Zoran urovi 

Crkveni kanoni
(sinopsis)

mart 1997., Beograd

Izdava, DAM-KOMERC, Beograd,

Urednik, Milo Nikoli 

SADRAJ:

Uvod:

I DEOAPOSTOLSKI KANONI I KANONI VASELjENSKIH SABORA

APOSTOLSKA PRAVILA
PRVI VASELjENSKI SABOR
DRUGI VASELjENSKI SABOR
TREI VASELjENSKI SABOR
ETVRTI VASELjENSKI SABOR
TRULSKI SABOR
SEDMI VASELjENSKI SABOR

II DEO KANONI POMESNIH SABORA

ANKIRSKI SABOR
NEOKESARIJSKI SABOR
 

GANGRIJSKI SABOR
CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETIH APOSTOLA
CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETE SOFIJE
KARTAGINSKI SABOR KOJI JE DRAN U KIPRIJANOVO VREME
ANTIOHIJSKI SABOR
LAODIKIJSKI SABOR
SARDI KI SABOR
KARTAGINSKI SABOR

III DEO KANONI SVETIH OTACA

SVETI DIONISIJE ALEKSANDRIJSKI
SVETI PETAR ALEKSANDRIJSKI
SVETI GRIGORIJE UDOTVORAC
SVETI ATANASIJE VELIKI
SVETI VASILIJE VELIKI
SVETI GRIGORIJE IZ NISE
SVETI TIMOTEJ ALEKSANDRIJSKI
TEOFIL ALEKSANDRIJSKI
Proglas, kad Bogojavljenje padne u nedelju
Izjava povodom katara
Episkopu Agatonu
Episkogpu Mini
SVETI KIRILO ALEKSANDRSKI
Poslanica episkopu Domnu
Poslanica episkopima koji su u Liviji i Pentapolju
SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV
SVETI AMFILOHIJE
GENADIJE CARIGRADSKI
TARASIJE CARIGRADSKI

UVOD

Sinopsis je moja kreacija, a ne prevod, koja je nastala na osnovu irokog teksta koji se nalazi u: J.-P. Migne,
Patrologia Graeca, t. 137 i 138, Paris, 1865. Izuzetak predstavlja poslanica Carigradskog patrijarha Tarasija, koja je
 

odtampana u 98. tomu, sol. 1441-1452, te se kao duplikat nije nala u 138. tomu. Tekst koji je objavljen u ova dva
toma, nastao je na osnovu izdanja koje je priredio anglikanski svetenik Vilijam Beverix (William Beveridge,1637-
1708), ili, kako je u latinskoj verziji njegovo ime Gilielmus Beveregius, koje je izdato u Oksfordu (Oxonii) 1672. pod
naslovom SunodikÕn sive Pandectae canonum ss. Apostolorum et conciliorum AB ECCLESIA GRAECA
RECEPTORUM NECNON CANONICARUM SS. PATRUM EPISTOLARUM: UNA CUM SCHOLIIS ANTIQUORUM
SINGULIS EORUMANNEXIS ET SCRIPTIS ALIISHUC SPECTANTIBUS. Sam pak Beverix je objedinio neka ranija
delimina izdanja: prvo izdanje apostolskih kanona, koje se pojavilo u Nirnmbergu 1531. a priredio ga je Haloander
(GREGORIUS HALOANDER, + 1531); prvo izdanje Apostolskih kanona i /kanona/ svetih sabora, koje je priredio
Johannes Tilius (Jean du Tillet, + 1570) u Parizu, 1540. U Parizu su se 1618. i 1621. pojavila tumaenja Jovana
Zonare na svete i boanstvene kanone. Takoe u Parizu su 1620. izala i tumaenja svetih i boanstvenih kanona od
strane Teodora Valsamona. Tako je, dakle, Beverix sakupio kanonske tekstove, tumaenja Zonare, Valsamona i
tumaenje Aleksija Aristina na sinopsis; objavio ih dvojezino, naime, na grkom i latinskom; napisao uvod i note, to je u
svome izdanju ponovio kardinal Minje.
Sinopsis predstavlja saetak nekog teksta, u ovom sluaju, teksta kanona, ili, u srpskom prevodu, pravila. Takvi
sinopsisi su vekovima poznati u crkvenoj praksi. Najstariji je sinopsis Stefana Efeskog, s poetka estog veka, na
osnovu koga je i napisao svoja tumaenja Aleksije Aristin u dvanaestom veku. Drugi poznatiji sinopsisi su: sinopsis
Simeona magistra i logoteta, i sinopsis Konstantina Armenopulosa. Namena sinopsisa je potekla iz elje da se pravila
Crkve to lake i ire usvoje. Takva pravila su sadravala samo ono to je stvar nekoga potpunoga kanona. Ja sam
pak nastojao da zadrim i jo neke druge stvari, koje bi trebale da budu interesantne itaocima iz razliitih oblasti. Na
primer, prevodio sam liturgijske doksologije, dogmatska mesta, mesta koja se tiu hrianske umetnosti, obreda i
pobonosti, i tome sl. Nisam eleo da neke vane termine prevodim s dananje take gledita, mada je time oteano
razumevanje onima koji nisu naroito bliski ovoj oblasti. Naime, nisam podru je koje potpada pod jednoga episkopa
nazvao eparhijom - kako se ono danas naziva - nego onako kako se ono imenovalo na dotinom mestu, npr. parohija -
mada se danas tako naziva podru je koje pripada prezviteru. Dalje, grku re qusastir»rion prevodio sam kao rtvenik, a
ne sa latinizmom ²oltar" mada je on danas odomaen. Imenicu "laik", prevodio sam uglavnom kao vernik - nekada je
ostavljena u izvornom obliku - iako je to nezadovoljavajui ekvivalent, jer bi se ovom re ju poklapao i drugi grki izraz.
Problem je u tome to je laÒj, , oznaavao verujui narod, odnosno, verujueg o veka. Potpuno je pogrean - iako je moj
nezadovoljavajui - prevod uvenog Nikodima Milaa, koji prevodi sa ²svetovnjak", i time bukvalno zahvata peorativni
pojam k ?oji nema nikakve veze sa laikom. Iz cele kanonske zbirke vidi se da se jedna re uvek upotrebljava u
pozitivnom smislu, dok, onda, kada se eli istai neto to je u dijametralnoj suprotnosti sa hrianstvom, ili hrianinom,
upotrebljava se imenica ²svetovnjak", ili pridev ²svetovan". Meutim, i kod vanrednog onodobnog naunika Milaa, vidi
se posledica jednog naopakog istorijskog procesa, naime, vremenom se, iz nekih izofrenih razloga, monatvo
poistovetilo sa autentinim hrianstvom - i ne samo to, ve je ono pretendovalo da bude jedino hrianstvo - pa sve to
nije bilo u okviru njega, spadalo je u kategoriju sveta, kojim je za apostola Pavla bio jedan od najnegativnijih termina.
 

Za ovakve i sline termine nisam upotrebio nikakve napomene, jer mislim da su razumljivi iz konteksta. Nisam, dalje,
pisao komentare, jer bi to zahtevalo vietomno delo. Jedino to sam uradio, to je da sam pokraj izuzetno retkih i
tekih termina stavio u uglastoj zagradi razumljiviji pojam. Na primer, u 17-om kanonu Ankirskog sabora, pominju se
zimnici, snenici ceimazomnoi ali se tek iz Aristinovog komentara vidi da je u pitanju posebna vrsta demonizovanih
ljudi, te sam, kao to rekoh stavio re ²demonizovani" u uglastu zagradu.
Poto ne elim da opteretim uvod, dau kratke podatke o zbirkama kanona na osnovu kojih sam uradio sinopsis.
Zakonopravilo koje je ovde dato sastoji se iz pravila Apostola, pravila Vaseljenskih sabora, pravila pomesnih sabora i
pravila svetih Otaca.
Apostolska pravila predstavljaju zbirku od 85 kanona, koja je nastala u prvoj polovini etvrtog veka, i u sebi sadri
donikejsku disciplinarnu praksu Crkve. Ona su samo naslovljena kao apostolska, mada im apostoli nisu autori, ve je
pisac hteo da tim falsifikatom da vei znaaj svome delu, to je bilo veoma uobiajeno u to vreme. Postoji dua i kraa (55
pravila) verzija, koja je ve tada nastala iz razlike u praksama Istoka i Zapada, a i posle, u vreme raskola, posluila je
prilikom argumentacija.
Kanoni Vaseljenskih sabora:
1. Nikejski sabor, 325. - 20 kanona
2. Prvi Carigradski sabor, 381. - 7 kanona
3. Efeski, 431. - 8 kanona
4. Halkidonski, 451. - 30 kanona.
5. Trulski, 692, - 102 kanona. Drugaije se naziva i estim Vaseljenskim saborom, mada to nije, i peto-estim, jer
prethodna dva sabora, peti i esti Vaseljenski, nisu doneli nikakve kanone. Sabor je u stvari hteo da kodifikuje sve
kanonske zbirke koje su bile u opticaju, i da nasilno unifikuje prakse svih crkava, to se naroito dobro da videti iz
mnogih osuda praksi u Rimskoj i Jermenskoj Crkvi.
6. Drugi sabor po redu u Nikeji Vitinijskoj, 787. - 22 kanona.
Kanoni pomesnih sabora:
1. Ankira, 314. - 25 pravila.
2. Neokesarija, 314-325. - 15 kanona.
3. Antiohija, 341. - 25 kanona.
4. Sardika (dananja Sofija), 343. - 21 kanon
5. Gangra, oko 340. - 21 kanon.
6. Laodikija, e
 tvrti vek - 60 kanona.
7. Carigrad, 394. - 1 kanon. Pravilo ovoga sabora, koji je dran u vreme Nektarija Carigradskog, nisam izneo u knjizi,
iz razloga to sam saetak dao sledei navedeno izdanje, a u njemu se ne nalazi. No, mogue ga je saeti u jednu
reenicu: episkopa ne mogu da sude dvojica ili trojica episkopa, ve samo sabor.
 

8. Kartagana, 419. - 135 pravila, koja predstavlja sakupljanje na jedno mesto kanona koji su donoeni na prethodnim
Kartaginskim saborima. Poznata je pod nazivom Codex canonum ecclesiae Africanae.
Takoe sam dao i opis kanona koji je doneen na saboru 258. u vreme Kiprijana svetenomuenika i episkopa
Kartaginskog. Ono se uglavnom ne sree u kodeksima kanona pravoslavne Crkve, mada je njegova odluka ubrojana u
pravosnane od strane Trulskog sabora (kan. 2).
9. Carigrad, 859. i 861. Poznat i kao Prvo-drugi sabor. jer je u jednu zbirku objedinjen rad ova dva sabora, koji su
drani u hramu svetih apostola - 17 kanona.
10. Carigrad, 879. - 3 kanona. Takoe se naziva i Osmim Vaseljenskim saborom. Odran je u hramu sv. Sofije.
Kanoni sv. Otaca:
Oni predstavljaju uglavnom delove iz pisama, odnosno odgovora Otaca na postavljena im pitanja, i to su pravila ovih
pisaca:
1. Dionisije Aleksandrijski, + 265.
2. Grigorije Neokesarijski, ili u dotvorac, + 270.
3. Petar Aleksandrijski, + 311.
4. Atanasije Aleksandrijski, ili Veliki, + 373.
5. Vasilije Kesarijski, ili Veliki, + 379.
6. Grigorije Niski, Nisijski, iz Nise, + 395.
7. Grigorije Nazijanzin, ili Bogoslov, + 389.
8. Amfilohije Ikonijski, + 395.
9. Timotej Aleksandrijski, + 355.
10. Teofil Aleksandrijski, + 412.
11. Kirilo Aleksandrijski, + 444.
12. Genadije Carigradski, + 471.
13. Tarasije Carigradski, + 809.
To su, dakle, kanoni koji  ine najautorizovaniju zbirku, koja je posluila kao kostur za dalje razrade u pojedinanim
pravoslavnim Crkvama, izmeu ostalih i za  uveno Zakonopravilo Svetoga Save.
Na kraju da kaem nekoliko rei o tome ta je bila glavna svrha kojoj su teili Oci koji su se bavili kodifikacijom, a i ta
 je to to me je podstaklo da uradim ovaj sinopsis. Namena kanona je da lee due i isceljuju strasti. Mada oni, ovako
kako su dati, predstavljaju spoljanji princip, izgledaju kao sredstvo koje osujeuje, jer nisu iznedreni iznutra, ipak su
neophodni kao vaspitno sredstvo. To opravdano(?) nepoverenje u ovekove dobre namere, ilo je toliko daleko da su
Oci koji su zasedali u Sardici, uvideli da moraju svoja pravila zatiti pretnjama, jer ako neto nije skopano sa strahom
ovek ga nee dragovoljno u vati. Ne dranje kanona za sobom povlai podrugojaenje Crkve, tj. nestanak nje kao takve
kakvom se kroz kanone izrazila. To katastrofino oseanje vidi se u reima Vasilija Velikog:"Mnogo me alosti to to su
zapostavljena pravila Otaca, i to je izbaen svaki red iz crkava. Bojim se da, malo po malo, ako nebriga bude
 

napredovala ovim putem. ne dou crkvene stvari do potpunog kraha". Olaka poigravanja sa crkvenim ustrojstvom - ne
mislim da kanone ne bi danas trebalo preispitivati, pa neke a k i menjati, to bi smeo biti posao samo strunjaka - moe,
dakle, dovesti do loih konsekvenci, ili, kako se plastino izrazio povodom jednoga problema ep. Ignjatije Midi: Crkva
se moe pretvoriti u ²psihijatrijsku bolnicu"
Mnotvo pomeranja u odnosu na kanonsko predanje jasno je vidljivo i u dananjoj situaciji u SPC, koju je neuobiajeno
hrabro opisao Vladimir Vukainovi. Bolne take prema njemu bile bi sledee:
1) ²Povratak izvornom smislu i zna aju parohije kao liturgijske zajednice". Teko bi ovu tezu bilo ko mogao potkrepiti
navodima iz kanona, ali ne u tom smislu da je ona nepravilna, naprotiv; ona je teka za potkrepiti jer mi se i ni da se
veina kanona direktno ili indirektno tiu ove stvari.
2) ²Suoavanje sa problemom neadekvatnog kolovanja bogoslovskog kadra Srpske Pravoslavne Crkve" s i me je
povezano i ²Prevrednovanje i bogoslovsko prosuivanje vaspitno-obrazovnog materijala koji se izlae u naim
bogoslovskim kolama". Ovakvom pristupu odgovara poistoveivanje istinskog svetenstva sa znanjem, i mnoge
zabrane koje spreavaju novokrtene i neobrazovane da ikoga pouavaju bogoslovlju. Ovo je sada najalarmantnija
stvar, koja, ako se ne popravi, oduzee svaku nadu da e doi do preporoda u Crkvi. Kolika je inertnost nae Crkve
ogleda se na jednostavnom primeru, naime, mi jo uvek nemamo ni kritika izdanja dela svetog Save, o kome toliki
govore, a koliko je mogue suvislo baviti se Savinim delom, lako se da prosuditi na osnovu ove injenice; da li jo treba
pomenuti da nemamo u celosti prevedeno ni sveto Pismo?
3) ²Ponovno otkrivanje izvornih dimenzija laikog sluenja u Crkvi Boijoj". Koliko je devijantan odnos prema laicima
moglo se videti i na osnovu onoga to sam izloio o genezi pojma ²svetovnjak" iz pojma ²laik", odnosno, kako se
²vernik" pretvorio u ,,nevernika". Vernici su mogli, kako e
 se videti u kanonima, da uestvuju u izboru episkopa i
svetenika, mogli su ²ak" podnositi i tube protiv episkopa, morali su da uestvuju (stalno se prieujui) u liturgiji, jer se
samo na taj nain konstituisalo telo Hristovo.
 

APOSTOLSKA PRAVILA

1. Episkopa neka rukopolau najmanje dvojica ili trojica episkopa.

2. Prezvitere, akone i ostale klirike neka rukopolae jedan episkop.
3. Da se svrgne onaj ko prinese na rtveniku: med, mleko, vetako vino, pticu, ivotinju ili vo e, osim novog klasja i
groa u njihovo vreme. Prinositi rtveniku za vreme sv. Prinosa samo ulje za svetiljke i tamjan.
4. Prvine plodova poslati kuama episkopa i prezvitera, a oni e razdeliti akonima i kliricima.
5. Episkop, prezviter ili akon neka ne isteruje svoju enu pod izgovorom da eli da bude poboan, a ako je istera,
neka se odlui; bude li uporan, neka se svrgne.
6. Da se svrgne episkop, prezviter ili akon koji uzme svetovan posao.
7. Da se svrgne onaj ko svetkuje Pashu kad i Judejci.
8. Svetenik koji se ne pri esti za vreme prinosa neka kae uzrok. Ako je uzrok prihvatljiv, bie mu oproteno, a ako
nee da kae, neka se odlui, jer je naveo narod da sumnja da predstojatelj nije neto dobro uradio.
9. Sve verne koji dolaze na liturgiju, a ne ostaju za vreme molitve i priea, kao one koji uzrokuju nered u Crkvi, treba
odluiti.
10. Ko se sa odluenim, ma i u kui, moli, neka se odlui.
11. Neka se svrgne klirik koji se moli sa svrgnutim klirikom.
12, 13. Klirik ili laik koji je odluen ili ne moe da se primi, ako se primi u drugom gradu bez preporunog pisma, neka
se odlui i on i onaj koji ga je primio.
Ako je ve bio odluen, neka i dalje ostane odluen.
14. Episkop ne sme napustiti svoju parohiju i uzeti drugu, a k i ako ga na to mnogi prisiljavaju, izuzev u situaciji da je
tamo krajnje neophodan, a uz to ga nagovaraju mnogi episkopi.
15. Klirik koji ode u drugu parohiju bez dozvole svog episkopa, neka ne slui, a ako se po pozivu ne vrati, neka tamo
opti kao laik.
16. Episkop koji ih svesno primi kao klirike, neka se odlui kao uitelj nereda.
 

17. Ko se posle krtenja dva puta enio ili imao nevenanu enu, ne moe imati neki sveteniki i n.
18. Ne moe postati klirikom onaj ko uzme udovicu ili rasputenicu ili kurvu ili robinju ili glumicu.
19. Ne moe biti klirikom onaj ko uzme dve sestre ili sestriinu.
20. Da se svrgne klirik koji daje jamstvo.
21. Onaj koga su na silu kastrirali moe biti episkop.
22. Onaj ko sebe kastrira ne moe biti klirik, jer je samoubica i neprijatelj onoga to je Bog stvorio.
23. Da se svrgne klirik koji sebe kastrira, zato to je samoubica.
24. Da se odlui na tri godine laik koji sebe kastrira, jer se zlo namerio na svoj ivot.
25. Klirik koji bludnii, lano se kune, ili krade, neka se svrgne, ali ne i odlui, jer Pismo kae: Ne sveti se dva puta za
 jednu istu stvar (Naum. 1, 9).
26. Od onih koji su kao neenjeni postali klirici, mogu se eniti samo t eci i pojci.
27. Da se svrgne episkop, prezviter ili akon koji bije vernika kad zgrei ili nevernika kad govori krivo, elei da ih tako
zastrai; jer nas Gospod nije uio tome.
28. Ako episkop ili prezviter ili akon poto je ispravno svrgnut, opet pone da slui, neka se sasvim odsee od Crkve.
29. Da se svrgne i odlui onaj ko je rukopoloen za novac, a takoe i onaj ko ga je rukopoloio.
30. Episkop koji preko svetovne vlasti prigrabi crkvu, neka se svrgne i odlui, kao i oni koji opte sa njime.
31. Prezviter koji digne zaseban rtvenik i sabere vernike, a ne moe da okrivi svog episkopa za neko bezbotvo ili
nepravdu, da se svrgne kao vlastoljubac, a oni koji su sa njime, neka se odlue. No, to da se uini tek poto ga episkop
tri puta opomene.
32. Odluenog klirika moe primiti nazad samo njegov episkop, dok ga drugi moe primiti samo ukoliko je umro onaj
koji ga je odluio.
33. Strani episkop, prezviter ili akon ne moe se primiti bez preporunog pisma,
34. Episkopi svakog pojedinog naroda treba da imaju, kao glavu, prvog episkopa. Bez njega, a i on bez njih, ne mogu
nita initi. To je jednomislije i na taj nain proslavie se Bog kroz Isusa Hrista, i Otac kroz Gospoda u Duhu; Otac i Sin i
Duh Sveti.
35. Episkop ne moe bez dozvole da rukopolae van svoje oblasti. A ako se to desi, neka se svrgne on i oni koje je
rukopoloio.
36. Episkopi, prezviteri i akoni koji su rukopoloeni i nee da se prime slube, neka se odlue dok to ne u ine. Ako
episkop poe da primi slubu, ali ga narod ne prihvati, neka se odlui klir toga grada, jer nije mogao da pripremi narod.
37. Dva puta godinje neka bude sabor episkopa, koji na njemu treba da ispituju dogmate pobonosti i razreavaju
Crkvene sporove.
38. Episkop neka upravlja crkvenim dobrima. Ne sme ih prisvajati ili deliti rodbini, ili prodavati pod izgovorom da
pomogne siromanoj rodbini.
39. Prezviteri i akoni nita da ne svravaju bez episkopa, jer e on dati odgovor za due svojih vernika.
 

