ти слово ж старинског кроја.
Од године 1786 ... старинским ру
кописом написано је како су , кад је дошао у манастир Во
.љавчу , калуђер Руфим , манастирски новци били у Стра
тарима у мајстора Панте и Николе Ђурићића и дадоше
23 Новембра 40 гроша и 35 пара а оста 200 и 9 гроша
и пет пара нека се зна.
Другом руком написано доцније
н пакн даде 80 гроша.
Даље је на посљедној страници написано :
Имамо у години 365 дана , сваки дан 12 сати. Имамо
дакле у години 4380 сати , тако и ноћи има 4380 сати.
Дан и ноћ има по 24 у години дакле 8760 ч.
.
У средини књиге стои ударен печат вољавачки : П €

Yaть монастиря ВоляBYє храма свєтаго архистратнга Мн
ханла ; 1150 ** за тим је одсјечен један лист а даље иде ово :
Печат овај има у истој рукописи на двуглавном орлу , коме
је међ главама српска круна, у десној нози-држи мач ау ли

јевој земљу. М : В :
70 ЗАПИСИ ИЗ ОВЧАРСКИХ
Потомъ въ лѣто 1774 Маїл 25 Hzїндє Hсманлъ і

€ фендia T8YA Hzъ Радинка , н Масєлниъ Адємъ карак
таръ , н сєрдаръ Барїлмъ ага , н осннорнє zємлю мо
настира ВолиКҮє , тан каннанъ Слатина , таан каннанъ
Взкоєкaijъ , тлан каннанъ (......) Баднѣвлијъ , ТАБАНБ БА
1
нр. Врання таян каннанъ Враннија , тлан ємнолъ ннZъ
1
Брдо , ТАБн Сpєкрннија дєрє , такн СтєрєҮДнъ дєрє , такн

каннанъ Акорт , одатлє право үZврдо такн нишанъ ташъ
под пяти pүднНҮКога , пүтємъ на нcтoкъ , до пят. Пл
троєко , патемъ паштроєкскнмъ нHz, Брдо , такн Дєca
новija , дєрє , такН кансүрх дєрє , н консаромъ рѣкомъ
до другога потока н нсподъ кан8пкнє Баталъ водєнніє,
на кансүрн потокомъ үZъ Брдо дo Y €твртог малога по !
тока , потокомъ үҙъ Брдо до Срєєрннє, такн Үнплакъ

Банръ н карнћолъ према слитннн , Тома шантн нұъ Pүд
HнкА халджн мємєдъ Єднанъ Үнманъ (у оригиналу Џ) дєлъ
Омєръ Баша Бєкнрокнфъ єдннъ Іннанъ дєл Омєръв аша
к8Y8к. Алia ..
Тома шантн нZъ крагвєвахKє наїє села МаслошєКА
Жнванъ K8ұмнѣъ, Радослвън нешо Животновнѣн , нұъ
сєл . ВллХҮA Cтаннша РистовоєннҮъ , Мнкнта Hлінтъ,
Пантєлї Стоншнфъ.
1
Потомъ в лѣто 1776. г. Hzъ села Страгара нас€ 1
лише се на монастноску ұємлю ҳокому БєлНҮня са стА -

нокнма што (вн — Бн) лѣтн с маркомъ на БєлєҮНон гно
Hлн , нормлн нмонастыр десето даван тако овѣралн
с€ , а потомъ по нацҮєнню діяволском8 н навиждєннємъ
нѣкнхъ нєБлагодарныхъ христїлна Hzъ конх ткнo Їок
снмъ ПетровНҮън Радосавъ Снкoннoвнфъ н проYüн нѣ
кін Нұъ Стрлгари таннымъ окрZомъ подобнн юдн прє
дателю Хрнста Бога нашего , онн у Рүднику своего
1
1
И КАБЛАР СКИх МАНАСТИРА 71
господари үнтлүкъ Санкїю , днёдаръ Османъ-дгү нлгоко

рнли да отмя ұемлю монастиря ВоляBYє Бєлєхня под Срє
Боннију н скоєколно одъ БєлєҮнє, дєсєто скоємя госпо
дарж ДнZдаря дакалн, н кєлнкү окнд8 монастирү Үнннан .
Потомъ въ лѣто 1778 г. Октомврїa 4 -го .
( Pүдннкү, Омєръ спаїa Cємнҳокићъ Hz Cжнує
дадє тапїю на 4€ млю монастирск8 ВолARY€ по типїн
Мала Ахметан Сарнћа н по талін Мястан Бега Үнла
сHнокнћан по тапїн Hlанни спаїє ұжнүдна нZ Vжница,
овако тапія Омєръ спаїє Сємнҳокнға нұъ (жнијє гласн:
Демля монастирска до Нұкора слатннє ; до нZвора B8
коєвија , до нZвора Баднѣкуя, до Враннує малога Брда
н старога пята , пятємъ до нZвора Враннијє , патемъ на
рѣкв Сpєкрыния , Срєєрчнцомъ ү код8 , до стрепYAнске
pєкє , стр.ПҮАнскомъ ү7 код8 до нZвора Мкора , н по
C8B8 право үзъ Брдо на камєн8 Бєлєгү код раднНҮКога
лата с лєк8 страна пята ндућн одъ Радника пятємъ ряд
нНҮкнмъ на нетокъ до пят Паштроєкша , пятємъ па
штроєвскнмъ нHz, Брдо н. Десанованъ ръка , AECANOR
Десано
уємъ ннуъ код8 до клнсүрє рѣке , клнсүромъ нну вод8
до другога в€лнкога потока нcпoд монастирске Баталъ
водєнніє на консврн , потокомъ үхъ Брдо дo Y€твертого
молога потока потокомъ малHмъ үZъ врдо до Срєврннує
до сякє локає на голомт Брд8 према слитнын .
Тома шантн нұъ Pүдника Мястафъ- дга Крєzон М8
С €лнмъ Бећиръ ага кантарагуїa н Мємєдъ Баша Бећнро
кнфъ єднъ Џннанъ н Мємєдъ Баша Спло 45 ортє н
Мємєдъ Баша нұъ (жнијє.
Потом8 кншєнмєнованома ограхєнїю, по тапїн Омєръ
спаїe Cємнховнћа Hzъ Vжнијє даде € фєнндія у Руднык8
(уєтъ на ҳамлю монастиря ВоляКҮє лѣта 1778 Окт. 4.
72 ЗАПиси из овЧАРСких
Овдје су били : Из крагујевачке нахије села Масло

шева : Шантн Радосякън Нєдєлько Животновнін , н Pa
досавъ Сктнфъ н старанг Марко Миловановнфъ.
Из села Влахче : старај Станиша Ристнкоєннѣ. Ста
paij Hнкета Hлінћъ. Старац Драгатинъ ( кејовићъ; Пан
Тєлї Стоншнћ.
Из села Пласковца : Атанајко Гавриловић , Андрєл
MHAHловнфъ.
Из села Шења : Радованъ Сєкалнфъ , Мнлатннъ B8
јовићъ ,
Из села Зрночића: Старап . Крстнкон ннннковићъ,
Наја Миловановићъ.
Из села Рамаће : Hнка Вакнћєкнфъ, Радосакъ Мнлнфъ.
Овн вншєнменованн хүнстнанн монастира ВолABYє
ұємлю , по својон * дұшн осннорнш€ Н Сєвє н роднте
Лємъ свонмъ вѣҮнын споменъ ФСТАВНШ € . Амннъ.
Ко око раzорн да јє проклет. Амннъ.
Послло јє € фендија на мјесто сєєє Мастиф Ага Шак
Үнју, ємн Нћннъ .... н Масєлнмъ Бєкнръ ага на мјесто
сєБє посла Мємєдъ Баша Спло, 45 ортєн Сєрдаръ ага Сака.
н Шаванъ ага сєрдаръ , на мѣсто с€Бє послашє Мє
мєдъ Баня Бєћнрокнћа єдннъ Інндинъ н доКошє н
осннорншє по сннорм кад су христіанн прошлн . ?
Бєлєшка да Бүд€ть монастырска до Y€твртого потока,
потокомъ үҙъ Брдо до до Срєврннує до голога врди до
сякє локає на голомъ врд8 према слатнна. Вторын крестъ
Тарун сннорншє ұемлю монастиря ВолAKYє. Тако нано
1778 лѣта Септемврїa 20 Үнсля .
1
у оригиналу ј.
2
1734 г. 20 Априла из Осата Марко Николајевић дошао у ма
настир и обећао се служити без паре и динара за 40 го
дина. Умрьо је 1775 .
И КАБЛАРСКИх МАНАСТИРА 73
У истој рукописи има запис како је дао 1764. 1.

Јулија 13. парусију 12 гроша господар Їоканъ обръ
кнєzь из села Кораћице.
У истој књиги налази се списак књига. Све су готово
црквене , али има и врло знатних за историју :
1. Hсторія о царств8 грєҮ€ ском8 н түрскомъ.
2. Hсторна рукопнсна (на средње коло) Фарств8
римскомъ, грєхєскомъ, pocїнскомъ , србскомъ н тирско.
3. На 7 листићу каталога. Hсторна ракопнсна (на
средње коло) о первомъ Стефана Мєманї н родноси во
Градѣ Спать ботија Бєла (роша н матєрє Аннiн ...
.ipzf . ножєнн cє в лєто арм . н пр€стакн
cє к Акто бр бө.
На страни 7 -ој записника написан је живот калуђера
Алексија Ерцеговца рођеног у селу Влаовини код ријеке
Биотине окт. 6. 1722 год . па од насили ја турсКога
његови родитељи добегну у Србији под владу аустријску
у село Бозаю код р. Дичине 1775 го, ! . Њега закалуђери
ерцеговачки владика Вилотије у Пиви 1740, јер је већ
био замонашен 1.733 год. Марта 25.
Живљео је Алексије у Благовјештењу а „ ВолABYA
подє в последнаю ннуєт8 н конєҮНоє ұлпастѣніє Үр€ 3
Hє коєго Jєромонаха феодора Тєпија БHв шаго
раҳвойника. 7. cї € Tзрун монастнр до самих
стѣнн огривни є. “ Старањем владике ужичког Митро
вана и Алексија 1760 год. буде поправљен монастир.
Манастири кабларско - овчарски, звали се „ Српска света

Гора. “ Они су то име потпуно заслужили , јер прије осво
јења турцима српских земаља сва је наша црквено-књи
жевна радња била усасредсређена у Вилиндару и Студе
74 ЗАIIиси из овЧАРСких
ници , а доцније пошто буде прекинута свеза са Светом

Гором склоне се нисци црквених књига под окриље Ка
блара и Овчара и ту се одпочне књижевна радња ондашња.
Колико је израђивано књига у истим манастирима доста је
напоменути да су пребројане србуље у манастиру Никољу
1.829 год. и нађено их 234. На колико су знатни каблар
ско-овчарски манастири у другим одношајима и на колико
су они нијеми сведоци наше прошлости биће говорено
другом приликом , а сада саопштавам ове записе из раз
личних књига , које су писане под прикрилијем Каблара
и Овчара. Неке је од ових записа печатао п. В. Караџић
у „ Даници “ за 1826 годину ; али како се тешко може
набавити та књига ја сам их овдје ставио нако , како сам
их прочитао у оригиналу. Тако :
І.
у Никољу има и то :
а), једно јеванђеље, тврде корице, на хартији писано,
а около писаног свуда су златне шаре , златне точке , за
пете са извезеним буфурама и са извезеним јеванђелистима;
овога украса ниђе нијесам видио шаре су златом измалане.
У почетку предговор у коме се претреса, како су пи
сана јеванђеља.
Сва су начелна слова шареним златом извезена са раз
ноликим бојама напр. Једно слово зелено , друго плаво
и т.д. Оно стоји на трапези и из њега се чита народу као
из највеће светиње. На крају истог јеванђеља пише ово :
(печатано у Вука.)
Съпнca cє са свєтла ндоүшіє полєұнал кунга гла
„ голжин їхангєлыє при рѣірѣ ложннун ньсѣля Каранот
„ при хримє свєтаго Благовѣрєнїї прѣскєтык кладненне
нашє Богороднує н при сно дѣкн марїє кь подкрнліє
>
„ горн грнокосн , БлHzь мѣста oүжнија пHса жє сHнь про

топопє ролєтє попы Boүкь трoүднx cє н осемь пнсаны
„ н кѣл'мн Богатн кьгрѣсѣхь добродетелнижє оүкoгын .
„ €моүжє от'Yьство гровь 7€млєж матн молюжє юніє
„ ськЬұрастніє н старіє прѣинсоцюєнон ҮЊтоүшє любвѣ
„ хрнстовѣ радн нcпpaвлaнтє понежє доүхь oүннль нормы
„ сьмоушень нмѣє нє вьҳмогохь постигноүтн нcправлєнїa
н молю сЄ Благословите н нєкльмнт€ да н ин oүл8Үнте
Благословеннє :
друга страна :
иста рука.
Съпнса се ӧ Бытiл въ лѣто zup. .si . Kpoүгь слн
>
„ үoү тогда Быс .д. и лоунн ... н вь то врѣмє олє олѣ Бѣда .
„ ӧ нұ'мантєль на хрїстілінѣхь н ұaпoүстєнїє євєтінмь
>>> ОБнтєлѣмь многнмь Іјрьквамь н в €лын торга Үѣловѣкомь
„ н мноzн с€ данѓун сотніцахв по Үєтнрн н по ... на хрї
стїланєх н тогда поплѣнн се славына ұємли мокьшан
„діл н иногда пѣнія вь свєтынхь црквахь ормалншє . “
H тогда овладающы прѣстоломь срьскымы вьсє прѣ
оскєшєнынмь арьхнієпнcкoүпом. Їоянномь н тогда кє
Анкіє скоүпосн Бысь на ұємлы той ӧ многихь ннөкѣр
нынхь €Zыкь сьвырающнмь cє н растворинмь Сє соугоїн
новрѣташє се коннь по т . Zлатнијь н ұлатнија нмать .pк.
1. Воль по кнє. Zлатнијь оконь по €. Zлатніць товарь
Жнта по ѕ . Zлатнijь товарь кнна по I. ZлатнијL. a wijємьжє
NATUHMb .
трећа страна .
€сть отzнаніє прѣжд€ БHло конь по хылад8 аспен
Колжє поєднноү Zлатниј8 овьюнжє по , кл . товарь Жнта
по .мас. товар вння по .ки єac.
H тогда ратстваюціомот се соүмьтань х’иєд8 съкоу
28ЛЬБАШємь вьYрьмуємь морын н тогда н za oүмноже
76 ЗАПиси из овчАРСких
нїю вьсакон неправдн мѣждоү ҮЛовѣін н Б € ZYьстіє ро

дінтєлємь хєдь свонхь ннсѣкння вьсака любовь Благаа
і Үловѣкь н ҮловѣкЬ Үловѣка давнть н кол € ть н Бога на
Шємоў слава въ вѣкы вѣкомь амннь :
Съкрышн с€ сїл свєта н Божествънна книга мєсєlja
Марта .к.г . дЬНь.
Река Лужница и село Каран су у окр. ужичком више
Пожеге у срезу црногорском .
Одмах за овијем иду у истоме Еванђељу два писма
Максима патриара :
(печатана у Вука)
Маҳни во жЇЄЮ. инностїю архЇєпнски п € кскым н
патрїapx ксєм Срьки ж м н Бльгаром нпроY.

Смєрємніє моє пншєтъ понжтє да €стъ ведомо како
Сє съл8ҮН архієрєємь пронZволєнїємь н намь смєрєн
ным прїнин късвєтаю н скєрєнн8ю оқытєль монастырь
ҳоком няколю , няє кст къПодкрыліїє горы Каклари храм
свєтаго архієрєл н Үюдоткор ја николн . приходнхом,
прї нгвмєння кур нєофнта їєр монах8 нұдѣ прєєнхонь
о праҳдунк8 къскр сєнїл господня н тогда әє съл8ҮН
cKєты кєлнком8Үєннкь Георгіє на пасхв . придохам къ
монастырь по снег8. пад € снєгь по цємлн кєлнкь н дрыжа
се крѣпко .д. дин . нд . нощн , тогда нZHшло Бєшє пок€
Лєніє ӧ Амнон агарєнского покъсадя кънєговєн државе
Псакь нєовръстн. се вння ннгдѣ 8 град8 нн 8 мєст8 такмо
посєлєх , н тогда к€лнка нажда овдрыжашє хрестанскы
род. тогда лѣтв мнмотекзром8 ӧ съұданїл мұра. 2.р.б.б.
ӧ къпльшєнїл Бога слова а.х.д.а. ӧ маxмета тарского
8.ni. кряг cльна лі, кряг лянн .či. Zнаменia слово .ю.
пнсавн ракою грѣшнїн ниєм8 окрѣшєшн хажн. тронца
И КАБЛАРСких МАНАСТИРА 77
въЄДннствє н єднн въдконун. десетнија трь8кл. н тро

на къєднистве пєторнија сягаво н тронија въдконує.
слажнтель н кньüгографь свєтѣншого курїю Курїю хажн
Маҳvма патріарха .' . м .
на другој страни
II.
H
Арсєнї € Божїю милостїю архієписква пє к скы
всем . СрБъл е м н Бльгарем нпр. пр.
Смврєнніє моє пнш€ ть понеже да €ст кєдомо како
се сл8ҮН Божіємь пронұколкнієм н намь смѣренным
прінтн къск€таю н скєрєннюю окнт€ль монастыр ҳоком
Hнколю. €жє €ст къ - подкрноїю горы Кавлара храм свє
таго архнєрєл нүюдотворца Hнколн . приходнҳом прї
Нгжмєня кур Неофнта , ієромонах8 нұдє прѣБHхом о
праZHнка светаго н Үюдотвориј8 христов8 Hнколн ско
ром8 помощник8 , н прѣБHхом в. днн нќ. ноин н лѣпо
нас доY €каєн любовь покazainє Богь да простн нмно
га нм лѣта. Н въ та лѣта Бєшє велико Zло повсѣн ұємлн
ӧ Амнра салтан Мехмєдин KєАнка нажда окръжнє хон
стіански рӧдь , Бєх8 кєнкн сярситн н намѣти по къс€
снлѣ НұманлскЇє лѣтвоє мко уміє кршлате на славнін
град Бєх нь господ гръдни протнентсе арь къ7
вратн сє , и конска м8 кся огрїн ҳєћ8 прѣдадошє. н
БЫст в€лнка н8жда по всѣн цємлн .
Сєжє пнсах лѣто д.р.х.а. а б рождьстка хрестока
...х.п.г. Декемврїл н . кряг cльнија кд. а кряг лан. і
Єпахта .в. 8 монастыря.
„ Патерик “ рукопис почетка XV стољећа нема по
четка , а на свршетку су написана правила за калуђере
српске аи за тога стоји ово :
(Црвеним) Слова съкрышнтєлю Богоү. .
78 ЗАПиси из овЧАРСКИХ
(Црвеним ) въ лѣто х.ркг . сьпнса се сїл кынга гла

голємн патенкь выподкрылієгорн GBraрa н кaклара , на
рѣijє морав€ Bь храм мѣ свєтаго Үюдотворија хрнстока Мн
колла трофдом н повєлєнїєм нгамєна кур Леонтіїa €ро
монаха н вьс€го Братства. Адєлнєє кто окрѣшєть ӧн
мнтію освєтаго сєго мѣста навождєннємь кражнім
кромѣ некоє €лнкіє нoүждн , да м8 68дет скєты Hнко
лає Вьмѣсто помошн Вєлнкы съпарунки на страшном8
coүд8 насн свєтын , н ди Бад € съҮєтьмь съонѣм н нє
рѣшє : выұмн кЬұмн Бєгрѣшнаго распня єго. н пакы
молю cє вам оті н н Бриті пнсивін сїю кунга арє
окрѣшєтє Үто погрѣшєно нєКльнєтє господа родн нь
нспpaвлaнтє н. нас @ cєм трoүднешнх с€ Благословите
Ако да кон Благословеніє нилованїє пол8YHмн ӧ хон
ста Бога вь дынь coүдны ємoүжє слава ндрыжава вь
вѣкы вѣком мннь :
На другој и последњој страни иду стихови са зачел
ним црвенијем словима које и састављају име писца две
Књиге :
( Црвеним ) Коєю надѣждєю хрнста oүсрѣшємн пльт

скым сластем каждонна работающе :
( Црвеним) Hсинтан пнсаніл , н оврѣшєшн цаповѣдн
н глаголжила сътворн н страстн отгонєZHEшн :
(Црвеним) Paz8мны можь €ст съвѣть пріємлєн н
пAY€ Деховна отија по Богѣ сьвѣтоүюшагш :
(Црвеним) Hспитаєть словєса Божій поентлєн єго,
окрвтаєтт жє таа нcтнины paҮНтель :
(Црвеним) Ако жє крьтоградарь нєнұнмає травн по
ДавлаєТ , ұєлїй снує нормь нєHzҮнияє помнель пог8
Бляєт трады :
( Црвеним) Клєвєтинка д8ша тонрожнн нмат €Zыкь,

Сєвє во нслынієШаг @ €ст єгда ноклєвєтаєма врѣднть :
Apє хорешн oүвєдєтн ниє калмашого сію кунг8

выхон на стихы вышєннсаніє н тамо нмашн окръстн
Богатага выгрѣсєх орвогого вьдобродетѣлєх емоциє фть
Үьство гроБь землю жє мати :
У истој књизи сниже главног текста стоји написано ово:
1751. БHсть нгүчєнь кнрь Пахоміє роћен у селу
Трѣвішанн нүдє пожнк€ 28 лєта н по смертн єго высть
нгүмєнь кнрь Тєрасни , (пура ) єго үзншє андуун. Он Бє
рофєнь ү Кошєннћ н по смертн єго БHсть незмєн кнрь
Hсана pоčень у Інвн по смертн єго запустє сїн монас
тырь (Никоље ) 3. А€та н по ұлпастенн сєго монастира
прншєдь ієромонах кнрь Георгнє нұь монастира Докрн
ловннє ншнниє 5 Братіє єрє прндошє новрѣтошє
долгь монастиря сего 112 ұлатнца , ұлатнуа тұрских
грош шесть наєАШє нтогда Бє на рнстанє велика Бєди
одь проклетнх н Б € Zвожни тврака. Тогда нємаць с ца
ромъ тарскнмь салтан Салнманом повєдє ратъ н много
нмєннясвєта церква ұмалнcє н сєрьско роблѣ Тариун по
ровнює пашалукъ Београдскн н нємєрка страна, Пантєво
Тарин поровнює тогда о рождества хрнстока 1780 па
үYHннє Нємун н Сєрєн с Тарин мнрь н доћє в€ұнрь 8
Београд Ажн- Маста пашша н ҳаклада градом 12 годнна
н многи данин cтніцах8 с€ 34 година по б н по 7 пята
паша үснює єННҮлон нoвн квҮЗвь- Алня Тєкрлнфъ Hz Pүд
Hнка кон Бєє нангорн дана нонн ҳакладашє Београ
домъ 4 год. н многн хүмүмъ хрнcтнaнн подношаю тогда
преставн с€ Георгнє архнмандрнтъ поклоннкь гроө8 го
сподню , а күтүкъ-ални посла врата скоєго СалHAx- Ar8
80 ЗА Ииси из овЧАРСких
тє Попленн манастирь сєн н много нмєння окретє : янта ,

кнна , ракнє , колове, коне, овија , Бакра н срєври, Алина
коє ү Үєм8 нма 20 кєса то €стє хиляд8 н сто два д8
ката , а дзкатъ нмаше тарски гроша 9 н по смртн єго
јєром. Георгна остадє грѣшнн (он је писао ) јєромонах
Аванаснє рођєн єє ү сєлж Мнлнфекiн 1803 к€лнка Беда
нахоћнше христAHє од проклетн єнНҮдра КХҮСкь Алнє н
Фотнћа н мола Юсвфа наганлнє онн окладаю Београ
дом тогда Богъ настакн Карађорђня н үткәрдн срдуує
свємя народ8 сервском8 па ҳавоєвшє на таркє Бео
град се пєрвє годннє 8внює 4 данє онє коє с8 ұло
Үнынлє і годннє , үZєшє н Беогдрид и Тврака до на
Кошє у град8 кон с€ нєкте крстнтн свє нс€кошє ама
много се покрсти у Београд8 xнҧлдє твртнна Үнфо
тина на годння пр € Сиєдєрєво прєдадє сЄ и Шаваць као
н Београд Ама к€zь пашкє одошє Тарин Здраво в Во
сня на поћє г. Корћнє на (жнијє тє гал түрн у Малcep8
3 мєсєја ниного вн крво пролнтія о тврака на Стниј8
н од глладні помрєшє внло є мєћ8 Тарун 8 града Брашно
скүпо ока Брашна по 12 гроша , ока мєда по 20 гроша ,
ока мєсл конскога по 2 гроша әка солн по 5 гроша, па
када Тарун инднює нєволю послашє za #ндать у Босн8
поіє нмь ннданть и доYєкаш € Срын тє пос€кош€ 150
Тарака па с€ Tзрун препадошє тє предадошє нодошє
8 Босна Стніє Сркн 8zєннє држає га 5 година послѣ
нцарь тврскн днжє свою сния єднн прећошє на Доннн
на Бадовннин како ћє ніzа Савя и драгн ұз Данак С8
лєнман - паша Hz Сака са 150 хиљада те се сєрєн х
Ҳасавнін ұшанҮнше н нннн Салєнман паша са свом
сHлом нападнє БHшє 25 дана нтв много крвопролнтна
Бн ӧовою стран8 кн 1200. Срку а Таракл 14 хиљада н
и КАВАРСких МАНАСТИРА 81
то є нcтнна моє мн грєннє двіє одатле Сєрєн поке

гош€ 8 Шакар и Тарун и ннма , те се крепко кнює по
ШАБЛҮКом полю прєд Сркнма є вно Милош комендант
Окрєнокн? Hz Брясннує тада н Карађорђнє по Бєгнє ү
NEMAYKY.
(Кажу да је ово писао Атанасије Арх. мон. Никоља
умрьо 29. Јунија 1862 год.)
У истоме златноме и окићеном еванђељу налази се из
међу писама два патриара овај надпис.
Прнідо н 47 смєрєнн протодіакон сантроп Пєского
кнр Леанасна ка ск €таю окнтєл монастнран трона прї
мнтрополита Валєкском8 господиня Пахсно н прн їг8
мєнх Павла мнхостінє радн сєтеншємя трона Пєском8
нлєпо нас прнинніє многа нмъ лєта асна. 1751 фе
Бряара 11 .
Иза Арсенија патриархова писма на другој страни на
пред предпоследњем листу има запис од 1803 године у
почетку оштећен од воде. Из свега тога записа могао сам
прочатити ово :
18БНТєлємъ
oBYapa нeпo
кооно времл , Бывшє н слаz8€т с коня 300 (трнста) ұла
тнијъ ; Zлатнца .pк. = аспрн, а сего времєнє коня сто ула
тніць , ұлатнija .. = Гроші тарецки и коли д€САТъ ұлатнијъ ,
а овєнъ златниј8 , а сто ока тнта , трн златнє, сто ока
Кнна діє ұлатнує нБHсть ритъ московскон Iјарнін со
тарскны салтане Авдалъ Ахиндомъ , н помошєсткова
ємв цєсаръ Їосфъ жє рнискін по рата кнстъ пакъ Zєнтіє
& Немја Бєлнградъ таркомн со окреснымъ странамнн по
д€сатномъ лет8 БHстъ межд8 орсонаврань мєжд8 ага
Гласник ХХү. 6
82 ЗАЦиси из овЧАРСких
ріянїн н в€ұнрь Хаян Мастя паша , oүдавн владнка Мє

тодія Бєлнградскогъ; oү то лѣто 1801 Ферфара 16- н
сла н того лѣТА БH oүвЇєнъ н паша кнє рєхєнїн од скон
єннћари н ыншє немало оу своєкластію само єннћарн, н
БН Вєлнко насиліє н дань хто ніє Бло ӧныYAла мїра ,
н БHстъ Zдѣ востоҮнон свето Ніколаєвскон овчтєлн , н
Jєромонахь , Георгіє МарковнҮь дЄДҮНҮъ рождєніємъ
Hza Коллинна н пострижєннкъ монастыра Докрылокннє,
н пpнде къ скєтїю окнтель Hнколю сего года .ako €.
( 1775) новpєтє немало ұлпастѣл8 н основн монастиръ
н келЇє к княтєръ книгама н проYємъ оукрашєнїємъ по
слѣднжє поставн са архнієпHскопомъ ӧ господнял мнтро
полнта (Іоанн ? ?) потомъ ндє на поклоненіє костотнїн
град Герасалниъ н капнсахъ azъ архимандрнтъ Рзинмъ
Hz Богокађє п . рождества Христова єгда вѣга олгаріант
н БН кодъ мога Брата дѣ комь сега года лёг — 1803
Марта .д.
Споља на цркви били су намалaни свеци . Некакав ка

луђер Ниќифор заповједи те их замажу. „ Због тога он
умре , “ говори ми кмет из Пријевора : „ а евеци и сада
вире кроз креч као из апсане: “ У цркви има измaлaних
војника и слугу у доламама и један војник у калпаку са
2 бијела пера .
ІІ .
У Ваведењу .
Јеванђеље у коме има оволико на крају записа : ....

По снхь же Azь Трошнь Гоундоқликь ӧ келнкаго града
Давровника по прѣдставлєнїн єнєzi Раднює поноүждень
Быхь Bь єЖ € ....
(нема даље . )
У почетку се пак казује , како је написано јеванђеље

и да га је писао : Марко пошљедоватељ Петра ; Лука
Павла итд .
III .
Благовјештење.
У њему има неколико Србуља од којих се само сачу
вао у једном јеванђељу овај запис:
На првој страни црвеним мастилом :
» ІІ он * € н жє ви тронун покланм € Мы Богь
БлагонZволн прьковь свою нспльнытн свєтымн кунгамн .
Bь славословіє н полzoү проYнтающнмь , С € го рядн ї
4ұь хрнст8 раБь Радннша дмітрокнкь кьҳрѣвновахь
поспєшєніємь светиго дяха н люковію €жє Кь Божьствь
Hнмь црквамь напHсатн сїю діє спасеняю книгоү Ү6
творовлаговѣстіє єє христось свєты апостолскымн oұстн
ӧрнгня кь поұнанїє и нспльнєнїє славословїю трнсльныY
налгӧ кьєдннствѣ покланиємаго Божестка . Н непоєдѣхь
© моєго Богодинного нмєнїa дoндекс сьставнxьслова,
на тнпарєхь ньEьнєzАлп8 прїндє грьдїн хась сьмрьты н
кЬz€ть дахь мон н по сьмрьтн моєн оставнxь сіє форми
Вьдом8 моємь:
Поснxжє azь троинь го үндoүлнкь ок€лнкаго

града Давровинка по прѣставлєнїн кнєzя раднює по
(на другој страни .)
ноуждень Быхь нь €жє принестн сіє формн н кЬz€хь н
приннесохь нь домь мон формн сіє поY€хь н ськръшнхь
сію свєтаю двшє спасняю кнігоү глаголжморю т €троїє
үгль. нӧвогодинного мн нмєнїa нeпopєдєхь нн тѣл
моємоү покон дахь дондєє прїндохь до сьерьшєнїa
дѣлоу . * * * * * * * * * * * ( једно црвено друго не).
Повєлєнїємь господнна трона гоцндоу

Анка . Дряднxcє осемь пнсанїн Azь грѣшнны н много
окалнѣншн , н мъншн нь ннојѣхь ієромонахь Мардаріє
о монастыря глаголємцго мрькішння урькка ниє кст
БЛЫZь трьнЇє горн.
Молює юныє н ськЬұрастны € н старіє Үьтшує нин
Пншоттє люєкє хвѣ ради неправлінтє понєлє непнса
д8ха свєты нн анггєль нь ряка врѣння нд8хь орнын
окланнїн н грѣшнїн .
Төгда же кыстоўннмь странлив окладаюшоми кє
Анком8 Амүрєхь салтань Салєнман8.
(на трећој.))
Съвръшнє се сіє свєтыє н кожєсткєнїє кунгы Бь
лѣто .1.3. кроүг слниј8, д. лоунн ат .
Мєсєја Авгoүста д. днь.
вь Бѣлградѣ.
Доҳасн 00€ось .
К печатаном надгробном натпису на гробу владике

смедеревског имам да додам ово : да су на плочи изрезане
двије руке и у свакој топуз. Да ли није био овај Софро
није први бератлија ? И има још на истој плочи турски
надпис , кога В. Караџић неспомиње. На дувару у цркви
има измалано мноштво људи , у хаљинама до сниже кољена,
налик на садашње душанке , доње уске панталоне, ауру
кама држе запете стриjеле.
У Троици има Минеј за месец Јули најпре ово :
Сіл кунга пнca cє окнтія вы лѣто ҳол прї нгамен8
кур Мльєю ієромонаха , кь храмѣ Үьстнаго н славного
прырока прєдТҮє крестнтєлна, Їолнна. БлнZь рѣкы моравн:
па онда иде ово , као што наводи В. Караџић:
Сію книга ракодѣлся окланѣншн н грѣшнїн вын
и КАБЛАРСких МАНАСТИРА 85
нојѣх Hнкуфорь црковнни , прѣждє ниснован Bнсаріон

ємоүж ӧҮьство гроб zємля матн.
као и ово што нема у Вука :
Ниѣх желаніє кь свєтом8 господню кръстнтелю н
сію книга приложнх Богу нь славя , и мнѣ грѣшнни на
спасене :
па и ово :
Нагнаше Турци збег те се давио у Морави против

преображења 4. Маја 1815 год.
Има много књига , које казују да је главно мјесто из
рађивања наших књига била „ Срнска света Гора. “
А.
Октоик за Август.
Сіє пнєлсє Бытна лѣт8 тѣкора 40 € прН нг8
меня кнр Млөєю ієромонахоу, покєлѣніємь єго н късєго
Братства ракодѣлнca cїю дає спаснаю кныгoү , много
грѣшнiн кKBBITTOP въ славословіє коміє , н све
тынм на похклл8 н намъ ҮЪтарни на спасєніє . Пнсах
Үрътях сїю кныг8 храма скетало Їодня прн рѣує Мордке
44 миє кто дръұнєт ё ннантно къ мѣстє помощн дам8
€ ст мьстьтны :
Простєтє л нє клънєт ашє н съгрявыхом а клс Богь :
Б.
(Ово нема у Вука )

Мєсєја Септемвриїл .д. няҮ€ткь ннднктоy cнрєҮЬ
новоүлѣт8 н т.д. (црвеним .)
(ово има)
Пнслсєє сія свєтал н Божьствьная кннга рякою мно
гоц грѣшнлго їсаїє ієромонах къ храмѣ свєтаго Hнколн
под планнном Какларом н овхаром на рѣцѣ Мораки.
86 ЗАПИСИ из овЧАРских
при їгамєное коумы ӧкапїю нгоумєнь ӧ с€Бѣ кромѣ мо

настира свєтом8 Hнколн Богь да га простнтъ миннь.
н пнса с€ cїє къ лѣтѣ, Zрг. нӧ того лѣта въұДвыжє
се рать тюркомь съ oүгры , нпоровышє татары Влашк8
Zємлю Мокшаньдію лѣ тогда попранЇє н Бѣда црквам
н сєрєнннком н хонстiлном їїсманлть къ сръбсцѣн
zємлн н по ннѣхъ странах охвыстка БеZҮНcльная нұл
түстенia мнoгыми свєтым окытєлємь.
Тогда жє скєнтєльстваюція прѣстолом , сръскынмъ
прѣосвєрєномя патріархоү кур Їоання:
Простите отijн свєтін тряднашлю cє осѣм дѣлѣ ;
Аає хто погрѣшнх, кь вѣсть нѣс'мь хотѣніємь.
B.
Сын охтон съпнca cє къ лѣто zПz. къ подкрнийн

горы Каклари на рецє Моракє къ монастнон стого прѣ
ображєнїх господа нашего їсвся хрнста при нгамєня
Макарію настонієм насрьдієм нѣкоє Бритіє тогда т8
прѣБывающїнх къ монастнрн. єромонах € роєн , н € ро
діакон Данїнлъ да нмь кст на профєніє грѣхои къ 68
дарєм страшнем с8дѣ.
Г.
Врло је чисто писан пролог :

Cї двал мєсєја пролога нcпнса грѣшнiн н маншн
выноїх пахоміє ӧ монастири ҳокомь сопоканн въ лєтѣ
3 -тисясно н ркв.
У овој књизи има живот Јована риљскога жившег у
вријеме цара бугарскога Петра , гдје се казују многи фа
кти бугарске историје и у S,„x.cнє нємного времен8 мн
нувш8 внєгда Благоволн Бог поднѣн падшшю скеннїү н
окновнтн Блъгарск'ю область овѣтьшавшшю грьYьскыни
наснліємь кънєгда выұнєcє рогь Блъгарскаго царства

при хрнстолюкывємь парн Асѣнн ємoүжє ниє нь свєтки
кррєнїн Їолнь ть н оүко кь нахєлѣ царстка своєго пад
шєєсє голды Бльгарскы є основін н поткрылін н хождаше
покарає страны прїәмле градове дошаджє н до срѣда н
того покорнвь .... ұлпов’єдн патриарха Васноїю прєнєтн
моштн Рилског в Трнок н ноYHнн мү цркв8 лѣта s, kr.
и најзад се вели : молн сє ксемностнком8 кладницѣ спа
стн твоє сродннкы €ZыкЬ БЛЬГАРЄЖ€ н ° СРЬБл€ н
помоҳн државном нашем пулр8.
Д.
Опет пролог..
Послѣ ........ трядн сє оснx пнсанїн много грѣIII
нїн н хождьшын ннєнеправлєнь нь добрых дѣлѣх н
нным жє достоннь нарѣшы се прѣкытєр , їєромонах
Hнкіфор инса сїю ск€таю н двоє полъхноүю кньїroү
глаголємїн тріод на слава Богоү н намь на спасєніє.
Просты иє отцы свєты н Бритіє ктолы во €самь аzь
грѣшнїн пнca oүмь моүтн'ън нєдocтaҮнь н нєвѣшь кння
номоү онсынїю . Сего рудн молю cє всякомоү хто Боу
дѣть , нєДостыжно н нєпряко молюкы с€ Братіє н отры
скєты нєклънєтѣ нєхо нcпpaвлaнте Христа ряды н Бла
гословите и кась Христось да влагословить
AMHN , AMAN , AMHN .
Сіє пыса cє вь летѣ 237.
Е.
Sал мєсє Априли Мннен.
(Овај је надпис нов)
Сен мннєн манастира Мнколє кл подкрнины горы Ов
харан Кавлара прн pєје Моравн ,арнє. грєшны Пахомїв. “
88 ЗАПИСИ из овЧАРСких
ж.
Псалтир да се из њега учимо добру: нтого радн

господинь Їєролни zaгoүржовнкь кластелннь ӧ града
Котора кндє свєтнє урьккы оскоүднѣ Божестьвніє кннгы
нжє недостатьYНА Бывшє прѣждє ӧ роднієлѣїн єго коє
кода , Гюрга урьноєвыка н господина Божидара н того
родн прыдѣ нь Bвнєтыскн градь н сокрѣтѣ стары куларн
о роднієль єго воєвода гюрган състакн Hхь нь єднує Ако
да ОБьновєтс € старихы пнсмєна н да нсольнєт cє свєтік
урьквн рұьлHYннаїн кунглийн н того радн молн вьс€хь
кась пoмeнoүнтє господання Їєролнил вь молнткахь н
azь јаковь о прѣделѣхь Македоньскнхь ӧ места ҳокомь
Софна Кранковь сннь н о господння їєролнма посток
лѣнь Бєхь на сЇє дєло н Сего радн молю вьсєхь вясь
колѣнома клCлюсєн д8шєю мнль с€ дѣю Ако лює Що по
грѣішнь роукою нлн єZыкомь и він простѣтѣ шко да н
кін прошєніє прымєтє їхрнстл Бога-Bь дынь страшного
coүдa cїн Благословень Богь въ вѣкН АМннь похєшє с€
пнсаты сЇє княгн кь лѣто 707. мєсєја Марта I. Дєнь.
нашє комоү кон потрѣва , вьсхошєть ӧ свєтыхь

кннЈь то Вься сїл соұть прїннєсєна Bь место Скопіє oү
каратрнфоцна .
На крају псалтира (јер је оно у почетку) стоји ово :

Съкрышн сын ұлтнрь господинь ієролнмь Zaгoү
ровнкь нположи свон Бєлєгь (а то је пачат са арапи
ном на њему).
За тим иде азбука гдје има или к бројеви обичним
цифрама и најзад стои :
Azь їлаковь Кранковь сннь ӧ мѣста нарнітаємн
>
Софіл : сьпнсахь сын Алтнрь нь лѣто гzон . А о рождєнї

христова тнcoүрь н пєтьсьть н шєzьдєсєть .о. ВєнєөїA .
АЗБУКА СТАРА :
а в в г д € $ $ к л м н о п р ст
үфть о о п ш щ ъ и ює в Y тї.
3.
Књига поученија.
У њој има забиљежено рукописом доцнијим: „ да је
1801 год . Хажи - Муста - паша удавио „белиградског вла
дику Методија “ и да су га јеничари убили (пашу) . За тим
да је исте 1801 год. било : 100 ока жита 20 гр. а да је
1802 год. била врло родна.
Ову је књигу написао Кнрик : Тогда кєсла пракѣщ8
вєлнєїє прыккє кур Пахсєю архієпископа въсєх срькскынх
Zємль н поморскынҳь : Агарєнскым жє столом кладара
салтаном Ахметом н тогда кЬЦДвняє рят нємола обы
на Персидя , нныхє на Лєха , нко на всєн ұємлн Гєгота
н дьнос н БєДА ... (више нема листа у књизи на крају).
Пред тијем стоји на врху :
Съкрышн cє сім свєтаа н Божьствьна кннга глаго
лєма по8Үєніє єvaнгєлско о Бытia Rь лѣто хрид. л
рожьдества Христова лхлг. мєсєija Апряла . €. Дьнь от
Првокражєнї . дує хорешн oүкѣдѣтн ниє пHслк
лаго сїю кнігоў выұрн на стихи нижєписаныє оцкогы
кь добродѣтєлєх , Богатн вь грѣсєх нар€Үєны нась.
(Они исти стихови кирилски ).
И.
Најзнатније је велико Еванђеље невиђене љепоте и

рукописа на крају кога стоји (оно је сво читаво , добро
утврђено и чува се) :
90 ЗАШиси из овЧАРСКИХ
> Сіє свєтоє Благовѣстіє съпнca cє въ храмѣ Үьстного

пророка прєдтєхє н кръстители. Їоянна на ръyt Мораве,
под планнном OBYAром трядом ноүсрьдієм нгвмєна
Млюєл ієромонах, н въ с€го Братства Bь лѣто #3, н, 00.
J.
Опет триод руком писан на дебелој артији ка” кожа.

Ко га је писао види се из почетних писмена ових стихова :
( Црв.) Алкотоү няє тлждоү хрнста радн люєн : н : н
вѣсн ако прHzЫВлюдєн Iјара фҮНИлют поласят :
€лнко пакость тѣля творншн. Толнко Благодять доу
шн ұнжд€шн :
Раҳмышлянжє повъcє хасы Үєста съгрѣшєнїх твоя :
Кроткь оцко Бұдї къ вьсакoмoү Үловѣкооү ндароцтн
Bь свєтын храм помыслн єди кого рогнѣваль €сн :
€ анскопом прикланки глав8 скою н припадн Бьно
гама нх молн с€ 44 Длс тн сЄ Благословеніє :
Аує хорєн 8кѣдѣтн нмєнн пнсавшаго сію книгу,
ВЬЦрн на стихи внює пнсаныє.
ѣто хрк. нcпнел с€ см Тропѣсніть къ дом8 ск€.
таго Hнколн подкрнля горх Октарскіє при нгвмєнв кур
Леонтів.
к.
Особито је знaтaн толковани псалтир штампан у Ве

нецији .
Състакнхт формн сіє Мұь грѣшнн н мъншїн къ
Yовѣієх. “
Божндарь Воҳкокнкь ӧ Гюрнкь Подгорнулнинъ кад
сли увидно „ ормалєніє свєтінxь н Божьствьныхь кннгь
расхырєніємь нрлұДрдніємь ннокѣрнымн кZыкы .
КАБЛАРСКИХ МАНАСТИРА 91
По апокѣстн Божидара Вакокна трудно се ієро

монах Пахоміє ну Црне Горе от pєкє.
О внтіл лѣта Z,кө. од pokєни хрнстока афк.
Мєсєija Октомвра .ві . 8 Бнєгіїєхъ.
Почела се штампати Гєнварїл .Кs. дынь.
У овоме моме путовању слушао сам врло много кази
вање о преминулом живљењу нашега народа урудничком
округу. Као најзнатније навешћу казивање о Сали - аги .
Он је у нашем народу познат под именом „ руднички
Бик “ и имао је три чардака (стана) у три села : у При
јевору, у Прањанима и у Пријељини. По његовој
заповијести, кад би хтио изаћи у који чардак , њега
су морале дочекивати женскиње , а погдјекад и поповп.

Пошто би дошао , рахатлисао се , најио се , онда би од
почињао да сејири и то овако : он би под ладњаком на
простирачу се прућио (а био је и велики и врло дебео)
метнувши главу на крило дјевојачко, а ноге и руке опет
у крило млада или дјевојака. Тада би свирка засвирала
и играла би три кола : једно коло све саме дјевојке, друго
коло све саме младе а треће — све само старе бабе. Прва
је два кола Бик руднички радо гледао , а треће би га
врло занимало , те се од свега срца весело смијао како
бабе не могу да играју. У таквој једној прилици коло баба
водио је поп Пластоња , а његову је т.ј. пластољину љубу
(јер је била врло лијепа) грлио и љубио Сали-ага , па
гледајући како Пластоња игра запита га :
„ Љубиш ли ти овако, попе ? "
Тако ага , но како ?! “ одговори Пластоња сав
знојав и уморан водећи коло.
Незна човјек чему се мора више чудити : да ЛИ
скотском и ајгирском вкусу биковом или унижењу и робо

92 ЗАПиси из овчАРСКИХ
обвању народњем ? ! Али негледећи на такво жалосно

стање , нашао се јунак , у ком је куцало слободно срце,
у ком је врела слободна српска крв , који је хтио прије
погинути , него – ли поднијети срамоту. То је био Ви
тор из села Прањана и његова љуба Ружица. Витор се
тек био оженио 1803 год. Љуба му је била , веле , тако
лијена , да се њезина љепота на далеко чула . Сали -ага је
једва дочекао кад је он довео такву љепоту у Прањане.
Дошавши на чардак у Прањане, гдје га дочекају све жен
скиње , одмах запита за Ружицу Виторову и кад му од
говоре , да Витор није дао да Ружица дочека агу, одмах
пошље кмета сеоског да доведе Ружицу. Витор даде кмету
два фишека е ријечма : „ Носи ово Сали аги и кажи му,
да сам једно ја , а друго — моја Ружица.
Када Сали-агини људи потом опколе његову кућу да
на силу отму Ружицу , Витор пупком прокрчи себи и Ру
ажици пут и умакне у гору зелену.
Витор је био од први међ онима, који су устали 1804
год. кад се побунила Србија против дајија и погинуо је
те исте године. Ружица му родила само једну ћерку сада
овдје у Биограду живећу г-фу Василију Вукомановић.
У исто доба и у срцу гадног Сали-аге погдјекад би
се показала погдјекоја варница човјечанског осјећања. Он
је имао сина Мујчина коме је било около 18 година. Отац
Та попіље у ујчевину. Да га испрате искупили се били мај
данци у дугачким гуњевима , како су онда носили , голо
глави , са дугачким перчинима. Мујчин .бијесан и помаман
окрене се једноме старцу с речма :
Je ли рајо ткого) од вас запамтио , да је тур
чин јахао влаха ?
„ Није , “ одговоре сељаци.
Е кад није, онда треба и то да запамтите , “ пах

приступи једноме старцу , метне ногу у цеп дугачке гуње
као у узенцију на узјаше погрбљеног старца и држећи га
за перчин као за узду да се памти мало га про
јаше , па онда узјаше ата и оде , а старац је плакао од
срамоте . У путу,, умеани незна се од чега цркне
Мујчин. Кад Сали -ага дозна за самрт сина и за срамоту
учињену сељаку у Мајдану, он га (сељака) дозове к себи,
дадне му 5 рушпија е рјечма : „ опрости чоjече. Дијете
аџамија , па није ни знало шта је радило ! “
Додатак за ондашње нарави.
Витор је отео Ружицу и одмах се шњоме на силу вјен
чао. Кад чује за то његов шурак, изазове га на мегдан и
буде убијен. За тим је Витор се помирио с тазбином и
живљели су у пријатељству.
Ова је два записа преписао у св. гори владика руски

Порфирије из србуље.
1.
Молитва против мишева .
Кад би мишеви навалили на нечију њиву са житом,

свештеник би обучен у црквене халине, са кадионицом у
руци излазио на њиву и читао ову молитву или заклетву :
Yoүнтє горы н Брьда нинішн С€го мѣста є рєхо ,
кож Соломонь дарь проснты тєлось (порез ) .рн . тнc8Үь
мншінxь мѣховь (кожа) да нон тєлось дант€ Hлн Бѣжите
отъ мѣста сєго гадове проклHнам вн .кд. свящєннкн кон
Антоүргнслю Бога свать світь світь н потомь да кропить
нїкв скАШєнномь кодомь н отпус ....
94 ЗАЛиси из овчАРСКИХ
2.
Исти владика Порфирије преписао :
Логика Јоанна Дамаскина, толков. на апокал . Андр.
Критск. и обличен. лат. cуемудрија.
„ Діалогъ Григорія Римскаго напHсанъ къ оқытєлн
прн Богородницы повєлєнїємъ деспотнуы Євдокін дохєрн
Георгія БальшHYA н (родственнка) Константина съ Hz4
нуломъ д€спотомъ н сыномъ нуъ Георгіємь , обладаю
щнмь Аннною н окрест. странамн. Hспнсляє нь урьнон
горѣ нь странѣ € ском града съкрышн жє с€ н пок € za
нь славном граду Анннѣ лѣт8 жє тогда теквив гірсі.
:
( 1409) Гєрлснмь нновь Azь Васної € интрополнтъ Ново
Брьдскн нҳокрѣтохь сїю книга н приложню ієрковн гра
ханнун мнтрополін Новокрьдскон, храмы пр. Богороднин
въ лѣто 1592 Нов. 8 .
Мени је дошла до руке једна стара србуља, из 15 или
почетка 16 ст. писана на дебелој артији у којој има врло
много знатних ствари за нашу средњевековну књижевност.
Осим свега другог имале апокалипсис апокрифички врло
знатан за појиме нашег друштвеног средњевјековног стања.
При крају се заловиједа, да се даде само кєрнїнмь Ү €ло
вѣкамь ....... н Блажѣнь кст домь ндѣтѣ лететь кныгы
сн ... Одмах за овим иде црвенијем мастилом на сриједи :
Слово оновнь мє с € | ѣхь і соусотахь нпр дұьнн
I txь , н како нарнішають сѣ 8poip Hн .
(за тијем црнијем мастилом.)
Bь єдини од донн новоү мєсєjoy coүшоу вы тын
дънь пристапнвь Ал€ҳандрь кЬ Блажѣнномоу євєсєнню н
рєхє молю тѣ господн како глаголєт Їнслїїл пророкь.
Новн мєсєн вишн н сакотн н праннкн кашє въұнѣна
Вндѣ даша моя Y€со радн кЬұнєнакндіть є. Үто во уло
сътворншѣ дъннє оннн . Блажєнн жє ниҮ€ть глаголитн.

Нєвьұнєнакнді дынн єжѣ сътворнн господь послашан
слава да скажан се како глаголєть, помжтѣ €гда да
каш € Богь Ҳаконь €крѣомь сь всемн , н се реY€ храннтѣ
новн мєсєјн н с8вотн нпр.ZHнкн нн даатн нн примати
Hн квантн нь понкиѣ БHшѣ нєрахоумнн н раҳдражншѣ
Бога н прНШьдь на цѣмлю дасть нам. Благодѣть нпо
В€А€ намь нн Ү€сожє үлкона н хонста храннтн нь волєю
творнтн кса нандѣхь нєкнє мко хрнcтнинє coүшѣ тн
довьстають виҮ € Глаголють во днесь соцвота €ст нє
достонть во дален мнлостнню. Глаголє недостонт мн
днєсь нНҮ € comє нұнѣстн нZь дома приходить нoвн мє
сєць н пакн такожд € глаголють понходѣть праннін н
пакн також є творить не дають нн Звогнмь хлеба нє до
стонть мн нНҮ€сожt Hұнѣсты Нұь дом8 моєго снє 8во :
* ндовская соуть да не арѣ сніt каткорѣть хонcтнaнє
подобаєТ нм окрѣzaтн с€ н опрѣснак , встн нсь нннн
прѣБHватн н сництва творбірнхь YAHє coүжительства
нхь снxь во БЛАЖенн Апостоль Павль 8вомвьсє глаголєть
мєсєljѣ нұнраєтє н крѣмена нлѣта Бою с € Вась єди
высоує трoүднxь cє нНҮто.Глаголю осоувотахь нове
щѣхь їюдѣнскіхь. Вндѣхь многіє крєрєнніє н єрєт нь-
кнє верн творєрѣ пасль на Yьсном ко ҳад8 coүсѣд8
огни не дають храннтнн нь к€ст БеZь цұнранни тво
рентн нє нұнратн дынн нн хасї нє Блюстн гласа п'тніць
на ұнаменоватн срѣтєнїх нє наzHратн хєловѣкн мнощн
Бо снувка творѣть н горѣ нмь €ст мко . €гда хотєть
творн дѣло добро н пришьдь сотона раzорнть єннє
Кльноуть сотон8 pazорни” шаго н на глаголють
оньснija ҮБловѣкь прид€ на рѣҮє н , намагають на Yько
вѣKA Zло 70 люди по CA8 шAH Бо како нарні)лют се
96 ЗАЦиси из овЧАРСких
8рон понжжє діяволь @д нcконн лякавь с н Борлijь

Үbловѣкомь твор€ САмь Zло н на нннє в € Zыповниннє кладе
ұло. Єгда оцво внднть 8 кога воль докарь доврѣ спѣю
фаа вы колєхь Hлн вы Франнн н многни хвалним вихо
днить вь нь н раҳбрьҳаєть н нмає н єго - нєӧмєрєтєє Ако
діаколь сытворн єм8 Zло нь настакліємь тѣ дниколомь
Кльн € ть н хоуліть прНШьдьшєє нналагаєть Zло на хва
Лєрєє єєzьвннн . Дрoүгн тє єгда ндѣть на пять сён Б€ 7
д€лнь приходить н глагол € ть онснија ме срѣтѣ онҳн дынь
сего радн нє8xoүүHхь н нєӧмєшѣтсе дїлкол8 прѣкратнк”
шоу єм8 нь Үловекор пко зло око нмохромоү к € Zьпо
Внна твор€ Блюднжє Кьковь € ст сатана. Єгда хошѣть хто
Zло творнтн онєго жє Большє Блюдѣмь cє том8 Битн
спешнтн творнтн неполЗҮєннє н налагаєть вння на Үло
кѣкн н ходнить самь в€zь внун сHновн с8ть вєрн сотонннн
ньд тє мн хранителю дароцющаго поєєдн на лоукавь
ствнє дневол € нь всякихь кєрѣхь Үлсын крсть ннє
нила вреднтн тє нє повєднал во крстная сила єм8 жє
СЛОВА Bь ВєKH Bєкомь луннь .
Ради језика и ондашњег учења о моралу навешћу из

„ наравоучителног “ одцека нека мјеста.
( Црвеним словима) АрнстОДНль пHшє : Нагь прн
дохь на снн свєть нагь ондохь шнєго на вольно тн
внєхь да до конца поzнахь да ннно неоүмнєхь .....
Соломонь пнює :
Всяка кода нZь мора тєхє н опєть с€ Bь морє кракал
o ЛЮБьен приїатель сырѣн пншє можє се рекн тронмь
Ҳакономь пр во кад€ ҮьловѣкЬ ЛЮБн дрорга мнєлєкн н
Үекає некога добра онкго то мнє права лювавь тон €
нєвєра .в. инсл€кн нєллюкн да твон прнатєль неко
добро нма .г. 8Д€лнен добри коє тн єнт.д.
"!
а люванн жєньскон пнює Соломоүнь н т.д. из

међу осталог и ово : н да жена дрьжн господство всегда
Бн се протеинлa мoүжоу своєм8 г. Верн нұьгонеть Үло
Вька Hzь домоў прывo K8ка каплика В. инфѣта .г. ула
жена..... н рєхє ( жена Соломуну) м8 cє оклѣшн кь тѣнь
ско рахо н цаповндѣ моү пръстн ако жѣнн н коҳишє га
ца сокомь ако броY€ ...
Алєҳѣндро рєхє хокєшь внтн даровань дароун дpoү
ункм н дaрoүн с кєсєлнємь срдіѣмь нoвроzомь. Єрє
є кєсєла рнєх векє врнєд'на нєго дарь н кєхє ГАЄдан
окрaza oнoмoүн кон тє дароує него дара.
Moүдүн р€Ү€, када к господ Hнь пространь оү домот
тада є овитель скорпа ...... Болєє нманнє податн БЛН .
жнкам на сьмрьтн нєго лн 8ков’ство оставнтн...... Всика
cкoүпость конць нмать н прнменнен сє можє кЬ ЖАБН

шарєнон кои кьдѣ Нұлѣzѣ Нұь уѣмлә н вьлєхє вь кодот
Боєкн се да о водє поминка н НұлѣZє рада .
Болє є Үловѣка хвилнин Б€Zь пєнєұл (новаца) , нєго
пєнєg Б€Zь ҮЛовѣка ....
Како одь споүжи не можешь двоє нматн доклє га
нє сьжмѣшь , тако нюдь скопога доклє м8 нє8ұмєшь
БєZь харн .... нт.д.
н одь покоханни свонхь младнєхь (црв. мастилом).
Zapo тн cє нє навҮН да є покарань : xoүге се
можє самь покаратн .
Млады дєтєт8 дан страха шHвницом” zа младостн ;
одь шHкнує нєкє оумретн , нь Hматн хок€ pazoүмь ....
.... н т'ко мнcлн да кн сржка дали нян одннєла тын
ннє моүдры....... тко є оценнio ұло пот€така ть нє
можє 8YHннен добра контра.
Доүша ксть царь и оүмь єсть стѣгь apє скни”
Гласник xxү. 7
тро повалеть нє 8БНють ли japa тaкo 8ми єгда пиджть

д8ша погнБА€ть нт.д. има врло много.
П. П. Особито је љубопитно „ Слово о рұлoүүѣннн
доушн съ тѣломь ...
Из књиге : „ Раванички летопис “ стр. 85 писано около

половине 18 стољећа.
Слово о гивршїнх ..
У њему се с почетка заповиједа да се творе „ по умєр
шHхь третннн ндєBATHнн н Ү € тнрєдєcATHнн, “ и то с тога ,
вели се у рукопису : „ Ако во третн день Үловѣкь по
8мєртин Внда Нұмєнхєтся ; дЄВАTHнн тє творнмь , ако
тогда все раст€Ү€тся ұданіє , хранния сердця єднном8.
Үєтноєдесятнин жє творнмь ако н то серця тогда по
гнваєть. В ZAYAтін ко сніє младєн 8 БHкаєт : Кь третін
Дєнь живопнc8єтся сєрдіє; Кь девяты жє составляется
плоть ; кЬ Ү€тноєдєСАтін жє совєршєнь видь кообра
жаєтся . “ За тијем иду наводи из светих отаца, па —
„ єрє н надъ грокомь свѣия кьєфн во днн проднНҮнн
ӧ сконх , “ и тд. казује даље како све ово иде на добро
праведном човјеку а грјешнику врагу божијем и
све имање његово да раздаш сиротињи , неће бити ника

кве вајде.
На стр . 91. исте књиге има : „ Слово Ако нє до
Бро дЛАТН Үєрні[8 , род8 скоєм8 потрєвная , огєнь Бо
€сть , палATь нмєніє ( т.ј. ако од имања пише калуђеру ).
На стр. 97 има : „ Память преподобнаго оја нашего
Мєводія Єпнскопа моравскаго ; үүнт€ля росского н сла
BAHCкаго : н Болгарєн Kozapє н Влахє просвѣтнинн свя
тымь крєрєніємь. “ У живопису Методијевом између оста
лог каже се : > Вгда €м8 Бысть лѣть двадесять поставн єго
( Методија цар) княZя славяномь.... н нұВНҮє славянскі
їлункь ..... н проснша Славянє крєрєнїя , а Kozaрн үүн
тєля , а Моравлянн єпнскопн , а Власн наставннка. « За
тијем се казује његов живот, па се вели : „ н повєлє кнжZь
моравски Бытн сокоря ..... “ ту многи нијесу хтјели да
чују за Методијеву науку и између осталих и „ Сєднслаць “
али га : „ пожpє земля.
На стр. 101 има : „ трн врата наяшаса на житва на
60 мнвь н єдннь ённxь раұБолѣвся : пракєднн сядь “ т. ј.
почели сви тројица Жњети : али се један разболи и оде
кући. Она двојица све пожњу , па онда одијеле болесноме
брату трећи дио ; али он неће да прими, јер вели : „ни
сам радио. “ Онда оду на суд „ старцу , “ који пресуди да
он узме свој дио. “
Сътворнжє се н попHса cє сын ск€тн Божественн

храм пре свєтна владНҮНІјн нашєА Богороднун н прнсно
дѣкн марнїн ковєдєнїє кь храмь ко днн Благоеєстнвагон
хрнстоловнилго н превнсокаго н сетородного господнна
све срвьскня ҳәмлын н поморю Деспота Гюря н Деспо
тнин єрннн н сHновнxь господнна Гоүргоұран Стефана
н Деспота Лаzаpан Деспотнин єлєнн нь лѣто .sij3.
Преписао с оригинала и послао из Старе Србије
И. Н. Ставрић .
7*
ШТУРМОВА ТЕОРЕМА,
НАПИСАО
ДимиТРИЈЕ СТОЈАновит.
При разрешавању виших бројних једначина ваља нам

у главноме два посла да вршимо , да изнађемо број и
Омеђија реалних корена и да саме корене рачунамо. Оба
посла ваља да се посебице врше. Само један начин разре
шавања , грефе- енкова метода , непретпоставља , да број
и омeђија реалних корена знамо , јер по њој добијамо све
корене у једiред па били они реални или уображени. Ту
је методу саопштио најпре Грефе у свом делцу : » Auflö
sung der höheren numerischen Gleichungen als Beantwor
einer von der königl. Akademie der Wissenschaft zu
Berlin aufgestellten Preisfragre, Ziirich 1837 “ а доцније ју
је са ваљаним приметбама пропратио Енке у свом чланку :
„ Allgemeine Auflösung der numerischen gleichungen, Ber
liner astron. Jahrbuch für 1841 " y „ Crelle , journal für
Math . etc tom . 22 pag. 193. “
Грефова лепа метода покрај све своје општности
има и својих слабих страна тако да се у извесним прили
кама не може употребити или бар да је веома околишна,
ако би је употребили. Осем тога аналисти је више пута
нужно само да зна , колико реалних корена има дата јед
начина, немарећи за њихово прорачунавање. Између свију
метода, које аналисте ради броја и омеђија реалних корена
ШТУРМОВА ТЕОРЕМА 101
поставише , штурмова је метода једина , која нас извесно

и без сумњичења цељи води. Моја је намера , да у овоме
чланку саопштим њену теорију и рачунање.
Теорија штурмових функција.
І.
Ко хоће да тражи корене какве једначине, треба да

је уверен, да она заиста и има корена, јер би иначе могао
лако доћи у неприлику , да нешто тражи , што га у самој
ствари нема. Све аналисте до Гауса , које се занимаху
било са теоријом било са разрешавањем једначина , прет
постављаху , да свака цела рацијонална алгебрајиска јед
начина има бар један корен а из тога се наравно може
лако показати , да свака таква једначина има толико ко
рена , колики јој је степен. Гаус први даде за овај став
три различна доказа и то први у својој докторској дисер
тацији. „ Demonstratio nova etc. Helmstadii 1799 “ а друга
ABa y Comment. Götting. anno 1816 pag. 107 a pag. 135 .
У нашој литератури у колико је мени познато немамо
доказа за овај у теорији једначина важан став , па зато
мислим да не ће бити излишно , ако га ја овде мимогред
саопштим . Ставимо у једначину n-тог степена
1
f(x) =x” + арх"- + аэх” - + + ar-x+ an ( 1 )
р + iq место х , то добијамо
f( p + i q) = P + i Q
где су Ри Q реалне количине. Модуо је од P + i Q као
што је познато Vр? + Q? а норма Р + Q *. Последња као
збир квадрата двеју реалних количина увек је положена
а по томе и њена вредност лежи између 0 ию. Ако риq
све могуће реалне вредности дајемо и норма ће добијати
102 ШТУРМОВА
све могуће вредности али почем је она увек и положна,

онда мора међу тима вредностима једна и најмања бити.
Оне специјалне вредности за риq које најмању норму
дају , означимо са р' и ' а функцијоналну вредност са
P + i Q , тако да је
f(p ti q ) = P + i Q
Цео доказ састоји се сада у томе , да се покаже да ли је
Р ” + Q ” равно нули или веће од нуле. Тога ради ста
вимо р + iq + z (cos ( + i sin 6) место х, разумевајући
под / реалан иначе повољан број, то добијамо, ако реалне
од" уображених количина одвојимо
f(p' +iq' + z (cos 0 + i sin 6 ) = M +iN
или ако краткоће ради cos 6+ i sin 6 = ставимо и по
степенима од 07 на више уредимо
f(p' + iq + oz) = (P + i Q ) +(P, + i Qoz++
( P , + і Q.) o'z"
где су P , Q ,; ........ ; Р., , рационалне функције од
р , иq . Неке од ових функција могу за специјалну вред
ност x = p + i q + ox и нула бити , зато ћемо ради веће
опширности претпоставити , да су Р. и , прве на реду,
које неизчезавају. Тада имамо
f(p + i q' + oz) = ( P + i Q ) + (P, Fi Q ( *z ++
(Р , + і Q.) o'z"
Количина о није била до сада потпуно опредељена , па
зато јој можемо дати четири различне вредности т.ј.
1/4 У У И.
e=(+ 1 ) , (-1) . ( + i) , (-i)
или ако са 2 положну или одречну јединицу означимо т.ј.
* = 2 или * = iX
ТЕОРЕМА 103
и ове вредности у саму једначину ставимо , то добијамо

с једне стране
f(p + iq + oz)= P + 2 P, 2 * + ... + i ( Q + EQ, z++ . " )
ас друге стране
f(p + i q' + oz) = p — 2 Qazt + + i (Q +
ДР, z + ... ")
Норме су ових израза
М ° + N ' = P ? + Q * + 2X (PP, + QQ ) и +
М ? + N ? = p ? + Q * + 2X ( Q'Р. — PQ,) и +
по томе дакле можемо за сувек такве вредности иза
брати , да је
М ° + N ? — ( Р ° + Q ) = 2E (PP, + QQ ) z + " .
М’ + N® — ( Р ° + Q ?) = 22 (QP, — PQ,) z +
Вредност за и била је такође повољна , ми ћемо сада ону
изабрати, за коју је први члан на десној страни већи од
збира свију осталих а то је по познатом елементарном
ставу увек могуће. Осем тога количине 2 као што прет
постависмо може бити положна и одречна , у стању смо
дакле да за ох такву вредност нађемо, да су десне стране
oбaдвојих једначина одречне , ако наравно број један од
- оба израза РР.+ QQ, или QP. — PQ, неизчезава. Из
тога сљедује , да је
М° + N ° Р ' + Q ?
т.ј. да норма Р ° + Q ? није најмања. Али иста норма треба
да је најмања, зато мора , ако хоћемо да се обе услове
испуне
PP , + QQ = 0
QP. — PQ = 0
или ако обе једначине на квадрат подигнемо и саберемо

( Р ° + Q ) (P* + Q3) = 0
а ночем је Р? + Q > 0 , то мора Р ° + Q'' = 0 бити или
што је све једно P = 0 и Q' = 0 и отуда f(p + iq ) = 0
Из овога сље,лује, да увек једна вредност за х = p + iq
постоји, која целу рационалну алгебајиску једначину задо
вољава т.ј. свака така једначина има корена.
Овај је доказ са неким модификацијама саопштио први
пут Лежандар а доцније је од Кошија и Штурма дотери
ван. Сада је познат у литератури математичкој под име
ном Лежандар- Кошије- Штурмовог става.
Из овога става може се лако извести, да свака једна
чина има увек толико корена , колики јој је степен . Јер
ако у једначину
Хам
f(x ) = x" + а , х "- + а. x + a,
втавимо х . а , и ову последњу од прве одузмемо и са
(х а ) поделимо , добијамо
f( x) = f( a )_x" — a " xn - 1 - an - 1 х2 — a2,1
х — а1 x —di + a 1x — а1
+ ...... ta
+ -23 + а. —1
Деобу на десној страни можемо без остатка да извршимо }

тако да је
f(x ) = f( a )
x — сі [x"- + х"- а, + + ха" ' + a " ']
+ a ,[ x"-" + х"-а, + ......... + ха", " + a", ']
+
+ -,--, [ x + a ]
+ а, 1-1
и ако по степенима од хурeдимо и поједине сачиниоце

од x краткоће ради са b,, ,,, b1 – 1 Означимо
ТЕОРЕМА 105
f( x ) = f( a )
ai = x "-1 + bx"-" + " + b, ,x + b,
n - 1
= f (x)
а из овога
f( x) = f(a) = (х — а ) f(x)
т.ј. разлика функцијоналних вредности дељива је без
остатка са разликом замене. Ако је a, корен једначине
f(x ) = 0 , онда због f( a) = о имамо
f(x ) = ( х -- а ) f (x)
т.ј. свака функција дељиве је без остатка са кореном чи
њеницом. Ако ово исто и са f( х) повторимо и њен корен
са а, означимо , добијамо
f(x) = ( х — а,) f (x )
Овај посао можемо и даље да продужимо , док напослетку
не дођемо на функцију , којој је степен нула, јер у реду
функција f (x), f (x)...... степен ма које од њих у јединици
је мањи од степена функције, што је пред њом. Последња
је дакле f ( x) = c стална количина , тако да имамо
f, „(x) = ( х — а ) f ( x )
f (x) = ( х – а , ) f (x) = ( х — а )
Замењујући по реду сваку једначину у ону што је пред
њом , добијамо напослетку
f(x) = (х — а ) ( x — а ,)........ ( х – а ,- ) ( x — а.)
Сталну количину с можемо определити , ако корене чи
њенице у самој ствари помложимо и поједине сачиниоце
равних степена од x по ставу неопредељених сачиниоца
сравнимо. Млого лакше постизавамо цељ , ако са х" поде
лимо и х = х ставимо, јер тада добијамо с = 1 и по томе
f(x ) = ( х — а ) ( x — а ,).......( х — а ) (x— а )
Ако ма коју од количина а ,, ...... а , место x ставимо,

f(x ) изчечава а почем је број количина а раван т , то
сљедује познати став : Свака цела рационална алгебраји
ска једначина има толико корена, колики јој је степен.
Gayc ( Comment. Glitt. апп. 1849 pag....) а у исто време
и Шефер. ( Arch. für Math. und Phys. tom.....) саопштили
су доказе по којима се коекзистенција свију и корена од
једаред показује.
ІІ.
Ако у разломљеној функцији у = ff((x)x) где су броилац

и именилац целе рационалне алгебрајиске функиције и у
Опште вида
f (x) = а, х' + а,х" -" + " + a - x + а.

f ( x) = box " + ъх"- + ...... + b, x + b.
место х постепено све вредности између интервала аи )
стављамо , она може више пута постајати безкрајна и то
са скоком од — хк + х или обрнуто од + хк — Ю.
Свака цела рационална алгебрајска функција непрекидна
је, па по томе и функција V постајаће безкрајна са скоком
од — хк + х и обрнуто само толико пута , колико ко
рена једначине f(x ) = о између аи bлеже , претпоставља
јући наравно, да функције f (x) и f (x) немају заједничких
корена , јер тада функција V добија неопредељену вред
ност V = 6. Да ли ће функција V постајати безкрајна са
скоком од — ок + х или обрнуто , неможе се у напред
казати , само се толико зна, да на то f (x) има утицаја.
Из овога већ може се увидети, да се тачније сматрање
функције V заједно са бројем и родом њених ококова може
употребити да број и омеђија реалних корена функције
ТЕОРЕМА 107
f(x) определимо, ако смо наравно у стању, да функцију

f (x ) тако изберемо , да са функцијом f (x) нема заједнач
ких корена а у једно ако можемо да определимо и њен
утицај на род скокова функције у. Да ли је то могуће и
како бива ако је могуће , казаћемо доцније а сад нам је
пре свега нужно , да покажемо , колико пута функција у
може постајати безкрајном у омeђију a b.
Означимо са m број, који показује, колико пута V
постаје безкрајно са скоком од — к + ха са n број,
који показује, колико пута постаје у безкрајно са скоком
од + К " , њихову : разлику — називамо ексцес
функције у за омеђије од x = a до x = b где је a < b a
Означавамо га са
Ef (x). — т — п (2)
f (x)
Више пута догађа се, да функција V постаје безкрајна
само са скоком од — хк + х или обрнуто само од + x
к – х. У првом је случају та у другом m равно нули.
Осем тога могуће је да Vу омeђију од х = а до x = b ни
једанпут непостаје безкрајно а тада би m = n = о било.
По томе у сва три случаја имамо
е — m, e=—n, e = 0 (3 )
f (x) = е ставимо . +.
ако краткоће ради Е f (x)
-
f (x )
Функције 18 и
f ( x) постају у омeђију од х = a
до x = b а и за свако друго омeђије у један мах безкрајне,
f (x )
само они скокови, који су у од — юк + ю и обрнуто,
ти су у функцији — %) од + ox — х и обрнуто. Ако
је дакле ексцес прве функције ( m + n) у другој је (-m+ n)
и по томе
f (x) f(x)
E f ( x) (4)
Означимо са си е ексцесе реципрочних функција
f ( x) и у f (x ) — 6
V f (x ) са ти m" број скокова од
f (x)
к + ох а са пиn' број скокова од + ок- хонда имамо
6
e
f (x)
E8 — т n
е' — if (x) = m' — n'

a
f (x)
Релација између оба ексцеса врло је занимљива и важна.

