Садржај

Појам, узроци и будуће стање климатских промена..............................................................................5

Појам климатских промена...................................................................................................................5
Узроци климатских промена.................................................................................................................6
Ефекти стаклене баште..............................................................................................................................8
Будуће стање климатских промена......................................................................................................9
Последице климатских промена и њихов утицај на глобалну безбедност.........................................10
Пораст нивоа мора и глобална безбедност.......................................................................................11
Закључак...................................................................................................................................................15
Литература:..............................................................................................................................................17
 УВОД

Под утицајем различитих фактора (варијације у одступању Земљине орбите, варијације у

Сунчевом зрачењу, вулканске ерупције, кретање тектонских плоча и др.) климатске
промене на Земљи дешавају се милионима година. Значај и директни утицај ових фактора
на климатске промене, током времена није био велики, тако да су се климатске промене
одвијале веома споро, али и у скалду са природном равотежом, што је омогућило да се не
само биљни и животињски свет на њих лако прилагоди већ и сам човек. Међутим, убрзан
развој људске цивилизације, поготово од индустријализације људског друштва, од
средине 19. века, имао је за последицу појаву новог – антропогеног фактора који је довео
до наглог убрзавања климатских промена. Овако убрзане климатске промене утицале су
на појаву екстремних суша, поплава, олуја, топлотних таласа, промене у режиму воденог
круга, убрзаног топљења леда и снега на високим планинама и на половима. Појава
екстремних климатских промена свакодневно погађа све већи број људи и изазива све
веће материјалне штете, што изазива несагледиве економске последице, не само на
националном, већ и на регионалном и глобалном нивоу. На основу 4. извештаја који је
2007. године објавио Међувладин панел о климатским променама , наводи се да ће у
наредном периоду утицај климатских промена бити све већи, што ће повећати број
екстремних временских прилика, које ће утицати на све већи број људи и осећати се у све
већем броју региона. Појаве све већег броја суша, поплава, олуја, топљења леда и снега на
високим планинама и половима, промене у кружењу воде, као и топлотни таласи утицаће
на доступност хране, ресурса пијаће воде и људско здравље, што ће довести до
непремостивих разлика у спровођењу националних интереса међу државама, односно
директно или индиректно ће се одразити на њихову националну безбедност. Напори да се
клима и климатски систем, који је нарушен услед последица човековог напретка,
стабилизује и врати на претходно стање, узалудни су, тако да ће утицаји на националну
безбедност бити све израженији. Односно, захтеви на које глобална безбедност мора да
одговори у наредном периоду биће све већи. У оним регионима у свету у којима се већ
данас уочавају последице климатских промена у виду суша, поплава, топлотних таласа,
смањења ресурса пијаће воде и другог (Африка, делови Азије и делови Јужне Америке) у
блиској будућности, по студијама и симулацијама многих научних институција, ове
последице биће још израженије. Посебно тешко стање биће у неразвијеним државама, као
и онима у развоју, чије неразвијене економије немају довољно финансијских средстава да
адекватно одговоре на последице климатских промена. Такође, због немогућности да своје
националне интересе ускладе са интересима суседних држава, око поделе, ограничених
количина природних ресурса, довешће до пораста тензија и конфликата, што ће се
одразити на њихову националну безбедност, а консеквентно и на глобалну безбедност.
Ако томе додамо да у већини неразвијених држава, поготово на афричком континенту,
демократија почива на веома „климавим ногама”, услед великих верских, племенских и
националних супротности и нетрпељивости, регионална и глобална безбедност ће морати
да одговори на велики број новонасталих претњи. Међутим, на последице климатских
промена нису имуне ни националне безбедности најразвијенијих држава света. Директне
последице могу осетити, на пример, ако се услед екстремних временских непогода оштете
критичне војне базе, чиме ће озбиљно угрозити националне одбрамбене ресурсе, поред
других фактора о којима ће бити речи.
Појам, узроци и будуће стање климатских промена