40. Da se zna koje stvari pripadaju crkvi, a koje sam episkop eventualno lino ima, i koje moe ostaviti u naslee eni,
deci, rodbini ili kome ve eli.
41. Neka sve stvari budu pod episkopovim nadzorom, jer on nadzire due koje su dragocenije od stvari. Prezviteri i
akoni e ih deliti onima kojima su potrebne. Episkopi i prezviteri i akoni neka uzimaju od njih, jer zakon Boiji kae da
onaj ko slui rtveniku od njega i ivi; ta i vojnik ne ratuje o svom troku.
42. Episkop, prezviter ili akon koji se kocka ili opija, neka se svrgne ako ne prestane.
43. Klirici i laici koji to isto ine, neka se odlue ako ne prestanu.
44. Episkop, prezviter ili akon koji trai kamatu od dunika, neka se svrgne ako ne prestane.
45. Episkop, prezviter ili akon koji se moli sa jereticima, neka se odlui. Ako im dopusti da neto kao klirici vre, neka
se svrgne.
46. Episkop ili prezviter koji odobrava jeretiko krtenje ili rtvu, neka se svrgne, jer kakvu zajednicu imaju Hristos i
Velijar, ili vernik i nevernik?
47. Da se svrgne episkop ili prezviter koji ponovo krsti nekog, ili opet ne krsti onog koga su jeretici krstili, jer se
narugao krstu i smrti Gospodnjoj i nije razlikovao prave od lanih svetenika.
48. Neka se odlui laik koji istera svoju enu i uzme drugu ili pak rasputenicu.
49. Da se svrgne onaj ko ne krtava u ime Oca, Sina i Duha Svetoga, nego u troje beznaalnih, ili u tri sina, ili u tri
uteitelja.
50. Da se svrgne onaj ko prilikom krtenja ne pogruzi tri puta krtenika, nego jedanput, tj. u smrt Gospodnju; jer
Gospod nije rekao da se krtava u njegovu smrt, nego u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
51. Ako se neko kloni mesa, vina i braka, ne iz asketskih razloga, nego to ih se gadi, neka se izbaci iz Crkve, jer
tako huli na Tvorca koji je sve stvorio dobrim, a o veka kao muko i ensko.
52. Da se svrgne episkop ili prezviter koji ne primi pokajnika nazad u Crkvu, jer zaboravlja da biva velika radost na
nebesima zbog jednog grenika koji se kaje.
53. Episkop, prezviter ili akon koji na praznik ne uzima mesa ili vina, ali ne iz asketskih razloga, ve to ih se gadi,
neka se svrgne, jer mnoge uvlai u greh.
54. Klirik koji nije na putu, a jede u krmi, neka se odlui.
55. Klirik koji vrea episkopa, neka se svrgne, jer pie: ²Nemoj zlo govoriti stareini svog naroda" (Dela.23, 5).
56. Klirik koji vrea prezvitera ili akona, neka se odlui.
57. Da se odlui onaj ko se ruga sakatom o veku.
58. Episkop ili prezviter koji ne vaspitava svoj klir i narod, neka se odlui, a ako ostane uporan, neka se svrgne.
59. Ako neki episkop, prezviter ili akon ne prui pomo onda kada je ona potrebna nekom kliriku, neka se odlui, a ako
ustraje, neka se svrgne.
60. Ako neko u Crkvi publikuje na tetu naroda i klira bezbone knjige kao svete, neka se svrgne.
61. Ne moe biti klirik onaj za koga se dokae da je bio u bludu ili preljubi ili tome slino.
 

62. Klirik koji se odrekne Hrista iz straha, ne-ka se iskljui, a ako se odrekne klirstva, neka se svrgne; ako se pokaje,
neka se primi, ali kao laik.
63. Da se svrgne onaj ko jede meso sa krvlju, ili le, ili ono to su zveri zadavile, jer je to zabranio Starozavetni
zakon. Laik koji to  ini, neka se odlui.
64. Klirik koji se moli u Judejskom ili jeretikom hramu, neka se svrgne i odlui, a laik koji to u ini, neka se odlui.
65. Ako neki klirik ubije nekog jednim udarcem, neka se svrgne zbog svoje naglosti; laik pak da se odlui.
66. Ako neki klirik posti u dan Gospodnji ili u subotu - osim Velike subote - neka se svrgne; laik pak da se odlui.
67. Neka se odlui onaj ko siluje zaruenu devojku. Ne moe uzeti druge, nego samo nju, ma bila ona i siromana.
68. Ako se neko rukopoloi po drugi put, neka se svrgne i on i onaj koji ga je rukopoloio, izuzev ako je bio
rukopoloen od jeretika; jer koga oni krste nije krten, i koga rukopoloe nije rukopoloen.
69. Klirik koji ne posti etrdesetnicu ili sredu i petak, neka se svrgne, ukoliko nije spreen telesnom slabou; laik pak da
se odlui.
70. Klirik koji posti sa Judejcima, ili praznuje, ili prima praznine darove, npr, beskvasni hleb, neka se svrgne; laik pak
da se odlui.
71. Hrianin koji odnese ulje u paganski ili judejski hram, ili zapali sveu za vreme njihovog praznika, neka se odlui.
72. Ko uzme iz crkve ulje ili vosak, neka se odlui.
73. Ko iz crkve uzme posveene zlatne i srebrne sudove ili tkanine i odnese svojoj kui, neka se odlui.
74. Episkopa koji je optuen od normalnog vernika, neka na odgovornost pozovu drugi episkopi. Ako se ne odazove,
neka ga dvojica episkopa opet pozovu. Ako se ni trei put ne odazove, sabor treba da ga osudi.
75. Jeretik se ne moe primiti kao svedok protiv episkopa, ali ni samo jedan vernik, jer na usnama dva ili tri svedoka
treba da ostane svaka re (Mt.18, 16).
76. Episkop ne treba da rukopolae za episkope svoje sinove, brau i roake, ili da ostavlja naslednike. Ako to uradi,
neka se odlui, a rukopoloenje to ga je izvrio ne vredi.
77. Onaj ko nema oko, ili epa a dostojan je da bude episkopom, neka bude; jer ne prlja telesna mana, nego duevna
zloba.
78. Onaj ko je nem ili slep, ne moe biti episkopom, jer je time spreen da obavlja poslove.
79. Onaj ko je obuzet demonom ne moe biti klirikom, niti se moliti sa vernima. Kada se oisti, moe biti klirikom ako je
dostojan.
80. Da se ne postavlja za episkopa novokrteni - jer nije u redu da nepoueni bude drugima uitelj -osim ako se to ne
desi po Boijoj blagodati.
81. Da se svrgne klirik koji se bavi dravnim poslovima, jer se ne mogu sluiti dva gospodara.
82. Rob ne moe postati klirik sve dok ga gospodar ne oslobodi, jer to uzrokuje nered u kui.
83. Da se svrgne klirik koji se bavi vojnikim poslom; jer treba dati caru carevo, a Bogu boije.
84. Klirik koji nepravedno vrea cara ili vladara, neka se svrgne; laik pak da se odlui.
 

85. Kanonske knjige Starog zaveta su: Mojsijevo petoknjije, Isus Navin, Sudije, Ruta, e
 tiri knjige Carstva, dve
Dnevnika, dve Jezdrine, Jestira, tri Makavejske, Jov, Psalmi, tri Solomonove, dvanaest Proroka, Isaija, Jeremija,
Jezekilj, Danilo. Osim toga, treba i tati i Mudrosti Sirahove.
Novozavetne knjige koje ulaze u kanon su: etiri Jevanelja, etrnaest Pavlovih poslanica, dve Petrove, tri Jovanove,
Jakovljeva, Judina, Dela Apostolska, dve Klimentove poslanice i Ustanove koje sam ja, Kliment, napisao za vas
episkope, ali koje ne treba svima davati, jer u njima ima tajanstvenih stvari.

PRVI VASELjENSKI SABOR

1. Onaj ko je kastriran od lekara, gospodara ili od varvara, moe biti klirik, ako je, naravno, dostojan.
2. Novokrteni ne moe odmah da postane klirik, jer je potrebno vreme da bi bio pouen i da zaivi hrianski.
Ako se dokae neki greh klirika od strane dva-tri svedoka, neka se klirik svrgne.
3. Veliki sabor zabranjuje da klirik moe dovesti kui i drati neku ensku osobu, osim majke, sestre ili neke koja je
slobodna od podozrenja.
4. Episkopa treba u principu postavljati kada se sakupe svi episkopi iz eparhije. Ako se mora drugaije, onda bar
trojica neka ga postave, i to kad ostali episkopi poalju saglasna pisma. Sve to treba i mitropolit da potvrdi.
5. Odluene klirike i vernike nazad prima njihov episkop. Treba ispitati da ih nije odluio iz svoje malodunosti,
ljubomore ili neke mrnje, te zato treba drati sabore dva puta godinje.
 

6. Treba da se uvaju povlastice velikih gradova, mitropolija, tj. da njihovi episkopi imaju prvenstvo nad oblasnim
episkopima.
Mitropolit treba da odobri rukopoloenje episkopa u svojoj oblasti.
Neko moe biti izabran na saboru za episkopa, mada mogu biti nesaglasna dvojica ili trojica, koji ga ne prihvataju iz
razloga line prirode.
7. Poto se utvrdio obiaj i staro predanje da episkop u Eliji ima posebnu a st, neka tako bude i dalje, ali treba da se
sauva mitropolitovo dostojanstvo.
8. Klirici onih koji se nazivaju katarima, tj. i stima, primaju se u Crkvu stavljanjem ruku na njih, i tada mogu ostati klirici.
Moraju pismeno potvrditi da e drati dogmate i optiti sa drugobranima i palima koji su izdrali svoju kaznu. Tamo gde
nema klirika saborne Crkve, oni neka ostanu klirici. Tamo pak gde ima episkopa, katarski episkop e biti prezviter ili
horepiskop ili e
 zadrati samo ime episkopsko, jer ne mogu biti dva episkopa u jednom gradu.
9. Onaj ko je postavljen za prezvitera bez ispitivanja, ili je pre toga ispovedio svoj greh, ali je ipak rukopoloen,
takvoga pravilo ne prima, jer Crkva titi ono to je dopustivo.
10. Ako je neko od palih rukopoloen, to ne moe da ima prednost nad pravilom, jer e se takav, kada se sazna,
svrgnuti.
11. Ko je u vreme Likinijeve tiranije odstupio bez prinude, neka se odlui na dvanaest godina, mada ne zasluuje takvo
ovekoljublje.
12. Hrianin koji se vrati u vojniku slubu, neka se odlui na trinaest godina. Ukoliko se usrdno kaje i ini dobra dela,
neka se primi.
13. Pokajnika koji je na samrti, neka episkop ispita i priesti. Ako ostane iv, neka ima samo molitveno optenje.
14. Oglaeni koji je pao, neka bude tri godine sa onima koji sluaju, a posle sa oglaenima.
15. Zbog mnogih smutnji spletki koje je uzrokovao obiaj da episkopi, prezviteri i akoni prelaze iz grada u grad, mora
se takva praksa sasvim ukinuti.
16. Klirika koji napusti svoju parohiju treba prinuditi da se vrati. Ako ga neko drugi rukopoloi bez znanja njegovog
episkopa, rukopoloenje e biti bezvredno.
17. Da se svrgne klirik koji uzima kamatu, jer je iz pohlepe zaboravio na boanstveno Pismo koje to zabranjuje.
18. akoni da ne dele evharistiju prezviterima, da se ne prieuju pre episkopa i da ne sede zajedno sa prezviterima.
Oni ne prinose evharistiju, pa je zato trebaju primati posle njih.
19. Pavlijanci koji hoe da uu u Crkvu, moraju se krstiti. Njihove klirike, ako su dostojni, nanovo krstiti i rukopoloiti.
Isto uiniti i sa akonima i ostalim kliricima.
20. Poto neki klee u dan Gospodnji i za vreme Pedesetnice, ovaj sabor nareuje da se u svim parohijama verni mole
stojei.
 

 
 

DRUGI VASELjENSKI SABOR

1. Ne sme se ukinuti Nikejska vera; anatemiu se ove jeresi: evnomijana ili evdoksijana, poluarijanaca ili duhoboraca,
savelijanaca, markelijanaca, fotinijanaca i apolinarijevaca.
2. Episkopi neka ne prelaze granice svojih oblasti da bi tamo obavljali neke poslove, izuzev ako ih pozove tamonji
episkop. Poslovima svake eparhije neka upravlja eparhijski sabor.
3. Carigradski episkop neka ima prvenstvo a sti odmah iza rimskog episkopa, zato to je ovaj grad Novi Rim.
4. Maksim kinik, koji je napravio nerede u Carigradu, nije bio, niti je, episkop. Klirici koje je on postavio nisu klirici i sve
to je uradio nema vrednosti.
5. Prihvatimo antiohijske spise koji ispovedaju jedno Boanstvo Oca i Sina i Duha Svetoga.
6. Ne treba svima zabraniti ili dopustiti da optue episkopa. Ako neko podnese linu tubu, mora se prihvatiti, ma bilo
koje vere bio. Ako ga pak tui za Crkveni prestup, onda se gleda da li je jeretik, raskolnik, svrgnuti, odlueni ili je i sam
pod nekom optubom. Znai, samo ispravni vernik moe tuiti episkopa za Crkveni prestup. Tuitelj treba stvar da
dokae najpre pred eparhijalnim saborom. Ako sabor ne moe da donese odluku, neka se sazove vei sabor naroito
radi te stvari, dok se tuitelj pre toga pismeno obavezuje da e sam podlei kazni, ako ne moe da dokae optubu. Ne
moe se primiti kao tuitelj onaj ko ne ide po ovom postupku, ve se okree vlastima, vladaru ili vaseljenskom saboru,
 jer takav naruava crkveni red.
7. Jeretike koji se obraaju pravoslavlju i spasenju, primamo na sledei nain: arijance, makedonjane, savatijance,
novatijane (koji sebe nazivaju i stima i leviarima), e trnaestodnevnike ili e tvernike, i apolinarijevce, primamo poto
najpre pismeno anatemiu svaku jeres, a zatim ih miropomaemo.
Evnomijance koji se krtavaju jednim pogruenjem, montaniste koji se ovde nazivaju frigijcima, savelijance i dr.
 jeretike (kojih ovde ima mnogo, a nastae najvie u Galatskoj oblasti) primamo kao Jeline. Naime, prvog dana ih i nimo
hrianima, drugog oglaenima, treega ih zaklinjemo dunuvi im tri puta u lice i ui. Onda ih pouavamo, nastojimo da
dugo budu u crkvi i sluaju Pisma i na kraju ih krtavamo.
 

TREI VASELjENSKI SABOR

1. Ko ne prihvati ovaj sabor i prie, ili je priao, otpalim skupovima ili Kelestijevoj nauci, nije vie mitropolit i ne moe
delati protiv svojih episkopa. Sami mitropoliti i episkopi treba da konano svrgnu otpale mitropolite i episkope.
2. Da se svrgnu oni koji podravaju ili podre Nestorija.
3. Klirici koje su nestorijanci razreili zbog njihovog ispravnog miljenja, neka se vrate u klir. Pravoslavni klirici nisu
duni da na bilo koji nain podleu otpalim episkopima.
4. Da se svrgnu klirici koji lino ili javno misle kao Nestorije i Kelestije.
5. Svrgnuti nestorijanci se ne mogu vratiti u klir.
6. Ne moe niko potreti ono to je Efeski sabor odluio u vezi njegovog prestupa; svrgnuti klirik e
 i dalje ostati
svrgnutim, a odlueni vernik odluenim.
7. Niko ne sme iznositi drugaiju veru od Nikejske. Klirik koji to u ini, otuuje se, a vernik anatemie. Prema tome, ko
veruje u ooveenje jedinorodnog Sina Boijeg kao prezviter Harasije, ili sledi pogubne dogmate patrijarha Nestorija,
neka se svrgne, a ako je vernik, anatemie.
8. Episkop neka ne prelazi granice svojih oblasti, da se ne bi pod izgovorom svetenog posla potkralo naduveno
vlastoljublje, i da ne bi smo neprimetno, i malo po malo, izgubili slobodu, koju nam je svojom krvlju darovao Gospod
na Isus Hristos.

Poslanica Efeskog sabora saboru u Pamfiliji, u vezi Evstatija koji je tamo bio mitropolit

Svako treba da radi promiljeno, a osobito svetenici. No, biva da podmukla i nesnosna briga pomrai um, te ovek
napravi greku. Tako je i mitropolit Evstatije, optereen raznim spletkama, podneo ostavku, to je neshvatljivo - mora
se, naime, do kraja istrajati. Vi ste onda pravilno postupili i postavili narodu za episkopa Teodora. Starac Evstatije se
nama sa suzama obratio da zadri samo ime i a st episkopsku - a ne i da dela kao episkop - i da se vrati u svoj grad,
te ga, saalivi se vama preporuujemo. Teodor pak moe da mu dopusti da slui u nekoj crkvi, a ako bude jo
snishodljiviji, odobravamo.
ETVRTI VASELjENSKI SABOR

1. Da se dre pravila sv. Otaca koja su izloena na svim dosadanjim saborima.

2. Ko prodaje rukopoloenje ili proizvoenje na neku crkvenu funkciju - a to nikako nije stvar za prodaju - neka se
svrgne, a takoe i onaj ko je to kupio. Posrednik, ako je klirik, neka se svrgne, a ako je vernik ili monah, neka se
anatemie.
 

3. Klirici i monasi da ne preuzimaju svetovne poslove ili da vode domainstva za platu, izuzev ako po zakonu moraju
da preuzmu brigu o maloletniku, ili ako mu episkop naloi neke crkvene poslove, ili da sa strahom Boijim vodi brigu o
sirotima, udovicama ili onima kojima treba pomo.
4. Neki monasi uvode nered obilazei gradove, pa a
 k ele da podiu manastire i molitvene domove bez saglasnosti
episkopa, to je nedopustivo. Zato svi monasi moraju biti potinjeni episkopu, da ljube tihovanje, prebivaju u postu i
molitvi, ostaju tamo gde su postavljeni, ne naputaju svoje manastire da bi se bavili crkvenim ili ovovekovnim
poslovima, osim da im to episkop ne naredi.
Rob ne moe postati monah bez dozvole svog gospodara.
Episkop da sa strahom vodi brigu o manastirima.
5. to se tie klirika i episkopa koji prelaze iz grada u grad, na snazi su dosadanja otaka pravila.
6. Niko da se rukopolae bez naznaenja za konkretan hram. Rukopoloenje bez naznaenja da bude nitavno, a na
sramotu onoga ko ga je obavio.
7. Klirici i monasi koji stupe u vojniku ili svetovnu slubu ne vrate se sa pokajanjem Crkvi, neka se anatemiu.
8. Klirici koji bee od svojih episkopa, neka se kazne po pravilima, a monasi i vernici, neka se odlue.
9. Sporovi klirika neka se vode kod njihovih episkopa.
Ako klirik tui episkopa, to treba razmotriti na saboru ili pred carskim prestolom Konstantinopolja.
10. Jedan klirik ne sme da se izabere za dve crkve. Ako je premeten u drugu crkvu, ne sme vie imati nikakve veze
sa prvom. Neka se zbaci sa svog stepena onaj ko ovo prekri.
11. Siromasi i oni kojima je potrebna pomo, dobijaju pisma mira onda kad idu negde, a samo sumnjive osobe dobijaju
preporuna pisma.
12. Da se zbaci onaj ko pomou velmoa podeli jednu eparhiju na dve, pa tako budu dva mitropolita u jednoj eparhiji.
Gradovi pak koji su carskom odlukom postali mitropolije, neka takvima budu samo po imenu i a sti, da bi se ouvala
prava prvobitne mitropolije.
13. Strani i nepoznati klirici ne mogu sluiti u drugom gradu bez preporunog pisma.
14. Poto je u nekim eparhijama dozvoljeno t ecima i pojcima da se ene, odreujemo da se ne mogu venati sa
inovernom. Ako su ve u takvom braku, a deca su im krtena, kod jeretika, neka ih vrate Crkvi. Ako nisu krtena, neka
se krste u Crkvi. Ne mogu ih venati sa inovernima, izuzev ako inoverni obea da e prei u pravoslavlje. Onaj koji ovo
prestupi, neka se kazni po pravilu.
15. akonisa da se ne rukopolae pre e trdesete godine, ali i tada posle paljivog ispitivanja.
akonisa koja prezre Boiju blagodat i uda se, neka se anatemie zajedno sa onim sa kojim je zgreila.
16. Monah ili devica koja je sebe posvetila Bogu ne mogu stupiti u brak. Onaj ko to uini, neka se odlui, a mesni
episkop moe pokazati ovekoljubivost prema takvima.
17. Parohije koje su bez problema pripadale nekoj eparhiji, treba i dalje da ostanu u sastavu nje. Ako je neka parohija
problematina, spor o njoj neka se vodi pred eparhijalnim saborom, ali pre isteka trideset godina.
 