Најлакше је добијамо, сматрајући колико пута функција
У мења свој знак пролазећи кроз нулу или безкрајност.
Функција V' постаје m пута безкрајна са скоком од — x
к + ю , по томе функција V” као реципрочна пролази, m
пута - кроз нулу и то од одречног знака к положном , јер
обе функције истог су знака за сваку вредност за х ; осем
тога функција V ' мења свој знак од одречног к положном
m' пута , јер она толико пута постаје безкрајна са скоком
од — юк + . Ако означимо са и број свију значних мена
од одречног к положном знаку, то имамо и = m + m".
Исто је тако у = n + n' ако са у означимо број свију знач
них мена функције ү” с прелазом од положног знака к
одречном ; јер функција у постаје о пута безкрајна са
скоком од + к — х и по томе функције у постаје n
пута нула с прелазом од положног к одречном знаку , а
осем тога функција V' постаје и сама т' пута безкрајна са І
скокөм од + юк — ж. Сабирајући оба ексцеса , добијамо

e + e' = m — n + m' -n' = u — у
Разлику и— у није тешко определити. И заиста зато
нам је нужно само да сматрамо знаке , које функција V
ТЕОРЕМА 109
добија , кад једанпут х = a ay други пут х = b ставимо

При том ваља нам три случаја разликовати, јер обе функ
ционалне вредности V (а) и Vib) могу истога знака бити или
је прва положна а друга одречна или напослетку прва је
одречна а друга положна. У првом случају можемо значне
мене , негледајући на њихов број , у ова два вида пред
ставити
Vta ) Vь)
+-+-+ +
— + - + +
а из овога лако увиђамо , да имамо исто толико прелаза
од положног знака к одречном , колико од одречног к по
ложном знаку и по томе и = P и
e + e' = 0 .
У другом случају можемо значне мене у овом виду пред

ставити
V(а) V(6)
+ - + - + ... t
т.б. број прелаза од положног знака к одречном за једи

ницу је већи од броја прелаза од одречног к положном
знаку и по томе у = u + 1 а отуда
ete' = - 1 ,
И напослетку ако је Via ) одречно a V ») положно , можемо
значне мене овим редом да представимо
V(а )) V (6)
—+ — + +
т.ј. број прелаза од одречног знак к положном за једи
ницу је већи од броја прелаза од положног к одречном
знаку и по томр и = +1 а отуда
e + e' = + 1
По овоме збир ексцеса двеју реципрочних функција мо

жемо увек у овом виду да представимо
( x) 4. Ef (x)
f (x) f (x) (5)
где је s=0 ако су обе функционалне вредности Vta ) и Vь)
истога знака as = +1 ако Via ) и V ») образују значну
мену од мање на више или од више на мање. Услове, од
којих вредности количине £ зависи , можомо и у другом
виду да изречемо, који ће нам доцније требати. Тога ради
ваља само да приметимо , да су V (а) и V (ъ) истога знака ,
ако f(a) са f,(а) а уједно и fb) са f (b) образују значну
мену или сљед ; да је Vis) положио a V ( ) одречно, ако f(a )
и f(a) образују значну сљед а fb) и fb) значну мену и
напослетку да је Va ) одречно Vь) положно , ако f(a) и
f, (ә ) образују значну мену a fb) и fb) значну ељед. Из
оаога изводимо важну теорему.
f (x )
Збир ексцеса двеју реципрочних функција 18 и
f (x)
за омеђије од х = а до x = b раван је нули , ако f(a) са
f(a) aу исто време и fb) са f(b) образују значну мену
или сљед ; исти збир раван је одречној јединици , ако f(a)
са f (a) образује значну сљед а fb) ca f (b) значну мену и
напослетку да је раван положној једници, ако f(a) са f (a)
образује значну мену a f(b) са f, b) значну сљед.
Још одма у почетку рекосмо , да су функције f (x ) и
f (x ) у опште r-тог ип-тог степена а сад ћемо још да прет
поставимо да је n >r. Тада је , неправо разломљена
функција , коју можемо разложити у целу функцију Qи
прави разломак ff (x)
(x)
? тако да имамо
f (x )
f (x )
-
= QQ ++ f:(x)
f (x)
TEOPEMA 111
а како Qкао цела функција никада непролази кроз без

f(x) f (x)
крајности , то је и ексцес од ) раван ексцесу од f ( x)
и отуда у обзиру на једначине (4) и (5)
f (x ) f ( x)
-
а то ће рећи : Ексцес управо разломљене функције можемо
свести на ексцес такође управо разломљене функције , у
којој је само степен имениоца мањи.
Из овога већ увиђамо шта треба да радимо , ако хо
ћемо ексцес функције да опредељујемо. И заиста горњу
операцију треба само више пута да повторимо. Тога ради
помложимо f (x) са ( — 1 ) и узмимо је за делиоца функ
ције f (x) ; остатак f (х) помложимо такође са ( -1) пре
него што га за делиоца функције f (x ) узмемо и тд . или
другим речима ако f (x), f (x ) ,..... fm)(x) исто тако обра
зујемо као кад би између f(x ) и f (x) највећу заједничку
меру тражили стом само разликом , да сваки остатак са
( - 1 ) мложимо, пре но што га за делиоца узмемо, па до
бијамо овај ред једначина
f ( x) f(x)
f,fxj = 0, f (x)
f( x) f(x)
f (x) f (x)
(7)
fm f (x)
fm- (x ) Qm fin - 1
Што се тиче броја функције f (x).......f (x), можемо

приметити , да није већи од степена функције f(x ), јер
је степен функција f (x).....f (х) по реду увек у јединицу
мањи од степени функције , што је пред ном а осем тога
функције са одречним степенима недолазе. Њихов је број,
112 ДІТУРМОВА
као што се лако може доказати раван степену п функције

f(x ) , ако је f (x) (n— 1) гог степена и ако f(x ) и f (x)
немају заједничких корена. Ако је f ( х) последњи оста
тек , онда је , или цела функција или стална количина ,
па зато узимајући ексцесе од свију једначина, добијамо
f, (x )
E) = Е %) + Е,
E) = Е %) + E .
Efm -1(x).
fin - 2(x)
E ff ,n-
,n ( x )
( x)
+ 2n- 2
En x ) = E (-9 ) + E- = 2m
fm - 1((8)
In - 1
Замењујући сваку једначину у ону што је пред њом .

или што је све једно ако их саберемо , добијамо
E) = 2 + 2 + ... + 2... + E )- (8) n - 1
где нам још ваља , да поједине количине 20 ...... Дm-,

определимо. Ма која од њих на прилику 2, зависи од
релације
fk +2 ( x )
E - E fk +,(х)0)+2
т.ј. 2 = 0 aкo f (a) са f (a) уједно и f (x ) са f (b)
образују у исто време значну мену или сљед ; 2 = -1 ако
f (a) са f. , (а) образује значну сљед a fФ) са f. , b) значну
мену и напослетку 2 = +1 ако f(a) са f (a) образује
значну мену a fФ) са fis,b) значну сљед. Тога ради на
писаћемо функционалне вредности од f(x ), f (x)...... f (x)
заједно са њиховим знаком у један ред за х = а а у други
ред за х =-b , тако да имамо
f(a), f (a), ........ , f,,-,(а), f (a)
fb), f ( b),........, f - b), f (b)
ТЕОРЕМА 113
У првом реду имаћемо известан број значних мена и

значних сљеда ; број првих означимо са V , а број других
са W. Исто тако означимо са V, број мeнa a ca W, број
сљеди у другоме реду , тада је
E8 = Y.–у, =w. — w, (9)

Да би то доказали ваља нам само број значних мена
и значних сљеди у оба реда сваки посебице на две гомиле
да поделимо , разликујући , да ли значној мени у првоме
реду одговара значна мена или сљед у другом реду и обр
нуто. Ја мислим то овако. Ако функционалне вредности
f (a) и f (a) образују значну мену , онда ваља још и на
то гледати да ли f. ( b) и fb) такође образују значну
мену или сљед. По томе имамо четири гомиле знакова
мена мена сљед сљед
сљед мена мена сљед
р q r S
ако са р означимо број мeна у првом реду, којима сљеду

у другом реду испод њих одговарају и т.д. У обзиру на
једначину (5) имамо дакле род количина 2, које су (+1)
год количина 2 које су ( — 1) и напослетку q + s коли
чина 2 , које су нула дакле .
2 , + 2++
, 2m-, + 2 -- = p-- r ( 10)
али је у првом реду
V = p + qи W = r + s
а у другом реду
V, = q + r, W , = p + s
и отуда
р r = V. — V ,= W. — W , ( 11 )
114 IfТУРМОВА
и напослетку у обзиру на једначине (8), (10) и ( 11 )

b
E ) = y.y,= W.— W,
a
као што смо и хтели да докажемо. Из овога сљедује врло

лако правило за рачунање ексцеса :
Ако тражећи разломљеној функцији у највећу за
једничку меру сваком остатку пре него што га за делиоца
узмемо знак променимо и све остатке заједно са f(x ) и
f (x) у један ред напишемо стављајући х == а а у другом
f (x)
реду стављајући х = b ексцес функције за омеђије
f ( x)
од х = а до x = раван је разлики значних мена или
сљеди у оба реда.
При изводењу последње теореме претпостављено је
ћутећки да ни једна од функција f(x ) f( x), ......fm)(x) ни
за х = а ни за х = b не изчезава а међу тим и то је врло
лако могуће ; па зато је нужно да испитамо , да ли у том
случају наведена теорема какве промене трпи. Почем су
а и ъ повољни бројеви , можемо их увек тако изабрати,
да f(x ) ни за х = а ни за х = b не изчезава. Излишно је
ваљда , да споменем , да ова претпоставка сам посао ни
најмање нескучује ; јер ако незнајући корене једначине
f(x) = 0 , случајно узмемо за а или b или и за обе такве
вредности, које f(х) задовољавају, треба да нам је добро
дошло , да смо тако олако један или два корена изнашли .
Осим тога треба само а — д место а и b + d место - да
ставимо, где је д повољна али врло мала количина, барем
мања од најмање корене разлике, па да ексцес у том оме
фију нађемо.
Осем претпоставке , да f( x) ни за х = а ни за х = b
не изчезава , може се лако догодити , да ма која друга
ТЕОРЕМА 115
функција за а или за фили и за оба изчезава. Ми ћемо

узети, да је на прилику f(a) = 0. Из једначина (7) ако
их од именилада ослободимо
f( x) = Q , f (x) — f ( x)
f (x) = Q, f (x) — f (x)
f,-, (x) = Q f (x) — f( x)
( 12)
fn-„(x ) = Qm- fm- (x) — f (x )
fm- (x) = Qm f (x )
добијамо за = a f (a)== f (a) а то ће рећи , ако која
од функција f (x)......f (х) за какву специјалну вредност
за хизчезава , за исту вредност функција пред њом и
функција после ње противположеног су знака али исте
бројне вредности. Из овога није тешко показати и сам
утицај на број мeна и сљеди при опредељавању ексцеса,
ако ма која функција у среди изчезава . Ако је као што
претпостависмо f ( a) = 0 , онда функционалне вредности
f -,(а), f (a), f (a) могу образовати ова два рода знакова
to
0+
у којима имамо само по једну значну мену а ни једну сљед .
Ставимо а— д место а, где је д изчезљиво мали број, све
функције f(x ), f (x)...... f(x) , f(x)..... f (x ) имају из
познатих узрока не само за х = а и х = a - исти знак
него и за све вредности између аиа — да по томе и све
номенуте функције образују и за х -ка и = a — д исти
број значних мена и значних сљеди . Осем тога функцију
f( x) = 0 све вредности између аиа — д незадовољавају
по познатој теореми из теорије једначина , па по томе је
8*
b
f (x) f ( x)
E) = f (x )
Ef
( x)
: —
При рачунању ексцеса за омеђије од х = a — 4 до

х = b треба нам још само да определимо знак од f (a -0) ,
јер све остале функције као што рекосмо имају и за х = a
и x = a — д исти знак а њихова бројна вредност и онако
нас се не тиче . Функција f(a— д ) може бити положна или
одречна и по томе функционалне вредности f (a- д )
f(а — д ) и f.,(а — д) могу ова четири реда знакова да
образују
++ — , ++
t 2) ti
Свака од ова четири реда даје једну значну мену и
једну значну сљед а ако знак од f(а — д ) изоставимо,
имамо једну мену а ни једну сљед. По овоме дакле број
значних мена у реду функција f( x)...... f (x ) остаје исти ,
ако која функција у среди изчезава т.ј. као и пре
І)
E) = y. — V,
a
Из овога узрока бројимо само значне мене а не значне

сљеди , кад ексцес рачунамо.
Последња функција f(x) неможе ни за х = а ни за
х = b изчезавати. Она је стална количина или функција
од х. Ако је стална количина , онда зато што је стална и
Ішто од x независи , неможе ни за какву вредност за х ни
изчезавати , а ако је функција од х , онда је она и чиње
ница од f(x) као што се из (7) увиђа и као што ћемо мало
доцније показати. По томе она не може нити за х = a
ити за х = b изчезавати, јер би тада и f( х) за ту вредност
изчезавала а ми при рачунању ексцеса претпостављамо,
да то није.
ТЕОРЕМА 117
Остаје нам још да испитамо случај ако две или више

функција за х = a или x = b изчезавају и једно до друго
стоје. Овај би случај врло неудесан био , јер тада не би
били у стању , да ексцес рачунамо. Међу тим то је не мо
гуће, ако а и b нису корене једначине f(x) = 0 , што ми
претпостављамо. И заиста ако би f (a ) = 0 и f (a) = 0
било , онда по једначинама О морале би и све остале
функције за х = а изчезавати дакле и f( a) = 0 , што је
нашој претпоставци противно или другим речима две
функције, које су једно до друго не могу за једну исту
вредност за x да изчезавају, ако и f (х) за ту вредност
не изчезава.
Функције f (x ), f(x) , ...... f (х ) заједно са њиховом

употребом при тражењу броја реалних корена једначине
f( x) == 0 уведене су у науку први пут од Штурма па зато
се и називају штурмове функције или остатци .
ІІІ.
Из сматрања разломљене функције :) = V видесмо ,

да број реалних корена од f( x) = о стоји у свези са ексце
сом функције V. Сад хоћемо ту свезу мало боље да испи
тамо. Ако је функција f (x ) nfоr степена и њени корени
a , a , ..... а , сви један од другог различни , онда имамо
f(x ) = х” + а , х " - + + ар- , хға,
= (x - a) (x— а,)..... ( x - a - )( x - a )
Први диференцијални количник ове функције
f(x) = nx"-г + а, ( n — 1) х"-" + .... + ,
n- 1
" E (x - a )(х - а,) + ( х - а ,- )

делећи са самом функцијом , добијамо
f'(х ), -
f (3) ха + х-- а. + + -ap - I + -а ( 13)

XХ
Означимо са број, који је мањи од најмање разлике

свију корена и ставимо у ( 13) за х све вредности између
( а — д) и (а+д ) , сви чланови исте једначине на левој
страни крајне су количине осем члана — ау , по томе је и
њихов збир, који ћемо краткоће ради са x да означимо,
тако да је
f (x ) 1
f (x) X—ak + Х;
напротив за х = а — д одречан је а за х = а, + д
X- ak
f'( х)
положан . Разломљена функција f (x ) за х = а , постаје
безкрајна и то са скоком од — скҒх. Што вреди за
х = а , вреди и за сваки други корен једначине f (x ) = 0,
f'( х )
а почем је број корена , то и функција f (x) постаје само
n - пута безкрајна и то увек са скоком од — ок + .
f'( х )
Ако у функцији f (x) за х све реалне вредности од
х = а до = b ставимо, она ће само толико пута безкрајна
постајати и то увек са скоком од — к + , колико
реалних корена једначина f( x) = оу том омeђију има. Из
овога сљедује : Број реалних корена једначине
f ( x) = 0 , који између аир леже , где је а < b , ра
f'(х)
ван је ексцесу функције f (x ) за омеђије од х = a
до x = b. Ето то је чувена штурмова теорема .
Сви положни корени леже између 0 и + х а одречни
између 0 и - , ако је дакле
f'( х)
E f ( x) р
Erf'( х) = 4
ТЕОРЕМА 119
онда и једначина f(x) = о има р положних аq одречних

корена. Разуме се по себи , ако f(x) no" степена , да она
само п корена има и да је p +qn и то ако је p + q
= n , сви су корени реални а ако је ptq < п , онда она
има n — ( p + q yображених корена .
При овом испитивању изреком је претпостављено , да
су сви корени један од другога различни , зато хоћемо
сада онај случај, кад f(x) им више једнаких корена за себе
да дискутујемо. Претпоставимо, да у једначини f(x ) = о ко
рен ар- пута , корен a q-пута, корен а, г-пута и корен а .
s -пута долази а осем тога да je p+ q+r+s =n, онда имамо
f(x) = (x— а )" (x— а ,)" (x— а )" ( x — а )°
и ако први диференцијални количник
f'(х ) = p (X— а )"-' (x— а )" (x - a )" (x— а )"
q(X— а )" (x— а )**'(x - a ,)" (x - a )
r (x— а )" (x— а ,) " (X— а )'-'(x— а .) 1
s (X— а ) (x— а )" (X— а )" ( X— а )"

са самом једначином поделимо , добијамо
f (x) P S
+ + х— аз + ( 14)
f ( x) х— а і хар x - а 4
Ако у овој једначини за х све вредности између х =

а — д их = а, + д стављамо , она ће за х = а, постати
безкрајна и то са скоком од — ок + х. То исто вреди
и за остале корене а,, а , а . Из овога изводимо : Број.
реалних корена једначине f (x) = 0 између а и b , раван
f'( х )
је ексцесу од f(x) за омеђије од х = а до x = b , ако јед
наке корене као просте т.ј. само једаред бројимо.
f (x)
Из свега овога увиђамо, да са ексцесом од f (x) Можемо
определити број свију реалних корена , колико их једна
чина f(x ) = о има , који су један од другога различни. Да

ли f( x ) има и једнаких корена , из самог ексцеса недозна
јемо. Међу тим рачунање ексцеса стоји у тесној свези са
jeднaким коренима. И заиста ако првом диференцијалном
количнику овај вид дамо
f (x ) = (x— а ) -' (x— а )** '(x— а )" '(x—а )
[ p (X— а ) (x— а ) (x— а ) + ......]
увиђамо на први поглед , да f( x) и f'( х) имају заједничку
меру ( -a)"-' (x— а,)" '(x—а ) - (x— а ) -". Обрнуто
ако f(x ) и f(x) немају заједничке мере , онда и f(x )
нема једнаких корена. По овоме дакле тражење једна
ких корена у f( x) = 0 сведено је на тражење заједни
чке мере између f( x) и f (x). Да ли f(x) и f (x ) имају за
једничке мере дознајемо из последње функције f(x). И
заиста ако је као увек функција f(x ) ntor степена , онда
је f(x) (n— 1 )тог степена , f (x ) (n— 2)*ог степена и тд.
т.ј. степен сваке штурмове функције у јединицу је мањи
од степена функције што је пред њом. По овоме дакле
последња функција f (x ), почем одречни степени од ху
ни једној недолазе, пта је на реду и њен степен у односу
на х нула т.ј. она је стална количина. Међу тим могуће
је , да се ред штурмових функција пре свршава и да је
f (х ) последња у реду.
У тој претпоставки добијамо по (7) овај ред једначина
f (x ). f ( x)
f'fx )) = Q,
-
f' (х)
f'( х ) f(x)
f (x) Q, f (x)
f- s(x) f (x )
fk - 2 (x ) Q..
k - 2
fk- . ( x)
ТЕОРЕМА 121
fk- (x ) f( x)
fi -1 (x) - Q-,, ft - 1 ( x)
f - 1 (x )
f (x) - Q..
Из последње једначине увиђамо , да је f (x ) са f (x)
дељива; осем тога помложимо претпоследњу једначину са
f (x) и поделимо је са f (x), тада добијамо
fk - 2(x) fk- ( x) -1
f(x) Qk if ( ) - =
а почем су Як и Q-, целе функције дакле и њихов про
извод , то мора и f (x) са f (x) дељива бити. Ако ово
исто повторимо и са свима другим једначинама , добићемо
напослетку , да су f (x) и f ( x) са f (x) дељиве.
Из овога изводимо. Једначина f(x ) = 0 има једнаких
корена , ако је последња штурмова функција f (x) заиста
функција од x ; иста једначина нема једнаких корена, ако
је последња функција стална количина. Разуме се по себи
а није тешко и доказати, да је последња штурмова функ
ција , ако је заиста функција од х , не само заједничка
мера између f( x) и f ( x) него у исто време и највећа за
једничка мера.
Напослетку хоћу да напоменем, да теорија ексцеса са
Іштурмовим критеријама служи не само за опредељавање
броја реалних корена какве једначине него и за само од
вајање корена по њиховој бројној вредности. И заиста по
чем су количине а и b, које за омеђије узимамо , повољне,
можемо их увек тако изабрати , да између њих само је
дан корен лежи. У практици узимају се за аи обично
декадни бројеви
– 100 , — 10 , -1,0 , +1 , +10, +100 ,.....
јер се резултати таквих замена врло лако рачунају. Које
би бројеве после ових као замену ваљало узети , дознаје
се из ексцеса за поједина омeђија. Тако на прилику ако би

1
ексцес био два или три за омеђије од x = + 1 до x = + 10,

онда би понајбоље било, да х = 5 ставимо и тд. док тако
неби све реалне корене један од другога одвоили.
IV .
Осем штурмове теореме има у теорији једначина још

и других теорема, којих је цељ такође опредељавање броја
и омeђија реалних корена дате једначине , али се све као
што је познато нарочито зато разликују од штурмове тео
реме , што по њима обично нисмо у стању да извесно до
знамо , да ли у извесном омeђију дата једначина заиста
има толико корена , колико их ма која од тих теорема
показује, него само да она може имати толико корена ;
осем тога све су оне нужно сљедство теорије ексцеса и
штурмове теореме. Мислим да неће бити излишно ако се
и у самој ствари покаже.
Број реалних корена једначине f(x) = 0 за омеђије од
х = а до = b може само у јединицу већи бити од броја
реалних корена прве изводне функције f (x ) = о за исто
oмeђије. И заиста по једначини ( добијамо
b f'( х ) b f (x)
€ 8
f (x) a
f'(х )
где је 2 = 0 или 2 = + 1 . Означимо са ти m' број ре

алних корена од f(x ) и f'(х) за поменуто омеђије, по штур
мовој је теореми
» f( x)
= m,
€ f(x)
оf (x)
напротив ексцес ѕ f(x) раван је разлици , коју доби
ТЕОРЕМА 123
f (x)
јамо, ако број скокова функције ( ) од — юк + ю оду
змемо од броја скокова од + юк — , а почем као што
f (x)
је познато f ( x) само m' пута може у том омeђију кроз без
крајност пролазити , то сљедује
ht (3) =
S. Р(х) < m"
Напослетку највећа је вредност , коју добити може
положна јединица и по томе
m - m' + 1
као што се хтело да докаже. Осем тога није тешко пока
зати, да реални корени једначине f'( х ) = о леже увек из
међу реалних корена једначине f (x) = о али само обрнуто
између два реална корена од f (х ) не мора реалaн корен
од f(x ) = 0 лежати него може бити. и уображен. Између
осталога ове се критерије могу извести и помоћу једна
чине О ).
Ово је правило познато у теорији једначина под име
ном ролеове теореме , премда је Ди. Гуа први при
метио свезу између дате једначине и њених изводних
функција. Старије аналисте извели су из ове теореме тако
названу методу каскада , са којом су хтели број и омеђије
реалних корена алгебраичких једначина да определе,
али је ова метода веома оқолишна и не потпуна , јер као
што рекох по њој није нужно сљедство, да f( x) = 0 мора
имати реална корена између аир , ако су аир реални
корени од f(x ).
Буданова и Фуријева теорема. Ако у једначини n ?ог
степена и њеним изводним функцијама
f(x), f (x ), f”(x), ......, f("- ") ( x), f”(x )
место х једанпута а другитут ь ставимо , тако да имамо

ова два реда
f (a ) , f (a) , f"(а), ........ , f(" -" (а), f " (а)
fb) , f(b) , "Ф) , ........ , f("-" Ф), f " Ф);
број реалних корена једначине f(x ) = 0 између аир ра
ван је или мањи од броја, који добијамо, кад број значних
мена другога реда од броја значних мена првога реда
1
одузмемо, при том да је а < b.

Означимо са m, m , m, ........ , m,- број реалних ко
рена од једначина f(x ), f(x), f"(x ),..... f(" - " (x), који леже
између аи b. По ролевој теореми у обзиру да је f ")(x )
стална количина , добијамо
mm, + Е , m , Zm, +2......., m = m ,-, + 2.-.
а отуда сабирајући ове једначине односно неједначине
m2, +2, + ...... + Е. Е. n- 1
Ma
која од количина 2 на прилику 2, равна је нули ако
f(a) са f (a) а у исто време f(b) са f (b) образују
значну мену или сљед ; иста количина равна је (+1 ) ако
f (a) са f. ,(а) образује значну мену a f (b) са f . , (b), значну
сљед и напослетку равна је ( -1 ) , ако f (a) са f. , (а)
образује значну сљед а f(b) са f., (b) значну мену . Озна
чимо са р број мeна у првом реду , којима такође мене
у другом реду испод њих одговарају ; са q број мeна у
првом раду , којима сљеди у другом реду испод њих од
говарају ; са r број сљеди првога реда , којима такође
сљеди у другом реду испод њих одговарају и напослетку
ca s број сљеди првога реда , којима мене у другом реду
испод њих одговарају , тако да имамо ове четири гомиле
знакова
ТЕОРЕМА 125
мене мене сљеди сљеди

мене сљеди сљеди мене
р Я r S
По овоме дакле (p + r) количина 2 равне су нули ; них

4 равне су положној јединици а њих я равне су одречној
јединици и отуда
2 , +2, +2, + + 2.-. = q – 8
je ако са у број значних мена у првом реду a ca V ,
број значних мена у другом реду означимо
V = p + q , V, = p + s
а њихова разлика
V. — V , = q — ѕ
и отуда напослетку
mTV. — V,
као што је и требало, да се докаже.
Чувено картезијево значно правило специјалан је слу
чај буданове теореме. И заиста ако + место b ставимо,
функција f(x ) и све њене изводне функције добијају знак
сачинилаца од xу највећем степену. Ови су сачиниоци,
претпостављајући, да је једначина уређена
1 ; n ; n ( n — 1 ) ; .......... ; 12 3 .....( n — 1 ) n
т.ј. све положне количине и по томе V, = 0. Напротив ако
о место а ставимо, функција f(x ) и све њене изводне функ
ције добијају знаке - својих сталних чланова а ови су по реду
а" ; 1. а- ; 1.2. а , ; ........ ; 1.2.3 .... (n—1 ) а,; 1.2.....
или што је све једно знаке сачиналаца дате једначине
a ,; a = . а ; 1
и по томе V, равно броју значних мена у датој једначини
дакле тZV, као што је и требало да се докаже .
у.
Са штурмовом теоремом у стању смо , да број и оме

ђија реалних корена поуздано определимо али број уобра
жених корена дознајемо тек посредно ако т.ј. број реал
них корена од степена једначине одузмемо. С теоретичке
бар стране занимљиво је , да се и ово питање непосредно
реши , т.ј. да број и омеђија и уображених корена какве
једначине определимо . Ако у једначину тог степена
f = z" + a,z"- + a,z"-2 + ... + a,- 1 z + a" n - 1
х + і у место и ставимо и реалне од уображених количина

одвојимо , добијамо
f (x + i y) = Ф (x, y) + і ф (x ,y)
= utiv ( 15)
Стављајући за хи у постепено различне вредности, ии у
добијају такође друге и друге вредности , међутим оне
вредности за хи у , за које је у исто време и = 0 и ү = 0
сл . 1 . називамо корене једначине f(a) = 0.
. Све вредности за ҳи у можемо пред
р / Р a стављати у равнини ху као координате
в какве покретне тачке , тако да свакој
-Х
вредности за хиу одговара једна та
чка у равнини ху и обрнуто. По овоме
дакле тражење корена једначине f( x
+ iy) можемо свести на тражење тачака уравнини ху, ко
јих кординате једначину f(x + iy) задовољавају.
Из овога већ порађа се питање, да ли у повољној кри
вој линији ABCDA , која у равнини ху лежи , има тачака,
којих координате једначину f( x + iy) = о задовољавају.
Кошије први је ово питање решио. Ако као и пређе под
ексцесом функције - разумемо разлику, коју добијамо, ако
ТЕОРЕМА 127
број скокова цункције од + ок — х од броја скокова

од — к + х одузмемо , онда кошијева теорема гласи :
ексцес функције за еве координатне вредности оних та
чака , које су на периферији закључане линије ABCDA,
раван је двогубом броју уображених корена једначине
f( x + i y) = 0 , претпостављајући да на периферију исте
линије нема тачака, којих су координате корене једначине .
Претпоставимо по најпре, да од свију тачака које су
у периферији линије ABCDA само тачка Ри то само је
данпут ову услову испуњава , т.ј. да су њене координате
хо , уо , прост корен једначине f( x + i y) = о а осем тога
да је повољна линија ABCDA сматрајући је с тачке Р
сведена. Тачку Ри повољну тачку Q на периферији ли
нији ABCDA cаjузимо правом PQ и означимо са r њену
дужину а са фугао, који она са положном осовином апсцисе
закључава , тада су координате тачке Q.
х = X, + z cos Ф
y = y. + z sin Ф
и ако ове вредности у саму једначину ставимо
f( x + iy) = f(x , + iy,) r (cos ф + i sin + .......... +
fk(1)(хо +iyo)
..., ..
1 2 3 •• п r" (cos gti sin o )"
Напослетку ставимо
fth)(хо + iyo)
1 2 ..... k = -R: (cos Yu + isin yn)
што је увек могуће , онда у обзиру на познати моавров
образац једначина добија овај вид
f(x + i y) = R r [cos ( p + ) + i sin (p + ' )] +
+ R , r" [cos ( n + Ф.) + i sin (no + і ф.) 1
= utiv
Још нам је нужно, да определимо вредности од ти Ф

за које су први чланови од цих већи од збира свију оста
лих т.ј. да је
R, z cos ( p + ' ) > R , r° cos (2p + Ф,) +
+ R r" cos (no + Ф.)
R, r sin (p + ,) > R , r” sin (2ф + Ф,) +
+ R r” sin (no + Ф.).
То бива врло лако . Највећа је вредност коју sinus и со
sinus могу добити положна јединица , по томе обе нејед
начине биће подкрепљене , ако на левој страни свуда место
sinus - a и cosinus -а положну јединицу ставимо ; претпо
ставимо још да је r < 1 и ако краткоће ради
R, + R, + + R , -R
ставимо , обе неједначине добијају овај вид
R, r cos ( @ + .) > R
R, r sin (p + ) > R
Количина везана је за услову r < 1 , осем тога претпо
, Ry : >
ставимо да је s <Ry
Ri ; међу тим све је једно да ли R ,
1 , само кад r обе услове испуњава . Тада имамо
cos (p + )> ,
sin (p + + ) > ја
Апсолутна вредност соѕinus - а већа је од за све
вредности од ф ++, = за до вт а тако исто од р + Ф.
ал 9л
-
до а ; напротив апсолутна вредност sinus-а већа је
до , за све вредности од ф + Ф. = 1 до зда тако исто
од ф + , - вт до 14. За те исте вредности од ф + Ф.
биће наравно и први чланови од ии у већи од збира свију
осталих , ако при том гнаведене услове испуњава.
ТЕОРЕМА 129
Сад није тешко определити и ексцес од кад тачка

Q целу перифорију АВСDA опише с претпоставком да
пречник вођа е поменуте услове испуњава. Оне положаје
тачко Q за које је
3л 5л . Пл
ф + Ф. = 42, 43 42 42
означимо са Q,, Q,, Qar Q и претпоставимо да је у тачки

Q, почетак двизања с оним правцем, по коме положна осо
вина апсцисе најближим путем к положној осовини орди
нате прелази. При двизању тачке Q од Q, до Q, угао
ф + добија све вредности од 7 до ; за све те вред
ности први члан од V већи су од збира свију осталих и
чланова а у исто време од нуле различан , по томе и

за све те вредности непролази кроз безкрајност дакле и
ексцес нула .
Од тачке Q, до Q, функција V мења свој знак, јер је
3п
за ф + Ф. е први члан положан и већи од збира свију
осталих а за ф + = Тодречан и такође већи од збира
свију осталих чланова , по томе функција у као непре
кидна пролази бар једанпут или непаран број пута кроз
нулу , тако да имамо
3л 5л
4
to - oto >
међутим је за сво то време двизава функција и одречна

и по томе број скокова од — юк + у јединицу је већи
од броја скокова од + к — w или другим речима од Q,
то , ексцес је раван јединици.
Од тачке Q, до функција V увек је одречна а по
томе и ексцес раван нули .
Од тачке Q, до 9, функција у мења свој знак , јер је
први члан за 1 одречан и већи од збира свију осталих а
Глсник xxү .
130 ПІТУРМОВА
9л
за положан а такође и већи од збира свију осталих
чланова , по томе функција у пролази бар једанпут или
непаран број пута кроз нулу тако да је на прилику
7
өт
-oto - ot
За сво то време функција и положна је па по томе и ексцес
и
од с раван јединици.
Одма за овим постаје питање у каквој свези стоји
ексцес £ $, ако су координате тачке Р сложен корен на
прилику к-пута. У том је случају, као што је познато
f(x , + iy ) = 0, f'(x, + iyo) = 0,...... *-'(x, + iy ) = о
и по томе
f(x + iy) = f1 (x +iyo) * (cos p + i sin p) + ... +

2 ....
f(")(x + iyo)
1.2 ...... n r " (cos o tisin g)".
или ако и овде као пређе
f(т )(x + iyo) -
1 2 .... m fin ( cos Om ti sin om )
ставимо , у обзиру на моавров образац добијамо
f(x +iy) = er" [cos (k p + 0.) + i sin (k ф + 0*)]
++or" [cos (no + 0 .) + i sin (np + 0 .))
Л
= u + iy.
Означимо краткоће ради
et et " е, = R
и претпоставимо да је пречних вођа е мањи од оба броја
R, V ;
1 и > онда изводимо врло лако као и пређе , да је
Pk
први члан уи већи од збира свију осталих чланова за
кр + 6). = до 3 г до .......... ; -л до вил
ТЕОРЕМА 131
а тако исто да је први члан од V већи од збира свију

Осталих за
........ ; **
к р + 0 = 1 до 1 ; * до * ;... л до ві- л
Напослетку оне тачке на периферији линији ABCDА којих
полупречници вођеr са осовином апецисе по реду углове
п — 4 өк Зл—4 өк
>
(8k—1) п — 4 ОК
4k 4k 4k
закључују , означимо са Q , , , ...... , и узмимо тачку

Q , за почетак двизана. При двизању тачке Q од Q , до
Q, угао ko +0, добија све вредности од до зе. За све
те вредности први члан у V положан је и већи од збира
свију осталих чланова па по томе и ексцес од V у том
oмeђију раван нули.
Од тачке Q, до Q, функција V мења свој знак , јер је
за за први члан положан и већи од збира свију осталих
5л
његових чланова, а за 4 одречан и такође већи од збира
свију осталих чланова, по томе и V пролази бар једанпут
или непаран број пута кроз нулу , тако да имамо
3л 5л
1.
to - 070
међу тим је за све те вредности функција и одречна и по
томе број скокова функције од — юк + у јединицу
већи од броја скокова од + ок — ю , дакле £ у оме
фију од Q, до Q, раван јединици.
Ако иста проматрања продужимо и при даљем двизању
тачке Q добијамо подобне резултате т.ј. да је ѕѕ од
Q, до Qa ; Q, до 0,5 ...... ; Q.k-, до Qak
увек раван нули , напротив у омeђијама од
Q, до Q.; Qa дo Q, ; ........ ; Q., до ,
раванјединици и по томе = 2к за цео обим линије ABCDA.
9*
Напослетку ваља нам још да проматрамо свезу између

ексцеса и броја уображених корена , кад линија ABCDA
више корена опколава, који су један од другога различни.
ca , 2. Тога ради претпоставимо , да линија
АСDA један сложен корен опкољава ,
A!
PР с 'који к-пута једначину задовољава а .
ексцес од ACDA означимо са £ .. Исто
тако узмимо , да линија ABCA к-пута
сложен корен опкољава а ексцес од АВСА означимо са £ ,.
По досадањем имамо
€ ,1 2к , , 2к .
Означимо даље са £ ексцес за линију ABCDA , онда по
стоји ова свеза између сва три ексцеса
S = , + s = 2 (в + в ).
а
за
И заиста ставимо £ , = 2 , + , где је 2 , ексцес од
oмeђије СDA за 2 за омеђије AC , исто тако ставимо
s, = 2 , +2” где је 2 , ексцес за омеђије ABC са 2 "
ексцес за омеђије ВА па имамо
€ , + s, = 2, +2, + 2 + Е"
Али колико пута функција + од А до С постаје безкрајна
са скоком од — хк + х и обрнуто , исто толико пута
постаје и од с до А безкрајна само увек са противним
скоком од + к — w и обрнуто. Ако је дакле 2' =
р— 4 , онда је = -p + q и по томе + 2 " = 0.
Па зато је и
€, + s, = 2, +2,
Збир оба ексцеса 2, +2, раван је потпуно ексцесу 8 ,
па зато је
& = , + s , = 2 (к, + .)
као што је и хтело да докаже.
ТЕОРЕМА
133
Још нам ваља да покажемо, како се тражи ексцес функ

ције — са две пременљиве. То бива врло лако ако я све
Сл . 3.
демо на функцију са једном непознатом.
9
И заиста место повољне линије ABCDA
д. узмимо правоугаоник авед и ставимо
op = x, , oq = X,
9 ар = y, , dp = y,
да имамо
x292 Ф (xy) Х ? ф (xy ) +8У ф(31) +Х ! (ху, ) У Ф(x ,y)
& +(x )— Хі ( рху
y ) ( x , y)
Х.
(ху. )+8 Ф (x , y )
ХУ yi У.
али је у опште
Ф (x) а Ф (x )
&Ф(3) & P(3)
и по томе :
ХУ2 ф( xy) X2 w(худ) + У? (x,y) X2 ф (ху. ) У ? Ф (x , y)
8 S ( x , y) € €
Xiya
(xy) — х
(xy )
У1 Хі ,
( ху.)
yi
ф (x , y )
Рачунање штурмових функција.

I.
Рачунање штурмових функција по методи највеће за

једничке мере није истина тежак али доста досадан посао
нарочито , ако је степен дате једначине већи од четири и
ако су њени сачиниоци повећи бројеви. Зато хоћемо овде
да покажемо и друге начине , са којима се до штурмових
функција доћи може. Пре свега нужно је , да би се боље
разумело оно, о чему ће доцније бити говора, да неколико
речи кажем о симетричким функцијама и детерминантама
ма какве алгебраиске једначине.
Означимо као и пређе са a , a ,, ..... а, корене једна
тор
чине п' степена
f(x) = x” + а, х"- + • + a - x + a,
па одма имамо познату већ релацију

f ( x) + f ( x) f( x)
f (x ) = X- A1 х а2 +
+ X- On
Поједини чланови на левој страни ове једначине целе су

функције , јер је свака функција са њеном кореном чиње
ницом без остатка дељива . И заиста ако краткоће ради
k-ти члан са Q, означимо , добијамо
Q = а, [х” — а + а,(х"-" — "- ")++ (х— а)]
и ако у самој ствари деобу извршимо и по степенима од
х уредимо
= x "- + (a , + а ) х"-" + ........ + (а + а , а + .
+ а, аға, ) x +
+ (а "- + a,a ' + + а ,аға, ).
Стављајући k = 1 , 2 , ...., добијамо постепено све чла
нове а отуда и њихов збир
р - 3
f (x ) = nx " + (s , + na,) х"-+ (s, + a , s, +- na,) х
++ (s, + ... + na,)
ако по уведеном обичају
a + a + ... + a = ,
ставимо. Срављујући сачиниоце равних степена од x до
бијамо познати Нутон - жираров образац
a, + s, = 0
2а, + a,s , + s, = 0
За, + a,s, + a, s, + s = 0
( 16)
ka, tak_s, + а „ s, + + a,Sk-, + sk=0
с овим образцем можемо двојако да се користимо ,
опредељујући збирове корених степена из сачинилаца јед
TEOPEMA 135
начине или обрнуто опредељујући сачиниоце једначине из

збирова корених степена. Једначине ( 16) линијарне су и
по ѕ и по а па зато по познатом начину разрешавања
линијарних једначина помоћу детерминаната добијамо
Sn = (- 1)") a,, 1 , 0 , 0 , . 0 0
2а,, а , 1 0, . 0 0
За , а , а,, 1 , . . оо
( 17)
( k + 1)а- , ауа ,, а -....а,, 1
k at? а- , а- , au - gy... а ,, а ,
jep je
1 0 0 . 0 0 = 1.
а, 1 о оо
ја, a 1 0 0
І
ак- , a , ak - 3, .... а. , 1
Из образца ( 17) добијамо на прилику збирoве од пр

вих пет корених степена
s 1, а,
- ,
s, = (- 1 )* | a , 1 а ? — 2а,
2а , а ,
s, = (- 1 )* | a, 1 о | = — [а — За,а, + За,
2а, а, 1
За, а, а,
s. = ( - 1)*| a , 1 , 0, o = a —4a*a, +4a,a, + 2а; +4а,
2а ,, а , 1 , о
3а , а,, а ? 1
4а ,, а , а,, ,а 1
8. = (- 1)* | a,, 1 , ооо | = — [а; —-Баа,-- 5а,а; +

2a ,, a,, 1 , 00 + Ба? а, — 5а,а ,
За, а, а, 1 о —5а,а , + ба ).
4a, a, a, a , 1
| 5a, a , a , a, a,
и т.д.
Обрнуто из једначине (16) добијамо поједине сачи
ниоце једначине и то у виду
1 0 0
s ,1 1 о
a = ( - 1)* 1.2.3....
1 k оо
s, 8 , 2 .
.
s , s, s. 0 0
18
s- Sk , Sk -.........., (k— 1)
s , , Sk- , Sk -...... S,, S, S,
Тако на прилику за први пет сачинилаца добијамо.
а, 8s 1,
|s
1)* .sS,, S,1
a,=(-1) [ s,
+ s
-
а, (-1)°.s, 1 о +123 [8%-38,8,+ 28 ]

1.2.3
s , s, 2
S3, S, S ,1
( -1)4.Js, 1 0 0 1
a, — 1 - + [s — 6ss, + 8ѕ,8, +
1.2.3.4 1.2.3.4
IS, S, 2 O
+ 387–68 ,]
S , S,2 S ,1 3
1
IS, S, S, S ,
1
( -1) * Is,1 1 ооо [s — 10ss, +
a= 1.2.3.4.5
S, 2 0 0
S 2, S,
1.2.3.4.5
+-15s, s, +
s 3, S ,2 S ,1 30 +20 (s s - s,s.)
s , S, S , S , 4 2
— 30s, s, + 24s,
S 5, S 4, S , S 2, S 1,
и т.д.
ТЕОРЕМА 137
Ово до сада о симетричким функцијама довољно је за

наш посао , па зато ћемо одма да пређемо на производ
свију разлика од п основака. Ако краткоће ради и по
уведеном обичају са
P (ауа , ....а ) = (a,-а ,)(@,-а ,)( @t- a )(a ,-а ).....(а - а )
(а - а ,)( a ,-а ,)(a - a ) .... (a ,-а,)
( а ,-a )( a ,-a ) ... (a ,-а,)
(а-,-а,-)(a,-a-)
( а -а- )
означимо , онда постоји ова једначина
P (a ,a ,.... = + 1 1 1 ...... 1 1
a , a, a, .......@ - a.
2 2 2
а а , а.
1
..а а ? 3 р
р - 2 р - 2 n -2 р - 2
(19)
а, “ а, а ахn - 1
а.
р - 1 n- 1 n - 1 д- р-1
а 'а, а р - 1
а ‫מ‬
О истини ове једначине уверавамо се понајлакше , ако

само помислимо , да детерминанта изчезава , ако су два
основка равни на прилику a = ај, јер добијамо детерми
нанту , у којој су основци у два реда један другом равни
а тада као што је познато она изчезава . Из овога сљедује
непосредно, да се у детерминанти чињеница (а, — а ) на
лази а почем су іиј повољне сказаљке ; то се у детерми
нанти све чињенице . као и у производу Р налазе . При свем
том ова услова за а; = а , може да се испуни а да једна
чина између детерминанте и производа непостоји , јер зато
је на прилику довољно , ако претпоставимо , да је детер
минанта равна
P(a ,a.......а ). ( a, a , .... а ),

али ова претпоставка неможе постојати , јер је степен де

терминанте
0 + 1 + 2 + 3 + ... + (n— 1) = (n —1)n

а тога су степена и сви чланови производа P , дакле јед
начина ( 19) заиста постоји.
Ако обе стране једначине на други степен подигнемо,
добијамо
1
P(a,@ ..... а .)* =1 1 1
а, а, а. а р.
2
а.1 2 д.
n - 1 р - 1
а , "а, aа -......at
Производ две детерминанте такође је детерминанта
иетога степена , по томе и квадрат какве детерминанте.
Ако са аи ъ основке обе детерминанте означимо , општи
основак с производа, добијамо по познатом обрасцу
Giy = ar, b , + алу , ъ , + .... Dun
+ aiym be
То моме је
P(a,...а.)*= \ n ; a , + a , + " + a , ;........;
р -1 р- 1 р- 1
, +а ,
a , + a+
2 2 2
a , + a , + " + a ; a + a, + tamj .......

a + a + ... + a,
2 3
" + a ; a + a + " та,

a + a, + ... р+ 1 р+ 1 D +1
a , + a, + - + а.
ТЕОРЕМА 139
n-2 р-2 р -2 n- 1 n- 1 р- 1
a + a ,++a , ; аға , " + а,

2-3
а + а + ... + a
a, + 1.. +a , a + , +...+ a ......
... 2n-2 2n -2 2n -2
a + a + ... + a .
или ако као и пре
@ +а + " + a =8
Ставимо
P (a ,a ,....а .)* = S, S, S, ..... 8.- SS.-ol

S, S, s, ..... S. S.
s, S, S,4 .... S. n + 1
(20)
Sn , S.- S. ..... Sn- Sh-.
Sni Sh ... Sn- , S.. -2
S
Последња детерминанта као што ќе се доцније ви
дети веома је важна за штурмову теорему , ако количине
а , а, - а, као корене дате једначине сматрамо , зато
ћемо јој дати други вид , који добијамо , ако место коли
чина s, s , ...S, -, сачиниоце и степен једначине уведемо .
Тога ради преобратимо детерминанту у другу , која је
2(n- 1) степена т.ј. образујмо
So s , .... Sn 10 0......... 0 0 0 .......... 0
S, S, .... S. 0 1 0 ....... 0 0 0 ......... 0
|S-, s ... .... Son

2n - 3 000 ...... S, S , S, ......... Su
19. S. S.
2n - 2
ООО ..... S, S , S, Ss Sim
000 .... S , S, S, S, S4 Sn
Д ++ 1
:
0s, s........S-, S-, S -......... San--4
S , S , S, ...... S. , S.- S. S , -3
1S , S, S, ..... S.- S. Sh 9, -2)
Последњој детерминанти можемо за наш посао угод

нију форму дати ослањајући се при том на познато свој
ство детерминаната да је т.ј.
a, , c = a , pa,+ ъ ,, pa,+ q b , c,
а2 b2, c , a ,, pa,+ b,, pa, q b, c,
a 3, b, c, ag, pag + bg, pag+ q bg tog
Тога ради помложимо прву врсту са а, и додајмо је дру
тој врсти; помложену другу врсту са а, и помложену прву
врсту са а, додајмо трећој врсти и т.д. па ће детерми
нанта добити овај вид
1 а, а,. .
01 a
0 0 1
0 S, , s, + a,So ,
so,sta,so s,+a,s,+a,8%) .
Is, s, + a,s , s, + a,s, + a,s,,.
и отуда помоћу невтон - жираровог обрасца
P ( a, a,... а.)* = 1 a, a, a,
0 1 а , а,
oo 1а ,
: (21).
on (n— 1 )а , ( n - 2) а,
n (n - 1 ) ,, (n — 2 )а, (n— 3) а,
ја, 2,а , За 3 4a ......
Једначина (21) назива се обично детерминанта јед
начине
f(x) = x" + а, х" + a * х " - + ...+ a-, х + а.

ТЕОРЕМА 141
ако су а , а, .... а, њени корени. Ако једначина има јед

наких корена , њена детерминанта изчезава. Обрнуто ако
детерминанта изчезава, онда њена једначина има једнаких
корена. Колико једнаких корена једначина има , истина
неможе се дознати из њене детерминанте, али и то се пи
тање као што је познато може решити у виду детермина
ната. За једначине првих четири степена
ах* + 2axta, = 0
a,x * + Зах' + 3a,x + a, = 0
ах* + 4а,х* + вa,x* + 4a,x + a,= 0
детерминанте су
А , на:—я,а.)
27
Д.= [а;a;+ 4а,а;+48°a,— Зага;— 6а,а,а,а,)
Д.= ( a,a.— 4a,a,+ За')"— 27(a,a,a.— a,a; -
—аза,+2а,а,а,—а );
Са производом Р стоје у свези и ове детерминанте
S , S, S, ........ Sh 1 = P(a ,a,....а.)*(x— а )
1S , S, S, ........ x ( а,)..... (x - a )
х
S , S, S4 ...... Sa+ x,
(22)
S, S S , ..... ,x°
n
S , S , S ,......Siz , 1
| S , S, S, .....Si X
SP( @,а ... а.)(х а ,)....(x - a )
s, s, ѕ ...Siң х *
(23)
| s, Sig Sim ... s ,i , x'|
разумевајући под у на левој страни збир свију произ

вода , које добијамо, ако од пoснoвaкa a , a ,.... а , сваки -
пут і основака узмемо и производ Р а .... а ) (x— а )....
(х-- а ) образујемо. О истини ових релација можемо по
најлакше да се уверимо сматрањем специјалних случајева.
Тако на прилику у најпростијем случају за i=n= 2 имамо
S , Ss ,1 11 = 2 аға, 1 2
s, S, X
2
a , + а, а + а ; x
JS, S , х * а + а аа, х*
= 1 a 1 + 1 а, 1 + 1 а, 1 +1 а, 1
2
а , а” х а , а Х a , a, x a , a, x
1
а ” а х* а ; а х* | |а а, х* а , о, х *
Прва и последња детерминанта изчезавају, јер су и
у једној и у другој основци двеју врста по себице један
другом равни, ако у првој чињеницу a , aу другој чиње
ницу а, извучемо. Замењујући још у другој детерминанти
другу врсту с првом , добијамо одма
0 s, 1 =(a,—а ) 1 1 1 = (a,--a )*(x - a )(x,-а,)
S ,1 S ,2 X a , a, x
IS , S. х ? |а ах?
из чега истинитост обрасца (8) сљедује. Исто тако и за
обрасад (23) добијамо, ако на прилику n = 4 ставимо
s , s, 1 = 4 ; a, + a, + a, + а ; 1
s, s , x a, + a, + a + a ; a + a + a + a ; x
3 3 2
X
s, s, х* ја ; + a + a + a ; +a + 3 ;
TEOPEMA 143
ад,
1 1 11+ a , 1 1 1 / + 2,1 1 1
a, a , x a , a, x a, a, x
2
2
Xх
2
а ; a; х * @а : а, х*
8
2
+ a1 1 1
а , а 4 Х
ја, а х*
+ a |1 1 1 + a ,|1 1 1 + a , 1 1 1
a , a, x a , a, x a , a, x
а; а х* a a; х* | са х*
ta , 1 1 1
a, a , x
|аа х *
]1
+ q.,11 1 1 +0,1 1 11+ a1 1 1
a , g, x a , a, x a , a, x
3
| a; a; х* @ a ; х* . | a a; х*
+ a |1 1 1
a , a, x
а ; а х*
3 1
+ a1 11 1 1 + a , 1 1-1 tai 1 1
a , a, x а, а Х а , а4 Х
2
а ; а х* |а , а х, | а; а х*
+ a1 1 1
a, a , x
, а? х ?
Прве четири детерминанте изчезавају идентички а од
осталих дванајест две и две једна другој су равне али
противположеног знака тако да имамо
(
|s, s, 1 = (a , — а, 1 1 1 | +(a,— а )| 1 1 1
S, S, X a , a, x a, a, x
| s , s, х * а а х” а 1? a.3 х.
;
+ (а , — а )| 1 1 1
a , a, x
а ; а х*
+ (а . - Q ,) 1 1 1 1+ (a, - 0 ,) 1 1 1
а , а.х а, а 4 Х
2 2
2 а” х* ;
а а” х2
+ (а — а ) 1 1 1
а , а 4 Х
аа ах*
или ако као и пређе поједине детерминанте у самој ствари
изведемо
s, s, 1 = (a, — а ) (x— а ) (x— а ) + " + (а , — а )

s, s, x (X— а ) (x— а)
Is, s , х*
= ўP(a, a ) (x — а ) (x — а.)
дакле као што је и требало да се докаже.
Ако у обрасцима (22) и ( 23) cачиниоце одху највећем
степену на обе стране сравнимо, добијамо још две релације
s, s, S..........- . = P (a, q ,..... а )?
s, S, S, ........
2 s, s, ..... Se+
s , S. Sан .... S, - ,
ТЕОРЕМА 145
s, s, S.....8- = P (a, a ,.... а )*

s, S, S, ......S;
S , S, S, ..... Siz (24)
(Si - s; Siн ....Spi-.
од којих је прва већ у обрасцу (O ) изведена. И у овим

детерминантама и то на исти начин можемо увести сачи
ниоце и степен једначине место збира корених степена.
Свима овим резултатима можемо дати и опширнији вид.
И заиста ако ставимо
S = 2, + 2, a , +... + 2 , ,
а
добијамо врло лако ове четири релације ,
S , S, S,....... Ѕ. р 1 - 2,2,........ P(@@ ,...а .)*
S, S, 2 S , ...... Ѕ
3
х
(X— а)...( x a")
S , S, S, ..... S, х*
(25)
S, .... S, . . х"
S,
S, S, S......Su 1 = ўE2.2, P(@ ...а.)*
S , S, S, ....... S x (х — а )....( x— а )
S , S, S , ...... S,i- х
(26)
S, Si, Si , ..... S,i-, x
|S, S, S,....... Ѕ.- = 2,2,...., Р (a, a ,... а )?
S , S, S, ...... S ,
S , S, S, ..... 9n + 1
(27 )
"nal S, S, .... S , 2n - 2
Гласник xxy . 10
| S, S , S ,...... Si , -
S , S, S, ..... Ѕ.
.*
у 2,2,.... Р(а....а)?
S , S, S, ....Sir
(28)
SL, S; Sitz ... S2i_2
Између детерминаната вида (23) а тако исто између
њих и детерминаната вида (24 ) постоје важне релације ,
које ћемо овде ради доцније употребе да проматрамо.
Ставимо краткоће ради
1
У; — IS, S,.....Si
X
S , S, ... S;
(29)
|s; Si, ...S,-, х*
уі = | ѕ, ѕ...... 8 1
х
s , S, .... Si +
х *1
|Si , SSin... аgi
,
и означимо са Л, и да сачиниоце од хих уу, и у
т.ј. ставимо
Л -
S ,0 s , ...Si- , > Лі = s, s ......Si
s, S, .... 8 s , S, ... Sin
S , S ...S,i-, s ; Siн ...Spi

(0 )
и напослетку означимо са yi , yi ... У оно што из детер
минанте у, постаје , ако по реду х = а ..... а , ставимо ,
онда добијамо, ове две релације
k k
Jay. + ay. + ....... + ay.(n ) = 0 за кі
і i (0) (30)
+ ; + ........ + y = ...
(ау. Ғалу
ТЕОРЕМА 147
Оистини ових релација можемо се уверити понај

11
(0 )
лакше, ако место уі Уі..... Уз њихове вредности ставити.
Тада добијамо
k k
a , s, s......Su 1 + als, s .....Si , 1 ј +
S , S, .... 8 а, s , S, .... 8 а,
| s; S ... S, -, а S; Siz ...S, , а

+ als , s ...... 8 , 1
S , 8, .... 8 а.
| S; Siz ...Sei- a,1 .
Збир свију ових детерминаната можемо свести у једну де

терминанту, ослањајући се на познато својство детермина
ната , по коме је
a b c ta bd = la b c +d
a 1, b , c, a, b , d , 1 a, b, c, + d,
a , b, c, a , b, c, + d ,
la, b, d,
по томе дакле и збир свију п детерминаната раван је де
терминанти
s , s ......Si , Sk
s , S, ... Si Sk+ 1
|Si Si ... S,і- Si:

Ставимо по реду k = 0, 1 , .... i - 1 то за свако k < i
последња врста детерминанте равна је по реду првој,
другој и т.д. врсти исте детерминанте. Због тога је она
идентички нула. Ставимо напротив k = i онда добијамо
детерминанту
10*
Is, s ...... Si , Si
S , S, .... Si Si+1
S ; Siq •••S, - Syi

која није ништа друго но і , као што смо и захтевали
да докажемо.
Осем релације (30) постоји између детерминаната у
уі, и уi , такође једна занимљива релација, која је у исто
време за наш посао веома важна. Тога ради означимо са
А, и и, сачиниоце од х' их у детерминанти у; тако
исто са ..., и и , сачиниоце од х- у детерминанти yi
т.ј. ставимо
у; = 2 x + u x -' +
, u , x1-2 +
и напослетку означимо са количник а са в остатак са
промењеним знаком , који добијамо кад у; са уі , делимо,
тако да имамо
уі = yi, Q— R (31 )
где је количник
ці Xi-— li ki
Q = .х :
2 ,
= lx + m (32)
а остатак в цела рационална алгебрајиска функција
(1—2)-тог степена и уопште вида
R = c, Fe , x + c, x * + ...• + ci , x1-2 (33)
Да би овај остатак определили, ставимо у (32) по реду
х = а ,, а ,у...., a , и означимо као и пређе са yi , y; ; yi,
у; ";.... оно што из у , и уi , при тој замени постаје, па
добијамо ову систему једначина.
1
ТЕОРЕМА 149
уі = la, + m) yi , — (с + с, а + ++ сc .,, а ?)
у = (la ' + m) y , — ( + c, a,+ + c_, а ?)
(34)
у ") = (lo + m) y;", — (c, + с, а, + + с , а ”)
Сабирајући све ове једначине и то једанпут онаке као
што су ; други пут мложећи их по реду са а ,, а,у......;
затим са a , ay.......
р 2 ••••••• и напослетку са а”, а ”,
„ а “, добијамо ову систему од (i — 1 ) једначина
0 со ѕ s , + ............ + Ci-, Si ,
0 = c , s, + c , s, + ............ + e , Si ,
0 = C, Si- 3 + , Si ++ ....... + c-, S, 1-5

27
li = c, Si , + c, Si , + + ci, Soi- 4
јер сабирци на левој страни а тако исто и први део саби
рака на десној страни осем последњег по ( ) изчезавају.
Из ових (і — 1 ) једначина можемо све начиниоце у к да
определимо а тада наравно добијамо и остатак R. Mлого
лакше долазимо цељи , ако истим једначинама још и ову
додамо
R = 0, + с , х + * + c, , xi -2
јер тада добијамо по познатој теореми , да детерминанта
од (m + 1 ) линијарних једначина између m непознатих
идентички изчезава , ако хоћемо да услови свију једначина
једна другој не противурече
2
0 0 0 ...... 0 2 R = 0
2
s , s , S, ........ Siz, Si , 1
s , S, S, ...... Si , Si , x
|Si , Si, Si ..... Si , Si , x ?

или ако ову детерминанту као збир детерминаната по са

чиниоцима у првом реду уредимо
2
a ѕо ѕ ....... Si 1 - Rѕ, ѕ ....... Siz, 0

Xi-is, S, ..... Si> , х s , s, ..... Si-3
| Siz, Si , ...S,i-5 х-? | ( Si-, Si-...S, i-4

и отуда
R =DJ's , (35)
а то ће рећи ако детерминанту у сa yi- , поделимо , оста
так R такође је детерминанта и то уi , помложена са по
ложном чињеницом [ ". Замењујући вредност за В из
(35) y (31 ) добијамо
х + 4 Зі — 41-,
(36)
( у = у... , - Н -14 -
Ді ] ТУ-,
. „ у.— [A, , x + ,- А.]у -, + 1°у , 0
ІІ..
Означимо са у V, V ,..... V, ред штурмових функција

за једначину
ү = x" + а, х"-" + + 3-1 х + а,
а са Q, 9 , ..... Q, по реду количнике , онда као што је већ
познато имамо овај ред једначина
y =V, 9 , -у,
V = V, Q, — V, 3
y , = V ,0. — V,
V = V, 9 ..
ТЕОРЕМА 151
или ако одавде количине V , V, ..... определимо

V =V,0 , -V
V = 0, Q,— 1) V,—Q, V
y=(0, 0, Q,—0,— ,) V, — (Q, Q,—1) V
ү,=Q , 9, 9, Q— 0,9, — 0, 0,— Q, Q,+ 1) V,
— (0, 0, 0.— Q, Q )V
и уопште
V-= А-, V, — B - V
V. = A, V, — в у
V =A V , — B , V.
Из овога сљедује карактеристичко својство штурмо
вих функција, да се свака од њих у виду
AV, - BV
представити може. Функције А и В можемо изближе да опре
делимо . И заиста почем је сваки количник Qу опште вида
ax + b
сљедује непосредно , да су А и В целе рационалне алге

брајиске функције и да је степен од А у јединицу а од Ву
две јединице мањи од броја, који показује ред штурмових
функција т.ј. да је А, ( k + 1 ) -тог степена а в. ( k - 2 )-тог
степена. Ово својство штурмових функција довољно је и
за само њихово определење. Како то бива , ми ћемо у са
мој ствари да покажемо. Тако је на прилику
V = A, V, — B, V
где су А, и В, у опште вида
В - 1
А,= b , x + bx-2
-2
хh -2 + " + ъ, х + ъ,
k — 2 L -3
В= ск-, + С.-3 X
+ + c , x + co
Ако дакле знамо сачиниоце од xy A , и В, онда про

стим мложењем добијамо и V, јер су V, и Vусваком да
том случају позначе.
Функција V. (n—k) -тог је- степена а ( A, V,— BV) је
(n + k— 2)-тог степена , по томе сачиниоци од свију сте
пена од хy ( A ,V, — B, V), који су од ( n — k) већи, иден
тички су нула а отуда добијамо (2k — 1 ) услове за опре
дељавање (2k — 2) сачинилаца у А, и В. Али је број
свију сачинилаца (2k — 1 ) и по томе ваљало би нам још
једне услове ; међутим пражење те услове уклањамо тиме,
ако ма са којим сачиниоцем у А , или Ви цео израз поде
лимо на прилику са ъ , тако да је
E- 2
A = X + b , x" + ... + bx + ь,
k - 2
В = c , х + ск- хК - 3 + c x+c
Тиме се знак штурмових функција не мења а нама је
само до тога и стало а не до њихове апсолутне вредно
сти . Поменуте (2k — 2) услове сада су довољне за опре
делење свију сачинилаца јер и њих исто толико има.
Овај начин опредељавања штурмових функција наро
чито се по томе разликује од начина највеће заједничке
мере, што сваку функцију независно једну од друге опре
делити можемо а осем тога што је деоба у мложење пре
обраћена.
Штурмове функције можемо и у виду детерминаната
представити и то на више начина . Нека је
V = а, х" + а , х"- + x
+ аn,--1 t .
U = b, x " +ъх"- + + ьn - 1
x+ bm
где је n > m и означимо са Qколичник а са в остатак ,
кад у са Uделимо , тако да је
V = UQ + R (37)
ТЕОРЕМА 153
где су Qи к целе рационалне алгебрајиске функције и

уопште вида
Q = 4,х " + q ,х"-" + .......... + q-, x + 44
(38)
R = r, x"- + r, x "-" + + r, , x + r.-
ако краткоће ради у Q ставимо k = n-— m. Стављајући у
(37) за V , U, Qи R њихове вредности и сравњујући по
једине сачиниоце равних степена од x на обема странама,
добијамо врло лако ову систему једначина
а = 4, 5,
а, = 4, 5 , +4 , bo
а, = , b, +4, 5, + q, b,
:
a = 4, 5,b + q, b -, + . + qt- b + q b.
(39)
ан = , 5 ++ q, ъ, + + q, ъ , + r,
ак+і + q .bktit, + q,biti + q, bi + ri

a , = q , bm + rn
n - 1
У овој системи имамо свега (m + k + 1 ) једначина. Из

првих (k + 1 ) једначина, почем у њима нема ни једно r,
можемо све сачиниоце у Q на број (k + 1 ) да определимо
а из осталих m једначина све сачиниоце остатка , којих је
број т. Млого лакше постизавамо ту цељ , ако (k + 1 )
првих једначина са ма којом од осталих m једначина са
јузимо на прилику са аре , јер тада њихова детерминанта
изчезава па имамо
oao =
р , оо . . 0
b ,1 ъ,0 о Оа 1,
| b, ъ , ь,
2 0а ,
[b, b , b -........ а.
bruit , bikti butir....bit, antit - ri
и отуда помоћу већ више пута поменутог својства детер
минаната , ако са 2 положну или одречну јединицу озна
чимо како је кад 7, k (k— 1)-1 паран или непаран број
r= k+ 1
a , a , a, .......... а adi
0 0 0 ... .b, bi +1
ооо ........ , bir
: (40)
оъ, ь , .......b-, 24
| b, ъ , ь, ...... b, bdi ,
Стављајући у овом изразу по реду i = 0 , 1 , 2 ....
(m — 1 ) , добијамо све сачиниоце остатка R. Означимо са
D,, D , ..... D, — 1 оно што из детерминанте на десној страни
за i = 0 , 1 , 2 ,.... (m — 1) постаје онда имамо
R= pie Dx -1 + D,х"- + D) x + D )- )
Детерминанте D , .... D, разликује се само у основ
m - 1
цима последње врсте , по томе је њихов збир такође де

терминанта истога степена т.ј.
М- 1 m - 2
R =- k+ 1 јао),
, ? ау........ , ax
[ +ax + ....... + a.]
bo Л- , n - 2
( 0 , 0 , ........by, b, x+b, x + + ]
o , o , ........ , b, x+ъ, х" ....... +bx]
:
o, ъ,..... , , , x +ъх" ..... + bx-
|ъ, ь, ..... , , ,х"Fъ, х" ...... + bux. Il
Помложимо у овој детерминанти прву врсту са х", Л
другу врсту са х ”-...... и на послетку. k -ту врсту са х ”

TEOPEMA 155
и збир тако помложених првих к врсти додајмо основцима

последње врсте а истога реда па добијамо
R= k+1
а , а ......... а , а у
Бо 10 o ....... 0 b. 0 U
: (41 )
оъ, ...... b , b , Uxt- i
|ъ, ь, ..... b , ъ, Uх*
Исто тако можемо врло лако и количник Q да опре
делимо. На прилику сачиниоца qi добијамо из првих (i + 1)
једначина
1
qi — bi +i
| Ь,
0 0 0 .......... 0 a,
b, b, o ......... 0 a ,
b. b, b, ........0 a,
b , b , b , .......b, a ,
| ъ b , b , ......b, a;
(-1)*(a, b, o ...... 0
ъi + 11
а, ъ , ь, 0
: (42)
a ; bi bi- ... b ,
и ако овде i= 0, 2, .... , k ставимо, добијамо све сачиниоце
yQa по томе и само Q. Међу тим количнику Q можемо
још угоднији вид дати , ако из првих ( k + 1 ) једначина
у свези са
Q = 4 , х* + q, х-
х + + qu - x + q
сачиниоце q елиминујемо, јер одма имамо
b , o0........00а, = 0
b ,1 ъ , о ....... 0 0а,
0
b, ъ, ь , ......00 а,
b, b , . ,..... ) , ъ, а
х * xk -ix - 2 .... х 1 Q
и отуда
-
k+1
a , a , a, ......... ак 0
bo
0 0 0 р, 1
(43)
о ъ, bъ x -i
b , ъ 1, ь 2, .5 x
означујући са 2 положну или одречну јединицу како је
кад ; (k -— 1) — 1 паран или непаран број. За нас је од
особите важности специјалан случај за U = V , јер тада је
k = 1 , 2 , = na,, ъ , = (n — 1)а, , ....
V , = — В,
па зато по једначини (41 ) добијамо
1
У.2 22
a , a .1 V
4)4
(
п ° ao| 0 nao ? V '.