Појам климатских промена

У стручној литератури наилази се на више дефиниција климатских промена, које свака

понаособ дефинише ову појаву у зависности од полазних елемената. Једна од најопштијих
дефиниција климатских промена је: „климатске промене обухватају све облике
климатских нестабилности (тј. било какве промене између дугорочних статистичких
елемената, израчунатих за различите временске периоде), без обзира на њихову
статистичку природу или физички узрок”1
Климатске промене, као појава, могу бити ограничене на одређене Земљине површине
илина целу планету у зависности од различитих фактора који испољавају свој утицај на
различите начине.Последњих деценија, посебно у контексту политике заштите животне
средине, климатскепромене обично се односе на промене модерне – савремене климе која
је окарактерисана као „антропогена” климатска промена, позната као глобално загревање
или антропогено глобално загревање.Фраза „глобално загревање” односи се на
документовано историјско загревање Земљине површине од 1850. године, када су почела
редовна мерења температуре. Односно,глобално загревање представља комбиновани
резултат антропогене (људски изазване)емисије и промене у у Сунца.

1
Национални Центар за податке о снегу и леду 2001.
Узроци климатских промена

Климатске промене одражавају промене у енергетском билансу климатског система,

односно промене настале у измени равнотеже између долазећег и одлазећег Сунчевог
инфрацрвеног зрачења на Земљу или са Земље2. Најзначајнији фактори који утичу на ову
равнотежу су:
1. Варијације у одступању елемената Земљине орбите (ексцентричност, еклиптика,
прецесија, еквинокција ...) – Миланковићев циклус, који се периодично понавља (у
зависности који је елемент у питању). Услед овог одступања мења се угао под којим
Сунчеви зраци падају на Земљу, при чему се мења и удаљеност од Сунца. Ове промене
стварају услове по којима се клима на планети периодично мења у зависности од промена
које имају поједини елементи орбите у току времена.
2. Варијације у Сунчевом зрачењу – соларне варијације представљају промене у
интензитету Сунчевог зрачења. Оне се периодично мењају и за време својих максималних
интензитета долази до пораста температуре на Земљи.
3. Вулканске ерупције- nајчешће, неколико пута у веку, јављају се велике вулканске
ерупције које у атмосферу избаце велике количине различитих гасова и честица које утичу
на количину примљене Сунчеве енергије. Током дуге Земљине историје било је више
ерупција супервулкана који су утицали на дугогодишње промене климе на планети.
4. Кретање тектонских плоча-Кретањем, односно померањем тектонских плоча, дошло
је до промена на континентима, које су утицале на промену климе на њима.
5. Антропогени фактори – фактори који су настали под утицајем човековог деловања у
природи.
Сви наведени фактори понаособ делују на поједине елементе климатског система, при
чему доводе до климатских промена. Наведени утицаји (осим антропогених) делују у
дужем периоду и изазивају постепене промене климе. Међутим, од средине 18. века јавља
се нови фактор – човек, чији је утицај знатно бржи у односу на утицај наведених
природних фактора. Нагли успон људске цивилизације, поготово од средине 18. века,
довео је до потрошње великих количина фосилних горива и убрзаног крчења шума, што је
утицало на промену концентрације гасова у атмосфери и стварања ефекта стаклене баште.
На основу великог броја спроведених студија, већина научника дошла је до закључка да
су антропогени фактори (са тачношћу више од 90%) довели до промене климе током
последња два века, него сви остали фактори заједно за последњих 800.000 година 3
Развој науке и научних достигнућа, поготово од периода прве индустријализације,
омогућио је човеку да лакше и брже обликује природу и да користи природна богатства
како би свој живот учинио лакшим и бољим. Међутим, овако нагли развој људске
цивилизације имао је и негативних последице које су се огледале, пре свега, у прекомерној
2
Climate Change 2007.
3
Climate Change 2007.
експлоатацији природе, при чему је дошло дозагађења животне средине. Разни
нуспродукти човековог рада одлагани су у природу, причему је, поред осталог, дошло до
повећања концентрације одређених гасова у атмосфери, а то имало за последицу појаву
ефекта стаклене баште. Сам ефекат стаклене баште довео је до повећања средње годишње
температуре на глобалном нивоу. Четврти извештај Meђувладиног панела о климатским
променама, истиче да је током 19 века дошло до повећања просечне средње глобалне
температуре која је „врло вероватно” (са тачношћу од преко 90%) настала због људских
активности – ефекта стаклене баште. Према наведеном извештају, у току прошлог века
дошло је до пораста средње глобалне годишње температуре од 0,74 ± 0,18°Ц (1,33 ±
0,32°Ф).
Пораст температуре је нарочито изражен од средине прошлог века и био је изазван
повећањем концентрације гасова стаклене баште који су настали због све већег
коришћења фосилних горива и крчења шума (који су филтери за поједине гасове стаклене
баште). Климатски модел пројекције пораста температуре, изнесен у наведеном
извештају,указују на то да ће глобално повећање просечне годишње температуре
наставити раст и током 21. века, и то за вредност од 1,1 до 6,4°Ц (2,0 до 11,5°Ц).
Ефекти стаклене баште