Onaj ko se spori sa svojim mitropolitom, neka se sudi pred oblasnim egzarhom ili Konstantinopoljskim prestolom.
Kada car osnuje novi grad, tada crkvena podela treba da sledi politiku.
18. Klirici i monasi koji kuju zavere protiv episkopa i svojih kolega, neka se sasvim zbace sa svog stepena.
19. Eparhijalni sabori se moraju drati dva puta godinje da se ne bi zapustili crkveni poslovi. Neka se ukore episkopi
koji neopravdano odsustvuju sa sabora.
20. Klirik se ne sme premestiti u drugu crkvu; izuzetak su oni koji su izgubili svoju otaxbinu. Oni koji to uine, kao i oni
koji ih prime, neka budu van optenja dok se ne pokaju.
21. Samo onaj ko nije osumnjien moe podneti tubu protiv episkopa ili klirika.
22. Klirici da ne razgrabljuju episkopove stvari posle njegove smrti.
23. Klirici i monasi koji bez potvrda dolaze u Carigrad i stvaraju nerede po crkvama i kuama, neka se opomenu; ako i
dalje tamo ostanu, neka se na silu poalju nazad.
24. Manastiri moraju ostati manastirima, a njihova dobra ouvana. Ne moe se manastir pretvoriti u svetsko svratilite.
Onaj ko to uini, neka se kazni po pravilima.
25. Neki mitropoliti zaputaju poverena im stada i odlau postavljanje episkopa na udove eparhije. Mitropolit mora da
postavi episkopa na upranjeno mesto najdue za tri meseca, izuzev u sluaju teke nude; onaj ko to ne uini, neka se
kazni. Imetak pak udove Crkve treba da sauva ekonom.
26. Ne sme da crkvenim dobrima upravlja episkop bez ekonoma, nego ekonom pod episkopovim nadzorom, da se ne
bi dobra rasipala i sveteno ime bilo podozrivo.
27. Oni koji otimaju ene ili pomau otmiarima, ako su klirici, neka se zbace, a ako su vernici, neka se anatemiu.
28. Poto je Rim bio carski grad, dobio je prvenstvo i u crkvenim stvarima. Iz tog razloga su i Oci sa drugog
Vaseljenskog sabora, odredili da Novi Rim - Carigrad - koji ima cara i senat, bude uzdignut i u crkvenim stvarima kao
i Stari Rim, i da bude drugi posle njega.
29. Svetogre je spustiti episkopa na prezviterski stepen; zato episkopa koji to zaslui, treba sasvim rainiti. Ako je
neki episkop neopravdano svrgnut, neka se vrati na svoje mesto.
30. Poto Egipatski episkopi nisu potpisali poslanicu pape Lava - jer je kod njih obiaj da nita ne ine bez svog
arhiepiskopa - neka se da rok da se on izabere. Oni neka kau ko e jamiti za njih da  e potpisati, ili pak neka se
zakunu da e isto verovati.

TRULSKI SABOR
 

1. Boijom blagodau odreujemo da se mora bez inovacija u vati vera Apostola i est Vaseljenskih sabora. Njihovu
veru, re ivota, treba da drimo i da odbacimo one koje oni odbacie kao bogootstupnike.
2. Radi duevnog leenja i iscelenja strasti, treba da vae pravila: Apostola, sabora u Nikeji, Ankiri, Neokesariji,
Gangri, Antiohiji, Laodikiji, Carigradu, Efesu, Halkidonu, Sardiki, Kartagini i Carigradu, koji je odran za vreme
Nektarija.
Zatim i Otaka pravila: Dionisija Aleksandrijskog, Petra Aleksandrijskog, Grigorija u dotvorca, Atanasija Velikog, Vasilija
Velikog, Grigorija Niskog, Grigorija Bogoslova, Amfilohija Ikonijskog, Timoteja Aleksandrijskog, Teofila
Aleksandrijskog, Kirila Aleksandrijskog, Genadija Carigradskog i Kiprijana Kartaginskog.
Niko ne moe ova pravila menjati ili ukidati, ili uzimati druga, koja su izmislili oni koji su hteli da trguju sa istinom. Onaj
ko se ogrei o neko pravilo, njemu treba da podlegne.
3. Drugobrani klirici treba da se svrgnu.
Klirik koji je uzeo udovicu, ili koji se posle rukopoloenja oenio, neka se kazni, ali da ostane klirikom poto se
razvede. Meutim, ne moe ubudue biti postavljen na vii stepen.
4. Episkop ili klirik koji obljubi enu posveenu Bogu, neka se svrgne; vernik pak odlui.
5. Niko, pa ni evnusi, da ne dri kod sebe enske osobe ili slukinje, izuzev onih koje ne mogu izazvati podozrenje.
Klirik koji to uini, neka se svrgne, a vernik da se odlui.
6. Iz reda klirika, samo se pojci i teci posle posveenja mogu eniti. Svi ostali, poev od ipoakona, ne mogu; a onaj ko
to uini, neka se svrgne.
7. akoni ne mogu da sede ispred prezvitera, izuzev kada su izaslanici svojih episkopa, pa im se kao takvima, treba
odati poast.
8. Eparhijski sabor treba da zaseda dva puta godinje, ili bar jedanput, ako je ratno stanje. Episkop koji ne doe na
sabor, neka se ukori.
9. Klirik koji dri kr mu i nee da se toga okane, neka se svrgne; jer, ako ne treba da ulazi u krmu, tim pre ne sme da je
dri.
10. Klirik koji ne prestane da uzima kamate, neka se svrgne.
11. Hriani da ne jedu judejske hlebove, niti da druguju sa Judejcima; da im ne dozvole da ih lee; da se ne kupaju sa
njima u javnim kupatilima. Klirik koji to uradi, neka se svrgne, a vernik da se odlui.
12. Episkopi ne treba da ive sa svojim enama, da se drugi ne bi sablanjavali, i da bi sveteni i n bio bez sramote.
Onaj ko produi da ivi sa svojom enom, neka se svrgne.
13. Neispravna je praksa Rimske Crkve, koja zahteva od svetenika da ne ive sa svojim zakonitim enama. Oni koji
to i ne, neka se svrgnu, jer je brak a
 stan, i ne sme se rastavljati ono to je Bog sastavio. Takoe treba da se svrgnu
oni koji teraju svoje ene pod izgovorom pobonosti.
14. akon da se ne rukopolae pre dvadeset i pet godina, a prezviter pre trideset, ma bio i dostojan - jer je i Hristos
tek sa trideset godina poeo pouavati. akonisa da se ne rukopolae pre etrdesete godine.
 

15. Ipoakon da se ne rukopolae pre dvadesete svoje godine.

Neka se svrgne svako ko se postavi na bilo koji stepen pre odreenog roka.
16. Ne treba da vai pravilo koje je doneo Neokesarijski sabor, naime, da u svakom gradu treba da bude sedam
akona, jer je to proizilo iz pogrenog tumaenja jednog mesta iz Dela Apostolskih (6, 1-6). Treba prihvatiti miljenje
Jovana Zlatoustog, da se pod tim akonima ne mogu podrazumevati rukopoloeni akoni, nego prosto sluitelji, koji
su se brinuli o potrebama ljudi, a ne o svetim Tajnama.
17. Poto ipak ima onih klirika koji bez dozvole svog episkopa preoe u druge crkve, treba da se svrgnu i oni, i oni
koji su ih primili.
18. Klirici koji su napustili svoje crkve zbog najezde varvara, neka se vrate kad prestane opasnost. Ako to ne uine,
neka se odlue dok se ne pokaju; isto vai i za episkopa koji ih primi.
19. Predstojnici da pouavaju klir i narod svakog dana, a naroito u dane Gospodnje. Problematina mesta iz Boanskog
Pisma da vie tumae po Ocima, nego po svojoj pameti, da ne bi ako su nesposobni upali u zabludu.
20. Episkop ne moe da pouava u gradu koji nije njegov. Ako to radi, neka se spusti na prezviterski stepen.
21. Svrgnuti klirici - ali samo oni koji se kaju - mogu da se iaju kao klirici. Oni koji se dobrovoljno ne kaju, neka nose
kosu kao vernici.
22. Episkopi i klirici koji su rukopoloeni za novac, neka se svrgnu, kao i oni koji su ih postavili.
23. Episkop, prezviter ili akon da ne trai novac od onoga koji hoe da se priesti, jer blagodat nije stvar za prodaju.
Onaj ko to uini, neka se svrgne.
24. Klirik ili monah da ne ide u pozorite i na konjike trke. Takoe treba da ode sa svadbe ako ponu zavodljive igre.
25. Parohije da ostanu u sastavu svojih episkopija, ako su im bez ikakvih problema pripadale ve trideset godina. No,
pre isteka trideset godina, neko moe da podigne raspravu o njima pred eparhijalnim saborom.
26. Prezviter koji je iz neznanja sklopio nezakonit brak, moe zadrati samo ime i a st prezvitersku, ali samo ako se
razvede.
27. Klirik da nosi odeu koja mu je svojstvena. Onaj ko je ne nosi, bilo na putu, bilo u gradu, neka se odlui na nedelju
dana.
28. Da se svrgne klirik koji mea groe sa beskrvnom rtvom i tako ga daje vernicima. Groe se kao prvina mora
zasebno blagosiljati i deliti.
29. Kartaginski Oci su odluili da rtvu mogu prinositi samo oni koji nisu prethodno jeli, izuzev na e tvrtak poslednje
nedelje e trdesetnice. No, da se tako ne bi cela etrdesetnica obeastila, treba postiti i toga dana.
30. Svetenici iz varvarskih krajeva prestupaju Apostolsko pravilo, koje zabranjuje kliriku da otera svoju enu, te se
sa njima dogovaraju da vie ne opte. Moe im se snishoditi zbog njihovog malodunog miljenja, Meutim, kad stvari
tako stoje, treba sasvim da se odele od njih.
31. Klirici mogu krtavati i sluiti liturgije po kuama samo ako im to episkop dozvoli. Onaj ko to prestupi, neka se
svrgne.
 

32. I Jermenska Crkva treba da mea vodu i vino prilikom svravanja evharistije. Jermeni, naime, ne sipaju vodu u
putir, pozivajui se na Jovana Zlatoustog, koji je govorio protiv Jeretika vodozastupnika da treba u evharistiji koristiti
vino. Ali on time nije iskljuio upotrebu i vode, kako Jermeni pogreno shvataju. Sam Jovan nam je predao da treba
meati vodu i vino - jer voda i krv istekoe iz Spasiteljevog boka - a pismeno su to uinili Vasilije Veliki i Jakov, brat
Gospodnji, u svojim liturgijskim tekstovima. Svedoanstvo o tome imamo i sa Kartaginskog sabora. Onaj ko ovo ne
bude potovao, neka se svrgne.
33. Jermeni za klirike postavljaju samo one koji su svetenikog roda, te na taj nain slede Judejcima. Takoe
postavljaju bez postriga svetene pojce i i tae. Njihovi pak itai koji su vernici, itaju Boanstvene rei sa amvona kao da
su klirici. Sve ovo neka prestane, a oni koji budu uporni, neka se svrgnu.
34. Klirici i monasi koji kuju zavere protiv episkopa i svojih kolega, neka se sasvim zbace sa svoga stepena.
35. Mitropolit da ne prisvaja stvari episkopa koji je umro ili stvari koje pripadaju njegovoj Crkvi. Imovina udove Crkve
mora se cela predati novom episkopu.
36. Red Crkvenih prestola je sledei: Rim, Carigrad do njega, Aleksandrija, Antiohija i na kraju, Jerusalim.
37. Episkopi ije su Crkve varvari okupirali, neka vre slube u drugim krajevima.
38. Ako car osnuje novi grad, politiku podelu neka sledi i crkvena.
39. Da se sauvaju povlastice velikih hrianskih centara, onako kako su Oci u Efesu propisali.
40. Ko eli da ide u manastir ne moe da ima manje od deset godina, jer takva odluka zahteva razvijenu svest.
Iguman treba da odlui koliko da nekome produi ako treba iskueniki rok.
Ne moemo prihvatiti miljenje Vasilija Velikog, da monahinja moe biti devojka sa sedamnaest godina, nego za njih
odreujemo vreme kao i za akonise, e trdeset godina. Tako je npr. i Apostol propisao da se udovica izabira sa
ezdeset godina, ali kako je Crkva blagodau postala vra, to su pravila ovaj rok spustila na etrdeset godina.
41. Oni koji ele da se posvete usamljenikom ivotu i da se zatvore, treba prvo da tri godine budu posluni nekom
igumanu. Potom ih ispituje mesni predstojatelj, te provode jo jednu godinu van zatvora. Na ovaj nain se proverava da
li se ovom ivotu neko posve uje radi isprazne slave, ili tenje ka dobru. Kada se zatvore, ne smeju izii van, izuzev po
velikoj nudi, ali i tada uz episkopovo odobrenje. Ako neko izae, neka se na silu vrati, te postovima i drugim strogim
vaspitnim merama lei.
42. Dugokosi pustinjaci koji nose crne haljine, obilaze gradove i drue se sa enama i mukarcima, ako ele da
ostanu u manastiru, neka odseku kose da bi bili kao i ostali monasi. Ako li nee, neka se proteraju u pustinju, po kojoj
su sebe nazvali.
43. Nijedan poinjeni greh ne moe biti zapreka o veku da stupi u monatvo, jer je monaki ivot ivljenje u pokajanju.
44. Monah koji bludnii, neka se kazni kao bludnik.
45. Neki pred monaenje obuku iskuenicu u skupocene haljine, pa je onda ispred rtvenika svlae, i odmah oblae u
crno. Takve provokacije da se ne  ine, jer je sasvim normalno da se moe desiti da zaplae, a oni pomisle da joj je srce
 jo u svetu.
 

46. Monasi i monahinje ne smeju izlaziti iz ma-nastira, osim iz nude, a po odobrenju igumana, odnosno
predstojatelja. Ne smeju ni u kom sluaju da noe van manastira.
47. Mukarac da ne spava u enskom manastiru, niti ena u mukom, da se ne bi vernici sablanjavali. Klirik ili vernik
koji to uini, neka se odlui.
48. Episkopski kandidat i njegova ena treba da se najpre saglasno rastave. Zatim, ona ide u manastir koji je daleko
od episkopove oblasti. Episkop je duan da je izdrava. Ona se moe, ukoliko je dostojna, uzdii na stepen akonise.
49. Manastiri moraju ostati manastirima; ne mogu se predavati svetovnjacima, i ne mogu se otuivati njihova dobra.
50. Klirik koji se kocka, neka se svrgne, a vernik odlui.
51. Zabranjuju se komedije i dr. pozorine predstave i igranke. Klirik koji u tome uestvuje, neka se svrgne, a vernik
odlui.
52. U sve dane sv.etrdesetnice, izuzev subote, nedelje i Blagovesti, neka se dri Preeosveena sluba.
53. Oni koji primaju decu na krtenju, a posle ene njihove majke, najpre da se razvedu, a potom kazne kao bludnici,
 jer je ve e duhovno srodstvo od telesnog.
54. Bogonosni Vasilije je preutao o nekim nedozvoljenim brakovima, jer nije hteo da zaprlja govor, pa ih je zato sve
podveo pod opte ime. No, to je stvorilo nedoumice, pa ih mi zato navodimo: nezakonit je brak sa neacima; roditelja
sa decom; dva brata sa dve sestre. Takvi da se razvedu i kaju sedam godina.
55. Rimska Crkva posti subote u toku  etrdesetnice. Meutim, i tamo treba da vai apostolsko pravilo, koje kae da se
svrgne klirik koji posti subotom ili nedeljom, a vernik da se odlui.
56. Doznali smo da u Jermenskoj oblasti i u nekim dr. oblastima, jedu sir i jaja subotom i nedeljom u toku sv.
etrdesetnice. Zato odreujemo da su u celoj vaseljeni Crkva Boija ima uzdravati kako od zaklanog, tako i od
njegovih proizvoda. Klirici koji ovo prestupe, neka se svrgnu, vernici pak odlue.
57. Na rtveniku ne treba prinositi med i mleko.
58. Nijedan vernik sebi da ne daje od boanstvenih tajni, ako je prisutan episkop, prezviter ili akon. Ko prestupi,
neka se odlui na nedelju dana, da bi se nauio da ne misli vie nego to treba da misli.
59. Niko da se ne krtava u kui, nego u crkvi. Klirik koji to prestupi, neka se svrgne, a vernik odlui.
60. Poto je onaj ko se privee za Gospoda jednog duha sa njime, isto biva i sa onim ko se zdrui sa demonom. One
koji glume da su demonizovani i po zlim obiajima pritvorno se ponaaju kao oni, treba ih na svaki nain kazniti i podvri
mukama i maltretiranju, kojima se podvrgavaju oni koji su stvarno demonizovani, onda kada se oslobaaju od
demonskog delovanja.
61. Da se kaju est godina oni koji idu gatarima; oni koji vode meke i druge ivotinje da bi razveseljavali proste i
obmanjivali ih o sudbini, srei i sl.; razgonjai oblaka; vraevi; oni koji prave amajlije. Oni koji se ne pokaju, neka se
sasvim isteraju iz Crkve.
62. Da se ne slave Kalende, Vote, Vrumalije i narodne svetkovine. Odbacuju se i javni enski plesovi, koji mogu
naneti mnoga oskvrnjenja i tete; igre u  ast lanih bogova. Ne sme se prizivati ime mrskog Dionisa, i izazivati smeh za
 

vreme pretakanja vina. Ne smeju se stavljati maske, niti mukarci smeju oblaiti enska odela i obrnuto. Klirik koji to
ini, neka se svrgne, a vernik odlui.
63. Povesti muenika, koje su napisali neprijatelji istine u nameri da ih obeaste, treba spaliti. Oni koji ih prihvataju,
neka se anatemiu.
64. Vernik ne treba javno da propoveda ili pouava, jer je on onaj ko treba da bude pouavan. Onaj ko ovo prestupi,
neka se odlui na etrdeset dana.
65. Da se ne pale i preskau vatre poetkom meseca. Klirik koji to radi, neka se svrgne, a vernik odlui.
66. Tokom cele sedmice posle Pashe, vernici moraju ii u crkvu i prieivati se, jer  emo se tako sa Hristom podii. Tada
da ne budu javne predstave i konjike trke.
67. Boanstveno Pismo zabranjuje jedenje krvi, zadavljenog. Takoe se zabranjuje i blud. Klirik koji neto od ovog
prekri, neka se svrgne, laik pak da se odlui.
68. Niko ne sme Sveto pismo i knjige sv. Otaca unitavati ili ih otuivati. Ko to u ini, da se odlui na godinu dana.
69. Vernik ne sme da ue unutar sv. rtvenika, dok car - kada da prinese darove Tvorcu - moe.
70. ene ne smeju da govore za vreme boanstvene liturgije, jer to zabranjuje apostol Pavle (1 Kor. 14, 35).
71. Ko studira politike zakone ne treba da sledi jelinske obiaje, da, naime, ide u pozorite ili nosi neuobiajeno odelo.
Neka se odlui onaj ko to uini.
72. Ne smeju pravoslavni da sklapaju brakove sa jereticima, jer se ne mogu spojiti ovca i vuk. Takav brak da se
razvede, a prekrioci odlue. Nepravoslavni koji su sklopili brak - a posle se jedan suprug obrati u pravoslavlje dok
drugi ostane u zabludi -neka ga ouvaju, jer tako pie Pavle (1 Kor. 7, 14).
73. Poto se klanjamo krstu umom, re ju i ose anjem, treba da se uklone sa podova njegove slike, da se ne bi gazile.
Oni koji ih crtaju po podu neka se odlue.
74. Ne treba da se prireuju tako zvane agape na Gospodnjim mestima i crkvama. Oni koji to i ne, neka se odlue ako
ne prestanu.
75. Oni koji pevaju da se ne deru razuzdano, i da ne prisiljavaju prirodu na krianje, nego da pevaju s panjom i
smerno, jer Bog, kome pevaju, vidi ono to je skriveno.
76. U crkvenom dvoritu ne sme biti kr me ili se vriti bilo kakva prodaja, jer je to Hristos primerom zabranio (Jn. 2,
16). Da se odlui onaj ko ini suprotno.
77. Ne smeju da se zajedno sa enama u javnim kupatilima kupaju klirici, monasi ili vernici, jer je to prvi prigovor koji
iznose pagani. Klirik koji to  ini, nega se svrgne, a vernik odlui.
78. Oni koji se prosveuju treba da se pouavaju, i petog dana u sedmici, odgovaraju episkopima ili prezviterima.
79. Da se ne prave kolai od finog brana u a
 st poroajnih bolova i ste Djeve Majke, jer ih ona nije imala. Klirik koji to
ini, neka se svrgne, a vernik odlui.
80. Episkop, prezviter ili vernik, koji ne doe u tri nedelje za tri sedmice u crkvu, a nije bio spreen neodlonim poslom
ili veom potrebom, nego boravi u gradu - ako je klirik, da se svrgne, a ako je vernik, neka se odlui.
 