па , (n— 1 )a , Vx
Овај последњи образац служи нам као што је лако
увидети , да сваку штурмову функцију определимо из две
што су пред њом. Али и независно од осталих можемо
сваку штурмову функцију у виду детирминаната да опре
делимо . Задржавајући исте знаке за поједине функције из
познатих једначина
V- = А-, V. — В-, V
у = A, V, — B. V
V = A, V, — BY
V.
V = V, Q. — V
ТЕОРЕМА 157
добијамо врло лако >
V, ( Q, А.— А- ) — V ( Q.В.— В- = AV, — BV

и отуда
A.w = Q,A , - А.
(45)
В = Q ,B, — В-,
Ови последњи резултати у толико су важни , што из
њих дознајемо, да функције Аи В стоје у истој свези са
количницима Qкао и саме штурмове функције; па зато
неће бити излишно , да проматрамо , да ли се и оне место
штурмових функција употребити могу. Мложећи прву јед
начину у (45) са В, а другу са А, а другу са А, и оду
зимајући једну од друге добијамо
A.Bн — А. В.= A.- В.—А.В.-
али је
А , = Q , , B, = 1
А = Q.Q. —1, В.= 0,
па зато је
A.Bн — А.В.= 1 (46)
Из ове релације а помоћу још ових једначина
V= A, V. — BV
v =AV, — BV
добијамо
y = V, A. — VA,
V= V , Bн —VB (47)
Али је у опште
-k nek
V. = р , х" + b , x К -+..
1
... +
А = С х"k- 1++ C,C - х - 2+ ..... + С.
В = Сk-, х" + ск-, x + + co
и отуда срављујући сачиниоце равних степена од хy (47)

bg = 1 , b, q = n, e- = nc. (48)
а то ће рећи, да су сачиниоци највећих степена од ху
V , Ah и Bн истога знака. По томе дакле ако у сва
три реда
ута
V V, V
А, А, А, 0 А"
B, B, B,. В"
један пут х = + а други пут х = — x ставимо , ева

три реда образују исти број значних мена. По овоме функ
ције А и В можемо исто тако употребити као и штурмове
функције, ако нам је само до броја реалних корена стало.
Још више , функције А притежавају сва карактеристичка
својства штурмових функција , као што ћемо доцније по
казати . ,
Да би определили V, ставимо у
V = A , V,- B,V
x = a; разумевајући по а један корен једначине V = 0 и
означимо краткоће ради са V( а ) оно што из V , постаје,
кад X— ; ставимо , то имамо
V, (а ) = А ( а ) V ,(а ) (49)
С друге пак стране по познатим обрасцима за разлагање
управо разломљених функција имамо
n
VA ( @ ).
= 0
V,(а )
а;V ( а ) 0
V,( а )
TEOPEMA 159
-2k
а ; ул(а) - -0
V, (а )
k
@i V. ( а ) — b,
k (50)
V, (ая)
n -k
ако је b, caчинилац од x у V. Сајужавајући једначину
(48) са једначинама (49) и стављајући место А, његову
вредност , која је у опште вида
L -2
А, = C-, х "- + c -3, x + ... + c, x + c,
добијамо
C. s.+ C, 8 ,+ .......... + =
C, s , + C , s, + + Ck-, 8 = 0
: (51 )
C , S- + c, s + ....... + C S- = 0
C , S-+c , s . + + C Sl- = b.
Последње једначине са једначином за А , могу само
онда постојати , ако је
s . S .......... 0 = 0
8.
S, ......... 8 0
Sk -1 Sk ........ 828-2 b,
1 X .......х– А.
и отуда
А, = акS. 8 ........ Sk- 1
S,
4
Sk-, Sk -....... Sak

1 Х ҳk-i
Осем тога из (51) добијамо
b, дік bi od
дşk .., Ак д82k- 2
дак
разамевајући под дяки оно што из детерминанте ли по
таје , ако у њој место свију основака осем S-, нулу ста
вимо, који су у истој врсти и у истом реду, у коме је ѕ .
Али је по једначини (48)
С- b = 1 .
а осем тога и
b, = n = , = 2,5 двәух2x-, = - К - 1
па због тога постепеним замењивањем добијамо

( 1,2 , ..... ak- . ) ?
bike Л.
( 1, ...... k- )2
-2
(52)
(22d4.....-1)2
како је кад k паран или непаран број. По томе је и
А ,=(( 1,2 ,..... k-.)* Is, S........Sk К - 1
1, @ g......k- ) ?
1 s, ...... 8
1 х ..... Х.
(53)
(а ........- .)*|ѕ, ѕ ........ 8k- .
( 1 , а ...... 1k - 4
S , S, ...... sk
х ..... sk -
како је кад k паран или негаран број.

Сад није тешко и функцију V , определити. Из иден
тичке једначине
AK V (ая) А. ( аа)
V (х — а ) V, (ai) (X— ая)
ако кроткоће ради
до
а) а;
+ + + Eu;
х— -06 1 х— .
ТЕОРЕМА 161
ставимо , добијамо одма

_bk .
s s , ........ Su- 1
V. = 2kVIPo
s, s, .........
Sk- , Sk-..... S, k– 3
| u, и, ..... uk= 1
С овим обрасцем покрај све своје лепе форме нисмо
у стану , да штурмове функције рачунамо , јер би тада
претпостављали , да саме корене знамо . Међу тим ми мо
жемо, да му други за само рачунање удобан вид дамо.
Јер из идентитета
п, =х и , — S., ; и, = VV,
постепеним замењивањем добијамо
и,V = x'V,— s,x- + s,x ** + + s_, х +s. }

и ако овде по реду і = 0, 1 , .... ,і ставимо и прву тако до
бивену једначину са а, другу ca; ........, претпослеењу са
а, помложимо и све саберемо
vu, + а,и -,+ + али, = v, х' + a,x =' + + ag
— у nx - +... + (n = i+ 1) а...?
Помоћу ове релације сада је , ако познатим већ начи
ном детерминанту k-тог степена за V, у детерминанту
(2k — 3) -ћег степена преобратимо
2, 1 a, a, ........... ak-4
V = bu|
0 1 а. aok - 5
0 0 1 ......... 8,
"2k — в
(54)
10 0 n ........ (n— 2k— 6) ayk- в

0 (n - 1)а, .......(n— 2k— 5) а, -5
n
n (n - 1) а, ( n — 2 )а,......( n — 2k— 4) а, -
а, 2а, За, ( 2k— 3) а2k, - 3
10. 0 0 и,
где је краткоће ради стављено
% = V, 1
п , = (х + а ) V, — nV
п, = (x* + a, x + a,) V, — nx + ( n — 1 )а, {v
п, = (x + a, x - + ...... + а ) ,
— nx =' + (n - 1) ,х * + + (n = i + 1)а -,{ v
По једначини (53) нашли смо за А, ову вредност
bь | So
А ,k Ak
S , ........Sk -1
S S , ......... Ѕ .
s, -, Sk -.......Ѕ.k-з
1 X .... Х„ К- 1
И овој детерминанти можемо дати други вид и то оним

истим начином као и пређашњој детерминанти тако да је
А, bk | 1 а ..........ak- 3
2.
0 1 ........ 8.2k- 4
(55)
а, 2а, ....... (2k— 3) а,2-3
0 0 ...... pk -
р - 1
р, = x + a,
р. = x + a, x -' + + а , х +а.
ТЕОРЕМА 163
Напослетку из V , можемо определити и В , јер је

ү, ру, 1 аa ,.......k—4 Dку 1 а .........а, -
2
01 ..... 82k-3 | 01 ......... 5
oo .... Р 00
... 9k - 1
— A,V, — р2kү | 1 а ........... … 4
01 ....... 2-5
10 0 ......-1
где је стављено краткоће ради
Чо 0.
4, n
4 , — nx + (n — 1) а,
і = nx'-' + (n - 1)а, х -”++(n -it- 1 )а -1
С друге пак стране имамо

V = A, V, — B, V
и отуда сравњивањем обадвих једначина
...
В = bu | 1 а , ...... apk-4
2k
0 1 ........ 8.2k -3
(56)
а, 2а ,......(2k— 3)ak-,
0.0 ..... (k- 1
Кељиje Cayley у свом чланку „ Tables of the Strmian
functions etc “ y Philosophical Transactions Vol. 147 part.
ІІІ . pag . 733 — 36 саопштио је такође штурмове функ
ције у виду детерминаната . Мислим , да не ће бити изли
пно , ако и ја овде његове резултате саопштим . Ставимо
краткоће ради
11 '
V = (a,, а, ....а.)(x 1)" = а, х " + (n), а, х"- +

++ (n), , а, хға,
U = (a , a,....а,-)(x, 1) -
W = (a,, а , .... а, ) (x, 1 )**
онда су за једначину V = 0 штурмове функције
V
V.1 = U
V.2 U W
а , а.
V.3 = -
XU U XW W
а, 0 а 1. 0
( n - 1),а, ао ( n - 1) , а, а.
(n - 1), а, (n - 1 ) , a, (n —1),а, ( n — 1 ) , а,
V. = х?U XU U х? W
XW W
а. 0 0 а.
0 0
( n — 1),а, а, 0 ( n — 1), а,
а, 0
(n - 1), a, (n — 1 ) , а, а, (n - 1 ),а,
( а — 1), а, а.
(n — 1 ),a, (n — 1),а , ( n - 1),a, (n — 1), а,
(n - 1),а, ( n — 1),а ,
( n — 1 ) ,a, ( n — 1 ), а, (n — 2) а, (n — 1 ),а,
(n — 1 ), a, ( n — 1 ), а,)
и т.д.
У истом чланку саопштио је писац штурмове функције

за једначине другог, трећег и четвртог степена и у њихо
вој развијеној форми. Тако је за једначине другог степена.
TEOPDMA 165
V = ೩x² + 2 x + ೩,
V = ೩ X +೩
V = ೩ -೩೩
За једначине трећег степена
V = ೩x' + 3 x² + 3೩ x +೩,
V = ೩ X* +23 x +
V = 2 (೭-೩೩ ) x + ೩ ೩ – ೩೩ 2
V = ೩ ೩ - 6೩೩೩೩ +4 ೩೩, + 4a - 3aa 2
За једначине четвртог степена

V = ೩ x* + 4 x + 64 x² + 4a x + ೩
V =೩ x + 3 x² + 3೩ x + ೩
V = 3(೩-೩೩ ) x² + 3(೩೩-೩೩ ) x + 3(೩೩-೩೩ )
V = 33೩೫ –೩೩ 2 4 x + 3೩೩೩-4೩೩೩೩
+ ೩೫-14೩೩೩೩ – ೩೩೩ +3೩೩೩ 3
+ 9೩೩ + 8೩೩ 2 + 3 - 2೩೩,

– 6೩೩
V = -12೩೩೩೩-18೩೩೩ +54೩೩೩೩ 4
-272 a8 + 54೩೩೩೩- 6೩೩೩೩–180೩೩೩೩೩ 2
+108೩೩೩೩ + 81೩೩೩- 54೩೩೩-27೩೩ 4
+ 108೩೩೩೩-64 – 54aaa + 36೩೩೩?

III,
До сада је била реч о томе , како се потпуне штур

мове функције могу на више начина рачунати , али осем
штурмових функција има и много других функција , које
такође иста карактеристичка својства притежавају и које
се исто тако и у штурмовој теореми могу употребити.
IIIrypM IIOMI ಹ e caM y 26 YAary CBOra JaKKa memoire
sur la résolution etc y mémoires presentes par divers sa

yants etc. tom. VI. “ да би се место прве изводне функ
ције у и свака друга употребити могла , која је за све
корене од V = 0 истог или противположеног знака са V;
али почем се таква функција не може a priori определити,
вели, да смо принуђени, да функцију V ' узмемо.
Због велике важности штурмових функција за теорију
и разрешавање једначина , мислим да ће бити на своме
месту , ако покажем , како се и до таквих функција доћи
може. Отраг је показано , да се свака щурмова функција
у виду
AV, — By
представити може а из тога сљедује , да и свака друга
функција , која се у истом виду представити
може , карактеристичка својства штурмових
функција притежава и да се од њих само у стал
ној положној чињеници разликује , ако су само
Аи Вистога степена као и у штурмовим функ -
цијама .
Сад је само још до тога стало, да се траже функције,
које су вида AV --- BV, али то није баш тако лак посао,
као што се у први мах ваља да чини ; зато ћу показати
по Јоахимсталу други удеснији начин, којим се такође до
таквих функција доћи може.
Нека је f(x ) функција (n — 1 ) -вог степена , коју хо
ћемо у штурмовој теореми место прве изводне функције
да узмемо и која такође са датом једначином нема зајед
ничких корена. Означимо даље са Qколичник a ca 0 ( x)
остатак који при делењу f (x ) V'(х) са V(х) добијамо,
тако да је
f( x) V (x ) = Q V(x) + 0 (x) (57)
ТЕОРЕМА 167
и ставимо у овој једначини х = а, разумевајући под а

један корен једначине V (x) = 0, онда имамо
f( a ) f ( a ) = 0(а) (58)
с друге стране почем степен ни у f(x) ни у (x) није већи
од (n- 1 ), по познатом лагранжовом обрасцу са интерпо
ловање , добијамо
f (a )
f(x) = V (@j(x — а ).... (X— ah-.) (x— а )... (x— а )
О (as)
0(x) = 2v(@ )(x— а)....(x— а ) (x—а ).... (x— а )
усе
или у обзиру на једначину (58)
в ( а)
f(x) = [v ( )] (X— а )....( х- а ., (x—а ).... (59)
( х - а .)
0(x ) =f (a) (x — а ).... (х -- а . ) ( x — ві ,).... (60)
(х— а )
Сад нам је још нарочито до тога стало , да изведемо
критерије, по којима би се могло познати , кад f(x ) има
исти знак са V'(х) за све корене једначине V(x) = 0. Ова
услова лежи већ у једначини (58) . И заиста ако су V (х ) и
f( х) за све корене једначине V(x) = 0 истога знака, функ
ција (0 ( х) за исте вредности увек је положна и обрнуто
ако је 0(х) положна , онда су V '(х) и f( x) истога знака.
Почем корене једначине V (x) = 0 у напред непозна
јемо , онда не можемо у опште ни знати да ли је 0 ( а )
положна или одречна. Али ако за 6 (x ) такву целу ра
ционалну алгебрајиску функцију изберемо , која је за све
вредности од x положна, онда је она положна и за корене
једначине V ( x) = 0, по томе и функција f(x ), коју дата из
( добијамо, увек је са V'(х) за корене једначине V (x) = 0
истога знака. Међу тим функција 0 (х) и не мора бити цела

само кад је за све вредности за х положна, јер помоћу ње
можемо увек и целу алгебрајиску функцију (n — 1 )-вог
степена определити, која је с њом за све корене од V (x ) = 0
истога знака и исте вредности а почем нам је у штурмовој
теореми само до знака од 0 ( х) стало а не до њене бројне
вредности, онда нам и не треба да нову функцију тражимо.
Напослетку ако 0(х) испуњава наведене услове, онда
их испуњава и функција 0 (x) { V (x )} ? По овоме је резул
тат целог досадањег испитивања . да у штурмовој теореми
можемо узети место прве изводне функције ове две
( А ) f(x) = 2y0c(z)) ( х— а ) ....( х — а ) ( x — ai )....
(X— а )
( В ) f(x) =20(a) ( x — а).....(х — а ) (x — а )....
E
(х — а.)
ако је само 0 (х) рационална алгебрајиска функција и за
све вредности за х положна .
Са обрасцима ( А ) и ( В ) решен је у главноме задатак ,
како се осем штурмових функција и друге определити
могу, које карактеристичка својства њихова притежавају,
јер са мењањем прве изводне функције, мењају се и остале
функције. Ја ћу овде још и за неке специјалне случајеве
од 0 (х) да покажем, како се из V и f( x) остале функције 1
определити могу.
Најпростији је случај, кад је 0 (х ) положна јединица
а због тога је
1
f(x) = Evere
{ V ( а ))}? (x — а ).... ( x— a- )
Као што је познато , карактеристичко својство штур
мових функција не мења се , ако ма коју од њих са ма
ТЕОРЕМА 169
каквом положном количином помложимо. Ми ћемо уи f( x)

да помложимо са
P(@, а,.....а.) = (a , — а )°....... (а — а )?

и тако помложене означићемо их са В, и В аред 1 оста
лих функција , који из њих добијамо са в.........B.. због
идентичке једначине
P(а,, а , ....,а ,)* = P(а,, а , ..., а ,- )* {V(а )!?
добијамо
Bo = P (а , а , ....а )* ( х -- а ) (x — а ).....( х — а.)
В. = PC a , a ,.... а,- )* (x — а ) (x — а ,)....( х — а,-)
Да добијемо функцију В,...... треба В, са В , да де
лимо остатак са промењеним знаком није ништа друго но
В,. У самој ствари ову деобу не треба да вршимо. И зай
ста почем В, и В , нису ништа друго но у, и у-і , по ре
лацији (O ) добијамо
12n
В, = 22 , , ,
Исто тако изводимо даље врло лако
12n - 1
В, -
22л - 2
2; 3;-,
B
B. У.- 4
12' р - ,1 12
22n - 3
где је као и пређе

У ; — S. S .......... Si-, 11
s , ..... S; х
s, Si ....... S, ь , х
2, S .......... Si 1
S. s, S;
| Siz , Si ......Si- ,
За практичку употребу није нужно да количине а из
вађамо , јер свака од њих долази у другом степену а ко
личине у , као што је већ показано напред могу се пред
ставити врло лако у виду детерминаната са сачиниоцима
дате једначине.
Исто тако није тешко показати рачунање осталих
функција , ако је 6 (х) у опште функција од хау исто
време поменуте услове испуњава. Тада треба само за f( x)
да узмемо
f(x) = yota yve, ( x — а.)... (х – а . )

и ако њу и дату једначину са і
P(а,, а ...... а ,)* 0 (а ) 0 (a ).... 0 (а )

помложимо и краткоће ради са С, и С , означимо то имамо
C = P (а .... а .)* 0 ( a )... 0 (а .) (x—а ).... (x-a)
С. = P (а .... а .)* 0 (a ).... 0 (a ) (x-a).... ( x - a- )
Остале функције С. , Су.... Се добијамо као и пређе врло
лако, јер ако краткоће ради
S = a 0(a, ) + ...... + a, O (а )
У. = S , S ....... S ., 1
S , S, ...... S, х
S , S, ......S, .., x
ставимо , онда по релацији ( добијамо
12
С.2
-У
12
р - 1
ТЕОРЕМА 171
12
л— 1
С.3 У.П. - 3
12
n - 2
12 12
n -2
С. Ур— 4
n - ,1 °12
12. n -3
:
1, = S , S ........ S-,
S , S.2 Si
S. , S, S ,-
Ови - последњи резултати немају у опште велике прак
тичке вредности, јер и кад би за 0(х) знали такву функ
цију , која је за све вредности за х положна , требало би
још да знамо и њену бројну вредност за све корене дате
једначине а међу тим ми тек хоћемо да корене тражимо.
При свем том ваљаним специјалисањем могу се и последњи
резултати у практици употребити.
Ако количине 1 у појединим функцијама изоставимо,
почем од сваке само квадрат долази , из идентичких јед
начина
P ( @ , , ......)
P( а,, а .,..., а ,) = { V'( а )}?
P ( x , a , .... а ). Р ( « , ,)
P ( а , а ..., а ,) { V'( а ). V* (a,) }?
1 P ( a , a , .... ,). Р ( @ , а,.....- )

{ V (а.) V'( а ,).... V*( an -1)}?
1 P ( a , a ,.... @ ). Р (a , @ .....а .)
{ V ( @ ). V'( ,)..... V'(@ )}?
добијамо
C = 0 (a ,).... 6 ( а ). Р ( a ,.... ,) ( x — а )....(х — а.)
1
C= (a )... 0 (a ). Р(а ...а.) Zota, V @, а
( х – а ,).....( х – а )
P ( а, а,)
С, = 0 (@ ).... (a ). Р(а....а ) 0 ,50а,{V(@ )V(а,)}"
( х — а)....( х - а .)
С =- 0 (a )...0 (a ) P ( а .... а .)
P(@ ...... )
20 ,)... Өte, p tv @ ...V (« - ? ( х – а ,- ) (x — а .)
С.р - 1 0 ( a )... 0 ( a ). Р(@..... а.)
20(@,)..0(a, brve)...V(@,-а(х — а.)

С. = 0 ( a )..... 0 (a ). Р ( а ...... а )
P ( a ,...... )
Ө( @ )..... ( а ). {V (а )..... V (а )}?
У свима овим функција можемо изоставити општу чи
њеницу
0 (a )..... 0 (a ) P(а...... а.)

и ако још осем тога краткоће ради
1
фФ (х ) = 0 (x){ V'(x)}?
ставимо , добијамо овај ред једначина
Со = (хх —— а ) (x — а ,)....... ( х - а .)
С, = (a ) ( x — а ....... ( х — а .)
C = yo(a ) ( а ) Р (@a ) ( x — а ).... (х — а .)
п— Eg(а )..... p(а , ) P (a ,.... ,- ) (x — а )
С. = ( a ).... р (а ). Р ( @ ...... а .)
који се такође место штурмових функција употребити
може , само ако је ф (х) за све вредности од x положна.
За ф (x) = 1 ова је услова испуњена а функције су овом
цијалном случају, које ћемо са т да означимо , познате
су у науци под именом Силвестрових функција. Оне су
ТЕОРЕМА 173
Т = ( х — а ) ( x — а ,) ......... ( х — а )
Т (x — а ) ( x — а ,)........ ( х а)
T, = 2P(а, а,) ( x — а.) ( x — а )....... ( х — а)
Т...=SP(а , а ............
а .)) ( x — а .)
т. = P(а ,, а, ...... а)
Ове функције нарочито су онда од практичке вред
ности , ако хоћемо из њих да дознамо само број реалних
корена дате једначине , јер тада нам требају само сачи
ниоци највећих степена од x из Т....... т, а они су , ако
их са to, t , ...... t, означимо
to 1
t ,= n
t,= XP(@, а,) = so s ,
|s , S,2
t=2P(a, a, a ) = s, s, s,
s , S , S,
| S, S,3 S 4
th = УР( а, а....... а) = ѕ, ѕ...... 8

1 S...... 8
si - Si ..... 8 , - ,
Како се у овим детерминантама место збирова коре
них степена могу увести сачиниоци и степен дате једна
чине , показано је напред , тако да њихово рачунање ни
каквој тешкоћи неподлежи .
Историчке приметбе оштурмовој теореми.

Опредељивање броја реалних корена занимало је од
вајкада математичаре али тек Штурм био је тако срећан
и вешт , да то питање потпуно реши. Ту своју методу,
која је по њему названа штурмова теорема , саопштио је
Штурм у кратком изводу 1829 год. у Bulletin de Scien
сеѕ од Sérussoc- a tom. XI. pag. 419 али тек после шест
година саопштио ју је у редоставу у Memoires des sa
vаntѕ еtrangeres tom VI. pag. 271 у свом чланку Мё
moire sur la resolution des equations uumeriqne etc. Ovaj
начин извађања , који и г. Јосимовић у својим начелима
више математике усвоио , прешао је у сва дела , у којима
је реч о вишим једначинама. Једно с тога , што тај начин
доказивања већ имамо у нашој литератури а друго с тога,
што ми је теорија ексцева била нужна при непосредном
тражењу броја уображених корена , морадох последњу у
свој чланак узети. Осем тога мислим , да је доказивање
Іштурмове теореме са теоријом ексцеса природније од онога
начина , који је Штурм у поменутом чланку показао.
И ако је штурмова теорема учинила велики корак у
теорији једначина, математичари се и тим не задовољише,
него тражаху начин, како би се број и уображених корена
какве једначине непосредно определити могао. И заиста
Komuje (Cauchy) y CBOM Ynahky mémoire présenté à l'áca
demie de Turin 1831 год. и доцније у Journal de l'école
polytechnique 25 саh . pag. 176 — 230 у свом чланку „ Cal
eul des indices des fоnctіоns показао је , како се број и
oмeђије и уображених корена какве једначине наћи може
и то у првом чланку са интегралним аиу другом са тако
названим рачуном остатака ( Calcul des résіdus). То исто
ТЕОРЕМА 175
питање решили су Штурм и Лиувиљ, у заједничком чланку

„ Demonstration d'un théorème de M. Cauchy etc. y Liou
ville, Journal de Math. etc. tom. І. pag. 278. Осем тога
Штурм и сам дао је особити доказ за копијеву теорему
у истој свесци поменутога журнала.
L'abbe-Moigno у свом подужем чланку. „ Note sur la
determination du nombre des racines réelles on imaginaires
etc. “ y Liouville Journal de Math. et. tom. V. pag. 75 cia
јајући копијев и штурмов начин доказивања, показао је та
кође ваљане резултате за штурмову и кошијеву теорему.
И за само рачунање штурмових функција богата је
математичка литература са оригиналним чланцима. Сил
вестар у London and Edinburgh philosophical Magazine
1839 објавио је, да се функције Т.......T, место штурмо
вих употребити могу, те добише по њему име cилвестро
вих функција, а Штурм сам 1842 год. у Liouville Journal
de Math. etc. tom. VII. и доказао је, да се исте функције
место њихових употребити могу и то помоћу карактери
стичког ствојства његових функција, да се свака у виду
AV, - BV
представити може. Одма за тим Кељије (Cayley) и Бор
xapt y Lionville sournal de Math . etc. tom XI. 1 XII.
pag. 297 и 52 а тако исто и Јоахимстал у Сrelle , Jour
nal für Math. etc. tom. 48 pag. 402 изведоше штурмове
функције у виду детерминаната са збирoвима корених сте
степена . У истом чланку показао је Јоахимстал више функ
ција, које се место штурмових употребити могу.
Осем тога Кељије ( Cayley) y Liouville Iournal de Math.
etc. tom. XIII. pag. 269 и доцније још у лепшој форми
у Philosophical Transactions извео је штурмове функције
176 ШТУРМОВА ТЕОРЕМА
у виду детерминаната са сачиниоцима једначине. Напо

слетку Бриошије у Nouvelles Annales de Math. tom. XIII.
pag. 71 извео је такође штурмове функције у виду детер
минаната са збирoвима корених степена и сачиниоцима
једначине.
Силвестар саопштио је 1853 год. своја испитивања о
штурмовој теореми у свом великом чланку у Philosophical
Transactions tom. 153 pag. 407-- 548.
Напослетку Хермит у Cоmрtеѕ rеndus etc. toт. 35
pag. 52 и tom. 36 pag. 294 приметио је да између више
функција постоје такође функције , које карактеристичка
својства штурмових функција притежавају а Бриопије у
свом класичном чланку у Nouvelles Annales de Math. tom.
XV. pag. 264 — 286 извео је систематички ову мисао.
ФИНАНЦИЈЕ СРПСКОГ КРАЉЕВСТВА
политично -ЕВономни догЛЕди .
пищE
Чед. Мијатовић.
Још је Монтескије у прошлом веку у своме славном

делу „ L'esprit des lois “ обратио пажњу на узајамност
карактера државне финанције с карактером саме државе.
Напредак историјске науке у новије време и резултати
до којих су дошле политично- економне студије, извршене
по историјској методи, потпуно су потврдиле , осветлиле
и доказале мисао Монтескијеву. Данас већ нема сумње о
томе, да ступањ државнога развитқа и карактер државни
ударају свој печат на државне финанције. Па већ с тога
ми можемо по државним финанцијама да саставимо себи
ближу и сигурнију мисао окарактеру. државе и да до
знамо ступањ развитка на коме се она налази .
Мислим да није нуждe доказивати како би проуча
вање финанција старога српског краљевства био један
од оних задатака , којих би решење био важан прилот
за историју наше народне образованости.
Али осим овог нашег нарочито српског интереса,
оваква би студија , кад би се срећно извршила, имала и
један шири значај. Ја напред поменух историјску методу
политичне економије. По овој новој економној школи
идеал, који би за све пределе у свима приликама и за
178 фиHAHциЈв
све народе идеал био, не постоји. На против сваки на

род у разним приликама, у разна времена , у разно доба
свога народног живота има своје особите идеале. Али како
су најпосле сви народи човечанске природе , и како је чо
Т:
вечанска природа у основним цртама својим једнака, то је

лако увидети да народи у подобним приликама , на подоб
ном ступњу свога развитка морају имати подобне идеале.
Изучавањем старе српске финанције ми ћемо видети у
колико се њезин државни живот слагао ау колико је од
ступао од државног живота осталих народа, видећемо које
су се финанцијске мере на том нарочитом ступњу нашег
народног живота сматрале за нужне и које су биле цели
сходне а које не .
Резултате до којих сам мојим проучавањем овога пи
тања дошао , рад сам да у неколико чланака предам јав
ности не би ли учена критика изазвала да се махне њихове
поправе и оно, чега још нема, допуни. Додајем још само то,
да овај низ чланака отпочињем студијом о старој српској
новчан ј системи не за то , што би то тако логично тре
бало да буде , већ просто за то што сам за њу понајвише
материјала при руци имао.
І. Новчана система у српском краљевству.
Новац је добро које , оптичући и само , посредује и

олакшава размену добара у народу и међу народима , и
које имајући и само неку признату вредност , постаје ме
рило за вредност осталих добара.
Као једно од средстава за олакшање саобраћаја у на
роду и међу народима новац је такође и једно од средстава
за цивилизацију , али је он у исто време и знак неког из
весног ступња цивилизације. Народи на најнижем ступњу
СРПСКОГ КРАЉЕВСТВА 179
развитка немају појма о новцу. Већ се у пастирских (номад

ских) народа потреба оваква појављује и то све више што
долазе већма у додир с образованијим народима. Осећају
потребу да имају неко добро којега је вредност призната
и свима позната, па да према њему оцењују вредност свију
осталих добара и да зањ могу добити у размену ма шта
друго од толике исте вредности. У народа пастирских
заиста никоје друго добро нема толике важности , нити је
боље познатије но што је то сама стока — поглавити пред
мет богатства. Па тако доиста у свију пастирских народа
налазимо и данас да према стоци мере вредност осталих
добара ; у њих стока врши посао новца. Како се мало не
о свима европским народима знаде да су живели и прожи
вели периоду пастирскога живота, тако се заиста у многих
и налазе трагови да је и у њих стока била новац. Врло
занимљиве податке о овоме има Рошер. Као оно у Оми
poвoј Илијади * тако се и у нашим народним песмама стока
помиње и рачуна као равновредност нечем другом. Жива
је стока наравно груб и неудесан новац, али опет он сасвим
одговара приликама онога времена, оне периоде, која је у
историји цивилизације људскога рода под именом периоде
натуралнога газдинства позната .
Овде није место па ми и није намера да излажем целу
историју развитка идеје новца, нити да набрајам сва она
разна добра којима су се народи на разним ступњима свога"
народног развитка као новцем служили. Споменућу само
познати историјски факт, да народи чим дођу до неког из
весног вишег ступња цивилизације усвајају драги метал
за новац .
2
Вид. Јовановића превод Рошерове Економике I. 250.
Рошер прим. 4. к. 8. 118.
12 *
180 фиHAHциЈЕ
међу самим овим народима који се служе металним

новцем , има разлике што се тиче ступња цивилизације , а
ова се разлика опет огледа у новцу , и то не само у тех
ничној изради новца већ нарочито у економној природи
његовој. У народа у којих саобраћај још није јако развијен
нема да се у обрту промећу велике вредности , а с друге
стране ту има мало и онога евакодневног ситног саобраћаја
који виђамо н. пр. по великим и многољудним варошима .
У њиховој је новчаној системи карактерна црта што немају
врло крупних новаца ни иначе новаца с великом унутраш
њом вредношћу, нити опет имају сасвим ситних новаца који
требају за подмиривање при свакидашњем размењивању.
А народи којих је саобраћај унутрашњи и спољашњи јако
развијен, праве обично крупне новце , или да се тачније
изразим , новце с врло ве ликом унутрашњом вредношћу
те тако од најскупоценијег драгог метала ; а у исто време
имају у обрту и ситних новаца. Средњи је век свију на
1
рода у опшите сиромашан златним и ситним новцима.
Златни новци у средњем веку ковали су се понајпре управ
на седиштима ондашње највеће цивилизације у Цари
граду, Флоренцији, Мљецима. За високи ступањ визан
тијске цивилизације карактеристичан је знак што је упра
вој Византији злато било главни земаљски новац.* Маври
и Арапи, који су још пре ХII века били заиста високо ци
вилизовани , имају и златних и ситних новаца бакарних и
бронзаних. Шта више арапски су ситни новци оптицали и
по приморју далматинскоме .
1
Cibrarió , Économie Politique du moyen âge , II, 198.
2 Gold was circulating medium of Empire , and the purity of
the Byzantine coinage , rendered it for many centuries the
only gold currency that circulated in Europe.* Finlay , the
History of Greece , 50.
CPIIcкor КРАЉЕВСТВА 181
Кад према овој главној и општој црти средновечног

новчарства ставимо целу збирку старих српских новаца у
народноме музеју нашем , одмах нам излази пред очи да и
српско новчарство XIII и XIV - ог века носи на себи главне
карактерне црте новчарства у свију осталих држава онога
доба. Сви досада пронађени српски новци махом су ере
брни. Златних немамо. Ако их се нађе то ће они ни еву
прилику бити из времена Душанова или можда још и из
времена његовога деда краља Милутина у време Ду
шаново за то што је тада Србија била на кулминацији
свога средновечног живота , и што је велики корак , који је
Србија у политичној важности учинила , могао побудити
Душана да кује златне новце. У време Милутина за то
што су његове свезе с Цариградом и његова частољубивост
могле разбудити у њему сујету да златне новце кује . У
осталом , као што сам напред споменуо , неки извесни ступањ
економног развитка народног доноси собом да је најпроби
тачније да је главни и обични новац земаљски од сребра .
То је обично онај ступањ који лежи између периоде нату
ралнога и периоде кредитнога газдинства , или другим
речма , који је у средини између сасвим неразвијенога газ
динства у коме нема средстава за живљи саобраћај , нема
1 У нашем народном музеју има два три позлаћена сребрна
динара, један од Стевана Првовенчаног (?) други од краља Ми
лутина. У нумизматској збирци народнога музеја угарског у
2
Пешти има једна слабо позлаћена аспра Бурђа Бранковића.
Добро се слаже с овом мишљу да оскудица златнога новца
српског стоји у свези са ступњем ондашњег економног раз
витка српског, што ни у Угарској, која се цивилизацијом у XII,
XIII и XIV веку није одликовала од Србије, нема у ово доба
златних новаца угарских . Најстарији златни новци угарски ,
који се у народному музеју у Пешти чувају , тек су из друге
половине XIV века. Дукати су ови од Карла Роберта и врло
су налик на златне новце сувремених Француских краљева .
182 финАНЦИЈЕ
правне сигурности нитиe кoнoмне слободе, и највећма раз 1
вијенога газдинства кад је саобраћај олакшан и жив , кад

је права сигурност у пуној мери дата а уз њу и највећа
слобода економнога покрета. Ова средња, прелазна пери
ода за већину европских народа и јесте била у XIII и
XIV - ме веку, изузимајући неке крајеве византијске царе
вине и неке италијанске трговачке слободне државе , које
су врло рано достигле врло високи ступањ цивилизације.
Први општи прегледни поглед на збирку старих срп
ских новаца даје нам по моме мишљењу врло важног обја
снења о месту , које је српски народ на лествици цивили
зације и уреду осталих народа заузимао. Српски новци
сребрни нису само сведочанство да је српски народ имао
своје краљеве , већ су сведочанство да је српски народ још
у ХІІІ- оме веку био на ономе ступњу развитка економног
који се истина не може назвати висок , али с кога се при
родним начином и тако рећи првим кораком ирелази на
висок ступањ. Само народи који пређу периоду народ
нога детињства и већ живе периоду зрелије младости
могу имати и по правилу имају сребрне металне новце.
За српске новце мало је кад кажемо да су споменик наших
краљева. Они су монуменат наше цивилизације у XIII и
XIV -ом веку.
Него ма да ја ни најмање не сумњам да је ступањ еко
номног развитки у Србији собом доносио да се сребрн но
вац кује, и премда ће заиста сваки економиста признати да
је према економним приликама средњега века сасвим при
родно било да је главни земаљски новац од сребра : опет
ваља ми споменути да је један природни разлог појаву
сребрних новаца у нас било и то, што су се у земљи нала
вили сребрни рудници. Оно правило да се материјал за но
СРПсвог КРАЉЕВСТВА 183
вад управља према ступњу развитка трпи у једној особеној

прилици изузетка. Народи то јест независно од ступња
цивилизације донекле, праве новце од онога материјала
кога највише при руци имају. Отуда се може изјаснити
што су нпр. стари Етишћани ковали златне новце пре сре
брних, т. ј. у земљи су својој налазили више злата но сре
бра ; стари су Латини имали у земљи бакра па су им и први
новци од бакра; Британци су имали много калаја и ни
хови су први новци од калаја. Ако златних српских новаца
никако не нађемо томе несмемо приписивати као узрок то
што тобож еконономни развитак српског народа није дошао
до оног ступња да му је требао скупоценији новац од сре
брнога динара , него поглавито што у Србији није било
нађено злато. Напротив, ко брижљиво чита наше историj
ске споменике не ће моћи а да не опази , како с почетком
XV - ога века велики део новчане готовине народне чини
златан новац , мљетачки дукати. И овај је појав врло ва
жан за историју нашег економног развитка. Он сведочи
ако ништа више а оно да се велико покретно богатство
нагомилало у реду властелинском , и да су се велике
вредности у обрту морале окретати , почем се у то доба
почиње да се на дукат рачуна. Додаћу овде још да је из
споменика онога времена очевидно , да је властела услед
политичне несигурности земаљске будућности гледала , да
добар део свога имања доведе у покретну форму златних
дуката мљетачких . Напротив оно остало благо , златно и
сребрно посуђе , накит , бисер и драго камење , заиста се
није могло појавити услед бурних облака на политичноме
1
Вид. споменике из XV века у Миклошићевим „Monumenta Ser
bica“ и у Пуцићевим „ Споменицима из архива дубровачког
у којима се набрајају драгоцености и благо, које ова или она
властелинска кућа даје у поклад у Дубровник.
184 финАнциЈЕ
небу Србије , већ је то сведок богатства и луксуза српске

властеле , сведока њихове силе и сјајности. Утисак што је
ово богатство и сјајност некада чинила на народ има сво
јих трагова растурених овде и ондe по народним песмама
где се помиње „ госпоштина “ наша. На жалост историк се
са споменицима те „ госпоштине “ сусреће овде у ономе
тренутку и у оним приликама , кад они у самој ствари и
престају бити то , већ напротив излазе као споменик опа
сности које су претиле властели и споменик слабости ње
зине. Ја мислим овде ту околност , што ми о томе благу
дознајемо већином у тренутку, кад оно одлази у Дубровник
или у Млетке да се тамо чува.
Као што Рајић (II. 467) уверава до краља Влади
слава ( 1230—1231 ) није било српскога новца већ се
„ чужестраним пјењазми служаху. “ Владислав доведе Cace
у Србију, отвори руднике и поче ковати српски новац. Па
заиста се и споменици које су до данас јавности предали
доста добро слажу с овим тврђењем. У споменицима које
имамо од Стевана Немање још се нигде новац не спомиње.
Његов син Стеван Првовенчани још једнако утврђује да
се глоба плаћа у коњма и воловима. Забрањујући да се
муж од жене и жена од мужа раставља вели да ће се онај
који преступи ову „ страшното хаповѣдь “ казнити овако : 1
Афє ли которн Боудеть оть властєль , да о zємлеть се

на нємь крило й . конь ; apє Ан oть нннxь коннекь да
oүхнмаєть с€ на немь по .в. кона ; apє оть оцкогнхь
людн створить сe дa oүхнмаєть cє на нихь по .в. волн. “
( Mon. Serbica, 14). Ово је уједно и пример један у каквом
су облику долазили државни дохотци у периоди натурал
нога газдинства. Ово је даље доказ да у првој десетини
ХІІІ- ога века и ако је страни новац потицао по српским
земљама опет га није било у толикој количини , да би се

глобе могле одредити у металноме новцу. Требало је много
времена па да новчано газдинство потпуно замени нату
рално . Врло је карактеристично да и сам Душан често
оставља народу да бира хоће ли неку дажбину дати у
новцу или у сировини (вид. закон. Душ. 8. 200).
У споменицима се први пут помиње новац у уговору
једном из времена од 1234—1240 у коме Дубровчани
обећавају да ће краљу Владиславу давати на годину по
1.000 перпера и 50 лаката скрлета. ( Мопит. Serbica,
XXVIII). Да су и пре тога метални новци примани у
Србији и да су оптицали још у време Стевана Немање то
се види из самог овог истог споменика у коме Дубровчани
иштући да се њима ова дажбина а њиховим трговцима" ца
рина не узимље оне године, које му године буду помагали
на мору » тко н господннь свєто поYHвышн дѣдь тн н го
споднь свєто поYHвьюн отырь тн , кьгн нил смо пома
галн, прирала ны ста. “ ( Mon. Serb . стр. 23) .
Друга главна црта у збирци наших старих новаца је
сте то , што у њојзи не видимо бакарнога ситнога новца
за подмиривање у свакодневној размени. Тек у половини
XIV -ога века појављују се два екземплара бакарнога
новца : један Урошев и један римски са жигом Душановим.
Како до половине XIV- ога века нема новца који намирује
потребу свакидашњег ситног пазара , то нам и не остаје
шта друго већ да држимо , да се та потреба није ни осе
1
Или управо купцемь * како у тексту стоји. Реч трговац * до
лази у споменицима тек од друге половине XIII- ог века. Пре
тога долази реч „Тржник.* По овим називима могло би се
рећи да су Дубровчани најпре одлазили у Србију поглавито
да купују земаљске производе, а у ХІІІ- оме веку одлазили на
тргове као тржници носећи на продају свој еспап.
186 финанции
ћала. То другим речима значи да у земљи није било ве

ликих многољудних вароша , са становништвом међу које
би производња јако подељена била; — значи да није било
много вароша са пијацама у данашњем смислу речи. За ово
ми имамо и један други посредни доказ. Где су велике и
многољудне вароши ту је обично и велика и стална прођа
разних добара па ту се природним начином појављују сталне
редовне пијаце, стално отворене продавнице и излози. Где
нема сталне непрекидне и велике прође , ту не могу да
буду ни непрекидне пијаце, и ту је онда тим нужније да
имају повремени (периодични) тргови и торбарење. Што
у земљи има већма и већих многољудних и материјално
напреднијих вароши , то и тргови и торбарење имају све
мањега смисла ; у противноме случају напротив . Што у
старој Србији нема ситнога новца а што имају тргови и
торбарење, то су економни појави који у свези стоје и који
су резултати једног истог ступња развитка.
И у овоме погледу чини ми се врло карактеристично.
што из Душановога времена имамо трагова да се ова по
треба ситног новца почела да појављује , јер видимо Ду
1
Оскудица ситнога земаљскога новца и јесте као што напред
споменух једна општа црта новчарства свију држава у првој
периоди средњега века. У XII и XIII-оме веку. по развијени
јим крајевима западне Европе (у Италији и јужној Француској)
оптицали су као ситан новац арапски (мауриски) лаки и ви
зантијски станмини ; вид . Сibrario II, 198. Тако и у Дубров
нику. Споменици из дубров. архиве , II, 170. У Угарској је прве
бакарне новце ковао Бела IV (1235 —1270) по облику визан
тијских станмина. Но ове је новце Бела ковао не што је то
захтевала потреба јако развијеног саобраћаја , већ што су
услед татарске инвазије Финанције земаљске сасвим упропа
шћене биле, па неимајући довољно средстава да кује сребрне ,
дао је ковати новце од бакра. Иначе су бакарни новци угар
ски уопште ретки.
СРПског КРАЉЕВСТВА 187
шана где гледа да је намири. Исто је тако природно што

у приморским градовима Котору и Дубровнику најпре на
лазимо ситних новаца. У опште је приморје , по своме по
ложају долазећи у непрекидни и многостручни додир тако
рећи са целим светом , измакло унапред у цивилизацији па
дакле и у економноме развитку. Нарочито су у том по
гледу предњачили Котор и Дубровник. Овде где је говор
о ситноме новцу за подмиривање навешћу један поучљив
пример који се свуда у подобним приликама понављао.
Многопочтени и Богу угодни град Дубровник “ као да се
дуго устезао да кује тако неплеменит новац као што је ситан
новац од бакра. Али је за ситан обрт требало ситна новца,
па ми у половини XIV- а века видимо где се тај град тако.
напуни свакојаким ситним новцем (которским , арапским
итд. тако названим фолaрима) да кнезу , властели и свој
ошћини ваљаде пред крај XIII века предузети озбиљне
1
мере да их изгоне .
Могућно је да су по већим српским градовима у уну
трашњости (нарочито , нпр. у Призрену, Скопљу , Битољу,
Скадру) у XIV - ме веку оптицали византијски станмини
(бакарни) као што је то био случај и у многим варошима
Италије. * Али за то сведочанства још немамо.
1
Вид. Споменици из архива дубровачког II , 170 и даље ; на
рочито споменик. Liber Statutorum VIII , cap . LV. De falsis.
follaris et grossis .
2 Вид. Cibrario II , 195. Да су византијски станмини и после
Фолари оптицали у Дубровнику томе имамо сведочанства у Пу
цића Споменици српски из дубровачке Архиве II , 169, где се
у једном дубровачком документу од 1294 вели : „ Istos volu
mus cognosci et haberi pro falsis foHaris Stamenos de Dyra
chio et Romania , follaros de Armenia et Turchia novos et
veteres “ итд. Није без значаја ни то што су први угарски новци
сасвим налик на византијске станмине.
188 финAHциЈЕ
Него има један врло занимљив факт који иде овамо

где је реч о ситноме новцу и који у исто време може по
служити као један знак , да су се на сву прилику и визан
тијски станмини овде и oнде где је унутрашњи саобраћај
развијен био , употребљавали. Овде мислим да споменем
онај бакарни новац римски са жигом Душановим који је г.
Шафарик описао и нацртао у Гласнику III. Још је у
старо доба ( нарочито у Персији) постојао обичај да се на
стране новце којима се законом хтео допустити неки из
весни течај у земаљскоме саобраћају , ударао жиг (контра
марка) од стране земаљске владе. У Персији се ударао
1
на сребрне стране новце , У римској држави обично и
врло често на бронзане, а сасвим ретко на сребрне. * Ба
карни новци византијски били су примани у саобраћају
код Арапа и Мавра, но им је најпре удара на белега, која
је на арапском језику значила „ добро “ . И у познијим
европским државама контрамарковање није нешто изван
редно. Оно се предузимало често из нужде да се има ка
кав такав новац , па се тако особитим жигом придавала
некоме новцу нека изванредна вредност ; или се њиме про
сто некоме странском ситном новцу којега се у земљу на
зукло било , давала проста потврда да се у обрту може
примати као земаљски новац. Ово је последње тим пре мо
гло бити oнде, где се почела јако осећати незгода што није
било никако или не довољно ситнога новца. Ја мислим да
ће из ове последње побуде и бити што је ударена белега
на стари бакарни новац римски, који се можда нашао негде
1
J. Brandis Münz - Maass u. Gewichts Kunde Vordér - Asiens
страна 265.
2
Henry Cohen , Monnaies Imperiales Romains XXV.
3 Sabatier, Description générale des monnaies byzantines, I, 90.
у некоме крају у већој количини , или који је можда још

од старине негде у каквој општини служио за подмиривање,
па га Душан после званично као таквог и потврдио. Овај
последњи случај није тако невероватан као што се можда
на први поглед чини. Бланкија прича да су у неким кра
јевима јужне Француске до последњих дана стари ба
карни новци римски оптицали као ситан новац за подку
1
суривање.
Како смо до сад ево извели у кратко смисао оних црта
наше збирке старих српских новаца , који прво падају у
очи , како смо изложили шта ее по општем карактеру те
збирке може с разлогом закључавати о економноме раз
витку ондашњег друштва српског , то сад можемо специ
јалније упустити се да изучимо новчану систему у староме
краљевству српском.
До крсташких ратова у целоме тадашњег образова
номе свету једини златни новци који су циркуловали били
су византијски и мауријски, но нарочито они први.? Саба
тије и Момзен у потврду велике раширености течаја ви
зантијских дуката, наводе сведочанство индијског путника
Козме , који прича како их цео свет због њихове лепоте
и вредности радо прима. Златни новци који се спомињу
као дажбина приморских градова српским и хрватским кне
жевима и жупанима , за цело нису могли бити што друго
већ византијске нумизме или златни солиди. Да их је у
XI -ом веку били по Хрватској и Далмацији то знамо и по
томе што се први краљ хрватски Звонимир обвезао да ће
папи слати годишње „ 200 визаната“. За Италију има у
| Blanqui , Histoire de l ' Économie politique I , crp. 349.
2
Hüllmann Städtewesen des Mitelalters 1 , 404.
3 Engel Geschichte des Ungarischen Reiches ibec. II , 474.
190 фиHAHциЈЕ
Мураторијевој „ Историји Италије “ пуно доказа за раши

реност циркулације византијских дуката.
Но пре свега добро ће бити , мислим , да бацимо по
глед на развитак византијске новчане системе , јер већ се
a priori може казати да је ова система морала имати ути
цај на српско новчарство, кад се узме у рачун непосредни
додир у коме је Србијa с Византијском стојала , и кад се
узме у поглед и то да је у XIII и XIV - ом веку – у
веку српскога . краљевства Византија била најдивили
зованија држава ондашњег света. "
Истина је да грчке легенде на новцима кованим на
истоку , истискују и савршено замењују латинске тек у
VІІІ- оме веку, * и Финлеј тешко да нема право кад каже
да византијска царевина , као особита политична личност,
с особитим својим духом , настаје тек с царем Алексијем
првим Комненом. Него опет зато , византијска новчана
система ступа у живот још под Константином великим у
четвртоме веку после Христа. “ Сви се историци и нуми
1
Овај се утицај познаваоцима византијског новчарства одмах
на први поглед показује. Сабатије нарочито налази да су
наши стари новци јако налик на византијске новце Палеоло
тове периоде. Италијански новци тек у ХІІІ-ом веку почињу
да се отресају тога утицаја ; Sabatier I, 40. У утарскоме нов -
чарству он нарочито налази израза у бакарним новцима Беле
ІV-ог. Утицај византијски на арапске или мавријске новце по
казује се најјасније у томе , што су први мавријски дукати по
облику и по тежини сасвим онаки какви су и византијски ду
кати. Отуда и долази да се по италијанским споменицима ма
вријски дукати зову „Bizantini saracenati “. Hüllmann , Städte
wesen des Mittelalters I. 410..
2 Sabatier, Description génér . I, 26 .
з Finlay, History of byzantine Empire I, 194 ; Greece under the
Romans, I, 545.
• По мишљењу Момзеновом на сву прилику у год. 312 вид. Mom
sen , das römische Münzwezen ctp. 778.
Српског КРАЉЕВСТВА 191
зматици у томе слажу да је Константин предузео и извр

шио реформу у дотадашњем новчаноме систему римском.
За нас је још по најглавније то што се историци и нуми
зматици слажу у томе , да се ова константинова система
у главноме одржала све до самога пада Цариграда у
XV - оме веку.
Константинова или византијска система делила се
овако :
Литру злата разделили су на 72 једнака дела. Један

овакав део узет је за јединицу новчану и за главни новац
земаљски а прозван је solidus chrysos (златан солид) или,
у грчким изворима , уоutoua.
Осим овог главног новца , солида или номизме , ко
вали су још златан новац , који је представљао полутину
солида и који се звао semissis или zтуѕmiоn, и после но
вац који је представљао трећину солида и звао се tremis
sis или trismizion.?
Осим ових златних новаца који су представљали де
лове златног солида цареви су византијски не ретко ко
вали златне новце који су имали вредност од два , три и
више солида. Златни новци у тежини од византијске
литре или у вредности од 1 , солида , ковани су само у
3
време Константина великог ; позније не.
Да се заиста од литре злата ковало 72 солида, то пре 4
свега доказују поједина места у византијским изворима.

1 Sabatier, I, стр. 51 ; Momsen das Röm. Münzwesen 779.
2
Sabatier I , 53. Момзен додаје још да су семисе реће коване
но тремисе. На горњ. месту .
3 Момзен на ист. месту.
4
Нарочито на местима где Константин Порфирогенит говори
одржавним расходима , има томе потврде . Тако на једном
месту вели , да је 3000 морнара добило на име потрошка
Још је сигурније ово доказано самим мерењем византијских

солида који се по разним нумизматичним збиркама налазе .
Солиди, које је мерио Круг, теже 70 нирнберiпких грана,
што чини 4:34 грама. Тежина ониҳ солида , које су Пин
дер , * Сабатије и Момзен мерили, износи врло на близу
4:55 грама , а то и јесте управо један седамдесет други
део римске литре. Солиди или нумизме византијске дакле
опевидно су на римске литре , и према томе неморална је
тежина семисама 2-7 грама , тријенсима 1:52 грама.
Под Константином великим главни сребрни новац била
је силиква , од које је 144 комада ишло у литру , и којој
је дакле нормална тежина 2:2 , грама. Али је у то доба
било је и крупнијег сребрног новца , сребрних динара од
којих је у литру ишло 72 комада. У петом и шестом веку
1
коване су и полутине силикве у тежини 288 литре или
1:13
з грама . Но с Ираклијем у седмoмe веку престало је
ковање силикве и рачунање на њу. 5
Од времена Ираклијевог почело се у Византији рачу

( бакшиша *) 83 литре и 24 нумиеме и додаје да је сваки мор
нар добио 2 нумизме ; дакле очевидно 72 нумизме у литру
вид. Zinkeisen Geschichte Griechenland's , I , 801 .
4 Krug, Zur Münzkunde Russland's вид. Hillmann, Finanzwesen
des Mittelalters , I , 408.
2
M. Pinder und Friedläder, Beiträge zur älteren Münzkunde I, 25 .
з Римска је литра по Беку (Böckh, Metrologsiche Untersuchun
gen , 166) које га се држи Момзен (D. Röm. Münzwesen, XIX)
тешка 327:434 грама. По Dureau de la Malle-y u Letronne-y
тешка је 326* 33 грама , по Romé de Lisle-y 323 грама. Екса
гијум јустинијанове литре , који се чува у музеју у Лувру,
тежи 323-5 1 грама. Sabatier, I, 55 .
4 Момзен I , 799. По Пиндеру и Фридлендеру солиди -заиста
теже 4-55 грама , но семисе Константина великог теже 2-5 а
тријенси 1-5 грама. Beiträge zur älteren Minzkunde, I, 13.
Момзен , 779 , 787 .
нати на милијарензе или милијарисије. Милијарисија је

сребрн новац тежак литре римске и звао се тако што
је представљао један хиљадасти део вредности једне ли
тре злата. Из овога се одмах види и одношај вредности
злата к сребру (као 72 : 1000 , дакле 1 : 127,). Милија
рисија се у исто време појављује као солида , т.ј. ишло
их је 12 у солид.
По Финлеју * од времена Василија І-ог рачунало се да
у 1 солид иде 12 милијарисија
или 24 сребрне кератије
144 фолара
288 обола
По мишљењу Момзеновом од Ираклијевог времена по
1
челе су се ковати и дупле милијарисије у тежини од 18
ли
тре представљајући вредност од једне шестине солида.

У нашим ћирилицом писаним споменицима помињу се
ови новци : перпере , динари , дукати , цекини , мезалини
аспре. У дубровачким , латиницом писаним , осим ових спо
мињу се још : солди , трошеви , станмини , фолари. Овај
речник није тако ни велики кад га упоредимо с Галиоче
лијевим „ Catalogo di Moneta “ који описујући новце мле
тачке у средњем веку наводи не мање од 62 разна имена !
Пре свега многима ће бити занимљиво да знаду да је
реч „ новац “ односно новијега доба. У споменицама сред
1
Момзен 790, Сабатије I, 51 и 61.
2 Finlay , Greece under the Romans стр. 555 вид . u Sabatier
I , 55 . Ducange y come Glossarium mediae et infimae grae
citatis уз реч иёратіон наводи једно место из Сколијаста Ва
silic. rіl. 23, које гласи : ҳоп 2tviousiv , Gri to #v хоёtion
φόλλειν είσι δώδεκα , ήτοι μιλιαρίσις το ήμισυ. τα εν δώδεκα
κεράτια είσιν νόμισματα ήμισν-το γεν ακέρατον νόμισμα έχει
шiлiapioia «В'. хғpdria x8”. Кератија је била и мера тежине и
човац. Диканж на истом месту.
Гласник xxү . 13
њега века она не долази никако , ма да је у њима тако че

сто говор о новцу или оновчаним потраживањима. И у
речнику из књижевних старина српских од Б. Даничића
нема је. Да означе то што ми данас означавамо с речју
„ новац “ наши су се стари служили речју „ динар. “ Вид.
примере у потврду овоме у Даничићевом речнику реч дн
нарь. Ја мислим да је у потврду овоме и онај новац на
којем пише : „ Вльковь даннарь.« 1 Мислим да се тиме
није хтело да каже, да је нарочито овај новац оно, што се
зове динар, већ је та реч узета овде у ономе смислу у коме
је на старијим новцима латински написано : Moneta Regis
Urosii или regis Stefani итд. ” Него ваља додати да и ако
се и узима у ширем једном смислу као новац , опет значи
увек само сребрн новац. Бар у свима нашим досадашњим
споменицима где год се динар употребљава у општем зна
чењу новца, увек се из целога смисла види да се мисли сре
бри новац , и нарочито је очевидно да се он у значењу
овом увек ставља према казивању каквом о златноме новцу.
Пример : 11051 дзкать Zлать и 1260 перпера динара и
( 120.1418 Mon. Serb. 344), а још бољи : „ н офє намь
ДАШє р€Ү€нн єнєZь н властєлє ДХБровҮІІн д8KATє ндн
нар є , .В. тисякє н . € . Zлать дякать ұлатѣхь н.в. тн
сакь перпєр дннара “ (Mon. Serb. 399, споменик од 1439).
Ово примењивање речи у динара “ у смислу колектив
ном као „ сребрни новци “ није било ограничено само на
праву Србију, већ га налазимо и у Приморју (Пуцић I,
36 , 94 итд) па иу Млетцима као што се нпр. види из
OBIX mpamepa : Solidos centum denariorum veneciae
minorum (cпoм. од 1245 год. , Carli I , 403 у Галичио
1
Гласник VII. 269 .
2 Гласник , VII , таб . І.
лију' 8 584 ) ; Soldi denariorum grossorum (cпoм. од 1342,

Галич . 523) ; Soldos duos denariorum grossorum (спом.
од 1303) ; при овом последњем примеру и Галичиолија
примећава да denariorum grossorит значи ресипia d
imprestidi (8 521 ). Тако исто у мљетачким споменицима
XIII и XIV века често долази израз libra denariorит
venetorит, што увек значи неку извесну количину сребр
нога новца ма које сорте , понекад крупне а понекад ситне
(Галичиол. S. 506).
Ја ове примере наводим овде још и за то, да би боље
могли разумети и схватити шта се хоће да каже кад нпр.
у нашим споменицима нађемо где се вели : н дннарь д8
БроклҮcijѣхь ұлѣхь 22 пєртєрє. II , 5 , 750.
Могућно је , па на сву прилику и јесте из Млетака
преко приморја дошао међу Србе овај начин да, им реч
„ динар “ значи у опште сребрн новац. Додаћу још то да
је из многих примера , а нарочито оних латинских оче
видно да се реч динар употребљава у смислу у коме данас
реч валута , „ Libra denariorum venetorum “ н дын тнcзин
пєрыпєрь Дннарн 48 рокіYKHхь“ (Mon. Serb. 222) или
„ Пєрьперь динарн Которсуєхь “ значи савршено то што
„ толика и толика вредност у валути млетачкој, дубро
вачкој , которcкoј“ итд.
Него динар није само општи израз за појам новца , већ
је динар заиста и прави ковани новац. Реч је по себи ста
рога италијанскога порекла. Одмах још у најстаријој рим
ској новчаној системи кад је бакар био метал за новац и
бакарни ас основна јединица целој системи , налазимо ди
нар као прави ковани новац од У. , аса. Позније и осо
бито за време царства , Римљани су ковали динаре златне
1
Gallicciolli , Delle memorie Vénete Antiche..
13 "
196 фиHAHциЈЕ
и сребрне и то тако да је ишло 25 динара сребрних у је

дан златан. Ова се система наравно одомаћила и на бал
канскoмe полуострву кад је овај постао источна половина
римскога царства. Из Рима је ова система пренесена на за
пад од Европе ( у франачко краљевство , види мало ниже);
из Цариграда реформисана у неколико под Константином
великим прешла је у Мљетке. Овде , у Мљецима налазимо
динаре као прави ковани новац још у IX - ме веку (по Кар
лију ) а Галичеолија их називље најстаријим новцем мље
талким (I , 8 506). По Карлију у X и XI - ме веку тешки
су били 16 грана , по Галичиолију у ХІІ-ме 12 грана са
9 грана чистога сребра. А по неким другим било је ди
нара тешких 8 карата т. ј. 32 грана. Свакојако , зна се
да их је било крупних и ситних (великих и малих ). Ови се
ситни динари denarii parvi спомињу још у почетку
2
XI - га века.
И у суседној Угарској био је динар у ХІІ-оме веку
прави ковани новац сребрн, почем се зна да је краљ Стеван
наредио да се кују у тежини од 8 грана и да их 40 ко
3
мада иде у 1 византијски дукат.
Henry Cohen , Description historique des monnaies frappées

1
sous l'empire romain , I , XI.
2 Вид. Carli I , 369 , Галичиолија I , S 506.
3 Chorvat, Geschichte von Ungarn I. стр. 98. У осталом готово
ће бити да ово што се Стевану приписује, није сасвим тачно.
Стеванови новци које сам ја у народноме музеју угарском ви
део имају сви димензију од својих 13 до 14 милиметара , а
Мадер који је неке Стеванове динаре мерио тврди да теже
10 до 13 грана (дукат у 60 грана). Kritische Beiträge zur
Münzkunde des Mittelalters , III, 55. Но већ од Петра (1038
—1047) имају динари који су тешки 8—91/ , грана. (Мадер на
истом месту). Даље Шенвизнер. (Notitia Hungaricae rei num
maria , стр. 104 , у Мадера III , 57) потврђује да је то био
По нашим споменицима ја нисам нашао ниједно место

које би сасвим очито и пресудно показивало да је динар
био заиста и прави ковани новац. Сребрни новац нашег
музеја на коме пише „ Вльковь динарь “ истина се може сма
трати донекле као пуни доказ, али с друге стране као што
сам већ напред споменуо ту се та реч савршено лепо може
разумети у смислу латинске речи монета, које на Урошевим
и Душановим новцима налазимо. Оно се исто може казати
и о свима оним примерима које је г. Даничић покупио и
изложио у своме речнику уз реч „ Дннарь. “ Ниједнога
нема у коме се реч динар не би могла разумети да значи
неки идеални рачунски новац. Него ја опет мислим да је
динар заиста био прави ковани новац , а овако мислим на
рочито за то, што перпера у нашој старој држави , као што
ћу ниже показати, није била прави ковани новац већ само
рачунски па кад се нпр. каже „ тнсүкю н дає стя н 3г.
перпєри дннара “ (Mon. Serb. 394) онда не могу оба овде
споменута новца бити рачунска већ један од њих мора
бити прави ковани. После је један важан доказ да су ди
нари овакав новац, што се помињу „ добри “ и „ зли “ (вид.
горњи пример Пуцић, II, S. 50) .
Много пре него што се појављују динари по нашим
споменицима у њима се спомињу перпере. У документу јед
ном из времена 1234 — 1240 Дубровчани обећавају краљу
Бела I , а не Стеван , који је numos magnae monetae fabri
cari fecit denarius , quorum quadraginta Byzantus censere
tur “.. Уопште су угарски новци (до половине XIV века)
ситнији и лакши од српских новаца. Из периоде од 1000 до
1301 Мадеру није познат ни један угарски новац тежи од 14
трана што чини највише око 0:8 грама , док српски новци од
ХІІІ-ог века имају и преко 2 грама. Тежина сребрних обола
угарских миче се око 5 грана, по има их и од 4, з '/, па и 21/ ,
трана (оболе Сигисмунда, сувременика Бурђа Бранковића). —
Владиславу давати годишње 2.000 перпера и 50 лаката

скрлета ( Mon. Serb. 23). Па од овога доба и све до пред
крај XV -ога века докле наши споменици иду , перпере се
спомињу у мало не свакоме рачуну. Какав је то новац ?
прави ковани или тек само рачунски ? сребрни или златан?!
Да је перпера била прави ковани новац на ту мисао
човек у први мах и нехотице долази кад у споменицима
чита како се у ХІІІ-ом па још и у другој половини XIV - ог
века све рачуна на перпере. Али како је г. Даничић уз
реч „ иериера “ у своме речнику (стр . 288) добро приме
тио у свима коликим примерима ако и има нешто потврде
за ону мисао, опет нема је поуздане. “ У споменицима који
су латински писани а које је кнез Медо Пуцић из архиве
дубровничке исписао и саопштио ' има већ више знакова
по којима би се то могло рећи. Ту се нпр. казује у више
докумената од разних година XIII и XIV- ога века ко
лико ће се перпера из литре ковати. Ово је сведочанство
нешто јако на први поглед , али само на први поглед , јер
при дубљем истраживању не може ни оно дати довољне
потврде. Кад се нпр. каже да се од литре кује 16 пер
пера то још не мора значити да се литра искује баш у 16
комада од којих ће сваки бити перпера , већ може значити
да се од литре искује толико ситнији новаца колико иде у
16 перпера. Ово последње добива још већу вероватност
кад узмемо у поглед да би перпера искована по размеру
од 16 комада на мљетачку литру представљала сребрн но
вац од својих 318 грана мљетачких т. ј. морао би бити
крупнији но што је данашња руска рубља , крупнији и од
талира Марије Терезије, а тако крупан новац не налазимо
ни у збирци српских , ни међу мљетачким и дубровачким
1
Споменици архиве дубровачке I и Ц.
новцима ХІІІ- ог и XIV -ог века. Истина се у Флоренцији

ковао један крупан сребрн новац коме је у 1305 год.
утврђена вредност на 12 динара " (дакле управо вредност
једног перпера у оно доба ); али најпре овај је новац имао
своје нарочито историјски познато име „сребрн флорин,
а после нема никаквих других знакова - да се он како ра
ширио и дропрво к нама.
Једно је, мислим, изван сваке сумње, а то је : да пер
пера није сребрн новац .
Да видимо да ли је била златан и какав ?
Председник нашег ученог друштва г. Јанко Шафарик,
саопштио ми је како му је г. Романини, писац врло знаме
нитог једног дела о историји мљетачкој , говорио једном
приликом, да су перпере златан новац византијски и да су
вредиле једне литре гроша (libra grossorum). Хил
ман мисли да су перпере и византи били некада један исти
новац и у потврду тиме наводе из Муратиријевог дела
Antiq. Italicae један споменик у коме се говори о једној
суми од 500 визаната, и једно друго место о истој ствари
где место визаната стоје перпере. Диканж у своме делу
glossarium mediae et infimae Graecitatis за реч оло
пороу вели да је златан новац царева византијских. Му
ратирије вели само толико , да су перпере особита врста
(species) новца и то грчког новца, спомиње како нарочито
често долази у мљетачкој кроници Дандуловој и по споме
ницима источних народа, и још наводи како Марин Сануто
казује, да су две перпере равне биле (aequabant) једноме
златном дукату мљетачком. Чибрарио наводи перперу
као византијски златан новац. Он јој по металној садржини
1
Нüllmann , Städtewesen I , 405 ; Мураторије , VI , 186.
2 Muratori, Antiquit. Ital. II , 805.
200 финляциЈЕ
приписује вредност од в франака, дакле половину дуката,