Током милиона година Сунце је обасјавало и загревало Земљину површину. Атмосфера,

као заштитни Земљин омотач, пропушта део Сунчеве енергије одређене таласне дужине,
при чему апсорбује око 50% „штетног” Сунчевог зрачења по живи свет на планети. Део
пропуштене енергије апсорбује површина Земље, док се део одбија од ње и враћа назад у
свемир.
Састав Земљине атмосфере није се мењао милионима година. Међутим, индустријска
револуција у XВИИИ веку имала је за последицу сагоревање великих количина фосилних
горива (радидобијања електричне енергије) и крчење шума (ради добијања обрадивог –
пољопривредногземљишта), што је довело до диспропорције у концентрацији појединих
гасова у атмосфери, која више не пропушта рефлектовану Сунчеву енергију са Земље у
космос већ је задржава. Под утицајем овог процеса јавља се ефекат стаклене баште који
доводи до глобалног загревања – расте средња глобална температура на планети. На
графикону 1 приказан је пораст концентрације најзначајнијих гасова стаклене баште у
периоду од 10.000 година.
Данас концентрације угљен-диоксида (ЦО2), метана (НХ4) и азот-диоксида (НО2) имају
највећу вредност за период последњих 800.000 година. На основу најновијих истраживања
закључено је да су антропогене (људске) активности од 1750. године до данас у највећој
мери допринеле да дође до промена енергетског биланса атмосфере.4
У свом извештају ‘’World Development Report’’ 2010., Светска банка наводи закључке који
се у потпуности слажу са извештајем о климатским променама који је дао Међувладин
панел о климатским. Извештај Светске банке истиче да ће степен климатских промена
зависити од ефеката – последица људске активности. Десет година након усвајања Кјото
протокола5 (Резолуција УН о смањењу гасова стаклене баште) свет схвата негативне
последице човековог напретка, тако да ће његове активности у овој деценији у великој
мери одредити да ли ће се температура на планети повећати за два или више степени до
краја овога века.Услед антропогених и природних фактора увећан је ефекат стаклене
баште за 2,9 W/м2 у периоду посл. 1750. године, при чему се само 0,12 W/м2 односи на
утицаје природних фактора, односно промену соларне енергије, а остатак на људски
фактор (Climate Change, 2007).

