Teratogenost, mutagenost,

karcinogenost

Prof. dr Zorica Bulat

Toksikologija s analitikom, Farmacija 2021/22.
Katedra za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“
Dejstvo na rast i razvoj
• Razvojna toksikologija (Developmental toxicology) se bavi posledicama
izloženosti otrovima koje dovode do poremećaja u formiranju
germinativnih ćelija i do promena u sazrevanju od nivoa embriona do
odraslog doba, pa i u starosti
• Strukturne malformacije, funkcionalna oštećenja, usporen rast, smrt
• Uzročnici: zračenje, virusi, bolesti majke, hemijski uzročnici
• hemijski uzročnici: antikonvulzivi, citostatici, tetraciklini, etanol, duvanski
dim, kokain, kumarinski antikoagulansi, antitireoidni lekovi, dietilstilbestrol,
litijum, olovo, organska živa, retinoidi, talidomid, toluen itd.
• Toksičnost po majku vs. razvojna toksičnost
• Direktni toksični efekti na embrion/fetus
• Indirektna toksičnost – toksični efekti na majku ili placentu
• Kombinacija direktnih i indirektnih efekata
Teratogeneza
➢ Teratologija je nauka koja se bavi proučavanjem nastanka anomalija
fetusa (teras – čudovište)
➢ In utero malformacije razvoja delova tela, organa ili dela organa pod
dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih faktora
➢ Značajan procenat novorođenčadi se rađa sa kongenitalnim manama (?)
➢ Endoderm: farings, trahea, bronhije, pluća, pankreas, jetra...;
mezoderm: skelet, mišići, nefron, gonade, srce, krv, krvne ćelije…;
ektoderm: koža, nokti, kosa, mozak, senzorni i motorni nervi...
➢ Prvih 8 nedelja gestacije: najveća osetljivost za razvoj morfoloških
promena i znatan broj spontanih pobačaja
➢ Od 9 do 38 nedelja: retko greške u morfogenezi, ali neoplazme,
disfunkcije organa, anomalije u razvoju i ponašanju, promene u CNS-u...
Posledice teratogenog efekta
➢ Hypoplasia – smanjena veličina celog ili dela organa
(mikrocefalija)
➢ Agenesis – odsustvo nekog organa (unilateralna
ageneza bubrega)
➢ Anomalije u deobi – spojeni prsti

➢ Aatresia – nekompletno obrazovanje lumena

(ezofagalna atrezija)
➢ Ectopia – izmeštanje organa sa prirodnog mesta
(srce izvan toraksa)
Talidomid
➢ 1956. godine uveden u Evropi kao lek protiv
jutarnjih mučnina u trudnoći
➢ Phocomelia (phoco, foka + melos, ud) i amelia
(bez uda ili udova)
➢ Rođeno oko 6 000 dece sa oštećenjima
➢ Ne ispoljava teratogeno dejstvo na miševima i
pacovima, za razliku od primata (marmoset, vrsta
majmuna) – „sa zakašnjenjem“ ispitan na 19
životinjskih vrsta, 8 od 9 primata teratogeni efekat
Dietilstilbestrol (DES)
➢Sintetički estrogen – terapija u visoko rizičnim
trudnoćama
➢1940-1971. preko 2 miliona žena primalo DES
➢Pri rođenju – anomalije genitalnog trakta
➢Odložen teratogeni efekat – kod ženske dece
starosti 17-22 godine pojava adenokarcinoma
vagine i cerviksa
Retinoidi
➢ Jedinjenja slična vitaminu A
➢ Primena – terapija oboljenja kože: cistične akne, psorijaza i
terapija nekih karcinoma
➢ Izotretinoin – derivat retinolne kiseline (Accutane)

➢ Mehanizam dejstva – reaguju sa receptorima retinolne

kiseline (RAR) u ciljnim organima
➢ Malformacije, oštećenje mozga, malo i asimetrično lice,
oštećenje ili nedostatak spoljašnjeg uha, atrezija auditornog
kanala, hipoplazija timusa, promene na srcu (separacija
aorte i pulmonalne arterije)
Primeri teratogenih supstanci
➢ Antihipertenzivi: ACE (angiotenzin konvertujući enzim)
inhibitori (kaptopril, enalapril) i AT (angiotenzin) antagonisti
➢ Malformacije, renalna tubularna disgeneza, hipoplazija pluća,
usporeni intrauterini rast, neonatalna hipotenzija, oligurija/anurija
➢ Antikoagulansi: varfarin
➢ Teške hemoragije u fetusu → teška oštećenja mozga, hipoplazija nosa,
distalnih falanga, spontani pobačaji
➢ Nesteroidni antiinflamatorni antireumatici
➢ Krvarenje, uticaj na ductus arteriosus, oštećenje funkcije bubrega
➢ Fetalni alkoholni sindrom (Alkoholni sindrom fetusa) (FAS)
➢ Morfološke anomalije i anomalije u razvoju – tanka gornja usna,
mikrocefalija, retardacija intrauterinog razvoja, CNS poremećaji
Mutagenost
• Mutageni mogu da deluju na somatske i
germinativne ćelije.
• Mutacije koje se odigravaju u somatskim ćelijama
izazivaju mutagene (karcinogene) efekte kod
eksponovane jedinke/osobe (sledeće generacije
nisu ugrožene).
• Kada mutageni izazivaju različite tipove genetskog
oštećenja na germinativnim ćelijama, ugrožene su
sledeće generacije.
Tipovi genetskih oštećenja
Tačkaste mutacije
➢ Genske mutacije - „najjednostavniji“ tip genetskog
oštećenja
➢ Rezultat mutacije u nizu DNK