па још наводи Балдучија Пеголотија који казује , да је било
перпера златних и сребрних , свакојаких по спољашњем
облику, по тежини и по чистоћи , па према томе свакојако
и називаних као : жуте , латинске , pagliolocati , перпере
са звездом, перпере с ружом итд. Додаћу овде како се с
овим што Пеголитије говори о разним перперама може
упоредити оно што у нашим споменицима долази реч о
мљетачким , дубровачким па на једноме месту и о вели
ким перперама.* Занимљиво је што се у једноме итали
јанском споменику од 1345, који је Галичиолија саопштио,
вели : Vi ricordo che lo Perpero de Verna è kar. '16 %), e
val grossi 6, e аѕрri 5, e perperд vаl grossi 8 “. По овоме
бугарска перпера била би златан новац од 16 °/, карата,
дакле од прилике 2,5 грана.
Чудно је само што по збиркама византијских новаца
средњега века не налазимо ни један новац , који би као
перпера нарочито познат био. Ја сам прегледао списак
богате збирке византијских новаца X. П. Борела“ и новија 5
знатнија дела у којима су описани византијски новци , па
не могох нигде наћи перпере. Као праве коване новце на

1
Cibrario. Tom. II, 231. Чибрарио осим тога наводи више при
мера из друге половине XIV-ог века, где се изриком спомињу
»златне перпере “ . II , 281 , 291 .
2 Даничић , Рјечник из књижевних старина, реч иериера.
3 Cod. Trevis. y Sacram. dell' Imp. Alessandro de Zagora , y
Галичиолија I, S. 551 .
4 Catalogue of the choice collection of greek , roman byzantine
and medievial coins , formed ty the late H. P. Borrell , Lon
don , 1852.
5 De Saulcy , Numismatique Byzantine Paris 1858. Cohen , Dés
cription générale des monnaies imperiales romains. Sabatier,
déscription générale des monnaies byzantines , Paris 1862.
лазимо само : солиде (нумизме), квинаре или семисе и врло

ретко тријенсе.
Ни међу новцима западне Европе не налазимо нигде
прави ковани новац који би познат био као перпера.
ње нема у новчаној системи Карла великог , системи која
је позније с каролинзима пренесена и у средњу Европу,
па се ту у својим главним особинама одржала кроз цео
средњи век.
Основна јединица новчане системе Карлове била је сре
брн динар ; 12 оваких динара ишло је у 1 сребрн солид,
а 20 солида разумевало се у једну литру. Овде ћу обра
тити пажњу читаоцима да овај сребрни солид , на који се
у целој западној и средњој Европи у средњем веку рачу
нало, није био прави ковани новац, већ само уображени,
рачунски . По мишљењу Чибрарија Солид је од X- oгa a
по мишљењу Гарнијера још од VIII -ога века на западу
престао бити прави новац па служио само као рачунски
израз за целину од 12 динара. Ова нам околност већ даје
мига како је и на истоку Европе новчана система могла
бити удешена. Од првих кованих златних новаца спомињу
1 Галичиолија, I, S. 515 ; Cibrario II, 197 ; Blanqui , Histoire de

" Ёconomie politique, I , 328. Најатентичније се потврђује то
споменицима из IX и X-ог века, које је Мураторије штампао
у своме делу Antiquitates ltalicae II , 774 и даље.
2 Cibrario, I, 197; Garnier, Histoire de la monnaie, II, 299; вид.
u Mader Kritische Beiträge zur Münzkunde des Mittelalters,
III , 23. У северо источној Немачкој (старој Пруској рачу
нало се на шидинге који су до XIV-ога века били рачунски
новац за целину од 12 Феника. Mader , III , 128. Мураторије
наводи један докуменат од 807 године у коме стоји : »per sin
gulos annos in natale st. Regali tu mihi reddere debeas decem
solidos argenti de bonos denarios mundos , grossos , expendi
viles , una duodecim denarios pro solide tantum“.
Antiquit. Ital. II , 776.
202 фиHAHциЈЕ
се после десетога века у Италији и Француској: византиј

ски солиди , безанти , скифати ( удубљени дукати) , оболе,
мавроботини (мавријски дукати) и после Константинке,
михалати , романати , мануелати итп. , што опет нису што
друго већ златни солиди цара Константина , Михаила Па
леолога , Романа , Мануила итд. Византи и оболе почеле
су нарочито после крсташких ратова да по западним кра
јевима живље оптичу. Византи су по рачуну Чибраријевом
пред крај XII - ог века имали у Италији по металу вред
ности од 11 франака и 30-4 сантима , или ( рачунајући
франак у 5 гр. чарш.) 56 гр. и 20 пара чарш.; у почетку
XIV- ог века 10 франака и 47 :, сантима или 52 гр . и 12
пара чарш. Златна обола” византијска вредила је у 1257
год. 7 фран. 6 ', сантима или 35 гр. 12 : 4 пара чарш; у
1301 33 гр. и 18 пара ; у 1347 гр. 44 гр. и 20 пара,
у 1358 толико исто. Од свију златних новаца византиј
ских који су у XIII и XIV - ом веку по Европи оптицали,
једине се оболе својом вредношћу приближују вредности
за коју се зна да су је перпере имале. Могућно је да су
оболе и перпере један исти новац. За ову могућност као
да говори и то , што у Fragmentum Libelli de valore di
versarum monetarum* стоји, да је у XIV - оме веку у Ита
1
Solidi Byzantii , acori solidi Constantiniani, врло често долазе
у италијанским споменицима чак и у XIV-ом веку ; Скифати
нарочито у XII и XIII-ом веку. Muratori , Antiquit. Itаl. II,
786 , 790.
2 Ја нарочито кажем златна обола, јер их је било и сребрних
и бакарних. „Obolus aureus valuіt tunc temports (1255) 4 so
lidos". „Oboli argentei grossi quorum quilibet cursum habe
bat octo denariorum cum obves (год. 1340) *. Бакарне су се
звале yoboli nigri вид. „Du Cange , Glossarium mediae ac infi
mae Latinitаtis“ последње издање Карпантијерово."
з Cibrario III , стр. 179.
4 Вид. Нüllmann , Städteweseu des Mittelalters , I , 415.
лији кована златна обола од које је две ишло у златан

флорен , као што је и две перпере ишло у златан дукат.
Но за ову се мисао не могу пресудно изразити зато , што
најпре између златног флорена и дуката има нека мала
разлика, а после баш се у XIV -ом веку златној оболи на
западу вредност јако колебала , као што се то може ви
дети по белешкама , које је Карпантије из споменика по
знатог она именом Regеѕtum Noster Camerae Computorum
Parisiis, саопштио у последњем издању Диканжевог гло
сара латинства средњег века, поред речи Монета.
Као што сам напред споменуо , по нумизматичним збир
кама византијских новаца налазе се само златни солиди,
квинари или семисе и тријенси. Златни солиди тешки су
око 4 грама данашња , тежи су дакле од дуката (около
3-4 грана) и по томе не могу имати ништа заједничког с
перперама којих је две ишло у дукат све до пред крај
XIV- ога века. Квинари или семисе нису друго већ златне
полутине солида. Кроз цео XIII и кроз велики део
XIV - ога века рачунало се да у златан дукат иду два
златна квинара. А зна се да се у исто то доба рачунало
да у дукат иду и две перпере.“ Перпера се , била она
ковани или само рачунски новац , свакојако вредношћу
својом подудара с вредношћу квинара. Кад се сетимо да
се из историје новчаних система зна да су и сами рачун
1
Из марке злата ковало се у XIV- оме веку 64 до 65 Флорена,
а дуката 66 до 67. Hüllmann , Städtewesen , I , 413 . 1
2 Cohen , Monnaiеѕ imperiales romains I , XV. Сравни што на

пред по Момзену и Хилману наведох о тежини византијског
дуката и квинара .
з Пуцић спомен. арх. дубровачког II , 172. Мураторије наводи
сведочанство Марина Санута млађег ( у овога Histor. Venet.
Tom. XXII) који тврди да „ d uoperperiaequabant unu m
ducatum aureum venetum“ , Antiq. Ital. II , 802.
ски и уображени новци по правилу били некада прави ко

вани новци , онда врло природно долазимо на мисао да је
перпера заиста некада била ковани новац и то од при
лике онакав какав је квинар .
Ја сам по свему овоме што сам довде навео наклоњен
да мислим , да је перпера била народско (популарно ) име
за прави ковани златан новац који у ученим делима носи
класично име квинариуса а иначе се још по византијским
споменицима називље семиса. Нарочито је за ово добро
сведочанство оно , што напред по Галичиолију наведох,
како се зна да је бугарска перпера била тешка 2:35 грана ,
а квинар или семиса тежи по Момзену 2:27 , по Киндеру
2 *, грана. Кад узмемо у рачун несавршенство технике
новчарске у средњем веку , онда слободно можемо казати
да је бугарска перпера и квинар један исти новац. Или је
перпера народско име за новац који се у неким и неким
крајевима или услед особитих каквих прилика звао и
обола. На ову мисао долазим нарочито с тога што је вред
ност свима овима новцима како већ споменух била готово
сасвим једнака .
Што је квинар или златна обола под именом перпере
постала тако популарна на балканскoмe полуострву, то се
може лако изјаснити . Сам економни развитак народа на
балканскoмe полуоству доносио је собом да крупан златан
новац , какав је био златан солид , у њих није могао при
мене наћи, осим само по већим приморским трговачким ва
рошима. На против у пола ситнији златан новац какав је
био квинар или обола, могао је много пре одговорити њи
ховим потребама. Јер баш народима младим не треба ни
врло крупан новац, мислим новац велике вредности , ни врло
ситан , почем врло велике размене бивају обично трампом,
а врло ситне у данашњем смислу и нема. Па он као да се

заиста под именом перпере и одомаћио ту , јер видимо да
се у XIII и XIV - оме веку све на перпере рачуна.
Према свему овоме ја држим да је на истоку перпера
била некада прави ковани златан новац, који је по разним
крајевима и друкчији какав назив имати могао. Али да је
перпера као прави ковани новац златан циркуловала и
по српским земљама у ХІІІ - ом и XIV - веку за то немамо
никаквога сведочанства. Напротив има сведочанства да је
она била рачунски новац , тј. новац који немора у самој
ствари постојати, али на који се опет за то све вредности
своде и остали новци броје. То се може потврдити мно
гобројним примерима из наших споменика , и то оним у
којима се перперама казује колика је вредност а после
додаје у каквоме новцу, као нпр. у овом примеру : , ср.6
скн доходакь дан тнc8ћн перьперь д8БроваYIHхь дннара “
( Mon. Serb. 487) , или „ .л. тнc8кь пєрыпєра дннарн дү
Брокатуєхь. “ ( Mon, Serb. 298), или „ мє, пєрлєр дннарн
которсцнєхь. “ (Mon. Serb . 464). Особито је у овоме по
гледу поучљив пример „ н прѣдадош€ 8 тєхь п €ть сьть
перперь даннарь д8БровьYKHхь сто Y€тнрн дєс€ть н сєднь
дзкать и тыдан Бѣє двкать в Дубровник8 по мл. дн -
нарь. ( Mon. Serb. 514). И овај „ н д8кать ұлатѣхь
седаль сить нуннара Д8БРОВАYIјѣхь добрѣхь тн
c8кю н сєдамы сать н тридєсєтн н јєдня пєрыпєра , н
Дннара д8 БроBAYIјѣхь улѣхь два десетн н двѣ пєр
Пєрє“, „ н дн нарь которсјѣхь ослмь дєсєть нде
В € ть перьперь нмеZaлнна шєсть пєрыпєрь “. (Пуцић
Спом. дубр. арх. II , 75). Ови и овима подобни примери
могу значити само двоје : или толико и толико перпера у
1
Вид. Даничићев речник уз реч перпера “.
вредности (валути) дубровачкој, которској итд , или то

лико и толико перпера у динарима (дакле у неком изве
сном правом кованом новцу) дубровачким или которским.
У оба ова случаја перпера остаје само као рачунска вред
ност , не као прави ковани новац . Она је некада могла
бити на сву прилику и била прави ковани новац , али од
мах с почетком XIII-ог века у Србији она није више то.
Перпера је само израз који представља и значи неку из
весну вредност вредност од 12 динара. Тек само тако
што је перпера била уображени рачунски новац , а не
прави метални , може се изјаснити од куда је то да она,
поред све измене у одношају вредности сребра к вредно
сти злата , увек и непроменљиво вреди 12 динара. Она се
не мења за то што она и није друго већ целина од 12
динара , а ова је увек сама себи равна. Него како се од
ношај вредности сребра према вредности злата мењао и
како је према томе како кад златан дукат вредио час
мању час већу количину сребра ; то је дукат имао и час
већу и час мању количину сребрних динара а према овоме
могао је имати и час овај а час онај број перпера. Кад се
нпр. каже да је у почетку ХІІІ- ога века дукат вредио 2
перпере а у другој половини XIV-ога 3 , а позније још
више перпера , онда то другим речма не значи ништа
друго већ да је у један дукат ишло најпре 2 пута 12
динара , позније 3 пута 12 динара а позније још и више
пута по 12 динара. Овде ћу споменути оно на што напред
читаоце учиних пажљивим , да је тј. и на западу од Европе
(узевши ту и Италију осим Мљетака) био један рачунски
новац који је тако налик на перпер да се може узети да
су једно исто . Овде мислим солид о коме напред помињах
како је био рачунски новац и како је и сам представљао

целину од 12 динара.
Према свему овом до сад изложеном можемо рећи то
лико : Динар је прави ковани новац од извесне неке те
жине и извесне чистоће, а у једно се реч динар у XIII и
и XIV - ом веку употребљавала у смислу да значи сребрн
новац у опште.
Периера је на сву прилику особити назив за визан
тијски златан квинар или за полутину златнога солида.
Но у XIII и XIV веку у Србији и на приморју перпера
се појављује као просто рачунски новац , а не као прави
ковани .
Осим ових новаца у нашим старим споменицима спо

мињу се од друге десетине XIV - ога века и асире. Оне
су оријентални новац , али су још у XIV веку оптицале и
по другим земљама , по Италији (Галиочио. I , S. 551 ) а
на сву прилику и по варошима далматинскога приморја.
Санудо и Карлија казују да је у један дукат ишло две
аспре. Али онда би оне морале бити или од злата , што
што се опет не подудара с њиховим именом , или би мо
рала бити врло крупан сребни новац (као талир), а такав
новац није познат. Галичиолија опет мисли да је аспра
вредила 4 гроса и по томе била равна половини перпера,
или да је две аспре ишло у перперу (I , S. 551 ). Много
је пре за веровање што Чибрарио” по једном документу
од 1366 вели да је 32 аспре ишло у дукат златан. По
овоме оне би биле сребри новац који је мало нешто лакши
Asperi , aspri , asprae по тумачењу Диканжовом : бео новац ;
грчке глосисте тако исто тумаче реч asprum ca crvapov lev
nóv. Du Cange , glossarium mediae et infimae Latinitatis, KOA
речи asper.
2
Cibrario Il , 231 .
био од сребрнога динара које га је онда већ ишло 30 у

дукат. Но сва је прилика да је аспра то исто што и ди -
нар , од којег је 30 ишло у дукат а понекад услед коле
бана курса и 32. Из истог времена Чибрарио наводи при
мере из којих се као види, да је на левантскоме приморју
аспра била новац на који се обично рачунало. Турци су
баш у то време већ направили знамените напретке у малој
Азији па су се тада на сву прилику и упознали с аспром
и одомаћили је код себе. Није без значаја што се аспре .
појављују у Србији тек у четвртој десетини XV -ога века,
кад Србија није била друго већ вазална земља турска.
Значајно је што баш под Ђурђем Смедеревцем који је то
лико време у Турака био и с Турцима једнако посла имао,
налазимо тако велику количину аспре у земљи. Ја себи тај
појав овако изјашњавам. Турци су већ у почетку XV- ога
века држали добар део балканскога полуострва под собом.
Они су се већ и понашали према свима осталима , тобож
самосталнима, земљама у овој страни света, као народ који
заповеда. Рекох већ напред да је аспра још врло рано
морала стећи право грађанства у Турака. Турски су је
султани већ и сами почели ковати и без сумње је она на
скоро постала јако тражени новац на балканскоме полу
острву као што је заиста већ била новац на који су Турци
своје рачуне водили. Истина данак које су вазалне земље
плаћале био је утврђен у дукатима , али је то тек само
рачуна ради а за цело се он могао исплатити и у сребр
номе новцу. Ако допустимо ову предпоставку онда треба
1
Cibrario II , 382. У 1381 плаћали су 350 асири месечно барци
једној са 7 возара којој је био задатак да спречава да лађе
не долазе у Тану , 1882 једноме каваљеру “ у Кафи плаћено
је 150 аспpи месечно плате.
2 Hammer , Geschichte des osmanischen Reiches I.
још само да се сетимо да је у средњем веку био обичај да

су се разне дажбине које једна земља има некој другој да
даје, плаћале обично у новцу оне земље којој се плаћа.
Овако се у велико радило у Млецима , који су царине,
данке и друге дугове плаћали разним кнежевима у новцу
који је у њих законити земаљски новац био а који су Мле
чићи нарочито за ту цел ковали у својој ковници. Сва
је прилика да је Ђурђе Смедеревац дао ковати у својим
ковницама новац који је по тежини и вредности својој од
говарао савршено аспрама које су Турци радо примали,
па их је и саме назвао аспрама. Докуменат онај дубро
вачког архива у коме кнез и општина излажу и признају
колико су блага Бурђевога на оставу примили ,* даје нам
прилике да дознамо који је од Бурђевих новаца носио
име асире. У томе се документу на једноме месту каже
да је примљено милион аcпри које све теже скупа 3533
литре 2 унче и 3 аксаге. Из текста се не види да ли је
то тежина ових аспpи без сакуља или са сакуљама. Ако
је без сакуља , као што се мени чини да јесте, онда би
узевши тежину једне мљет. литре на 301 грама дошло да
је једна аспра тешка 1 -ов грама да је дакле најкрупнији
сребни новац Ђурђев, или управо то исто што и крупни
сребрни динар. Сва је прилика да се новац , који се у
Мљецима и у дубр. латинским споменицима у XV-ом веку
хвао Гросус (крупан динар) ау дубров. словенски писа
ним просто само динар, са ширењем турскога утицаја и
моћи на балканскoмe полуострву прозвао асира .
На послетку додаћу да се с почетка XVI -ога века
(а на сву прилику још много пре тога, па дакле и у време
тГаличиолија , I , S. 462 .
2
Спом. Дубр. архива , II , 96.
210 финанциЈЕ
Ђурђа Смедеревца) у Турака 100.000 асири звао то

вар. Врло је вероватно да се у XV-оме веку на балкан
екоме послуострву велика вредност рачунала на товаре,
па је отуда и у нашим народним песмама остало да се ве
лике вредности тако рачунају. По томе „ товар благає
значило би извесну неку количину новца и то 100.000
аспри , што (узимајући тежину једне аспре Бурђеве на
1 -овз грама) чини 106 * 3 килограма сребра, а ова количина
сребра вреди према данашњој цени сребра око 115.000
гроша чарш. За Ђурђа се Смедеревца према овоме може
рећи да је само у ситним аспрама предао Дубровнику у
поклад 10 товара блага . Још додајем да су и аспре де
лиле судбу с осталим сребрним новцима , тј. и оне су се
све ситније ковале. У другој половини XIV -ога века ишло
их је 32 у дукат ; у половини XV- ога века од прилике
40—45 , * у почетку XVI -ога 50 у један дукат. Позније
е обесцењивање њезино ишло још много брже те је нај
после дошло време да аспра на балканскoмe полуострву
Значи једну трећину паре !
С почетком XV- ога века (од год . 1407) имамо један
споменик из којега се види да су у то доба ако не по
свима српским земљама а оно бар по Херцеговини и Босни
оптицали и мезалини . У документ у којим кнез и општина
дубровачка казују шта је у њих још остало од поклада
„ госпође банице Анке “ , стоји између осталога „ н мєza
1
Вид. Hammer . Geschichte des Osmanischen Reichs, III , 645.
2 Од год. 1445 имамо у нашим споменицима сведочанство да је
у дукат ишло 41 динар (Mon. Serb. стр. 180) па и то показује
да је динар и аспра на сву прилику једно исто.
3. У споменику ћирилицом писаном стоји мезалини, у латински
писаним документима архиве дубровачке : mezaninus , mezali
nus и mezzalinus (Пуцић спом. арх. дубр . III , 173). У мље
тачким споменицима пище се mezanimus Галичиол. I , S. 582.
СРдског КРАЉЕВСТВА 211
Анна шест пєрьперь “ ( П. ІІ , 57) Мезалин је мљетачки

новац који се у Мљецима почео ковати у 1330. Тада му
се рачунала вредност у 16 малих динара (denariorum par
yorum). Галичиолија по податцима које му дају Долфино,
Санудо и Карлија, вели да је мезанин значио пола троса
( mezzo grosso) и да је вредио 2 солда. У споменицима
дубровачког архива латиницом писаним има потпуне по
тврде овоме. Ту се каже (Пуцић II , 173) : captum de fa
ciendo laborari mezalinos argenti , quorum duo debeant
valere grоѕѕит ипит . Споменик је овај од 1370 год.
Из њега се још види да је се из једне унче ковало 36 ме
залина .
По овоме један мезалин имао би тежину од 16 грана

мљетачких , а то би било од прилике О -во једнога фран
цуског грама. У Дубровнику је било и још ситнијега новца
сребрног које га тежина у средњу руку износи 0:54 грама
(вид . мало ниже). Како је у перпер ишло 12 гроса а два
мезалина у грош , то је у перперу ишло 24 мезалина , и
по томе „ мєzaлнна шесть пєрыпєрь “ значи да је међу оста
лим новцима било и 144 мезалина. Ја ћу и овде опет спо
менути како врло пада у очи што се у другој половини
XIV- ог и у почетку XV-ога века новац сребрн од тежине
од 0 *50 до 0-80 грама , какви су нпр. дубровачки динари ,
српске аспре па и сами ови мезалини, јако и брзо распро
стиру по земљама српским.
Довде смо се занимали прогледајући укратко споља
шње неке знакове појединих новаца који су по староме
српском краљевству текли , знакове по којима можемо до
бити неку ближу мисао о пореклу и значају њиховоме. Сад
да пређемо да проучимо саму систему новада ондашњих .
Под системом новчаном разумева се ред у коме поје
14 "
дини новци један према другоме стоје. Да нам новчана

система буде јасна ваља најпре да дознамо како стоји с
мерилом вредности у размени, да ли је то јест главно ме
рило вредности било сребро или злато или и једно и
друго (да ли је била једна или двојака валута); за
тим какав је био размер и какво поделење новчано, и ка

1
ква тежина и каква чистоћа новца.
На прво питање слободно можемо одговорити да је у
староме српскоме краљевству било једно просто мерило
вредности и то сребро. Ово се могло одмах a роrіоrі мислити
кад се узме у поглед развијеност или управо неразвије
ност економнога стања ондашњег у Србији. За народе
младе који још нису високо развијени, који немају велики
ни унутрашњи земаљски ни спoлaшњи међународни окрет
и још народе који у својој земљи немају злата, најприрод
није, најекономичније мерило вредности у размени јесте
сребро , па у економноме животу народа и јесте правило
да се на томе ступњу развитка служе сребром као правим
законитим земаљским новцем. А да је у староме српском
краљевству у XIII и XIV - оме веку заиста сребро било
поглавити новац то показује већ и то што како напред
рекох од динара као извеснога сробрнога новца генера
лисано је опште име за појам новца , тј. тако да реч ди
нари значе у оно доба то што данас реч новци. Даље
што се до данас поред толиких сребрних српских новаца
не налазе никако златних. На послетку важан је доказ за
горе изложену мисао и то, што по нашим споменицима имају
места која ћемо ниже навести а која сведоче да се вред
ност златноме новцу мењала према приликама трга и да се
вредност његова изражавала у новцу сребрноме. У опште
1 Рошер I , s. 116 и даље .
:
се вредност свију добара мерила на перпере , а перпера

је као што напред изложих рачунски израз који је пред
стављао увек вредност од 12 сребрних динара .
Тако исто и за размер који је у основи новчане си
стеме лежао можемо сасвим пресудно казати да је двана
најстичан (дугодецималан ). Овакав је размер био тако да
кажем општа европска ствар у оно доба (па све до француске
револуције ) а да је био иу Србији то сведочи : 1 ) , што
из споменика знамо да се литра делила у 12 унача , унча
у 2х12 аксага (вид. доказе мало ниже); 2 ), што из истога
извора знамо да се перпера делила у 12 динара да су се
други ситнији новци ковали тако да буду делови целине
од 12 (половина и четвртина) , и што има знакова да се
је с почетка (можда иу ХІІ - оме веку) и самих перпера
12 из литре ковало, или управо 12х12 динара.
Што се тиче стопе новчане , то јест колико је новаца
од неке извесне тежине ковано , ту нам знање још није
тако сигурно па ћемо се око тога питања мало задржати.
Вредност се металу у свако доба опредељавала по
маси и по чистоћи његовој. Масу метала наравно мерили
су мером тежине , извесна нека мера тежине од извесне
чистоће постајала је права јединица за мерење вредности
коју су добра у размени имала. То су управо први ме
тални новци. Позније кад се појављује већ прави иско
вани новац са жигом државним, она првашња мера тежине
постаје главна основа по којој се система новчана удешава.
Да неби ишли у далеки стари век да наводимо примере
ради осветљења ове мисли, бадићемо само један поглед на
почетак римскога новчарства . Притка метала која је по
1
Тако је нпр. у Римљана најстарији новац метални био оли
тра бакра“, Момзен, Römische Geschichte I , 293.
214 фиHAHциЈЕ
тезала 1 либру “ римску, исковала се у 72 комада једнаке

величине, једнаке тежине и с једнаким жигом и сваки ова
кав комад вредио је за себе е део од оне вредности коју
је пре тога она либра метала у облику притке имала. Овај
седамдесет други део једне либре добио је особито име
(од либре бакра ас, од либре злата позније соли дус), па
онда се већ стопа новчана исказује у изразу : 72 аса или
солида од 1 либре. У Римљана је либра била основа по
којој се уредила стопа новчана а по овој и цела система
новчана ; од Римљана је овај начин уређивања стопе нов 1
чане прешао ик свима осталима народима европским.
Да је и у нашем старом краљевству постојала литра
као мера тежине за злато и сребро томе има несумљивих
сведочанства у нашим споменицима. Довољно је отворити
само Даничићев речник из књижевних старина српских и
погледати оне примере које је он онако брижљиво сабрао
и уз реч литра ставио. А још је познатије да су се драги
метали мерили на литре у сувременој Италији (libra ), Ви
зантији ( тра), у Француској (livre), Енглеској ( Livre,
позниje Pound), Немачкој ( Rarte) у опште у целој Европи
средњега века. * Него из оних примера наведених у поме
нутоме речнику уз реч литра , на ни из других примера
по нашим споменицима ћирилицом писаних не види се ја
1
Литра је ориђинална италијско -сицилијанска мера за тежину.
Она се још у најстарије доба делила у 12 унача. Момзен І.
За козмополитизам мера и новацa занимљиво је што су у Си
цилији још 600 година пре Хр. удесили ову меру (литру) тако
да је она управо претстављала половину атичке мине , ( J.
Brandis I , 274.) Сама ова стара атичка мина као и мине
персијске и израиљске удещене су биле што се тежине и по
деле тиче према мини по којој се још много пре тога у Ва
вилону и Асирији рачунало. (Brandis I , 54 и 101.
2 Вид . Чибрарија , Галиочелија , Маклиода и др.
сно и поуздано да су и новчану стопу по овој литри уде

шавали. Али се то сасвим јасно види из споменика дубро
вачке архиве који су латиницом писани а који су штампани
при крају ІІ дела Пуцићевих споменика из дубровачі
чке
архиве.
Колико је била тешка ова литра старога српског кра
љевства ? Да богме да на ово питање данас још није мо
гућно сасвим сигурнога и прецизнога одговора дати . Али
кад погледамо како је Србија лежала између Мљетачке
државине и Византије , кад се сетимо да је она с обема
тим државама у саобраћају била , њиховим се новцем слу
жила док није стекла свога а после и овај према њиховоме
удешавала , кад све то узмемо на ум не можемо а да не
мислимо да је и српска литра била удешена или према
византијској или према мљетачкој, ако т.ј. ове две нису
биле једно исто. Ја сам напред споменуо како је Констан
тин велики реформисао или управо основао византијску
систему узевши за основу литру драгога метала у тежини
од 326 до 327 грама. Да ли се литра с оволиком тежи
ном одржала све до пада Цариграда ? Ко проучи само мало
из ближе новчарство римско , тај ће се за цело морати уве
рити да не само тежина главнога новца знатног временом
опада , но и сама литра као основна мера тежине опада.
Под Нероном се ковало 43 ауреуса из литре и по мерењу
Кохеновом средња тежина једнога износи - 7:43 грама ;
под Константином , као што је напред споменуто кује се
из литре 72 златна солида , којих би тежина требало да
је 4 *, 4 грама а у самој ствари износи само 4-5. Разлика у
тежини између Неронове и римске византијске литре није
велика, али је тек свакојако факт да је ова последња не
што мало лакша од оне прве. Ово опадање тежине визан
.
216 фиНАНЦИЈЕ
тијске литре могло се и позније наставити , па се на сву

прилику и наставило , јер финанцијске незгоде и у опште
неред у византијској царевини за цело је говео такоме
чему. Но о овоме ћемо позитивно што казати моћи тек
онда , кад од што више византијских разних новаца и из
разних периода праву тежину тачно сазнали будемо .
Окренемо ли се в западу то ћемо у италијанским и
француским споменицима од XI-ог века па овамо наћи да
се готово подједнако често спомиње libra и такса , као
мера тежине по којој се новчани размер удешавао и која
се у исто време узимала и као синоним извесне неке вред
ности. Наилазећи по спомнницима (нарочито у Муратори
јевим Antiquitates Italicae) час на „ Marchae pri argenti “,
час на „ Librae argenti puri “ , човек долази у искушење да
држи да су то два назива за једну исту ствар. Али у са
мој ствари то није тако. У белешкама које је коморник
папе Иноћентија у XIV веку правио о вредности новаца
ондашњега доба , стоји на једноме месту , да либра злата
вреди 96 флорина а марка злата 59 флорина, либра сре
бра 75 троса а марка сребра 48 гроса прашких . Очевидно
да је марка лакша од литре. Ово се изриком потврђује
једним другим местом истог споменика где се каже : „ Mar
cha auri valet duas partes librae auri ; marcha argenti va
let duas partes librae argenti “. Ово се потврђује и оним
што у Диканжовом глосару латинства средњега века по
ред речи Marca стоји „ marca duplicata libram efficit “.
1
Johannes de Cabrospino , Decretorum doctor et apostolicae
sedis Nûntius ad partes Poloniae et Hungariae sedente Inno
centio VI Papa , (год. 1356) , scheda indicans quaenam tunc
fоrеt vаriоrum nummоrum aestimatio. Овај одвећ занимљив
споменик саопштио је Мураторије, Antiq. Italicae , II , 784.
|
Такође и оним што Хилман ' потврђује да је у марку ишло

10 солида, а зна се иначе да се у литру 20 солида рачу
нано. По Галичиолу, Чибрарију , Хилману и другима од
једне се марке ковало 66 до 68 цекина мљетачих . Цекини
које сам ја у нашем народном музеју у Београду мeрио,
тешки су од 3 *38 до 3 *45 грама. Узевши ову последњу
тежину као нормалнију , излази да једна марка мљетачка
тежка 234-6 грамова. За стару се колоњску марку зна да
је тешка 233 * ѕвз грамова. За осветлење овога подударања
мљетачке и колоњске марке добро ће бити да додам, како
у уговору између Балдуина и Енрика Дандула дужда мље
тачкога, овај последњи утврђује; „ propter quae nobis dare
debetis octuaginta quinque milia Marcharum puri argenti
ad pondus Coloniae quo utіtur terra nostra “ . ? Колою
ском су се дакле марком служили иу Мљецима. Но ово не
значи да је колоњска марка пренесена из Колоње у Мљетке,
већ просто да се мљетачка сасвим подударала с њоме, ово
тим пре што се и за колоњску знаде да води своје порекло
од византијске. У осталом за нас је од највеће важности
1
Hüllmanu Städtewesen des Mittelalters , I , 433 .
2 Бид. Galliorelli , I , XII , S. 454.
3
„Колоњска марка води порекло од византијске , па је прешла
чак у Енглеску са Саксонцима, и ту се одржала као основна
мера за новце и дpаrе метале све до Хенрика VIII (XVI
века ) . Macleod , Theory and Practice of Banking I , 147. —
Диканж потврђује да је Pondus Coloniense то исто
што и Pond us Caroli magni. У осталом у споменицима
средњега века спомиње се више разних марака. Између оста
лих и Marca slayonicа, за коју се каже да је тешка била
12 солида (Du Cange , Glossarium mediae et infimae Latini
tatis). IIo Regestum Noster Camerae Computorum Paris. fol.
204, (у Диканжовом Gloss. Latin.) види се да је у Француској
било четири разних марака ; „Le Marc de Troyes , qui
poise 14 solids 2 deniers esterlings de poid ; la mare de Li
то што , као што напред споменух , марка и литра није

једно исто. У Мљецима се истини рачунало и на марке,
али је на литре то много чешће и управо редовније би
вало. Да потражимо сад најпре тежину литре којом су се
у Србији служили па ћемо после видети како стоји и е |
1
мљетачком .
Добротом г. др. Ј. Шафарика ја сам измерио неко

лике Српске, византијске, мљетачке и дубровачке новце.
Најстаријим српским новцима (из прве половине XIII-ога
века) тежина се врзе врло близу око 2 грама ( највећа те
жина 2 -o4 гр. , најмања 1 : , грама). Мислим да слободно
можемо узети да је најстаријим српским новцима тежина
била одређена на 2 грама. Сад из споменика латиницом
писаних из XII или најдаље с почетка XIII века види
се да је се из литре ковало динара 12 перпера. ” А зна
се да се у перперу ўвек рачунало 12 динара.
По овоме од литре се најпре ковало 144 комада сре
брнога новца под именом динара. Сад како ми незнамо за
крупнији сребри новац но што је онај од кога се 12 ра
moges qui poise 13 sols , 3 ob . esterlins de poit , le marc
de Tours qui poise 12 sols II , den ob. esterlins de pois ;
le mare de la Rochele , dit d' Angletterre , qui poise 13
sols 4 den esterlins de poids. Par le marc de la Rochelle tou
tes monnaies qu'elles qu'elles soient, se allovaient pour 12
deniers d'argent fin de poid l'un comme l'antre : et tout en
semble devraient faire et peser ledit marc , et chacun des dits
12 deniers doit peser 24 dvains ".
1
Ја сам измерио в новаца српских из ХІІІ-ога века па сам
нашао у њих ову тежину : 2:04 , 2:02 , 198 , 196 , 1:78 , 1:72
трама. Сувремени мљетачки новци исте су тежине. Обраћам
пажњу и на то како се ови српски и мљетачки новци у те
жини од 2 грама приближују тежином византијским силиквама,
којих је тежина била 2:27 грама. Вид. напред.
2
Пуцић II , 175.
Српског КРАЉЕВСТВА 219
чунало у перпер , и како најкрупнији и најстарији српски

новци теже 2 грама : то онда излази да је и стара српска
литра сребра од које се ковало 144 динара по 2 грама
тешка , тежила 288 грамова . А то се исто може казати и
за мљетачку литру , јер и мљетачки сувремени крупнији
новци тешки су у средњу руку по два грама , аиу Мље
цима се на сву прилику перпера делила у 12 динара као
што то сигурно знамо за Дубровник, који је у то доба већ
потпадао под Мљетке па за цело придржавао се њезине
системе новчане. Мислим да су и дубровачки крупни сре
брни новци тежили око 2 грама , премда од три прилично
добро сачувана дубровачка новца сребрна на мери су по
казали један 1 - ѕѕ а друга два у средњу руку по 1 :зо грама
тежине што најпосле и није баш тако далеко испод 2 грама
особито кад узмемо у рачун несавршенство ондашње нов
чарске вештине и време кроз које су се ти новци сачували.
Да је мљетачка и стара српска литра била заиста те
шка 288 грама за то имамо још једно сведочанство. Га
личиолија на једноме месту вели да су „ Grossi “ стари те
шки били 32 грана мљетачка . Међу тим зна се и то да је
се мљетачка литра делила у 4608 грана мљетачких. Кад
с 32 поделимо 4608 излази да се из једне мљетачке ли
тре ковало 144 гроса. Ови су троси најкрупнији новац
мљетачки у XII и XIII- ом веку а тежина најкрупнијега
сребрног новца из овога доба осцилује врло на близу око
2 грама .
Посредних доказа за ово имамо још. У трећој десе
тини XIV -ога века ( 1330) почели су се у Мљецима ко
вати мезанини, полутине гроса. За њих се каже да су вре.
дили 16 малих динара , као што се за гросе знаде да је
1
Галиоч . I, S. 582.
у њих ишло 32 малих динара. По нашим изворима зна

се да се од 1 унче ковало 36 мезанина ,* што другим ре
чма значи да је један мезанин тежак био 16 грана мље
тачких (почем је у једну унчу ишло 576 грана) . * Сад ми
заиста и имамо у нашем народному музеју и српских и
мљетачких и дубровачких новаца који су тешки у средњу
руку 1 грам ; шта више мора се казати да се новци од ове
тежине још понајчешће налазе. Овде ћу навести што Дол
фино на једноме месту каже 27 Grossi o Matapani id est
Mezzanini “ , што се може разумети тако , да су матапани
то исто и мезанини . Матaпaнима се обично и називљу они
сребрни мљетачки новци којих се тежина у XIV-ом веку
врзе око 16 грана метачких или по моме мерењу около
1 грама француског. Ако су матапани и мезанини једно
исто као што се по наведеноме месту види, ако се тим име
нима зову новци сребрни који обично теже око 16 грана
и за које ја налазим да теже око 1 грама француског, онда
мљетачка литра од 4608 грана заиста тежи 288 грамова
француских.
Навешћу овде још и то да пада у очи што је у мље
тачкој новчаној системи удещено те 1 гран сребра пред
ставља вредност од једнога малог динара , тако да меза
1
Марин Санудo Secrelog. lit. II , P. VI, Сар. Х. „Valet Grossus
Venetus de argento parvos denariores XXXII* вид. Галиоч. II,
8. 544. Тако исто и Acta Archivi veneti II , стр. 116.
2 Пуцић III , 175.
3 Галиоч. І, s. 455 .
4
Галиочел. 1 , 583. У каталогу Борелове збирке новаца , новци
краља Уроша и други из ХІІІ-ог века упоређују смљетачким
мaтaпaнима. Дужд Дандуло у својој кроници описао је мата
пане, па по томе опису, који је Мураторије саопштио у сво
јим Antiq. Italicae II , стр. 652 , српски новци из ХІІІ-ога
века без сваке су сумње матавани.
нин или матапан , новац тежак 16 грама, вреди 16 de

nаrіоrum parvorum, гросус као новац од 32 грана , вреди
32 оваких динара. Ја мислим да је ова прилика један од
оних узрока који су учинили те је мљетачка новчана си
стема једна од најрационалнијих у средњему веку. Него
додајем да је ово овако било у ХШ и у ночетку XIV - ога
века ; после че тај одношај услед измењене вредности дра
гога метала и сам изменио .
Да је литра заиста била тешка 288 грама , томе има

сведочанства и у још једноме нашем споменику од 1457
год. У документу којим Стефан, син деспота Бурђа при
знаје како је из Дубровника примио свој део очевине по
миње се злато , кога є продавана литра по осямь дєсєть
н Үєтнрн дзките “ (Mon. Serb. 479). Сад мљетачки дукати
(а за цело је о њима овде реч) тешки су, судећи по онима
које сам ја у нашем народном музеју мepиo , 3* в грама
(но има их којима је тежина изашла на 3 *45). По томе у
84 дуката која су се давала за 1 литру злата има овога
по маси 283 * 2 грама или узевши тежину дуката на 3-45
грама, около 285-6 грана. Кад сад узмемо на ум још и то
да је нека извесна маса злата (нпр. 1 литра) искована у
новац скупља од толике исте масе (литре) таквог истог
злата али још неискованог , само у онолико колико износе
трошкови око ковања , а ови обично иду од 7, 76- —2 %
па онда кад ка торњој суми урачунамо овај додатак , из
лази да је литра тешка око 288 грама .
Ја мислим да је према материјалу који ми је за сада
на расположењу довољно доказано да је тежина литре ко
јом се у староме српском краљевству мерио драги метал
од прилике 288 грамова француских.
Да видимо сад како се литра делила,
По нашим споменицима сасвим је изван сваке сумње да

се литра делила у 12 унача. Најбољи доказ томе имамо
у запису којим Стефан и Гргур сином деспота Бурђа при
знају да су од Дубровника примили своје делове наслеђа.
У признаници Стефановој најпре се вели како им је отац
оставио , да се међу њих три брата подели 209 литара
злата , па он анаставља : »нодь оноган що є мон тр €
тін дє , тоҳн мн похтєнн ннн прїлтєлїє дослашє ит.д. 1
кcє на пано седамь дєс€ть литрь ҳлата Бєz Y €тнрн знхєє.

A Гргурови поклисари опет признају да су примили на
име Гргуровог дела 69 литара и 8 унача. ? Кад је дакле
70 литара без четири унче то исто што и 69 литара и 8
унача онда је очевидно да једна литра има 12 унача. Ово
се потврђује и рачуном у споменику који је у Monumenta
Serbica 315 на реду а у коме Сандал ређајући разне сре
брне ствари по тежини на послетку каже да оне све скупа
чине тежину од 211 литара и 6 унача , а ова сума може
само тако доћи ако се у литру узме 12 унча.
Унче су се делиле у аксаге. Да је у унчу ишло више
од 19 аксага то се види из примера : „ з скель .pг. Ан
тарья неї. 43Агь ( Mon. Serb. 394 ). У ономе документу
Сандаловом који мало час споменуемо казује се тежина
сребрних ствари у литрама, унчама и аксагама па се збир
од 24 аксага претвара без остатка у унче. Ово може бити
само тако ако је унча имала 6 , 8, 12 или 24 аксага ; 6 и 8
аксага није могло бити у унчи јер се уз унче често помиње
и 9 аксага (као баш н.пр. у овом истом документу Санда
ловом). Не ће бити ни да је 12 аксага имала јер се онда
1
Mon. Serb . 479 .
2
На истом месту.
3 Види Даничићев речник из књиж. стар. српских реч Аксага.
опет не би нарочито наводила количина од 19 аксага већ

би се казало 1 унча и 7 аксага. Остаје да је унча имала
24 аксаге. По несрећи сума је у овоме документу погре
шно писана а иначе би нам он најбоље могао доказати да
је овако како рекосмо .
И аксага се још делила у неке своје делове. Какве и
колике не знамо. Али знамо да се на меру хватало и пола
аксаге , јер у Mon. Serb . у документу сCCXXVI стоји:
а свє потєхє .в. 8HYЄ НАЗАгь нполь “ , и после то по
тєхє .в. 8HYє н.д. Аҳлгє н поо “ . По овоме би могли рећи

да се аксага делила у две половине или четири четвр
тине. И по свему овоме , што смо довде о мери тежине по
којој су се новци ковали и драги метали мерили , навели
можемо рећи да се :
стара српска 1 литра делила у 12 унача
1 унча 24 аксаге
1 аксага > 2 полутине .
Пада у очи што је у српске литре поделење онакво
какво је била и у византијско - римске литре , а ова се де
лила у 12 унција , свака унција у 24 скрупула . За Кон
стантинове златне солиде (Константинке ) зна се да су
тешки били 4 скрупуле , а по мерењу Пиндеровом тешки
су 4.55 грама , по томе би 1 римско -византијска скрупула
била 1 : 4 грама . Српска аксага врло је близу равна те
жини од 1 франц. грама.
Да су се у нашем старом краљевству овом и овако
подељеном литром служили при мерењу драгога метала о
томе како напред рекох већ не може никакве сумње ни
бити. Да је поделење важило и за литру која је служила
као основна за новчани размер , за то немам никаквога
доказа . Шта више ја сумњам да је. Пре свега кад се се
тимо да је и најкрупнији сребрни новац српски сразмерно

ситан, и кад према томе ставимо ону горњу поделу одмах
ћемо опаѓити да она није довољно ситна , да би могла на
вази показати и најмање делове који се при новцу морају
у рачун узимати. Заиста не можемо ни предпоставити да
је у српскоме краљевству довољно било што су могли на
вази показати половину тежине свога крупнога новца (сре
брнога новца од 2 грама или 2 аксаге тежине) , тј. да им
је најситнија мера за новац била 1 аксага , док је у Мље
цима и на приморју потреба била да се може на вази по
казати чак и '/, део тежине толико исто крупнога и то
лико тешког новца. За Mљетке знамо да се у њих новчана
литра делила у 8 унача , свака унча у 3 динара , динар у
48 карата , карат у 4 трана , да је дакле литра имала
4608 грана. Како је одвећ ситно ово поделење према
оном горњем ! То што српски новац (а нарочито први срп
ски новци) тако јако наличе на мљетачке и по облику и
по тежини и по чистоћи сребра, све то даје нам основа да
мислимо да је и новчана литра којом су се Срби служили
били онако исто дељене као она у Мљецима. Овој могућ
ности и како ја мислим и вероватности да се у Србији
новчана литра делила онако као и у Мљецима ни мало не
стоји на путу то што знамо поуздано да се злато и сребро
мерило на литре дељене онако како горе наведох. На
против у средњем је веку у Европи обичан појав да се
новчана литра разликује по разделењу своме од литре за
друге златне и сребрне ствари или и за неизрађен драги
метал. Тако се нпр. знаде да се новчана литра у Фран
цуској тако названа Poids de Marc делила се у 8 унција ,
унција у 8 gros , овај у 3 динара (denier), динар у 24
1
Галиоч . І , s. 455 .
грана ; а марка којом се чисто сребро мерило делило се у

12 динара , овај сваки у 24 грана , цела марка у 288
трана . Врло пада у очи како ово последње поделење са
вршено одговара литри којом се у нас сребро мерило.
У нашим споменицима ћирилицом писаним нисам могао
наһи места који би на сигурно показивали колико се кад
и каквих новаца из једне литре ковало. У споменицима
латиницом писаним већ се налази и тога , а нарочито нам
ту врло добро долазе. они документи што их је г. Пуцић
штампао као додатак к II делу споменика из архива ду
бров. Него и ови нам тек од половине XIV-ога века дају
доста сигурних података.
У документу једном од 1337 наређује се да се у Ду
бровнику од литре сребра чистоће " 7 , кује 14 пер. , што
другим речма значи 168 динара великих . Како из опште
историје цене драгога метала знамо цена је сребру јоші
од XII - ога века почела да расте. * Сребро је то јест у
ХІІ- оме веку било сразмерно јевтиније но у ХІІІ- оме, у
овоме опет нешто јевтиније но у XIV-оме. Ослањајући се
на овај оишти факт историје новчане цене ми би могли
казати да су у ХІІ- ом па иу ХІІІ-оме веку главни зе
маљски новци били крупнији но у XIV-оме. А ова се прет
поставка потврђује и самим податцима наше збирке старих
народних новаца , јер заиста најстарији српски, а тако и
мљетачки и дубровачки новци, тежи су но новци исте врсте
из XIV-ога века . Почем су велики динари (Grossi) с по
четка XIII -ога века тежи били но они из треће десетине
XIV - ога и почем је у свако доба 12 динара ишло у пер
I K. D. Hüllman , Handels Geschichte der Griechen , Bonn,
1839 , стр .
2
Рошер I , S. 142 , пр . 1 .
пер, то је очевидно да се у ХІІІ-оме веку из једне литре

сребра мање великих динара или мање перпера ковало но
у трећој десетини XIV-ога. У овој последњој како споме
нух ковало се из литре 14 перпера , у ономе веку пре
тога морало је дакле ићи мање од 14. Колико ? то нам
може решити само практично мерење новаца из тога доба.
Ја сам већ наводио како су најстарији српски новци (из
треће десетине ХШ века) тешки у средњу руку 2 грама,
што значи да је 144 комада ишло у литру (почем ова има
288 грама). А како се 12 динара рачунало у перперу то
је онда очевидно да се у почетку ковања српског новца
или у 3 -hoј десетини ХІІІ-ога века ковало 12 перпера
из литре. Податке које о размеру новчаноме имамо , мо
жемо свести у ову таблицу :
од 1230 ковало се 12 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 2 -оо грама
од 1337 * ковало се 14 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 1 : грама
од 1350° ковало се 16 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 1:50 грама
од 1370* ковало се 18 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 1:33 грама
од 1372 ° ковало се 19 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 1-26 грама
од 1425 ° ковало се 21 перпера од литре , према чему
тежина 1 великог динара = 1-4 грама
1
Пуцић , II , 172.
2 Пуцић, II , 172 .
3
Acta Arch . Ven . I , 130 .
4 Пуцић , II , 173.
5 Пуцић , II , 173.
в Пуцић , II , 174 .
CPticKot КРАЉЕВСТВА 227
од 1425(2) ковало се 22 перпера од литре , према чему

тежина 1 великог динара == 1 -оя грама.
Према овој таблици ставићу овде и тежине неких срп
ских новаца које сам у народноме музеју мерио :
4 новца сребрна из І-ве половине XIII-ога века тешки,
сред. тежина
2 -o4 , 2 :0 , 1 :0 , 1 : 6 = 2 -оо грама

2 новца сребрна о којима мислим да су из П-те половине
ХІІІ - ог или из І-ве ХІV-ог века тешки су били
сред . тежина
1 : 2, 1 : = 1-15 грама
4 новца сребрна Душанова (цар на коњу) скупа су тешки
5 * 39 гр. = 1:35 грама
9 сребрних новаца Душанових (срп. натпис) скупа су тешки
11:08
= 1,5 грама
1 најкрупнији новац Ђурђа Бранковића 1-20 грама.

Ја мислим да ће свакоме пасти у очи како се ова та
блица врло добро подудара с оном напред изложеном , а
по томе да је јасно да је новчана стопа у српскоме кра
љевству била она иста која и на приморју , а ова је опет
била она иста која и у Мљетцима .
Од о : ога крупнога динара био је и један мањи сре
брни новац да ли пре половине XIV- ога века не знам
али за цело у другој половини тога века. То су они тако
названи мезалини од којих је ишло два у један крупни
динар , или како се по споменицима латиницом писаним
као и у Мљетцима звао гросус. Како је крупни динар
у другој половини четрнајстога века тежио најпре 1:38, a
пред крај 1-16 грама то је према томе на сву прилику и

тежина мезалина морала износити 0-66 и после 0.63 грама.
С почетком XV- ога века мезалини морали су бити те
15 *
шки Oʻs , гр. У нашем народном музеју има дубровачких

динара којима је тежина 0 *54 грама ; разлика између њих
и оне тежине коју су мезалини с почетка XIV - ога века
требали да имају тако је мала , да по моме мишлењу сло
бодно можемо ове сребрне новце држати за мезалине.
По мљетачким споменицима 1 мезалин је вредио 16
пикола. По дубровачком латиницом писаним у крупни је
динар (гросус) ишло 30 фолара , следователно у 1 меза
лин 15 фолара. Него ваља ми приметити , да је ово што
по дубровачком споменику наведох , од год 1337 , оно
по мљетачкоме од год. 1345. Кроз осам година за цело
се курс могао изменити тако , да је у место 15 фонара
ишло њих 16 у крупни динар или гросус.
По мљетачким споменицима , а нарочито по CCIVII
у II св . Acta Archivi Ven. , види се да се мезалин делио
у два солда или управо да се крупни динар (гросус) делио
У 4 солда. Могућно је да је у солдо некада ишло 12 ма
лих динара како мисли Галичиолија , али у ономе доку
менту сасвим се јасно каже да је у крупни динар ишло 4
солда , а зна се да је уњ ишло 32 малих динара , отуда
сљедује да је у солдо ишло у почетку XV-ога века 8
малих динара , а ово се потврђује оним местом у истоме
документу у коме се каже да „ угарски солиди не вреде 8
динара а промећу се за један солдо “, што се за цело може
тако тумачити да један солдо треба да има 8 динара.
Даље се из истога документа види да су од 1410 година
солди били новац од биљона и то од смесе у којој на 12
делова долази 3 дела сребра а 9 делова бакра. Тежина
им је била Oʻs , грама , почем је утврђено било да их иде
12 Пуцић , III , 172.
I , S. 526.
42 комада на унчу. По томе у једном солду било је чи

стога сребра 0* 195 грама а бакра Oʻs72 грама. Четири
солда као еквиваленат једнога крупног динара у почетку
XV-ог века имали су дакле у себи чистога сребра 0-192
грама . Кад узмемо у поглед да је чистоћа крупнога сре
брног новца била " У, и кад се сетимо да је тежина 1
крупног динара у другој десетини XV -ога века били 1:14
грама , онда по свима овим податцима рачуном излази да
је ситан биљонски новац на приморју (а на сву прилику
и по осталим суседним српским земљама) текао по номи-
налној вредности која је с 20 °/, била виша од праве уну
трашње.
Іо свему што сам овде изложио мислим да сасвим по
уздано могу казати да се новчана система , која је за вре
мена самосталног живота српске државе у средњем веку,
владала у северозападноме крају банканскога полуострва,
делила овако :
1литра сребра ковала се најпре у 12 , за тим у 14,
16 , 18 , 19 , 21 , 22 перпере а ове се измене учинише у
времену од почетка XIII до половине XV- ога века ;
1 перпер делио се свагда у 12 крупних динара или
гроса ;
1 крупни динар од год. 1332 (ако не и пре?) делио
се у две полутине (2 мезалина) ;
1 полутина или мезалин делио се у 2 солда ;
1 солдо вредио је 8 малих динара ;
1 крупан динар имао је дакле 4 солда или 32 малих
динара .
1 Пуцић II , 172 , у документу од 1337 стоји да се новци кују

04 cmece , quod in quibuscumque unciis XI , de argento fino
debeat poni et infundi una uncia de rame* итд.
Изузимајући перперу која је била рачунски новац , и

изузимајући мале динаре о којима мислим да су били од
бакра , сви су остали овде наведени новци били заиста
прави ковани новци серебрни. За мале динаре мислим да
су од бакра за то што почем их је 32 ишло у динар кру
пан, да су од сребра били морали би прекомерно сићушни
бити тако да већ не би ни могла служити практичној по
треби обрта. После у једноме документу дубровачкоме
стоји да се у гросус (крупан динар) рачунало 30 фолара, 1
а за фоларе се знаде да су били новац од бакра.
Него ко би помислио да ће сад сваки докуменат из
XIII и XIV века где се о новцима говори , моћи по овој
напред изложеној шеми разумети, тај би за цело врло брзо
дошао у незгоду нарочито при разбирању мљетачких спо
меника који се и нас тичу. У Мљетачкој и у приморју осим
ове напред изложене системе постојала је и још једна
друга, постојала је тако да кажем уз систему чаршијскога
течаја још и једна друга званична система порескога те
чаја. Што су већина оних докумената који су у Мљетачкој
архиви а тичу се историје јужних Словена , из званичнога
извора , то се по правилу у њима новац рачуна по звани
чноме течају , па нам с тога ваља и овај проучити. При
овој студији од највеће нам је услуге докуменат : разра
чуњавање дубровачког кнеза Марка Дандула с Мљецима
због плате која му је требала припасти док је као кнез
дејствовао.* Рачун је од 18 Јула 1303 , а он је важан
споменик како за проучавање новчане системе ондашње
тако и да се добије ближега знања како се у почетку XIV
1
Cibrario, II, прим. 2 ; „follaros factor de pretiiѕ dе rаmе итд."
у документу од 1294 , Пуцић , II , 169.
2
Вид. J. Шафарика. Acta Archivi Veneti, II , 500.
века виши интелигентни рад у Дубровнику плаћао , а по

сле је оң и сведочанство како је рано у Дубровнику била
развијена вештина рачуноводства. Да би се ово последње
видело ја ћу овде у преводу навести тај рачун и то став
љајући на леву страну оно што се напред ана десну оно
што се у оригиналу доле ваводи. А наводим та овако још
и за то да се види с како маленом изменом у форми ра
чун дубровачког кнеза из почетка XIV - ога“ века узима на
се облик модерног биланца из ХІХ-ога века.
Ratio questionis domini Marci Dandulo quandam
comitis Ragusii pro utraque paste.
перп . гр. перп . гр
„ Поменути властелин Мар- Примио је поменути власте
ко Дандуло ваља да прими за лин Марко Дандуло за другу
другу годину 1000 либара у годину из руке Марина Бу
грошевима (libras ad grossos) сиња ондашњ. коморника ... 30 —
што чини перпера .. ..766- Од истога Марина у Цари
Даље треба да прими за нарници .. . 152
антагија за другу годину ... 160- Даље из руку Урсата же
Даље треба да прими за рева . ..500–
писара свога за другу годину 10- Даље за жито које прими
936— од општине..... . : . 18-
Даље из руку Маврентија
Менце 23 3
723 3
Остаје општ. дубр. дужна
властелину Марку Дандулу..212 9
пернера 936— периера 936—
После се још казује како је Дандуло примио од

општине „ libras grossorum venetorum XVII et gr. VIII “ .
Кад се од ове суме одбије сума коју му је општина дуго
вала , излази да је Дандуло дужан општини још 131 пер
перу и 3 гроса .
Из овога се рачуна јасно види да је у почетку XIV - ога
века у Мљецима и у Приморју ишло 12 гроса у 1 пер
перу и да је 20 перпера ишло у једну либру мљетачких

гроса , јер се ту према суми од 212 перпера и 9 гроса
коју је Дандуло имао да прими, и према суми од 131 пер
пере и 3 троса коју је после остао дужан , ставља као
равновредност 17 либара гроса мљетачких и 4 перпере. "
Кад сад к овоме што из овога рачуна знамо додамо
оно што у настављењу , које је у 1301 издато Мати Пу
цићу поклисару трада Трогира , стоји да Трогир ваља да
плати Мљетцима „ libras III milia denariorum ad rаtіоnет
de XXXII denariis pro grosso « 2 онда слободно мо
жемо казати да се у почетку XIV- ога века у Мљецима и
на далматскоме приморју новац делио још и овако :
1 либра гроса мљетачких* 20 перпера ;
1 перпер > > 12 троса ;
1 трос > 32 динара.
1
Да би се ово рачунање на либре могло разумети треба да се
зна да су се новци у првој половини средњега века заиста
на вагу мерили. Нарочито се за византијску царевину знаде
да је се све злато , било да је ковано као новац или иначә,
на вази мерило и по тежини у саобраћај уводило . С тога су
и слате у веће вароши exagia solidі , тј. тачне , влашћу одо
стоверене и од стране власти при контроловању тачнога ме
рења злата и новаца у саобраћају, примењиване мере. Mom
sen, Gesch. des röm. Münzwesens, 835. Но баш с тога што су
новци у саобраћају на меру давани , могао се обрт сачувати
да у хаос не падне поред свију толиких разних новаца , и
поред свега тога , што новци од једне сорте и једног истот
времена нису увек сасвим једнаке тежине. Одступање тежине
појединих екземплара од извесне врсте новаца, има се припи
сати неразвијености новчарске технике , а после и овој уста
нови средњег века мерењу новаца у саобраћају.
2
Acta Archivi Veneti , II . 605.
3
„Libra denariorum venetorum “ спомиње се у италијанским
споменицима још с почетком XII - ог века , вид. Мураторија
Antiquit. Itаl. III, 782. У рeднoмe италијанскоме споменику из
половине X века стоји : Argentum per denarios bonos libras
С овим се потпуно слаже што Галичиолија (1. 8. 497)

вели да се „ Lire grosse d ' Imprestidi “ делила у 20 солда,
солдо у 12 гроса а гросу 32 малих динара (пикола).
С овим се слаже и оно што ми је г. др. Ј. Шафарик
саопштио да је по мишлењу г. С. Романинија перпера је
дан двадесети део једне либре гроса (libra grossorum).
Почем је сасвим извесно да је у другој половини XIII
и у првој половини XIV -ог века две перпере ишло у ду
кат , то је онда очевидно да је и либра гроса (libra gros
sоrum) вредила 10 дуката. Ово потврђује и Галичиолија
(II , S. 497) , који наводи и један докуменат од 1502 из
кога се види да је се и тада једна либра гросорум рачу
нала у десет дуката .
Овде ћу да обратим пажњу читалаца на неке знакове
који иду у доказ да је перпера заиста рачунски новад .
Ја сам напред споменуо како се знае да је на западу од
Европе (узимајући ту и Италију) солид био новац рачун
ски. Сад из оних мало напред наведених примера пада у
очи како солид као о једне либре гроса савршено одго
вара нашем перперу која је такође либре гроса . Гали
чиолија на једноме месту (II, s. 497) вели : „ Un ѕоldo de"
grossi d'Imprestidi vaglia mezzo Ducato “ , a to ce acto
знаде и за перперу. На послетку међу записима који су уз
горе поменути рачун као документи поднесени, на једноме
стоји : „ Item pp (iperperi) хv et grossi IX ; item pp XV
pro рrеѕеntis “ (Acta Arch. Ven. II , 603) , а на другоме
где стоји шта треба да прими , стоји : „ Item soldi XV et
grossi IX ; item solqi XV pro presentis “ (crp. 603) . Mu
sexaginta, habentes ducenti quadraginta denarrii libra, (Antiq.
Ital. II , 778). Дакле либра има 240 динара тј. 20 солида цо
12 динара .
слим да се по овоме слободно казати може да су перпере

биле на истоку то исто што и солиди на западу.
Либре гроса и саме су уображени рачунски новац,
представљајући крупнију или управо најкрупнију рачунску
целину од 20 перпера сребрнога новца или tо дуката у
златноме новцу. По томе што је то крупан новац он се
нарочито примењивао у рачунима трговачким и у међуна
родноме трговачком саобраћају. Отуда, и после као што
напред поменух почем су званични органи на њих рачу
нали, и долази то , што по споменицима мљетачке архиве
налазимо нарочито у XIII и XIV-оме веку да се вред
ности обично рачунају на ове либре гроса. Сад нам је мо
гућно да свако такво место у овим споменицима разумемо
по количини метала драгог ако не и по правој вредности,
по правоме значају те количине новца у оно доба. Тако
нпр. кад читамо да је краљ Дечански ( 1336) изнео из
Мљетака оружја за „ librarum xxx , grossorum, то ваља
да разумемо да је то вредност од 300 дуката мљетачких
или 7200 великих динара .
Важан би податак био за нашу историју па и за исто
рију економних прилика у Европи кад би знали како је
стојала вредност сребра према вредности злата у Србији
за времена српског краљевства . Слободно унапред можемо
казати да одношај овај није могао бити много друкчији но
што је био онај у Италији. Ово мислим за то , што при
рода самога драгога метала (његова односно лака пренос
љивост) доноси собом те се разлике у вредностима драгога
метала на блиским трговима изравњавају, даље за то што
се знаде да је у средњем веку новчани трг мљетачки имао
пресудна утицаја на приморје , нарочито на Дубровник , а
1
Acta Arch . Ven. I , 20.
СРПског КРАЉЕВСТВА - 235
овај као главни трг за наше производе и нарочито скраја

XIV века као први банкер краљевсва српског , имао је за
цело пресудна утицаја на цену драгог метала и на одно
шај вредности сребра к вредности злата . А из XIV-ога
века већ имамо и писмених сведочанства де се у унутраш
њости Србије водио рачун о новчаноме течају у Дубров
нику и према њему удешавало примање и издавање.
Одношај овај лако је пронаћи кад знамо тежину и
чистоћу неког златног новца, за тим тежину и чистоћу не
ког сребрног новца и после колико је овога ишло у онај.
Златни новци колико до сада знамо нису се ко
вали у Србији. Мљетачки је дукат освојио себи у средњем
веку светски трг, па се скраја XIV -ога века појављује у
велико по српским земљама. Дукате је мљетачке почео ко
вати Јован Дандуло у год. 1284. Утврђено је било зако
ном” да се из једне литре кују 67 комада те је тако на
сваки дукат долазило по 67 грана мљетачких, или толико
је требало да дође , а има их и по 68 па и по 69 грана
тешких. На крају ХІІІ - ога и у почетку XIV - ога века
крупни динари имали су тежину од своја два грама или 30
грана мљетачки. У исто је време кад је изашао закон да
се цекини кују, утврђено било да им је вредност у сребру
18 гроша.“ Кад узмемо даље у поглед да се мљетачки
златан новац ковао у чистоћи од °/4 карата, а сребрн
од 174, онда излази да су 594 мљетачки грана чистога
1
Mon, Serb .
2 Галичиолија I, S. 464 .
3
Галич. на истом месту.
4 Галичиолија I, S. 464. у домументу од 1283 стоји: accipiendo du
orum pro illo pretio, quod potit dari monetá per decem et octo
grossos.
5
Cibrarin II. стр . 178.
сребра били равновредност к 64 мм. грана чистога злата,

а отуда излази да је вредност злата и вредности сребра
стојала као 1 : 928 на крају ХШ и у почетку XIV. века.
У Дубровнику се у год. 1387 утврђује да у дукат иду
две перпеpе у доброме новцу, а исте је године изашао и
закон да се од литре сребра кују 14 перпера, а сваки
дукат да вреди 24 гроса . ( Пуцић 1, 112) Галиоч. I, S.
524). По овоме је размеру на један крупни динар дола
зило 27., грана мљетачка а чистога сребра 25.025 грана.
Па почем је 24 оваквих долара (дакле маса сребра од
600. грана мљ.) ишла у један дукат (дакле у 64 мм. гр.
чистога злата) то је онда очевидно одношај вредности
злата и вредности сребра стојао као 1 ; 9. -
Пред крај XIV - ога века као што смо видели ковало
се из литре сребра 18 и 19 перпера. На један је крунан
динар по томе долазило мљетачких грана 21.gs. Из год.
1395 имамо сведочанство да је 30 гроша (586.0 гр. м.
чистога сребра) ишло у дукат. ? По овоме је одношај ове
две вредности био у то време 1 : 9 .
У трећој десетини XV-ога века ковало се у Дубров
нику 22 перпере из литре, што значи да су се ковали ди
нари тешки само 17. , гр . мљ. Колико је оваких динара у
то доба ишло у дукат то не знамо за цело, али како знамо
да је пре тога ишло 30 динара, и како у документу једном
д 1451 стоји да није слободно давати и примати више
1 У једноме документу од 1332 ( Пуцић II, 172) стоји да се Фло
рин прима за два солида старога новца. Зна се да је цекин
мљетачки био једнак по вредности са златним Флорином, па кад
се за један новац од исте вредности на једном месту каже да
вреди два солида а на другоме две перпере, онда је то опет
један знак да су перпере и солиди једно исто, рачунски израз
за целину од 12 крупних динара или гроша.
2 Пуцић II, 175 .
СРЦског КРАЉЕВСТВА 237
од 3 перпера (дакле 36 кр. динара) у дукат а одмах друге

( 1452) године ова се забрана укида : то мислим да сло
бодно можемо узети да је у оно доба у дукат ишло 36
крупних динара. Ових 36 динара искованих по размеру
22 перпере из литре, представљају масу чистога сребра
од 669 гр. м ., и по томе је одношај вредности злата к
вредности сребра као 1 : 10...
У оном документу којим царица Мара год. 1470 при
знаје да је примила од Дубровника стари докодак стонски
у 500 перпера дубровачких, она још додаје: „ н прѣда
дош€ 8 тєхь петь сьть перперь дннар д8БроваYKHхь сто
Үєтнрн Д С€ть н сєдмь дзкать ; а тада Бѣшє дзкать 8 Дв
Бровннка по мл. дннарь . (Mon. Serb. 514 ). На жалост
по споменицима нашим не налазим да се где каже по коме
су се размеру ковали динари у то доба. Ако узмемо за
основу тежину најкрупнијега новца Ђурђа Смедеревца (те
жина око 1 грама франц. по моме мерењу) и ако узмемо
да је 41 динар овакога новца ишло у дукат, онда имамо
одношај сребра в злату као 11.4 : 1 .
Ради лакшега прегледа ставићемо ове резултате о од
ношају вредности сребрак вредности злата у таблицу :
На крају ХІІ - ога века тежина 1 кр. динара 36 гр.
мљ., одношај вредности злата к сребру 1 : 9.ge
Године 1337 теж. 27.3 одн. 1 : 9.58
Пред крај XIV . 21.38 1 : 9
У првој половини XV . 17. 1 : 10.4
Год. 1470 . 1 грама фр. ( 16 гр. м .) 1 : 11.45
Из овога прегледа види се одмах да је сребро од по
ловине XIШ - ога века све скупље постајало према злату, и
1
И у Галиочелија има једна белешка од 1472 по којој је тада
у Мљецима дукат вредио 124 солда што по 3 солда у кру
пни динар чини 41.3 динара. Гал. І, 473.
ово подизање цене његове траје све до почетка XV-ога

века, траје управо кроз целу периоду српскога краљев
ства. Овај је факт врло важан у многоме погледу. Он нам
тек објасњава како су заиста велику важност имали сре
брни рудници српски, он нам тек даје да потпуно разу
мемо ону ревност Дубровчана којом гледаше да закупљују
руднике у српскоме краљевству. Висока цена сребра даље
доносивала је собом те су се и сиромашније руде сребрне
могле с коришћу експлоатирати , и тек та висока цена учи
нила је те се ова трана индустрије у српској земљи рано
развила. Без сваке сумње ова висока и све једнако све
виша цена сребра заједно с проналаском сребрних руда у
Србији био је један извор за моћ, силу и утицај српских
краљева у оидашњем сувременоме свету. Даље се податци
ове таблице сасвим добро подударају с оним што знамо о
покретању цене драгога метала у осталих ондашњих др
жава. Зна се т. ј . да је сребро од XI-ога века заиста
поскупљавало све до открића Америке или управо до про
наласка сребрних руда у Перуханској и Мехици. Ово по
скупљивање и јесте један од оних узрока што се мало не
у свију држава европских све ситнији и ситнији главни
новац сребрни ковао, факт који се и у нашем државном
газдинству извршио каошто сведочи опадање тежине круп
нога динара. Даље је очевидно да се у нашим крајевима с
почетком XV- ога века вредност злату подиже а сребру
1
Тако је и у Енглеској сребрни пени најпре тежак био у ХІІІ.
веку 221], трана, у XIV-оме спуштио се најпре на 20 а после
и на 18 грана. Macleod I, 151. Угарски новци из XI. века имају
у пречнику око 14 милиметара, у XIII. веку 10 милим.; но у
половини XIV-ога века под Карлом Робертом појављују се
крупнији сребни новци, мало нешто мањи од прашких грошева
(Grossi Pragenses), који су с туронским грошевима (Grossi Tu
ronenses) били управо најкрупнији новац ХІV. века.
CPİlcкot КРАЉЕВСТВА 239
сразмерно обара. Овај појав значи да се злато јаче тра

жило. Злато се јаче тражи кад народ преће већ на неки
виши ступањ развитка, кад већ у земљи имају нагомилани
повећи капитали и кад се у народу створио имуhан један
ред људи који имају луксузне потребе сјајности. Други је
један узрок великој и општој тражњи злата веровање
да криза долази. Новчана паника није модерна болест
која само трговачки свет може да обузме. Она је болест
која обузимље увек читаве редове друштвене, редове који
имају шта да изгубе, осећају опасности да изгубе што имају,
а нису ради да губе. Битка Косовска и цело понашање
Турака после тога сасвим су ствари таке природе да су
могли побудити имућни ред друштва да велики део своје
имућности претвори у најсигурнији и највреднији облик ње
зин у златан новац. Која су од ова два момента дејство
вала те је с почетком XV - ога века у северозападноме крају
балканскога полуострва злато пошло у висину ценом ево
јом ? ! Ја мислим да су дејствовали и један и други.
На послетку навешћу и то да се податци горње та
блице нарочито за одношај вредности у XV-оме веку врло
добро подударају с податцима које о томе имамо што се
тинче запада од Европе. Ради сравњења навешћу податке
које Хибнер“ наводи на западну Европу ( Шпанију, Фран
цуску) у XV -оме веку према мојим податцима о томе од
ношају у нашем крају :
По горњ. таблици . По Хибнеру .
У првој половини XV.
века код нас 1 : 10. на западу 1:10. ,
1
Ueber die Banken, I , 44.
По горњ. таблици. По Хибнеру.