81. Klirik koji u Trisvetoj pesmi peva: Sveti besmrtni. koji si raspet za nas, pomiluj nas - da se svrgne, a vernik ili
monah odlui.
82. Ne treba slikati Hrista u vidu jagnjeta - jer je to tek simbol, sena - nego jagnje u vidu oveka, da bi se setili dok
gledamo njegovu sliku, smernosti Boga Slova i svega to je uinio za nas.
83. Mrtvima ne davati evharistiju, jer je reeno: Uzmite, jedite (Mt. 26, 26), a oni ne mogu ni uzeti ni jesti.
84. Kada se ne moe dokazati za decu da su krtena, treba ih krstiti.
85. Gospodar treba da oslobaa svoje robove u prisustvu dva-tri svedoka, da bi to otputanje bilo punovano.
86. Oni koji okupljaju i hrane kurve, ako su klirici, da se svrgnu, a ako su vernici odlue.
87. ena koja napusti mua i poe drugome, preljubnica je. Ako je mu nevin, moe imati optenje s Crkvom. Onaj ko
ostavi svoju enu i uzme drugu, odluuje se na sedam godina.
88. Niko da ne uvodi ivotinje u crkveno dvorite, izuzev ako je na putu i nema gde da bude, te je treba privezati da
ne bi sluajno poginula, i tako sam vlasnik doao u opasnost. Klirik koji bi uveo ivotinju, bez ovog razloga, da se
svrgne, a vernik odlui.
89. Post da se zavrava oko ponoi Velike subote, jer tako piu Matej (28, 1) i Luka (24, 1).
90. Od subote uvee do nedelje uvee, molitve se proiznose bez kleanja, da bi smo slavili vaskrs Hristov.
91. Oni koji daju i oni koji uzimaju otrove za pobaaj, da se kazne kao ubice.
92. Oni koji otimaju ene, ili pomau otmiarima, ako su klirici, neka se svrgnu, a ako su vernici, anatemiu.
93. ena vojnika, ili nekog o veka koji ode na put, koja se uda za drugoga, a da nema pouzdanih vesti da je umro, i ni
preljubu. Ako se udala na osnovu pouzdanog glasa, treba joj snishoditi. Ona koja se uda, a mu joj se posle vrati,
moe se vratiti prvome muu ako je on hoe; treba joj oprostiti jer je to uinila iz neznanja. Ona koja se uda iz neznanja
za o veka koga je prva ena ostavila, pa bude otputena, jer se ovome prva vrati, moe se udati, zato to je u blud
pala iz neznanja.
94. Da se odlui onaj ko se kune jelinskim zakletvama.
95. Jedni jeretici (arijanci, makedonjani, novatijani, e trnaestodnevnici i apolinarijevci) primaju se kroz pomazanje, a
poto pismeno anatemiu svoju jeres.
Drugi (pavlijanci, evnomijanci, montanisti, savelijanci, manihejci, markioniti i valentinovci) se primaju ponovnim
krtenjem.
Trei (nestorijanci, evtihijanci i severijanci) treba da pismeno anatemiu Nestorija, Evtiha, Dioskora i Severa, pa da se
prime u Crkvu.
96. Oni koji se friziraju i tako omamljuju slabe due onih koji ih gledaju, neka se odlue, jer treba pre ukraavati
unutranjeg o veka, nego spoljanjeg.
97. Oni koji ivei sa enom, ili neki drugi nain pretvore sv. mesta u opta, treba da se isteraju i iz mesta za
katihumene. Klirik koji to uini, neka se svrgne, a vernik odlui.
98. Preljubnik je onaj ko uzme tuu zarunicu.
 

99. Jermeni kuvaju meso unutar rtvenika i dele svetenicima, sledei tako judejski obiaj. Meutim, ne treba davati
svetenicima posebne komade, a kuvanje treba da se obavlja van crkve. Da se odlue oni koji to ine.
100. Telesna u la lako utiu na duu, te se zato ne smeju slikati slike koje izopaavaju um i pale plamen zadovoljstva.
Da se odlui onaj ko to  ini.
101. Onaj ko uzima priee, neka krstoliko sklopi ruke; ne sme da donese neku posudu u koju bi stavio priee, jer je
dostojnija slika Boija - ovek, od bezdune tvari. Da se odlui onaj ko to ini, a takoe i onaj ko tako daje i priee.
102. Oni koji su dobili od Boga vlast vezivanja i razreivanja, neka gledaju na razlog zbog koga je poinjen neki greh, i
na pokajnikovo stanje. Pokajnik se ne sme strogou bacati u oajanje, ili preteranom blagou u raspusnost.

SEDMI VASELjENSKI SABOR

1. Kanone treba uvati kao Boija otkrivenja, jer su Oci Duhom odredili ono to je korisno. Treba drati: Apostolska
pravila, pravila est vaseljenskih sabora, pomesnih sabora i sv. Otaca.
2. Poto Boga slavimo govorei: ²O pravednim sudovima tvojim razmiljau, i rei tvoje neu zaboraviti" (Ps. 118, 6),
spasonosno je svim hrianima da to uvaju, a naroito svetenicima. Zato mitropolit treba da ispita kandidata za
episkopa da li je sposoban da promiljeno, a ne tek povrno i ta sv. pravila i boansko Pismo; jer samo ako sa
razumevanjem i ta, moi e da pouava narod. Naime, sutina naeg svetenstva je u istinitom poznavanju boanstvenih
knjiga, kako je kazao veliki Dionisije. Ako kandidat nee tako da postupi, neka se ne rukopolae, jer Bog veli: ²Ti si
odbacio znanje, pa u ja i tebe odbaciti da mi ne slui kao svetenik" (Os. 4, 6).
3. Bilo koji izbor za klirika, koji biva preko dravnih vlasti, nema vrednosti.
4. Episkop ne moe da trai novac da bi izgladio sagreenje nekom sebi potinjenom episkopu, kliriku i monahu.
Episkop koji to ini, ili iz nekog drugog razloga zabranjuje nekome da slui, ili odlui nekog klirika, neka se kazni.
5. Ko grei i nee da se ispravi, on ostaje u smrti, tj. to je greh na smrt. Tako protiv pravila gree oni koji kupuju
svetenstvo i oni koji ga prodaju, te ih stoga treba svrgnuti.
6. U svakoj eparhiji moraju biti dva puta godinje sabori, izuzev ako bude neka nevolja, ali i tada mora da se odri
 jedan sabor. Mitropolit da ne trai nita od episkopa koji dou na sabor; ako to uradi, neka vrati e tvorostruko.
 

7. Ako su neki hramovi osveeni bez svetih ostataka muenika, neka se stave u njih sv. ostaci uz molitvu. Ako neko
posveti hram bez sv. ostataka, da se svrgne, kao onaj koji prestupa crkveno predanje.
8. Dvolini hriani koji praznuju subotu i dre jevrejske obiaje, neka se ne primaju u Crkvu, nego treba da otvoreno
budu u svojoj veri. Treba primiti samo one Jevreje koji istinski ele da budu Hriani.
9. Spisi protiv ikona treba da se predaju Carigradskoj episkopiji, da bi se stavili zajedno sa ostalim jeretikim knjigama.
Klirik koji ih krije, neka se svrgne, a vernik ili monah odlui.
10. Da se svrgnu klirici koji preu u drugu crkvu; takoe i oni koji uzmu neki svetovni posao, jer im je bolje da
pouavaju decu i svoje, i tajui im boanska Pisma, jer su zato postali svetenicima.
11. Episkopu ili igumanu koji ne eli da postavi ekonoma, neka mu ga postavi mitropolit.
12. Episkop ili iguman ne smeju prodavati ili ustupati crkvena dobra. Ako se izgovaraju da imanja proizvode gubitak,
neka ih predaju kliricima ili seljacima, a nikako vlastima. Ukoliko su pribegli lukavstvu, tj. dali ga kliricima ili seljacima,
a to posle otkupi vlastelin, prodaja da bude obesnaena i da se imanje vrati Crkvi, a episkop ili iguman progna.
13. Mnogi su hramovi, episkopije i manastiri pretvoreni u svetske objekte. Treba ih povratiti, a klirici koji to nee da
uine, neka se svrgnu, i neka budu stavljeni tamo gde crv ne umire i oganj ne gasne, jer ustaju na Gospoda koji kae:
Ne i nite dom Oca moga domom trgovine (Jn. 11, 16).
14. Klirike moe postavljati samo episkop. Igumani i horepiskopi mogu postavljati i tae, ali samo u svom hramu i po
punomo ju koju im daje episkop.
15. Jedino u sluaju nedostatka ljudi, moe se jedan klirik naznaiti za dve crkve.
Klirici se mogu baviti i drugim poslovima da bi zaradili za ivot.
16. Klirici koji nose raskona odela i koriste mirise, neka se kazne. Takoe treba kazniti i one koji se rugaju skromno
obuenima.
17. Neki monasi, podstaknuti eljom da vladaju, naputaju manastire i poinju da zidaju molitvene domove, a nemaju
za to potrebna sredstva. Njima, vernicima i dr. kliricima, episkop neka zabrani takve poduhvate. Ako pak imaju
potrebna sredstva, posao neka okonaju.
18. Ne drati u episkopiji ili manastiru ni ropkinju ni slobodnu, da bi tamo obavljala neki posao, jer to izaziva
podozrenje. Takoe da se uklone ene iz crkvenih mesta, koje episkop ili iguman obilazi, jer ne smeju da one neto
rade u njihovom prisustvu.
19. Onaj ko prodaje svetenike i nove, neka prestane, jer e
 se svrgnuti. Igumanija koja to radi, neka se istera i poalje
u drugi manastir na posluanje: isto i iguman koji nema sveteniki i n. Stvari pak koje neko donese sa sobom u
manastir, ostaju manastirske, makar on bio isteran iz manastira, osim ako za to nije kriv predstojatelj.
20. Ne sme biti dvostrukih manastira, jer takvo ustrojstvo omoguava preljube. Monah ne sme nasamo da razgovara
sa monahinjom; ne smeju zajedno da jedu ili spavaju u istom manastiru. Ako monah eli da vidi svoju roaku koja je
monahinja, neka kratko govori s njom u prisustvu igumanije. Ako se monahinji donose neke stvari, neka ih ispred
vrata primi igumanija, ali u prisustvu jedne stare monahinje.
 

21. Monah se ne moe primiti u drugi manastir bez dozvole svog igumana.
22. Ne sme se jesti prilikom pozorinih predstava ili satanskih pesama, ili muzikih i bludnikih igara.
Monah ili klirik, koji je na putu, moe jesti u krmi.

ANKIRSKI SABOR

1. Prezviteri koji su prineli rtve bogovima, a posle se iskreno pokajali, ne mogu obavljati nikakvu sveteniku slubu,
ve da samo ime sveteniko zadre.
2. Isto da se postupi i sa akonima. Oni vie ne smeju da hleb i au uznose, niti molitve da izgovaraju. Episkop moe
prema njima biti blai ili stroiji.
3. Hriani koji su uhvaeni, mueni i na silu im stavljeni idoli u ruke, ili naterani da jedu meso idolsko, a ispovedali su
Hrista, neka budu u optenju, te mogu postati i klirici, ako su dostojni. Ukoliko su bili odlueni iz neijeg neznanja, ili iz
prevelike strogosti, neka se prime nazad.
4. Hriani koji su bili uhvaeni, ali su obukli sveano odelo i rado prineli rtve i uestvovali u gozbi, neka se kaju est
godina.
5. Oni koji su poli u odei alosti, i plaui jeli, da se prime posle tri godine kajanja. Prema onima koji nisu jeli, treba biti
blai. Episkop moe postupiti blae ili stroije, u zavisnosti od o veka.
6. Oni koji su na samu pretnju da e biti mueni, ili da e im se imanja uzeti, prineli rtvu, neka se kaju est godina.
7. Oni koji su jeli sa paganima, ali su svoja jela doneli, neka se kaju dve godine. Episkop da odlui da li e
 biti blai ili
stroiji, jer on mora da poznaje svakog svog vernika.
8. Oni koji su prineli rtve dva ili tri puta, neka se kaju celih est godina.
9. Oni koji ne samo to su sami prineli rtve, nego su i druge prisiljavali na to, neka se kaju deset godina, ali uz to
treba gledati kako ive.
 

10. akoni koji za vreme rukopoloenja kau da e se eniti, mogu to posle uiniti; oni koji ne kau, a oene se, neka se
ostave akonstva.
11. Zaruena devojka koju drugi otme i siluje, neka se vrati zaruniku.
12. Oni koji su pre krtenja prineli rtve, mogu se primiti u klir, jer krtenje i sti od svega.
13. Horepiskop ne sme da rukopolae prezvitere i akone bez pismene episkopove dozvole.
14. Klirici koji se uzdravaju od mesa, moraju ga okusiti, a posle, ako ele, neka se suzdravaju. Oni koji nee, a uz to
nee da jedu ni povre, koje se sprema s mesom, neka izgube i n.
15. Ako prezviteri prodaju neke Gospodnje stvari, episkop ih moe traiti natrag, ili prihvatiti isplaenu cenu, koja
nekad bude vea nego to je stvarna cena prodate stvari.
16. Oni koji zgree sa ivotinjom, neka se kaju dvadeset godina, ako su bili mlai od dvadeset godina; stariji, a uz to i
oenjeni, da se kaju trideset godina; a oenjeni i stariji od pedeset godina, da se prieste tek na kraju ivota.
17. Oni koji zgree s ivotinjom, i budui gubavi, druge gubave, da se mole sa zimnicima (tj. demonizovanima).
18. Rukopoloeni episkop, koga ne prime njegovi parohijani, neka ne ide u drugu parohiju, ili pravi spletke protiv
drugog episkopa, da se ne bi svrgao, nego neka ostane tamo gde je bio prezviter i vri tu slubu.
19. Oni koji prekre obeanje o devstvenosti, da se kazne kao drugobrani.
Device ne smeju da ive sa nekim kao sestre.
20. Preljubnik ili preljubnica neka se kaju sedam godina.
21. One koje abortiraju, staro pravilo odluuje do kraja ivota. Meutim, snishodei im, odreujemo deset godina
kajanja.
22. Oni koji nenamerno ubiju, neka se kaju pet godina, dok je staro pravilo odreivalo sedam.
23. Oni koji namerno ubiju, da se prime tek na kraju ivota.
24. Gatari i vraari da se kaju pet godina.
25. Jedan o vek je zaruio devojku, a posle zaveo njenu sestru, koja je zatrudnela. Onda se venao sa zarunicom, dok
se trudnica ubila; neka se tek posle deset godina kajanja prime u red stajaa.
 

NEOKESARIJSKI SABOR

1. Prezviter koji se oeni, neka izgubi  in; ako padne u blud ili preljubu, da se svrgne, i da se stavi u red
pokajnika.
2. Ona koja se uda za dva brata, neka se odlui do smrti, a u red pokajnika moe se primiti samo ako na samrti obea
da e se razvesti kad ozdravi. Ako neko umre u takvom braku, strani koja ostane bie teko dostupno kajanje.
3. Poznat je rok kajanja za viebrane, ali se on moe skratiti pokajnikovim nainom ivota.
4. Ako neko poeli da spava sa nekom enom, pa mu se namera ne ostvari, jasno je da ga je blagodat spreila.
5. Oglaeni koji sagrei - ako je bio meu onima koji klee - neka ide meu sluae, a ako je bio slua, neka se iskljui.
6. Trudnica se moe krstiti, poto nema nita zajedniko sa detetom; naime, za krtenje je potrebna svaija posebno
saglasnost.
7. Prezviter da ne ide na svadbu drugobranog, jer ako ovaj bude hteo da se pokaje, prezviter e biti u neugodnom
poloaju, jer je svojim prisustvom odobrio takav brak.
8. Ako vernikova ena uini preljubu, on ne moe postati sluiteljem.
9. Prezviter koji pre rukopoloenja ispovedi da je telesno sagreio, neka ne prinosi, ali da mu se ostavi drugo to ide
uz prezviterstvo, jer, kako mnogi tvrde, rukopoloenje otpusta grehe. Ukoliko ne ispovedi, neka sam, vidi kako da i ni.
10. Isto vai i za akona.
11. Prezviter da se ne rukopolae pre tridesete godine, ma bio i dostojan, jer je i Gospod tek u tim godinama poeo
propovedati.
12. Onaj ko je u bolesti prosvetljen, ne moe biti prezviter, jer se krstio iz nude, a ne po veri. Ako posle pokae
revnost, ili ako nema ljudi, moe se rukopoloiti.
13. Seoski prezviteri ne mogu vriti prinos u gradskoj crkvi, osim kad ih pozovu episkopi ili gradski prezviteri da ih
zamene, jer moraju odsustvovati.
14. Horepiskopi mogu, jer su oni slika sedamdesetorice apostola.
15. Treba u svakom gradu da bude sedam akona, ma koliko on velik bio, jer se tako kae u knjizi Dela (Dela. 6, 1-
6).
 

GANGRIJSKI SABOR

1. Ko prezire brak, enu koja spava sa svojim muem, i gadi je se govorei da ne moe ui u Carstvo, da se anatemie.
2. Ko osuuje onoga koji jede meso i govori da se nee spasti, da se anatemie.
3. Ko nagovara roba da, pod izgovorom pobonosti, prezre svog gospodara i napusti ga, da se anatemie.
4. Ko tvrdi da se ne treba priestiti kod oenjenog prezvitera, da se anatemie.
5. Ko ui da treba prezirati dom Boji i skupove koji u njemu bivaju, da se anatemie.
6. Onaj ko bez Crkve pravi skupove, da se anatemie.
7. Ko za sebe uzme crkvene prinose, ili ih deli van crkve i bez znanja nadzornika, da se anatemie.
8. Ko deli ili prima crkvene prinose, bez znanja nadzornika, da se anatemie.
9. Ko devstvuje, jer se gadi braka, a ne stoga to je devstvo sveto i dobro, da se anatemie.
10. Ko devstvuje, a oholi se nad enjenim, da se anatemie.
11. Ko prezire veere ljubavi i nee da ide na njih, da se anatemie.
12. Onaj ko se runo oblai, jer misli da to askeza podrazumeva, i prezire one koji se normalno oblae, da se
anatemie.
13. ena koja iz asketskih razloga obue muko odelo, da se anatemie.
14. ena koja ostavi mua, jer se braka gnua, da se anatemie.
15. Ko ostavi decu, ne hrani ih i ne upuuje, da se anatemie.
16. Deca koja ne odaju a
 st svojim roditeljima, naroito ako su oni verni, mislei da e
 tako biti pobonija, da se
anatemiu.
17. ena koja iz tobonje pobonosti odsee kosu, koju joj je Bog dao da se sea potinjenosti, neka se anatemie.
18. Ako neko, iz tobonjeg podvinitva, posti u nedelju, da se anatemie.
19. Podvinik koji ne posti postove koji su opti, jer se time uznosi, a ne to je telesno spreen, da se anatemie.
20. Ko se gadi i osuuje slube u a st muenika, da se anatemie.
21. Sva ova pravila su doneta, ne protiv onih koji se sa smernou podvizavaju, nego protiv onih, koji pod platom
pobonosti nose gordost.
 

CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETIH APOSTOLA

1. Poto neki priloe svoje imanje Crkvi, ili pak osnuju manastir, ali posle nastoje da zadre vlast nad njime, pa ga
prodaju, ili upravljaju njime, bilo sami, bilo preko nekog koga postave, nareujemo da se bez episkopove dozvole ne
moe podii manastir. Kad pak zapone gradnja, sve treba uknjiiti u crkvene knjige, da se onemogui da neko uzurpira
vlast nad tim objektom.
2. Ima nekih koji se monae da bi kroz to zadobili slavu pobonosti, i lake zadovoljili svojim eljama, te ne idu na
posluanje u manastir, nego ostaju u svojim kuama. Onaj ko zamonai nekog, bez prisustva igumana koji e
 preuzeti
brigu o njegovoj dui, neka se svrgne, a zamonaenome, neka episkop odredi manastir u koji da ide. Treba, dakle,
spreiti, da bezrasudna monaenja uzrokuju hulu na ime Hristovo.
3. Predstojatelj koji ne trai odbegle monahe, ili nee da primi nazad naene, i tako svojom lenou unitava povereno
mu stado, neka se odlui.
4. Monasi su u vreme poslednje jeresi bili prisiljeni da bee iz jednog u drugi manastir, ili da se sklanjaju po kuama.
Poto sada nema za to razloga, neka se odlue oni, i oni koji ih prime. jer se tako veliki neredi uzrokuju. Samo ih
episkopi mogu poslati, radi neke korisne stvari, u drugi manastir ili kuu.
5. Poto neki nepromiljeno stupaju u monaki ivot. pa kad ne mogu vie da izdre, vraaju se teloljubivom i strasnom
ivotu, treba da svako proe trogodinje iskuenitvo. Za one koji su jo u svetu provodili monaki ivot, iskuenitvo
neka traje est meseci. Iguman koji ovo prekri, neka se lii igumanstva i stavi u red poslunika, a monaha preseliti u
drugi manastir.
6. Poto monasi slede ono to je napisao Luka, da. naime, oni koji su verovali u Hrista nisu imali nita svoje (Dela. 4,
32), to svaki od njih treba da pre monaenja vidi ta e sa svojom imovinom, jer posle ona pripada manastiru. Ako neki
monah preuti da ima imovine, neka mu je kad se dozna episkop ili iguman oduzme, proda, i razdeli siromasima.
7. Mnogi episkopi nastoje da podignu nove manastire, a bez stvarnih potreba, elei da posle prisvoje njihove prihode.
Da se kazni episkop koji se zatekne u takvoj radnji. Jo, ako episkop podigne neki objekt, on ne treba da bude u
njegovom vlasnitvu, ve neka pripadne episkopiji.
8. Episkop. prezviter ili akon koji nekog - bilo sam, bilo da naredi - kastrira, da se, kao ubica, svrgne; vernik pak da
se odlui. Kazni ne podleu samo ako je to bolest zahtevala.
 

