Značajne ličnosti rata – Dž. D.

Selindžer

Stranice Lovca u žitu bile su Selindžerov stalni pratilac tokom velikog dela njegovog života. Te stranice,
od kojih su prve bile napisane neposredno pre nego što je autor otputovao u Evropu kao vojni narednik,
bile su toliko značajne za njega da ih je nosio sa sobom tokom celog Drugog svetskog rata. Stranice Lovca
u žitu jurišale su po Normandiji, paradirale su ulicama Pariza, bile su prisutne pogibiji bezbroj vojnika na
bezbroj različitih mesta i provedene kroz koncentracione logire nacističke Nemačke.
Selindžer se priključio ratu 1942. godine. Imao je uspešnu i istaknutu vojnu karijeru, učestovao je u Danu
D i bio jedan od prvih savezničkih vojnika koji su ušli u koncentracioni logor Dahau, iz prve ruke
svedočeći užase holokausta. Kao i mnogi vojnici, i Selindžer je bio duboko potresen svojim ratnim
iskustvom i nakon rata je bio hospitalizovan zbog posttraumatskog stresa. Jednom prilikom je izjavio:
"Nikada zaista ne možes da otkloniš miris zagorelog ljudskog mesa iz nosa. Bez obzira koliko dugo živeo."

Utorak, 6. jun 1944, bio je prekretnica u životu Dž. D. Selindžera. Teško je preceniti uticaj dana D i 11
meseci borbe koje su usledile. Rat, njegovi užasi i pouke, utisnuli bi se u svaki aspekt Selindžerove
ličnosti i odjeknuli kroz njegov rad. Kao mladi pisac pre nego što je stupio u vojsku, Selindžer je imao
priče objavljene u raznim časopisima i počeo je da stvara članove porodice Kolfild, uključujući slavnog
Holdena. Ratno iskustvo je njegovom pisanju dalo dubinu i zrelost koja mu je nedostajala. Nasleđe tog
iskustva prisutno je čak i u radovima koji se uopšte ne tiču rata. Kao deo 4. odreda Kontraobaveštajnog
korpusa, Selindžer je sleteo na plažu Juta u Normandiji. Narednih 26 dana je proveo u borbi. 6. juna puk
se sastojao od 3.080 ljudi, do 1. jula broj se smanjio na 1.130. Za razliku od mnogih vojnika koji su bili
nestrpljivi zbog invazije, Selindžer nije bio nimalo naivan u vezi rata. U kratkim pričama koje je napisao u
vojsci izrazio je zgražanje prema lažnom idealizmu koji se primenjuje u borbi, i pokušao je da objasni da
je rat krvava , neslavna afera.

Kada su Nemci predali Pariz, 25. avgusta 1944, Selindžer je kao obaveštajni oficir bio određen da
identifikuje nacističke saradnike među Francuzima. Iako je bio u Parizu to su bili najsrećniji dani koje će
doživeti tokom rata. Vrhunac je bio kada se sreo sa Hemingvejem koji je bio ratni dopisnik u Parizu.
Hemingvej ga je dočekao kao starog prijatelja i odveo na piće, tvrdeći da je impresioniran njegovim
pisanjem.

Za samog Selindžera pisanje Lovca u žitu bio je čin oslobođenja. Gubitak Selindžerove vere zbog strašnih
ratnih događaja ogleda se u Holdenovom gubitku vere, uzrokovanom smrću njegovog brata Alija.
Sećanje na pale prijatelje godinama je progonilo Selindžera, baš kao što je Holdena proganjao duh
njegovog brata. I po autoru i po liku tragedija je ista: razbijena nevinost. Holdenova reakcija je prikazana
kroz njegovo prezir prema odraslima i licemerju. Selindžerova reakcija bila je lična malodušnost, kroz
koju su mu se otvorile oči prema tamnijim silama ljudske prirode. Ali oboje su se na kraju pomirili sa
teretom koji su nosili. Holden shvata da može ući u odraslo doba a da ne postane licemeran i žrtvuje
svoje vrednosti. Selindžer je prihvatio da znanje o zlu ne znači prokletstvo. Ratno iskustvo dalo je glas
Selindžeru, pa samim tim i Holdenu. On više ne govori samo za sebe - on se obraća svima nama.