У другој половини XV.
века код нас 1:11 . , на западу 1:11 ..."
Напред изложена таблица прилично се добро подудара
и с рачуном Хилмановим * по коме је вредност злата према
вредности сребра стојали од половине Xш. до половине
ХҮІ. века као 1 : 114 /.. Но у појединим годинама било је
јакого , ступања од овог одношаја. Пагнини ( Della Decima,
I, страна 117) наводи примере кад је тај одношај био
1 : 144 /, па и 1 : 16.
Ваљало би овде рећи коју и што се тиче тако назва
нога ковничкога права или права ковања новаца и после
што о политици новаца. На жалост ја сам за сада врло си
ромашан материјалом за решење ових питања .
Све што бих по општим знацима, који овде ондe по
нашим споменицима и у целој нашој историји растурени
леже, рећи могао то је : да је ово право ковања новаца у
нашем старом краљевству српском много рационалније уре
ђено било но у многим западним државама осим можда само
једне Енглеске у којој је право ковања новаца одмах још
с XI . века задржано као искључно право државе тако да
ако је која приватна личност и ковала новац, чинила је то
са печатом и жигом краљевога новца. И у многим другим
европским државама ковање је новаца проглашено као
2 у Немачкој је још у почетку XVI-ог века (1524) одношај овај
стојао као 1 : 11.3, у Холандској год. 1589 1 : 116; у Пољској
је још у 1356 злато према сребру стојало као 1 : 12 (Рошер
I, 281). У Италији је овај одношај од 1 : 12 утврђен 1579 а у
Мљецима тек 1593 године. Галичиолија I, S. 477 —
2 Finanz-Geschichte des Mittelalters, I, 436.
3 Hallаm I, 270, Cibrario II , 199.
право владаочево. Али су западни владаоци сматрали

ово своје „ краљевско “ ( регално) право не само као извор
за кратковидне а тобож лукративне шпекулације, него и
као једно од оних добара којима су своје љубимце обаси
пати могли. Поред тога што се ковање новаца сматра као
краљево право , тамо налазимо још силесију појединих
властела и духовних достојанственика, цркава и монастира
и појединих општина , којима је краљ дао повластицу да
кују новце. Овако је стање ствари дало прилике многим
злоупотребама, осим што је и по себи, множина разноструч
1
них новаца велика незгода за економни развитак.
У нас нема тога хаоса за време владе Немањића. До
смрти Душанове налазимо у Србији само динаре кра
љеве и цареве и понеких општина ; после његове смрти
почињу се појављивати новци великих моћних властела
који међу тим нису владаоци. Тако имамо новац Дејанов,
новац Вука Бранковића, новац Хрвојев. Појава ових при
ватних новаца један је од знакова слабости централне кра
љевске власти и предходница пада српске самосталности .
Ја не наводим у ред оних приватних новаца новац Марка
Краљевића за то што на њему пише „ Краљ “ Марко, што
га је он ковао не као властелин већ као краљ претенденат.
У осталом рекао бих да ковање новаца у старом српском
краљевству заиста није била краљевска прерогатива , јер
многи од оних за које споменух да су ковали новце нису
за цело ни полагали права на такав положај. Кад видимо
и у рукама појединих властела право ковања новада, ми
не треба да заборавимо да је то право и у рукама самих
владалаца често бивало само средство за шпекулацију. А
1
Види за све ово Cibrario II, 199.
Гласник ХХү 16
242 финАнсиЈЕ
да је ипр. Хрвоја својим новцем заиста на добит шпекули

сао то се види из документа у Acta Archivi Ven. Ц , стр. 243
у коме мљетачка влада потврђује да се Хрвојеви крупни
динари протурују по вредности мљетачкога а толике вред
ности у себи немају.
И појав новаца појединих општина (которски новци,
даље новци на којима пише : Призрен, Ново Брдо, Ско
пље, Скадар, Смедерево) ваљало би с пажљивошћу и оба
зривошћу проучити. Да ли то значи да су заиста ове ва
роши имале као самосталне општине право да кују новац ?
Мени се чини да се ово само за Котор потврдити може, за
остала места не. Што је на новцу неком написано име Сме
дерева, то не значи, или за цело не мора нужним начи
ном значити да је тај новац ковала општина Смедеревска
као автономна политична личност, већ просто како ја ми
слим значи да је Ђурђе Бранковић овај новац у Смеде
реву ковао. Ово се исто може рећи и за остале новце с
именима разних вароши, осим Которских.
Него ако у нас није било хаоса слободе ковања новаца ,
није било ни правога државног монопола. Ковање је но
ваца пре свега с техничне стране гледано посао нарочито
вештачке индустрије. Па се заиста у српском старом кра
љевству то и оставља под извесним неким условима при
1
Овде ћу споменути како је још у старо доба у овим нашим
крајевима било места која су као самосталне општине новце
ковали. Дирахион (Драч) и Аполонија (Авлона ) још су у нај
старије време познати што се у њима ковао новац који је јако
налив био на персијски сребрни. Momsen Römische Geschichte
I, 64, Brandis I, 147. За времена прве римске републике ко
вали су се новци у Аполонгји и у Епидамну (Дубровнику).
Момзен I, 844. А као да су се ковали и у Виминацијуму. Rinks
de veteris Numismatis Car. XVIII, 143. Ја ово наводим само
као један како ми се чини доста важан знак да су сре
брни рудници у северозападној страни балк. полуострва мо
рали бити још врло рано пронађени и експлоатирани.
КРАЉЕВСТВА СРII ског 243
ватној индустрији, као што је то случај данас у сев. Аме

рици. У српском су краљевству новце ковали приватни
златари и на разним местима , али закон Душанов додаје:
Ако с€ наає ұллтарь от градоү кове дннар. Бєх колЄ Іја
рекє да се ұлатлар Hждєє и градь да платн глобу што
рєхє царь. (Зак. 49). Готово није ни нуждe да нарочито
излажемо побуде овоме закону Душановом. Сребрни и зла
тан новац ма да изгледа испод калупа златаревог као и
свака друга медаљица или ма који други накит , опет он
није то што и прост накит. Новац има да врши неку јавну
дужност ; он нужним начином постаје , тако да кажем др
жавна установа. Нигде није потреба државне контроле
очевиднија него баш при ковању новаца а још нарочито
онда кад се оно преда приватној индустрији. У средњем
веку заиста и није било могућно осигурати овај јавни ин
терес друкчије но одредивши извесна места где ће се ова
индустрија радити , заплашивши раденика страховитошћу
казни од злоупотребе, и доведавши сву околину раденикову
у нужду да се интересује и да бди да раденик злоупотребу
не учини. У Германији је од Карла великог па на даље
био закон да се новци могу ковати само на владаочевом
двору; под Лудвиком смиреним дозвољавало се само на
једном месту у држави да се кује. 4 од времена Анаста -
сија I. златни новци византијски ковали су се искључно
у Цариграду.? У опште су закони који се тичу пра 3
вљења лажних новаца у свима земљама врло строги. Него

1
2
Hüllman Finanzgeschichte des Mittealters I, 54.
Sabatier I, 39 .
3
У Италији за време Лонгобарда закон краља Лотара : Si quis
sine jussione regis aurum signaverit, aut monetam confinxerit
manus ejus incidatur .« Muratori, Antiquit. Italical , II, 824. y
самој Енглеској тако рећи до наших дана прављење лажних
новаца казнило се смрћу.
16 *
поред све строгости Душановог закона лажних је новаца

по нашим крајевима било доста. То показује и оне оно
лике и онаке честе мере што су се у Дубровнику противу
њих предузимале. ( Види Пуцић I , Дубровачки закони о
новцима). Као што је обично, најчешће су се фалзифико
вали ситнији новци , па међу дубровачким документима нај
чешће и налазимо да се говори о лажним фолaрима (de
falsis follaris). Али су се и крупни динари правили лажни .
( Шуцић II , 169, 170, 172). Из наших се споменика види
да је баш нарочито XIV век био обилат лажним новцима.
Вид. осим Пуцића још иу Acta Arch. Veneti докуменат
под CXXIV у коме се бан Твртко обећава да ће Мљечи
ћима дати накнаду због неких лажних новаца.
Иополитици новацa за сада мало што знамо казати.
Здрава политика новада мора ићи на то да у новцу заиста
даде онолике праве металне вредности, колико на њему
пише да вреди или колико се у закону о њему каже да
вреди. Али се ово просто начело није свагда у практич
номе животу изводило. Историја је пуна примера како су
владаоци ковали новац с мање драгога метала по коли
чини или с лошијим по чистоћи а народу та наметали по
вредности оној коју је имао кад је и по количини и по
чистоћи пуноважан био. Мало да се неће у историји сва
кога народа наћи примери овако наопачке политике. Да
ли су се њоме и српски краљеви служили ? К изучавању
овога питања приступамо са злом слутњом кад се само се
тимо о коме је времену реч и међ каквим је суседима срп
ско краљевство било. У Византији је српско краљевство
све саме зле примере могло наћи. Зонарас и Кедрен пре
бацују Ниќифору Фоки (963— 969) да је смањио тежину
HOBQa. (Sabatier I, 57, Momsen Gesch. d. Röm. Münzwes.
СРПскоп КРАЉЕВСТВА 245
780). За Мануила Комнена (1143—1181 ) Нићета (I, гл.

5) вели да је дао ковати новце од лошега сребра, да би
преварио крсташе који кроз његову земљу пролажаху.
За Исака Анђела ( 1185—1195) исти Нићета вели да је
навалице кварио новац, нашавши у томе једно средство за
добит (књ. Ш, 7). Исто је тако радио и брат његов Алек
сије Анђеловић ( 1195—1208). Јован Дука Baтaцес ко
вао је ( 1222—1255) дукате са 16 карата злата а 8 кар.
примесе (у место 1/4) по сведочанству Пахимерову, а
Михаило Палеолог ( 1261 — 1266) ковао их је само с 9
карата злата а остало 15 кар. примесе. И у Угарској као
да је у XII . и ХШ -ом веку била на дневноме реду „ фи
нанцијска операција “ да се кују лоши новци , за њих да се
покупе бољи стари па онда и сами да се на крају године
измену за још лошије. Државна је каса или како се онда
говорило „ краљева комора “ примајући већу количину дра
гога метала за мању имала добити, па редован доходак
од ове финанцијске али заиста неекономне операције и
јесте оно што се у историји Угарске зове „ Lucrum Ca
mеrе. Иначе по нумизматичним збиркама имају сведочан
ства како је под Сигисмундом с крајем XIV. и почетком
XV-ог века кован новац од веома лошег сребра.*
Од сувремених владалада на западу од Европе фран
цуски краљ Филип лепи ( 1314) стекао је као неку славу
кварећи новац и наметајући га народу по течају који је
пуноважан имао .
1 Да се старији новац измењивао све за лошији томе је сведо
чанство и то што тек Андрија III. на сабору у Пешти 1298
издаје закон да ковање дошеrа новца и добит коморина отуда
престане. Chorvat, Geschichte von Ungarn, I, 155.
2 Вид. Appel, Repertitorium zur Münzkunde des Mittellalters,
ІІІ , стр. 863 и даље.
246 финАнцијE
За Италију и Мљетке ја немам за сад позитивних по

датака осим што се на пр. зна за сицилијанског краља
Рогера у ХІІ - оме веку да је веома рђаве новце ковао, о
којима сувременик Фалко Беневентaнус вели : „ De quibus
horribilibus monetis totus italicus populus paupertati
et miseriæ positus est et oppressus “ . Mader, Beiträge V,
37. Али ко претура по њиховим историјским документима,
томе ће за цело пасти у очи како се често , нарочито у
XV. и XV- ом веку уз количину новца казује још и изре
ком какав је по тежини parvi ponderis, слабе тежине,
и boni ponderis добре тежине.“ Аи у српским спомени
цима дубровачким има места где се говори о добрима и
злима динарима: „ н дннарь дЗБроваrijѣхь доврѣхь 1731
перьперь н дннарь давровиҮІІҮхь улѣхъ перпєрь “ . (П. ІІ,
50). Наравно могућно је да се злим динарима зову они
који су употребом истрвени, излизани, или још и избушени
исечени и т. д. , а добрима они који су, како ми данас ка
жемо, здрави. Али је у исто време отворено слободно поље
претпоставци да је било хотимице искованих лаких динара.
По свему овом не треба ни мало да будемо изнена
ђени ако се једнога дана нађу документи који ће посведо
чавати да су и српски краљеви ради тобожње непосредне
добити за касу своју кварили новац навалице.
Има још и више ситнијих питања која су скопчана с
новчарством старога српског краљевства. Од њих ја ћу
овде само једно за сада претрести.
Да су наши стари новци мљетачкога типа то је већ
1
Cibrario , II, 201 и после у таблицама цене добара II, 272 и т. д.
и у Дубровачким споменицима латински писаним казује се по
неки пут уз новац и да је »justi ponderis“ (Пуцић II, 171) а често
се ишту вредности in bonis follaris (Пуцић II, 172 и даљд ).
опште познато.* Је ли ово тек случајно дошло, или је било

хотимична цељ новчарске политике ? Је ли то појав који
осудити или одобрити ваља ? То су питања која се овде на
првоме месту намећу.
Ја држим да је мљетачки тип наших старих новаца
дошао не случајно или поводом какве мале и незнатне при
лике, већ услед прилика које су нужним начином дошле
од одношаја народа српског према Мљетцима. Заиста зла
тари мљетачки у ХІІ -оме и у почетку ХІІ века нису ни
мало славнији били од златара цариградских , те да ка
жемо да је њихова већа чувеност претегла вагу на њихову
страну. Нити се може узети да је српске владаоце руко
водила једина жеља да подражавају , јер у томе случају
пре би се окренули да у новчарству подражавају визан
тијској царевини (као што су то у толиким другим прили
кама чинили). Али као што сам имао већ једном прилику
да разлажем, у првој периоди средњега века центрум срп
ског државног живота пригибао се некако јаче к приморју.
На приморју је била линија на којој се Србија дотицала
ондашње највише светске цивилизације. Саобраћај при
морја (које је у XI - оме веку сасвим потпало под утицај
мљетачки) са земљама иза њега морао је сразмерно жив
бити, и на сву прилику мљетачки новци који су по при
морју оптицали , почели су доста рано продирати унутра
у српске земље. Први је српски новац постао више из по
требе међународнога саобраћаја но из потребе унутраш
њега. Он је скован не толико за то да Србин само Србину
њиме свој дуг платити може, већ да њиме Србин ,од Мље
чића или управо од јадранскога приморца може купити
што жели да купи , и опет да приморац њиме може пла
ТЈ. Шафарик, Гласник II, стр. 199.
тити Србину свој дуг. Ја мислим да готово не може ни

бити сумње да су први српски новци ковани негде у ономе
појасу, којега ширина иде од мора па до западне границе
Зете, и да су они у први мах намењени били да намире
потребу саобраћаја у овоме појасу у коме је понајпре та
лијански трговац дошао у живљи додир са Србином земљо
делцем и сточаром. Овај међународни карактер првога
српског новца врло се јасно огледа у томе што нарочито
ранији српски новци имају уз словенски натпис на једној
страни обично и натпис латински. Мислим да нема разлога
претпостављати да је реч „ Rex “ која на толиким српским
новцима долази дошла ту тек случајно, и само зато што
су златари који су их ковали били Латини, а још мање је
то могло бити код оних новаца с читавим натписом као
1
и пр. Moneta Regis Urosii или regis Stephani и т. д.
Владаоцима је српским заиста много било стало до тога да
ступе у што ближе одношаје са западном Европом. За
падна Европа , коју је према Србији тада представљала
нарочито Италија, била је тада млад исполин који је бо
гатством и цивилизацијом, спољашњом сјајношћу и уну
трашњом снагом сваке године очевидно напредовао. Ви
зантијска је царевина пропадала у своме сопственом тру
лежу. Је ли чудо што су српски владаоци погледали на
запад ? Историја је показала да је запад, с којим су срп
ски владаоци материјалним узама хтели да се вежу , заи
ста имао будућности. Факт је да су српски владаоци ра
дили и желели да запад у њима види заиста краљеве. У
наше доба младе државе, којих самосталност још није из
ван сваке сумње раде сваким могућним начином да им се
1 Вид. J. Шафариқа опис свију досада познатих србских но
ваца у Друштвеном Гласнику ІІІ . и даље.
посредно или непосредно призна суверенски карактер. Међу

те начине спада и ковање новаца . Првим српским краље
вима само просто то што би новце ковали не би прибавило
нужни краљевски нимбус, јер су новце по разним краје
вима Европе вовали и поједине општине па и властела.
Њима је стало било до тога да Латини виде да у Србији
заиста има не само еребра и кујунџије који од сребра знају
новце да кују, већ да у Србији заиста има и „ Rex “ . На
послетку осим тога не треба да заборавимо да је латински
језик у целој Европи (изузевши исток и север) био дипло
матски језик, и да је новац од свију установа управо нај
козмополитнија. Кујући новце онакве какви су тада нај
бољи били (мислим мљетачке) и ударајући на њих поред
словенских белега и понеку белегу написану језиком који
се на највећем броју тргова ондашњега цивилизованога
света разумевао, српски су краљеви на сву прилику или
и на то да своме новцу осигурају пријем на светским тр
говима. С гледишта економног ова се њихова қозмополит
ност што се тиче новаца не може осудити .
За сада завршујем овде ову студију искрено изјављу
јући да осећам како у њојзи имају многе непотпуности ,
несигурности, можда и погрешке , али их при материјалу
који ми је за сада при руци не могу да опазим ни да их
исправим. Остављам то моме даљем проучавању овога пи
тања а захвалан ћу бити свакој озбиљној критици која би
махне моје исправила или ме упутила да их сам поправим.
Овај појав у српскоме новчарству не стоји усамљен. Сицили
јански краљ Рогер ковао је новце на којима је на реверсу
ударан арапски натпие. Mader, Beiträge, etc. V. 37. Мурато
рије налази узрок овоме појаву у томе , што је арапски језик
у Сицилији доста распрострт био , осим тога Рогер је које
ратовима које трговином долазио често у додир с Арапима у
АФрици. Пиндер и Фридлендер наводе селцуске новце с
латинским натписом из времена после крсташких ратова.
о психолошко МЕТоди
У инглеској, ФРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈй .
Индуктивна метода , која је у Инглеској имала врло

сјајан успех , била је лоше среће у Француској и Герма
нији. Што су на континенту Европском погрешно схва
тили значај индуктивне методе, то је имало врло штетних
последица за науку у опште , а нарочито за психологију.
Из погрешног појма о методи развио се у Француској и
Германији антагонизам између науке и философије. На
место тога, да виде противположност између индуктивне
методе и сиголистичке методе сколастичара, Французи
и Германци видели су противположност између науке
и философије; на место тога, да осуђују силогистичко испи
тивање суштине ствари , они су стали осуђивати саму фи
лозофију, као да је филозофија то исто , што и силози
стичка метода сколастичара. Тај антагонизам између науке
и философије прешао је из Французске и Германије и
овамо к нама у Србију. Код нас се обично мисли да фи
лософија и наука стоје једна према дуугој као две про
тивне странке, да се научно знање добија једним путем,
а философско другим. Тако бар мисле они , који нису до
бро познати са историјом философије. А међу тим у самој
ствари нема никакве разлике између философије и науке ;
философија и наука то су једно исто. Тако су сматрали сви
стари грчки философи , тако сматрају и данас сви ин
опсихолошког METоди 251
глески философи , који су управо и израдили научну

методу.
Та противположност између науке и философије ја
вила се у Француској и Германији услед погрешног по
гледа на индуктивну методу.
Да би се једном и код нас разбистрили појмови о фи
лософији, науци и научној методи, ми ћемо укратко пред
ставити историјску судбу индуктивне методе у Инглеској,
Француској и Германији.
І.
Као што је Бакон унео индуктивну методу у филосо

фију природе, исто тако и Лоқ унео је ту индуктивну ме
тоду у философију духа. Што је Бакон учинио за фило
софију природе, то је Лок за философију духа. Он је из
бацио из философије духа, као што је Бақон из философије
природе, силогистично испитивање суштине на основу уро
ђених идеја, па усвојио индуктивно испитивање духовних
појава . Лок објашњава постанак свију духовних појава
радњом спољних предмета и одзивом нашег духа на ту
радњу. Без спољних упечатака ми не би имали никакве
идеје, никаква знања ; али се Лок незауставља само на тим
спољним упечатцима. Кад би се зауставили само на тим
епољним упечатцима, онда би наш е знање било врло огра
ничено , и управо ништавно. Дух наш има могућност да
сам, силом своје унутрашње енергије, оживљава или по
навља прошле упечатке без присуства спољног предмета.
Упечатци , који су учињени на дух наш присуством
каквих спољних предмета , дају нам једну врсту идеја ; а
поновљени упечатци енергијом духа, без присуства спољ
252 у инглеској , ФРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈи .
них предмета, дају нам другу врсту идеја, које су сасвим

различне од првих.
Кад се дух наш зауставља на радњи спољних пред
мета и прима њихове упечатке , онда је то пасивна иер
цвиција, која нам даје спољне осећаје ; кад се дух наш
зауставља на својим сопственим операцијама, то јест на по
новљању прошлих упечатака , онда је то рефлективна
перцепција. И тако пасивне и рефлективне перцепције
јесу извори из којих постају сви духовни појави ; из прве
постају сви појави прости елементарни , из друге постају
1
сви сложни појави.
Истина да радња спољних предмета предходи радњи
духа ; али она нема даљег утицаја на развитак духовне
радње.
Радња спољних предмета само изазива радњу духа,
али јој не даје правац , она се управља после по својим
сопственим законима . „ Спољни предмети, вели Броун, дају
само миг духу, да сам почне радити “ . ?
Упечатци, које нам дају спољни предмети својим при
суством управљају се по законима физичним и њих објаш
њава физиологија ; упечатци, које нам се дају оригиналним
операцијама духа управљају се по законима духа и њих об
јашњава психологија. Да објаснимо то примером :
Шетајући се по пољу, ми видимо у сред поља једно
лепо лиснато дрво. То дрво производи и у нашем органу
виђења извесну физичну промену , коју ми зовемо осећајем
виђења, то јест, ми осећамо слику тога предмета , а ништа
више , бар ништа нам више недаје тај предмет , то дрво.
Но осетивши слику тога дрвета, у нама се порађа мисао ,
| Види : Опит очовеч . духу, Лока, глав. ІІ.
2 Види Броуна : ФилоФ. чов. духа, стр. 32.
опсихолошкој МЕТоди 253
како би то место изгледало кад неби било тога дрвета,

или како би изгледала наша башта кад би ми то дрво пре
нели тамо, или размишљавамо о времену, које је прошло од
кад је то дрво порасло ; размишљавамо какве су се про
мене за то време догодиле у нашој отачбини , па прела
зимо на промене , које су се догодиле у Европи и у чита
вом свету .
Сви ти појави , осим слике самог дрвета, јесу произ
вод самосталних операција нашег духа. Истина упечатак
дрвета дао је повод њиховом постанку ; али их није произ
вео упечатак дрвета, него унутрашња енергија самог духа .
«Спољни упечатци јесу дакле само случаји, при којима се
изазивају операције духа. Без спољних упечатака не би
било тих духовних операција, не би било знања. Било би
можда виђења , чувења , и т. д. али то јошт није знање.
Знање није у непосредном сматрању факта , него у томе,
што се изводи из тог не посредног сматрања . Такав је одно
шај између вештаства и духа , између физичних промена
или спољних упечатака и духовних промена или ориги
налних операција духа.
Та Локова начела индуктивне методе усвојили су сви
инглески психолози, као : Д. Стуарт, Броун и најславнији
данас психолог Бен.
Лок тражи да се сви духовни појави - објашњавају из
предходних факта то јест, спољних упечатака и самостал
них операција духа; Броун тражи то исто , само додаје
још и то, да су ти предходни факти, то јест, спољни упе
чатци и операције духа , прави узроци свију духовних
појава. На кратко: том индуктивном методом Бакона и
Лока дошли су ннглески философи до сјајних резултата,
1
Види Броуна ; „0 човечан. духу лекц. I. стр. 3.
254 у ингЛЕСкол, ФРАНЦУској и ГЕРМАНИЈи.
како у философији природе тако и у фулософији духа.

Анализа духовних појава Бена представља данас узор
научног испитивања у философији духа.
Но та индуктивна метода , која је имала такав огро
ман успех у Инглеској , била је лоше среће у Француској
и Германији. Истина полако , али стално продирала је
она у философију природе. Индуктивно испитивање у фи
лософији природе представља данас како у Француској,
тако и у Германији дугачак низ славних раденика. Дакле,
велим, полако и са великим тегобама продирала је та ме
тода у философију природе ; али она никако није могла
да продре у философију духа ни у Француској ни у Гер- .
манији.
Да видимо најпре судбу те научне методеу Францу
ској, па онда у Германији.
ІІ.
Што индуктивна метода није могла ухватити корена
у философији духа у Француској, томе је до душе много
крив први француски проповедник те методе Кон
Диљак .
Кад је Кондиљак први пут познао своје земљаке са
индуктивном методом Лока, они су били тако обзаради
том методом, да су на време заборавили свога Декарта,
философску славу своје отачбине. Философска критика
Лока била је свакидашњим предметом разговора међу
образовании Французима. Али кад су после видели до
каквих је резултата дошао Кондиљак и његов нашљедник
Кабанис том методом, онда су се упрепастили сви , и одмах
се појавила снажна реакција , која на жалост није ишла
само против сенсуализма Кондиљаковог или материјализма
Кабанисовог, већ против саме индуктивне методе.
опсихолошкој МЕТоди 255
Како се то могло догодити, да је та индуктивна или

научна метода дала у Инглеској једне резултате , а у
Француској друге ?
Ствар је у томе, што Кондиљак није примио оба на
чела индуктивне методе Лока, он је примио управо једну
страну те методе, па је за то пао у крајност.
Кондиљан је у толико остао веран Локу, што је и он
избацио са свим из психологије силогистичко испитивање
суштине духа на основу урођених идеја : али је он напу
стио друго начело Локове методе — рефлексију, то јест,
напустио оне појаве, који постају из оригиналних опера
ција духа . Дакле Кондиљак је усвојио Локову методу у
пола ; усвојио прво начело , да су спољни упечатци извор
духовних појава; али није усвојио рефлексију као други
извор духовних појава. Што Кондиљак није потпуно при
мио индуктивну методу Лока, за то та не може нико кри
вити ; али га сваки може праведно кривити за то, што он
то није признао, већ напротив уверавао да је потпуно
примио Локова начела и да верно представља суштину
индуктивне методе. То је управо и произвело у Францу
ској неповерење према тој методи и оснажило реакцију
против ње.
По мишљењу Кондиљака , сви духовни појави нису
ништа друго, него различне мене спољних осећаја и да ти
спољни осећаји обухватају сте способности духа “. Таким
начином Кондиљак игнорира оригиналне операције духа,
у смислу Лова, чему је баш Лов давао особиту важност,
и све духовне појаве ставља у непосредну зависност од
органичних промена, или радње мозга. Све више и само
сталне, по мишљењу Лока, операције духа сматра Конди
1
Traité le Sensations. pot 1 , chap. VII, sect. 2.
1
256 у инглЕској, ФРАНЦУској и ГЕРМАНИЈи .
љак као агрегате спољних осећаја, који постају по зако

нима мозгане системе . У таком смислу представио је Ло
кову науку о духу отац француске философије 18. века
Кондиљак.
После Кондиљака француска књижевност о духу по
шла је даље тим правцем, исповедајући непрестано, као и
Кондиљак, да је то правац Лока. „ Кад је Аристотољ ка
зао, вели Хељвециje, nihil est in intellectu quod nоn fue
rit prius іn ѕеnѕu (ништа нема у разуму што није прошло
кроз чула) он је само предвиђао то, што је пронашао ин
глески философ“ . Тај текст, за дивно чудо, помињу ре
дом сви француски сенсуалисти само што га једни припи
сују Аристотељу, а други Локу,* премда га нико други
није могао наћи ни код Аристотеља ни код Лока.
Та теорија Кондиљака и њихове школе представља
јући све духовне појаве као разне мене спољних осећаја и
стављајући их у непосредну зависност од телесних про
мена, та, велим , теорија мења напі поглед на духовни
живот човека. Тим путем ми би дошли само до физичких
закона, закона тела, а не закона духа ; дошли би до са
вршене пасивности духа и искључиве самосталности тела.
А то би са свим изменило наш поглед на наравствену
одговорност човека. Истина ми неделимо мишљење оних
француских философа, који доказују, да теорија сенсуа
лизма неопходно води материјализму и атеизму и да по
риче сав наравствени живот човека. Баш и да се узме да
сви духовни појави зависе од тела, опет се тиме неможе
изгладити разлика између духовних и физичких појава и
човештво hе опет гледати на духовне и физичке појаве,
1.
2
De l'esprit, Discour. IV.
Tableau des progrès de l'esprit humain, p. 113.
біtсихолошког METоди 257
као на два различна поредка. Али у сваком случају мора

се признати да та теорија води неком фатализму, по ком
је сва наша судба напред одређена у мозганој и нервној
системи . То је највише до чега може довести сенсуалис
тичка теорија. А што је она у Француској довела до ма
теријализма и атеизма, то је случајна ствар ; то не зависи
од саме теорије колико од самих проповедника те тео
рије. Ствар је у томе, што су француски сенсуалисти били
случајно и проповедници материјализма и атеизма. Кад се
научни резултати не добијају путем строго научне методе,
онда они лако могу бити израз личног расположења писца
и владајућег у то време друштвеног кушања.
Тако треба сматрати све оне закључке , који долазе
у сукоб са вишим и племенитим тежњама човека , то јест
да они нису необходни логични последци научне теорије
већ личних страсти самих писаца. Чисто дело ума неможе
бити противно законима ума. А што су у Француској оне
неутешне за човека резултате Кондиљакове школе припи
сивали научној методи Лока, томе је узрок тај, што је сама
та школа проповедала, да индуктивна метода са логичном
следствености води тим резултатима. „ Почем је све, вели
Дидро, што има у нашем уму дошло путем наших спољних
осећаја , то онда све што излази из нашег ума, јесте хи
мера. То је велико правило философије. «
Наравно, да то привидно велико правило Дидро води
савршаном материјализму , какав налазимо код Кабаниса.
Таким начином индуктивно испитивање духовних поја
ва, које се тако сјајно започело у Француској Конди-аком
свршило се врло жалосно — свршило се потпуним одрицањем
науке и њеног предмета . Руски психолог Троицки врло за
1
Види : дела д. Стуарта том II, стр. 182.
Гласник хXY. 17
258 у инглЕској, ФРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈн .
нимљиво представља родословље француских психолога :

„ Декарт, вели он, заменио је у Француској сколастику :
Кондиљак заменио је Декарта ; а Кабанис Кондиљака “ 1
Против тога правца Кондиљакове школе , устали су
многи француски философи, а нарочито Ларомигер, Роје
Колар, Жофруа и Дежарандо. Но они су ишли против
тих материјалистичких и атеистичких резултата, до ко
јих је дошла Кондиљакова школа , а не против индук
тивне методе. Сви ти философи држали су се у психоло
тији Локова правца , са неким малим особинама , које су
позајмили од Рида и Д. Стуарта. Али већ једном запо
чета реакција против Кондиљакове школе , није се зау
ставила у тим границама , него је пошла даље и против
саме индуктивне методе, у име које је та школа пропове
дала материјализам и атеизам. Против индуктивне методе
Лока устао је Мен де Барон и унео у психологију немачки
идеализам Фихте. Кузен је опет покушао да ту научну
методу замени збрком разних и противоположних метода.
Жозеф де Местр старао се да замени католичким догма
тизмом ; Сен Мартен својом социјалистичком теоријом и
најпосле Конт са својим материјализмом.
Така је била судбина индуктивне методе у Француској:
сад да видимо какве је судбе била та метода у Германији
III.
Реакција, која је започета у Француској против ин

дуктивне методе, евршила се тиме, што се на ново увела
у психологију - стара силогистичка метода . cкoластичара.
То исто било је и у Германији, стом разликом, што у Гер
Троупки „ Њемецкаја Психологија“, стр. 110.
опсихолошкој методи 259
манији није та метода имала ни толико успеха, колико у

Француској.
У то време кад је индуктивна метода Бакона и Лока
овладала у Инглеској, живео је у Германији знаменити
философ Лајбниц. Он је био чувен у свој Германији, као
човек необичног ума и пространог знања. На кратко , то
је био велики аукторитет, коме се клањала сва Германија.
Тај велики аукторитет био је противник индуктивне ме
тоде, а то је било доста, па да она не буде дочекана у
Германији како ваља.
И доиста Лајбниц је био у жестокој опозицији против
философије Лока. Лајбницова опозиција оснивала се на оном
истом неспоразумљењу , на кои се оснивала хвала Конди
љака и његове школе. Суштину теорије Лока сводио је
Лајбниц на оно правило, које је изнела Кондиљакова школа
и које је приписивала то Аристотељу , то Локу. То пра
вило : nihil еѕt іn іntеlесtu quod nоn fuerit in ѕеnѕи, прима
Лајбниц са овом оградом: nisi ipse intellectus, то јест, осим
самог ума. То показује да је и Лајбниц погрешно схватио
Локова начела као Кондиљак. Кад би Лајбниц обратио
пажњу на Локову рефлексију , као извор идеја сушта
ствено различних од оних , које воде своје порекло од
спољних осећаја, онда не би било потребе да ставља ту
ограду.
Што је Лок одмах с почетка енергично устао против
хипотезе о урођеним идејама, то је много збунило, те ни
су проучили његову рефлексију како ваља. Тесна веза те
орије о урођеним идејама са философијом Платона и Де
карта сметала je Лајбницу да непристрасно оцени необо
риве доказе Лока против те теорије, па је без даљег проу
чавања закључио, да се теорија Лока потпуно подудара са
17 *
260 у инглеској, ФРАНЦУској и ГЕРМднили .
теоријом Хасенди, Кондиљака и да неопходно води мате

ријализму и атеизму.
Но ма како било погрешно мишљење Лајбница о ме
тоди Лока, оно је било у стању да Немцима затвори очи
пред том методом скоро на читаво столеће. Али још жешћи
противник индуктивне методе био је, као што ћемо даље
видети Кант. Бар он је још већма спречио развитак индук
тивне методе у Горманији, него Лајбниц.
После Лајбница, већ су почели у Германији да обра
фују психологију у правцу Лока. Долгам , који је почео
свој књижевни рад 1756 г. почео је говорити да психо
гија мора поћи путем , који је „ прокрчио Лок. Психологија,
вели он, не треба да се упушта у испитивање суштине ду
6 1
ха, већ да се ограничи на испитивање духовних појава .
Одмах затим почели су се јављати на немачком језику пре

води инглеских психолога , као : Лока , Јума , Хертли,
Пристли, Рида, Д. Стуарта, и других.
Кад је видео ученик Лајбница Волф, да индуктивна
метода почиње продирати и у Германију, та да се он од
важио да призна нека права и тој индуктивној методи.
Ми смо видели да су Бакон и Лок избацили сколас
тичку систему знања или метафизику и саставили нову
систему знања, коју су поделили на двоје: на философију
природе и философију духа. Философија и наука биле су
код њих једно исто ; то су били синонимички појмови.
Знање , како у философији природе тако и философији
духа добија се путем индуктивног испитивања. Лајбниц,
као што смо видели , старао се , да одржи силогистичку
методу и околастичку систему знања у оном виду, у ком је
1 Види : Geschichte der Psychologie 1808. III th. p 595 (Ј. А.
Carus .)
опсихолошкоЈ МЕтоди 261
она изашла из руку Декарта. Али је и код њега филосо

фија и наука било једно исто ; и једно и друго састављали
су систему знања, које се добија путем силогизма, на основу
урођених идеја. Ту разлику између философије и науке
која разлика и данас постоји у Германији , учинио је
први Волф .
Волф је примио и силогизам и индукцију и енциклопе
дију сколастичара и енциклопедију Бакона, то јест, он је
примио и обе методе и обе системе знања ! Таким начином
добију права у Германији две науке и две енциклопедије
наука о једном истом предмету, како о вештаству тако ио
духу, — а на име : наука и енциклопедија наука per sy
lilogisтит, по идеји преображене сколастике Декартом и
Лајбницом; и наука и енциклопедија наука per induсtiо
пет, по идеји Бакона и Лока. „ Волф је вели Троицки,
учинио нечувени дуализам у науци ; он је дао право гра
ђанства двома непомирљивим методама и противположним
системама знања о природи и духу ; то је била тако непри
родна комбинација, да се човек чудити мора како је могла
« 1
пасти на памет Волфу“ .
По тој теорији ум сваког човека мора имати два ма
гацина научног знања , одвојена један од другог тврдом
преградом ; и ум , као невидљиви дух , мора походити то
један то други магацин, неотварајући врата .
Та неприродна комбинација Волфа остала би можда
без сваког значаја и ми не би имали прилике да толико о
њој говоримо, да он није систему знања per syllоgiѕтит ,
назвао науком рационалном или философијом, а сис
тему знања per induсtiопет назвао науком емпиричком.
У тим називима огледа се пристрасност Волфа теорији
1
Види Троицког : критика њемецкој Психологији “ стр. 119.
262 у ингЛЕСкої , фРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈИ
Декарта и Лајбница; јер емпирика, било је тада у Гер

манији презрено име којим се звало практичко знање ле
чења, које су имале просте бабе или бербери. Волф је упо
требио термин емпирично знање у смислу индуктвног
знања ! Тиме је он хтео да баци неку сенку на индуктивну
науку, а да узвиси силогистичну науку. И доиста ко је мо
гао желети да буде презреним емпириком ? и на против
коме није ласкала титула философа ? У томе је била једна
велика сметња неуспеху индуктивне методе у историји
немачке науке после Волфа. Дакле , по мишљењу Волфа,
оно знање, које се добија путем силогистичке методе, је
сте више рационално или философско знање ; а оно знање,
које се добија путем индуктивне методе јесте ниже или ем
пирично знање. Услед тога, разуме се, да су философи
гледали на емпиричаре са неке висине .
Та теорија Волфа, по којој је философија изашла као ,
нешто противположно научноме знању реr induсtiопет
имала је врло рђаве последице за саму философију. Но
још су много горе последице биле теорије Канта. Он је
био васпитан у духу философије Волфа , Лајбница, Де
карта и Спинозе, па је после случајно познао се са фило
Софијом Јума , која је произвела на њега , као што сам
прича, врло јак упечатак. Отуда је сва даља радња његова
налазила се под утицајем та два сасвим различна и непо
мирљива правца. Осим Јума, Кант се позна са Локом, Ри
дом и другим философима инглеским ; и мало по мало, он
склопи ту теорију, која у целини изгледа, као нешто ори
гинално, а у појединостима представља збрку различних и
непомирљивих начела, која су позајмљена у Декарта, Лајб
ница, Спинозе, Лока, Јума, Рида и других ; теорија у
којој је поглавитим елементом била тенденција Декарта и
опсихолошкој методи 263
сколастике ; а по спољном изгледу владала критика Лока

и Јума. Данас је већ свакоме извесно, који је поле познат
са током философије, да критички правац философији није
дао Кант, него Лок, од кога је Кант позајмио и предмет
своје философске критике и прво начело методе. Међу тим
до скора, док се год није Локова философија распростра
нила на јевропском копну, сви су мислили да је Кант тво
рац критичког правца философије.
Кант је позајмио од Лока и друго начело његове кри
тике, али само у пола, то јест, у толико у колико то није
сметало начелима Декарта. Кант је сагласан с Локом и
његовом школом да постоје два извора идеја са свим раз
лична међу собом : осећаји и сопствене операције духа. Но
идеје другог поредка непостају први пут онда кад и те
операције, као што мисли Лок, већ оне улазе у те опера
ције као готове, а пре тога налазиле су се у различним спо
собностима духа и следствено предходиле осећајима као у
Лајбница и Декарта. Таким начином стара силогистична
метода философирања , као независна од индукције била
је спашена. А то је било доста , па да на ново оживи и
потпуно овлада сколастика ; да се још с већом енергијом и
с већим правом про дужи испитивање суштине и да се у
томе надмаши сама сколастика.
Тако је и било. Фихте , Шелинг и Хегељ дали су
нови полет испитивању суштине и то божанствене суш
тине свију ствари. Тај елеменат источног мишљења унео
је у школу Декарта Спиноза . Идући тим путем одрицања
сваке здраве методе испитивања духовних појава, немачка
књижевност тога правца проналазила је и оригинално ожи-
вљавала и Бруно и Јакова Бема , и мистицизам средњих
векова, и гностицизам, и неоплатонизам, и будизам. То је
264 У ингЛЕСкої , фРАНЦУСкол и ГЕРМанили
била така вакханалија јевропског ума, каква једва ли ће

се кад год поновити у историји јевронске науке.
Кант је утврдио начела силогистичке методе Декарта
и Лајбница, али је задржао и дуализам Волфа. То исто
учинили су после њега Фихте, Шелинг, Хегељ, Фриз, Хер
барт и други. Код свију тих научника ви ћете наћи строгу
разлику између философије у смислу Волфа и сколастике,
која испитује све предмете знања реч syllоgiѕтит и из
међу наука индуктивних или емпиричких. Шта више, и таки
научници германски , к ји су хтели држати се чисто ин
дуктивне методе, као Бенеке, Фортлаге и Фехнер , и они
су двојили философију од науке . Волф је дао име фило
софија оном сколастичком ђубрету , које је нагомилано у
течају средних векова — векова мрака и незнања , што је
већ Бакон избацио из системе знања . Кад су велики ре
зултати индуктивне методе били у новије време , пре де
сетак година, признати и у Германији, као научне истине.
онда су немачки „ емииричари , нао што их је звао Волф,
ишњима заједно и публика , почели презирати не сколас
тичку методу, као што су чинили Инглези после Бакони и
Лока, већ саму философију и философе.
Ту Волфову деобу научног знања на философију и не
философију треба увек имати на уму , па да се човек уме
наћи у лабиринту немачке терминологије. Философија за
нима се код њих свима предметима знања , и вештас
твом и духом , но занима се по методи сколастике ; а не

философији остављено је да обрађује те исте предмете по
индуктивној методи Бакона . Таким начином, код њих пос
тоји и физика њутона, коју обређују „ емииричари “ и фи
зика рационална, коју обређују „ философи “ и која носи
привилегирану титулу , философија природе. “ Код њих
опсихолошкоЈ МЕТОДИ 265
постоји психологија емпиричка или индуктивна и метафи

зика душе или сколастичка пневматологија. Код њих по
стоје науке социјалне и политичке, које се обрађују на
факултетима правничким и државничким, као социјална и
политичка емпирија; и у исто време постоји философија
права , философија друштва, философија историје и поли
тичке вештине, које се све обрађује на факултетима фи
лософским. По томе може се лако представити од какве
су користи били у Германији философски факултети, у ко
лико је њихова радња била ван индуктивне методе. Они
су свели велики задатак ума на познавање суштине свију
ствари и појава, по примеру Алберта великог, Томе Акви
ната и Јакова Бема.
Такав поглед на задатак ума јесте неопходна после
дица методе. „ Ако се оставите силогистичког пута, па по
ђете путем индуктивног испитивања , онда нећете на том
путу нигде наћи суштину “ . На против узмите силогисти
чку методу, као искључиво научну методу, ви ћете одмах
изаћи на широко поље суштина . Познати суштину при
роде, духа и Бога, и представити је у видљивој форми сис
теме, састављене независно од индуктивног испитивања , то
је била тековина сколастике , коју је наследила и сачувала
немачка „ рационална “ наука или „ философија “.
Кант пошто се познао са философском критиком Лока
и Јума, видео је да ум људски нема средства да позна су
штину свију ствари и да у њој нађе тврду и неколебљиву
основу свега света ; али је сколастичка метода имала на
њега толиког утицаја, да се он опет није могао да обиђе
без сваке суштине. Стога је нашао неку нову суштину,
која је приступна људскоме уму ; то истина није суштина
Види критику немачке психологије Троицког, стр. 121 ,
266 у инглеској, ФРАНЦУСкол и ГЕРМАнили.
ствари, али је у суштина појава! “ Сваком човеку, при здра

вој памети, показало би се да је то једно исто ; али се Ка
нту чинило да су то две различне ствари. Та суштина, коју
је изнео на среду Кант , заузима неко место између суш
тине ствари и самих појава. Појави то су наравно, наша
унутрашња стања ; али форма њихова вели Кант, предходи
тим појавима и садржи се у способностима духа. Таким на
чином та форма јесте нешто независно од појава и след
ствено нешто више од њих, и ако није суштина ствари , оно
је бар суштина појава. Тим путем Кант је постигао две
цели : изучавати суштину и опет неизлазити из круга по
јава приступних нашем духу. Метафизика је избављена,
јер она сад може слободно изучавати суштину појава, не
упуштајући се у суштину ствари , која се по мишљењу Лока
неможе постићи . Тиме морају бити задовољни сви , како
они, што стављају у задатак науке да испита суштину тако
и они што стављају у задатак науке да испита појаве.
Тиме је Кант тако јако збунио умове немачких науч
ника, да се тек сада почињу ослобођавати те забуне. Ако се
доиста одкажемо суштине ствари , као што је учинио Кант,
онда ништа више неће остати за науку осим појава и факта.
Покушај Канта , да се у појавима нађе нешто друго а не
сами појави, јесте очевидно противусловље. Али она густа
магла, која се спусти над немачком књижевношћу тога прав
ца, сметала је дуго, да се изближе види у чему је ствар,
да се разуме та фантастичка наука. С тога и они научници
који су устали против таке философије , остали су у начелу
верни томе правцу. Фриз одбацује методу Канта , али за
држава све њене трансценденталне резултате. Хербарт је
обновио Лајбницoву „ Хармонију света “ или „ Монадоло
гију “. Бенеке у својој психологији , отворио је пут такој
опсихолошкол ШЕТоди 267
фантастичкој метафизици, каква се може наћи само у „Зен

давести “ . Накратко : германски философи, од првог до
последњег, налик су били на Гетовог доктора Фауста који
би радије дао своју душу ђаволу , него што би се одказао
од испитивања ( уштине “.
Други важан остатак сколастике који се одржао у ге
рманској философији, и који је много сметао успеху индук
тивне психологије, јесте наука о способностима или силама
духа. Та наука еколастичара била је из основа измењена
Баконом и Локом. Чим је било доказано , да се наука о
духу мора ограничити на изучавање духовних појава, од
мах се видело, да способности или силе духа нису ништа
друго, него ти сами појави, или тачније рећи, извесни од
ношаји појава, њихови закони, на које се они своде путем
индукције и анализе. Питање о способностима основним и
производним , било је не само код Лока, него и код Хертли,
Кондиљака, Рида , Д. Стуарта , Броуна и других, једно
исто што и питање : које врсте појаве треба признати за
основне, елементарне, а које за сложне и производне. Да
кле основне способности или основни закони, производне
способности или производни закони, било је са свим једно
исто, не само у Инглеској него и у Француској; али није
било тако у Германији, где се одржала у потпуној сили
наука о „ есенцијама “,
При сколастичком погледу на духовне појаве, као нешто
истоветно са суштином духа, сматрали су различне поредке
појава, као својства саме суштине духа. У Декарта таким
својством духовне суштине било је мишљење (соgіtаtіо) .
Волф, по својој склоности ка систематизацији, представио
је пространу таблицу духовних сила , воје све по његовом
мишлењу, треба сматрати као својства саме суштине духа,
268 у инглеској, ФРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈИ
Но што је најчудније, на те силе гледали су у Германији

као на таке силе, које самостално и оригинално раде, тако
да сви појави духа изгледају као радња тих сила , које
раде као неки агенти духа. То оличавање општих закона
духовних појава изопачило је са свим правилну методу
индуктивног испитивања духовних појава; јер на место
тога , да се траже узроци духовних појава у самим поја
вима , они се траже негде ван појава, у yображеној суш
тини духа. С тога и емпиричка или индуктивна психоло
гија, није могла у Германији имати каквог успеха ; она се
истина одказала од испитивања суштине ; али се није упу
стила у испитивање унутрашње узрочности духовних по
јава , већ се забављала описом самостално и оригинално
дејствујућих духовних сила .
Система Канта крунисала је ту сколастичку теорију
духовних сила. И доиста, у системи Канта најслабија је и
управо најсмешнија његова теорија духовних сила. Коме
принадлеже те силе ? Декарт и Лајбниц казали би да при
надлеже суштини духа ; но Кант неће ни да зна за суш
тину духа. Лок и Броун казали би да оне принадлеже
појавима ; но Кант каже , да су оне нешто више од самих
појава, нешто над појавима. Па шта су оне најпосле ? На
то питање Кант није дао никаква одговора, него нам даје
следећу теорију: духовне силе или способности, нити при
надлеже суштини духа , нити његовим појавима , већ са
стављају особиту врсту духовнога бића, које заузима сре
дину између суштине духа и појава. У томе је сва суштина
Кантове системе .
Још јасније и очигледније излази на видик безсмислица
те системе, кад је промотримо у свези са Кантовим транс
ценденталностима. Та средина, коју је Кант нашао између
опсихолошкоЈ МЕТоди 269
суштине и појава , јесте остатак сколастичке теорије ду

ховних сила, изопачене у Германији у след одвајања тих
сила од суштине духа. Трансценденталности Канта јесу
само особита својства духовних сила , које стоје између
суштине духа и појава духа , својства којима владају те
силе пре него што су почеле радити или обелодањивати
себе у духовним појавима и којима су запечаћени сви ду
ховни појави умног, наравственог и естетичног живота чо
вековог. Таким начином саставио је Кант систему транс
ценденталних својства, која је на ново оличио у самостал
ним силама ; отуда се појавила два поредка духовних сила
и оба се налазе између суштине и духовних појава силе
Волфа, које је Кант свео у ред емпиричких сила , и силе

трансценденталне , које владају тим емпиричким силама.
Отуда Волфова чуственост и Кантова „ чиста “ или „ тран
сцендентална “ чуственост ; Водфов ум и Кантов , чисти “
ум ; Волфов разум и Кантов „ трансцендентални “ разум ;
Волфова воља и Кантова , автономна “ воља ; Волфова спо
собност страсти и Кантова , естетичка способност суђења “.
Све те силе налазе се, као што смо видели, у неком сред
њем положају између суштине и појава и при том транс
ценденталне силе Канта у емпиричким силама Волфа. Ето
до каквог је фантастичког облика дошла у рукама Канта
она жалосна сколастичка теорија духовних сила ! Фриз,
Хербарт и Бенеке продужили су Кантову теорију духов
них сила ; али заслуга њихова није у томе , што су они
усавршили ту теорију, већ у томе што су је оборили. Они
су оборили Волфову теорију сила , а тиме су поткопали
темељ трансценденталностима Канта.
Ми смо показали само поглавита начела сколастике,
која су се очувала у философској књижевности Германије: то
270 у инглескол , ФРАНЦУСкол и ГЕРМАНИЈИ
су силогистичка метода, две енциклопедије наука, испити

вање суштине ствари и теорија духовних сила . Од тих ско
ластичких предања нису били слободни ни таки философи
као Фриз, Хербарт и Бенеке , који су се очајно борили
против идеализма Фихте и његове школе. Сва је ствару
томе што је немачким философима фалила критика Лока,
па за то они нису могли ни развити правилно његову ме
тоду. „ Покушај “ Лока јесте узор здраве философске кри
тике ; а критика Канта јесте у ствари еколaстичка догма
тика знања . Критика Лока јесте остварење индуктивне
методе Бакона ; а ту методу нису ни усвојили немачки фи
лософи, а они који су је усвојили усвојили су наопако.
А да је тако ево доказа.
Први је доказ тај, да ни један немачки философ духа
није имао јасног појма о предмету психологије, а на име
о духовним појавима. Да и неговоримо о Фихте , Ше
лынгу и Хеглу, који нису хтели ни да чују за ту методу,
па да обратимо пажњу на оне философе, који су у пред
говорима својих књига обећавали да ће се строго држати
индуктивне методе. Шта је духовни појав код Канта и
Фриза? Смеса чуствене садржине и чистих форма. Наравно
да то није прост појав, да ту има нешто у појаву што се
нејавља, а то је та чиста трансцендентална форма. Но та
чиста форма, по Канту, јесте суштина појава и опет није
у појаву него ван њега. Дакле суштина појава јесте то,
што није појав. Потпуно противусловље ! Но ту је бар
задржана терминологија Лока ; да видимо даље. Чиме се
занима психологија Хербарта ? „ Статиком и динамиком “
сила , представа. “ Ту већ нема ни помена о духовним по
јавима. Чиме се занима психологија Бенеке ? Том важном
проблемом, како се из милиуна чуствених сила ствара то
о психолошкот МЕтоди 271
суштaство, које ми зовемо душом. То је са свим удаљено

и од помисла о духовним појавима. При таком нејасном
погледу на предмет психологије, наравно да није могло
бити ни правилне примене индуктивног испитивања.
Да представници индуктивне методе у Германији нису
имали јасног појма о тој индуктивној методи и то није те
шко доказати. Ево како Фриз опредељава ту методу : на
учна метода психологије , вели он , мора се држати свију
оних правила , која се у опште прописују теоретичком
1
знању » .
Бенеке сматра процес, наведења у смислу сколастичара
и одриче том процесу карактер извођења или закључивања.
То није налик ни на индукцију Лока, а камо ли Миља, и
ако му је логика Миља била позната”.
Така је до сад жалосна судба била психолошке ме
тоде у Германији. Но сада ка да се и тамо окреће ствар
на боље, бар то нам обећава психологија Вундта“. Истина
Троицки , у својој критики немачке психололије вели :
Вундт је учинио важан корак напред, тек он није потпуно
објаснио законе духа и при том код њега има доста мистич
них , quasi опитних теорија*; али нама се чини да је
Вундт са свим чист од сколастичких предрасуда и да је
потпуно усвојио индуктивну методу. Његова анализа про
цеса мишљења извршена је тако мајсторски, да се у томе
не може до сад нико поредити шњиме.
А. Васиљевић
професор и редовни члан
српског ученог друштва .
ПРИМЕДБА : При саставу овог чланка ја сам се служио Локом
и Беном, Карусом и Вундтом, а нарочито критиком немачке психо
логије , мога другара по школи , знаменитог у Русији Психолога, г.
Троицког. А. В.
1
2
Fries : Psychische Anthropologie, 2 - te Aufl. 1. th. p. 3.
3
Бенеке : Neue Psychologie. p. 318.
Види : W. Wundt: Vorlеѕungen über die Menschen und Thier
seele 1863. год.
4 Види Троицког: „ Критика њемецкој психологији. “ стр. 656 .
ТРИ ХРИСОВУЉЕ УХИЛАНДАРУ.
Ниже наштампане три хрисовуље узете су из Збор
ника који је пређе припадао Јосифову Волоколамскому ма
настиру (у Московској епархији) а данас припада Москов
екој духовној академији (№ 514), који је писан најприје
по заповијести а послије руком некадашњега пострижника
тога манастира Теодосија , архиепископа Новгородског
7071 = 1565 године. Колико је нама познато те хрисо
вуље до сад нијесу биле познате и ниједна од њих нема
назначена у Милерову списку Атинских листина Histori
sche Denkmäler in den Klöstern des Athos , cp. Slavische
Bibliothek , herausgeg. v. Miklosich , 1 -ter Band , Wien
1851 , стр. 147—200, нити их видимо у издању српских
споменика (Monumenta serbica , ed. Miklosich , Vienne
1858). Прве су двије хрисовуље српске, апошљедња
је молдавска. У рукопису су на сваки начин преписане са
пријеписа, добивена може бити од каква год атонског инока
књижевника. У руској копији су се слиједи српског право -
писа највише погубиле.
1.
Хрисовуља сриске десиотице Анђелије са синовима

Ђурђем и Јованом десиотима, о томе како сваке го- .
дине дарују Хиландарскому манастиру 1000 зла
тица , 1496 г.
Анђелија је била удата за деспота Стевана сина Ђурђа
Вуковића , унука Вука Бранковића .
ТРИ ХРисоВУЉЕ У ХИЛАНДАРУ 273
С њом је он имао два сина , Бурђа и Јована и кћер Мару.

Још прије него што се она удала, султан Мурат бјеше
извадио очи и Стевану и старијему његову брату Гргуру
и са млађега свог брата Лазара који је био зграбио српско
деспотство , он се морао бавити којекуда изван Србије
докле се не беше утврдио у Сријему који је на границама
Србије и који јој је по народности дио. Живећи ту бого
угодно , он сагради многе цркве и манастире, и за то га
црква уброја међу своје свете . (Види Родослов српски у
Гласнику св. V. од 1853 стр. 108, 109, 111. Живот
архијепископа Максима Гласник св . XI, од 1859 стр.
125 и т. д.) Послије Стефана Анђелија заједно са својом
дјецом Ђурђем и Јованом остане и даље у Сријему изван
праве Србије, тјешећи се само надањем , да ће на ново
Завладати Србијом; обоје се то јасно спомиње у хрисовуљи.
Годину дана прије тога 1495 Анђелија је са споменутим
синовима дала хрисовуљу другоме атинскоме манастиру
св. Павла, обећавши , да ће у тај манастир слати сваке
године по 500 златица. А исте те године 1496 већ је
сам деспот Јован 4-ога Маја дао својом хрисовуљом нека
мјеста и земље манастиру Крушедолу који је, како се тамо
говори , саградио брат Јованов митрополит Максим, који
је , на тај начин , у Сријему основао митрополију. На
пошљетку 1499 -те године опет деспот Јован, само с
матером својом деспотицом Анђелијом, обећава у својој
хрисовуљи да ће давати Атонском есфигенском манастиру
све, што је било писано у хрисовуљи дједа му Бурђа,
ако Бог њему Јовану буде у помоћи, те постане „госпо
1
Књи Мара пише се у писму самога Стефана Дубровчанима (Мо
numenta Serbica, ed. Miklosich, N.CDXLII). По Диканжу (Fa
milie Bysantine , Paris 1660 р. 838) она је била маркиза Мон
Фератска.
274 ТРИ ХРИСОВУЉЕ УХИЛАНДАРУ
динь Србліемь.“ (Све три те хрисовуље у Monumenta

Serbica бр. CDLX. CDLXIII . CDLXV). Мало час име
новани митрополит Максим није био нико други него
старији брат Јованов "Бурађ , који се с њим заједно у
почетку хрисовуље пише , који је у калуђерству добио
име Максим, и због тога нема његова имена у споме
нутој хрисовуљи Крушедолској и Есфигенској, макар
да га је народ и као калуђера молио да се прими
деспотства. (Глед. живот архијепископа Максима у Глас
нику V, 127 Родослов српски Гласник V. 111. Родо
слов српских царева Гласник ХХІ , 271.) и Анђелија
је живјела исто тако благочастиво као и њезин муж,
саградила је у Сријему близу Крушедола женски мана
стир у ком је и сама била калуђерица , преминувши
1500 год. Те године Јован постане прави деспот српски,
али 1502 год. такође умре , а 1516 године премине
и митрополит Максим. Сви су троје , као и отац им
Стефан , сахрањени у Крушедолском манастиру а убро
јани су међу свеце српске цркве (Родослов српски.)
Знаменито је , што је нашу хрисовуљу хиліндарском
манастиру написао старији брат деспот Бурађ , а пре
писао је млађи Јован и потписана је у сријемском граду
Купинику, Чита се овако :
Благословенъ Богъ Нұранлєвъ коҳдингнүкын спасе
ніє въ дому святыхъ отецъ нашихъ, глаголю Снмеона н
Савы, н просвѣтнвын на zападѣ люди ском н отєҮьство
Hхъ , н Нұбавн oть мнoгoрazЛНҮныхъ єрєсєн, * Акожє
1
О мноштву идолопоклонства и нечастивих јереси, које су биле
у Илирији међу прародитељима тога Симеуна, првог српског
цара, као што је аријанство, несторијичство и т. д. говори се
у Родословију српском, Гласник св. V. стр. 23.
ТРИ ХРисовУЉЕ У хилАНДАРУ 275
дрєвлє родъ €кренскын Монссомъ отъ работы фарао

новы проведь сквоzѣ Үєрмное море н ввєдє въ zємлю
овѣтованЇя . Тако н сїн премудрїн свѣтняннцы отъ моря
страстен нукл€кіше наставнишє въ царство нєБ€сноє. Онъ
жє окрниллн ұАвѣта , сїн є славу непроходнмұю н кѣрү
Отца н Сына н святого Духа, дєржавѣ покланяємон Тро
нін єднносушнѣн ннєриZдѣлниѣн , тарству н господ
ству покланятися нүYHши , неше дүYшли HZыскившє.
Мє престліша во до сего, но дѣ въ мірѣ апостольскы
утвержашє, н пакн мїра откєргш€ся крестоносно Хрнстү
послѣдовлша, ангєльскому интію съпримѣснша Сєвє, нн
тако токмо сєєє хотжує съставнша, но нннымъ Благо
дѣтєльствуютъ о спасєнїн дұшамъ Пєкүшєсь. Горы Бо
Леона дошєдшє н тимо Благодѣтельсткують покровєнїн
сходнымъ н отсYьству людєн свонхъ, съставляютъ мо
настырь въ тон святон горѣ ховомын Xнландарь, н того
въZлагають пр€ скАТѣн Богородницы , во них Бо тоє с07
данъ- входа святля святыхъ, н въ понвѣжнує отъ Бүри
н мятежx HZ5 % жающнмъ отъ Сербскихъ родовъ, Акожє
н наставлена выста докрая отija Блаженнмъ нѣкїни стар
уємъ пахєтє Богомъ , ннсполншє та късансүють вла
дыYьствуюшымъ тогда Сєркскымн скипетры.? Онн во Ако
БЛАГАА Zємли съ радостію прїємлющє спасения сѣмена,
но томъ Благодарять Бога н святыє ктиторы о толнқыхъ
добрыхъ, Hмѣює то своє многојинноє съкровнує ПАҮ€
утнєныхъ. Онн тє по тому окращу, тарствующє въ сво
нхъ ҳємляхъ, многыє храмы ВЪZABнгоша, нд вже Благо
дѣтельства радн Hхъ лежать Y€ стныя моин нxъ. н єдє
і т. і, посвећују.
2
Овдје се заиста разумије хрисовуља Симеунова сину својему
Стефану Првовјенчаноме с пописом села на издржање хилан
дарском манастиру.
18*
276 ТРИ ХРисоВУЉЕ У хиЛАНДАРУ
нє преста Благодѣтєльствуя Богъ отъ рода въ родъ, н

прославн үгoдинка своего святаго отца нашего Стефана
н сподови насъ грѣшныхъ вытн сыномъ єго въ Христа
Бога Благовѣрныхъ Георгіє н Іоаннъ. Аує не по снлѣ
добродѣтелн, но по пронұколєнїю тєляющє нє остAATH
добрыхъ оқыYєн, афє н въ туждѣ странстве , Акожє н
онн тріє отроицы , плѣненныє въ Вавнлони, по ҳлконѣхъ
отєҮьскихъ повораютє, н многAA отъ пнсанЇя накахүє
мїн къ Благодѣтєльству , пAY€ жє нынѣ въспомянуємїн
приш€ствіємъ достовлажєнныхъ мүжєн їєромонаха кнръ
Kozмы пронпрата сватый горы Леона , н монаха кнръ
locнфи старија, нмъжє н прєжь нноY€ства не проста рода,
посланыхъ жє отъ кышєрєхєнного монастыря Хиландара ,
вспомнуюує намъ о томъ многымн Бєсѣдамн , күпно
Тє н пoкazүющє рукописаннын хонховуль св.Атаго Савы
нскАтаго Симеона. н смъ вЄлин KZвєсєлншаса сердija
наша, н Благодарнхомъ Бога н святыхъ єго, н желініємъ
влєкомн күпно тє, нБо єрє се цаповѣданноє нмн єлнка
сна, Акожє мошно нсполнитн , Акожє вдовніх двѣ лєптѣ
приноснмъ тн , ВладыYHijє : прїнин отъ ұБогыА паzүхы
нашїх малоє сЇє приношєнїє , отъ үсердiє приносниоє.
Hнынѣ Акожє нынѣшHAA времени прнZываютъ , Благо
волнхомъ на всяко лѣто подавати тысяҮү Zлатникъ въ
укрѣплєнїє окнтєлн . єгдi жє Ан Благоволнтъ Богън по
МАНєтъ мнлость свою н рискаєтся по умножєнїю мно
сти своєА н сътворить насъ наслѣдынкн от € Үьству на
3
шєму, нмн пакН ҳавѣтъ полягаємъ нє үміхнен отін
1
О томе странствовању и отуђењу од српске земље Стефана и
дјеце му, гледај увод у хрисовуљу .
2
Проиарата у рукопису. Да не буде то грчка ријеч пропратоѕ ?
3
закупник т. б . животних потреба на Кареји.
Т. ј. нашљедствене власти над Србијом, гледај увод у хрисо
вољу.
ТРИ ХРисоВУЉЕ У хиЛАНДАРУ 277
нашнин преданная , ОБЛҮє настоящая вышєzавѣшатель

на үткәржающє. Но мы тако нҳволихомъ, како да нашъ
монастырь поєтъ намъ : въ понедѣльнікъ Bєхєръ пара
консъ ПрєYHстон овшєн , а л үтра въ вторникъ анторгію
на кєлнкомъ олтарѣ нү трапеZлрїн, да се дава прилнаокъ .
всѣмъ Братіямъ овше. А по смертн нашєн , како кон

Прєходн , домү Антүргія не оскүдѣєтъ н колнко съ прн
ликомъ такожє, н да приходять Братія отъ монастыря о
прZдннцѣ святаго Николы дл күнмлютъ кышєрєхєннын
окрокъ святому монастырю. А няє отвържется сего на
шего авѣшанїх новѣшанїa по насъ хотящнхъ БНТн єго
жє Благоволнтъ Богъ, нян отъ рода нашего нон Hнъ кто ,
ДА єсть проклATь отъ Бога ВсєдєржитєЛА н отъ прєҮН
стыл єго Матєрєн отъ святыхъ ктиторъ Семена н Савы
н всѣхъ святыхъ н святаго Стефана , отида нашего по
плотн , ұАнє сєн хүнсовүль сътворнси намн сыны сВАТыхъ
от€ijъ нашихъ саномъ д€спотьства поYTєнныхъ по плотн
вратіамъ , Георгіємъ н Іоанномь, пръвымъ съставлємъ
вторымъ рукопнсатєлєнъ, къ славу отија н сына н свя
2
того Духа Амннь. Въ лѣто 7004 въ граду Күпниномь.
Мнлостію Божією господА деспотница Ангєлнна н д€ -
спотъ Георгін н деспотъ Іоаннъ.
(Из рукописа Московске Духовне Академије № 514 л.
459–462 ).
т Глед. у Рјечнику Даничићеву 2, 428 прилѣвьць.