➢ Promene u hromozomu koje uključuju samo jedan

nukleotid, tj. bazu u okviru jednog gena (usled substitucije,
brisanja ili ubacivanja neke baze)
➢ UV radijacija, X-zraci, akridin, alkilirajući agensi, 5-
bromouracil...
➢ Primer: Hidroksilni radikal → oksidacija DNK → 8-OHdG (8-
hidroksideoksiguanozin) → tačkaste mutacije
Tipovi genetskih oštećenja
Hromozomske aberacije
➢Promena strukture hromozoma – kidanje ili druge
promene strukture hromozoma, npr. stvaranje
„prstenastih” hromozoma
➢Promena broja hromozoma – aneuploidija
(prisustvo jednog više ili manje hromozoma),
poliploidija (prisustvo viška jednog ili više setova
hromozoma); Down-ov, Turner-ov, Klinefelter-ov,
Edward-ov sindrom itd.
➢Test hromozomskih aberacija (in vitro i in vivo)
Ames-ov (Ejmsov) test
Test ispitivanja mutagenosti
➢ Ames assay (Dr. Bruce N. Ames)
➢ Najčešće korišćen test za utvrđivanje mutagenosti
ispitivane supstance; validan i za ispitivanje karcinogena (oko
90% poznatih karcinogena daje pozitivnu reakciju).

➢ U testu se koriste bakterije Salmonella typhimurium, koja

ima mutiran gen za sintezu histidina, i mikrozomi jetre pacova.
➢ Ukoliko je agens mutagen, izaziva reversne mutacije, doći
će do sinteze histidina i rasta kolonije bakterija.

➢ Direktni karcinogeni – pozitivan test i bez mikrozoma jetre

➢ Negenotoksični karcinogeni – mogu proći nezapaženo
karcinogeni koji ne deluju direktno mutageno
Ispitivanje mutagenosti
1. Ames-ov test
2. Test na ćelijskim kulturama
3. In vivo ispitivanje mutagenosti

Više različitih testova koji obuhvataju ispitivanje na

različitim bakterijama, ćelijskim linijama,
organizmima, praćenjem različitih promena…
Karcinogenost I
• 18. vek – engleski lekar Sir Percivall Pott utvrdio vezu
između čađi i pojave karcinoma skrotuma kod dimničara.
• Karcinogeneza – nekontrolisana proliferacija ćelija tj. proces
nastanka tumora pretvaranjem normalne ćelije u
transformisanu ćeliju putem mehanizama zasnovanih na
promenama gena ili drugim mehanizmima; višestepeni
biohemijski i biološki proces sa dugim latentnim periodom.
• Tumori (neoplazme): benigni i maligni (karcinomi-epitel;
sarkomi-vezivno i mišićno tkivo; limfomi i leukemije)
Karcinogenost II
• Karcinogen je agens (hemijski ili fizički) koji uzrokuje pojavu
tumora
• Karcinogen je agens čija primena kod prethodno
netretiranih životinja dovodi do statistički značajnog
povećanja incidence jednog ili više tkivnih tipova tumora, u
poređenju sa incidencom kod netretirane grupe životinja…
• …kao i sposobnost skraćivanja latentnog perioda,
pogoršavanja bolesti ili izazivanja većeg broja tumora kod
jedne jedinke
Uzroci maligne transformacije
➢Unutrašnji
➢ Uloga gena, spontana mutacija, imunodeficijentna stanja,
hormonski poremećaji, stres itd.
➢Spoljašnji – dejstvo karcinogena
➢Hemijski karcinogeni
➢ Fizički karcinogeni; jonizujuće i nejonizujuće (npr. UV) zračenje -
mogu direktno da oštete DNK ili da dovedu do stvaranja slobodnih
radikala
➢ Biološki karcinogeni (virusi)
Genotoksičnost
➢ Dejstvo otrova na DNK i hromozome – promene se
mogu javiti u jednoj ćeliji, a da ne budu prenete na
sledeće ćelije, generacije
➢ Genotoksičnost vs. mutagenost – mutagenost
podrazumeva da su promene nasledne
➢ Karcinom je bolest koju uzrokuje defektan ili
oštećen genetski materijal
➢ Uloga istraživanja genotoksičnosti – primarno u
razumevanju karcinogeneze
Dejstvo hemijskih karcinogena I
➢ Mutacije zauzimaju glavno mesto u pojavi karcinoma – potvrđeno
istraživanjima onkogena i tumor-supresornih gena
➢ Protoonkogeni – normalne komponente genoma uključene u rast i
razvoj. Mutacije u proto-onkogenima → pojačana ekspresija → pojačana
aktivnost, stimalacija rasta (tačkaste mutacije i hromozomske aberacije)
➢ Onkogeni – nastaju genetskim promenama protoonkogena; geni koji
stimulišu transformaciju normalne ćelije u malignu, kancersku
➢ Tumor supresorni geni – uloga u kočenju ćelijske proliferacije. Mutacije
koje vode ka inaktivaciji ovih gena oslobađaju ćeliju od inhibitornog
uticaja ovih gena na deobu → ćelija se deli bez kontrole. Primeri:
karcinom dojke, bubrega, mozga, mokraćne bešike, pluća, debelog creva
➢ Mutiran tumor supresorni gen P53, lociran na hromozomu 17, javlja se
u brojnim karcinomima
Dejstvo hemijskih karcinogena II
• Disbalans u faktorima koji utiču na rast i onih koji ga
koče – posledica dejstva karcinogenih supstanci