9. Svetenik ne sme da nikoga bije, niti da nareuje da se ko bije, mada neki izopaeno tumae 27. Apostolsko pravilo,
kao da ono zabranjuje samo svojeruno kanjavanje, ali ne i posredno. Meutim, ne vidi se razlika u tome, da li je neko
direktno istuen ili indirektno, jer je to istuenome svejedno.
One, koji se ne pokoravaju crkvenim kaznama, treba predati graanskim vlastima, to je u skladu sa 5-im pravilom
Antiohijskog sabora.
10. Da se svrgnu oni koji svete stvari uzimaju i koriste u svakodnevne svrhe, mada ima onih koji, kako kae Grigorije
Bogoslov /ustvari, Grigorije Niski, pravilo 8., prim. Z../, zlodelo smatraju bogougodnim delom. Oni izopaeno govore,
da 73. Apostolsko pravilo u vezi sa ovim prestupom, nalae samo odluenje, jer je tako napisano, a ne i svrgnue;
meutim, to njihovo nerazumevanje nije obavezujue, pa ih treba svrgavati.
11. Klirik koji se bavi svetovnim poslom, ili upravlja neijim domom, neka se svrgne, jer se ne mogu dva gospodara
sluiti (Mt. 6, 24).
12. Episkop treba posebno da naznai one koji mogu krtavati i sluiti liturgije po kuama. Drugi klirici koji nisu
naznaeni, ako se usude ovo i niti, da se svrgnu, a oni koji opte sa njima, da se odlue.
13. Prezviter ili akon koji optui svoga episkopa, mora saekati da se na saboru utvrdi njegova krivica. Ako pre
donoenja odluke, prekine optenje sa njime, i tako napravi raskol, neka se lii svetenike a sti, jer se stavio na mesto
mitropolita. Monasi i svetovnjaci koji to uine, neka se sasvim odlue.
14. Episkop koji prekine optenje sa svojim mitropolitom, i ne htedne da ga pominje na liturgiji, pre donoenja
saborske presude, neka se svrgne.
15. Da se svrgnu oni koji prekinu optenje sa patrijarhom, pre nego se donese saborska odluka.
Ova pravila ne pogaaju one, koji se pre donoenja saborske odluke, odvoje od episkopa koji propoveda jeres.
16. Da se ne postavlja episkop u gradu gde stoluje drugi. Moe se postaviti samo u sluaju da prvi episkop da
dobrovoljnu ostavku.
Episkop koji ostavi svoju pastvu na est meseci, a za to nema opravdanog razloga, neka se svrgne, i na njegovo
mesto da se postavi drugi.
17. Ne treba ubudue postavljati direktno za episkopa prostog vernika, ili monaha. Mada je bilo sluajeva da su se iz
nude oni odmah uzdizali na to dostojanstvo, to ne treba da postane pravilo.
 

CARIGRADSKI SABOR U
HRAMU SV. SOFIJE

1. Sveti i vaseljenski sabor odreuje, da oni koji su svrgnuti, odlueni ili anatemisani od najsvetijeg pape Jovana,
takvima e
 se smatrati i od najsvetijeg patrijarha Fotija. One koje je Fotije svrgao, odluio, ili anatemisao, neka ih
takvima dri i papa Jovan.
Nita novo se ne moe dodati povlasticama koje sada ima najsvetiji presto Rimske Crkve, ili povlasticama njenog
predstojatelja.
2. Prosvetenik koji uzima monaki  in, ne moe zadrati svoje vladiansko mesto. Jer, monah je onaj ko slua i biva
pouavan, a episkop je onaj ko vodi druge i pouava ih.
3. Vernik koji bez razloga, ili s izmiljenim razlogom, tue ili zatoi nekog episkopa, neka se anatemie.

KARTAGINSKI SABOR KOJI JE ODRAN

U KIPRIJANOVO VREME

1. Kanon se sastoji iz poslanice episkopa Jovijana, koja je najpre proitana na saboru, Kiprijanovog govora i
 jednodune potvrde episkopa koji su prisustvovali saboru. Naime, re je bila o tome da li krtenje jeretika i raskolnika -
koji su ovde stavljeni u istu grupu, a s obzirom na to da ni jedni ni drugi nemaju jedinstvo s sabornom Crkvom - ima
ikakve vrednosti, te da li ih treba nanovo krstiti. Odgovor je bio odluan, jer, kako kau, jedan je Bog, jedna Crkva,
 jedna vera i jedno krtenje. Zato oni koji nisu u jedinstvu sa Crkvom ne mogu imati krtenje, jer oni koji su u
neprijateljstvu sa Crkvom, neprijatelji su Boji. Nije napravljena razlika izmeu jeretika i raskolnika, iz prostog razloga
to je Crkva doivljena kao mesto spasenja, gde se u ljubavi susreu Bog i ljudi, te, dakle, poto je ta zajednica
spasenje, svejedno je da li neko nije u njoj iz verskih ili praktinih razloga, ve je bitno to to nije u njoj.
 

ANTIOHIJSKI SABOR

1. Vernici koji prekrivi odredbu Nikejskog sabora, slave Pashu u vreme kad i Judejci, da se odlue i iskljue iz Crkve.
Episkope, prezvitere, i akone koji to ine, smatramo ve odluenima i svrgnutima. Oni koji opte sa njima, podleu istim
kaznama.
2. Sve one koji dolaze u Crkvu i sluaju sveta Pisma, ali ne uestvuju zajedno s narodom u molitvi, ili se odvraaju od
svetog priea evharistijom po nekakvoj elji da rue poredak, treba isterati iz Crkve, sve dok se ne pokaju. Ne treba
ih primati u drugu crkvu, ili se moliti sa njima. Episkop, prezviter ili akon koji opti sa njima, neka se odlui, kao onaj
ko unitava crkveno pravilo.
3. Prezviter ili akon koji ode u drugu parohiju, i nee da se vrati kad ga episkop zove, neka se svrgne. Onaj pak koji
ga primi, neka se kazni.
4. Ako neki svrgnuti episkop, prezviter ili akon pone da slui, ne samo da ga nee moi drugi sabor povratiti, nego e se
sasvim iskljuiti iz Crkve, a takoe i oni koji opte s takvima.
5. Prezviter ili akon koji se odeli od svog episkopa i podigavi rtvenik, napravi zaseban skup, neka se svrgne, ali
posle dve opomene. Ako i dalje bude uznemiravao Crkvu, i ustajao protiv nje, kaznie ga graanske vlasti.
6. Odluenoga moe primiti nazad njegov episkop ili sabor pred kojim se opravda.
7. Stranca ne treba primiti bez pisma mira.
8. Seoski prezviteri ne mogu davati kanonske liste, nego samo proste; horepiskopi koji su van sumnje, mogu davati
pisma, tj. liste mira.
9. Svaka mitropolija treba da ima predstojeeg episkopa, koji je prvi po asti. Ostali episkopi ne mogu nita vanije initi
bez njegovog znanja, ali ni on bez njihove saglasnosti.
10. Oni koji su u selima i manjim mestima, takozvani horepiskopi, mada su i rukopoloeni kao episkopi, mogu
postavljati i tae, ipoakone i zaklinjae. akone i prezvitere ne mogu rukopolagati bez episkopa kome su potinjeni.
11. Da se lii svetenike a sti onaj ko poe caru, a da pritom nema potrebne liste od mitropolita i episkopa koji su u toj
mitropoliji.
12. Ako svrgnuti poe caru, ne moe se nadati da e ikada biti vaspostavljen, jer je trebao da se obrati saboru.
13. Episkop ne moe da ode u drugu mitropoliju i tamo vri rukopolaganja, osim ako ga pozovu tamonji mitropolit i
episkopi. Ako ovo prekri, neka se svrgne, a ono to je uradio nema vanosti.
14. Ako na saboru, koji razmatra krivicu nekog episkopa, bude podeljenih miljenja, mitropolit neka pozove jo
episkopa iz susedne eparhije, da bi se njihovom pomou, spor okonao.
15. Ako nekog episkopa jednoglasno osude eparhijalni episkopi, on se ne moe pozvati na vii sud.
16. Episkop koji nema svoju crkvu, ode i zauzme neku upranjenu, a bez odobrenja potpunog sabora, neka se istera.
Potpuni sabor je onaj, kome prisustvuje mitropolit.
 

17. Episkop koji nee da se prihvati Crkve za koju je postavljen, neka se odlui dok je ne primi, ili dok potpuni eparhijalni
sabor ne donese odluku o njemu.
18. Episkop koji ne moe primiti neku parohiju, ali ne sa svojom krivicom, neka uiva sve privilegije. Odluku o njemu
donee puni eparhijalni sabor.
19. Episkopa rukopolae mitropolit sa episkopima iz svojih oblasti. Najbolje bi bilo da su svi prisutni, a ako je teko da
se saberu, neka prisustvuje veina, ili da putem pisama daju svoju saglasnost. Rukopoloenje koje se drugaije obavi,
nema valjanosti. Prilikom izbornog glasanja, manjina ne moe da ospori odluku veine.
20. Dva puta godinje neka se dre eparhijalni sabori, na kojima se imaju reavati sporovi. Sabore mogu sazivati
samo oni kojima su poverene mitropolije.
21. Episkop ne moe prei u drugu parohiju, a k ni onda kada ga na to prisiljava narod ili episkopi.
22. Episkop koji rukopoloi nekoga u gradu koji mu ne pripada, a bez dozvole dotinog episkopa, neka se kazni, a
rukopoloenje e biti nitavno.
23. Episkop koji je na samrti, ne moe da postavi sebi naslednika. Episkopa, dakle, treba da izabere sabor.
24. Episkop neka upravlja crkvenom imovinom. Prezviteri i akoni, koji su oko njega, treba da znaju koje stvari
pripadaju Crkvi, a koje episkopu. Pravino je da on moe ostaviti svoje stvari kome eli. Nikakvu imovinu ne sme da
sakrije od prezvitera i akona, da se ne bi javio spor oko naslea, ukoliko iznenada umre.
25. Episkop moe da uzima od crkvene imovine i deli je onima kojima je potrebna, a takoe i sebi, i svojoj brai, da ne
bi trpeli oskudicu. Ne sme da crkvenu imovinu da na upravu svojoj deci ili roacima; ako prestupi, sabor e ga kazniti.

LAODIKIJSKI SABOR

1. Oni koji po zakonu i slobodno stupe u drugi brak, poto malo vremena provedu u postu i molitvi, neka imaju
optenje.
2. Pokajnici koji se sasvim ostave zlih dela, primaju se, po dobroti Boijoj, nazad u Crkvu, poto izdre rok kajanja.
3. Ne treba uvoditi u svetenstvo novokrtenog.
 

4. Svetenici ne smeju da uzimaju kamate ili tome slino.

5. Rukopoloenje ne treba da se obavi u prisustvu Sluaa.
6. Onima koji uporno ostaju u jeresi ne treba dozvoliti da uu u dom Boiji.
7. Novatijani, fotijanci, ili etrnaestodnevnici primaju se u Crkvu poto anatemiu sve jeresi, naue simbol vere i pomau
se svetim uljem.
8. Jeretike frigijce treba krstiti posle paljivog ispitivanja, pa oni bili i svetenici.
9. Vernici koji odlaze na molitve ili slube kod jeretika, neka se odlue dok se ne pokaju.
10. Crkveni ljudi ne treba svoju decu da venavaju sa jereticima.
11. Ne treba postavljati prezviterice ili predstojateljke.
12. Za episkopa treba postaviti onoga ko je due vreme proveravan, kako u pogledu uenja vere, tako i u pogledu
vladanja po uenju.
13. Gomila ne sme da izabira episkopa.
14. Ne treba slati svetinje u drugu parohiju za vreme Pashe, a u ime blagoslova.
15. Osim kanonski postavljenih pojaca, koji se penju na amvon i pevaju, niko drugi ne treba da peva u crkvi.
16. Uz druga itanja iz Pisama, treba itati subotom i jevanelje.
17. Ne treba na bogosluenjima sjedinjavati psalme, vetreba da iza svakog psalma sledi i tanje.
18. Sluba molitava treba svuda da bude ista, i u deveti a s, i na veernjem.
19. Posle episkopove omilije, treba svriti molitvu za oglaene; kad oni iziu ita se molitva za pokajnike; kad oni iziu,
poto se prethodno stave ruke na njih, i taju se tri molitve za verne: prva se ita tiho, a druga i trea na glas; neka se
zatim mir daje, i to, prezvitei episkopu, a vernici meusobno, i onda treba svriti sv. prinos. Samo svetene osobe
mogu da se prieste u prostoru rtvenika.
20. akon moe sedeti u prisustvu prezvitera samo ako mu ovaj to dozvoli. akonu pak ostali klirici neka odaju
potovanje.
21. Ipoakoni ne smeju stajati u akonikonu, niti dirati sv. sasude.
22. Ipoakon ne moe nositi orar, niti ostavljati mesto kod vrata.
23. i tai i pojci ne mogu nositi orar.
24. Svetene osobe ne treba da ulaze u krmu.
25. Ne treba da ipoakon deli hleb, niti da blagosilja a u.
26. Zaklinjaem ne moe biti onaj koga nije za to postavio episkop.
27. Svetene osobe, klirici i vernici ne treba nita da odnose sa veera ljubavi, jer se time nanosi teta svetenom i nu.
28. Na gospodnjim mestima, i u crkvama ne treba prireivati veere Gospodnje, jesti ili noiti.
29. Anatemiu se oni koji, sledei Judejcima, ne rade subotom. Hriani treba da svetkuju nedelju, i ako mogu,
uzdravaju se od rada.
30. Hriani ne treba da se kupaju sa enama u istom kupatilu, jer je to paganima glavni argument protiv njih.
 

31. Hriani ne treba da se venavaju sa jereticima, izuzev ako obeaju da e postati hrianima.
32. Ne treba uzimati blagoslove od jeretika, jer su oni pre neblagoslovi nego blagoslovi.
33. Ne treba se moliti s jereticima i raskolnicima.
34. Anatemie se onaj ko ode lanim muenicima, tj. jereticima-muenicima, jer su oni tui Bogu.
35. Hriani koji ostavljaju Crkvu i sabiraju se u ast anela, poto su se tako odali idolopoklonstvu, anatemiu se.
36. Svetene osobe i klirici ne smeju da se bave magijom, astrologijom, numerologijom, ili da prave amajlije.
37. Ne treba primati praznine darove od jeretika i Judejaca, niti slaviti sa njima.
38. Ne treba primati presne hlebove od Judejaca, niti uestvovati u njihovoj bezbonosti.
39. Ne treba slaviti zajedno sa paganima, niti uestvovati u njihovom bezbotvu.
40. Episkop koji ne doe na sabor, neka se kazni, osim ako ima opravdanje.
41. Svetena osoba ili klirik ne moe ii bez naloga svoga episkopa.
42. Svetene osobe ili klirici ne mogu putovati bez kanonskih listi.
43. Ipoakon ne sme, ni za kratko, ostaviti vrata, da bi se pomolio.
44. ene ne mogu ulaziti u prostor rtvenika.
45. Posle druge nedelje e trdesetnice, ne moe se niko primiti za prosvetlenje.
46. Oni koji treba da se prosvetle, moraju da naue stvari koje se ti u vere, i da petog dana sedmice, daju odgovore
episkopu, ili prezviterima.
47. Ko se kao bolestan krsti, pa posle ozdravi, treba da se poui veri.
48. Oni koji se krtenjem prosveuju, moraju se pomazati nebeskim uljem, da bi postali uesnici carstva Boijeg.
49. Tokom etrdesetnice hleb se moe prinositi samo subotom i nedeljom.
50. Ne treba razreiti posta etvrtak u poslednjoj nedelji e
 trdesetnice, da se ne bi tako cela e trdesetnica obeastila.
etrdesetnica se posti na suvo /tj. na vodi, prim. Z../.
51. Tokom etrdesetnice se uspomene na muenike mogu drati samo subotom i nedeljom.
52. Ne mogu se drati svadbe i roendani tokom e trdesetnice.
53. Hriani ne smeju skakati i igrati na svadbama, nego dostojanstveno jesti, kako prilii hrianinu.
54. Svetene osobe, ili klirici ne smeju da na gozbama i svadbama gledaju glumake predstave, nego kad ovi dou,
ustanu i odu.
55. Svetene osobe, klirici i vernici, ne treba da prireuju gozbe.
56. Prezviteri treba da zajedno sa episkopom ulaze i sedaju u oltaru.
57. Ne treba postavljati episkope u selima i malim mestima, nego prohoae /neka vrsta misionara, prim. Z../.
Episkopi koji su ve postavljeni u takvim mestima, ne mogu da rade nita bez dozvole gradskog episkopa; isto vai za
prezvitere.
58. Ni episkopi, ni prezviteri ne mogu vriti prinos po kuama.
59. Ne smeju se itati u crkvi nekanonske knjige.
 

60. Kanonske knjige Starog Zaveta su: Postanje sveta, Izlazak iz Egipta, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni, Isus
Navin, Sudije, Ruta, Jestira, prva i druga Carstva, te, trea i e tvrta, prva i druga Dnevnika, prva i druga Jezdrina,
knjiga 150 Psalama, Prie Solomonove, Propovednik, Pesma nad pesmama, Jov, 12 Proroka, Isaija, Jeremija i Varuh,
Pla i poslanice, Jezekilj, Danilo.
Novozavetne: etiri Jevanelja: po Mateju, Marku, Luki, Jovanu; Dela apostolska; sedam sabornih poslanica, jedna
Jakovljeva, dve Petrove, tri Jovanove, jedna Judina;  etrnaest Pavlovih poslanica: jedna Rimljanima, dve Korinanima,
 jedna Galatima, jedna Efescima, jedna Filipljanima, jedna Koloanima, dve Solunjanima, jedna Jevrejima, dve
Timoteju, jedna Titu i jedna Filimonu.

SARDI KI SABOR

1. Osija Kordobski je traio, to je i prihvaeno, da episkop ne moe prei iz manjeg grada u vei, jer je tome uzrok elje
za veom vlau i bogatstvom, to dokazuje injenica, da se nikada ne nae episkop koji je traio da ode iz veeg grada u
manji, te da takav episkop nema optenje ni sa vernicima.
2. Episkop koji kao opravdanje iznese da su ga traili vernici onoga grada u koji ode, ne moe se priestiti ak ni na
samrti, jer se lako mogu nai i potkupiti koji e napisati zahtev za njegov dolazak.
3. Episkop moe otii u dr. eparhiju, ako ga pozove tamonji episkop. Meusoban spor dva episkopa, neka se raspravi
u njihovoj eparhiji. Episkop koji je nezadovoljan presudom, moe da trai od Julija, episkopa Rimskog, jer treba odati
poast uspomeni apostola Petra, da mu se obnovi spor, i da naznai episkope koji e suditi. Ako pak ne moe da
dokae da je opravdano to to hoe obnovu procesa, neka presuda ostane na snazi.
4. Ne treba postaviti na mesto svrgnutog episkopa drugoga, sve dok Rimski episkop ne odlui da li e
 se obnoviti
proces.
5. Ako Rimski episkop eli da obnovi nekome proces, neka napie najbliim episkopima da to uine. Ako li svrgnuti
opet zatrai da mu se obnovi proces, neka Rimski episkop poalje opunomoene prezvitere koji e zajedno suditi sa
episkopima; Rimski episkop moe da i ne alje prezvitere, ako tako nae za shodno.
6. Ako, jedan episkop ne doe na sabor, a narodu je potrebno da se postavi episkop, neka ga pozove episkop
mitropolije, a ako nee da doe, neka se ipak izabere episkop.
 

Kada se postavlja episkop mitropolije, treba pozvati episkope iz susedne eparhije.