2 Купиньникь , пријестоница Анђелије са синовима , сазидана
јоште XIII в. деспотом Драгутином, био је у Сријему (гл. Po
дословie сербское у Гласнику V, 56, спореди Рјечник Даничића
1 , 508) близу Крушедола и данашњих Карловаца гдје је Сте
Фан Бранковић подигао сјајну цркву у име јеванђелиста Луке,
у којој је и погребен. (Mon. Serb, 541 стр.)
278 ТРИ ХРИСОВУЉЕ У хиЛАНДАРУ
2.
Хрисовуља благовјерне госпође Милице са синовима ,

војводама Стефаном и Марком Јакшићима , којом
се, за помен сродника њихових, обећава сваке године
прилагати ухиландарски манастир ио 130 дуката ,
1506 204.
Сестра горе споменутог српскога деспота. Стефана

Бранковића била је удата за храброга војводу Дмитра
Јакшића. Рођак тога Јакшића Стеван Јакшић служио
је такође као војвода у деспота Стефана. Млађи син
Стефана Бранковића , више споменути деспот Јован, био
је ожењен ћерком тога Стефана Јакшића , Јеленом.
(Родослов српски , Гласник V, 110. 111. Упореди Po
дослов српских царева Гласник ХХI . 261.) Очевидно
је , да су Стеван Јакшић и син му Марко имали својих
земаља у Сријему. По томе , кад је брат Јованов ми
трополит Максим наумио саградити Крушедолски мана
стир, његови рођаци, Стефан и Марко Јакшићи, дадоше
цркви земљу и околна мјеста (Родослов српских царева
стр. 273 , Живот архијепископа Максима Гласник ХІ,
128.) А они сад по примјеру својих рођака , деспота
Бранковића дају у Хиландарски манастир хрисовуљу у
којој се ово пише :
Слави тєБѣ Боже нашъ , няє въ Трөнiн святѣн н
покланяємѣн слава твѣ н пакн реку слова тсвѣ, сын н
прєлдє сын , Владыко Господн Божє оттє всєдєринтелю
ТРИ ҲРИСОВУЉЕ У ХИЛАНДАРУ 279
покАЛНАЄмын достонно , Ако въ нcтннү н праведно нпо

довно кєлѣнію святыни твоєн тєвє хвалнтн , тєвє пѣтн ,
тєв€ БЛАгословнтн , тєвє клCHATHся , тєвє Благодарнтн ,
тєБє славнтн єднносушного къ нcтннү Бога, н тєвѣ пон
носнтн сєрдємъ сокрушеномъ ндухомъ смиренномъ
словесную сію служву нашү, Ако ты әсн даровавын намъ
pazүмъ твоєA Hстнны . Н кто доволент Нұглаголлын сHлы
тком, нян нспокѣдатн хүдєса твоя на всяко время Вла
дыко ? Владыко всяҮ€скихъ Господн нєвєсєн цємлн н
САКод тварн віднмын н нєкнднмын , сѣд АН на престолѣ
славы н прнұнр AH въ к€Zдны , Беҳна альнє, неведнає,
непостижниє , неопнсанє, нєнұмѣннє, OTYє Господа на
шего Інсуса Христа, кєлнкаго Бога н Спасл, үпованія
наєго , нғє єсть обрахъ твоєА БЛАгости , п €ҮЛть равно
окрлұна, въ с€вѣ покаgүл тєвє отца , слово живо, Богъ
нстиннын, превѣҮНая премудрость, животъ, освящєніє,
сила, свѣтъ нстиннын, нмъже Дүхъ скАтын явнси нcтн
ннын духъ , сыноположєнїл дарованіє, окрүүєнїє Бүдү
щого достоянїн н нAYAтокъ вѣҮНыхъ Благъ, жниотвора
шая сна, нcтоYHнкъ святынн, ниже вся тварь словєс
нам жє нрахүмная укрѣпляємх тєвѣ служить н тєвѣ прн
сносүрєє всылаєтъ славословЇє, Ако кcAYьская работна
Test : TєБ€ Бо хвАЛАТъ Ангєлн , архангєлн , престолн , го
сподствЇя, наYАЛА , властн, сHлы н многооYєтля хєрукнмъ
н ш € стокрилатая сєрифнмъ. Съ снин Блаженнымн сн
ламн Владыко Ү€ловѣколювҮє н мы грѣшніє копіємь н
глаголємъ : святъ €сн , Ако въ нcтннү н пресвятъ н нѣсть
мѣры К € лнколѣпїю святынн твоєм н преподобенъ въ
всѣхъ дѣлѣхъ свонхъ , Ако правдою н сүдомъ нcтнннымъ
Вся навєдє на ны. Соданъ во Yєловѣка персть прїємъ
отъ ҳемля н окращомъ свонмъ Божє поYєтъ , положн єго
280 ТРИ ХРИСОВУЉЕ У ХИЛАНДАРУ
къ ран пнфа БеZсмертных жнұнн нпрїATїє вѣҮныхъ

БЛАГъ въ съБЛюдєнїн ұлповѣден твонхъ овѣшавъ єму, но
преслушакша тєвє нстиннаго Бога съДАВшаго нн прє
лестн уміннон повннувшися, умерщвлєна жє свонин ємү
прєгрєшєнїн , нұгналъ €сн єго правєднымъ сүдомъ тво
Hмъ Божє нұъ рля въ мїръ сєн н коувратнлъ €сн въ 76
млю, отъ нєл жє вZAтъ БЫсть, үстроля ємү пикнкытіємъ
спасєніє, єє самѣмъ Хрн стомъ твонмъ. Не во открл
тнса съұданїн своєго въ конєць, €жє створн Блаже , ниже
ұАБЫ Дѣлл рүкү своєю, но посѣтнлъ €сн многообрано,
44 милосердiє милостн твоєм пророкы послалъ єси, ство
рнлъ €сн силы святымн свонин въ комжлородѣ н родѣ
үгожинин тн , глагола намъ үсты ривъ свонхъ пророкъ,
провоцвѣірля намъ хотирля Бытн спасєніє, ZAконъ далъ
€сн къ помощь, Ангелы приставнлъ €сн храннтєля. Єгда
жє прїндє коHYHна временемъ глагола намъ самымъ сы
номъ свонмъ, нмжє н вѣкы створн , жъ сын сіяніє
славы твоєА н нAY€ртаніє състава Єго, нося жє вся гла
голомъ силы своєм, нє кәхнуєнїємъ вмѣнн, єє Бытн
равєнъ тєБѣ Богу нотуу, но Богъ сын съ Үєловѣкн по
жнає н отъ Дѣвы сВАТНА ВЪПлоциєсь нстон Сєвє ҳракъ
рАвін пріємъ, сообрьzєнъ выкъ тѣлу нашего смнрєнїм,
да насъ съобраұны Створити окраху славы своєм. По
нєжь во Y€ловѣка радн грѣхъ внндє въ мїрън грѣха радн
смерть, БлагонZволн єдннородный твон сынъ, сын въ
нѣдрѣхъ тєБѣ Богү н Отју, рожься отъ святыя Богоро
дницы н прнснодѣвы Марїн, Быкъ подъ ZAкономъ осудн
грѣхъ плотію своєю, Ако да не о Адамѣ үмнрлюшєн
ожнкүтъ о самѣмъ Хрнств твоємъ, нпожнає въ мірѣ
Cємъ даєтъ повєлѣнія спасительная, оставнвъ насъ отъ
AЬСтн ндольскын нонвєдє въ пощнхніє тєвє нcтнинаго
ТРИ ХРисоВУЉЕ У ҳиЛАНДАРУ 281
Бога н Отija, соҳданъ насъ севѣ людн нұрядны , царское

свящєнї€, AZыкъ святъ н оYншь кодою н освятивъ Ду
хомъ СВАТЫмъ н дасть Сєвє Нұмѣну смертн, въ ненже
держнын Бѣхомъ, проданн подъ грѣхомъ н сшєдъ крес
томъ въ Адъ, да нсполнетъ совою всіY€ скла , рZдрѣть
Болѣнн смертныя н вскресе третін день , путь створн
всякон плотн єтє Нұь мєртвыхъ вскрєсєнїю , Акожъ не
Бѣ мошно дєржнмү кытн тлєю Начальникү кнұнн, БЫсть
нататокъ усопшнмъ, пєрвєнєјъ нуъ мертвыхъ , да Бү
Д€тъ самъ вся ко всѣхъ первенствуя, н восшєдъ на нє
Б€са сѣд€ од€сную к€ЛНҮ€ствія твоєго на высокыхъ, няє
н прїндєть отдатн комўждо по дѣломъ €го, н нє по мно
ҳѣхъ днѣхъ посла нмъ пресвятын н сряслєнын свон Дүхъ,
нжє наүүн Hхъ ксякон нcтннѣ, Ако Бєzъ сүмнѣнія вѣро
ватн Божеству Єго н сладує Єго радн БеZYєстЇє н смерть
прї матн н многля дарованія подість, даръ слова н пре
мудростн , даръ Үүдотворєнїa н глаголанія cтранныхъ
AZыкъ, Ако да дає малы сүтє нннныя премудрыя н
сHльныя повѣдять н къ вѣрѣ понведуть насы Ү€ловѣкн
нстинѣ нататъ : тєвє во пророкы проповѣданную н сВА
тұю Богороднију н прнснодѣкү кѣдѣтн Ү€ловѣкн нақҮнша
южє мүYєнніцы нсповѣдаша н мы вѣроклхомъ. Вѣмы Бо ,
вѣмы, Ако велико дєрунокєніє нинішн Нұъ тєвє родьш€
мүся Богу, Ако нектожь ннъ, кся можешн Ако Богү Матн,
къ ис€мъ крѣпка €сн, Ако всѣмъ съдєржитєльннија твар
ѣмъ, нн єднно жє тєвѣ нє нєвоҳможно, афє въсхофєшн
тоYїю. Тѣмжє н прнпадаємъ къ кров Благостн тво€я н
молимся намнан сA дѣємъ , да молншнcA Z4 насъ грѣШ
ныхъ ракъ свонхъ къ Hzъ тєБє родшємүся Сыну твоєму
н Богү нашему. ) кладыYHцє мїру, прїнин нашє сіє ма
лоє приношєніє, Акъ твоя н отъ твонхъ тєвѣ приносн
282 ТРИ ХРИСОВУЉЕ У хилАНДАРУ
мля, данни насъ нсполнится слово Сыни твоєго, єє

1
да сторнією кcпpїниємъ н инкотъ вѣYHын наслѣдствү
ємъ. Сего радн н мы въ Христа Бога Благовірнє, го
спожа Милнија съ кoгoданнымн н къzЛЮБлєннымн сы
новы монмн воєводою господиномъ Стефаномъ н воєво
дою господнномъ Маркомъ Акшнкы прїнин сїл (чит.
прїнинсмо),* Ако да судємъ күнторн н окновнтєлн, няє
въ скитѣн горѣ Леонстѣн царскому к € лнкому монастырio
Ввєдєнїє святая святыхъ пр€ YHстая Богородница глаго
Лємому Хиландарю, єгожъ святын Симеонъ новын мү
ротоYєъ н Үүдотворецъ Сака многнин труды н подвнін
coұдаша въ славословіє няє къ Тронцѣ славнимому Го
споду Богү н Спасү нашєму Інсүсү Хрнстүн къ похвалу
пр€Үнстыя ВладыYHцы наш € а Богородніцы н пряснодѣкы
|
Марїн н єлнка нн Бүд€ть снля да спомогамо святын мо
настырь нда направляємо да надмы помнуъ Акожє н
прежнїн святыє күнторіїє н да са виняєть въ святую
проскомндію н въ святын помянункън намъ да си поє
параклHсъ съБорнон въ срєдү Анторгіян попъ єдин ън да
конъ да поютъ Анторгію, єдннъ намъ, кон єсия къ тн
Выхъ, и другын господннү Стефанү н Дмитрү престакль
шнмся ,* н на овѣдѣ прилнкокъ Братілмъ, такожє н лѣт
тныя памятн да са творятъ усопшєму господаннү Сте
фанү, акожє €сть СВАТЫН ОБЫ YAн о святыхъ ктиторѣхъ
нарѣхъ творнтн, н колнкомъ съворнымъ н Анторгіямн
1 Гледај ту исту ријеч у хрисовуљи 3 - ој.
2
Ваља помислиги , да се под пошљедњим овдје разумије горе
споменути зет Стефана Бранковића, дједа Сге +ана Јакшића
(који сад даје хрисовуљу ) а под првијем другар Дмитров
при Стефану Бранковићу , може бити брат Дмитров Стефан
Јакшић , којега спрам предњега Стефана Јакшића можемо на
звати старијим.
ТРИ ХРисоВУЉЕ У ХИЛАНДАРУ 283
такожє новѣдомъ н прнлівкомъ мѣсмija Генүлрїл 28

день, такожє усопшєму господину Дмитрү мѣсија Марта
12 день , такожє да са творить н намъ всякому память
по пр€ставлєнїн нашємъ , Акожє обHYAн єсть святымъ
ктнторомъ • н коливы н литургіямн н прилнвіцн. н сего
(рядн) дарн отворнхомъ о дому вогодарованнаго намъ
господства новѣрахомся святому монастырю пр€ ҮН
стыл ВладыYHија нашєм Богородница н Приснодѣвы Мя
pia пpнлагате на всяко лѣто 130 дукатъ въ вся дня
живота нашего 34 душа Благовѣрныхъ роднієлєн нашнхъ
н Братіяхъ нұ4 души нашя нє окрѣтаємоя въ живыхъ.
н сіє прыношлємъ тн малоє приношєніє , o окрадока
нная, помошница Бүдн намъ въ интін сємъ, внунмыя н
Нєкнднмыя ратн раzорн н столоъ крѣпокъ н орүтіє въ
Бранѣхъ н съБЛюдєнїє н поворнні). н воєвода неповѣ
днил Бүдн намъ недостоннымъ отъ Анија врагъ нашHхъ
н къ день, къ оньжє хошєть Сынъ твон прїнтн сүднен
мїрү, тогда мн Бүдн покровъ н предстательнніх н спа
сєнїє душамъ нашнмъ , н да сподовимся єтє од €сную
Сыни твоєго Господа нашего стоятн со всѣмн святымн
Богү үгoдшнин, амннь. Пнсася сїн хонховулъ отъ c07
данія мїрү лѣтү тогда тєкүрү Ү€твертому н д€САтому къ
Сєдмымъ тысяцамъ, ннднктіонъ 9, кругъ солнух 14,
хүн. 3 , мѣсAIја Мля 26 день у Надлаку.
Въ Хрнста Бога Благовѣрна господ. Мнлнија н го
споднъ воєвода Стефанъ н господнъ воєвода Марко
Акшнку..
(Из рукописа Московске Духовне Академије № 514 л.
462 06. - 468).
1
Гл. Рјечник Даничића 1,317 ријеч : доукать.
2 т. і. 7014 или 1506 од рођ. Христова.
284 ТРИ ХРИcoBЎЊЕ Ў хиЛАНДАР
3.
Хрисовуља Молдавскога господара Петра ( Papeша )

којом на исхрану братије Хиландарскога манастира
дарује сваке године по 3000 асаара . 1533 г.
Судећи по имену и години (1533) које је писана,
ова ће хрисовуља припадати молдавскому господару
Петру прозваноме Papeшу који је управљао Молдавијом
1527 — 1538 и оцет на ново 1541 — 1546 године.
Врховна власт допаде са свим из ненада у његове руке.
Кад се смрћу Стефана VI . у 1527 год. прекиде племе
основалаца Молдавскога господарства те се заподједе
спор око избора новога господара : онда се на скуп
штини јави жена водећи млада човјека, за којега исприча,
да је незаконити син пређашњег молдавског господара
Стефана Великог ( 1458 — 1204) за доказ показујући
печат Стефанов приложени повоју младићеву. Бојари га
изберу за господара , еда би се само свршила препирка
(Палаузова , Румынскія господарства Молдавія и Валахія
въ историско - политическомъ отношеніи. Санкт - Петер
бургъ 1859 , стр. 81 , 82.) На ту прилику јасно опо
мињу и прве ријечи саме хрисовуље , гдје се вели : по
нєнZрєҮ€нному мнлосєрдїю н Үєловѣколювію Владыкн
моєго, сладкого ин Інсуса Хрнста Бысть прнұрѣніє
Єго на синрєніє моє н поставн ми наслѣдника роднте
лемъ монмъ. Даље се у хрисовуљи господар обећава
давати манастиру и више преко тада завјетованих 300
ТРІЇ ХРИСОВУЉЕ У хилАНДАРУ 285
аспара у том случају „ аше Благоволнтъ Господь Богъ

нашъ — н сътворнтъ съ намн мнлость, да нZBABнтъ ны
отъ рукн нноплеменникъ. “ Јер у истину је Молдавија
већ одавна стајала под турском влашћу, и сад је Петар
Papeш намишљао објавити рат Турцима тражећи за то
савезника , а тога ради је опет узбунио на се сплетке
бојарске. Петар Рареш колико је био славан политичким
радом и заслугама отачаству, толико је чувен и посло
вима са благочастивости , јер је сазидао многе цркве и
манастире ( Палаузов , онамо , стр. 82 , 83). Ево сад
саме хрисовуље.
По нєнұрєхєнному инлосєрдїю н Үєловѣколюєїю Вла
дыкн моєго сладкаго мн Інсуса Христа н по всемно
стнкомъ €го Благоутровін высть прнұрѣніє Єго на син
рєніє моє н поставн ми наслѣдника роднієлємъ монмъ.
Тѣмжє н аzъ няє во Хрнста Бога Благовѣрнін н христо
Аюкевін lо Петръ воєвода Божію мнлостію господарь
Zємлн Молдавскон пншємъ господство мн, въ свѣде
нїє всѣмъ, како прїндє къ господству мн отъ преYHстың
н святыя Горы отъ Үєстнаго н царскаго н священного
оқнтєлн н кєАнкiя Лавры Серьскія глаголєма Хиландара ,
ндѣжє єсть храмъ Bвєдєнїє преYHстыя Богородицы н
приснодѣвы Марія Yєстнѣншін къ священноннокѣхъ н
намъ о Хрнстѣ къұлюєлєнїн їєромонахъ куръ Макаріє
нгүмєнъ н съ БратЇямн мѣста того н вспомянү молєєнѣ
господству мн, како да Бүдємъ ктиторн вышєрєхєному
монастырю. Мы же мнлосєрдїємъ движнин н повєлѣ
нЇємъ ұлповѣдн воднин Благоволнҳомъ (на страни : прїн
мосмо) просниоє тому нсполннтн , Д. Будемъ отъ днє
т Тај обични назив молдавских господара у рукопису овдје и
ниже пише се неправилно гдовомьи,
286 ТРИ ХРисоВУЉЕ У ХИЛАНДАРУ
шнего днє ктиторн вышерєҮєнному монастырю, да си

товєть отъднѣсь монастырь господства нашего. Тѣмжє
нприложнин єсия окруъ а кормленіє монастырскоє,
1
да се давате на всякъ годъ по трн тыслин аспан , н
трнста лспрн спєнта посланнкомъ, новоун да се ДАВАТН
на ксАко годніше, н да са нє отънаєтъ отъ кышєрєҮ€ -
нного монастыря до гдѣ н инкотъ господства мн. * Арє
Ан Благоволнтъ Господь Богъ намъ няє въ Тронин сла
кнмын н преYHстая Богоматн н сътворить съ намн мн
лость дл НұБАкнты ны отъ рұкы нноплеменникъ, ннє сіл
тоYію вышєписання податн, но н множлншля . Ангү
мєнъ р€Үєннын киръ Макаріє н съ Братіамн отъ pєҮ6
ннаго монастыря прїнинин господства мн, новѣралHся
да онн поютъ въ понєдєльникъъ в€Үєръ параклнсъ пре
Үнстон a zaұтра въ вторникъ святую лнтүргію н съ ко
Анкомъ н съ приливкомъ н на трап zѣ приликокъ Бри
тілмъ, н по ұставу церковному многа лѣта приглашлтн ,
донєлѣва нонн тнвн н күлүпїн по нихъ ннощн, дондєже
Бұдєтъ монастырь . Понежъ сіл прїлша новѣшашась нмо
лниъ сниъ нашHмъ xpHzoкүломъ €гожє Богъ нZволнтъ
1
Аспра, мален сребри новац , који је у разно доба имао разну
величину и цијену. Гледај о томе примједбе и у Венелина:
Влахоболгарскiя и Дако-славянскія грамоты Спб. 1840 стр. 96
и даље. По њему у почетку XVI в . њемачки талир износи
36 аспара .
2
Спенза, од латинскога expensa трошкови на издржање , рас
ход. Гледај Венелина Влахо - болгарскія грамоты стр. 149,
150 , 156 , 157. и у пољском је exspens издржање.
3 Ово
зи што и ово , оно т. ј. горе поменуте 3 тисуће ас
пара. По старој Форми к заменици ово додато је јоште зи.
Глед. Monumenta Serbica p. 477, 478 спор. Рјечник Дани
чића 2, 202.
4
Т. ј. докле ће продуљити Бог живот мој.
5
Т. J. примили од мене.
ТРИ ҲРисовУЉЕ УХИЛАНЛАРУ 287
преємннкү Бытн по насъ престолу господства мн нан отъ

нішнхъ дѣтєн нон кого отъ рода нашего нн нного кого
Cємү нашєму ұАнсанію нє поругаємү Бытн но пAYє по
твєртєнү нан пакы €лнко по снлѣ, и пакН кто нє нспол
Hнтъ нашего овѣранЇя отъ сущнхъ по насъ, такокін да
никтъ датн откѣтъ на странын день сүднын ( н Бүдүтъ
проклятн), отъ Господє, пакы кто тамо нмать Быть
нгүмєномъ н съ Братїлин, такожє да не неполнять сво
єго овѣшаніє, такожє Бүдүтъ (да сүть) осужєнн на стрлі
нѣмъ н нєлнуємѣрнѣмъ Христокѣмъ сүднин. Вѣрою н
повєлѣніємъ господства мн утвердившє н цапнсаша се
въ лѣто 7041 мѣсија Марта 13.
(Из рукописа Московске Духовне Академије № 514
л. 468 об. 470).
Капитон Невострујев.
тДвије те ријечи намјештене у заградама, ставили смо сличивши

така мјеста у другим хрисовуљама и нацртима рукописа . Пи
сац је не разабравши орифинала на сву прилику написао овдје
некаку бесмислицу : нъ къдаке имати,
ПРОСкомидиЈА из зоГРАФСКОГ МАНАСТИРА
у СВ . ГОРИ .
ПРИЈЕВОД БУГАРСко - словенски ПАТРИЈАРХА ЈЕВТИМИЈА .
Руски списатељ г. Севастјанов снимио је фотографијом

у зографском манастиру у Св. Гори налазећу се написану
на дувару проскомидију, коју је превео са грчког на бу
гарско- словенски језик Евтимије Трновски, патријарах у
времену између 1360 и 1389 године. Тај фотографски
снимак он је предао г. А. Хиљферлингу ради печатања у
коме од руских археолошких листова. Г. Хиљфердинг,
држећи, да би пријевод те проскомидије од знатнога бу
гарског патријарха Јевтимија, кад би се у Русији напеча
тао, остао неприступан за Бугаре, којих се више тиче,
него Руса, нашао је за боље , да се тај пријевод старин
ске бугарске књижевности напечата у Србији, јер ће лакше
моћи допријети до учевних Бугара. С том намјером он је
фотографске снимке од те проскомидије, скупа са прије
писом, послао почасном члану српскога ученога друштва
митрополиту српском г. Михаилу, а он одбору реченога
друштва. Одбор пак предао је то језикословном одсјеку на
преглед. Језикословни одсјек прегледавши те снимке,
нашао је, да би требало пријепис од те проскомидије на
печатати у Гласнику због важности књижевнога црквеног
језика онога времена , када је превађач те проскомидије
живио, и да би за науку о језику најбоља корист била,
кад би се то напечатало са свим онакијем правописом и са
IРоскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У СВ, ГОРИ 289
оним скраћењима, као што је у ориђиналу. То мишљење

Одсјека примио је и одбор, и ево се тај пријевод овдје
печата онако, као што је у ориђиналу.
Бактвенаа , слЗ ва стых

Ант8-ргаа:
Ург€ А : діако -
нская ку" еїtvtума патріахра

трьневскаго :
Єгда хошемь їерёи в тъкНАА съ вршати слоўЖБА , дль

жень є пръвѣе мирень выіти съ всѣми й неимѣти ничто ни -
накомъ и срце слика сила бчицiати Феќкринної помышлєнїн ,
в Здръж . имало свєчєра и трѣзвити даже доврѣмен*
литоүргіи врѣм€ны ж€ наставшоу , поёже сътворити и обычное
на стоАЦІЄ моү метанїв къхода" въ цр ковъ . Сщенникъ кoүпно
и дѓаконъ и твора" метаніє прѣдь стыми иконами, и наиївѣ
странѣ, и тако выхода" вь стьїн олтарь й твірд " метанів
прtстом трап¢30А, й гім мi твA cїA Ги " вже мои послй ми —
—д стыя словы дсвоєАй открѣпиМА надѣло сложєнїa сего, въ єж€
прtстати не о жєнно прѣстом8 олта рюн ёшенство дkйствовати ?
cїA ако вень єси въ вѣкы , аминь . и тако възм є къ’ждо
сті харь свои вы рака свой , и тако творить поклоны трї, къ
въ стоко чЛА ЦІє въ севѣ, вi оцѣстима грѣшнаго й помилофи
МА . та же прѣкланѣется дїлкань къ ср єннікоўдръЖА въ раці
скови стїҳарь с. Враремь й гість вя ви како стїҳарь съоў раремь
и глеть сціённика , Бавнь ві" нашь всегда ийнѣ и прно й
тако станеть к " ждо на своємь мѣсті, овлаЧАф€ са въ стїхарь,
T
гає къждо къ с€ вѣ свце, дава зрабуется дша моа оги б ваҡче

Бо ми въ риза сбсенЇA й и діжд€ а нетлѣнта дѣама ако
на жениха Бь ѕлежи на мя" вжнєць йако нєвѣсти открасими
красотоа, всегда иннѣ и прї.:
пото" налагаєть епитрахїль гла, вавень ќъ излика АН
віесть своя на стеникы своя съходАШ ЖА на крада
Гласник XXV .
19
290 ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У св. гоРИ
алршHA съходящЖА на wметьодеждж ... всегда инйнѣ ипри

сно ивъ вѣкы вѣкм.
та прѣподсоуєтся гла, въ прѣпласаєтма силой и положи
непорочень ки" мои всегда и нинѣ и присно
й тако цѣлоуєть дакшнъ шpарь, и въ злагать его"
на лѣвое рамо гла, сть, сть стъ та въз€мь деснжа нараквица
и намагаєть надеснЊА ржKA гли десница гнѣ сътво ри силж
десниця гнѣ възнесМА д€ снаа ти рака гна съкроуши врачь :
ИМНШжЬ славы твоєА сътрыль € си съпостаты . також
и дроугаа възлага А нань гаєть ржцѣ вои сътво
ристѣ мА и създастӣМА . дїак же шедь въ проскомида и
разгыіваєї стаа и дїскось очво поставлk ть лѣвыта страны ,
потїрь ж€ wдеснЊА .
такоже и приш чал по" чиноү й та сці єнникоҳ пришё шоу
творя" по клоны трї прѣстом проскомидія , гіаціє къ севѣ
къЖо . Искорпилным си клятвы законным, чьстножси кръвїй.
иакб тѣ пригвожься йкопіємь провод см, в €съмрите источиль
ёси члкомь, cicє на слава тевѣ : —
та іле. Ба вень Ёъ нашь всегда й нинѣ й присно и въвѣ.
и така възе мы вид€ снѣи ржt копїe Bьлѣвѣй же прософw ж.
NI
йзнаменовь г просфоря гієть, въ въспоминаніє гаи ва и съса

на ішего їү хя, навї ва низить копіє лѣвыTA страны в
просфоря.
и прѣрѣзаж га еть. іко овчи назаколєніє від€ СА. на -
деснѣиже странѣ глеть. #ta ко агнєць прѣмо стригарємоу ёго
Безгласень, тако не врх злеть oүстъ свой , та нагорнеи странк
гле. въ смѣрєни ёго ся"дь его възатса, надо" лненже странѣ
гаєть, родже єго кто й сповѣдь;
Діакой же дръжя і рари въдеснѣи ряцѣ ш вЌма прь
стома, накотороежд€ екзанте показоуж ѓав боу помолимс .
та посй гав да конь, възми віко, та іщенникъ кълс" живь
копіё wдеснжа странж просфоры : изёмлеть стаи Агнець гла,
како въз € Млётся з € МЛА животъ ёго, йполагае его ќъ знак
въ стёмь дї косӣ.
д
рёкшоу жє дѓаконот пожрӣ вако, прѣрѣзочеть его сціс
ниикь ко то с вразно гла. жрётся Агнець кожи в 63€млаи грѣхь
ПРоскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. гоРИ 291
мироу за мирски живWть и сісєнїв. и прѣвра шаєть его ниць

аре явто"плъ како да неиспоўшаєть влагж , та вод€ ть ёго
д €сныя страны скопіємь гла. ЄЄдинь Швшинъ копіємь ревра
є моy прево" де, й віє йзыде кръвь и вода й видѣ вын свѣдѣ
телствова й истинно в свѣтелство іго. діакшнже въливаєть въ
стки потїрь кино йводж , рёкъ пръвѣе къ сенникоү ва ви
віко. їерёи жє въз€ Мь вторжя просфорж гав". въ чь йвъпама"
прѣва вената влао. Терёи же въземь вторжа профорії гів". в.
чь йвъпамя" прtѕя венки вічця на шм кім игрно Двы млрїa ,
ёмжє мітка ми прїнми жрътвж сія въ стый впрѣнь ныи свои
жрътівник . въз € мь зръно състымы копіёмь , полагаєтьё
Флѣвы А стрлны стго агньца
натрёти просфорѣ гле, чтнаго славні порка притча й
котлѣ їшанна . сты славный и късехвалный анілъ, ижє въ сты
Фцъ нашй їерархъ, василїл великолго. григорій вгослшва й
ішанна златшоў cтлаго: Аданасїa курїлла ніколиа ижє въ мурӣ
ивъ іt стві ієрархъ . стго апя а пръвомика и архїдїакона
стефан
сть великолянки гиб ргѓа димитрѓа дебрт. м. й въtt
сты мінк. прівный Фцъ наши антина єV"Өv"мта савкж, оноу
фрїл. лв,Анаста адунскаго двод шpa отсудита , й въ съ прины,
сть и чю творец. Безсрёвръчикъ . стых и праведны кѓо Фй.
iwaкіма й Анны , стго ёможе днь, й въčk стві йже матками
посѣти ня ве. И тако възЄ Мь чі полагае" и тя їїлжBATA страны
стго агнъци по дб лѣ жє прочAA поставлk€ть части, та въз€ Мь
дроугжа просфорж га'е . овъсѣкомь соколствѣ православна
аархїєпкой нашё имярёк чьстѣ презвитерствӣ ёже оft дїл
конствѣ, ивъскі сцiєнничьскомь чинӣ бwци нашё " frоумент
овратій йсъслоужі теле наши презвитерий идѓако ниш. нокъit
Братїй нашй . ёхже призвель € си въ своє очищеніє своими влге .
жтровіємь прѣвагын вако, та поминае" йҳже хб ців живыі, й
такойзвмієча , надроузѣм просфорѣ гле сйце. впамяти й
оставлени грѣxuї влажный ктиторъ ҳрама сего, та поминае
херотонисавішаго ёго арх'єрға , йиҳже хоціє оумерши поймєни,
та гле сице. овъст иже кънадёжи къскръ • єнїa и жизни вѣчныя
и въ твоємь пришвщенѓи oүсепшй православный @іць и врати
19*
292 ПРоскомидиЈА из зографског МАНАСТИРА у св . ГОРД
наші пом Енй чі колювче ги, тако из€ мле" чА, И въз€ метлиця
събираєть въса вже въ стѣ діскосѣ части ростго агнъца ,
іако лежати въсѣмъ съвъкoүпно и нєШпасти фин" ничтоже .
діаконжє въ3€мь кадилниця й кълбжь 2їмїлмї въна Хє к сиріє-
нникоү. вави вако кадило, таже гает гоу помолим са, їерёиж*
Fie MaTBA cïÀ.
кадило Test приносимь ќе ќе на шь въ вени вложханга ,
€"же приёмь напрѣнє ныи свои жръ"вникъ , въcпocли намь Багть
прѣстго твоего дха . Дїa конъ . гoу помолим сл. ієрєнже поклдивь
ѕвѣздан полагоє і надьстынмь агнъцемь гла, и пришедши
Ѕвѣзда ста връхӧу идєже вѣ отроча, дѓакив . гoу помоли .
береи покаждаєтъ пръвое покрывало и покрківів стаи
дўскосъ гла . Гь въйриса вълѣпотжса дваѣче овлѣч€СА Гь силж
и прѣпоасаси; діакш гoу помолимсап окркін вяко . їєрєнже по
кадивь второе покрывало и покрывать сты и потирь гаа.
д
покрыі
ныса довродѣтѣль дѓакив. гoу помолимся, покрыи віко. І
їєрёиже покаждае лёръ ипокрываєть а вой гла . покрын

накрово крилоу твоєю, таже связавшє вон свои ржцѣ ипок
лоншєСА гла
да в вень въ йже тако изволивы всегда и нінѣ и
д
п , но и въвѣкы кѣки 4минь . ипото гле даки . опрѣложени
чьстныг даршвъ гoу помолимся, ї€ рви молитвж, вжэ єє нашь.
впосемь покажаєть самь тери сты , дары , та чьстнѣшж
хероүкі, та ќе сүтедрины , и посемь творить і 8
та въземь дтакив кадилниця Фходить и кадить сти
трапезж окрға гли тро сън, къ гровѣ плътъ скы въ адѣже съ
дш€ А ако ќъ- въ раи же съразвойнико и напрѣстолѣ вѣше
ќе съ оцемъ и съдхо въсѣ исплънѣж неописанне. — и пото
кадить къса црковь, ивъше пакы во стын олтарь покажаєть
стЖА трапезж и їєрєа . и поставль кадилниця на свое Мь Aси
мѣстѣ . самжє приходить к ієрєy . и стінше въ коynt прѣ
стож трапезож творить поклі ны г. глише къ свѣ , цр'ю
о
Hвны , тим слава въ выі вони два . й гӣ бүcтнѣ ми връзши

єдняшь, та цѣлоун", їерен оуво бўлїв, дїaкмже стжа трапезж
и посемь прѣклінђ€ть діака своя глава къ сці єнник8 дръЖА
и 0 pарь свои трїми пръсты д€ снеж ржкож, гі е. врѣМА съ
творити гќи вови вік , ієрей жє вагославлk € ть его гла вівень
ПРОскомидиЈА из зоЗРАфског МАНАСТИРА У Св. ГОРІЇ 293
Бъ на всегдаAй нинѣй прно й въ вѣкы вк : та діакці, помо

лися о мнѣ вакс,
їёрғи тіє , дайсправити гь въ на стопы твои, ипакы
діакі га"€. помћними како стым. їерёи гл'є помѣнё тТА Гь въ
цр твиси, и діакуноу рeкшоу амин . и поклоншоуси, йсҳодить
й стане на своё" мѣстѣ обычні" пръстыми двірми, й поклонса
г. съ вагоговѣніє", глѣ" къ свѣ, ги бустнѣми ёвръз € ши шоу ста
мса възвѣстл” хваля твря, и пос € гаєтъ срѣдніимь гласо ,
вки вако, їерен гав. Ба вено цр тко оца и сна й стго дӯ а йнинѣ
и присно и въ вѣкы вѣки :
й авїв начина е дѓаки, мириш боу пом :
осъ вѣішнє мирт и сбсєни дишь нашй, гоу пе :
д мної късего мира ова гостанїн стый в їй црковь й
о съвъКоупленіи въ сѣхь гoу помолим А :
остѣмь храмѣ семі, й йжє съ вѣроя ивагоговѣніємь
й страхо" кжтємъ къходящїй къ нь го помолим са : —
в архієпknѣ наше" им. чьстнѣ" презвитерствѣ ёже о ќt
дїакинствѣ скъсемь причьтѣ й блкде“ гоу помоли:
о ваговѣрнѣ и вгохрани мѣ цри нашємь окъси политѣ й
B0€ ero rioy i :
д поси» вити и покорити бонсѕt его късѣкого враг йсъпо .
стата гоу го :
о градѣ с“ и късѣкомь градѣ и странѣ, и вѣрся живя .
ұїй вънй, гoу помолӣ :
і вагорастворени въ" здоухъ й б оумноженїн плюдь 3€ м
ных.. и еврѣм єнєх мирнынх , гoу помолим са :
о " плаважрих пятьше ствоүжгих нєджгоүжних страт%
щїй плѣніны их й бейсени й хь , гоу помолим : —
в избавитися ним . di
д
пб стжя чистжа прѣві вени качця нашя вця й приснодӣы
марїA съвъсѣми стыми помѣнжвше, сами свѣ и дpoүгь дроуга ,
й весь живи нашь : Хоу ќоу прѣдадимь :
їёри въ згласить, како товаєт тивъ сѣка слава. Сємоуже
ΓΛβιογ ϊερέα ,
Дакиј н сътворивь поклоненѓе прtстый жфъвнико", оу . А
стя" паєть своего мѣста, щє над€ CHЖА страна стоить пр $
294 IIРоскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. гори
д
стыми иконами ожидамантіфонот скончѣнів, такожєж€ дльжень
і творити й накоторыяло антї фонь . Скончано же оу во выів
шоу стому антфоноу , йдеть пакы на свое овочное мѣсто, и
сътвори поклонёнѓе, алкы гі€ ". Пакыт й пакыі мира гоу помолим -
си : — застапи сосн помилоуи , всъхрани на ќе твоєА Ёлгиїв. —
прѣ стмж чиста прѣва в€ Hжа вл чца нашм вця ипр но
двы м'apїA съвъсѣми стыми помѣнжвше , сами себе и дроті
дроуга , й к€сь жики нашь , Хоу ќoү прѣда :
таже , їєрєи възгаашєнє , ако твоа дръжі: повто
рѣмж € Анті фонѣ, дїакшнь. пакы и пакы мира гоу помо
лимся : — застапи ёпси помилсун, исъхранй , по т8ж чистЊА
прква в€ ням вічиця : ї €реи възглашєнїв , і ко вагч ичі колю:
Діаквже поклоненте сътвориви ако pkxuї , въҳодить к.
стки слтарь, истоить т8 пҡвлємо влажені . Єгдаже прiнд .
пожціє и дославії , приходить ієрєиже и даки» прtстма трапеза ,
иткора" поклоненів викоүбѣті въземь сцієнникь стов вулів,
даєть діакшн8.
и тако изшеше малый двери, твори малки къүч ".
пришедше йставшє на бвлічнѣ мѣстѣ, прѣкланки" йвои главы ,
й діакшно ректоү малкчь гла со гоу помолимся . коупно й
#papь свои дръжжшоу трїми прысты десної ржкож
Ба ви влдко въҳо" стый : показая коупно йкъвъсток
съwpapt" сицє дръжя его, и сирівникь твори кб т . д€ сної ржкой
къвъстокий гість штаи , вi вень къҳод стый твой ги всегда »
нинѣ ипбне икъ вѣкы вѣ . та , дїлкен ішҳоди кънаставникот .
ицклоу " ёнь стоє вулїв, Aще тду івѣ ќіко.
Лще ли нѣ, цѣлоує ті срієнникъ. та гає діакон прѣ
Мадри приб сти, кз вигт мало ряклма стоє супїв крыть жеко
творить. та поклонси тъйже стенни съзади ёго, въҳода" въ
стыикр авникь. й діакі оу во полагає стое сүлї€ на стмя тра
T
€З. пѣвци же поя Wвычны А тформ и кондаки , й ёгда
при дії" напослѣдній кондикъ , гле " дѓакон ' къ срієнникот
прѣклонь гал вії своя й u pарь свои дръЖА акоже мнoгaжди
ptxw . Бяви влдко врѣми трістго и ієрси же знаменаќ іго
гав . како сть єси вже нашь и теst славя възсила оцоу й свое
й столі дkoү нинѣ й прно : и кондикю скончавшюСА ,
ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св . гоРИ 295
пришед дїакшн Байзь сть двёрси показоує йсъui pape

своимъ къвънѣшнимь гла вєлєгласно . Ивъ вѣкы вѣки" . По
жіримжє вънѣшнимь трістов. дакшн стоить влизгү їєрєа
матвж галиот. скончанѣже ввівши мітвѣ , ёгда отслыша "
поящи сла” инни , гла" нейтрістоє трїции твораше въ кoyot й
поклоненїa тpї прѣ стож трапезом. та гаё дiакин къ *єрёсу,
пов€лӣ вако. й йджт насѣдалитре, и гаст сці єнник и”ды, ківень
А
грады и въ ймА Ён , й пакы дїакаун, ва ви віко горнєє сѣда

лише , и срієнникъ . Ба вень ёси иж€ напрѣстелѣ славы цртвіл
своего сѣдай всегда и нинѣ и прно и въ вѣкы кћ :
и поскончани трїстго гле дЇАкшн . вънмѣ . сцієнни . миръ
въсѣм. діакон, премядрш, ичьтець гает прб алоу. дїлкина
прѣмждой, чьтецъ, къ єїрєwм , или къ рймаҡним . и дїакшн
Пакь . въHмѣмь .
Скончанү же вывшоҳ апа oү. възглашает їерей : мир тӣ ,
дїакшн гав“. прѣмядрв чьтець, аллїлоуїл флій дів, дїдкшнь,
вънмѣ", та гав сцiєнни" мтвж сїA пѣває меү ймамѣсто .
ацієли неи мать, станет прѣдстой трапезой трапезом, изра
къ запэдиш възгласит. прѣмждрий прw”сти оуслыши" стго єүлї.
и дїлки". @ їwАнна стго € у єлїa , и дїлки". ФїwАнна стго
үлїa чьтенїв .
и срєнникъ пакы . въ ник“, аше ли же слоужить сънимь
дроугыі дѓакон възглашает ті" срієникже млъчит. Скончћноу же
БАкшоу ёулғоу, гість сшєнник къдїакшно вышьши" гласа ,
миртӣ, дѓакон отко пришёд до стві двереи , дает сиріенникоу
ет
стое вулів, та ставь на овкичик" мѣстѣ, гав сиц€ . ръцѣмь
къси, късєж дwж и късего помышленіа ръцt" къси , ги въ
сєдръжителю єє шцъ наіших, молимтися
повелицки міти твоєи молимтися оу слыши и помилоти
ні , біре молимся о ваговѣрнѣмь и вЃохраним “ при наше
одръжавф о повѣдѣ . пptskiвани в мирӣ оздрави испсени
ёмоу. и гоу вбу наше Моу нанпаче по спѣшити й направити го
въвсёмь, й покорити подниеѕt его въско вра", йсъпостата :
й є тє молим са обіговѣрнѣ " и хр толюківѣмь црн наше“ йморе
и ойрйци ёго . й ёре молим со бархієїкоѣ наше й марк: й
296 ПРОскомидИЈА из зогР Афског МАНАСТИРА у св. гоРІ
€" ше молимса биз стаклени грѣховъ равоу вжfoү и доу на

шємоу ймарск ієромонах и окъси ёже сўt вратїи наши :
и ёше молимся свъct” слоужжэй й послоуживши къ
стки овитѣли сеи :
и сщенник, къзглашенїв. Ако мястивь и члколювець ќъ
êcu. û áBïe Aïákw ".
помолитеса и глашёнѓи къ гбу, вѣрніи о глашеный по
молимся да і° ь помилоуєть и. огласити ихь словомь истин
НЫМЫ : крыіти ймь єї лїє праведноє . приєдинити йҳь
къ стѣи свои съвірнѣи и аn" стѣи цркви: — сбси, помилгүй
застжпи, и съхранӣ ихь єє твоєї вигодѣтія :
глашенти, главы ваши гќи прѣклоните : — ї€ рси възгла -
шєнїв, дайте съніми слава" прѣ . й пакы дѓаки“.
Єлико оглашенін ёзылдѣте й глашєнїн йзыгдѣте. Єлико
и глашенѓи изымдѣте данекто @ оглашеный", єлїко вѣрни : пакы
и пакы мира гоу помол :
ó съ вышнё мирѣ и бепсєнїн дишь нашихь, гѓу помолимся .
б мирѣ късего мира, вагостолнїн стый в жін црковь
и осъвікоу плєни въ сҡхь гопомолимса :
б стъ" храмѣ се й и же съвѣроя и вагоговѣнїємь й
страх їжіємы въ ходащи кънь, гӧу помолимся ; – Cїзже
гия дїйки“ възйрлі" насірєнника . и єгда разоүм €€ т ако
съвръ’ши млтвж, авїв гаєть, прѣмждрий , стенни же кызгла -
A
шєніє , а ко повлєТ ги въ сt :
и пакы начинлё" дїлки" , пакы и пакыі мнршмь гоу
ПОМОЛИМСА :
і архієї копk нашё, чьстн ** презвитерствѣ, ё же okt

дѓаконствѣ, й бкъсемь причьтѣ и блюдё" гъу полі с :
ш вагшвѣрн Е и хрлювивѣ " цри наші" ймир . о въсеи
полатѣ и виве его , гоу пом” :
Опо свити й покорити пoднost его въ сѣкого врага и
съпостата , гоу помолимс :
Саже гла, възират на терєа, йёгда смотрить то скон
члвша млитвж, asїв гае с єнникъ сирієнный потір в пръвы
на стѣи трапезћ, и посемь възимл€ть и стын дўскось іглавы
дїаконовы съ єдината страны стоящоу , й полягаєть йтого
РоскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. гоРИ 297
повнѣ на стки трапезѣ починоу , приглоүми тропарь , каго

wБразными їшсифъ съдрtеd сънє мы прѣчистое тѣло твоє ,
плашлницєм чистож вывёвь й вонѣми въ гровѣ новѣ за
положи . таже покрывала Зм € ть сам . їєрєн @істго
дї скcci и с'тыя чашій , и поставлѣеть та ихы
мѣстѣ арже ви земь Фірам € на діаки ноу и покадивь ті" тако
дръжжшоу кадилш дѓаконоу , покрываєть съ нимь стая и
посемь възмс " cамь кадилниця , ка дить стал гла cице , ey
Блажи ги Благоволеніє Мь твоимь cїw на й да съѕиждя тСА
стѣны ієрлимската, тогда клговолиши жрътвж правдѣ възно
шєнта и въсѣ съжагає маа , тогда възложа на олтарь твои
телца .
та кадилниця # ложивь , станять швои прѣстож трапе-
зож молите си къ с € вѣ , ќе цѣстими грѣшнаго и твори ще й
поклонена Великая г. и срієнникь суво низпоү цаєть фєл нь
и ржці свои ВАЗавь дроугл къ дроуѕt гла вжже прѣклонивь
прѣ стоя трапезой , гле" вавите стаи , діакшнже выя прѣкло
нивь и къ срієнникоү зря гле" дҳь стои наиде" натА сила
Бышнего с сҡнитт А.
и пакы гле" дѓакив тёрғоу , помѣни MA како стый , и
сфенникь. помѣне'та ѓь ќъ въ цр тви си , таже дакшнсү
A
рікшоу , амин ипоклоншоуси и врѣма дожівшоу , исходит..
й ставь на wѕhічн " cвсемь мѣстѣ преєстыми дверм гле"
въ стып олтарь и въземь кадилниця с димЃАмб ипри
шєди къ ієрєсү , и възе" wБычнѣеже окадилӣ ва венїв , кадит
стаж трапезя кртов разнѣ окол . жрт'вникже весь и берёл и
посе " станс" лѣвы А єго страны си късѣцѣмь влагоговѣніє мь .
ожидая скончанїє мітвѣ , товже скончавшися , стоять крупно
швои молаціє хєрсүвікогатціє късєвѣ.ӣ натроё рекше его ипо
кліншеси , їхода къпроскомидїA , прѣдьйджціоу дакшноу
съ кадилницє . йже ипокадивь стала, молACA въ свѣ ве оцк
стими. и гав" къ їєрєoү възмӣ како и стенни възє й
полагаеть его налѣвоє рам дїакшноу гла , възмѣтєА рякы
нашA въ стла , тажь стын дўскосъ въз € мь , полагать връхоу
връха дѓакшноу. дръжжpoү йтомоу ті " състрахе й въсѣцѣмь
въ ниманіємь й wчаство . Самж сајєнник. Възм ть стін
298 ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У св. гоРИ
потїрь тъ’кмо , и тако твора" великки къро

діакшноу дръжжшоу икадилница съ стінмь дӯскосі наєдиномы
пръстѣ десныя ржкы своє A. къходифє въ стыи блтарь гла
къ се вѣ . Бівень грядый втими гнє ва ѓь ййвиси на Мь , таже
полагае" сціенникѣ сфєнный потїрь пръвѣе настки трапезѣ,
и посемь възймаєть и стаи дӯскось @ главы адїлконовы си
Єдиные страны стежису , и полагаєть й того пӧ внѣ на стки
трапезћ починоу , при гioүA и тропарь . Блго вразный
fuї сиф . съдрѣва сънемь прѣчистоє тѣло твоє. плащанице
чистом овьвивъ йвонѣми въ гровѣ новѣ за положи .
таж€ покрывала змeть самь їєрєн шістго діє коса

истыя чашм , ипоставлѣ€ть та на своємь ихь мѣстѣ арже
въз€ Мь Фрамена дїакшноу й покадивь ті ” тако дръжжрсу
кадило дїaкoнoу , покрываєть съ нимь стаи и посемь възме"
самь кадилниця , кадить стал гла cице , oүвлажи ги влагово
леніємь твоимь сiuї на й дасъѕиждатся стѣны ерлим скота .
тогда Влговолиши жрътвя правдѣ възношенѓа и въсѣ съжа
T
гаємла, тогда възложя " на олтарь твои телца . та кадилници
Фложивь , станять швой прѣ стоя трапезом молАш€СА въ сев* ,
в оцѣстими грѣшнаго й твӧ раще й поклонёнѓа великаа , г.
и сенникъ оуво низпоушаєть фелень иржцѣ свои
свізавь дроугж къ дроуѕt главжже прѣклонивь прt° стож тра
пезож , гае вя вите стін , дїaкoнже выя прѣклонивь и къ
срієнникоу зря гле " дҳь стый наиде" на тя и сила вышнѣго
всѣниттл и пакыт гле" дїaкі ієрєoү. помѣни ма како стын. и
сці єнникъ. помѣнс'та ѓь ќь віце твиси тaжe дaкoнoy pёкшоу.
Амин ипоклоншоүся и врѣмА дожакшоу , исходить. и ставь
нашвычнж" своємь мѣстѣ пръстыми дверм гав" :
исплънямь мітвы нашA къ гоў :
опрѣложеным чыстный дарт", гбу по :
о стѣмь храмѣ сё, й йже съвѣрож й вігоговѣнїє йстра -
хо вжѓемь въ ходящїнҳь въ нь , гбу помолимся :
о извавитися на швъсѣкЇA скрави, гнѣва и нижда , гбү
пом ОЛИМСА :
застжoй cfcи помимилоуи , й съхрани на ве твоєж

вагонж :
ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. ГОРИ 299
дне въсего съврт шеньста мирна. йвезгрѣшна , орга

просимъ : —
Мігела мирна вѣрна наставника и хранителя діамь й
тілш мь нашимь , ога просимь :
мать и Фnoүцієнї € грѣүчі й съ влазни ма нашимь , орга
просить :
Ди врый и полезный діамь нашй , и миръ въ семoү
мирoy , oүга просим :
прочєє лѣто живота нашего въ мирѣ й въ покални
скончати . oү га про :
Хрістіанская кончины живота нашего Бєстр тны непо
сткі дны , мирны и дwБрый вѣ" настрашнѣ “ сждиши ҳві
Просимь :
Пръста чистжа прtѕЯ венжа качця нашж вци и при сно
Двы марї съ въ сѣми сте ми помѣнжвше, сами с€66 й дрoүг.
дроуга , и весь живи на хәү кӧх прѣдадимь : —
и сцієнникъ възглашєнїв , щедршта ми единороднаго
сна твоего. й пото , миръ въсѣм , и дїлки". възлювй мь дрoүгь
дроуга да єдиномыі сліє мы исповѣмы
моласи въ сєвѣ и гія свце. възюваАТА гӣ крѣпости
моа , ќь оңтарьжєнїв моє й привѣжите моє й извавитель мон. T
и овьёмь стал тако какож св " покръвена , пръ вѣе цѣлсүс
стын діскост и потомь стаи потiрь , икр трап€ ЗА
цѣлієтже и дїдкий шрарь свои вънѣиде има кр та мѣсто .
й тако възгласи двери Двери мядростія вънмЌмь . люїв
вѣрсуж въЄдиного ві, діаніже гле". стант “ деврѣ . станѣмь
съ страхо . вънмѣмь стов възношєнїв съ миршмь принёсити .
Семвже одакшнд гаємоу , їєрё възимаєть деръ сты по
малоувъзвышая гія. стыи стый крѣпкін стын Б€ съмртнє
помилоун на :
й того суво цѣловавь Фложи, взгласитжед сйцє вагть га
нашего її ќа и любы ва : горѣ ймѣинь срца.
вагодаримь га . дѓакже вѣшедъӣ ставь лѣвы А страны
ієра и сты А трапезы , поклонится тріщин.
тоже свиваєть дєръ й покрывала й полігаєть з сиё ва .
Сцієнни коүж€ pєкшоу , повѣднжж пѣснь пояща . –
300 ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. ГОРИ
възймаєть дѓаки ѕвѣздя" йоўдарива помалоу тріщи въ

дні косъ , и цѣловавь , полагать тя съ ёєрі.
и ми йошёстанеть десным страны , йаше оу во в рипйда,
прѓимс ” тя” въ ржкоу й стоить й вѣтрить надь стыми съвь
сѣцт" влгоговћинство како да не сад" мсүҳа или что таковкЇ
живWтнь . апре ли нѣ” рипйда , вѣтрить съ покрывало. єгда
жє възгласить срєнникь , примѣте падите, € мле" дїлки свои
u pарь ипока 30 €ть на стаи хлѣв . такожє и настЖА чаша. й
ёгда възгласиҳь твоа штвой , також показEять и швои
срєнникже и дїлки на стаа гдаже хоше“ срєнник .
сты дары поставлѣ€ть дѓакі вже има въ ржкоү рипидж
или покрывало , иприходи влизь сці єнника и покланѣжтся из вои
прѣ* стож трапезса , моляцієса въ севѣ , ќе оцѣсти ми грѣш
на го й помилсү таже главоү прѣклінь мало дїйки, и показсум
съсрарё" на стои дӯскосъ, гав. в ви како стан ҳаkѕь, и с е
нники ва вѣА настыимь хлѣвомь , гав" тихо . и сътвори о во
хлѣвъ съ’ичьстное тѣло ҳі твоего. дѓакі гав" амин, и пакыт
ге дѓаки , ва ви како ствій потїрь. и суцієнникъ вавѣл пакы
на сты иль потіре“ гле". А еже въчаши се и чьстни кръвь ха
твоего дѓаки слі . амин . и пакы поклзоұясъ своимь Фрарёмь
корпно на стал , глі. Біви йдвоа како : Сієнникже в вѣа й
й воа стый же хлѣвь истый потирь гле", прѣложкЇ и дX омь
твоимь стыі, гле" діакі, амин амин, амин . й множлише й
еще главя прѣклонь к стенниксу , йрёкъ помѣними віко
стки грѣшнагс. їереи помѣчетти гь въ въ цр твиси . и сте 3
Терва сльі шавь , прѣйде намѣсто иде пръ’вѣе стоиш . и въз€ мы
рипидж , пакы творить ако же пръ” кће, и егда възгласи сре
ний . Изрядно прѣстѣи чисти. въз€ Мь дїаконъ кадило кадить
т
стың дары й весь стын жрї вникъ, и пакы стане на мѣст
T
идкже стоише и поминае въ севѣ ктЇтWры храмоу й ёный
oүмершй ихже
аців слоүжи патріархь , гав гнце ёлико къждой ма въ
помышленїй, свъct* изакъса, о дроугомжє възглашени же в
въ пръв помѣни гӣ , пакы възглашаєть діакі имарё .
€ү4V"м їсу прtосцieннoмoү архієпїскопот великолго града
тръновл. ивъсѣма Блт гарі патріархот и сприносит вмь стыіА
IIРоскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У св. гоРИ 301
дары гви вбу нашємоу норъсемь сіңієнничьскомь чинѣ , осісени

сдръжавѣ , о повѣдѣ о прѣБАТвани вагочьстивомсу и хр сто
лювивомоу црю нашем їwaннoу шишмлноү и вагочьстикки
црици го марти о посоѣшєни ноткрѣплени хб столюбивый ewє мі
сизвавлєни плѣнень предьстоящи людей, йо
Афє ли нѣ патріарха , стоить намѣстѣ и дєже пръ'вке
ptxw, поминаёть игсумена и във врата й инкі живії їхже
самь хоце". Єгда же възгласи сренникъ . й дажь на единѣми
оўстыі , вівѣ€ ть ділкона дїлкиі жє поклонився ёмот исходи
вънѣй стане" пр **стыми дверми инабвычнѣ“ своємь мѣсті
поєже рёири сиренникоy. и давать мясти великлaгo вa , авЇє гле
діак , въса стым помѣнжкше , пакы и пакы мир гоу пї :
б принесенні й осі єнні чьстнымихь дарѣхь гoу помо
ЛИМСА :
како да чі колюв€ цъ ќз нашь , приємый въстыни й прѣнв нын

T
Имыслънки свои жеъ вника въвона вагояҳана, въспослеть
на мь вліть и даръ стго дҲа , помолимся :
о избавитися на Мь швъсккои скръви гнѣва и няждж
гбу помолимСА .
застапи сіси помилоун исъхрани на ве твоєї вигодатія :
късего съврт шена. Ста , мирна, и в€згрtіна , ога просимь :
Аггла мирна вѣрна наставника и хранителѣ дишамь и
тѣломъ нашимь , сүга просимь :
міть и поүшєнї € грѣҳо Мк и съблазни мь нашимь, оуга
проси Мь :
До крый и полезный дий амь нашимъ и мира късмот
мирі , оѓа просимь : —
прочєєлѣто живота нашего в мирѣ искончати
суга просим :
ХрістіанскиA KWHчины живота нашего сестрастны не -
постыдны мирны , и доврын @івѣть настрашнѣм сядиши хЁѣ,
просим.
єдиненів вѣры и причастїв стго дқа өспросивше сами
с€ вѣ и дрогь дроугоу, й весь живи на хоу вот прѣдадимь :
и сціённикъ възглашенїв , и спови на віку, люїв . бяє на
йже ёси на нё св . и пакы їерви. Ако твое 8 цр твон сила.
302 ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У єв. гоРИ
таже мирь въсѣмь. авї дѓаконь,

главы нашA гќи поклонимь. сєрєв прѣклонѣ€ ть иA самы
съ йными главя мало . Дондєже сщенникъ възгласить . Баготїж
и ціє дротами. и стоить дтакив въ севѣ молАса изри " очима
наїєрєа йєгда видить его простерша рацѣ , и възвиша стый
хаҡвь , ав'є възгасить вънмѣ“,
и срієнникъ възноса стый хаҡвъ , взглашать стаа
стытмь. и дїau сұ во къше станеть деснжя їерёл , Терёиже раз
дровивь стыи ҳлѣвь на четири части
и сё кънегда раздравлѣти ломится и раздравлѣется
агнець вя:їй л иимки и не раздраваће Мыти . йже късегда адо
мки и никогда же вживаємын, и дїйки показоул с шpapємь
на стый потирь гав. й плънӣ ва ко стжа чашм. и сенники
горнАА часть ВЪЗЕ Мь , творить сънєї кръста надстоя чашея
гаа . # сплънёнте стго дха . И тако вълагаєть тя", и діаќноу
рікшсү мин. приносить топлотя, йпринесь ті , глі" кътёрев.
виви како топлота. и срєнникъ oү во вявлѣ €ть тж. дїлкенже
дръжж лѣвся ржкож стый потирь, въ ливаєть теплотж доволно.
їєрєнж гіе излїнїв стго дї а. и дїлкив гіе. амйн , тажє поклон
ш€ СА корпно трци, помолится . и дїлкенъ oүві прѣподсакси
кртовиднѣ і раріємь своимь постоить тоў мало.
Сцієнникь жє съ твбрь къ дїaкoнoу поклоненїє й прощенів
йспросивь , възме" час стго хаҡва и раздѣливь надвоє . и єдинж
оувъ ча са ми възм" йдръжить въ длани д €сныя ржкы.
Дрoүгжя же чі въ зємь тойми пръ"сты тоже рякы
гав”. тихо къ дїіконот, пристжпи . и дїлкі оўво пристапль,
творить поклоненте съвъсѣцѣмь вагоговѣинствомь проса про
щєнїє йтлко пристапи. Сщенникже дань томсү єдинж чи гаєть ;
чьстное и престоє тѣло га и ва исса нашего їү ха прѣдаєтся
нсици дїаконсу въ оставленів грѣҳа й въжизнь вѣчнжа . й
дѓаконь ово цѣловдвь подавшжж ёмоү ржкж , й сцiєнника въ
лице, гає хє посрѣдѣ ні. cjiєнникь гіс ; иќ ивжде". й възiмь
даної ємoy, Wходить ка єдинои странѣ стKIA трапезы съзади,
и прѣклонь долоу гла вам и помолився й ре“ вѣpoүж гӣ й й спо.
вѣдеуж ако ты си х” снь ва живаго , съшёдки інвёь й къ
плъщься шдка стго ва ёже сісти грѣшникы , йуже пръвьи
ПРОскомидиЈА из зоГРАфског МАНАСТИРА У св. ГОРИ 303
см . Азъ, и , вечери твоєн тайннѣ н, дне сне вїін причастника

MA прѓимӣ, ней мам в тайны твоя врагш твоимь проповѣдати ,
ниловзанѓа ти дами како борда, няма ко развiнникь исповѣдорж,
помѣниMA
A
ги въ цр твиси. й конёчнѣе прирёкь. Ёже , данєвъ ск
й бсажєнї€ ВА Дєтми причищеніє стві твои таинъ гӣ, нӣ въисц
ленів дити й тѣлоу, й тако причіпаєтса йже въ ржцѣ дръжимжя
ЧА съ стрлҳомъ и въсѣцѣмь сці єнникже дръжмитъ
A
Ажє въземь стжж ча прѣкланѣеть
дч
главя прt° стоя трапезом .
й помолився й река прt pєна ай ті", причищаєтся тріщи @
него. ипосе", отстны свояже исці ённаго потi pt иже кържкоу
дръжи мої покрывалӧ оврысавь , и Јівънѣшныя страны стын
потїрь цѣлова вь , призвівав" и пакы дїдкшна гал дї аконе
пристАПИ. и присталь ипоклоненїє ка неМоу сътворивь , и
Профє не пакыт өспросивь, прикасаеса и тя" съ ни мь с цієнномоу
потїрю крупно й покрывалоу. и причАЦІастся и тъ” теб щи срце
глицису сирієнникoy , oнcицлдїакав причащается частнѣи й
стѣи кръви га и ва и сіса нашего it ха къ оставленів грѣхі
своимь и въжизнь вѣчнжж. тажє б врвісАвь йже въ ржкоў дръ
жимыі покрывало скож оустны же й стго поті"рѣ, поставлѣєть
на стѣи трапезѣ цѣлова въ й ті" і вънѣ повнѣ какоже и сје -
нникь , и посе . Самь орво дѓаконь въ зе"ржкама стыи дӯскост
йметлицю и потрѣклѣе" стал въ стыи потїрь състрахо йкъсt
цт" опасстві, кікб ни малоү чьсомоу остати въ стомъ дїcкock
йли и Шпадшоу оставитися. Симжє творимд дѓакона, сщенн
гав" ва годарна млтвж, таже сіңієнникь лъжиця въ срiєннын
потїрь въ ложиви й съёдинк" покрывало покрыівь самь оєво
дїлки възмё стый потїрь й овраці са къзопадії пoкaзoүж єго
къ въ нѣшнимь гле " съ страхомь в іємь и вѣром пристжпите
іщє вя дя " нѣцін хотире и причаститися , възме" стенники
ржкы дѓакона стый поті"рь причащав" их.. й сйцє вавить
люди възвратится . Мұє ли же нѣся", влвлѣ€ть люди діаконсу
дръжжшоу стый поті" рь гіл : сіси ќе люди свои и вави дбанів
твоє . Стoмoү жє потїрю поставленоу на ст ви трапезѣ въз€ Мь
сцiєнникъ oүготованное ёмоү клдїло й ві вив өїмїамь , кадить
стал тріщи гла малѣмь гласа . Възнесӣся на нь са ве и повъсен
земли слава твол , таже кадилниця очко въдi къдеснжж ржкж
304 ПРОскомидIIJA из зоГРАфског МАНАСТИРА у св. roPIt
діаку ноч. възлагаєтже и сці єнный дӯскось наглавж єго ймAщь

ѕвѣздая " съ покрывалы . Самжє срієнникъ въ земь въ ржкі стаи
пстирь глe къ севѣ тихо. Бівень ќь наш , въ зглашаєтже въ
слоухъ въ сѣмъ , въ сегда нинѣ й присно й въ вѣкы кћки.
пѣва ємсу же , дансплъ" HATCA oycтa нaшa . iiiнoCATь твои сіла
въ проскемидія , прѣдьйджшоу дакшнеу авӣ та ко. и ділки
оўво покадивь та икадилниця свеж Фложивь , исходить вънт,
и ставь на обычнѣмь своель мѣстѣ , глє . прсти приємше
вж тъвный стыіҳь прѣчистыхь Бесъмнътных , нк нкі й живи -
творціяхь хвь таинъ , Благодаримт га .
Засг.. пи сіси помилоүй , и съхрани на ќе твоєї влаго
дѣття :
писмо СВЕТОГА САВЕ од 1193 године
или
Уговор којим ЈЕ од СВЕТогОРАЦА ВУЛио ЗЕМЉУ ЗА ВИНОГРАД

хиЛАНДАРСКИ .
Пријатељском услугом г. архимандрита Леонида до

бисмо из Цариграда фотографски снимак горе споменутога
писма преко г. митрополита Михаила.
Има доста знака по којима се одмах види , да то није
ориђинално писмо него копија, преписана послије смрти св.
Саве , које је опазио већ иг. архимандрит Леонид. Тако
прво , преписалац помиње св. Саву као јеромонаха и ар
хијепископа , а зна се поуздано , да 1193 године , кад је
писмо писано , он за цијело није био архијепископ, а врло
могућно да није био ни јеромонах. Друго, по самом писању
излази, како напомиње г. архим. Леонид, да писмо није пи-
сано на крају XII него прије на крају XIV вијека. Треће
у припису на дну писма, гдје се спомиње , како је по смрти
св . Саве све учињено како гласи писмо, види се исти руко
пис којим је и остало писано, и свједочи колико да је при
јепис, толико доба кад је преписиван. Кад је, које упра
во године, пријепис учињен, не може се знати, али изгледа
да није врло на скоро по смрти Савиној, чим се могло уби
љежити да је он 1193 године био архијепископ.
По гдјекојим знацима мени се чини да је копију ову с
ориђинала преписивао какав Бугарин или Рус , а њих је
било у Св . Гори. Свједочанство за ову мисао налазим у
томе, што често долази у које је 14-га вијека најмање по
Гласник XXV . 20
306 писмо СВЕТОГА САВЕ од 1193 години
знато било у српских писаца. А и осим тога слова долазе

неколики русизми , који се никад не налазе у нашим ру
кописима сувременим овоме. Ево тих русизама : ко (три
пут ) мјесто кь или ка , полвдєнї8 , восток8 , Үєтвертого,
потокноуть мјесто српскога потыкноуть , огєнь и оцтвєр
ждаєм. Они су се лако могли омаћи преписаоцу навикнуту
на њих , кад је са српскога српски преписивао. Осим тога
ми се чини, као и да није писмо читаво, јер ми на садашњем
свршетку изгледа да клетвена формула обична у старим
нашим писмима и повељама није изведена до краја , а нема
назначена ни мјеста гдје је писмо написано.
До сада није ово писмо нигдје штампано. Мислим само
да њега спомиње Миклошић у својој књизи Monumenta ser
bica стр . 2 под VI и ако ово није „ actum de silva. “ Добро
је дакле , те та можемо објавити макар и по пријепису.
Што се тиче писма самог , рукопис је сићан и налив веома
тако званом брзописном писму, које се за Душана употре
бљавало у државним канцеларијама нашим. Осим пошљед
њега приписа који почиње ријечима Сін хрнсоваль и т. д
"цијело је писмо дугачко (простор заузет рукописом) 25
сантиметара, а широко негдје 11 а негдје 124 сантиме
тара , јер је најшире на врху, а на ниже се сужава .
Скраћених ријечи има врло мало и то врло обичних,
те смо их ми исписали цијеле ; гдје на крају ријечи нема
на крају послије сугласнога ни ъ ни ь , ту је слово било
надметнуто ; таких је слова било и у сриједи ријечи , али
смо ми све уписали у ред. Осим што смо побиљежили
интерпункцију и подвојили ријечи по данашњем обичају,
друго ништа ни најмање нијесмо мијењали , и тако се, и
што се тиче језика и правописа , сваки може слободно осло
нити на вјерност нашега пријеписа.
нисмо СВЕтогд САВЕ од 1193 годинЕ 307
Ево самога писма .