Razvoj
Karcinogeni tumora
Inaktivacija
tumor supresora

Karcinogeni
Aktivacija DNK i
proto-onkogena
 Višestepeni model karcinigeneze

Apoptoza
Inicijacija

Promocija

Normalna ćelija

Inicirana ćelija

Maligna ćelija

Metastaza
Faze karcinogeneze
1. Inicijacija – Kratkotrajno izlaganje karcinogenoj supstanci u jednom
ćelijskom ciklusu koje dovodi do ireverzibilnih, naslednih genetskih
promena koje se prenose na ćerke ćelije. Uzročnici: karcinogeni koji imaju
genotoksična svojstva i direktno oštećuju DNK.
2. Promocija – Dug i spor proces; faza ćelijske proliferacije u kojoj dolazi do
umnožavanja ćelija sa inicijalnim oštećenjem i stvaranje izmenjenog klona
ćelija; delimično reverzibilan, može se zaustaviti određenim
hemopreventivnim agensima.
3. Progresija – Trajna proliferacija izmenjenih klonova ćelija sa pojavom
gubitka „kontrole rasta” i izbegavanja odbrambenih mehanizama
domaćina. Dalja aktivacija onkogena i inaktivacija tumor supresornih
gena; proces neoangiogeneze (neophodan za dalji rast tumora,
invazivnost i metastaze)
Karcinogeni
Inicijatori vs. promotori
Inicijatori
Genotoksični
Samostalni karcinogeni
Elektrofilne,
veoma reaktivne supstance
Kovalentno vezivanje za nukleofilne
supstance (DNK); ireverzibilno
Jednokratna izloženost može dovesti do
pojave maligniteta
Policiklični aromatični ugljovodonici
(PAH), nitrozamini, aromatični amini…
Promotori
Epigentski mehanizam
Nisu samostalni karcinogeni, deluju
samo posle izloženosti inicijatoru
Nisu elektrofili
Obično se ne vezuju za DNK; indukuju
proliferaciju; reverzibilni efekti
Neophodna višestruka ekspozicija
Fenobarbiton, Trihlorsirćetna kiselina,
PCB, PBB…
Hemijski karcinogeni
➢ Genotoksični karcinogeni
➢ Dovode do oštećenja genoma (ireverzibilno)
➢ Inicijacija tumora
➢ Podela:
➢ Direktni – deluju direktno na DNK (epoksidi, imini, alkil i sulfat estri,
iperit)
➢ Indirektni – postaju karcinogeni nakon metaboličke aktivacije (PAH-
ovi, aflatoksini, nitrozamini, heterociklični amini, aromatični amini)
➢ Negenotoksični karcinogeni (nondirectly mutagenic, epigenetski
karcinogeni)
➢ Ne dovode do oštećenja genoma – stimulišu rast ili inflamaciju, menjaju
ekspresiju gena (reverzibilno)
➢ Promocija tumora

Razlike (specifičnosti) među vrstama, organima, tkivima – različita osnova

Svi mutageni su karcinogeni, ali svi karcinogeni nisu mutageni!
Genotoksični karcinogeni
Ireverzibilno kovalentno
Nukleofili
vezivanje
H
S R

