Professional Documents
Culture Documents
Određivanje Dužine Savijenog Dijela
Određivanje Dužine Savijenog Dijela
Ментор: Ученик:
УВОД..............................................................................................................................................1
1. ПРОЦЕС ОБРАДЕ САВИЈАЊЕМ...................................................................................2
2. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ САВИЈЕНОГ КОМАДА....................................................4
3. РАДИЈУСИ САВИЈАЊА....................................................................................................6
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРАТНОГ УГЛА..........................................................................8
5. СИЛЕ САВИЈАЊА............................................................................................................10
5.1. Савијање двоструког угаоника....................................................................................10
5.2. Савијање једноструког угаоника.................................................................................12
5.3. Савијање „V“ профила..................................................................................................13
5.4. Кружно савијање...........................................................................................................14
6. ТИПОВИ АЛАТА ЗА САВИЈАЊЕ.................................................................................15
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................19
УВОД
1
1. ПРОЦЕС ОБРАДЕ САВИЈАЊЕМ
2
Релативно издужење (деформације):
, односно:
3
2. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ САВИЈЕНОГ КОМАДА
Односно:
5
3. РАДИЈУСИ САВИЈАЊА
Минимални радијус при којем настаје нова деформација rmin , онда ће бити:
6
, гдје је c коефицијент који зависи од врсте материјала.
Максимални радијус савијања rmax се изводи на сличан начин полазећи од основног
обрасца за деформацију неког влакна полупречника ρ.
n
n
Узимајући да је:
n r+s/2
и посматрајући спољње влакно код кога је ρ= R, добићемо једначину:
при чему се занемарује s/2 као мала величина у односу на р. Према томе, радијус р
предмета којег савијамо мора бити у границама:
rmin r rmax
7
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРАТНОГ УГЛА
εt = εp − εe .
Да би смо могли израдити предмет тачних димензија, морамо знати одредити величину
тог еластичног исправљања радног комада. На слици 4. представљен је радни предмет у
два положаја:
Слика 4. Повратни угао
Знамо да је:
2 1
Гдје је:
2 - угао савијања готовог дијела,
1 - угао савијања, који треба да има алат (непознато).
8
Да би се могао одредити повратни угао, уводи се фактор еластичног исправљања и
означава се са к, гдје је:
Пошто је:
Онда је:
9
5. СИЛЕ САВИЈАЊА
Сила F тискача може се разложити на двије паралелне компоненте F/2, које дјелују
на удаљеност од центра радијуса калупа што се запажа, процес је симетричан, те се може
посматрати само једна страна двоструког угаоника. rk . Као што се запажа, процес је
симетричан, те се може посматрати само једна страна двоструког угаоника.
На мјесту додира лима и калупа у тачки A, у тачки B сила F/2 заправо се манифестује на
лиму као сила:
10
Слика 5.
Савијање двоструког угаоника
l rt rk s
, те замјеном ове вриједности у претходну једначину, добијамо да је крак силе:
11
Гдје је n==1,6- 1,8 корекциони коефицијент очвршћавања.
12
симетричности процеса, можемо посматрати само једну страну, односно један ослонац, уз
претходно разлагање силе тискача, F на двије паралелне компоненте F/2, од којих једна
дјелује у тачки B, а друга у тачки C. Из услова статичке равнотеже можемо одредити
отпор ослонца FA, тако што ћемо силу разложити на компоненте у хоризонталном и
вертикалном правцу. Тако добијамо да је:
13
Сила се одређује по изразу:
Радијус неутралне линије се одређује по
обрасцу:
Кружно савијање, данас се веома често користи у машинству. Сила савијања најлакше се
може одредити на основу деформационог рада код кружног савијања. Деформациони рад
је:
W = M ⋅ϕ = F ⋅ ρn⋅ϕ
, па је сила за кружно савијање дата обрасцем:
, гдје су:
M – моменат савијања,
φ – угао савијања,
ρn - полупречник кривине неутралне линије напона,
r – унутрашњи полупречник радног комада,
s – дебљина лима (материјала).
Постоје два основна типа алата. Ако се једним алатом могу правити предмети различитих
профила и димензија, онда се такав алат назива универзалним.
14
Слика 11. За посебне облике савијања, постоје специјални алати
ПРОРАЧУН:
1. Развијена дужина комада
Усвајамо: L = 200mm
2. Радијуси савијања
a) Минимални радијус савијања: За Cu 60 Zn меки c = 0,4
c- фактор који зависи од врсте материјала.
- Модул еластичности,
Пошто је услов задовољен min max r < r
< r tj. 0,4<11<187,5 mm можемо извршити савијање лима на задњи радијус.
3. Силе савијања
ϕ = 90 rt = r = 11[mm] s= 1[mm]
15
rk = 5[mm] , узима се на основу дебљине лима s = 1[mm] и висине h = 25[mm] .
a) Радијус тискача
s= 1 mm – дебљина лима
k – фактор зависи од врсте алата и односа r/s
k= 0,95 за Cu 60 Zn меки
b) Радијус калупа:
rk = 5[mm] висина радног дијела калупа H = 25 mm
c) Укупна висина калупа:
t = 4 mm висина која се бира у зависности од дебљине лима
Hd = 30 – 40 [mm], усвајамо Hd= 30 [mm] висина плоче држача, за s = 1 mm,
d) зрачност„f“:
c f = 0,15
16
f = s + cf • s = 1 + 0,15•1 = 1,15[mm]
e) ширина тискача и калупа
ЗАКЉУЧАК
17
Ова обрада је веома распрострањена при изради разних дијелова из лима, лимених трака,
вучених иваљаних профила, шипки и цијеви.
Савијање се успјешно може комбиновати са осталим обрадама деформацијом
(просијецање, пробијање, извлачење...), а у комбинацији са заваривањем се користи за
израду котлова, балона, цијеви и судова под притиском ...
ЛИТЕРАТУРА
18
Машински елементи, Драго Благојевић, Свјетлост Сарајево, 1989.
Стројарски приручник, Б. Краут, 2009.
Стројни елементи 2, Едуард Херцигоња, Школска књига Загреб, 1995. Алатни
стројеви I, И. Сладе, 2012.
Технологија обраде метала резањем, M. Лазић, 2002.
Комисија:
19
Предсједник
Испитивач
Члан
Коментар:
20