Ne treba postaviti episkopa u selu ili malom gradu, da se ne bi omalovaavalo episkopstvo.
Ako neki mali grad postane velikim, treba mu postaviti episkopa.
7. Ne smeju da idu caru episkopi radi privatnih stvari, ve samo iz plemenitih pobuda, na primer, zauzimanje za
siromahe, udovice ili obespravljene. Caru mogu otii samo oni koje on pozove. Takoe se treba kod cara zauzeti za
osuenike koji su pribegli za pomo Crkvi.
8. Episkop da ne ide sam kod cara, nego neka poalje kao svog izaslanika akona.
9. Episkop treba da alje svoga akona, kao zastupnika, onda kada hoe da kontaktira sa drugim episkopom. Episkop
koji ima prijatelja na dvoru, moe preko akona, da trai ono to je dostojno. Oni pak koji preko Rima idu caru, njihove
zahteve treba najpre episkop Julije da pogleda, da bi video da nije u pitanju neka neumesna stvar.
10. Uen ili bogat o vek moe se postaviti za episkopa, ali tek poto provede odreeno vreme na stupnjevima: i taa,
ipoakona, akona i prezvitera, da bi se vremenom pokazala njegova vera i vladanje.
11. Episkop koji gostuje u drugoj eparhiji, ne sme da e sto propoveda i razmee se, ako je njegov domain nevet u
reima, jer time pokazuje da eli da prigrabi njegovu Crkvu. Takoe ne sme due vreme da ostavlja svoj narod.
12. Deava se da episkop ima malo poseda u gradu u kome je postavljen, a vie u nekom drugom, takoe njegovom,
mestu. On treba da ide na tri sedmice u to mesto da sakupi plodove, ali za to vreme mora da slui u crkvi, da se ne
pomisli da je van optenja.
13. Episkop koji primi nekog odluenog klirika, koji inae nije njegov, odgovarae na saboru.
14. Poto ima episkopa koji su skloni gnevu, te brzo odluuju klirike, ovima je slobodno da se obrate episkopu
mitropolije, ili drugome, ako ovoga nema, jer se ne treba ogluiti ni na i ju molbu. Odlueni ne sme da opti pre
donoenja presude.
15. Da bude nevaee postavljanje, koje obavi neki episkop nad tuim sluiteljem, a bez saglasnosti episkopa iz te
parohije.
16. Prezviteri i akoni ne mogu oti i na due vreme iz svojih crkava.
17. Episkop koji je prognan zbog ispovedanja istine i vere saborne Crkve, treba da se primi u drugi grad dok ne uspe
da se povrati.
18. Treba primiti sve one koje su postavili Musej i Evtihijan, jer su nevini.
19. One koji nee da se vrate crkvama kojima su naznaeni, ne treba primiti. Musej i Evtihijan neka imaju samo verniko
optenje.
20. Da bi odluke ovog sabora bile ouvane, mora se zastraiti eventualni prekrilac - svako, naime, ko prekri neko
doneto pravilo, liava se episkopstva.
21. Prema tome, kada vidimo da neki episkop eli da ide caru, treba da ispitamo da li ispunjava potrebne uslove koje
smo odredili, te ako ne ispunjava, da mu se lista ne potpisuje, i da se nema optenje sa njime.
 

KARTAGINSKI SABOR

1. Da se  uvaju odredbe Nikejskog sabora, drugih sabora koji su saglasni sa njime, i ovoga sabora.
 

2. Episkopi moraju najpre da ispovedaju veru u Svetu Trojicu i njome pouavaju narod, a zatim i da crkveni poredak
uvaju.
3. Episkopi, prezviteri i akoni treba da su u svemu uzdrljivi i isti, da bi Bog usliio njihove prostodune molbe, kako
ue apostoli.
4. Svetenici treba da se uzdravaju od ena da bi sauvali trezvenost.
5. Pouda je majka svih zala, pa je zato Pismom zabranjeno zelenatvo; oni koji to prestupe, bie kanjeni, jer niko nije
ustao protiv Jevanelja, a da je izbegao pogibli.
6. Prezviter ne moe na liturgiji da miri pokajnika sa Crkvom, niti da posveuje device, ili hram, niti da pravi ulje.
7. Ako je neko u smrtnoj opasnosti, a episkop je odsutan, onda njegovo pomirenje sa svetim rtvenicima moe izvriti
prezviter, ali tek poto dobije saglasnost episkopa.
8. Poto ima mnogo onih koji svaki a s podiu optube protiv otaca i episkopa, kao tuitelji, mogu se prihvatiti samo
oni, koji nisu na loem glasu.
9. Episkop, ili prezviter, koji primi one koji su zakonito lieni optenja sa svojom Crkvom, da podlegne predvienoj
kazni.
10. Ako neki osueni prezviter, proet oholou, osnuje zasebnu crkvu, neka se kazni.
11. Ako episkop osudi nekog prezvitera, on se moe obratiti drugim episkopima da ga pomire sa njegovim. Ako
napravi raskol, neka se anatemie, ali tek poto se ispita da li je pravilno optuio svog episkopa.
12. Ako se optui neki episkop (ne daj Boe!), a ne mogu da se okupe mnogi episkopi, tada neka ga sude dvanaest
episkopa; prezvitera neka sude est episkopa i njegov; akona da sude tri episkopa.
13. Episkopa neka rukopolau mnogi episkopi. U sluaju da se ne mogu sakupiti mnogi, tada bar trojica episkopa neka
izvre rukopoloenje, ali uz odobrenje prvog episkopa.
14. Poto je u Tiropolju malo episkopa, neka na sabor. kao izaslanik, dolazi samo jedan. Tamo neka pet episkopa
sude prezvitera, a akona trojica.
15. Bilo koji svetenik ili klirik koji se obrati javnom sudu, a ne crkvenom, gubi svoje mesto; to vai u sluaju da je spor
bio krivini. Ako je spor graanski, moe da zadri svoje mesto, ako se odrekne onoga to je dobio na sudu.
Ako vii crkveni sud ukine odluku nieg, nikakve posledice ne snosi nii, izuzev ako su njegove sudije sudile
pristrasno, ili po neprijateljstvu, ili su bili potplaeni. Predmet ne prelazi na vii sud, ako su se oko izbora sudija
saglasile obe strane.
Svetenika deca da ne idu u svetska pozorita. Takoe, niko od hriana ne treba da ide onamo gde se huli.
16. Episkopi, prezviteri i akoni ne mogu biti zakupci. ni upravitelji, niti smeju da zarauju na prljav i sraman nain, jer
pie: ²Onaj ko vojuje za Boga, neka ne uplie sebe u svetovne poslove"(2 Tim. 2, 4).
itai koji dou u zrelo doba, treba da se to pre ene, ili obeaju da e se uzdravati.
Klirik da ne uzima nita preko onoga to je nekome pozajmio.
Da se ne postavljaju za akone oni koji su mlai od dvadeset i pet godina.
 

ita da se ne klanja narodu.

17. Mavritanija Sitifenska neka ima prvenstvujuega episkopa, jer je udaljena od episkopa koji prvenstvuje u toj,
Numidijskoj, oblasti.
18. Kad se klirik rukopolae, treba ga savetovati da dri odredbe.
Ne mogu se krtavati mrtvi, niti im se davati evharistija.
Svake godine da dolaze na sabor mitropoliti iz svih eparhija.
19. Pre nego to se rukopoloe klirici, treba im predoiti saborske odluke, da se ne bi kajali ako bi ih prekrili.
20. Da se ne daje evharistija mrtvima, jer je reeno: Uzmite, jedite (Mt. 26, 26), a mrtvi ne mogu ni uzeti, ni jesti.
Da se ne desi da prezviteri po svom neznanju krtavaju mrtve.
21. Svake godine da dolaze na sabor po dva episkopa izaslanika, koji zastupaju sabore koje organizuju prvi episkopi
svake eparhije.
22. Tuba protiv episkopa podnosi se prvenstvujuem episkopu u toj oblasti. Optueni se mora pojaviti na sud u roku
od dva meseca, a ukoliko se ne pojavi u tom roku, i ukoliko ni na sveopti godinji sabor ne doe, smatra se da je
sebi presudio. Ukoliko pak tuitelj ne doe na sud, neka se lii optenja, ali da mu se ne oduzme pravo da potvrdi
tubu, u sluaju da dokae da je iz opravdanih razloga bio spreen da doe. Tuba tuitelja koji je i sam optuen, ne
moe se uzeti u razmatranje, osim ako se tuba ne odnosi na lunu stvar, a ne na crkvenu.
23. Optueni prezviteri ili akoni, bivaju sueni od strane estorice, odnosno, trojice episkopa, koje oni zatrae.
Optuene klirike ispituje samo mesni episkop.
24. Deca klirika da ne sklapaju brak sa paganima ili jereticima.
25. Episkopi i klirici ne smeju nita davati na poklon, ili u nasledstvo nepravoslavnima, mada im oni bili i roaci.
26. Episkopi da ne idu preko mora ukoliko ne-maju otpusni list, ili odobrenje od prvoprestolnog episkopa iz te oblasti.
27. Ne mogu se i tati u Crkvi nikakve druge knjige do kanonskih, a to su: Postanje, Izlazak, Levit, Brojevi, Ponovljeni
zakoni, Isus Navin, Sudije, Ruta, 4 knjige Carstva, dve knjige Dnevnika, Jov, Psaltir, 5 Solomonovih knjiga, 12
Prorokih knjiga, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Tovija, Judita, Jestira, dve Jezdrine knjige.
Novozavetne: 4 Jevanelja, Dela apostolska, 14 Pavlovih poslanica, dve Petrove, 3 Jovanove, Jakovljeva, Judina i
Jovanovo otkrivenje.
28. Ipoakoni, akoni, prezviteri i episkopi koji dodiruju sv. tajne, moraju se uzdravati svojih ena, kao da ih nemaju.
Ukoliko ne htednu, neka se svrgnu. Ostale klirike prinuditi na to tek u starijima godinama. Sve ovo prilii svetenstvu, i
bogougodno je.
29. Crkvena imanja moe prodati episkop samo u dogovoru sa drugim, ali ako od njih nema nikakve koristi.
30. Na rainjene prezvitere i akone ne treba polagati ruke, kao na pokajnike, ili kao na vernike, niti im treba dopustiti
da se nanovo krste, da bi tako, toboe oieni, opet zauzeli svoje mesto.
31. Prezviteri, akoni i dr. nii klirici, neka se sude sa svojim episkopima samo u svojim oblastima. Njihov sluaj moe
se preneti na vii sud, ali, opet,
 

u njihovoj oblasti. Ne smeju da se obraaju prekomorskim sudovima, inae e biti lieni optenja.
32. Episkop, ili drugi klirik, koji je lien optenja, ako se usudi da opti, pre nego to je osloboen optube, neka zna
da je sam sebi presudio.
33. Ako se tuitelj, ili tueni, boji nasilja svetine iz tog mesta, neka odabere oblinje mesto, gde e suenje biti
bezbedno.
34. Ako episkop eli da radi neke vane crkvene stvari postavi na vii stepen nekog klirika ili akona, a ovaj to nee,
neka se svrgne i sa stepena koji zauzima.
35. Klirici ili episkopi koji pre postavljenja nisu imali nikakve imovine, sve to bi kupili za vreme slubovanja, potpada
pod vlast episkopa, izuzev onog to su dobili na dar, ili preko nasledstva. Ako neto zavetaju Crkvi, pa se posle
predomisle, izgubie svoju a
 st.
36. Prezviteri ne mogu prodavati crkvene stvari bez znanja episkopa, ali ni episkop to ne moe i niti bez odobrenja
sabora, ili svojih prezvitera.
37. Ne treba nita menjati, ni dodavati odlukama Iponskog sabora.
38. Episkopi i klirici neka ne daju svojoj deci da se brzo osamostaljuju, ve kad budu uvereni da su oni zreli, jer e u
protivnom, njihovi gresi pasti na roditelje.
39. Da se ne postavljaju episkopima, prezviterima i akonima, oni koji ne mogu da obrate sve svoje ukuane.
40. U svetilitu neka se prinosi samo telo i krv Gospodnja, tj. hleb i vino pomeano sa vodom. Prvine pak, ili med, ili
mleko, prinose se u jedan odreen dan, za tajnu mladenaca. Premda se i ovo prinosi na rtveniku, ima svoj osobit
blagoslov, da bi se razlikovalo od osveenja tela i krvi. Prvine mogu biti samo od groa i ita.
41. Klirici ili uzdrnici neka ne idu udovicama, ili devicama, bez odobrenja episkopa ili prezvitera, ali i tada, kada im se
dozvoli, neka idu u neijem drutvu.
42. Episkop prve stolice neka se ne naziva egzarhom svetenika, ili vrhovnim svetenikom, ili drugaije, nego samo
episkopom prve stolice.
43. Klirici da ne ulaze u krmu, izuzev ako su na putu.
44. Liturgiju mogu vriti samo oni koji nisu jeli. Izuzima se samo jedan dan u godini, kada se vri veera Gospodnja.
Ako je neko umro uvee, a onaj ko treba da izvri pomen ve je veerao, onda pomen treba izvriti samo molitvama.
45. Episkopi i klirici da ne dre gozbe u crkvama, osim kada su na putu, pa moraju da poinu u crkvi. Ove gozbe treba
i narodu zabraniti.
46. Pokajnicima neka episkop odreuje vreme kajanja po kakvoi sagreenja. U sluaju nude, prezviter moe primiti
pokajnika bez znanja episkopa, samo ako je ovaj odsutan. Na javnog pokajnika ruka neka se stavlja ispred vrata
crkve.
47. Episkop, a u njegovom odsustvu prezviteri neka svete device poveri potenim enama, ili, ako one ive zajedno,
da paze jedna na drugu, da se ne bi njihovim skitanjem Crkva izloila podozrenju.
48. Bolesni, koji ne mogu sami odgovarati, neka se krste, kad po njihovom odobrenju, neko drugi odgovara za njih.
 

49. Glumce, odstupnike i sline ljude, ne treba liavati blagodati i pomirenja kada se kaju.
50. Moe se itati u crkvi o stradanjima muenika, onda kad se slave njihove uspomene.
51. Deca koju su krstili donatisti, nisu nita kriva, te kada se obrate mogu se posvetiti za sluenje sv. rtveniku.
Liturgiju mogu sluiti samo oni koji nisu nita jeli.
52. Krtenje se ne moe dva puta obaviti na istoj osobi. Takoe, jedna osoba ne moe da se dva puta rukopoloi za
episkopa.
Episkop ne moe prei u drugu eparhiju. Onaj episkop koji ne htedne da se vrati svojoj Crkvi, moe se tuiti
graanskoj vlasti.
53. Najmanje trojica episkopa da rukopoloe jednog episkopa.
54. Ako izbor nekog episkopa bude problematian, onda treba da vea bar e tvorica-petorica episkopa. Ispitivanje treba
izvriti pred narodom kome se postavlja episkop. Kada se optube ispitaju, i kandidat oslobodi sumnje, tada se moe
izvriti rukopoloenje.
55. Kartaginska Crkva objavljuje o danu slavljenja Pashe.
56. Svake godine za vreme sabora treba obii svaku eparhiju.
57. Neka parohija koja nije imala svog episkopa, ve je podlegala vlasti oblasnog episkopa, moe ga dobiti samo uz
saglasnost episkopa kome je podlegala. Prezvitere pak koji zavode metane, da bi pomou njih postali upravitelji
takvih optina, treba predati graanskim sudovima.
58. Nijedan episkop ne moe primiti u svoju eparhiju tueg klirika, ako mu to ne dopusti episkop i ji je ovaj klirik.
59. Kartaginski episkop moe rukopolagati episkope i klirike za sve oblasti.
60. Episkop koji je rukopoloen za novoosnovanu eparhiju, neka ne pokuava da proiri svoju vlast van nje.
61. Oni koji su kao deca bili krteni od donatista, mogu postati kliricima kada anatemiu svaku jeres. Ne treba ih,
dakle, nanovo krstiti, jer je ²jedan Bog, jedna vera, jedno krtenje" (Ef. 4, 5), ve kad ispovede Hrista, neka prime
svete tajne Trojice.
Da li e pak pokajani donatistiki klirici zadrati svoje stepene, sabor je ostavio kao otvoreno pitanje.
62. Treba zamoliti najrevnosnije za Boga careve da porue ostatke idola i njihovih hramova u Africi.
63. Ako neko nije zadovoljan presudom crkvenog suda, pri obnovi procesa, ne moe svedoiti onaj klirik koji je
prethodno sudio, ili prisustvovao raspravi.
64. Treba zamoliti careve da zabrane jelinske gozbe, kojima se tajno pridruuju i neki hriani, mada one vode poreklo
od paganskih zabluda. Usuuju se da to i ne a
 k i u dane roenja blaenih muenika, pa i na samim svetim mestima; po
poljima i na ulicama igraju i vreaju mnoge hrianke.
64. Takoe treba zamoliti da se zabrane pozorine predstave u nedelju i na praznike, a naroito zato to tokom svetle
sedmice svet vie ide na konjike trke, nego u crkvu. Takvi dogaaji kad se poklope sa praznicima, treba da se
prenesu na drugi dan, i hriane ne treba prisiljavati da idu na njih.
65. Treba zamoliti i da se zabrani da onoga koga osudi crkveni sud, uzme bilo ko, ili njegova crkva, u zatitu.
 

66. Treba jo zamoliti da novoobraenog glumca niko ne tera da se vrati glumi.
67. Ako crkve koje su u Italiji ponu da oslobaaju robove, i Afrike e ih slediti.
68. Osuenog episkopa Ekitija da ne uzme u zatitu nijedan episkop.
69. Prema donatistima treba postupati blago, ne bi li tim primerom uvideli da su u zabludi.
70. Da se zamole vlasti u Africi da ispitaju, i javnosti objave, ta i ne raskolnici, naime, donatisti i maksimilijanci.
71. Da se poalje gramata apostolskom prestolu i drugim prekomorskim episkopima, da preispitaju svoju zabranu o
primanju u Crkvu donatistikih klirika na isti stepen koji su imali, jer Afrike Crkve potrebuju klirike. Oblasni episkopi da
bez ikakve zapreke primaju donatistike klirike, koji revnosno tee jedinstvu sa sabornom Crkvom.
72. Da se poalju donatistima izaslanici sa predlogom za uspostavljanje mira i jedinstva, bez kojih nije mogue
spasenje. Treba im ukazati na nedoslednosti, naime, oni dre da su se njihovi raskolnici, maksimilijanci, nepravedno
odvojili od njih, a nas osuuju to smatramo da su se oni neopravdano odvojili. Takoe, oni primaju radi crkvenog mira
one koje su osudili, a prigovaraju to mi isto i nimo. Na taj nain treba da uvide da se bez razloga spore sa sabornom
Crkvom, koja se prostire do krajnjih granica zemlje.
73. Episkopi, prezviteri i akoni ne smeju da se dotiu svojih ena. Ostalim kliricima to ne treba braniti. No, u ovoj
stvari, treba da se u
 vaju obiaji svake pojedine crkve.
74. Episkop ne treba da ostavi svoju stolicu i ode u drugu Crkvu koja je u njegovoj eparhiji, i ostavi tamo due,
zapuste svoj presto.
75. Ako se ne moe pouzdano znati, da je neko krten, dok je bio beba, treba ga krstiti.
76. O danu slavljenja Pashe treba javljati sa sabora koji se dri pred njom.
77. Episkop koji privremeno opsluuje neku stolicu. neka je ni pod kakvim izgovorom okupira, nego da joj, najdalje za
godinu dana, postavi episkopa.
78. Treba zamoliti careve, da pri Crkvama postave zatitnike sirotinje, koja stalno dolazi da se Crkvi ali na
zlostavljanje od strane bogataa.
79. Episkopi jedne oblasti treba da dre sabore na svaka tri meseca. Episkopi prvih stolica treba da dolaze na
sveopte sabore.
80. Episkop Kreskonije mora da se pojavi na Afrikom saboru, inae e se osuditi.
81. Iponskoj Crkvi, koja je ve dugo bez episkopa, treba da se, radi njene dobrobiti, postavi episkop.
82. Optueni klirik mora da se pojavi na sudu u toku iste godine. Spor se mora raspraviti da se ne bi naslaivali
 jeretici i pagani. Za to vreme, neka budu u optenju, a ako prekorae rok, ne mogu se vie opravdati.
83. Anatemie se episkop koji ostavi u naslee neto jereticima ili Jelinima, ma bili oni i njegovi roaci.
85. Treba se moliti car, da odobri oslobaanja robova, koja se vre u Crkvi.
86. rtvenici u kojima nema tela, ili ostataka muenika, neka se porue, da se narod ne bi tamo skupljao. Ne sme se
vriti uspomena muenika, onamo gde nema njihovog tela, ili ostataka, ili to mesto nije bilo mesto gde je iveo ili
stradao.
 