H+
Elektrofil C C H C C
O O O
H R H N
H
N R
H H
R
Princip mehanizma dejstva većine genotoksičnih karcinogena

Strukturne promene ćelijskih komponenti uključujući i DNK

Bioaktivacija benzo(a)pirena
Otporan na dejstvo
epoksid hidrolaze

↓
Kovalentno se vezuje za
DNK
↓
Mutacije u HRAS
proonkogenu
↓
Karcinom pluća i kože

Preuzeto iz: Casarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons.
Urednik.: Curtis D. Klaassen, McGraw-Hill Companies, Inc., USA, 8. izdanje 2013.
Negenotoksični karcinogeni I
➢ Novija istraživanja usmerena ka objašnjenju mehanizama
kojima izazivaju i pomažu nastanak tumora
➢ Citotoksičnost, praćena regenerativnom proliferacijom

➢ Receptorima regulisani procesi: CAR, PPARα, AhR –

uglavnom proliferacija
➢ Hormonski mehanizmi karcinogeneze, uključuje receptore

➢ Metilacija DNK

➢ Oksidativni stres – indirektno oštećenje DNK

➢ Promene u međućelijskim vezama

Negenotoksični karcinogeni II
➢Adaptivni, nuklearnim receptorima kontrolisan rast
➢Hormoni, dioksini itd.

Jetra tretirane životinje

Kontrolna jetra Dejstvo preko
PXR
(Pregnan X receptor)
Negenotoksični karcinogeni III

Nastanak Promene
Azbest slobodnih na DNK
radikala

Mutacija
Citokini
Faktori rasta

Inflamacija Promocija

Oštećenje ćelija Fibroza Karcinom

Proliferacija
Odlike hemijske karcinogeneze
➢ Latentni period – period od izloženosti karcinogenu do
razvoja maligniteta (kod ljudi u najvećem broju slučaja 12-25
godina, do 40 godina u slučaju mezotelioma izazvanog
azbestom).
➢ Široko rasprotranjen stav da za karcinogene ne postoji
prag, odnodno doza ispod koje neće doći do razvoja
maligniteta.
➢ Ipak… sa porastom intenziteta i dužine ekspozicije raste i
verovatnoća ispoljavanja karcinogenog delovanje hemikalije
tj. izloženost visokim dozama (koncentracijama) u najvećem
broju slučajeva povećava rizik od pojave maligniteta.
 IARC klasifikacija karcinogena
Grupa
• 1 – Karcinogeni za ljude (120)
• 2A – Verovatno karcinogeni za
ljude (81)
• 2B – Možda karcinogeni za
ljude (299)
• 3 – Ne može se klasifikovati
prema karcinogenosti za ljude
(502)
• Verovatno nije karcinogen za
ljude (1)
IARC-International Agency for Research on Cancer
Primeri
1 Formaldehid, busulfan,
fenacetin, lindan, PCB, TCDD
2A Tetrabromobisfenol A,
akrilamid, malation,
hloralhidrat, cisplatin, PBB,
hloramfenikol
2B Bleomicin, oksazepam
3 Saharin, antracen, toluen
Međunarodna agencija za istraživanje raka
 Karcinogeni – Grupa 1
Izloženost Malignitet
4-Aminofenol Mokraćna bešika
Aflatoksin B1 Jetra
Arsen i jedinjenja Pluća, koža, jetra
Azatioprin Koža, ne-Hočkinov limfom
Azbest Mezoteliom, pluća, larinks, ovarijum
Benzen Leukemija, multilpli mijelom, pluća
Benzidin Mokraćna bešika
Ciklofosfamid Ovarijum, mokraćna bešika
Kadmijum Pluća
Hrom (heksavalentni) Pluća
Jonizujuće zračenje Leukemija, koža
Nikl Pluća, nosni sinusi
Vinilhlorid Angiosarkom jetre, pluća, mozak (?)
Karcinogeni – Grupa 1
Kombinovana izloženost
Profesionalna izloženost Malignitet
Proizvodnja koksa Pluća, bubreg (?)
Proizvodnja gume Mokraćna bešika, leukemija (limfatična),
pluća, koža, kolon, prostata
Proizvodnja magente, auramina (boje) Mokraćna bešika
Proizvodnja nameštaja Nosne šupljine
Stil života Malignitet
Pušenje Pluća
Procesuirano meso Kolorektalni karcinom
Zagađenje vazduha (životna sredina) Pluća, mokraćna bešika (?)
Terapija Malignitet
MOPP – mehloretamin + onkovin Pluća, akutna mijeloidna leukemija
(vinkristin) + prokarbazin + prednizon