Више почетка с десне стране при крају има крст на
троуглу , оку божијем, као што је и на дну, и око њега у
косо из дна као два копља. Око тога су ова скраћења:
ур слай Ic. Хc. Її кi млр кр Б, која не умијем сва да
разријешим. Писмо гласи :.
Въ ние отija н снна н свєтаго доұха . Azъ смърєнын
ієромонах Сава, мнлостню Божією -архіпнскопъ сръбскін
нж сьвнює кръста наҳнаменавъ своєю роукою нпред
рекь пнсанно н подпнсано , съгласнє н нсповеданїє творя
кь вамъ Үьстнѣншнмъ отіємън Братнимъ монмь, прот8
н проYHм. Понеже потрєБавах место насаднтн вь нєм
лоҳнє , прїндох нь камъ Үьстнѣншни но Хрнстѣ ЛЮБовн
кашєн , тєБѣ жє нcкpьнѣншнн оYє н Брите о Хрнств
свештенонноYє кvр єксєєнє н проте Свєтыє Горн, н про
Үнмъ старієм Yьстнїнмъ каюїс'матаром, н моє прошем’є
въZвестнх нмолєніє окрых. Понежє кндѣв'ює нен
любовь мою н прывн ОБHYAHн съвьZристь н нє вьсхотѣсте
моє прошєніє прѣzpѣтн мн молєнїє ОБЄСҮьстнтн, сътско
сте се на то нарекостє датн мн мѣсто Лєдннно н әкрет'шє
внює Брьда лєжєрєє над монастырємъ Халнара мѣсто
Ү€стодрєв'но , съдръжен монастир свєтаго Днинтрів н
прѣдастє мн то на места став'є ноүсмотревшн нұєшнѣ
о томъ н окрoүжнашє тако. н єсть прѣдѣль сніє нмы.
Поуннать одсгор н до кон'ya места великого потока н
кь выстoкo8 zpнт, н раҳдєлнє ОБонх лежернх странъ
моєго лоҳни на места пока28є кь моєн стране са
да не прежде въсьпрнєхь од пред БНашег прота
їєромонаха кнр феоктиста н проYHх Үьстных нгамєнъ
н дрьжн тоє вьстor'ніє странн н выZходнты по вѣж
дн по вѣждн кo пoлядєнїв . н тaкo пaкн. Октєхє кл
20 *
308 писмо СВЕТАГО САВЕ од 1193 годинь
южнєн ҳрвоє стране на съходнты кь прнлєжеремя в€ лн

комоү потокоү н късходнть тогоҳн потока ко югоү н
доходнть даже до трєх потоYaijь , нoстaвлaмо два
потом'ца, свод€ cє мало кЬ zaпaдoү дрьжєнє се третіаго
потока , н вьс’ходнть т8ұн ұлпадноү страно дрьжє для
до положен'наго б нас камена съокрах прєдѣла на нем
жє крьсть нZъкласмо на десно предела, нєшє того 20
паднаго места се дрьжны страном мало , н преходнть до
драгого камена поставленого о нас второго прѣдєла до
ходи до кєлнког дела ко въстоY'нон ҳрєшє стране ндєже
прѣдель камена поставнcмo Блюдеує на Сєвєрь н на
ұлпад , н тогоҳн дѣла дела * дрьжєшє сводн с € пакы кь
восток8 ндоходн до Y€твертого камена , € гоже мн въсн
къдрoүүнс'мо. но того € твертога камєна доспева съ
против дрешн выстоҮноү стран8 окрахъ в€гю нмын ндєє
н тоқzн пєтн камень въ прєдєль положисмо , нӣ тордох
пакы доспева до к€лнкаго потока ни раzъдєлмє въ мале
оконхъ странъ ло ни фного мѣста, акожє рєхє се, ндєє
н шєсты каменъ въ прєдєлє постакнемо н одаєть до
великого потока ндєє поYЇсмо. Н такова мѣств опрѣ
Дєлєноү н преданоү мн касъ написан”ныхъ отырь н
Брати прот н проYн нгоүм'нн съгласнює
кь стрлнє правднієл'нон монастнра 74 таковое место
Благословена радн сєлнца оного номнумє пєртєр түрін
ста. € гдляє насаднт cє тон место съ Богомъ нинн н
стража нӧделнсте мн н кєлню вьд'двигнатн въ месте
томъ ндєє оснтатн стража єгда съ Богомь насаднт се
лоzїє. Такожден дzъ съглашам нсь монин , никогда жє
1
Хоће ли ове двије ријечи значити једна раrѕ , а друга mons
или су тријешком два пут написане ?
2 Двије се ријечи не могу прочитати , јер је био савијутак, па на
Фотографији ништа није изашло .
писмо свЕТоГА САВЕ од 1193 године 309
сьмоүтнүн се Блни'ннх нли кто вьс’хошєт орсєрн на по

трев8 дрьва нон ҳо огєнь (н)лн 4 травя сьвратн нон
коранє * БАНұь места нж (6) мн прѣдасте. Н токо ° рѣхом
€ гда лоҳї€ 684є кордн владНҮьствоүє нмъ , нмон страна
до живота нє потокноуть н БєzъБєд нѣ, н по кон'ijoү
живота моєго половнноү лоzia oүтверждаєм кєлїн моєн
свєтаго Савн БлHz Карєє єєраа ниє н нь өємєл
выZьдингохь , дроугоү жє половиноү нь сьворьноү урьковь
карєнскоү кь помень мнѣ. Аує лн кто кЬzox'тн прѣло
Жнтн пнсаннє нсъгласнє да нмат клетв8 . тні 4
отырь нїкєнскнх нда нмать клетвоү н мою грѣшега ієро
монаха Савн н онлостію Божією архіпнскопа афє кто
оовонхъ странь дрьне.
В лѣтѣ za ka Моєм. а. (6701 —1193 годннє )
+ (Око крста који стоји на троуглу, оку божијем,
стоје као два копља у косо полазећи из оног истог троугла
и на четири стране крста пише Інсоусь Христось царь
славн у скраћењима, за тијем у испреплетаном минејском
писму ово :)
Всѣхъ правовѣрѣннxъ кръстынъ моллБъHнк Сава
грѣшынын
Н по сьмрьтн кор Сайн арьхєпїскопа по негов8 рєхє
ння одьдад€ cє половина лоzia въ карєлх и драга поло
1
Било је само ли , па ми се чини по празну мјесту да је и изо
стало или изблиједјело те се на Фотографији не види.
2 У Даничића ове ријечи нема. Значи пак кестен, јер ја знам
да у Крагујевцу и данас кестен зову : коштањ, 2 п. коштања .
У Вука се у рјечнику налази коштан, али је протумачено да
је само herbae genus, а има и коштан, али у другом неком
значењу .
3
Ваљада гријешка мјесто тако.
4 Празнина колико за половину ријечи .
5 У овој ријечи предње і има сушти облик наше данашње јоте,
310 писмо СВЕТОГА САВЕ од 1193 године
Вння 8 Пнрьгь 8 к€лноү свєтаго Савн кожен опрѣдѣлн

преподобнѣнішн отырь наш. Прот кур феоктисть съ
прѣподобнымн нгамєнн .
Један прст ниже тога већ при самоме дну има ово :
Сін хрисоваль поYHнє съ горя внює Xoүлнарныл
монастира ӧ съБорьнога пата .
У БиоГРАДУ 8. СЕПт. 1869.
Исписао
Стојан Новаковић.
СРПСКА САБЉА , код КНЕЗА СЕРГИЈЕ
ГРИГОРИЈЕВИЧА голициНА .
(сд сликом).
Кнез Сергије Григоријевич Голицин, познати љубитељ

старина , који се труди око скупљања старина, не као ка
кав старинар, који сабира сваку стареж за то само, што
она није из нашега века, него као просвећени љубитељ
вештине, одарен светлим умом и скроз проникнут осећа
њем за красоту и изредност , има међу другим важним
стварима у свом музеју, и једну старинску заьрђану сабљу,
које судбина покривена је мраком непознатости ; он је до
бавио ту сабљу случајно од неког непознатог човека, који
му је умео о њој само толико казати, да је нађена у Ла
вову у неким развалинама старога гра, ића, а да је и њему
дошла случајно до руку, како год што је њу и кнез С. Г.
Голицин случајно спазио .
Она је дуга од балчака до врха 0,83 метра, а ши
рина самог ножа има 0,035 метра, облика је кривог, бал
чак (или држаље ) има гвозден, лакиран ; ножнице или ко
рице (црном кожом покривене) види се да су исто тако
старе као и сама сабља, оковка на њима са свим је проста
од старог заьрђалог гвожђа ; у кратко ни материјал ни из
рад те сабље не показују ништа особито, него преко свега
заслужују пажњу натпис и слика богородице са младенцем
на руци, што су на њој.
Натпис је овај: + Bь ниє опјан сннан свєтахо дяха
амнньf cємь крсьтомь повеждаю врахн нашн, који се на
312 СРПСКА САБЉА , код КНЕЗА СЕРГИЈЕ 'ГРИГОРИЈЕВІЧА голициНА
приложеној верној слици сабље видети може. И натпис и

слика богородице са цветовима и свећама испод ове, злат
ни су, изрезани на ножу, па попуњени златом.
Постарајмо се, да на основу облика правописа објас
нимо подрекло овог знаменитог споменика , и ради тога
разберимо сваку реч за себе :
Вь ; то што се у овом предлогу употребљава ьу место.
ъ , већ је знак српског језика ; ову замену налазимо посто
јано у свима словенским рукописима , писаним у Србији.
Од конца XII . века , кад се прво листине српске појављују,
слово постојано се употребљава без разлике и где треба
ти где има бити ь. Са временом слово то уступило је
место народноме изговарању и почело се замењивати са
словом а или са ои є , али од ових највише са и , то
особито стоји о концу XV-тог века , када у повељама већ

читамо ва ниє у место пређашњег нь ниє. На новцима цара
Стефана Душана Силног (краља од год. 1336 а цара од
год. 1347 до 1356) читамо Стефан нь ха Би Блговѣрнн
урь. На новцу Стефана Лазаревића , (деспота од год.
1389 до 1427) нь ха БА деспоть Стефань . (види Глас
ник друштва србске словесности књ. V.) У одломку еван
ђелија од год. 1279 -те штампаном у ХХ -тој књизи истог
Гласника , као што је прочитао Др. J. Шафарик, у после
словију написано је , вы ниє опја н сння н свєтого доұха,
у подлинику под титлама .
Држим за сувишно наводити више примера за овај
правопис, јер се они за цело налазе у свима рукописима,
у свима натписима (српског порекла), а дебелојер ъ находи
се у њима само по изузетку. У натпису на сабљи кнеза
Голицина слово т не налази се ни једанпут , што нас и
Склања на то да закључимо , да је тај натпис правио
СРПСКА САБЉА , КОД КНЕЗА СЕРГИЈЕ ГРИГОРІЇЈЕВИЧА голициНА 313
Србин ; а није га могао писати ни Рус ни Бугарин , јер

би ови писали по древном словенском правопису, нити би
Их на ту промену могло склонити народно изговарање или
обичај; јер у самом делу , у рукописима и натписима сло
венским, које су правили Руси или Бугари та се промена:
никако не налази.
мє. Други знак српског језика је замена носнога

слова я словом Є. Мајков (у историји српског језика на
стр. 439) праведно каже , да је ова промена постала пре
него што се развила писменост код Срба , и за то кад је у
Србији заведен књижевни словенски језик , онда су већ
Срби постојано, и без колебања у свом говору, замењивали
глас л гласом є. У српским рукописима постојано нала
зимо : ниє, прис€Zлю , ход€ ( у место ходять) кнежє, дєсєть,
мѣссија , €Zнка, мє, oть цємле, свєТн , светославь и т. д.
На том основу закључујем, да је само Србин могао напи
сати и овде є у место я. У натпису на сабљи кнеза Голицина,
већи део слова и истрт је , остала је само задња права
црта , коју треба приписати к предидућем ма не в сле
дујућем є.
ора . Правопис речи ора у место Жија исто је тако
својствен српским рукописима ; у снимку приложеном к
ХХ - тој књизи Гласника , а принадлежећем к рукопису од
год . 1279 -те, исто се тако пише ова реч.
н , не показује никакву својствену особитост, а о акцен
тима говориће се ниже .
сння. Трећи знак српског језика у овом натпису је
што се слово ы замењује са н ; које не само да није у овом
случају никако својствено руском изговарању , него је
напротив са свим противно малоруском изговору , који је
ту пао у другу крајност , те замењује у врло многим слу
314 СРПСВА САБЉА , код кнЕЗА СЕРГИЈЕ ГРИГОРИЈЕВИЧА голицинА
чајима глас н гласом ы , (као на пример : ходыты ,

голосыты , пысаты ). У српском језику и нема дебелога ы,
и за то као што се сад чини , тако се већ и у старим срп
ским рукописима тај глас свагда замењује гласом н. Ово
је управо својствено српском говору и служи нам као трећи
доказ да је тај потпис на сабљи писао Србин.
н као и горе.
свєтахо . У овој речи наилазимо на три особитости ;
прво облик слова В , овако О ; друго употребљено є у
место А ; треће слово xу место г. Што се тиче првога , то
је слово својствено древним српским , а преимућствено
босанским рукописима ; али у доцније векове употребљава
се и у руским рукописима , па и у самим штампаним књи
тама. ( Види снимке у делу : 0 времени происхождения
славянскихъ писменъ О. Бодянскаго, Москва 1855.) Али
домовина ове слике јесте Босна. Сличност тога оса
глагољским ш само је случајно; облик- овога в постао је
лаганим преласком из в , о чему нас уверавају и снимци
старих споменика. И тако облик в ако и није искључно
само српскога писма, ипак и не противослови никако нашем
потврђивању том , да је натпис овај писао Србин. — Друго,
употребљење слова є у место и јесте чисти србизам, као
што је горе показано. Треће, употребљење слова ху место
г , само то показује , да тај натпис није саставило какво
духовно лице , које не би било такав варваризам никако
учинило , него је сачињен каквим мирским невештим лицем ,
нарочито самим златаром или сабљаром , који је лоше
познавао словенски правопис. Исто така погрешка повто
рава се и у претпоследњој речи крахн. Али таку погрешку
не би учинио руски мајстор, за то што оваке погрешке ,
ако не проистичу из немарљивости и непажње , онда имају
СРПСКА САБЉА , код кНЕЗА СЕРГИЈЕ ГРИГОРИЈЕВИЧА голициНА 315
главни свој извор у народном изговарању , а руски изго

вор не само да не мења глас г (латинско h) на х (то
јест на латинско ch ) него напротив , одбацује придихање и
изговара г (латинско g .) Српском језику никако није свој
ствено ни г (као латинско h ) нити Х ; први глас он свагда
изговара као г ( латинско g ), а други савршено изоставља
и каже : єртєговина, ора, лад, ром (у место : хлад, хром).
Али у писму у страним речма латински глас ћ , који Руси
пишу са г , Срби свагда исписују са x ; на пример : хєрєг,
Хамсүрг ; таква замена гласа г (латинско h) у речима
свєтахо и врахн , могла је дакле бити учињена само од
Србина ; а то је с тим већма вероватно , што такове замене
каткад налазимо и у српским рукописима , тако на пример
у повељи војводе Сандала од год. 1410-те читамо : лахка
у место легка.
даха. Облик 8 у место oү , једнако се употребљава
у свима најстаријим рукописима , ма они којој породици
принадлежали.
амннь. Ова реч такођер се у свима правописима јед
нако пише .
семь у место снмь , и то је србизам , јер је творителни

падеж у српском : мојим и мојијем , тим и тијем. У садашњем
српском говору тога местоименија и нема , оно је било у
употреби до конца XIV -тог века ; у XV -том веку оно је
уступило место облику сан, а најпосле је са свим нестануло.
У древним српским рукописима замена слова н словом
€ , врло се често налази , као на пр. прнвѣжєшн, прїємь,
сматн , нспльнніє , мє у место мн , мєнь , и тако је
и овде у речи семь дошло €мь уместо нмь , и може се
узети као србизам.
316 СРПСКА САБЉА , код КНЕЗА СЕРГИЈЕ ГРИгориЈЕВИЧА голициНА
крстомь по словенски кръстъмъ ; у овој речи видимо

прелазак ъyo, које је сад својствено не само српском
језику , него се налази у кирилским рукописима свију раз
реда ; али је тај облик у српском језику тако обичан, да
се првобитни облик ъмь или вмь у најстаријим српским
рукописима никако не налази. Народно изговарање прео
тело је у овом случају са свим мах, (види : Мајков, стр.
589) дакле и у овој речи праведно можемо видети знак
србизма. Слово с после р на сабљи је јако истрто.
повеждою. Употребљење слова є у место * показује
само то да мајстор није познавао правила старог словен
ског правописа ; ак томе подобна замена слова в словом
€ у српским рукописима принадлежи к врло честим погреш
кама ; тако налазимо у њима : кєрынн, хтєннєць (хьткнЇємь )
Зд€ , дєломь , прєдєлєхь• тєлхь ; дв € сте , и стотинама
других подобних примера, (види Мајков, стр. 440) грєховь
(натпис на крсту краља Милутина од 1275 год.) Үлокєкoү ,
Вндєвь-тє , нєкєста , тєлєсє , нєдєлю ( види: Schaffarik,
Serbische Lesekorner. Pesth. 133. стр. 40,) и тако право
пис у повеждаю опет је доказ српскога подрекла ове сабље.
врахн , у место врагы. У тој речи имају две погрешке ;
прва је, што се употребљава ху место г , о чему смо већ
горе под речи свєтахо говорили ; а друго што је ну место
ы ; но то и јесте један од најважнијих знакова српства , у
ком и постојано се замењује и у изговарању и у писму,
словом н ,
правилно окончање винителног падежа мно
жественог броја на му српским рукописима врло се ретко
налази , него се обично замењује гласом на још чешће
гласом є. Тако у повељи царице Євдокнє од год. 1379
Налазимо : дарни дарове , враги и супостате , винограде.
СРПСКА САБЉА , код КНЕЗА СЕРГиле глигОРИЈЕВИТА голициНА 317
То замењивање в словом н после свију сагласника опет је

знак српског језика ; премда је оно после г , к , их
својствено и руском језику.
нашн у место натия. Носовни гласи у српском језику
не постоје, а нису у њему били ни у најдавније историјски
познато време ; има да се у рукописима и понегде нађе
написано , то се види , да и том Срби нису приписивали
значење гласа носовнога , то слово се постојано замењује
словом є , а ово опет често прелази ун ; на пр. стипінь,
нспндиторн, никнсізнхь (у место : ннуєйскіхь). Mа дакле
прелазак слова му слово ни не впадао у србизме , он је
ипак “могућан и понекад се налази у рукопису.
Најпосле ово употребљавање ну место и спада међ
највеће неправилности , које се не могу оправдати ни на
родним изговарањем , али се оно опет каткад налази , та
погрешка не говори за то , да је златар или сабљар био
родом Србин , али му и не противослови пресудно .
Акценти. У почетку ти знаци имали су своје опре
дељено значење , особито до ХІІ -тог века , али доцније
нарочито у XIV и XV веку почели су их писати без
сваког разбора и тамо где су имали место и тамо где су
били са свим излишни. Дубровачка и босанска писма и
повеље врло ретко имају те знаке и титле , у бугарским
писменим споменицима они се употребљавају са знањем и
познавањем њиховог опредељеног значења ; али у српским
споменицима стављају се често без сваке потребе.
Натпис на сабљи кнеза Голицина показује то , да је
писац употребљавао знаке без познавања њихове вредности,
аи то као да сведочи о том, да је то српски посао. Знаци
над т , у речи свєтахо , и над 8 у речи дяха постављени
су без сваке цели . Знак над н стављен је или да се
318 СРПСКА САБЉА код кнЕЗА СЕРГИЈЕ ГРИГОРИЈЕВИЋА толициНА
покаже дужина овог самогласног , састављеног од два

кратка , или за то, да би читалац могао разликовати два
слова која су врло налик једно на друго нин, и не ме
шати једно с другим ; ау овом натпису на сабљи знаци
над нимају само ово последње значење , а и то је преимућ
ствено својствено српским рукописима.
Век сабље. Ни метал , ни израда не могу нам помоћи
при опредељењу из ког је века та сабља ; само облици
језика дозвољавају нам , да можемо приближно рећи , да
је тај надпис састављен и написан у ХІV -том веку , а
вероватно у време дугих ратова против неверних агарјана ,
јер под знамењем крста могли су бити побјеђивани особито
врагови истога крста. Може бити да је ова сабља запамтила
бој на Косову и да је рђа на њој постала од турске крви
засушивше се на њеном ножу ; ваљда је ово само песничко
нагађање , али за што да себи не дозволимо овако пријатно
снивање !!!
У Варшави, у Марту 1868. Написао

Професор Варшавске
главне школе
Иван Паплоњски .
1
У нашем српском народном музеју при министарству просвете
и црквених дела налази се сабља овој овде описаној сасвим
подобна , по целом облику , по материјалу , по кроју како нож
ница тако и самог ножа ; само је на њој натпис други и показује
име деспота Вурђа Бранковића Смедеревског и годину 1428,
а та сабља већ је описана у Србском Бетопису ; дакле
судећи по подобности и ову овде описану можемо ставити у
прву половину хү-тог века . Др . J. ш.
ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА
СРПског УЧЕНог ДРУШТВА “
У години 1868 .
Прочитао секретар на скупштини Српског ученог друштва

30. Јануара 1869.
Поштовани зборе !
Од како друштво ово ради и скупља се на оваке
зборове, да на њима види рачун од своје годишње радње,
ниједне му године није било судбина , да то почне спо
меном тако тужним као што је ове сад . Ви знате, господо
да после несрећне и грозне смрти кнеза Михаила није,
било ниједног јавног збора српског у свему нашем на
роду , на кои се није поменуо спомен кнеза родољуба ,
и знате, да за то ваља тај спомен ca cтocтpyким осећањем
поменути овде , на огњишту кнежеве домовине , на збору
друштва , које свој први почетак води из времена првог
младићског пламтања родољубља кнежева. И ми дакле,
овако заједнички , чинимо свој део у току туге народне ;
а ја ћу се по журити , да у име одбора Српског ученог
друштва у прегледности покажем , шта је урадило Српско
учено друштво у 1868- ој години.
Како је изненадни несрећни догађај превинуо готово
у средини радњу нашу , и како је она управо таке врсте,
да је на њу најнезгоднијим упливом могла порадити узне
миреност , која се на све стране распрострла поменутим
догађајем , напрегнувши сву снагу народну на једно нај
потребније поље S
тако је и радња овога друштва за

неко време са свим стајала , и прекид јој тај није могао
нимало годити. Нема дакле сумње , да је радња наша
320 ПРЕГЛЕД РАДЊЕ и стАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА
испала ове године много слабија него што би испала,

да српски народ није снашла поменута несрећа.
Ове године држано је у Српском ученом друштву свега
25 састанака : 12 одборских, 5 историчкога и државвич
кога , 5 Философскога и Филолош . и 3 математичарскога
и jеcтacтвeничког одсека . Преглед те радње поделићемо
на пет делова , и тако ће се говорити :
І. Очисто књижевном раду друштвеном ;
ІІ. О старању за набавку или опис историјских и књи
жевних или уметничких споменика народних ;
ІІІ. О осталоме што је рађено ван књижевних посала
и освезама његовим с осталим друштвима ;
IV. Остању библијoтeкe , и
V. Оновчаном стању друштвеном .
І. "
У течају прошле године добило је друштво које од
својих чланова које од других књижевника ове књижевне
послове на преглед и издавање . Побрајаће се редом како
су прилози један за другим долазили . Тако :
Г. арх . Леонид из Цариграда , руски књижевник , по
слао је : а. Стара сриска иисма из руског манастира у св.
Гори. б . Типик или устав царске сриске лавре Хиландара
у Св. Гори , дела св . Саве , у препису . в. Опис београд
ске цркве у Цариграду.
Секретар Стојан Новаковић : а. Библијографију српску
новијег перифода књижевности од 1741 до краја 1867. б.
Прилога к историји српске књижевности III. чланак , у
коме је описан један стари свјетовни зборник ћириловски.
г. писац „ Описа Босне и Херцеговине “ : Мали дода
так к својему опису.
Г. Димитрије Стојановић : a Штурмову теорему, б.
Теорију најмањих квадрата.
Г. Стеван Тодоровић : Колико и каквих живописних
слика има у народном музеју и у топчидерској збирци.
г. Чедомиъ Мијатовић : а. Критику А. Васиљевића
„ Историје образовања код Срба “. б. дела Финансија сри
.1
ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА СРПског УЧЕИог ДРУШТВА 321
ског краљевства І чланак, који ради оновчаној системи

српског краљевства .
г. протосинђ. Ил. Руварац : а. О каталозима пейских
патријараха, б. Писмо шоследњег српског патријарха Вас.
Бркића (Петровића) о сплеткама грчким против српске
патријаршије у Пећи.
Г. Панта С. Срећковић : Зависе из кабларских и овчар
ских манастира у Србији .
г. Јорд Х. Константинов : Опис неких старина .
Г. јер. Богољуб Петрановић : Српске народне пјесме из
Босне и Херцеговине ( еиске пјесме старијега времена ) другу
књигу.
Г. Вук Врчевић: а. Другу књигу своје збирке народних
песама , б. Сриске народне пословице и друге као оне у
обичај узете ријечи, попуну такога истог Вукова дела.
Г. А. Васиљевић : Поглед на историјски развитак логике .
Г. И. Паилоњски , пољски професор из Варшаве : Опис
једне српске сабље из XIV века.
Г. А. Химфердинг преко пријатељских руку : При
праву за службу у бугарско- словенском преводу патри
јарха трновског Јевтимија.
Г. К. X. Ристић из Сарајева : своју збирку српских
народних песама.
Г. др . Милан Јовановић : Бијостатику вароши Београда.
Г. К. Невострујев , руски књижевник : Писмо Хиланда
раца московскому патријарху Јоасафу.
Неименовани из Босне ; Статистичке податке извоза из
Босне и Херцеговине, године 1867, у производима у ау
стријске земље .
Г. Паја Поповић учитељ пећски , реферат о једном
старом српском летопису.
Г. арх. Н. Дучић : чланак О српској општини у Трсту.
Г. Милан А. Петронијевић : Прву полу оних Душанових
диплома , које су писане на грчком језику и налазе се у
ман. св. Јована код Сереза.
Г. Милорад Поповић Шаичанин : Позориште у Срба.
21
Гласник xxт .
322 ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАНА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Нешто је од овога већ прегледано и пуштено у свет у

двема књигама „ Гласника “ за ову годину , нешто није
могло бити примљено , а нешто је на прегледу или чека
да се на штампа у Гласницима који ће се штампати у овој
години .
Што се тиче издања , ове године је друштво било у.
стању издати на свет ове књрге :
a. Две књиге „ Гласника “ XXIII и XXIV, у којима има
не мало 50 табака разнострука садржаја из круга науке
о народу нашем и животу његову .
б. Прву књигу Гласника 2 - ог одељења , у коме се
штампа грађа за новију сриску историју , а у коју су ушли
Протоколи шабачког магистрата од 1808—1812.
в. Сриске народне приповијетке понајвише кратке и
шаљиве. Збирку Вука Врчевића.
г. Српске народне игре које се забаве ради по састан
цима играју. Опис Вука Врчевића.
„ Гласника 2- ог одељења “ у штампи је друга књига ,
у којој су „ Саоменици о Шћепану малом “ а прпмиче се
крају и штампање још једног већег дела , које је ове
године прегледано и откупљено, а то је Стојана Нова
ковића „ Библијографија српска “. Од осталих већих по
слова одсек је књижевни прегледао и оценио Вука Врче
вића „ Збирку народних песама, “ утврдивши начела , по
којима треба штампати и ту и остале збирке народних
умотворина које су друштву на издавање послате .
II.
Осим тога књижевног рада , обично се друштво свагда

трудило , колико су му кад силе и прилике допустиле,
и око прибирања и познавања споменика историјскога
живота народнога , и око осталих наших књижевних ин
тереса . У овом одељку стоји на сваки начин на првом
месту питање о уређењу књижарске трговине и књижар
скога иромета , окојем у се лане у друштву овом започео
разговор , ио коме је и лане на овом збору проговорено
ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА 323
нешто опширније. Дужност нам је дакле , наставити ла

ску реч и у кратко казати овде : докле је на том питању
ове године урађено . сједне стране се у штампи све
живље признавало , да је уређење књижарске трговине
и књижарскога промета , (ако би се само нашао начин,
да се према користи и потреби удеси) , једно од оних
јединих средстава , којима се може подићи и унапредити
наша књижевност и којима се могу на њену корист упо
требати све оне привредне стихије и са стране публике
и са стране писаца , које већ стоје у народу , и сад се
њима игра случај, вијући их као ветар овамо онамо. С
друге стране су се јавила два предлога од трговаца, и ра
дило је и наше министарство просвете колико у његов
круг иде. Тако се о томе нешто говорило и предлагало
и у западној половини нашега народа, у хрватској штампи.
А последњих дана читамо у новинама , како „ Матица
Српска “ расписује награду ономе , во смисли најбољи
начин , по којему би се уредила ова ствар. Камо срећа
да је могућно (мислимо за обе стране , и за књижевну и
За извршну) одредити награду ономе ко би у живом послу
нашао и подесио најбољи начин . Осим тога је на истин
ском огледу учињено толико , да је један трговачки
предлог послан caмoмe друштву ( види Гласник ХХIV
стр . 309), који је друштво упутило министарству просвете ,
а министарству се такође јавио други предлог. Министар
ство је по томе било саставило комисију , да промисли
према оба предлога о условима , који би један пут дали
живота нашем књижарском промету, јер је јасно уверење :
да наша књижевност сад не стоји за то зло , што књиге
наше немају купаца, него што немају вештих издавача и
продавача , која би се старали о живок и добром промету.
Посао те комисије прекинуо је несрећни догађај од 29-ог
Маја. С почетком ове зиме саставио је садањи г. Министар
просвете нову комисију. Шта је та комисија урадила може
се видети у „ Србским Новинама “ од прошле године бр .
164, 165, и од ове бр. 1. Услед овога је висока влада
21
324 ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА
наша учинила једну олакшицу , укинувши већ сваку

фумручину на књиге и списе. Ми се уздамо да ће и штампа
припомоћи , да се ово питање што боље расветли , и да
се у овај мах учини све што је потребно — а потребна
је највише личност свесна послу , за узета за њ , личност
с добрим капиталом у рукама , а е истинитим патријот
ством у срцу .
У одсеку историјском поведена је реч и учињен је
предлог одбору , да друштво ово почне што радити за
описивање и снимање старих српских живописних споме
ника из манастира старе српске грађевине , као што су
Жича , Манасија и Љубостиња. Услед тога одбор је одлу
Чио , да се ове године одреди нека сума , која ће се на
То потрошити. Како ће пак према новом уређењу друш
твеном , по коме се већ ради , моћи ове нове године
започети штогод радити и одсек уметнички , томе ће
одсеку моћи бити међу првим бригама , да у овој ствари
потпомогне одбор .
Од књижевних послова треба на овом месту да спо
менемо предлог г. Јована Бошковића о издавању народне
библијoтeкe српских и хрватских писаца и преводилаца .
Предлог тај постао је овом приликом. Удовица пов. Јов.
Стераћа Поповића понудила је друштву на издање руко
писе поменутог књижевника. Г. Јов. Бошковић је износећи
пред књижевни одсек ову понуду предлагао , да би се
том приликом , ако би се друштво примило да изда те
рукописе , могла показати потреба и начин издавања
споменуте библијoтeке онако како изискује сувремено
стање наше књижевности и критичка изискивања , jep
није прилике , да ће то моћи учинити садашњи издавачи
наши . Овај предлог је само разматран у књижевном од
секу , и наређено је , да се одлука изрече онда , кад се
рукописи J. Ст. Поповића добаве на преглед .
Ове године друштво је набавило за свој архив старина
споменик , којему ће у потоња времена само расти знат
ност и занимљивост . Друштво се на име caстaрaло, те се
ПРЕГЛЕД РАДЊЕ и СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА 325
Фотографисала кућа у Београду , која је била доситијева

својана , и у којој је била прва богословија у Србији. Уз ,
два Фотографијска снимка наређено је , те је снимљен и
план од куће и опис израђен .
Не могавши доћи до преписа Живота деспота Стефана
од Философа Константина српског историјског дела
из XV века начином предложеним г. В. И. Григоровићу
којему се друштво лане тога ради обратило, друштво
је на ново замолило истoгa руског књижевника , да му
помогне не би ли дошло до тога дела .
Од биjографија својих чланова добило је друштво ове
године две .
ІІІ .
Од послова ван књижевности , ове године на прво
место долази радња око новог уређења друштвенога. На
данскоме главном скупу сам је одбор имао запитати
друштво за измену једнога чланка из уређења , који је
сметао развијању радње друштвене. На то је један ре
довни члан предложио још гдекоје измене , и услед тога
је скуп одабрао између себе комисију од шесторице , ко
јој је наложио , да претресе и на скупу предложене из
мене и у једно цело остало уређење, заједно са послов
ником. Даље је наређено на скупу, да ће на састанке
те комисије моћи долазити сваки други од редовних чла
нова , и препоручено је комисији , да израд свој поднесе
скупу на претрес. По што је комисија свршила свој за
датав , одбор је наштампавши предлог , и пославши га
у напред на промишљење свакоме редовном члану , сазвао
опет скуп , који је на два састанка претресао уређење
друштвено , оставивши да израд пословника претресе
пошто врховна државна власт одобри уређење. Уређе
ње је високо наместништво кнежевског достојанства у
Србији 3. Јануара ове године узаконило , и по њему се
ове године већ ради у друштву овом. Тим се новим уре
ђењем круг радњи друштвеној знаменито раширује, и у
много прилика олакшава те се надамо, да то не ће
326 ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШтва
остати без утицаја на пословање друштвено. Још је оста

ло , да се на друштвеноме скупу према новом уређењу
прегледа и спремљени већ предлог пословника , које ће
доћи на ред још на данашњем скуру .
Што се тиче откупа чланака , одбор је смислио неко
мерило , да би се правде ради одвојили особитији посло
ви , и да би се на мање вредним пословима уштедело
што за одлична дела која друштво може добити на из
давање . Наређено је на име : да се при оцењивању од
ређује откуп по табацима само за чисто ориђинална дела
за која се зна да треба више трошкова и труда , давле
само за праве на учне расправе, а за остало да се од
ређује откуп одсечном сумом, као што се и пређе ра
дило . У историчном одсеку донесена је о томе и така
одлука да се за критике примљене у Гласник не дају
награде. Одбор није могао ову ствар узети као одлучену ,
него мисли, да треба да је одлучи скуп. Тако је поднео
то питање и другим одсецима на претрес , и одсек Фи
лолошки и jеcтacтвeнички изјавили су, да се критика
не може никако избацити између књижевних послова који
се плаћају у овом друштву .
Од свезе с осталим Словенама ове године је српско
учено друштво имало прилику, да се одзове браћи Че
сима. Кад су браћа Чеси ове године правили велику
светковину, полажући темељ своме народном позоришту
у Прагу и напіе се друштво одазвало позиву њихову,
и послало на светковину свога редовног члана г. Ми
лана Кујунџића као заступника . Другом приликом одбор
је у име друштва честитао славноме чешком jеcтacтвe
нику дру Јану Пуркињи његову славу , што ју је не давно
славио након педесет година како је доктор медицине ,
управо како је пошао на пут научнички. Поздрави браће
Чеха залога су нам за топлу љубав , с којом су тамо
примљени наши одзиви .
Од чланова које смо лане изабрали , смрт нам је угра
била славнога Немца словенисту и Филолога дра Августа
ПРЕГЛЕД РАДње и cТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА 327
Шлајхера , човека који је врло много заслужан за науку

о језицима словенским. Нека му је вечан спомен ! Од
пређашњих чланова преминули су ове године још почасни
чланови Борђе Tпрић директор гимназије крагујевачке
и Лазар Арсенијевић Баталака .
Од забаве би било да се спомене овде и куда се од
стране друштва разашиљу књиге које издаје ово друштво,
јер би се одатле видело , на које се стране разилазе
књиге наше ; али како се спремамо , да то на згодном
месту у Гласнику наштампамо , споменућемо само оне
дружине и заводе , за које је ове године наређено, да им
се друштвене књиге шаљу , те је свуда већ и послано,
тако : Читаоницама : у Неготину , у Сенти , у Лозници
( „ Подринској слози “ ) и у Алексинцу , за тим : српској
омладинској дружини у Загребу , Русинскоме читаоничком
друштву у Лавову , неколиким школама у Старој Србији,
нешто школама у Босни , српској школи у Карловцу у
у Хрватској , реалци у Алексинцу , и „ Побратимству “
дружини у нашој великој школи.
Од свезе са страним друштвима прихватило је пону
ђену свезу Чешко учено друштво у Прагу , која је још
дане на скупу одобрена , и одбор је и од њих примио
њихове и њима послао друштвене књиге . Ове године од
бор је понудио свезом Друштво Матице Словенске и
Друштво св. Мохора у Целовцу и Друштво љубитељеј
јестествознанија у Москви. Од Матице Словенске одбор
је и примио књиге и послао јој друштвене , од друштва
љубитељеј јестествознанија добио је повољан одговор, а
друштво св . Мохора још се није јавило. Све три те свезе
- поднеће се данас скупу на потврду.
ІҮ .
Сваке године се обично с овога места објављује , који
су родољуби поклонима својим умножили збирке дру
штвене . Ове године ћемо набрајање имена књига изо
ставити , будући се обично то само штампало, и будући
328 ПРЕГЛЕД РАДЊЕ и СТАЊА СРПСКОГ УЧЕНог ДРУШтва
се имена даровалаца књига свагда у новинама и у Глас

нику штампају у протоколима оних састанака на којима
су пријављени одбору.
Међу добротворе своје друштво је срећно да ове
године може уписати и владику ђаковачког , врсног
југословенског мецената Бурђа Јосипа Штросмајера, који
је друштву поклонио 100 дук. ћес. За тај је поклон у
одбору одлучено , да се овде на скупу сврши , на што ће
се употребити, да ли ће се т. і. у обични доходак уврстити ,
или ће се на какву особиту задаћу књижевну употребати.
Од својега дојакошњега председника г. намесника Ј.
Гавриловића , свагдашњега пријатеља и врснога потпо
магаоца овога друштва , добило је друштво осим одлич
нога поклона у књигама који ће се ниже споменути , још
собни намештај , који до сад није имало . Од гг. тутора
његове светлости кнеза Милана , добило је 60 ком. књиге
„ Богомили “ да их на своју корист метне међу остала
издања своја што су за продају.
Од историјских споменика друштво је ове године
добило само два писма из времена првог српског рата на
Турке и то од г. Ант. Алексића и г. мајора В. Сте
Фановића .
Од г. Милоша Поповића уредника „Видова дана “
добило је друштво у рукопису пет Философских дела
Аврама Мразовића.
У књигама умножена је поклоном друштвена библијо
тека са 607 свезана , међу којима сам поклон г. намесника
J. Гавриловића износи 343 свеске .
Даље су послала друштву своје књиге и ова друштва
или корпорације : Матица Српска , Царско мин. просвете,
Југословенска академија знаности и уметности, Норвешки
университет у Христијанија , Млетачки краљевски инсти
тут , Берлинска академија наука , Бечка академија , Ду
жичко- српска матица , Царска руска академија , Краљ,
чешко учено друштво , Руско географско общество .
Пољско учено друштво из Кракова , Панчевачка реалка,
ПРЕГЛЕД РАДЊЕ И СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА 329
Новосадска гимназија , Словенска љубљанска Матица,

Царско бечко географско друштво , и Хрватско-словен
ско господарско друштво. И њих смо побројали редом,
како су нам од којега прилози стизали.
ү.
Што се тиче новчаног стања у прошлој години стајало

је Српско учено друштво овако :
А.
Прихода било је :
1. Готовине од прошле године 6935
217,
2. Од књижарнице В. Валожића за
продају Српских народних
песама 2849 20
3. Државне помоћи на вршење дру
штвенога задатка 30000
4. Државне помоћи на плату се
кретару 3080
5. Прилог владике Б. J. Штросмајера 6000
6. Прилог А. В. Богића на споменик
Ф. Вишњића. (остављен на чување) 60
7. Од продаје друштвених књига у
књижари в. Валожића од Митро
ва -дне 1867 до Митрова-дне 1868 4043
8. Од непосредно продатих књига 79 Я
СВЕГА 53047 гр . 37,

Б.
Расхода било је :
1. На откуп дела и чланака и по
путнину . 19098 30
2. На штампу 11294 20
3. На набавку књига , намештаја и
других потреба • 28 10
4. На повез књига 3871 30
330 ПРЕГЛЕД РАДЊА И СТАЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА
5. На препис историјских писама, про

токола , помоћ секретару и уре
ђивање библијoтeкe 771
6. На плату секретару 3072
7. На плату момку 2484
8. На експедицију , пошту и телеграме 1829 31
СВЕГА 45242 1
Кад се од суме прихода у 53047 гр. 37 4 п. ч.
одбије расход у суми . 45242 2 1 я
претиче у готовини за 1869 7805 36 ) 1. 9.

-
РАДЊА СРПског УЧЕНОГ ДРУШТВА.
Девети састанак одбора.

23. Октобра 1868.
Били су : члан 2. архимандрит Сава као заменик председников, г.
М. Рашковић и секретар Стојан Новаковић .
Бр. 110.
Секретар подноси дело : „ Српске народне пословице и друге
различне као оне у обичај узете ријечи“ које је покупио као попу
ну истога таког Вуковог дела и друштву на издање и откуп по
нудио г. В. Врчевић. Одлучено је , да се дело пошље на преглед
и оцену одсеку за науке књижевне.
Бр. 111 .
Секретар подноси као наставак пређашњих чланака свој
прилог за Гласник „ Прилози к историји српске књижевности ПІ.
Један стари свјетовни зборник Кириловски. По рукопису 17-ог в.
из библиотеке Срп. уч. друштва . “ Упућује се на преглед и оцену
одсеку за науке књижевне .
Бр . 112 .
Секретар подноси од ред. члана Чед. Мијатовића прилог
за Гласник „ Финансије српскога краљевства . “ од којих је овде
прва студија , 0 новчаној системи српскога краљевства . Одбор
наређује да се то упути историјском одсеку на оцену .
Бр. 113 .
ки ељ ки
Српс учит пећс г. Пајо Поповић шаље исписан са
држај једнога старога српског летописа који се налази у Пећи

у приватним рукама . Упућује се на преглед и оцену историј
ском одсеку .
332 РАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА
Бр . 114.
Секретар подноси од г. архим. Н. Дучића као прилог за
Гласник саставав „ 0 српској општини у Трсту “ који се на прег
лед и оцену упућује одсеку историјском .
Бр. 115.
На писмо проте карловачког г. Николе Беговића одлучи се,
да се библијотеци српске школе у Карловцу пошљу и сва доса
дашња издања овог друштва , и да им се од сад редовно шаљу.
Бр. 116 .
Сек рет ар јав и , да се у дру штвеноме складишту књига нала
зи на стотине слика свију југословенских грбова, која је дата у
прилог једној књизи Гласника , него да би требало одредити цену
па пустити у продају , јербо би се веома куповало . На то буде
одлучено , да тим грбовима буде цена 4. тр. чарш
Бр. 117 .
Нареди се , да се познатоме лицу у Босну за потребу та
мошњега народа пошље на поклон по 10 комада Српских на
родних приповиједака и игара.
Бр. 118.
Нареди се, да се од оно мало ексемплара „ Српских народ
них песама из Босне и Херцеговине Б. Петрановића “ један ко
мад пошље као поздрав на поклон г. Сигфриду Каперу превод
нику наших народних песама на чешки и немачки , јер је од
бор разумео , да г. Капер ове збирке нема .
Бр. 119 .
г. председник Ј. Гавриловић јавља друштву да су г.г.
тутори његове светлости кнеза Милана м. Обреновића IV . од
редили , да се 60 комада књиге дра Б. Петрановића о Богоми
лима предаду Српском ученом друштву . Одбор примајући тај
дар са захвалношћу нареди , да се књиге ставе међу друштвена
издања која су за продају и да је цена комаду 8 гр. чарш.
Брј 120 .
Управа државне штампарије шаље рачун за штампање Срп
ских народних приповиједака и игара В. Врчевића који износи
РАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШтва 333
5164 гр. 5п. пор. Наређује се да се исплати приходом од про

даје тих књига.
Бр . 121 .
« Будући је омладина из Руме давши беседу с игранком на
корист српског народног позоришта , послала друштву програм
и позив , то се бележи у протокол .
Бр. 122.
Управа реалке из Алексинца моли друштво да јој своја из
дања циље. Одлучи се , да се то учини , али да се почне Глас
ником новога реда.
Бр. 123 .
За регистрирање протокола Српског ученог друштва од по
четка новог реда 1864 до 1868 године одлучено је, да се може
издати 180 гр . чарш .
Бр . 124.
Секретар јави да ваља одредити цену Гласнику ХХІV. који
ће скоро готов бити, и одреди се да остане пређашња цена од
6 гр. чарш.
Бр . 125 .
Секретар прочита писмо председника г. J. Гавриловића
којим друштву на поклон шаље намештај и то :
једно канапе ,
два фотеља и
шест столица тапецираних
и уз то један портфеъ за потребу секретарску.
Одбор примајући поклон са захвалношћу нареди , да се
ствари у инвентар друштвени заведу , а да се г. председнику
пошље писмена захвалност на овом поклону.
Бр . 126.
На предлог секретарев одлучи се, да одбор угоди свезу из
мене књижевне са
Матицом словенском у Љубљани,

Друштвом св . Мохора у Љубљани и
Руским обществом јестествознанија у Москви,
и да се то после предложи на потврду скупу друштвеном .
Бр. 127.
Како председник одсека за науке историјске није могао доћи
на састанак , то секретар из протокола прочита шта је рађено
на последњем састанку тога одсека. Тако одбор одобри, што је
у одсеку одлучено , да се чланак І. Срећковића , 3аписи из мо
настира Кабларских и Овчарских “ наштампа у Гласнику и да се
за њда г. писцу з дук . цес. од штампана табака.
Бр . 128.
Исто тако се одобрава , што је у одсеку одлучено , да се на
штампа чланак г. и. Паплоњскога о српској сабљи из XIV в. и
да се та сабља по посланом снимку литографише .
Бр. 129 .
С учешћем одбор прихвата бригу од сека за описивање и сни
мање старих српских живописачких споменика из манастира ста
ре српске грађевине као што су Жича, Манасија и Љубостиња.
С тога се остави да се о томе на коме од будућих састанака
одлучи што стално , јер и тако ствар није за хитњу .
Бр. 130.
Одбор одобрава одлуку одсека о рукопису Пауна Јанко
вића Баће, и секретар јави да је ималац узео рукопис натраг.
Бр . 131 .
Председник одсека за науке литерарне јавља да је одсек
одлучио да се нови препис „ Хиландарског типика Св . Саве “
који је друштву послао г. архимандрит Леонид наштампа у
Гласнику , које одбор одобри , наредивши да се г. писцу у име .
награде посебице отштампа 100 комада .
Бр. 132 .
Одбор одобри што је у одсеку књижевном одлучено , да се
песме народне г. К. X. Ристића даду преписати на посебне лис
тиће и да се посао повери преписивачу који би знао пазити све
што треба редакцији и могао поредити ову збирку с осталима .
Пристајући на ово одбор одобрава, да се може из касе
издати на то потребни трошак.
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНог ДРУШТВА 335
Бр. 13.
Сокретар подноси књиге које су друштву дошле на поклон
или у замену :
1. Од председника г. намесника Ј. Гавриловића :
a. Д. Б. Јовановића Административне и судске власти . Не
колико црта из путних бележака по Немачкој и Швајцарској.
6. Le système fédératif dans l'empire ottoman. Par J.-B.
Paris 1868 .
в. Југословенско помрачење или смрт кнеза Михаила. Напи
сао Љубомир Даниловић. І. Београд 1858 .
2. Од г. Благоја Стојадиновића правника „ Пѣвднію црно
горску и херцеговачку, сабрану Чубромъ Чойковићемъ црногор
цемъ. Лајпциг 1837. «
3. Од краљ. пруске академије наука Monatsbericht. За Мај,
Јун , Јул 1868 .
4. Од г. Анатолија Богданова члена общества любителей
естествознанія његово дело Матеріялы для антропологіи кур
ганнаго періода въ Московской губерніи . Москва 1867.
5. Из Панчева од реалке Fünfter Jahreshericht über die kais .
königl. Oberrealschule in der Militärgrenz - Communität Pančowa
für das Studien -jahr 1868. Wien.
6. Од гимназије новосадске њезин први програм 1867, школ
ску годину .
7. Од издаваоца г. Андрије Станковића : Беседе светога
Василија на шестоднев. Превео епископ Гаврило . Београд 1868 .
Прочитано и потписано на десетом састанку одбора 27.
Новембра 1868 .
Седница одсека природословно-математичног.
Држана 7. Новембра 1868.
Били су : председник М. Рашковић ; чланови : др. Медовић, Јоси
мовић, Ј. Панчић, М. Г. Панић, др. Ј . Валента.
1. Г.Г. чланови Јосимовић и Панић подносе извештај и
мњење о спису г. д. Стојановића ! „ Штурмова теорема “ с том
препоруком , да друштво прими исти у свој Гласник и награди
писца са највишом наградом која постоји за оригинална дела

почем је састав такови кога до данас нема ни у туђој а камоли
у нашој литератури тако потпуно , коректно , и савесно 10 .
црпљена , па да је доиста знатии добитак за нашу литературу .
Решење : одсек усваја у свему мњење речени референта.
2. Члан г. Јосимовић подноси састав г. Д. Стојановића : „ Те
орија најмањих квадрата, коју је он већ прегледао и о њему
своје мњење писмено прилаже. Решено : да се преда г, члану
Панићу на преглед и мњење које по том да он одсеку поднесе.
Седница IV одсека за науке историјске и државне.
Држана 13. новембра 1868. год. у Београду.
Били су : председник др. М. Спасић, члан и деловоў М. В. Мили
Кевић, и чланови : др. Н. Крстић, др. Јан. Шафарик , Јован Мари
новић , М. А. Петронијевић, Рајко Лешјанин и Пантелије Срећковић.
Бр. 20.
За чланак г. Чедомиља Мијатовића : „ Финанције српског
16
аљевства . Политично -економни огледи , би наређено
да га прегледају и одсеку свој суд о њему јаве редов
ни чланови : г.г. Јован Мариновић и др. Јан. Шафарик .
Бр . 21 .
Учитељ из Пећи г. Пајо Поповић јавља да има тамо у
неког човека нека рукописна књига , окојој нешто има и о
српској прошлости и шиље кратке исписе из тога. Наређено је
да се секретар друштва пусти у договор с тим учитељем о тој
ствари .
Бр . 22.
Одбор шиље састав г. архимандрита Н. Дучића „ C српској

општини у Трсту. “ Наређено би, да се састав тај прочита и од
секу свој суд каже редовни члан, др. Никола Крстић.
Бр. 23 .
Редовни члан, др. Јанко Шафарик, јавља да је прегледао
онај састав о Босни , који је преведен из франп. Монитера
РАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА 337
(№ 13 одсека) и изјављује, да нема у њему ништа ново, не

познато, те да би вредно било штампати га у Гласнику.
На то би одлучено да се тај извештај и не штампа.
Бр. 24 .
Председник др . М. Спасић јавља, да је оне податке о трго
вини у Босни и Херцеговини с Аустријом предао статистичком
. одељењу, а за Гласник нису никако . Узето на знање..
Бр . 25 .
Редовни члан , г. М. Б. Милићевић јавља, да је прочитао
» писмо инока хиландарских Рускому натријарху Јосифу 1669 .
године “ , и налази да се оно може хранити у архиву другітве
номе , али не мисли да је вредно штампати га у Гласнику .
Усвоји се суд члана референта. .
Бр. 26 ,
Редовни члан г. Милан А. Петронијевић јавља, да је пре
вео прву полу оних Душанових диплома , које су писане на
грчкоме језику, а находе се у манастиру св. Јов. код Сереза
у планини Менавеју, на што би одлучено , да се и превод и
оригинал тих докумената штампа у Гласнику ; редовноме члану
г. М. А. Петронијевићу пак који је овај превод учинио без
икакве накнаде, одсек се осећа јако захвалан.
IV састанак одсека за науке моралне, језикословне и

литерарне .
15. новембра 1868 .
Били су : председник одсека г. архим. Сава ; чланови : г.г. С. Сре
теновић, Јован Бошковић, Милан Кујунавив и Стојан Новаковић, и
деловоf г. Милорад Поповић Щапчанин.
Бр. 13 .
Предузме се саслушавање реферата о В. Врчевића збирци
Српских народних песама . “ Г. М. Бан је, не дошавши на саста
>
нак, послао свој суд на писмено ; г.г. Јован Бошковић и С.

Сретеновић кажу усмено шта су имали, аг. Милорад І. Шап
Гласник ҳXV . 22
чанин прочита што је нашао. У главноме се слажу сва четири

референта, а то је ово . У збирци је заступљено последње доба,
управо распадање наше јуначке поезије. То се види често и
по материјалу а свуда по схватању и погледу поетском који
се исказује у овој збирцп. С тога има врло много песама које се
не могу штампати. Осим тога налази се много песама које су
с незнатним променама већ штампане у досадашњим збиркама
наших народних умотворина. У гдекојима опет рецитује се у
стиховима какав догађај помесни, где се као у добро познати
калуп пређашњих песама само мећу нова имена и дела. Тако
су у знатном делу тих песама заступљене већином слабе стра
не, као што је и природно да оне изиђу на светлост у време
распадања, Али сва четири референта слажу се у томе , да
пма у све четиріш књиге по неколико песама које би се могле
пажљивом руком штампати, и да би стога вредно било ода
брати пз све четири књиге у једну оно што ваља. Одсек на то
пристане , и како ће скорим приспетії приређивање и збирке
народних песама К. X. Ристића ; то се одлучи, да се онда
поведе реч о издавању те обадве збирке и да се избере члан
коме ће се тај посао поверити.
Што се тиче откупа, како је једну књигу г. В. Врчевић
друштву поклонно , одредII се за остале 30 дук. ћес.
Бр . 14 .
Збирка народних песама г. Б. Петрановића буде предата на
преглед редовном члану г. Милораду Поповићу Шапчанину .
Бр. 15 .
В. Врчевића дело : „ Српске народне пословице и друге у оби
чај узете ријечи “ предају се на преглед редовном члану г. Ми
лану Кујунџићу.
Бр. 16 .
Чланак Ст. Новаковића „ Прилози в историји српске књII
жевности. III. Један стари свјетовни зборник ћириловски. По
рукопису XVII в. из библ. срп. ученог друштва “ предаје се
на преглед г. Сави Сретеновићу.
Бр . 17.
За препис А. Хиљфердинга старог бугарског рукописа
„ проскомидије “ у преводу патријарха трновског Јевтимија,
који је сад редовни члан С. Сретеновић пропратио записком од
лучено буде, да се у Гласнику наштампа (види 63 број ово
годишњег одбора. )
Бр. 18 .
Прочита се и узе у претрес предлог редовног члана г. J.
Бошковића о критичком издању дела Јована Ст . Поповића . После
дужег разговора о народној библиотеци наших писаца за коју
би тим издањем требало дати углед, о начину бирања писаца
и одбирања дела њихових, о начину издавања и т. д. одлучи се
што се тиче Јов. Ст. Поповића , да се прво пише г-фи Јелени
Поповићки , да она друштву рукописе на преглед пошље, па
да после изрече коначна одлука о тој стварії.
Десети састанак одбора

27. Но бра 1868.
Били су : арх. Сава, као заступник председника , г.г. чланови : М.
Спасић и М. Рашковић и секретар Стојан Новаковић.
Бр. 134,
Председник одсека за науке природословне и математичне
јавља , да је у одсеку прегледан г. Дим. Стојановића чланак
„ Штурмова теорема “ и да је по веома похвалном одзиву г.г.
референата одлучено : да се г. писцу чланак у Гласник прими и
са 10 дук. ћес. од табака награди .
Бр. 135 .
Исти председник јавља да је на састанку предан одсеку дру
ги чланак г. Д. Стојановића , којему је наслов „ Теорија најма
њих квадрата , II да су му одређени референти .
Број 136.
Исти предсе дник јавља за додатак к опису Босне да је
нађено да није вредно да се у Гласнику штампа, јер све што
се казује добивено је из друге руке и по казивању .
22 "
Бр. 137.
Председник одсека за науке историјске и државне јавља ,
да је прегледан у одсеку из 1Монитера “ преведени чланак о
Босни и да је одлучено да није за штампу .
Бр. 138.
Исти председник јавља, да су прегледани статистични по
даци о трговини у Босни прошле године, па да је за њих од
лучено, да нису за „ Гласник. «
Бр. 139 .
Исти председник јавља за „ Писмо инока холандарских
патријарху Јосифу “ да је одлучено да се не штампа у Глас
нику него да се стави у архив друштвени.
Бр, 140.
Исти председник јавља, да је у одсеку редовни чл . г. Мил .
А. Петронијевић поднео преведену с орифинала прву полу
оних Душановніх диплома које су писане на грчком језику и
налазе се у манастиру св. Јована код Сереза. Одсек је на
то одлучио, да се превод заједно с орифиналом штампа у Глас
нику, подбор то одобрава.
Бр . 141 .
Исто председник јавља, како је у одсеку у начелу одлу
чено, да се за критике које би биле примљене у Гласник не
даје ипкаква награда . Како би требало да у томе и остали
одсеци на исти начин поступају, одбор нареди да се то има
прво на претрес поднесе , па да се после може цела ствар
пред скуп изнети, јер одбор није властан за читаву врсту
умних умотворина одлучити да им се одузме што се свима
осталима даје.
Бр . 142.
Председник одсека за науке језикословне и философске јавља,
да је у одсеку прегледана збирка песама г. В. Врчевића, која
износи четири књиге и да је по извештају 4 референта одлу
РАДЊА СРII ског УЧЕНог ДРУШТВА 341
чено , како да се та збирка изда и да се откупи са 30 дук.

ћес. Одбор у свему одобри што је у одсеку наређено .
Бр. 143 .
Исти председник јавља, да је у одсеку одлучено , да се у
Гласнику штампа препис старог бугарског рукописа о проско
мидији који г. А. Хиљфердинг послао , које и одбор у својш.
Бр . 144. .
За предлог г. J. Бошковића о критичком издању дела Јов.
Ст. Поповића , којим би се поглавито ишло на то да се покаже
углед издавања народне библиотеке српских и хрватских пи
саца , одлучено је у одсеку да ће се о њему већање наставити
и крајња одлука изрећи онда, кад се нештампани рукописи до
баве и прегледају. Одбор одлучи, да се то учини .
Бр. 145 .
Прочита се писмо г. Министра просвете и црквених дела од
14. овог месеца № 4476 којим шаље буџет Српског ученог
друштва за 1868 годину , за коју је код мин. финанције кре
дит отворен. Наређује се касиру да новце из касе дигне и за
веде их у друштвени доходак од 1869-те године. Сума будета
износії 15.440 гр . пор.
Бр. 146 .
Прочита се писмо г. Министра просвете и црквених дела од
12. Новембра № 4455 скојим шаље друштву поклон владике
Б. J. Штросмајера у 100 дук, ћес. намењених Српском уче
ном друштву , за које племениті даровалац вели : „ да је радом
својим пуним правом стекло велико признање у народу на
шим, тако да нам је , вели , овдје мило звати га старијим бра
том посестриме академије , коју у Загребу отворисмо . “ Одбор
прими поклон великога југославенског добротвора с особптом
захвалношћу , наредивши да се г. дароваоцу пошље особита
захвалница , новци да се ставе у приход а скупу да се изне
се предлог , да одлучи , хоће ли се они уврститiп у обичан до
ҳодак или ће се употребити на какву особену литерарну сврху ,
на које је одсек књижевни већ помишљао .
342 РАДЊА СРІПског УЧЕНог ДРУШТВА
Бр. 147.
Секретар подноси од ред. члана г. Милорада Поповића
Шапчанина „ Позориште у Срба и Хрвата “ као прилог за Глас
ник. Упућује се на преглед и оцену одсеку за науке књижевне.
Бр . 148 .
Секретар који уједно врши и касирске послове подноси
рачун друштвене књижарнице Велимира Валожића опродаји
друштвених књига. По одбитку канцеларијског и осталог трошка
на куповину која је за потребу друштвену чињена у књижари
и износи 223 гр . 10 пара, цео доходак износи 2043 г. 6 п.
чар. Наређује се да се у доходак заведе и употреби на друштве
не трошкове.
Бр. 149.
Секретар за тим показује стање друштвене касе . Из тога
се види да је дохотка свега било 46987 гр. 377, п. а из
датака 44233 гр. 11 п. да има на расположењу за 1868 го
дину још 2754 гр. 26 °/ , п. у чаршијском течају .
Бр. 150 .
Поведе се реч о набавции завеса врло потребних за друштве
ни стан. Како од старања друштвеног преко министарства да се
завесе које је имала пређашња реалка у овом стану врате у стан
као део зграде државне (види бр. 72 овогод. одборске радње)
није могло бити ништа , јер је из министарства приватним путем
јављено , да друштво себи набави те завесе обичним путем ,
нареди се сад да се од управе реалке откупе за друштво те
завесе. Секретару буде наложено , да он тај посао изврши об
зирући се, да се то учини што јевтиније, не по правом кош
тању , и на корист друштвену .
2 Бр. 151 .
Одреди се да се сутра дан 28. Нов. на славу дра Ј. Пур
киње у Прагу знаменитога трудбеника око напретка природ
пих наука нарочито за физиологију пошље телеграм од стране
друштва и да му се честита светковање педесете године од
како је др. медецине које ће сутра бити. Секретар у се наре

ђује, да го изврши, а трошак се из касе одобрава.
Бр . 152 .
На молбу читаонице алексиначке одређује се , да јој се

пошљу друштвене књиге и да се почне Гласником новога реда.
Бр. 153 .
На молбу омладинске дружине „ Побратимства “ из ов
дашње велике школе , нареди се, да јој се од сад дају друштве
не књиге , а од досадашњега да јој се да од чега тод има
више ексемплара .
Бр. 154.
На позив друштва овога ради књижевне узајмице одазвала
се 1Матица словенска “ из Љубљане а послала је ове књиге :
1. Narodni koledar im letopis za 1867, 1868'і 1869 ( 3 књ . )
2. Vojvodstvo kranjsko.
3. korusko ..
4 Slovenski Štajer.
5. Štirje letni časi po Rosmaeslerji.
6. Rudninoslovje.
7. Olikani Slovenec .
8. Zgodovina slov. národa .
На ову свезу одзивље се одбор с хвалом и наређује да се и
Матици пошљу друштвене књиге.
Бр . 155 .
Одбор одлучи замолити министарство просвете да поради
как би што скорије били потврђени иу живот ступили пре
о
рађени друштвени штатути .
Бр. 155 .
Примају се с хвалом на поклон или у замену ове књиге :
а. Од г. арх. Теофила Живковића брошуру „ Српска црква
на каноничко-историчном темељу. Темишвар 1868. “
б. Од г. Димитрија Поповића проф. преп. из Сомбора ње
гово дело „ Ракијнска куга. Превод из Чока. Сомбор 1868. “
344 РАДЊА СРЦског УЧЕНог ДРУШТВА
в. Од безкога царског географског друштва Mittheilungen

за 1868. годину.
Прочитано и потписано на једанаестом састанку одбора
9. Јануара 1869 .
Седница одсека за математичне и природословне науке.
Били су : 2.2. Јос имовић , Рашковић, Валента, Машин, Панчић
и Панић.
Прочита се реферат чланова г.г. Јосимовића к Панића о

„ Теорији најмањих квадрата “ од г. Стојановића ; реферат пре
поручује исти састав да се у Гласник прими са истом наградом
као и састав „ Штурмова теорема “ почем је тај састав онако
исто ваљан и важан као и први .
Решено једногласно да одсек усваја предлог реферирајући
чланова , очему да се одбор извести.
Једанаести састанак одбора.
Били су : арх. Сава , као заступник председника , г. г. чланови : М.
Спасић и М. Рашковић и секретар Стојан Новаковић.
Бр . 157 .
Министар просвете и црквених дела с писмом својим од 3 .

ов. мес. шаље друштву ново уређење српскога ученога друштва
које је висока влада потврдила. Одбор узимајући на знање, да
сад друштвени рад ваља да се води по томе уређењу , наређује,
да се сад одмах ново уређење у 200 комада у књижицу истиска
од слога који ће изаћи у „ Српским Новинама “ , и да се после у
првом Гласнику на првом месту напітампа.
Бр . 158 .
Секретар предлаже за рачун са Сопроном, да би требало на
ново штогод наредити , јер члан којему је одбор (в. бр. 62. ове
године) мислио предати ту ствар није могао примити се. Како
сад време није погодно за што друго, одлучено буде, да се со
прону још један пут пише , не би ли ту ствар мирним начином
наравнао .
Бр. 159.
Секретар поднесе извештај окуповини завеса за стан др
жавни од управе реалке и покаже одбору, како је куповина свр
Ішена на корист друштвену. На то се одобри издатак на ку -
повину у 843 гр. чар . и издатак на намештање у 28 гр. чар.
Бр. 160.
Сркретар јави одбору, да је од књига стављених му на
ту цел на расположење и опет издао на реверс г. м. Мило
јевићу неколико за неке школе у Старој Србији .
Бр. 161 .
Прочитају се два писма г. Б. Петрановића из Сарајева једно
од 8. новембра које је стигло у Београд тек 6. Декембра , а
друго тек 15. Дек. пр. год. , од којих се у једноме жали што се
не издаје друга књига његове збирке Српских народних песа
ма , а у другоме јавља за певаче , од којих је преписао прву
књигу и понавља прво питање. Одлучи се одговорити : да се
друштво својој ра Би држи реда , те да предузима прегле
дање и штампање чланака оним редом којим се примају , т.
ј , што је пре дошло , оно се пре и прегледа и штампа.
Бр. 162 .
Прочита се писмо г. В. Врчевића од 8. Дек. пр. год. у

коме јавља да пристаје на одлуку изречену у друштву што се
Tпче његових народних песама , и жели само да би му се и од
те књиге кад се наштампа дало 100 комада , као што је и с
пређашњим издањем његове збирке приповедака и игара учи
њено, па да се то сматра као погодба и за друго што би друштво
од њега откупило . Одбор одлучи да се учини по жељи г. В.
Врчевића.
Бр . 163 .
Царско руско друштво пријатеља јеcтaственице из Москве
одговара, да с радошћу прима понуђену од друштва књижевну
свезу и измену и јавља да ће послати своје књиге. Одбор одлу
чи , да се њему пошљу друштвене књиге.
Бр. 164 .
Председник одсека jеcтacтвeничког и математичарског јавља
да је одсек одлучио да се прими у Гласник г. д. Стојановића
чланак „ Теорија најмањих квадрата “ и да се откупи са 10 д.
ћ. од табака које и одбор усваја.
Бр. 165 .
Накнадно се одобрава издатак из касе у 417 гр. чар. изда
тих преписнику на помоћ секретару за преписивање , уређива
ње библиотеке и увођење књига у спискове и каталоге преко
прошле године .
Бр. 166 .
У свези с лањском одлуком бр . 189. (год. радње 1867.) одо
брава се издатак од 354 гр. чар. на преписивање старих писа
ма за штампу, почето у 1867- ој години и на преписивање ме
моара г. Анте Протића приправљаног такође за штампу за дру
го одељење Гласника, који су издаци прешли у годин у 1868
Бр. 167 .
Секретар подноси списак неколико важних хрватско-српских
дела од прошле године и предлаже, да се набаве за библио
теку друштвену . Одбор прегледа списак и избере из њега шта
ће се набавити , одлучивши да се то набави , а после да се
поднесе одбору рачун о исплати .
Бр. 168 .
На молбу послужника друштвенога , одобри се да му се
плата новиcи једним талиром месечно, те да буде девет талира.
Бр. 169 .
Учини се наредба , да се према новом уређењу приправи
што треба за скуп друштвени и тога ради да сви одсеци још
по један пут држе састанке и да секретар спреми преглед
радње и стања друштвенога у овој години , који да се у одбо
ру прегледа. По томе да се удеси да се скуп држи 26. Јану
ара у недељу ако се узможе.
Бр. 170.
Секретар подноси књиге које су дошле на поклон или у за

мену и то :
а. Од Б. Јакшића његову драму : Јелисавета кнегиња црно
горски. Београд 1868 .
б. Од л. А. Томановића : о крсном имену , предавање от
штампано из српско -далматинског магазина .
в. Од л. Лежера : Revue des cours littéraires de la France et
de l'étranger nr. 4 у којем је његов састав о Бановој драми
Мејрими по предавању А. Хођка.
г. Од царске руске академије Записки том. XII .
д. Од секретара „ Вилу “ 1868. године, у течај.
е. Од краљевске академије наука из Берлина Monatsbericht
за Август Септембар и Октобар.
Прочитано и потписано на дванаестом састанку одбора 20.
Јануара 1869. године.
Седница 5-та одсека историјског и државословног

држана 13. Јануара 1869 год.
Бли су г.г. Спасић, Мариновић, Лешјанин, Петронијевић, Мија
товић, Шафарик.
1.
Читано је мишљење г.г. чланова Мариновића и Шафарика о

расправи чл. Ч. Мијатовића , по ком она заслужује потпуно да
се у Гласнику напечата и да се као изворни саставак , којим се
нашој књижевности знатна услуга чини , награди наградом
прве врсте , на које би једногласно закључено, да се расправа та
у Гласнику напечата иг. писцу да се да награда од 8 дуката
за печатани табак.
2.
Одсек предлаже да се дојакошњи дописни члан г. Стојан

Бошковић по ѕ. 8 устројства призна за редовног члана овога
друштва. Би закључено, да се то одбору достави , да даље по
пословном реду поступи.
348 РАДЊА СРПСКог УЧЕНог ДРУШТВА
3.
По предлогу чланова одсека да се предложе за идући скуп

да буду избрани за чланове овога друштва , би закључено да се
од овога одсека предложи :
а.) Да се сви они почасни чланови садањи , који су пре били

редовни, одбором упитају да ли желе бити опет редовни чланови ,
на који желе , да се као редовни у напред сматрају , а остали
који то не би желели, да се примени на њих б.) S. 15 .
б.) За дописног члана : ГГ. Фрањо Миклошић.
в. ) За редовне чланове : ГГ. Борђе Павловић, проф. вел. шк .
писац дела о хипотекарном праву у Србији , и Алекса Спасић
регистр. минист. финанс. — који је писао : Државу и финансије.
Установе и народно благо .
г.) За дописне чланове : ГГ. Бурмов , уредник бугарских
књижица у Цариграду. и Епископ шабачки Мојсило , писац
историјске расправе о српској цркви , печатане у журналу
Белозерскога .
Пета седница одсека Филолошког и Философског

Били су : председник г. арх. Сава ; чланови : 2.2. J. Бошковић , С.
Сретеновић , Стојан Новаковић, Милан Кујунџик и
Милорад Поповић.
Бр. 19 .
По препоруци одборској узме се у разматрање одлука исто

ричког одсека у питању : хоће ли се критика која се у „ Гласник“
прими, награђивати или не ће. Одсек једногласно одлучи да нема
никаква разлога изузимати критику из осталих послова који се
плаћају , јер она управа припада међу нарочити и поглавити рад
учених друштава и свуда јој се у њиховим органима даје одлично
место . Даље одсек држи , да ће се у друштву самом свагда боље
пазити , шта се прима у одељак критички у „ Гласнику “ , кад се
за критику плаћа, и битло би врло недоследно не награђивати
критику у друштву које је у свој орган и преводе примало и
награђивало. Изводећи на овим разлозима своју одлуку , одсек

ипак поставља за критику као главно правило , на које се треба
свуд обзирати : да критика буде потпуно објективна.
Бр . 20 .
Приступи се бирању новога председника одсеку , јер доса
дашњему истиче време , и буде изабран г. Сава Сретеновић І.
Секретар мин . просвете .
Бр. 21 .
Одлучи се предложити скупу , да се досадашњи дописни
члан г. Јован Ђорђевић управитељ народног позоришта , који се
настанио у Београду , према чл. 8 уређења друштвеног прогласи
за редовнога .
Бр. 22 .
Што се тиче некадашњих редовних а садашњих почасних
чланова друштвених , за које је исторички и државнички одсек
одлучио да их одбор упита , желе ли опет битип редовни , а који
се не пријаве , да се сматра да излазе из друштва по тачки б.
чланка 15. , одсек овај мисли , да је место тога боље , да се између
тих чланова у друштву самом изберу за редовне људи који су
књижевници те ни сад раде и могли би унапредак потпомоћи
друштво књижевним радом у вршењу задатка . Према томе од
сек мисли да би се од тих почасних чланова могли на ново
прогласитін за редовне по азбучном реду ови : Алимпије Васи
љевић , др. Стој. Ј. Вељковић , владика Гаврило , Јован Драгаше
вић , Милован Јанковић , Владимир Јовановић , Димитрије Ма
тић и Коста Николајевић , а остали да остану и од сад почасни .
Бр . 23 .
Приступи се барању нових кандидата за чланове друштву, и
тако буде закључено , да се предложе скупу ови кандидати и то :
1. За почасне чланове : владика Ђурађ Јосип Штросмајер,
Фр. Палацки , Ригер , Тот Паулинија председник Матице сло
вачке и Јован Сундечић.
2. За редовне: секретар југословенске академије г. Буро Да
ничић и ови ( азбучним редом) :
г. Алекс. Бугарски (архитекта) за одсек уметнички , г. Г. Ге

ршић , г. арх. Н. Дучић , г. др. Владан Ђорђевић , г. Даворин
Јенко родом Словенац (музичар) за одсек уметнички, г. др. М.
Јовановић , г. Ил. Руварац , г. Ст. Тодоровић за одсек умет
нички , г. Антоније Хаџић из Новог Сада.
3. За дописне,
а. Од Срба и Хрвата : г. Иван Брчић професор задарске
семинарије који је учинио много да се у ученом свету позна ста
ринска српско -хрватска глагољска књижевност из Горње Дал
мације издавши неколике књиге тиx споменика , г. Сама Љубић
историк и археолог хрватски , г. Мих. Десанч. Полит , г.
Јосип Торбар jecтaственик хрватски и г. Ив . Филиповић
Књижевник.
б. Од осталих Словена : г. Јован Ернест Смолар лужич

ки Србин , г. Пфул филолог , Србин Лужичанин , г. Ант.
Малецки Пољак критик , професор филологије
филолог и
и историје књижевности на университету у Лавову , г. Жигм.
Милковски , Пољак , књижевник који је , чувен и иначе у
свом народу , писао неколике чланке о српској историји и књи
жевности , рад упознати своје земљаке с нама , г. Н. И. Косто
маров иг. І. Кулиш , Русини, од којих је онај први знaтан
историк руски, а овај други је готово основалац русинске књи
жевности , г. А. Н. Цилин писац „ Обзора историје словенских
литература “ и других дела , г. Викт. Ив. Григоровић иг. т.
Буслајев , филолози .
в. Од странаца : г. Феликс Каниц и г. Луј Лежер доценат
словенских књижевности на Сорбони у Паризу.
г. За одсек уметнички живописци : г. Михаил Осиповић
Микешин, Рус , који је познат и нашима, г. Јан Матејко По
љак, г. Чермак и П. Мајкснер Чеси.
Седница мат. природословног одсека
држана 16. Јануара 1869 -те год.
Били су г.председник г. М. Рашковић ; члановв, г.г.; др . Ј. Панчић,
М. Г. Панић, Јосимовић . др. Ј. Валента и др. А. Медовић.
Председник прочита саопштење одбора у 2 тачке.
1. Да се одсек изјасни шта мисли о овом питању , да ли
ће се награђивати критике које се у Гласнику наштампају,
2. Да одсек избере себи председника по чл. 26 .