87. Treba zamoliti najslavnije careve da istrebe sve ostatke idolopoklonstva.

88. Kartaginski episkop moe u ime svih drugih episkopa pisati i potpisivati poslanice, uvek kada je potrebno.
89. Episkopi koji su stariji po rukopoloenju, neka imaju izvesnih prednosti nad mlaima.
90. Optueni episkop mora da se opravda pred sudom. Ako se ne pojavi na zakazano suenje, neka se lii optenja.
Ne sme se rainiti, sve dok se njegov sluaj ne razrei.
91. Da se napiu pisma Maksimijanu Vagenskom i njegovim vernicima; njemu da se ostavi episkopstva, a narodu da
trae drugog episkopa.
92. Kada se rukopoloi episkop, mora mu se dati gramata sa datumom postavljenja, da se ne bi javila rasprava
izmeu mlaih i starijih episkopa.
93. Ako je neko i tao u nekoj crkvi, makar jedan put, ne moe se primiti u drugu crkvu za klirika.
94. Treba traiti od vlasti da posreduju u sastajanju crkvenih i donatistikih predstavnika radi pomirenja.
95. Poslanica donatistima: elimo da se sastanu izaslanici sa naeg i vaeg sabora, da bi na miru raspravili sporna
pitanja, i na taj nain izbavile od propasti slabe i zavedene due. Ako li pak ovo bratski primite, istina e lako zasijati, a
ako ne elite ovo da uinite, odmah e
 se prepoznati vaa nevera.
96. Sabor je izdao uputstvo svojim izaslanicima caru, koji treba da ga obaveste da je ve dran jedan disput sa
donatistima, koji, pritenjeni argumentima, posegoe za silom, i dovedoe mnoge episkope, klirike i narod, pa su a k i
neke crkve zaposeli. Zbog toga i zbog drugih nasilja, koja vre donatisti, mole se carevi da zatite sabornu Crkvu.
Takoe treba da obnove zakon o ogromnoj taksi, koju plaaju rukopoloeni jeretik i onaj ko ga rukopolae, i vlasnik
imanja gde se jeretici sakupljaju. Jo treba da se potvrdi i postojei zakon, koji onemoguava jereticima da naslede
neto, ili pak zavetaju drugom jeretiku svoju imovinu.
97. Treba da se iz svih eparhija slobodno alju na sabor izaslanici. Poto je sjedinjenje sa donatistima izvreno samo
u Kartagini, da se mole vlasti, da nastoje da se i u drugim gradovima izvri isto. Treba, takoe, zablagodariti dvoru,
to su donatisti prognani.
98. Ne treba sazivati opti sabor bez preke potrebe, tj. ako problem nije zahvatio celu Afriku.
99. Ako se spor prenese na vii sud, a obe strane dogovorno izaberu sudije, spor se ne moe opet preneti na vii
sud.
Treba zamoliti da se izaberu petorica izvrilaca za sve crkvene potrebe, koji e
 se rasporediti po razliitim eparhijama.
100. Treba zamoliti careve da postave crkvene branitelje, koji e slobodno istupati u ime crkve na svetskim sudilitima.
101. Saborski izaslanici moraju imati na dvoru punu slobodu.
102. Narod koji nije imao svog zasebnog episkopa, moe ga dobiti samo na saboru kome e predsedavati prvi episkop
te eparhije, ali, opet, samo ako na to pristane episkop koji ih je imao u svom sastavu.
103. Donatistiki narod, koji je imao sopstvenog episkopa, neka ga zadri i kad se obrate. Narod kome je umro
episkop, a eli da se prikljui drugom episkopu, moe to da uradi. Episkopi koji su se obra-tili pre carskog zakona o
 

sjedinenju, neka zadre svoje stolice. Posle objavljivanja zakona, treba da sva imovina donatista pree u ruke
saborne Crkve.
104. Starci iz Nove Germanije optuili su episkopa Mavrentija, ali se ni po treem pozivu nisu pojavili na sud pred
sabor. Mada zato podleu osudi, daje im se, iz snishodljivosti, jo jedna prilika, a optueni Mavrentije je izabrao
sedmoricu episkopa za sudije.
Zbog rasprave koja postoji izmeu Rimske i Aleksandrijske Crkve, treba napisati najsvetijem papi Inokentiju da obe
Crkve sauvaju mir, kako to Gospod zapoveda.
105. Oni koji se razvedu, ne mogu stupiti u brak sa drugima; jedino to mogu, jeste da se pomire. Ako li ovo prekre,
treba ih prinuditi na pokajanje. Treba zamoliti da se u vezi ove stvari izda carski zakon.
106. Svi moraju pred rtvenikom izgovarati molitve, koje je sabor najuenijih propisao.
107. Da se kazni onaj ko od cara trai da mu se spor obavi na svetovnom sudu; ali, moe da od njega trai
episkopski sud.
108. Onaj ko je u Africi van optenja, a tajno stupi u optenje u prekomorju, neka se iskljui iz klira.
109. Onaj ko hoe da ide caru, mora imati potvrdu od Rimske i Kartaginske Crkve. Ako li poe bez jednog odobrenja,
neka se lii optenja.
110. Episkop ne moe da sam sudi.
111. Na saboru dranom u Kartagini, posle konzulata Onorija i Teodosija, odreeni su zastupnici protiv donatista.
Takoe je izdan zakon da svako moe slobodno postati hrianin.
112. Na saboru dranom u vreme Onorija i Teodosija, donete su odluke protiv Pelagijeve i Kelestijeve jeresi:
1) Anatemie se onaj ko kae da je Adam stvoren smrtnim, te da bi stoga umro, bilo da je sagreio ili ne, jer je smrt
nuna po prirodi, a nije plata za greh.
2) Anatemiu se oni koji kau da ne treba krstiti malu decu, ili tvrde da se krste radi oprotaja grehova, ali da nisu
nasledili nita od Adamovog greha, to bi trebalo oistiti banjom preporoda. Deca treba da se krste, da bi se oistili od
onoga to su primili od starog roenja.
113. 3) Anatemie se onaj ko kae da blagodat Boija, kojom se vri opravdanje kroz Gospoda naeg Isusa Hrista,
samo brie ve uinjene grehe, ali ne pomae da se ne vre drugi gresi.
4) Anatemie se onaj ko kae da blagodat Boija samo ukazuje ta treba i niti, ali nas ne ini kadrima da to i ostvarimo.
To nije u skladu sa Pavlom koji pie: ²Znanje nadima, a ljubav izgrauje" (1 Kor. 8, 1), jer je glupo oekivati, da za
nadimanje imamo blagodat, a za delanje nemamo. Meutim, oboje je od Boga, jer je On ²onaj ko ui oveka znanju"
(Ps. 93, 107), a, takoe, i ljubav je od njega (1 Jn. 4, 7).
114. 5) Anatemie se onaj koji kae, da se pomou blagodeti lake ostvaruje ono to bi bez nje mogli uraditi, ali tee.
No, Gospod nije rekao: Bez mene e te tee uiniti, nego: ²Bez mene ne moete i niti" (Jn. 15, 5). ,
115. 6) Anatemie se onaj ko kae, da ima onih koji greha nemaju, a da samo iz smernosti vele da ga imaju. Jer,
apostol pie: ²Ako kaemo da nemamo greha, sebe varamo, i istine u nama nema" (1 Jn. 1, 8) i dodaje: ²A ako
 

priznamo grehe svoje, veran je i pravedan, onaj koji e nam oprostiti grehe, i oistie nas od svake nepravde" (1 Jn. 1,
9), to pokazuje, da nije re o smernosti, nego o istinitoj tvrdnji. On je mogao rei: Ako kaemo da nemamo greha, sebe
uzdiemo, i smernosti u nama nema; ali je rekao: ²i istine nema u nama", te, dakle, onaj ko kae, da greha nema,
lae.
116. 7) Anatemie se onaj ko kae, da sveti, kada izgovaraju rei iz molitve Gospodnje: ²Oprosti nam dugove nae",
ne misle da imaju svoje dugove - jer bi rekli: dugove moje - ve to odnose na druge grenike. Tome pak protivree
mnoga mesta iz Pisma (Jak. 3, 2; Ps. 142,2; Jov. 37, 7; Dan. 9, 5), a prorok Danilo, kao da je predvideo da e se javiti
ovakvi jeretici, kaza: ²Dok sam se molio i ispovedao grehove MOJE, i grehove moga naroda" (9, 20).
117. 8) Anatemie se onaj ko kae, da sveti iz smirenosti govore; ²Oprosti nam dugove nae" (Mt. 6, 12), a ne u
istinu. Jer, ko moe podneti onoga ko jedno govori a drugo misli!?
118. Donatistike Crkve, koje su postale saborne pre objave zakona o donatistima, neka ostanu pod pravoslavnim
episkopima koji su ih obratili. One koji su se obratile posle zakona, neka ostanu pod vlau prestola kojima su
podlegale dok su bile donatistike.
Ako su u jednoj oblasti bile saborna i donatistika Crkva, po sjedinjenju, donatistike e potpadati pod presto kome je
podlegala saborna Crkva.
119. Da se pravilno podele crkve koje potpadaju pod vlast katolianskog episkopa i obraenog donatistikog.
120. Ne sme se traiti Crkva od onog episkopa koji ju je oslobodio jeresi, i tri godine upravljao njome bez smetnje.
Donatisti ki episkop moe traiti svoje crkve u roku od tri godine od kad se obratio, ma one ve i bile zavedene u knjige
kao saborne.
121. Da se kazni episkop koji zauzme oblasti koje mu ne pripadaju sve dok mu se ne dodele na sudu. Ako dobije
gramatu od prvenstvujueg episkopa, opet ne moe zauzeti neku oblast, sve dok mu je ne dodeli tamonji episkop.
122. Episkopa koji se ne brine kako da obrati narod iz svoje oblasti, neka opomenu susedni episkopi. Ako za est
meseci posle opomene, ne uspe da ih obrati, neka mu se oduzmu ta mesta i daju drugome. Mora se ipak videti da li
 je on namerno ekao bolje vreme, jer je mogao, prenaglivi, jo vei otpor proizvesti. U tom sluaju, episkopi neka mu
ostave ta mesta.
123. Ne moe se spor preneti na vii sud, ako su obe strane dogovorno izabrale sudije. Ako neko nee da se pokori
presudi, episkop prve stolice e objaviti gramatu da nijedan episkop ne opti sa njime sve dok ne popusti.
124. Episkopa. koji ne brine kako da obrati jeretike koji su u njegovoj oblasti. neka opomenu susedi.
Ako ih za est meseci ne obrati, ne treba optiti sa njime dok to ne uini. Ako pak nije bio doao carski posrednik, neka
se ne krivi taj episkop.
125. Episkop koji slae da je obratio donatiste, neka se lii episkopstva.
126. Prezviteri, akoni i drugi nii klirici, mogu se pozivati na vie sudove, ali samo u Africi.
127. Episkop moe staviti devianski veo na devicu mlau od dvadeset i pet godina, u sluaju da je na samrti, ili neko
hoe da je otme ili tome slino.
 

128. Da ne bi dugo ostali na saboru svi episkopi, izabrana su iz svake eparhije po trojica predstavnika da privedu
kraju ostale stvari.
129. Onaj ko je odluen, ne moe da podnese tubu protiv nekog klirika.
130. Tube se ne mogu primiti od robova, osloboenika, i uopte od onih kojima to ne daje ni javni zakon. Takoe
tuioci ne mogu biti glumci, jeretici, Jelini, Judejci i oni koji se bave sramnim poslovima. Ipak, oni mogu podneti tube
u vezi linih stvari.
131. Ako neko optui klirika za vie stvari, a ne moe ni prvu tubu da dokae, ostale se nee razmatrati.
132. Ne mogu da svedoe: oni koji ne mogu da budu tuitelji; mlai od e trnaest godina; tuioevi ukuani.
133. Ako neko nasamo prizna episkopu neki svoj prestup, a nee javno, neka se episkop ne vrea, to mu se ne moe
verovati ako eli takvoga da lii optenja.
134. Episkop koji lii nekoga optenja, mora biti u stanju da dokae njegovu krivicu. Odluenoga ne moe primiti
nijedan drugi episkop dok ga ne primi njegov.
135. Da se uvrste u crkvene spise odluke Kartaginskog sabora.
Ovim spisima su uvrtene, ali ne kao kanoni, i poslanice: Kartaginskog sabora papi Bonifaciju;
Kirila Aleksandrijskog Afrikom saboru; Atika Carigradskog Afrikom saboru, i poslanica Afrikog sabora papi Kelestiju.
Glavni spor, o kome je ovde bilo rei, jeste pozivanje Bonifacijevog prethodnika, pape Zosima, na pseudonikejska
pravila, koja mu daju pravo da sudi po celoj vaseljeni, tj. da se njemu kao najvioj instanci, mogu obratiti oni koji su
nezadovoljni presudom svoga suda, i da on moe slati svoje izaslanike - kao od svoga boka - da raspravljaju tue
sporove, u ovom sluaju, Afrike Crkve. Zato su se Afri ki Oci obratili Kirilu Aleksandrijskom i Atiku Carigradskom, da im
poalju simbol vere i pravila Nikejskog sabora, i videvi u prepisu koji su dobili, da je bilo neosnovano Zosinovo
pozivanje, odgovorili su papi Kelestinu, da im vie ne alje klirike da ispituju sporove u Africi. Mada ovo nije bilo
sroeno kao kanon, ono je dobilo to vaenje.
 

SVETI DIONISIJE ALEKSANDRIJSKI

1. Ne moe se tano na osnovu jevanelista, odrediti u koji je a s Hristos vaskrsao. Ono to moemo videti na osnovu
tekstova (Mt. 28, 1; Jn. 20, 1; Lk. 24, 1; Mk. 16, 2), jeste da ne treba Pashu slaviti u subotu vee, ali ni u nedelju kasno
ujutro. Ne moe se, dakle, napraviti strogo pravilo, jer ni est posnih dana ne provode svi jednako; neki ne jedu jedan
dan drugi dva, trei tri, neki sve, pa im se moe dopustiti da najpre svre Pashu, dok oni koji se nisu ispoavali, nego
su samo dva dana poslednja postili, trebalo bi da je najkasnije proslave.
2. Mislim da je isuvino pitati da li moe ui u dom Boiji, pristupiti svetoj trpezi ili se priestiti, ena koja ima
menstruaciju. Ako je verna i pobona, to joj nee pasti na pamet, jer se, svako moe moliti, ali prii telu i krvi moe
samo onaj koje ist u telu i dui.
3. enjeni neka budu sebi sudije, jer Pavle kae da treba da se dogovore na uzdranje, da bi se predali molitvi, a
posle se mogu opet spojiti (1 Kor. 7, 5).
4. Ko ima nenamerno isteenje semena, treba sam da vidi da li je ono zaista bilo nehotino, jer ako sumnja i jede, kriv je
(Rim. 14, 23).

SVETI PETAR ALEKSANDRIJSKI

1. Oni koji su pretrpeli velike muke za Hrista, ali su ipak pali, jer su telesno klonuli, treba da se blae kazne, pa da im
se naloi strogi e
 trdesetodnevni post, da bi se to bolje preispitali.
2. Godinu dana due od prvih da se kaju oni koji su bili u tamnici, ali su posle odmah pali, jer su se uplaili muenja.
3. Oni koji nita nisu pretrpeli, a odmah su pali, pokazavi da je njihova vera bila besplodna, neka se sete prie o
smokvi (Lk. 13, 6-9), i, naravno, neka se kazne.
4. Oni koji se ne kaju zbog pada, nee se spasti.
5. Oni koji su na razne domiljate naine izbegli da svojeruno prinesu rtvu, npr. postavili nekog pagana umesto sebe,
neka se odlue na est meseci (mada ih neki odmah primaju), jer treba javno ispovedati Hrista.
 

6. Neki robovi hriani morali su da umesto svojih gospodara prinesu rtvu, neka se kaju jednu godinu, jer se vie
treba Boga bojati, nego gospodara.
7. Oni koji su prinudili svoje sluge da prinesu rtvu, neka se kaju tri godine, jer su zaboravili da Bog ne gleda ko je ko
(Ef. 6, 9; Kol. 3, 11; 4, 1).
8. Oni koji su pali, ali su zatim opet izili pred pagane, ispovedili da su hriani, te su zato bili mueni, neka imaju puno
optenje, jer je pisano da e pravednik sedam puta pasti i ustati (Prie. 24,16).
9. Treba imati optenje i sa onima koji su sami sebe izlagali opasnosti, i provocirali muitelje, koji su stoga bivali samo
ogoreniji na hriane. Nepametno je, dakle, sebe predavati u ruke grenika, jer se molimo: ²Ne uvedi nas u iskuenje"
(Lk. 11, 4). Ni Hristos nije bespotrebno uletao u opasnosti, pa ni kada je trebao da strada, nije sam otiao da se
preda, ve je saekao. Apostoli su sledili taj primer, pa su beali i gledali da izbegnu opasnosti; Pavlu je tek posle
raznoraznih peripetija glava odseena u Rimu, dok je Petar tamo raspet.
10. Klirici koji su sami poli na muenje, a onda pali, pa se opet vratili da ispovedaju Hrista, ne mogu vie biti u i nu, jer
 je bilo korisnije da su ostali da poslue narodu, nego da se iz sujete prse.
11. Crkva treba da se moli za one koji su mnogo mueni, ali koji su ipak pali, jer nisu mogli sve da izdre.
12. Ne treba kazniti one koji su potplatili pagane, da bi tako izbegli ikakvo klanjanje idolima.
13. Ne treba kriviti one koji su pobegli, pa su drugi uhvaeni umesto njih.
14. Ne smeju se kazniti oni koji su mnogo mueni i nita svojevoljno nisu uradili, ve su im pagani na silu stavljali idole u
ruke.
15. Predano nam je da postimo sredom, jer su se tada Judejci dogovorili da uhvate Hrista, i petkom, jer je tad
stradao; dok nedelju provodimo u radosti, jer je tada vaskrsao. Nedeljom ne treba kleati.

SVETI GRIGORIJE UDOTVORAC

1. Oni koji su na silu jeli varvarska jela, mada ova i nisu bila posveena idolima, nisu krivi, jer nas jela ne udaljuju od
Boga. Takoe ne treba kriviti one koje su bile silovane.
 

2. Da se isteraju iz Crkve oni koji, koristei najezdu varvara pljakaju, jer pomiljaju da je to dozvoljeno u takvoj prilici.
3. Treba se setiti da je Aharov greh pogodio ceo narod (Is. Nav. gl. 7), ali je njegov greh bio laki od greha naih
vernika, jer je on uzeo od neprijatelja, a ovi od sabrae.
4. Neka se niko ne izgovara time da je naao neku stvar, jer je zabranjeno da se izvlai korist iz naenog, kako od
onoga to se bratu zagubilo (Pnz. 22, 1-3), tako i od neprijateljevog (Izl. 4, 5).
5. Ne moe se ni izgovarati time to neko zadrava tue, umesto onoga to je njemu samome opljakano.
6. Poaljite nekog tamo gde ima onih koji zadravaju zarobljenike koji su pobegli od varvara, da ih grom ne spali.
7. Oni hriani koji su se pridruili varvarima, i poinie razna zverstva nad Pontskim hrianima. da se ne primaju ni
meu sluae, dok ne donesu odluku o njima sabrani sv. Oci, a pre njih Sveti Duh.
8. Oni koji su napali zajedno sa varvarima tue kue, ali sami to ne priznaju, da se ne prime ni meu sluae; one koji
sami priznaju, i vrate oteto, treba primiti meu pokajnike.
9. Oni koji nau neto to je ostalo iza varvara, ali ne priznaju, ve se uhvate u tome delu, neka se prime meu one
koji klee, a ako sami priznaju, neka se udostoje i molitve.
10. Oni koji vraaju stvari, neka se ne nadaju nekoj nagradi.
11. Kajanje s plaom biva van crkve, gde stoji pokajnik i moli vernike koji ulaze da se mole za njega; sluanje biva u
narteksu, a slua treba da izae sa oglaenima; kleanje biva unutar naosa, a pokajnik treba da izae sa oglaenima;
zajedno stajanje, oznaava stajanje sa vernicima, ali ne i prieivanje sa njima, mada staja ne izlazi sa oglaenima; na
kraju, pokajnik se prima na priee.

SVETI ATANASIJE VELIKI

 

1. Poto se javila prepirka o tome, da li je isteenje semena samo po sebi greno, treba izneti jasno o e mu se radi.
Moglo bi se kratko re i: i stima je sve isto, a kod neistih je i savest i sve ostalo isprljano. Naime, Bog je sve stvorio
dobrim, a samo zla upotreba moe da bude za osudu. Jer, mada je ubistvo zlo, ono je u sluaju rata pohvalno; dalje,
ako su preljuba i blud zla, to svakako nisu odnosi kroz koje se stvara potomstvo. Prema tome, polucija, koja je
potpuno prirodna stvar - kao to je mokrenje, znojenje i sl. - nije za osudu, ve su pre za osudu oni koji hulei na polne
organe, hule na Onoga koji ih je stvorio.
Nije za osudu, nego za pohvalu, onaj ko je oenjen, premda je bezbrani ivot uzvieniji, jer ovaj prvi donosi
tridesetostruke plodove, a drugi stostruke.
Takoe su za osudu podvinici koji se ne dre spasonosnih stvari, ve potaknuti avolom, postavljaju ovakva,
beskorisna za ivot, besmislena i besposliarska pitanja.
2. Ima ukupno dvadeset dve knjige Staroga Zaveta, koliko je i slova u jevrejskom alefbetu, kako sam u o. To su:
Postanje; Izlazak; Levitska; Brojevi; Ponovljeni zakoni; Isus Navin; Sudije; Ruta;  etiri knjige Carstva, od kojih se prva i
druga raunaju za jednu, a i trea i etvrta se broje kao jedna; prva i druga Dnevnika, koje se dre za jednu; prva i druga
Jezdrina, koje su takoe jedna; Psalmi; Prie; Propovednik; Pesma nad pesmama; Jov; dvanaest Proroka, koji su
 jedna knjiga; Isaija; Jeremija i s njime Varuh; Pla i poslanica; Jezekilj i Danilo.
Novozavetne knjige su: etiri Jevanelja, Dela apostolska, sedam sabornih poslanica, e trnaest Pavlovih poslanica i
Otkrivenje Jovanovo. To su, dakle, izvori spasenja.
Knjige koje nisu ule u kanon, a korisne su za i tanje su: Premudrost Solomonova, Premudrost Sirahova, Jestira,
Judita, Tovija, Apostolsko uenje i Pastir.
Apokrifne knjige su jeretike izmiljotine, pa ih zato ne treba i tati. Oni su se posluili lukavstvom, pa su svoje spise
pripisali starim i svetim ljudima, ne bi li tako prevarili neuke.
3. One koji su prednjaili u arijanstvu, ne treba primiti u klir, kada se obrate, dok one, koji su na silu povedeni za
arijanstvom, treba primiti i u klir, ukoliko su dostojni.