4
Услед антропогених и природних фактора увећан је ефекат стаклене баште за 2,9 W/м2 у периоду после
1750. године, при чему се само 0,12 W/м2 односи на утицаје природних фактора, односно промену соларне
енергије, а остатак на људски фактор (Climate Change 2007.)
5
Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе (The Kyoto Protocol to the
United Nations Framework Convention on Climate Change) додатак је међународном споразуму о климатским
променама, потписан ради смањивања емисије угљен-диоксида и других гасова који иза-зивају ефекат
стаклене баште. До сада га је потписало 170 држава и владиних организација (стање: децембар 2006).
Протокол је ступио на снагу - 16. фебруара 2005. године, када га је ратификовала Русија. Државе које су га
ратификовале чине 61% загађивача.
Последице климатских промена и њихов утицај на глобалну
безбедност

Утицај климатских промена на глобалну безбедност се директно или индиректно огледа

кроз:
 промене у воденом режиму – несташица ресурса пијаће воде,
 убрзано топљење леда и снежних капа,
 пораст нивоа мора – губитак територија,
 повећање екстремних временских прилика (суша, поплаве, олује и др.),
 промене у начину пољопривредне производње
 утицај на здравље људи,
 миграције.
У овом раду, ради обима самог рада, биће речи о свим овим факторима који утичу на
глобалну безбедност, али акценат ће бити на промене у воденом режиму, убрзаном
топљењу леда и снежних капа, порасту нивоу мора, временским неприлкама, утициају на
здравље људи и мигарцијама становништва.
Промене у воденом режиму и убрзано топлење леда и снежних капа
Услед антрополошког деловања, дошло је до пораста средње глобалне температуре, што је
имало за последицу велике промене које су утицале на доступност ресурса пијаће воде,
које се директно и индиректно огледају кроз промене у хидролошком циклусу у кружењу
воде.
Као последица веће просечне глобалне температуре, стопа испаравања биће већа, а самим
тим порашће компоненте хидролошког циклуса. На основу студије објављене у Зборнику
Националне академије наука САД, у 2010. години, група истраживача истиче да је у
периоду од 1994. до 2006. године дошло до повећања воденог циклуса за 18%, што је
интензивирало број поплава, олуја и суша.
Такође, промене у количинама падавина су значајан фактор. У одређеном делу планете
смањују се количине воде, а у другом се обимно повећавају. Такође, услед наведених
промена дошло је до промена у количини падавина, односно оне су се повећале у средњим
и високим географским ширинама, често за више од 10%. У Сједињеним Америчким
Државама годишња количина падавина у XX веку је у просеку порасла за око 10%.
Највеће повећање падавина очекује се у областима поларних предела (запажања и
климатски модели показују да је стопа загревања у овим пределима највећа, тако да
топлији ваздух може да прими више водене паре, загревање ће смањити обим морског
леда, чиме ће довести до још већих испаравања). Овде треба напоменути да је у одређеним
регионима у свету, као у тропском делу сахарске Африке, дошло до смањења падавина,
нарочито после 1950. године, што је допринело честим појавама суша.6
6
(Climate Change 2007: Working Group I: The Physical Science Basis).
Како научници тврде, јавиће се велики дизбаланс пијаће воде у низводним државама
услед повећаног испаравања, повећаних потреба услед раста урбаних средина и броја
становника.
Сви наведени фактори довешће до смањења расположивих ресурса пијаће воде на
дугорочном плану у највећим светским сливовима, што ће имати велики утицај на
националну безбедност, поготово у аридним и субаридним деловима света, који већ данас
оскудевају у пијаћој води.