3. Да одсек по 8 члану новог уређења може дописног
члана г. Натошевића који се овде настанио изабрати за редов
ног члана .
Решено :
за 1 , одсек је овог мишлења : Што год вреди да се у
Гласнику напечата , заслужује већ по томе награду што је на
ђено да заслужује да у Гласник уђе, па дакле ваља га награ
дити била то ма каква расправа па и критика , осим ако сам
писац не завте награде за то .
За 2. Одсек изабра свог члана г. Др. Медовића
За 3. Одсек предлаже : да долпснп члан г. Др. Натошевић
постане редовнін овог одсека
к томе предлаже г. Јована Драгашевића бившег члана а
познатог српског литерата за редовног иг. Димитрија Стојано
вића инжињера у Крагујевцу , кога су два ваљана чланка у
Гласник примљена за дописног иг. Др. Саву Петровића војеног
лекара у Београду за редовног а др. Лазу Стефановића физик.
у Алексинцу за дописног обоје по томе што као доктори,
показаше књижевни рад својим дизертацијама а последњи је и у
српској литератури радио.
Дванаести састанак одбора.
Били су : г. др. Јанко Шафарик, чланови : 2.2. Милован Спасић, др.
А. Медовић, С. Сретеновић ; секретар Ст. Новаковић.
Бр. 171 .
По акту мин. просвете од 9. Јан. бр. 109 одбор бележи да
је висока влада поставила српском ученом друштву за пред
седника у години 1869. г. Дра Јанка Шафарика . Одлучи се,
да се то и скупу обзнани .
Бр . 172 .
Председник одсека историјског и државничког јавља да је
Одсек одредно , да се чланак г. Чед. Мијатовића О старим
српским новцима “ штампа , и да се откупи са осам дуката
од табака , које одбор одобрава .
352 РАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШтва
Бр. 173 .
Одбор прима на знање, да је у одсеку филолошком и фи
лософском изабран за председника г. Сава Сретеновић секре
тар мин. просвете и цркв . дела ауодсеку математичарском и
jecтacтвeничком г. др. А. Медовић , која господа већ засту
пају у одбору своје одсеке.
Бр . 174 .
Одлучи се, да се годишњи скуп Српског ученог друштва
сазове на дан 30. ов. м. на три Јерарха у 2 сах. пре по дне,
у велику школу , где се држала овогодишња светосавска слава,
и да се секретар постара опозивницама , на којима ће се из
ложити програм рада и чланци новога уређења о скупу. у
програм да дође најпре обзнањивање промена у одбору, за тим
преглед радње и стања у прошлој години, за тим предлози,
расположење прилога владике Б. J. Штросмајера , свеза са
страним друштвима, избор нових чланова и прегледање новог
пословног реда .
Бр. 175 .
Приступи се к читању прегледа радње и стања у прошлој
години који је секретар спремио и одобри се како је спрем
љено с малим примедбама .
Бр. 176 .
Према чланку 8 новога уређења одсеци су предложили да
да се на скупу прогласе за редовне ови дописни чланови што
су се настанили у Београду г.г. Стојан Бошковић уредник
„ Јединства “ , др. Ђорђе Натошевић и Јован Борђевић управи
тељ народног позоришта . Нареди се да се тај предлог изнесе
скупу .
Бр . 177 .
Приберу сe из предлога сва три одсека кандидати који да
се предложе скупу на избор у чланове друштвене и то :
а. За почасне :
Г.Г. владика Бурат, Јосип Штросмајер , Фр. Палацки, Ри
гер, Тот Паулинија председник Матице Словачке и Јован Сун
дечић .
РАДЊА СРПског УЧЕНОГ ДРУШТВА 353
б . За редовне предлаж: у одсеци :

г. Буру Даничића секретара југославенске академије у
Загребу и ову господу (азбучним редом) :
г. Александра Бугарског (архитекту ) за одсек уметнички.
т. Глишу Герпића проф . вел. школе .
г. арх. н. Дучића .
г. др. Владана Борђевића:
г. Даворина Јенка редов. Словенца, музичара за одсек умет
нички .
г. дра Милана Јовановића професора.

г. Борђа Павловића професора.
г. дра Саву Петровића.
г. Ил. Руварца .
г. Алексу Спасића, чиновника мин. фин.
г. Димитрија Стојановића инжинира .
г. Стевана Тодоровића (за одсек уметнички.)
г. Ант. Хаџића.
в. За дописне од Срба и Хрвата :
г. Ивана Брчића професора задарске семинарије.
г. Симу Љубића историка и филолога хрватског.
г. епископа Шабачког Мојсија.
г. Мих. Десанчића Полита.
г. дра Лазара Стефановића.
г. Јосипа Торбара jеcтaственика хрватског.
г. Ивана Филиповића књижевника.
в. Од осталих Словена.
г. дра" Фрању Миклошића.
г. Бурмова, Бугарина.
г. Јована Ернеста Смољара Лужичанина.
г. Пфула филолога, Лужичанина.
г. Авт. Малецког, Пољака, професора лавовског университ.
г. Жиги. Милковског , Пољака.
г. Н. И. Костомарова , Русина,
г. П. Кулиша, Русина.
г. Ал. Пишина, Руса.
г. Викт . Ив. Григоровића Руса и
23
Гласник ххх .
за
г. Т. Буслајева Руса.
г. Од странаца :
г. Феликса Каница и г. Луја Лежера доцента слов . књи
жевности у Паризу.
д . За одсек уметнички :
г. Мих. Осиповића Микешина Руса ,
г. Јана Матејка Пољака.
гг. Чермака и п. Мајкснера Чехе.
Бр. 178.
Што се тиче пређашњих редовних чланова друштва Српске
Словесности , које су после при састављању Српског ученог дру
штва после познате суспензије постали почаснима , два су одсе
ка предложила два разна начина како би они између њих на
ново могли постат и редовнима који би имали воље да раде на
задатку друштвеном . Одсек исторички предложио је у тој на
меріп , да се сви упитају још један пут , желе ли бити редов
нима , па који желе , да тиме и постану , а који не би желели.
да се сматра по тачки б. чланку 15. новог уређења да излазе из
друштва . Одсек филолошки напротив одлучио је , да само
друштво између тих почасних чланова избере на ново за ре
довне чланове људе који су књижевници , те и сад раде , и
могли би и у напредак потпомоћи друштво књижевним радом у

вршењу задатка његова . Одбор одлучи изнети . оба предлога
скупу на одлуку , заједно с кандидатима филолошког и фило
софског одсека , које су ови : г. г. Алимпије Васиљевић , др. Стој.
Вељковић , владика Гаврило , Јован Драгашевић , кога је и од
сек математичарски предложио за редовнога члана , Милован
Јанковић , Владимир Јовановић, Димитрије Матић и Коста Ни
колајевић. За остале одсек је у свом предлогу одлучио да оста
ну и од сад почасни .
Бр. 179 .
У питању : хоће ли се критика примљена у Гласник награ
ђивати или не ће, о чему је у одсеку историчком одлучено да се
не награђује , одбор је упитао и друге одсеке и обядва су изја
вила, да треба да се награђује. Одлучи се изнети и то на одлуку
скупу заједно с разлозима које су одсеци навели .
Бр. 170.
Секретар јавља за књиге које су дошле на поклон или у
замену :
а. Од Матице далматинске
1. Vienac uzdarja narodnoga o. Andriji Kačiću.
2. Koledar god. 1863. 1864. 1865. 1866, 1867.
1868. i 1869 .
3. Narodne pjesme..
4. Ručnu knjigu..
5. Gorski vienac P. Petrovića .
6. Viški boj S. Martinovića
б. Од г. намесника Јована Гавриловића :
1. Српске новине.
2. Пастир.
3. Школа.
4. Напредак.
5. Застава (од кад прелази у Србију.)
6. Зем. Гласник .
7. Србија.
8. Задруга.
9, Видов дан ; све за 1868 годину.
в. Од г. Стојана Бошковића лист „ Јединство . “
г. Од секретара листове од прошле године у мање
више потпуним ексемпларима.
1. Novi Poror.
2. Сељак .
3. Вршачка кула.
4. Световид .
5. Зимзелен (обоје у првој поли године.)
6. Свјет
7. Il Nazionale.
8. Narodni list..
9. Pučki prijatelj.
10. Osservatore dalmato. '
г. Од Матице илирске Gospodarski list.
23*
356 РАДЊА СРПСКог УЧЕНог ДРУШТВА
д. Од г. Луја Лежера Revue critique de l'historie et

de littérature..
е. Од уредништва „ Москве “ тај лист док је излазио
ж. Од уредништва „ Лужичанина “ тај лист.
Сви ти поклони примају се схвалом .
Прочитано и потписано на првом састанку одборском го
дине 1869.
Скуп српског ученог друштва
І.
Бр. 1 .
Председник др. Ј. Шафарик отвори скуп објавивши промену
у одбору друштвеном и захваливши се досадањем председнику
г. J. Гавриловићу , који је не само до сад показивао друштву
толико љубави и заузимања , него му ІІ од сад остаје досадашњи
пријатељ и потпомагалац . Осим председника објави се, да је
Одсек филолошки и философски изабрао г. Саву Сретеновића , а
одсек jecтacтвeнички и математичарски г. дра А. Медовића.
Бр. 2.
ар а
Секрет прочит преглед радње и стања Српског ученог
друштва у прошлој години. За тим г.г. др. Ј. Панчић , М. Б.
Милићевић и Ј. Бошковић објаве , да су они прегледали рачуне
за 1867 , и да су тачни . На то скуп овласти њих тројицу на ново ,
да потпишу протокол овога скупа и прегледају рачуне за 1868 .
Бр. 3 .
Узме се у претрес предлог : хоће ли се плаћати у Гласник
примљена критика или не ће , о чему се изнесе скупу мишљење
сва три одсека друштвена. На то је говорило неколико чланова
највише против предлога историчкога одсека , после се предмет
да на гласање и са 17 гласова противу 12 буде одлучено , да
се критика примљена у Гласник плаћа као и сви остали чланци.
Бр. 4 .
Узме се у претрес други предлог : шта ће се учинити с пре
ђашњим Друштва Српске Словесности редовним а сад почасним
члановима и изнесе се предлог филолошког и философског
одсека , да се између њих обичним начином могу изабрати за

редовне послени и књижевни људи , а други да постану почасни
као што су , и предлог историчког и државничког одсека : да
се позову на ново , па да они који се одзову да хоће да ступе
у друштво , постану редовни као што су и били , а који се не
одзову , да се сматра као да излазе из друштва. и у овој је
стварії говорило неколико чланова н реч дође на то : има ли
уређење друштвено од 1864 законитог темеља. Више је говор
ника потврђивало, да оно уређење као остројисано и састављено
без питања друштва и не обарајући једнаке снаге законитом
формом оно пређашње , јер није законодавни чин као оно,
нема закони тог темеља, и да је законит темељ добивен друштве
ном опстанку сад , новим уређењем од 3. Јануара 1869 , које је
друштво само себп пзрадило , по што је на оно од 1864 знатан
део чланова пристао бло. То је изреком одрицао само један
члан. За тим се пређе на ствар , и одлучи се, да пређашњи
друштва Српске Словесности редовни а сад почасни чланови
могу постати редовнима обичним начином избора ; иначе да
остају почасни.
Бр . 5 .
За прилог владике Б. J. Штросмајера одлучи се да се
употреби на какву посебну књижевну задаћу , о чему да се
унитају сви одсеци , па да се поднесе скупу на одлуку.
Бр. 6 ..
Прошле године одбором уговорена свеза са Матицом словен
ском у Љубљани, Друштвом св. Мохора у Љубљани и друштвом
љубитеља јестествознанија у Москви одобрава се.
Бр . 7 .
Приступи се в избору чланова и једногласним одобравањем
изберу се за почасне чланове г.г. Бура ), Јосип IIтросмајер, др.
Фр. Палацк , др. Л. Ригер , Тот Паулинија председник Матице
Словачке и Јован Сундечић ; а за редовног члана г. Б.
Даничић.
За тим се седница одгоди за дан 6. Фебруара.
358 РАДЊА СРПског УЧЕног ДРУШТВА
II. 1
6. Фебруара 1869.
Бр. 8.
Приступило се бирању редовних и дописних чланова. Избори
редовних чланова учињени су гласањем , и тако су примљени у
редовне чланове сви предложеници, који смањом који с већом
већином гласова . Дописни чланови били су примљени сви
заједничким пристанком скупа друштвенога , а поименце су ови :
a. редовни :
г. Александар Бугарски.
г. Глиша Гершић.
г, арх. Ниќифор Дучић.
г. др. Владан Ђорђевић.
г. Даворин Јенко.
г. др. Милан Јовановић.
г. Ворђе Павловић.
г. др. Сава Петровић.
г. Иларијон Руварац.
г. Алекса н. Спасић.
г. Димитрије Стојановић.
г. Стеван Тодоровић.
г. Ант. Ҳадић.
б . дописни :
1. Од Срба и Хрвата :
г. Иван Брчић.
т. Сима Љубић.
г. епископ шабачки Мојсије.
г. Михайло Десанчић Полит.
г. др. Лазар Стефановић.
г. Јосип Торбар.
г. Иван Филиповић.
2. Од осталих Словена :
г. др. Фрањо Миклошић .
г. Бурмов.
г. Јован Ернест Смолар.
г. Пфул.
г. др. Антон Малецки.
г. Жигм . Милковски .
г. Н. И. Костомаров .
г. П. Кулиш .
г. А. Н. Пипин.
п . Викт. Ив. Григоровић.
г. Т. Буслајев .
т. Мих. Осиповић Микешин.
г. Јан Матејко.
г. Чермак.
г. п. Мајкснер.
3. Од странаца :
г. Феликс Каниц.
г. Луј Лежер.
За тим се по предлогу одсека филолошког и философског
изберу за редовне између пређашњих почасних г.г. Алимпије
Васиљевић, др . Стој. Ј. Вељковић, владика Гаврило, Јован Дра
гашевић, Милован Т. Јанковић, Владимир Јовановић, Димитрије
Матић и К. Николајевић, и прогласе се по уређењу друштвеном
за редовне они дописни чланови који су се настанили у Београду,
по имену г.г. Стојан Бошковић, др. Б. Натошевић и Јован
Ђорђевић.
Почем је та радња заузела цело време састанка , одлучи се
ла се на трећем прегледа пословник , а дан да закаже председник.
Прва седница одсека за науке историјске и државне .
СРПскоГА УЧЕНОГА ДРУШТВА
Држава 3. Марта 1869.
Били су : председник др. М. Саасић, Јов . Мариновић, Алекса Саа
сић, Глиша Гершив, Панта Срећковић, др. Шафарин, М. В. Mu
лићевић, М. Миловук и Н. Дучић.
№ 1.
На овоме састанку одсек се договарао о том : на што да се

употребе 100 дук. цес. , које је даровао Српском ученом друштву
преузвітени владика ђаковачки , чувени добротвор југославен

скі , Бура , Јост! и IIтрссмајер.
После дужега саветовања би одлучено да се од стране овога
Одсека предложи скупу за награду ова тема :
Политичко и друштвено стање Срба и Хрвата у време
навале Турака, и историјски значај њихове борбе“ .
I. састанак одсека Философског и Филолошког
5. Марта 1869.
Били су : председник С. Сретеновић ; чланови : А. Васиљевић, М.
Кујунџић, Милорад Поповић и Стојан Новаковић.
Бр . 1 .
Предузме се питање одређено да се најпре по одсецима пре
тресе, а то : како да се употреби поклон преузв. владке ђако
вачког Б. J. Штросмајера, и после дужег разговора буде у одсеку
одлучено, да се сума подели на два задатка. Првії задатак да
буде испитивање народног лекарства и стања здравља у народу ,
а другш : шта је човек у породици, друштву и држави ? То да
се предложи скупу.
Бр. 2 .
Одлучи се, да се преко одбора поднесу скупу још шовін
кандидати за чланове у друштву , који су пређе нешто непажњом
нешто случајно изостали из кандидата . Тако од пређашњих ре
довних , садашњих почасних да се прогласи за редовногa г.
Јеврем Грујић сад капућехаја српски у Цариграду, а да се из
беру : за редовнога члана г. Љубомир Каљевић уредник „ Србије “
за дописне пак г.г. арх. Леонид руски архимандрит из Царигра
да. иг. Нил Попов руски књижевник из Москве.
Бр . 3 .
На реферат г. с. Сретеновића о прилогу Ст. Новаковића
у коме је за Гласник описан један световни зборник ћири
ловски из библпіотеке друштвене , одлучи се , да се тај чланак
у Гласник прими и да се за њодсеком да откупа 10 дук. ћес.
Први састанак одсека jеcтacтвeничког и математичног .
Чланови одсека jеcтacтвeничког и математичарског у срп
ском ученом друштву , позвани да спреме предлог за скуп о
томе : на што ќе се употребити поклон владике Штрос мајера,

састалії су се 6 - ог и 8- ог овог мес. У друштвеном стану да
се о тој ствари посаветују.
Пошто је одсек претресао прво питање председниково :
треба ли поклоњену суму капиталисати, одлучено је већином гла
сова , да се владичин поклон за то што је малена свота, не
може капиталпсатії ; него да се новац употреби за какву осо
бену научну цеь.
IIрешав на друго питање председниково : за какву би се цељ
могао употребити новчани поклон владичин а да друштво одго
вори и нашим савремени потребама и да се достојно одзове
родољубивом давцу поменуте своте , члановІІ Одсека после
дужег саветовања одлучше једногласно предложити скупу :
Да се новчани поклон бискупа Штросмајера одреди на осо
бену до сад још не преузету научну цељ, на име да се тим нов
цем започне свестрано испитивање наше земље и нашег народа :
Испитивање то имала би предузети нарочита дружина пза
брана из свију одсека српског ученог друштва , и то у екскур
зијама , које би се почињући од ове године предузимале сва
ке године у колико би то допуштала радна снага друштвена
и његова материјална средства .
Цељ поменутим екскурзијама била би најпре та, да се по
једіннім члановима даде прилика проучIIIі земљу с историјске ,
физикалне, археолошке и културне стране , а за тим у заједнІІ
ци слагати и преређивати белешке својих испитивања , која бип
за дуже време постала драгоцен материјал за даља научна пре
дузећа српског ученог друштва.
Скупне белешке ексекурзионе дружине имале би се штампа
Tп о друштвеном трошку у оделитим свескама као „ годишњи из
вештаји. *
Одсек jecтacтвeнички и математичарски поткрепљује овај
свој предлог следећим разлозӀӀма :
1. Што су поједине научне стр уѓе, а на име ириродњачка за
остале пза других , да речемо историјских и језикословних у до
садањем другтвеном раду .
2. Што учено друштво, имајући главну задаћу , да гаји зна
лачке интересе у Србији, ваља пре свега да положи основ из
ворном раду, а то ће моћи постићи само очигледним и тачним

испитивањем земље и народа .
3. Што друштво , располажући с годишњим сувишцима сво

га фонда, има у руци и средства за продужење овде предло
жених повремених ексекурзија.
4. Што је до сад по све непознат и физикалан облик и гео
лошки строј наше земље , ас тога оскудева сваком државно-еко
номном предузећу стална основа.
5. Што су древни споменици који се находе у Србији , ве
ћином не испитани те се још не зна који су римског који ли сло
венског потоњег историјског рада :
6. Што још није позната међа докле се простиру поједини
идиоми нашег језика у Србији , као што нису позната поје
дина наречија, која су постала из смесе разних тих идиома,
те се до данас не зна која места заузимају староседеоци која
ли насељеници .
7, Што још нису потпуно побележени народни обичаји ,

a то
приче и предања , нису покупљене све народне песме ,
скупа чини те недостаје главни маге ријал за нашу историју обра
зованости .
8. Што још није испитано од које су вредности поједини

крајеви земље за земљоводство , и у колико данашње земљо
водство стоји у природној свези са хемијским стројем земљишта
и с његовим топографским положајем и климатским особинама
порекла, и што се већина од тих споменика, будући непознате
вредности по мало губи и потире на штету .
9. Што су по све непознати етиолошки моменти који про
узрокују годишње редње у народу , као и начини којима се на
род спасава од ње , и како се лечи ; и вa пocлeтку
10, Што се за то не зна јесу ли узроци природни или со
цијални, са којих народна целина свестрано слаби, те с тога
отвара пут странским населбинама а тиме полаже основ инди
видуалној политичкој иронасти нашег народа.
Имајући све ове набројене потребе у виду одсек jecтacтвe
нички и математичарски мисли , да би се оне најбоље и нај
прече могле подмирити настајањем српског ученог друштва,

у коме се прикупљају и материјална средства и умне моћи. С
тога би желео одсек да се поднешен предлог његов усвоји дода
јући , да ако би садашње околности или каква год призрења
стала на пут овом предложеном предузећу и спречила да се
помоћу владичина поклона започне испитивање наше земље
и нашег народа , то да се предлог овај као не решен одржи
дoнде , док друштво за његово извршење не нађе друге начиве
и друга средства
Начин како би се овај предлог имао извршити , није мо
гао јестacтвeнички одсек претресати ; за то оставља скупу да
се о томе усаветује.
Први састанак одбора.
11. Марта 1869.
Били су : председник г. др. Ј. Шафарик ; чланови : г.г. др. A Me
довић и С. Сретеновић ; секретар Стојан Новаковић.
Бр. 1 .
Председник јави одбору , да треба новим члановима овога
друштва наштампати и рaзaслати дипломе , и редовне позвати
да се у одсеке упишу , с тим додатком, да је овдашњим редовним
члановима већ јављено и да им је тај позив учињен. Одлучи се
да се тако и уради, и одобрава се трошак оно штампања и раза
шиљања диплома.
Бр . 2 .
Одобри се што је председник у договору са двојицом чла

нова одбора уступио јевтином ценом министарству просвете
књиге популарно -поучног садржаја издане још друштвом Српске
словесности (и то : В. Радишића Ксенофонтове знаменитости 150
ком. по 1. грош ; арх. Гаврила Часове Благоговенија 400 комада
по 1у, гр.; истога Забаве за децу 800 ком. по 15 пара ; J.
Стејића антропологију 500 ком. по 15 пара ; Астрономију 400
ком. по 15 пара ; м. Спасића јестаств. Земљописа 500 ком. по
15 пара ; К. Бранковића придословља 40 ком . по 15 пара ; М.
364 РАДЊА СРПског Ученог ДРУШТВА
Т. Цицерона о дужностима 200 ком. по 1 , гр.) За примљену

суму у 1890 гр. чарш. нареди се да се остави у касу међу дохо
дак друштвени.
Бр. 3 .
Секретар јави, да је по одборској наредби прегледао списак
старијих књига и новина српских које је овдашњи антиквар по
нудно друштву на откуп и да мисли да би потребно било да се
осим четири пет све остало откупи за библиотеку. На то се
одлучи , да се књиге откупе и да се на то потроши 550 гр. чар.

Бр . 4 .
Прочита се писмо државне штампарије од 2. Дек. прошле
год. в 5,1 23. којим тражи наплату за штампање „ Протокола
магистрата шабачког. “ Како то није штампано као посебна књига
него као једна књига Гласніка “ за који је познато да се
штампа бесплатно , то се одлучи да се тиме одговори на ту
тражбину .
Бр . 5 ,
Из протокола одсечких чита се , шта је у ком одсеку пред
ложено за трилог владике Б. J. Штросмајера. Тако је одсек
исторички и државнички предложио за задатак : „ Политичко и
друштвено стање Срба и Хрвата у време навале Турака и исто
ријски значај њихове борбе. “ Одсек философски и филолошки
предложио је , да се сума та модели на двоје , па један задатак
да буде „ Испитивање народног лекарства и стање здравља у на
роду а други : „ Шта је човек у породици, друштву и држави “.
На послетку одсек jecтacтвeнички и математичарски у читавом
је мемоару предложио као задатак : »да се новчани поклон бис
купа Штросмајера, одреди на особену, до сад још не предузету
научну цељ, на име , да се тим новем започне свестрано исиити
рање земље и нашег народа. “
Одбор одлучи да се све те теме изнесу пред скуп као што је
наређено , а што се тиче предлога одсека jеcтacтвeничког , да се
њему од сад поклони особита брига у друштву овом. Како је то
посао који треба да траје годинама , он бії се овим прилогом
(ако би се прилог на њупотребно ) само могао почети , и за то
да се у друштву од сад више промисли ио начину ио сред

ствима потребним за овај научни посао.
Бр. 6.
Председник одсека философског и филолошког јави , да је
одсек предложио као кандидате још четворицу , који су пре
случајно изостављени били , и то : од пређашњих почасних да
се избере за редовногa г. Јеврем Грујић , и као нов г. Љубомир
Каљевић уредник „Србије “ , а за дописне г.г. арх. Леонид и г.
Нил Попов. Одбор одлучи , да се кандидати предложе скупу
на избор.
Бр. 7 .
Исти председник јавља , да је у одсеку одлучено , да се у
Гласнику штампа прилог Ст. Новаковића , у коме је описан један
световни зборник ћириловски из библиотеке друштвене , и да
се откупи са 10 дук. ћес. , које одбор одобрава .
Бр. 8.
Председник јави , да је телеграмом у име друштва честитао
у Ст. Петербург университету тамошњем славу педесетогодиш
Њице , које одбор одобрава као и трошак на телеграм по
признаници .
Бр. 9.
Секретар саопшти писмо академичке читаонице из Прага у
коме ишту за своју библиотеку издања друштвена и уједно јави ,
да је то још 1867 одобрено , па да је већ све послано за 1867 и
1868. јавивши уједно и то , да је питао управу читаоничку како
је могло бити да ништа до сад нису примили .
Бр . 10 .
Одобрава се да се друштвена издања могу уступити библио
теци московског друштва за потпомагање Словена .
Бр . 11 .
На поновљено искање управе реалке из Крушевца одлучи се ,
да јој се пошљу друштвене књиге којих још више има и за давање
су , и да јој се и од сад шаљу .
Бр. 12.
Још пре годину и по поискана су на поклон од министар
ства просвете издања државна , школска и остала . Како још
ништа није дошло, одлучи се поновити ово искање , види Глас
нив XXI. 411 стр. бр. 80.
Бр. 13.
Један члан одбора јави , да су у државној штампарији изба
чене из инвентара две књиге Д. Аврамовића 1. Света Гора са
стране вере, художества и повеснице. Београд 1848 и „Описаніе
древностiй србски у светој Атонској гории. Београд 1847, “ а
избачене су што их нико не купује , с тога се по томе одлучи,
да се те књиге од министарства просвете поишту за друштво
кад се већ избацују из капитала државне штампарије.
Бр. 14.
Секретар јави да су послани друштву на преглед „ Музикални
рукописи иок. Калауза “, у којима су пописивани наши народни
напеви. Одлучи се , послати то на преглед одсеку уметничком
чим се састави .
Бр. 15.
Секретар подноси прилог почасног члана Вука Врчевића
„ Обичне народне болести и како се лијече “ што их је он покупио
по Боци Которској, Црној Гори , Далмацији и по Херцеговини ,
Упућује се на преглед и оцену одсеку јестacтвeничком и мате
матичарском . Имају описане 104 болести по простом народ
ном схватању и лечењу .
Бр. 16 .
Секретар подноси од истога дело : „ Јуначке ијесне које само
Срби турскога закона ијевају. “ Упућују се на преглед и оце
ну одсеку филолошком и философском .
Бр. 17 .
Секретар јавља да су преко г. митрополита дошле друштву
за Гласник од г. К. Невострујева из Москве „ Три старе срб -
ске хрисовуље “ из светогорских манастира . Упућују се на пре
глед одсеку књижевном.
РАДЊА СРПског ученог ДРУШТВА 367
Бр, 18.
Секретар јавља да је такође преко г. митрополита дошла
за Гласник од неименованог писца карта трију самосталних
и самодржавних словенских цркава на југу : трновске , пећске
и охридске на којој се види, колико је која захватала, докле
их све три није прогутала цариградска патријаршија . Карта
је пропраћена чланком , и с тога се обоје упућује на преглед
одсеку историчком и државничком.
Бр. 19.
Секретар подноси чланак послан друштву да га изда од
г. К. X. Ристића из Сарајева под насловом „ Из босанске прош
лости. “ Упућује се на преглед одсеку историчком и држав
ничком .
Бр . 20.
Одлучи се да се 20. Марта у четвртак у 4 сахата по по дне
сазове скуп Српскога ученога друштва. За дневни ред да се ста
ви : 1 претрес пословника . 2. бирање чланова који су пређе
били пропуштени и 3. предлози о прилогу владике Штросма
јера. Секретар да се постара о позивницама.
Ар. 21 .
Секретар предаје одбору рукописе пов. Борђа Протића ми
нистра кнеза Михаила из времена пре 1842. које је друштву
послао син његов г. Светозар Б. Протић. Ти су рукописи ово :
1. Образ књаза Милоша и његова владања.
2. Историческо описаније најновијих у Србији догађаја,
после 1842. писано .
3. Писмо кнезу Михаилу писано 19-ог Октобра 1851. год.

о гласовима да се Србија од Турске новцем са свим откупи .
4. Писмо кнезу Михаилу 21. Новемра 1851 у Земуну о
женидби кнежевој.
5. Представка државноме савету кнежевине Србије писана
6. Декембра 1853. у којој се излаже готово сав јавни рад
и живот пок. Борђа Протића , и у којој се он моли савету да ,
би му израдио повратак у Србију.
368 РАДЊА СРІЇског УЧЕНог ДРУШТВА
6. Мемоар инсан у Земуну на 40 мученика 1854. рускоме

неком конзулу (нема по имену коме) у ком се говори о неза
конитом и властољубном постанку владе од 1842 год. са до
датим списком чиновника и других лица отпуштених , злостав
љених и поубијаних у преврату 1842 год.
7. Расправа „ Поњатија о Богу и сазданију и о бесмртију
душе. “ Поклон овај прима се с особитом захвалношћу.
Бр. 22 .
Секретар подноси књиге , што су дошле на поклон или у
замену и то :
1. Од руског географичког друштва у Ст. Петербургу: Извѣс
тія Томъ III, 4, 5 , 6 , 7 , 8 Томъ IV. 1 , 2 , 3, и Отчетъ импе
раторскаго русскаго географическаго общества за 1866 и 1867
годину.
2. Од краљевске пруске академије наука у Берлину Monats
bericht за Новембар 1868 .
3 Од общества любителей естествознанія при император
ском моск. университетѣ.
a. Протоколы Засіданій обіц. люб. естествознанія 1866 .
б. Исторія геологій Месковскаго бассейна Г. Щуровскаго
выпускъ 1 и 2 .
в. Сборник антропологическихъ и етнографических статей
о России и странахъ ей приложащихъ , издаваемый Д. А. Даш
ковымъ .
4. Од проф. дра Ј. Панчића његова дела.

a. Ботаника по Шлајдену ( Jeстacтвeница део други. )
б. Копаоник и његово подгорије. Говорено на св. Саву у
вел . школи .
B. Zur Fiora dos Banates..

5. Од г. Јеврема Грујића његово дело : Живот Андрије Ста
менковића.
6. Од г. Стевана Д. Поповића његово дело : Школа и ажи -
вот. Свеске за педагогију . Књ. I. св. І.
7. Од неименованога :
a. Қlosy, пољски илустрован , књижевни, недељни лист који
излази у Варшави.
6, Ostap Bondarczuk. Powiešć. J. I. Kraszewskiego.

B. Kordjan Juljusza Slowackiego.
r. Swiat i ziemja J. I. Kraszewskiego.
A. O pracy J. I. Kraszewskiego.
ф. Spiewy historyczne J. U. Niem cewicza, I IV. св . издање
књ. Луксембуршке у Паризу.
8. Од г. Благоја Стојадиновића : Српске народне пјесме епске
I. Београд 1869 .
9. Од г. Љубомира Ј. Клерића Abhandlung über genauere
Berechnung und Construction einiger Träger von gleichem Wider
stande. Freiberg 1869.
10. Од г. митрополита :
а. Описаніе быта Болгар населяющихъ Македонію. Сочи
неніе Стевана Верковича. Москва 1868 .
б. Извѣстіе славянскаго благотворителнаго комитета Въ
Москвѣ.
в. Славянскій съѣздъ въ Прагѣ и годовщина съѣзда въ Москвѣ .
Москва 1868 .
11. Од г. Капитона Невострујева његово дело.
а. Слово святаго Иполита объ Антикристѣ въ славянскому
переводѣ по списку XII. вѣка. Москва 1868 .
6. Spicilegium observationum historico - geographicarum dea
Bosnae regno Lugduni Batavorum impentis Buartsi 1737..
12. Од друштва Verein für Erskunde zu Dresden.
IV . a V. Jahresbericht. Dresden 1868 .
13. Од г. Велимира Гаја из Загреба његово дело :
a. Književnu zabavu hrvatsko-srbsku , svezak 1—4. 1868 .
Zagreb.
6. Vazetje Sigeta grada. Složeno po Barni Karnarutién Zadr
ninu. Zagreb 1866 .
14. Од г. намесника Јована Гавриловића : Криминалне би
блиотеке свеску V и VI.
15. Од т. н. и. Прванова : Белѣшки връхъ блъгарска гра
матика , Рушчукъ 1868 .
Прочитано и потписано на другом састанку одборском 1 .
Априла 1869 године.
Гласник хх .
24
370 РАДЊА СРПовог УЧЕНог ДРУШТВА
III.
Скуп Српског ученог друштва .

20. Марта 1869.
Бр. 9.
Пошто седница буде отворена , приступи се прегледању
пословника , и предлог буде усвојен совим променама и
додатцима :
а.
Чланци 1 , 2 , 3 и 4 примају се како су предложени без

промене.
6.
Чланак 5. прима се , али да му се дода : , и ако већина не
би томе противна била. “
В.
Чланак 6. прима се како је предложен .

Г.
AMO да се из
Чланак 7. прима се како је предложен ,
друге врсте избаци реч „ краћу . “
д.
Чланак 8. прима сө како је предложен, само да се тачци б.
4
дода : » ако писац није изјавио да не жели накнаду.
е.
Чланак 9. прима се по предлогу, само да се у четвртој врсти

избрише реч једнога “.
Чланак 10. прима се по предлогу, само да се у таҷци б.

избаце речи : „ краћи па се “ .
3.
Чланак 11. прима се како је предложен.

и.
Чланци 12. и 13. избацују се са свим.

ј.
Чланак 14. прима се како је предложен,
РАОЊА СРcкot УЧЕної друштва 371
в.
Чланак 15. прима се, али да се из првог одељка избришу

U6
речи : „ т. ј. половина и бар један више 2 а у другом одељку
да се речи „ онда председников глас претеже “ замене речима
„ остаје за прву будућу седницу “ .
л.
Чланци 16. и 17. примају се како су предложени .

м.
Чланак 18. прима се по предлогу, само да се у послед

њем одељку речи : 2сви чланови који су на збору “ замене ре
чима „ председник и пословач по што се прочита на другој
седници “ .
н.
Чланци 19, 20, 21 и 22 примају се предлогу, само да у 20

у трећој врсти место речце „ и “ стави „ ли “ .
њ.
Чланак 23 прима се како је предложен , само да у првој

врсти место речи „ старешина“ буде реч „ председник “ , и да се
У другом одељку речи : „ и позива одборнике да о ономе што је
у тим цисмима већају и одлучују “ измене речима : „ ради већања
и одлучивања.
0.
Чланак 24. усваја се по предлогу, само што му се друга

пола брише.
п.
Чланци 25. 26. и 27. примају се како су предложени.

р.
Чланав 28. прима се, само да му се последња врста из
баци, а у трећој да се избришу речи : „по избору најстарији “ ,
ца да се на крају четврте дода : којега одсек избере. “
Т.
Чланак 33. избацује се са свим . У томе се чланку говори

о оснивању друштвенога заклада, и скуп га не избацује што
је против заклада , него што тој ствари није место у пословнику.
А припомиње се , да о томе ваља посебице већати други пут.
372 ЕАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА
у.
Чланци 34, 35, 36 , 37, 38 и 39 прпмају се пo пpeдлory,

само што се на три места реч „ старешина “ мења речју „ пред
седник.
ф.
Чланак 40 прима се, само што се не почиње речима : „ Скуп
саслушава “ , него речима : „ На скупу се чита. “
Х.
Чланци 41 , 42 , 43 , 44, 45 и 46 примају се како су пред

ложени, само што се место речи у старешина “ у чланку 44. меће
реч „ председник . “
Бр. 10.
За тим се приступи барању четири нова члана , који су при
бирању на првој седници овога скупа били случајно изостали .
Тако буду заједничким пристанком нзабрапи за редовне чла
нове г.г. Јеврем Грујић садашњи заступник у Цариграду иг.
Љубомир Каљевић уредник „ Србије “ а за дописне г. архим .
Леонид књижевник из Цариграда и г. Нил Попов руски књи
жевник из Москве .
Бр. 11 .
На послетку се приступи одлучивању : „ на што ће се упо
требати прилог владике Б. J. Штросмајера , и изнета су сва че
тпри предлога одсечка. Говорило је више говорника из сва
три одсека друштвена , понајвише у обрану или ново разлагање
предмета одсека својега , а редом : г. г. др. Ј. Шафарик пред
седник , М. Кујунџић, Драгашевић , др. Ј. Валентa , J. Бошко
вић, А. Васиљевић , др. М. Јовановић , Г. Гершић , др. А. Ме
довић и П. Срећковић , гдекоји и по два три пут. За тим је
по довољној научној препирци ствар одлучена гласањем и са
десет гласова против пет одлучи се, да се Шгросмајеров поклон
употреби на задатак предложен одсеком историчким и држав
ничким , на тему
2 политичко и друштвено стање Срба и
Хрвата у време навале Турака и историјски значај њихове борбе
против Турака.« Чланови jеcтacтвeничког и математичарског
одсека осим једног нису ни гласали.
РАДЊА СРПског УЧЕНоr ДРУШТВА 373
Бр. 12.
Што се тиче предлога математичарског и јестacтвeничког
Одсека : да се предузме свестрано испитивање наше земље и на
шег народа “ које је цео скуп с радошћу поздравио , буде одлу
чено, да се забележи , да он није забачен што га скуп одбија ,
него што скуп није хтео да се поклон владичпи употреби на
посао који се њим не може и свршити . С тога скуп , поздра
нивши тај предлог као прву научну потребу нашу , одлучII : да
се за визнште од владе особита стална сума , која би се ре
довно кроз више година употребљавала на научна путовања
и истраживања у отачаству нашем , јер то колико је у интересу.
друштвеном п научном , толико је и у државном и политичком .
Други састанак одбора.
1. Априла 1869 .
Били су : председник г. др. Ј. Шафарик ; чланови 2.2. М. Саасик
и с. Сретеновић и секретар Ст. Новаковић.
Бр. 23
Нареди се , да се по словник прегледан на последњем са
станку друштвенога скупа , по исправцима учињеним на скупу
штампа у Гласнику иза уређења друштвеног на другом месту , и
да га се 100 комада и посебпце наштампа .
Бр . 24. -
Нареди се да се четворици чланова изабраних такође на
последњем састанку друштвенога скупа издаду дипломе по
уређењу друштвеноме .
Бр. 25 .
Према одлуди скупа да се прилог владике Б. J. Штросма.
јера употреби на задатак предложени историчким и државничким
одсеком , нареди се , да се новци сад предаду у штедионицу , a
историчком одсеку да се предложи да изради задатак за награду
који да се огласи у новинама .
Бр. 26 .
Према одлуци скупа, да се за предлог jecтacтвeничког и
математичарског одсека за научно испитивање наше земље
потражи од владе нарочита сума само на то , одлучује се , да

се тога ради сазове одсек, да од стране друштва изради о тој
ствари простран мемоар влади , у коме ће се потреба ова
показати и разложити влади.
Бр. 27.
Секретар подноси чланак г. арх. Леонида под насловом
„ Стара српска штампарска издања војводе Божидара Вуковића“
који је дошао преко г. митрополита . Нареди се , да се пошље
на преглед и оцену .
Бр. 28 .
Министар просвете (писмом 21. Марта , бр. 1.136) на
потраживање друштвено шаље 200 комада „ Описаније древно
сти српских у Светој Гори “ и 100 комада дела Света Гора са
стране вере , художества и повеснице . “ Нареди се да се мини
стру захвали , да се књиге метну у издања друштвена , и да је
обадвома продајна цена по 4 гроша чаршијска .
Бр. 29 .
Управа државне штампарије подноси два рачуна о штампа
њу диплома и позивних билета , један с писмом од 11. пр. м.
№ 1.514 , а други списмом од 8. ист. м. 1.228 и тражи наплату
свега у 189 гр. 18 пр. пор. Наређује се да се то исплати .
Бр . 30 .
Прочита се писмо редовног члана г. Чедомиља Мијатовића
којим тражи да му се сад одреди и исплати хонорар који му по
одлуци последњег скупног састанка припада за његову критику
у Гласнику XXIII . јер одлука којом је њему одречен хонорар
није учињена на основима друштвеног уређења , а није оно начело
ни скуп примио . Будући да одбор није властан одређивати
откупе , упућује се ово писмо одсеку историчком и државничком .
Бр. 31 .
Председник саопштава писма којима су се нови чланови
јав и и уписивали у одсеке. Тако су се јавили : за одсек
љал
филолошки и философски г.г. д. Матић , Ал. Васиљевић , Ј.
РАДЊА СРПског УЧЕНог ДРУШТВА . 375
Борђевић и др. Вл. Борђевић ; за одсек исторички и државнички

г.г. др. Ст. Ј. Вељковић , арх. Н. Дучић, Ђорђе Павловић, Ал. н.
Спасић , владика Гаврило , Tл. Гершић ; за одсек јестаств. и
математичарски др. Сава Петровић , др . Милан Јовановић , Ј.
Драгашевић, и др. Вл. Борђевић; и за одсек уметнички г.г. Сте
ван Тодоровић , Д. Јенко , др. М. Јовановић.
Од страних чланова одазвали су се т.г. владика шабачки
Мојсије, Јосип Торбар, Мих. Полит Десанчић , др. А. Малецки
и П. Кулиш.
Бр . 32.
Секретар јавља за књиге које су друштву дошле на ноклон
или у замену , и то :
а од светлога кнеза Милана „ Путовање по словенским
земљама Турске у Европи , од г-фца М. Макензијеве и Ирбијеве.

Превод Ч. Мијатовића, Београд. 1868. “
б. Од царске академије у Бечу Sitzungsberichte philos- histor.
Classe 59. B. н. 1. 2. 3. 4. math . naturw. 1868 I Abth. № 4. 5. ,
II. Abth . № 4. 5. 7.
в. Од југослов. академије из Загреба : Rada VІ. knjiga.
г. Од В. Валожића најновији списак књига његове књи
жарнице.
д. Од г. J. Бадовскога :
а. Историјска расматрања о Бугарској Адолфа д' Аврила.
6. Le système fedérative dans l'empire ottoman. Par J. — B.
Paris 1868 .
Прочитано и потписано на трећем одборском састанку, 5.

Маја 1869. год.
Протокол седнице одсека jеcтacтвeничког.

Држане на дан 17. Априла 1869.
Били су : председник др. Медовий ; чланови м . Рашковић, М. Г.
Панић, др. м . Јовановић.
Предмет договора је био :
1. Мемоар влади да се поднесе о испитивању нашег ота
частва .
На то реши одсек : да се председник одбора са председни

ком друштва договори о начину како да и други одсеци у томе
важном израду учествују.
2. Изнео и предао одсеку председник дело г. др. профес.
Панчића „ Фауна кнежев. Србије “ ради оцене и прегледа.
Одсек реши : да чланови др. Јован Валента и др. Сава
Петровић прегледају дело и поднесу известпје.
3. Изнето и предато одсеку дело од г. Вука Врчевића „ Обич
не народне болести и како се лече. «
Одсек реши : да чланови др. Ј. Машин и др. Милан Јова
новић прегледају и оцене и поднесу известије.
Трећи састанак одборски.

5. Маја 1869.
Били су : председник г. др. Ј. Шафарик , чланови : г. г. М. Спасиб,
С. Сретеновић и др. А. Медовић ; секретар Ст. Новаковић.
Бр. 33 .
Председник одсека историчког и држа вничког јавља, како
се у два маха није могао у историчком одсеку скупити нај
мањи потребан број чланова да би се могао држати састанак.
Одбор с тугом саслуша овај глас и договори се : да се члано
BIIма пошље отворено једно писмо , у ком ће им се проговорити
пријатељска реч о овом жалосном појаву.
Бр . 34 .
Прочита се одлука одсека jеcтacтвeничког и математичар
ског, у коме изјављује , да се не може примати да мемоар вла
дш пзрађује сам , него да се то у заједници с осталим одсецима
учиніп , будући одсек jecтacтвeнички нема шта од своје стране
к својим разлозима додавати поврх онога што је у његову
претоколу казано . Одбор на то закључи састарати се сам о
израду тога мемоара , да се не би ствар дугачким путем преко
вију одсека сувише развлачила, председник и секретар при
міше се, да за први састанак донесу одбору израђену основу
за тај мемоар .
Бр. 35 .
Ист и пре дсе дни к јав ља , да је одсеку предат преглед и
оцену саставав г. дра Ј. Панчића „ Фауна Кнежевине Србије. “
Бр. 36.
Секретар јавља, да ће на скоро, а свакако пре новога са
станка одборскога, бити готово дело „ Српска библиографија “
које се издаје друштвеним трошком, него да би му требало од
редити цену. Одбор одреди да томе делу буде продајна цена
20 гр. чарш. , у Аустрији 2 фор. Што се тиче продаје да се ова
ко уступи друштвеној књижарници како су јој уступљене „ При-
поветке и игре В. Врчевића. “
Бр. 37.
Секретар јавља, како су сејош неки чланови одазвали друштву
на избору у чланство и износи писма њихова ; тако од редов
них јавили су се и уписали : у одсек филолошки и философски
г. Буро Даничић , у одсек исторички и државнички г. г. Сто
јан Бошковић , Иларијон Руварац , Јеврем Грујић и Владимир
Јовановић , и у одсек јестественички и математичарски г. Дil
митрије Стојановић . Од осталих чланова са стране одазвали
су се избору друштвеном г. г. др. Лаза Стефановић , Ј. Сунде
дечић , Александар Ппипн , проф. Спма Љубић, Иван Филипо
вић , Луи Леже , Ф. Каниц, и Нил Попов.
Бр. 38.
Прочита се позовница вршачког певачког друштва , којом по
зпва друштво да учествује на светковини освештавања заставе
истог певачког друштва која ће бити о Духовішма ове године.
Одлучи се, да се распита , хоће ли ко од г. г. чланова пѣти на
ову светковину , па да се један замоли да заступа друштво на
светковини .
Бр. 39.
Прочита се одговор „ Славјанског благотворителног комн
тета “ из Москве на књигама које је друштво послало томе ко
MIітету.
Бр. 40.
Секретар јавља за књиге које су дошле на поклон или у за
мену, тако :
а. Од министарства народне просвете у Русији његов „ Жур

нал “ за месец Мај , Јун и т. д. пр. год. до краја , и Јануар и
Фебруар ове године .
б. Од југославенске академије наука из Загреба 1. Lustine
o odnosajih južnoga Slovenstva i mletačke republikе покупљене
у млетачком архиву проф. Симом Љубићем , 2. Pjesme Marka
Marulića. Skupio Ivan Kukuljević Sakcinski.
в. Од г. Борђа Поповића из H. Caдa Bunjevački kalendar za
prostu 1869. U Subotici.
г. Из Москве три брошире о питањима која су била задата
за расправљање на прошастом 16. Марта држаном археологич "
ком збору у Москви.
д. Од г. Андрије Стаменковића „ Беседу светога Василија у
спомен 40 мученицима. Спремио за штампу су два прилога вла
дика Гаврило. “
е. Од неименованога :
1. Pisma Juljusza Slovackiego, wydanie lwowskie, tom II. III.
2. Dziewica orleanska. Ustenp z dzieòw Francyi. Poznanj 1847.
3. Teodora Wagi historya kroldw i ksionžont polskich. Poz
nanj 1857.
4. Juliana Urzyna Niemcewicza podròže hystorično po ziemi
ach polskich . Pariž 1858.
ж. Од царске руске академије из Петербурга Записки том.
XIII , 2 XIV 1 2 XV 1 .
3. Од инштитута млетачког за књижевност и уметности Atti
tomo XIII . serie terzo 9 и 10 , XIV. 1 и 3 .
Прочитано и потписано на четвртом одборском састанку 2.
Јуна 1869 .
1 Други састанак одсека Филолошког и Философског

9. Маја 1869 .
Били су : председник г. С. Сретеновић : чланови 2.2. А. Васиљевић ,
м . Кујунџић и Стојан Новаковић ,
Бр. 4 .
Редовни члан г. А. Васиљевић прочита свој саставак „ о
психолошкој методи у Инглеској, Француској и Германији . “
Буде одлучено , да се прими и да се у „ Гласнику “ штампа , а
писцу да се у име откупа исплати 15 дук. Кесарских .

Бр. 5.
Прочита се писмо државног питомца г. Мите Ракића , у коме
нуди друштво да само откупи или да препоручи да школска
комисија прими српски превод чувенога дела Цона Уиљма Дре
пера „ History of the intellectual development of Europe , “ пози
вајући се ради каквоће превода на комад штампан у ..Вили “
1868 године г. М. Ракић се нуди да преведе до 24 дук. hec.
на табак. Одсек с радошћу прими ову понуду, обрадовавши се
што се тог посла хоће да прими писац тако вешт и нашему
језику, одреди према величини дела и према одређеној цени од
писца, да би било право да се за тај превод плати одсекои 120
дћес, и одлучи умолити одбор, да се с тим ово дело од стране
Српског ученог друштва препоручи министарству просвете, јер
предмет иде у круг научних књига за образовање, овојима се
министарство стара .
Бр . 6 .
За чланак архим. Леонида „0 старим српским штампарским
издањима “ би одлучено , да га прегледа редовни члан Стојан
Новаковић.
Бр. 7.
За г. В. Врчевића „ Јуначке песме Херцеговаца Срба тур
скога закона “ одлучи се, да се сад не дају на преглед , док се с
онима од пређе не буде свршило штогод .
Бр . 8.
Поведе се разговор о томе , како би се у „ Гласнику “ кри
тика удесила, да увек редовно излази барем о свима важнијим

српским делима. После дужега разговора , којим се чланови

договараху і тражаху начина како би се ово могло пзвршити,
најпосле се одлучи , да се овај одсек од сад стара, да се о
свима важнијим делима , која се у овој струци у књижевности
нашој јаве , напише за ГласulІБ критика , и да се одсек колико
му је за сад могућно постара , да у Гласник почну улазити
научни прегледи најновијега развітка наука по струкама , аво
- се само нађе људи који би се у овом послу одазвали и потпо"
могли друштво .
Друга. седница одсека историчког и државничког

Српског ученог друштва
16. Маја 1869 у Београду .
Били су : председник др. М. Саасић , и чланови : г.г. Јован Мари
новић , Милан А. Петронијевић , др Јанко Шафарик, Тока Па
вловић , Владимир Јакшић , Алек. Спасић , Никифор Дучић ,
Панта Срећковић и М. Б. Милићевић.
Бр . 2 .
Г. Коста X. Ристић, из Сарајева, послао је друштву „ Нешто
из босанске прошлости “ , чланак у коме има доста занимљи
BIIx цртица из живота тамоID њега нашег народа и његовога
стања. Но како програм Гласника не би могао обухватита и

таке саставе , тако је одлучено , да се чланак тај по жељи
самог писца достави уредништву „ Данице “ у Н. Саду.
Међу тим, да се г. х. Ристићу пише и он се умоли , да про
дужи сабирање свију оних народних умотворпна, о којима гово
рі у својем у писму , а тако исто да не изостави бележитп имена
блиљкама лековитима , о чему такође јавља. За ову последњу
ствар ваља јавпти и дру Ј. Панчићу.
Бр. 3 .
Пријатељ један из Цариграда послао је друштву карту трпју
нез сних сaмoглaвних (автокефалних ) словенских цркава , на
ави
име: бугарскога трновскога натријаршества, српскога пећскога
патријаршества , и бугарско -српске охридске архијепископпје ( Пр
ве Јустинијане ) докле нису спојене с грчком цариградском патри "
јаршијом , и то : трновска 1463 , а две последње 1765—1767.

године .
За карту ову би одлучено, да се наштампа у првом иду
ћем Гласнику под надгледањем председника дра Јанка Шафа
рінка, а објашњења приложена уз карту , да преведе члан М.
Б. Милићевић ,
Бр. 4.
Г. К. Невострујев, пз Москве , послао је друштву три хри
совуље , које се находе у манастиру Хиландару , у Св. Горп.
Документе ове разгледа члан др. Шафарик ту, и би одлучено
одмах да се штампају у Гласнику , по што се објашњавања
текста преведу на српски.
Бр. 5 .
Услед писма г. Чедомиља Мпјатовића , сагласно среце
њем скупа , по коме ће се давати награда и за критике , које
уђу у Гласник , би одлучено , већином гласова , да се г. Че
домпљу Мијатовићу за његову критику дела г. А. Васиљевића
1Историја народног образовања код Срба “ , штампану у ХХІІІ .
књизи Гласника , изда у име награде 15 дук. ћес.
Бр . 6 .
Чланак г. архим . Дучића о српској општини у Трсту , од
лучено би да прочита још један референат . Тај посао узе
на се редовни члан г. Милан А. Петронијевић .
Бр . 7 .
Би одлучено , да председник др. Шафарик и члан Глишта
Гершић , спреме и одсеку представе : како ће се расписати сте
чај на награду од 100 дук. за израд питања : „ Политичко и
друштвено стање Срба и Хрвата у време навале Турака, и
историјски значај њихове борбе. “
Бр. 8 .
Г. Ж. Жујовић је послао за Гласник критику на књигу
Кратка наука о државном газдинству , или наука о финанцији.
За щири читалачки круг написао Чедомиљ Мијатовић . “ Наре
382 РАДЊА СРПскоt УЧЕНоf ДРУШТВА
ђено би , да састав овај прегледе и одсеку свој суд јаве чла

ви В. Јакшић и Ал. Спасић.
Бр. 9 .
Исти г. Ж. Жујовић послао је и други свој састав под
именом : „ Стара питања према новим начелима. Политичко
економне штудије. “
За ово би одлучено, да га прегледе и свој суд јаве одсеку :
чланови Коста Јовановић и Гл. Гершић.
Бр. 10.
Редовн члан М. Б. Милићевић , који је скоро пет година
и
у одсеку вршио дужност деловођа , изјављује да је пословима
оптерећен , те му се не може да и даље ту дужност врши, него
нека се избере други . У важавајући ове разлоге одсек изабра
г. Алексу Спасића својега редовнога члана , да прими дужност
деловођа .
Седница одсека математичног и јестacтвeничког
Држана 30. маја 1869 .
Председник одсека јавља, да је одбор узео на се, да изради
посебни предлог за свес трано испитивање земље , које је до
нео јестacтвeнички одсек и да ја поднесе г. министру просвете.
Чланови одсека г. г. др. Валента и др. Петровић враћају
чланак г. дра Панчића „ Грађа за фауну кнеж. Србије “ који
су прегледали и предлажу , да се за тај рад изда писцу највећа
награда од 10 дук. цес. за печатани табак. Одсек усваја пред
лог и враћа чланак одбору.
Четврти састанак одбора.
2. Јуна 1869.
Били су : председник г. др. Ј. Шафарик; чланови : 2.2. м . Спасиб,
Сава Сретеновив и секретар Стојан Новаковић.
Бр. 41 .
По што се прочита протокол пређашњега састанка , секре
тар прочита састав представке коју ваља поднети високој
влади поради суме новацa за научно испитивање Србије , и
коју је према пређашњој одлуци одборској израдио секретар

N
у договору са г. председником. Одбор одобри састав, одлучивши

само то , да се сума поименце назначи и бројем , и у том смислу
одреди да се иште 300 дуката на годину.
Бр. 42.
Секретар који уједно врши и касирске послове јави, да је о
Ђурђеву дне књижарница Велимира Валожића поднела рачун
од продатих друштвених књига за пређашње пола године ..
Примање по том рачуну износи 2478 гр . 10 пара чарш. За ту
суму одлучи се да се у друштвене дохотке уврсти и уједно се
одобри издатак од 138 гр. 10 пара чарш. учињен тој књижари
за књиге и канцеларијске потребе набављане друштву .
Бр. 43 .
Секретар показује стање касе друштвене . Било је издатка
у новцу од 1. Јануара до краја Маја 11.106 гр . 35 пара . 6000
гроша дато је на руковање управи фондова , и по томе има на
расположењу у готовини још 28.302 гр. 35 пара чарш.
Бр . 44 .
Одлучи се, да се државној штампарији јави , да све рачуне
које има за ово друштво сведе на једну партију и да рачун
један пут у години предаје друштву .
Бр. 45.
Што се тиче рачуна за преписку о унији који је заостао
неплаћен још од 1863 године иза „ Друштва Српске Словесности “
секретар јави, да је, пажљиво прегледао акте и протокол , те да
је нашао да је тај рачун заиста остао неплаћен . Због тога се
нареди да се 360 гр. пор . који се тим рачуном траже из касе
друштвене исплате .
Бр. 46 .
Председник одсека историчког јавља , да је за чланак К. Х.
Ристића „ Нешито из босанске прошлости “ одлучено, да се у
Гласнику не може штампати. С тога одбор нареди да се стим
чланком поступи по жељи г. писца .
Бр. 47 .
Исти председник јавља , да су прегледане у одсеку „ Три
хрисовуље “ , прилог г. К. Невострујева и да је одлучено да се
у Гласнику штампају . Препоручује се секретару да то изврцій .
Бр . 48.
Исти председник јавља , да је услед писма г. Ч. Мојатовића
посланога из одбора , одлучено , да се за критику његову у
Гласнику XXIII плати 15 дук. ћес. На то се прочита писмо г.
ч. Мијатовића писано након тога г. председнику друштвеном
у коме јавља , да тих 15 дук. уступа друштву на његове потребе .
Одбор прима овај поклон с хвалом .
Бр. 49 .
Исти председник јави, да су у одсеку примљена на преглед
два саставка г. Ж. Жујевића , један : „ Стара питања према
новим начелима . Политичко -економ не птудије “, други : „рецен
сија на књиту Ч. Мијатовића „ Кратка наука о државноме
газдинству . “
Бр. 50.
Исти председник јави , да је у одсеку историчком и држав
ничком изабран за деловођа редовни члан г. А. Н. Спасић ,
јер је досадашњи деловођ г. м. Б. Милићевић захвалио.
Бр. 51 .
Председник одсека jеcтacтвeничког и математичар ског јавља,
да је у том одсеку примљен у Гласник саставак г. дра Ј. Пан
unha „ Грађа за фауну кнежевине Србије “ и да је одлучено да
се откупи са 10 дук. ћес. од табака штампана , што одбор
и усвоји.
Бр. 52 .
Председник одсека философског и филолошког јавља , да
је у одсеку прегледан и за Гласник примљен 1ана в г. А.
Васиљевића „ о психолошкој методи у Инглеској , Француској
- и Германији “ и да је одлучено , да се откупи са 15 дук. ћес. ,
што одбор одобрава .
РАДЊА СРПСКог УЧЕНог ДРУШТВА 385
Бр. 53 .
За одлуку истога одсека опреводу Дреперове „ Историје
умнога развитка у Европи “ одлучи се, да из неких узрока
остане за другу седницу .
Бр . 54.
На молбу српске омладинске дружине „ Цвета “ из Арада
одлучи се , да јој се шаљу друштвене књиге и да се да од
досадашњих којих више има.
Бр. 55 .
Прима се од управе фондова признаница послана на 6000
гр . чарш . предатих јој од друштва на руковање .
Бр. 56 .
Од дописног члана г. Николе Боројевића с Ријеке примају
се с хвалом белешке за биjографију његову .
Бр . 57 .
Прочита се писмо г. Министра просвете од 12. пр. м . № 1942
којим шаље друштву рукопис г. Ог. Утјештеновића Острожинског
„ Мисли о унапређењу књижевности српско -хрватске “ који је
пређе по жељи г. министра у одбору прегледан и за који је
нађено да га је вредно примити . Према томе нареди се да се
рукопис наштампа као особена брошира , на којој ће се на
- писати да се продаје на корист Српског ученог друштва “ и да
се после по обичним условима преда друштвеној књижарници .
Бр. 58 .
Нареди се, да се за експедицију друштвених књига начини
један чамоъ сто од хвата и да се после по коштању исплати .
Бр . 58 .
За заступнике друштвене на вршачкој светковини буду иза
брани г. г. Јован Бошковић , Милан Кујунџић и др. Милан Јо
вановић .
Бр. 60.
Компониста Фр. Кс. Кох из Осека подноси друштву на оце
ну своја музикална дела. Одлучи се, да се предаду одсеку умет
ничком .
25
Галсник v .
386 РАДЊА СРІског УЧЕНог ДРУШТВА
Бр . 61 .
Будући се за одсек уметнички јавила већ четири члана, а
не би тешко било наћи и петога , одбор нареди замолити г.
Миловука као најстаријега члана , да извoли сазвати чланове и
постарати се : и да се број попуни и да се одсек уметнички кон
ституише те радити почне.
Бр. 62.
Секретар јавља за књиге које су дошле друштву на поклон
и у замену и то :
а од академије југославенске : Lj. Vukotinovića i Slosera
Flora croatica i Rad VII. књ .
б. Преко г. митрополита из Русије :
1. Вветникъ Европы 1868. 12 свезака.
2. Крестный календарь за 1859. у 5 комада.
3. Известия императорскаго русскаго географическаго об
щества . Томъ IV. 1—5 .
4. Очерки изъ истории россійской церковной іерархіи. Сочи
ненів Геннадія Карпова. Москва 1865 .
5. Буквар для обученія юношества церковному и граждан
скому чтенію. С. Петрб. 1866 .
6. Годичное засѣданiв императорскаго общества любителей
естествознанія, антропологіи и етнографії 15. Октобря 1868.
года. Москва 1869. у 2 комада.
7. Опыть исторической граматики рускаго языка отъ Бу
слајева. Критика К. Аксакова.
8. орускихъ глаголахъ Константина Аксакова. Москва
1848. год .
9. Освобождение Москвы въ 1812 году. Драма К. Акса
кова. Москва 1848 .
10. Чтенія въ московском обществѣ любителей духовнаго про
свѣщенія, I II. III. IV. V. Москва.
11. Сборникъ статей для народнаго чтенія. Випускъ второй .
Кіевъ 1868.
12. Дѣтскіе годы Багрова внука. С. Аксакова. Москва 1858.
13. Жизнь новоявленнаго угодника Божія Тихона. Изда

нів 2 -го . Москва 1868 .
14. Стихотворенія К. Павловой . Москва 1863.
15. Записки бесарабскаго статистическаго комитета. Томъ
третій. Кишинев. 1868 .
16. Учебник руской и церквенославянской етимологіи для
среднихъ учебных заведеніи. Составил Лев Поливанов. Москва
1867. год .
17. Разныя сочиненія C. Аксакова. Москва 1858.
18. Разбор римскаго ученiя о видимом главенствѣ въ церкви.
Сочиненіе баккалавра санктпетербурской духовной академін
соборнаго іеромонаха Никанора. Выпускъ І. п ІІ. С. Петрбург
1856. год .
19. Мадьярской историкъ Владислав Салай и исторія Венгрій
отъ Арпада до прагматической санкцій . Составилъ Нилъ По
повъ. С. Петрбург 1868. у 3 комада.
U. C. BERKELEY LIBRARIES
C043480636

Novakovic Prilozi III

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Novakovic Prilozi III

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novakovic Prilozi III

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UC -NRLF

с ЈЕдним литоГРАФИСАНИм снимком .

2. Пословник „ Српског ученог друштва “ 11 .

3. Прилози в историји српске књижевности.

6. Финанције српског краљевства. Политично

7. Опсихолошкој методи у Инглеској, Фран

12. Преглед радње и стања „ Српског уче -

Српско учено друштво обрађује и унапређује науке

Друштво стоји под надзором министарства просвете и

Друштво ће према овом уређењу само одредити на

Друштво састављају редовни , почасни и дописни

За редовне чланове могу бити изабрани само они

При избору дописних чланова ваља се обзирати на

Друге заслуге за науку и уметност могу се уважити

Дописни чланови , кад се настане у Београду, могу

Кандидате за чланове предлаже који од одсека од

Број чланова одређен је у овим границама :

Сви чланови имају приступ на све састанке друштва ;

Званичници друштвени бирају се само између редов

Сваки члан добија све списе друштвене бесплатно.

Ради удеснијег отправљања послова, друштво је по

Одсеци су међу собом одвојени ; сваки има свога пред

Сваки одсек ради своје послове — на предлог од

Сваки редован члан припада једном од четири одсека,

по својој понуди , уједно има дела и у пословима којега

У мешовитим питањима , која се дотичу више одсека,

Сваки одсек бира себи председника између редовних

Који одсек нема бар пет чланова онај не може опстати.

Послови су одсека : да обрађује и унапређује знања

Одбор састављају : а ) председник друштва , б ) пред

Сваке године морају два најстарија члана из одбора

Ако би било мање од три одсека, број одборника до

Секретара бира друштво у скупу на неодређено време

Ако секретар одсуствује или да оставку или је иначе

Председник и секретар друштва остају чланови од

Одбор је властан и дужан :

Председникова права и дужности јесу :

2. потписивати сва писма која од друштва излазе , и

2. износити пред одбор одлуке својега одсека ;

Секретарева су права и дужности :

Друштво се повремено састаје у скуп.

Председниково је пазити, да се на скупу одржи мир и

Друштво , да би вршило своје послове , састаје се у

Да би бдлука важила, треба да има од редовних чла

1. на састанцима скупним никад мање од десет ;

На састанцима се одлучује простом већином гласова ;

Гласање може бити и тајно, кад то предложе тројица

VII . Свеза са страним друштвима .

VIII . Орган друштвени.

Друштво је дужно печатњом свој рад предавати јавно

Послове своје обзнањује друштво преко одбора дво

Имање је овога друштва у новцу , књигама и збиркама. |

Друштво ће трошити своје доходе на исплату својих

Друштвена библиотека и збирка јесу саставни део на

дини чланови желе учинити у одсеку према 23 чланку

ствар могла боље исцрпсти , и ако већина не би томе про

в) претреси , који у одсеку могу настати о неким пи

в) некролози умрлих чланова друштвених .