Пораст нивоа мора и глобална безбедност

Пораст средње просечне глобалне температуре у овом веку, према великом броју модела
симулације будућег стања, довешће до топљења глечера и сталног снежног покривача, не
само на високим планинама већ и на половима, што ће неизбежно довести до пораста
нивоа мора. Према предвиђањима, до краја 2100. године просечан ниво светских мора
порашће за вредност од 0,7 до 1 м, чиме ће угрозити људску популацију настањену у
приобалној морској зони. На тај начин, нестаће око 360.000 км2 морске обале, чиме ће
бити угрожени милиони људи,14 што ће створити десетине милиона еколошких
избеглица. Највећа опасност прети коралним острвима у Индијском и Тихом океану, чија
просечна висина износи свега неколико метара. Од последица пораста нивоа мора најтеже
стање биће у НР Кини и то у њеним приморским милионским градовима. Укупан број
људи, који ће на тај начин бити угрожен (што ће зависити од пораста нивоа мора)
премашиће број од 73 милиона (Мyерс, 2001). Огромни економски трошкови и померања
људи у приобалном делу Кине, као што су лучки градови Шангај и Тиањин, лако може да
оштети кинеску економију, која домино ефектом може да има велике последице по
глобалну економију, што ће несумњиво поткопати националне интересе многих држава,
односно утицати на њихову националну безбедност, тиме и на регионалну и глобалну
безбедност.
Слично стање биће и у Бангладешу, чије се 80% територије налази у делти реке Ганга
(Мyерс, 2001). На тај начин, ова низијска држава изгубиће око 10% своје територије, што
ће проузроковати раст броја еколошких избеглица за више од 26 милиона (Бакер, 2001).
Египат, као приморска држава, изгубиће 12 до 15% своје територије, што ће
проузроковати настанак преко 12 милиона еколошких избеглица (Бон, Тра, 2007).
Вијетнам ће услед пораста нивоа мора остати без 25.000 км2 своје територије, услед чега
ће бити расељено око 10 милиона људи (Бацкер, 2001). У западној Африци преко 70%
нигеријске обале ће нестати, при чему ће се поједини делови копна повући и за више од 3
км ка унутрашњости, чиме ће ова држава губитком 27.000 км2 смањити своју површину
на 896.768 км2или за 2,92%, односно на 97,08% садашње. (Бон & Тра, 2007).
Миграције изазване климатским променама
Појава овако великог броја еколошких избеглица имаће велики утицај на националне
безбедности, поготово код оних држава које имају различиту структуру популације
(верску, националну и др.) и у којима влада крхка демократија уз велику политичку
нестабилност. Један од најбољих примера, како наводи Бусбу (Бусбy, 2007), јесте
Индонезија, највећа земља са муслиманском популацијом – око 88% од 245,5 милиона
становника, код које је знатан део радикализован са дугом историјом сепаратистичких
покрета, која је политички веома осетљива на климатске промене, које би веома лако
могле да је дестабилишу. Слично стање је у Индији, Египту и Бангладешу.
Такође, на овај начин ће климатске промене и индиректно утицати на националне
безбедности осталих суседних држава, на чијим границама ће се појавити велики број
еколошких избеглица, што ће повећати ризик од конфликата и сукоба. Овакво стање
негативно утиче на највећу светску економију Америку, која евентуалне немире у овим
државама сматра угрожавањем своје националне безбедности, односно поткопавањем
националних интереса, везаних пре свега за обезбеђење енергетских и минералних
ресурса (нафте и руда ретких метала).
Топљењем вечитог снега и леда на половима неће само подићи ниво мора, већ ће отворити
ново питање око надлежности над Северним – Артичким пролазом (северно од Русије) бар
у појединим деловима године. На тај начин биће отворен нови поморски пут између
Европе, Азије и Америке, који је краћи за више од 4.000 наутичких миља него досадашњи
поморски пут преко Панамског канала (Бусбy, 2007).
Отварање овог „новог” поморског пута довешће до међународних спорова суверене
контроле над овом облашћу. Додатни проблем је контрола над потенцијалним резервама
нафте у областима које су биле раније недоступне. Већ данас Канада истиче своје право
над делом овог подручја као својим делом територије, док САД воде овога пролаза сматра
међународним водама. Стање у овом региону се додатно закомпликовало 2007. године
када је Русија изјавила да полаже право на област Севетног пола. Угрожавање својих
националних интереса многе државе северног дела северне хемисфере, које су укључене у
трку за енергетским и минералним ресурсима у новодоступној области Северног пола
сматрају да је то директано подривање њиховог система националне безбедности (Данска,
Норвешка, Канада) од стране великих сила (Русије и Америке).

Појаве екстремних природних катастрофа

Још једна од последица климатских промена, која утиче на националну безбедност, јесте и
појава екстремних природних катастрофа, као што су: суша, поплаве, олује и др. Због
промене климатских образаца, у последњим деценијама је дошло до чешће појаве ових
великих екстремних природних непогода, које су за собом оставиле последице које се
огледају у великим економским штетама и појавама еколошких избеглица.
На ове екстремне утицаје нису имуне ни најразвијеније државе у свету, као што су САД,
Кина, Велика Британија, Француска и друге, а камоли неразвијене или државе у развоју.15
Последице суша су најизраженије на афричком континенту, под чијим утицајем долази до
опадања пољопривредне производње, расте број заразних болести и јавља се хуманитарна
катастрофа.
Такође, суше у комбинацији са другим природним екстремним катастрофама усложавају
тренутно стање и у сиромашним државама са крхким политичким владама. Глад и болести
у комбинацији са националним и верским немирима веома лако ескалирају, што утиче на
националну безбедност ових држава. Такође, овакво стање индиректно утиче и на
националне безбедности високоразвијених држава, чије су националне политике у овим
државама нашле релативно јефтине изворе енергетских и минералних сировина за своје
растуће економије.
Поплаве, суше, болести и глад само су окидачи пораста сукоба и конфликата на афричком
континенту. Сукоби на рогу Африке – Етиопија, Сомалија, Дарфур у Судану, Ангола и у
другим државама очит су пример утицаја екстремних климатских појава на националне
безбедности не само ових држава већ и њихових суседа и „пријатељских” развијених
држава. Од свих екстремних природних катастрофа, суша16 се појављује постепено,
најчешће дуго траје и захвата велика пространства, тако да њену просторну расподелу
није могуће унапред одредити. Такође, последице деловања суша (од свих природних
катастрофа) остављају директно највеће последице по економију државе, односно
индиректно утичу на њену националну безбедност, чиме, каузално,утичу на глобалну
безбедност.
Уколико се настави садашњи пораст средње глобалне температуре овим темпом, у
наредним деценијама промене у режиму падавина биће све израженије. У тропским и
субтропским областима постепено ће се смањивати количина падавина, што ће довести до
већих и дужих сушних сезона. У регионима са већом географском ширином доћи ће до
пораста падавина. У својој студији „Дроугхт ундер глобал wарминг” научник Даи је
приказао на који ће начин климатске промене (пораст средње глобалне температуре,
ефекти стаклене баште и др.) утицати на стање и појаву будућих суша. Користећи 22
рачунарска модела и полазећи од података Meђувладног панела о климатским променама
из 2007. године о температури, количинама падавина, влажности, брзини ветра и
тренутним пројекцијама емисије гасова стаклене баште, приказао је будуће стање суша на
планети у периоду од 2000. до 2099. Године. Последице климатских промена по људско
здравље. Последице регионалних климатских промена имају утицај на људско здравље
уопште.
Повећање регионалних температура, измењен режим падавина и краћи хладнији периоди
погодују развоју и проширењу распрострањености болести, а поготово оних инфективних.
Као што је речено у претходном тексту, због повољнијих климатских услова дошло је до
увећања броја преносиоца ових болести, поготово у регионима жарког појаса. Односно,
због промене у температури дошло је до ширења штетних инсеката, преносилаца
одређених болести. У својим студијама Вилијамс и Лиеболд, , 2002. – (Европа) и Батисти,
2005. (САД) наводе да је дошло до ширења станишта појединих врста штетних инсеката и
то у просеку од 30 до 70 м/деценији у надморској висини, тако да се данас поједине врсте
инсеката могу наћи у вишим планинским регионима где их није било пре 50 и више
година.Услед климатских последица дошло је до повећања броја екстремних топлих или
хладних периода, што је допринело повећању смртности у оним областима где су ове
температурне аномалије најизраженије.

Закључак

Током протеклих милиона година климатске промене на Земљи одвијале су се веома

споро, тако да се на њих могло лако прилагодити. Међутим, убрзан развој људског
друштва, поготово од његове индустриализације у XВИИИ и XИX веку, имао је за
последицу да дође до убрзаних промена у климатском систему Земље, што је, поготово у
последњим деценијама, изазвало појаву екстремних временских прилика.
Увећање броја суша, поплава, олуја, топлотних таласа, недостатак ресурса пијаће воде и
др. имало је дестабилизујући утицај на економски развој и националне интересе многих
држава, што је у многим нестабилним регионима у свету на директан или индиректан
начин утицало на националну безбедност, не само тих држава већ и оних
високоразвијених, чији су национални интереси на тај начин угрожени.
Према претпоставкама многих међународних институција и водећих светских научника из
области климатологије, у наредном периоду доћи ће до драстичног увећања екстремних
временских прилика. Појаве све већег броја суша, топлотних таласа, поплава, олуја,
топљење леда и снега на високим планинама и половима, промене у кружењу воде, у
наредним деценијама XXИ века, утицаће на доступност хране, ресурса пијаће воде,
људског здравља и повећања миграција, што ће довести до непремостивих разлика у
спровођењу националних интереса међу државама, односно, директно или индиректно,
одразиће се на њихову националну безбедност. Посебно тешко стање биће у неразвијеним
државама, као и онима у развоју, чије неразвијене економије немају довољно
финансијских средстава да адекватно одговоре на наведене последице климатских
промена. Такође, због немогућности да ускладе своје националне интересе са интересима
суседних држава око поделе, ограничених количина природних ресурса, довешће до
пораста тензија и конфликата, што ће се одразити на њихову националну безбедност. Ако
томе додамо да у већини неразвијених држава, поготово на афричком континенту,
демократија почива на веома „климавим ногама”, услед великих верских, племенских и
националних супротности и нетрпељивости. У оваквим ситуацијама национални интереси
високоразвијених држава у свету биће угрожени, јер ће довести до проблема у
континуираном обезбеђењу енергената или стратешких ресурса за њихове растуће
економије (немогућност експлоатације услед конфликата и криза насталих као директна
или индиректна последица климатских промена), што ће довести до поткопавања и
дестабилизације њихове националне безбедности.
Имајући у виду наведене чињенице, у наредним деценијама национална безбедност
мораће додатно да се „трансформише”, како би одговорила на велики број новонасталих
претњи.
Литература:

1. World bank - World Development Report 2010. 2010. www.worldbank.org/wdr.

[17.1.2022]
2. World Health Organization: FACTS AND FIGURES, Water, Sanitation and Hygiene
Links to Health 2004. http://www.siwi.org/media/facts-and-statistics/4-water-and-
climate-disaster-and-conflict/. [17.01.2022]
3. Ben Mohamed, A., Duivenbooden, N. V. and Abdoussallam, S.: Impact of climate
change on agricultural production in the Sahel. Part 1. Methodological approach and case
study for millet in Niger. Climatic Change, 54, 327-348. 2002. [9] Boon K. E., Tra L. T.:
Are Environmental Refugees Refused? Stud. Tribes Tribals, 5(2): 85- 95, (2007)
http://www.krepublishers.com/02-Journals/T%20&%20T/T%20&%20T-05-0-000-000-
2007-Web/T%20&%20T-05-2-085-2007-Abst-PDF/T%20&%20T-05-2-085-07-141-
Boon-E-K/T&T05-2-85-07-141-Boon-E-K-Tt.pdf. [17.1.2022]
4. Busby, J. W.: Climate Change and National Security, an agenda for action, csr no. 32,
november 2007 council on foreign relations, 2007,
5. Battisti, A., Statsmy, M., Schopf, A., Roques, A., Robinet C., and Larsson, A.: Expansion
of geographical range in the pine processionary month caused by increased winter
temperature. Ecological Applications 15, 2084-2094. 2005.