SVETI VASILIJE VELIKI

1. Jeretici su oni koji gree po pitanju vere, pa su se stoga sasvim odvojili od Crkve.
Raskolnici su oni koji su se odvojili, ali samo po disciplinarnim pitanjima.
Nezakonite zborove sainjavaju rainjeni svetenici, koji slue na svoju ruku, i narod koji opti sa njima.
Krtenje jeretika se uopte ne priznaje, dok se raskolniko priznaje, jer oni pripadaju Crkvi; takoe se prihvata i
krtenje onih iz nezakonitih zborova, koji se primaju u Crkvu kroz pokajanje.
 

Pepuzini, koji su obogotvorili Montana i Priskilu, treba krstiti nanovo, mada je Dionisije Veliki pogreio kada to nije za
njih naloio. Kiprijan i Firmilijan nisu priznavali krtenje ni jereticima, ni raskolnicima, jer su oni, prekinuvi prejemstvo,
izgubili blagodat, te su njihovi svetenici postali obini vernici, a oni ne mogu krtavati. No, mi se drimo Azijske
prakse, pa radi koristi za slabe, prihvatamo njihovo krtenje, da ih ne odbijemo strogou. Jeretici su npr. manihejci,
markioniti, enkratiti i valentijanci, dok su katari raskolnici.
2. Da se kazne kao ubice ene koje abortiraju, jer ne samo da ubijaju dete, ve i sebe izlau velikoj opasnosti. Ne
treba ih primati tek na samrti, nego posle deset godina kajanja. Pri tome, njihovo izleenje gledati ne po duini kazne,
nego po nainu pokajanja.
3. akon koji padne u blud, neka se odlui od akonstva. Moe imati optenje kao vernik, jer se ne treba svetiti dva
puta za jednu stvar (Naum. 1, 9). akon je ipak strogo kanjen, jer se ne moe povratiti na svoj stepen, dok vernik
moe.
4. Treebrane i viebrane treba odluiti na nekoliko godina, jer to predstavlja mnogoenstvo ili a k kanjivim bludom.
Gospod je Samarjanki, koja se vie puta udavala, kazao da nema mua (Jn. 4, 18), te zato, treebrani da se odlue na
pet godina.
5. Jeretike, koji su na samrti, treba primiti, ali tek poto se paljivo ispitaju.
6. Bludoinstva kanonika /klirika, prim. Z../, ne smeju se drati za brak, ve ih treba raskidati.
7. Oni koji spavaju sa mukarcima, ivotinjama, ubice, trovai, preljubnici i idolopoklonici poto su bili predani Satani na
trideset godina, da bi se otreznili, treba primiti.
8. Treba praviti razliku izmeu namernog i nenamernog ubistva. Namerna su ubistva, mahom ona, pri kojima se ubica
slui nekim sredstvom koje se ne koristi da tek zaplai nekog, ve da ga ubije, na primer: sekirom, maem, otrovom i sl.
dok se pri nenamernom ubistvu poslui rukom, batinom i sl., ali ipak ubije o veka, mada to nije hteo.
9. Da se brak ne moe razvesti, treba na osnovu iskaza, shvatiti da se jednako odnosi i na mukarca i na enu. No,
po crkvenom obiaju to se ne smatra tako, nego se na enu gleda stroije (1 Kor. 6, 16; Jerem. 3, 1), pa zato mu
moe oterati enu koja ga prevari, dok ena ne sme da ostavi mua ni ako je tue, ni ako je nevernik, ni ako rasipa
novac, niti se, po crkvenom obiaju, obraa panja na to ako on ivi bludno. Mu koji ivi sa drugom enom, ako ga je
ostavila njegova, nije kriv, kao ni ona koja je sa njime; ona koja napusti mua i ode za drugoga, preljubnica je. Mu
pak koji ostavi enu, preljubnik je, a, takoe, osuuje se i ona koja ga je preotela.
10. Oni koji se zakunu, mada je to protivno Jevanelju, treba da ispune zakletvu, jer znamo iz iskustva da loe
prolaze oni koji prekre zakletvu.
11. Da se odlui na jedanaest godina onaj ko nenamerno ubije.
12. Drugobrani ne moe biti sluitelj.
13. Onaj ko u ratu ubije, neka se odlui samo na tri godine.
14. Zelena koji svoju zaradu potroi na siromahe, poto se oslobodi srebroljublja, moe postati svetenik.
15. Ptice nebeske i ribe postale su na isti nain, i oba ta roda su nastala iz vode, i svojstva su im ista.
 

16. Naaman nije bio veliki pred Gospodom, nego pred ljudima, zato, da se ne bi pravile takve greke, treba paljivo
itati Pismo.
17. Moe se primiti u klir onaj ko se zakleo, ali ga treba opomenuti da vie ne bi greio.
18. Oci su bili milostivi prema devicama koje su se posvetile Bogu, a posle pale u greh, pa su ih odluivali samo na
 jednu godinu, kao drugobrane. Meutim, treba ih kazniti kao preljubnice.
Zavet devianstva ne moe dati ona koja je mlaa od esnaest ili sedamnaest godina.
19. Monah koji padne u blud, da se i kazni kao bludnik.
20. Jeretkinje koje su dale zavet devianstva, pa se posle udale, ne treba osuivati, jer zakon vai samo za one koji su
pod zakonom (Rim. 3, 19). Njih treba primiti u Crkvu kroz krtenje.
21. Mu koji padne u blud sa neudatom, da se kazni kao bludnik. Mu koga ena prevari, neka je istera, ali ena koju
mu prevari, ne moe ga ostaviti, mada je teko nai razloga ovako dvostrukom arinu, ipak je takav obiaj zavladao.
22. Ne treba primiti u Crkvu one koji otimaju ene, sve dok ih ne vrate; ako je jedna bila zaruena, neka zarunik odlui
da li e je uzeti ili nee; ako je bila slobodna, njeni roditelji neka odlue da li e je dati za otmiare ili nee.
Onaj ko je spavao sa svojom enom pre braka, neka se kazni kao bludnik, a to je e tiri godine.
23. Ko se oeni enom svoga brata, neka se primi tek poto je ostavi.
24. Udovac koji se oeni, da se kazni kao drugobrani. Udovica, koju crkva izdrava, a koja se uda, neka se lii brige.
Udovica, starija od ezdeset godina, koja eli da se uda, neka se lii zajednitva sa Dobrom, dok je ne napuste neiste
strasti; ako je ubrojimo u zatiene, pre ezdesete, nije njena krivica, nego naa.
25. Ko je pre sam svoju enu oskvrnio, neka se kazni, ali je moe zadrati.
26. Blud nije brak, a ni poetak braka. Zato je najbolje da se rastave oni koji su u tome, ali ako ele da budu zajedno,
neka se kazne kao bludnici, pa onda ostanu u toj zajednici.
27. Prezviter koji je iz neznanja sklopio nepravilan brak, neka ima stolicu sa ostalima, ali nita da ne vri kao
prezviter.
28. o vek koji se brzopleto zavetovao da nee jesti svinjee meso, moe ga jesti, jer je zakletva smena, a i pogrena,
 jer je sve to je od Boga dobrim stvoreno.
29. Oni koji se zakunu da e drugome zlo uiniti, treba da se najpre pokaju za brzopletost, i, zatim, da ne pokuaju da
tu zakletvu ostvare. Pa ni Irod nije uinio dobro delo kad je ispunio zakletvu, pa je pogubio Jovana! Ili, zar treba da
iskopa oi bratu, onaj ko se na to zakleo?!
30. Otmiari i njihovi saradnici da se odlue na tri godine.
31. ena koja se uda, pre nego to se uveri, da je mu, koji je negde otiao, umro, ini preljubu.
32. Klirici koji sagree na smrt, neka se svrgnu, ali da imaju optenje kao vernici, jer se ne treba dva puta svetiti za
isto.
33. ena koja rodi na putu, i ostavi porod, da se kazni kao ubica.
34. ene koje su uinile preljubu, ne smeju se javno otkrivati, ali da budu odluene za vreme dok se kaju.
 

35. Da ima optenje sa Crkvom mu koga je ena neopravdano ostavila.

36. ene vojnika ne smeju se udati opet, pre nego to imaju sigurne vesti o njihovoj smrti.
37. Da se kazni preljubnik, i da se rastavi od druge ene, sa kojom je uinio preljubu.
38. Devojke koje odu za nekoga, protiv volje roditelja, da se kazne kao bludnice; ako roditelji posle pristanu, neka se
branici prime, ali posle tri godine.
39. Koja ivi sa preljubnikom, preljubnica je sve to vreme.
40. Devojka koja se uda protiv volje svoga gospodara, bludnica je, ali ako on posle pristane, neka im se brak uvai.
41. Udovici je potpuno slobodno da se uda ako hoe.
42. Brakovi koji su bez dozvole gospodara, ili oca, blud su. Oni mogu dobiti na snazi, kada ovi pristanu na vezu koja
se uspostavila.
43. Ubica je onaj ko ubije, bilo da je zapoeo tuu, bilo da je uzvratio na udarce.
44. akonisa koja padne u blud sa Jelinom, da se primi posle sedam godina kajanja.
45. Hrianin koji vrea Hrista, nema nikakve koristi to to je hrianin.
46. Ona koja se uda za nekog oveka, ali ne zna da je ovaj otpustio svoju enu, pa bude otputena, jer se ovome
vratila prva, uinila je blud, mada iz neznanja. Moe se udati.
47. Enkratite, sakofore i apotakte treba opet krstiti, jer su jeretici, mada Rimska Crkva ne krtava po drugi put.
48. ena koja je ostavljena od svoga mua, po mome miljenju, ne moe se opet udati, da ne bi bila preljubnica (Mt.
5, 32).
49. One koje su silovane, ne podleu osudi.
50. Trei brak je zabranjen.
51. Klirici se kanjavaju samo na jedan nain - gubljenjem slube.
52. ena koja rodi, i ostavi dete na putu, a mogla ga je spasiti, osuuje se kao ubica.
53. Udova ropkinja nije za osudu ako se drugi put uda, iz razloga to je oteta, ali ipak potpada pod osudu za
drugobra je.
54. Vasilije kae da je o nenamernim ubistvima pisao u 8. kanonu i upuuje Amfilohija da tamo pogleda.
55. Vernici koji se bore protiv razbojnika, neka se odlue od priea, a klirici koji to rade, neka se svrgnu.
56. Da se odlui na dvadeset godina onaj ko namerno ubije.
57. Da se odlui na deset godina onaj ko nenamerno ubije.
58. Preljubnik da se odlui na petanest godina.
59. Bludnik da se odlui na sedam godina.
60. Monasi i device koji sagree, da se kazne kao preljubnici.
61. Lopov da se odlui na godinu dana, a ako se ne prijavi sam, da se odlui na dve godine.
62. Homoseksualac da se odlui koliko i preljubnik.
63. Ko zgrei sa ivotinjom, da se odlui kao i preljubnik.
 

64. Ko prekri zakletvu, da se odlui na deset godina.

65. Vraar, ili spravlja napitaka, neka se odlui kao i ubica.
66. Ko raskopava grobove, da se odlui na deset godina.
67. Greh brata sa sestrom, kanjava se kao ubistvo.
68. Brak u nedozvoljenom stepenu srodstva, kanjava se kao i preljuba.
69. i ta koji ima odnose sa svojom zarunicom pre braka, da se odlui na jednu godinu, pa da se opet primi, ali vie ne
moe da napreduje u slubi; ako spava sa ne zaruenom, da se sasvim lii stepena; is-to vai za ipoakona.
70. akon ili prezviter, koji poljubi neku enu, neka prestane sa slubom, ali da se prieuje sa akonima, odnosno,
prezviterima; onaj ko uini neto vie, da se sasvim svrgne.
71. Onaj ko se uhvati u nekom grehu, da se kazni shodno poinjenom zlu.
72. Ko ide vraevima i slinima, da se kazni kao i ubica.
73. Ko se odrekao Hrista, moe se priestiti samo na kraju ivota.
74. Moe se skratiti vreme kajanja onome ko se usrdno kaje.
75. Ko zgrei sa polusestrom, poto se odvrati od toga greha, da se odlui na jedanaest godina.
76. Isto vai za one koji uzmu svoje snahe.
77. Onaj ko ostavi enu i uzme drugu, da se odlui na sedam godina.
78. Isto vai za one koji uzmu dve sestre.
79. Ko zgrei sa maehom, da se kazni kao i onaj ko zgrei sa sestrom.
80. Mnogoenci da se prime posle e tiri godine.
81. Oni koji su pali posle muenja, da se odlue na osam godina; oni koji su pali bez muenja, da se odlue na jedanaest
godina.
82. Ko je bio prinuen da pregazi zakletvu, da se odlui na est godina, a oni koji nisu bili prinueni, na sedam.
83. Ko trai usluge od vraara, da se odlui na est godina.
84. Uvek treba gledati na kakvou kajanja.
85. Treba stalno upozoravati hriane da se okanu greha koje i ne.
86. Kada enkratiti pitaju: Zato ni vi sve ne jedete? treba odgovoriti, da je nama ista trava sa mesom, ali razlikujemo
kodljivo od korisnog; niko nee jesti buniku, niti psee meso, dok treba jesti korisno iz obe vrste.
87. 88. Onaj ko se oeni sestrom svoje pokojne ene, mora se razvesti, i podvri kazni.
89. Prezviter, ma imao i sedamdeset godina, ne moe zajedno da ivi sa nekom enskom osobom - ne misli se i na
zakonitu enu - jer to proizvodi sablazan.
90. Ako se nastavi sa nepotovanjem pravila Otaca, doi e do kobnih posledica. Jedno od pravila koji se kre, jeste
ono koje zabranjuje da se postavljaju crkveni sluitelji bez paljivog ispitivanja. Horepiskop ne moe da postavi
nekoga bez odobrenja gradskog episkopa.
 

91. Ne sme se uzeti novac da bi se neko rukopoloio, jer je to prodaja blagodati. Sofistiko je pravdanje nekih koji
kau, da ne uzimaju novac za vreme rukopoloenja, nego posle, jer je uzimanje uzimanje, ma kad da se obavi.
92. Crkveni dogmati i propovedi predani su dvostruko - jedni kao napisani, a drugi usmenim putem, tajno.
Propovedi su stvari koje se objavljuju, jer su lake shvatljive, dok se o dogmatima u ti, jer oni nisu svima dostupni.
Tako na primer, mi stojei se molimo u nedelju, ali samo mali broj zna da mi na taj nain izobraavamo budui vek, kada
emo svi pravi biti pred Bogom. i nee biti nikakvog kleanja, koji oznaava pad, odnosno kajanje za greh.
93. Nepravilno je prigovarati Crkvi da ona dri neke stvari koje nisu zapisane u Pismu, jer i sam Apostol hvali one koji
dre predanje (1 Kor. 11, 2), i, nareuje da se dri ono to je predano bilo pismeno, bilo usmeno (2 Sol. 2, 15). Isto
vai i na sudu: ako neko nema pisane dokaze, moe da privede svedoke.
 

SVETI GRIGORIJE IZ NISE

1. Mislim da za vreme Pashe ne treba privoditi Bogu samo one koji se ponovo raaju kroz blagodat banje, ve i one
koji su proli kajanje. No, ovo nije lako, jer leenje mora biti shodno onom delu due koji strada. Tri su dela due:
razumni, eljni i gnevni, i iz njih potiu dobra dela plemenitih i zla dela poronih. Tako dobro usmerenje razuma se
sastoji u pravilnom miljenju o Bogu, razlikovanju dobra i zla, i pronicanju u prirodu podleeih stvari, ta, naime
moemo u njima izabrati kao vredno, a e ga se kloniti. Izopaena upotreba razuma moe se odnositi u pogledu
boanskih stvari, ili u ne razlikovanju dobra i zla, tj. da li se svetlo dri za tamu, i tama za svetlo.
elja je dobra kada se upravlja na ono to je dobro po sebi, a to je vrlina. elja je loa, kada se usmeri na ispraznu
slavu i spoljanju lepotu svoga tela, iz e ga se raaju ostale strasti, kao to su srebroljublje, slavoljublje, ljubav prema
zadovoljstvima i sl.
Gnev je dobar ako predstavlja mrnju prema grehu, a lo ako se javlja u obliku, zavisti, svadljivosti, osvetoljubivosti i
sl.
2. Najtei su gresi oni koji se tiu razumnog dela due, i za njih je potrebno najdue i najstroije leenje. Zato one koji
su se odrekli Hrista, one koji su pali u jeres ili idolopoklonstvo, treba priestiti tek na samrti. Mogu imati samo optenje
u molitvama, a ako se prieste u smrtnoj opasnosti, ali preive, neka se prime samo u molitveno optenje. Oni koji su
se odrekli Hrista posle muenja, neka se prime posle roka koji je odreen za bludnike.
3. Treba videti paljivo da li su oni koji su ili vraarama, tamo ili dragovoljno, ili pak iz neke teke tragedije, koja ih je
kao slabe, savladala, te su teili nekoj nadi, mada i varljivoj. Prve odluiti kao i one koji su se bez nevolje odrekli Hrista,
a druge, kao i one koji su se na mukama odrekli.
4. Pravi se razlika izmeu bluda i preljube, jer se prilikom preljube nanosi teta drugome, naime muu iju enu neko
obljubi. U preljubu se ubraja i pederastija i spavanje sa ivotinjama. Poto je preljuba dvostruki greh, naime, oteen je
 

neko drugi, treba da bude i dvostruko vreme kajanja u odnosu na blud. Odluenje za blud je devet godina, ali se moe
skratiti ako se ovek sam prijavi i odluno eli da se popravi.
5. Namerno je ono ubistvo koje  ovek unapred pripremi pa izvede. Takoe je namerno i ubistvo u borbi, jer o vek
dopusti da mu gnev pomrai razum. Nenamerno je ubistvo koje se desi sluajno, tj. kada je ono proizvod sasvim druge
namere. Namerno ubistvo se trostruko kanjava u odnosu na nenamerno; ono traje dvadeset i sedam godina, a ako
se skrati, petnaest; nenamerno ubistvo se kanjava sa devet godina ili krae.
6. Razbojnik da se kazni kao  ovekoubica, jer on ne preza od ubijanja da bi doao do tueg. Lopov da se kazni manje,
ali na taj nain to e razdeliti svoju imovinu siromasima, da bi se videlo da se izleio od lakomstva. Ako li nema imovine,
neka radi i od zaraenog da daje siromasima (Ef. 4, 28).
7. Oni koji uzimaju kamenje sa grobova da bi sagradili sebi kuu, ne treba da se kazne, mada i ne  ine neto to je za
pohvalu. Oni pak koji pljakaju grobove, da se kazne kao i ubice.
8. Svetogre, odnosno kraa svetih stvari, trebala bi da se kazni kao i ubistvo, ali Oci, ne znam zato pokazali su u
ovome popustljivost, pa je kazna manja nego i za preljubu. Uostalom, ne lei vremenski tok, nego nain kajanja.

SVETI TIMOTEJ ALEKSANDRIJSKI

1. Oglaeni koji se priesti iz neznanja, treba da se prosvetli /krsti, prim. Z../, jer ga je Bog prizvao.
2. Demonizovani ovek se ne moe krstiti dok se ne oisti; ako je na samrti, moe.
3. Demonizovani se moe priestiti ako ne huli, ali ne treba svakodnevno, nego povremeno.
4. Oglaeni koji sie s uma moe se krstiti da ne bi umro nekrten.
5. Ako mu i ena spavaju zajedno no uoi liturgije, ne treba da se prieste, jer Apostol trai da se oni uzdre da bi se
posvetili molitvi.
6. Oglaena koja zakae dan krtenja, ali toga dana dobije ono to je prirodno enama, neka odloi krtenje, dok se
ne oisti.
7. ena koja ima menstruaciju ne treba da se priesti, sve dok se ne oisti.
8. Porodilja ne treba da posti, jer je postu svrha da smiri telo, a porodiljino je upravo takvo.
9. akon na liturgiji kae: ²Vi koji ste van zajednitva, iziite"! to znai da jeretici ne mogu prisustvovati slubi, osim
ako ne obeaju da e
 se obratiti.
10. Klirik treba da razrei bolesnika od posta, tako da ovaj moe uzimati ulja i vina.
11. Klirik ne sme da nekome obavi nezakonito venanje.
12. Vernik koji je sanjao neto neumesno, moe se priestiti, ukoliko to nije sanjao iz elje za nekom enom.
13. Mu i ena treba da se uzdravaju subotom i nedeljom, jer se tada prinosi duhovna rtva Gospodu.
 

14. Moe se vriti prinos za onoga ko se nije namerno ubio.

15. Mu ne moe ostaviti ludu enu, jer e nainiti preljubu.
16. Ako neko pre priea sluajno proguta malo vode prilikom pranja zuba, moe da se priesti.
17. Ako i ne izvravamo ono to sluamo iz Pisma, ipak se moemo spasiti, jer i prekoravanje sebe slui tome cilju.
18. Razliiti su uzrasti od kada im Bog poinje uraunavati grehe, jednima od deset godina, a drugima kasnije.

TEOFIL ALEKSANDRIJSKI

Proglas, kad Bogojavljenje padne u nedelju

Ako se desi da nedelja bude dan koji je pred Bogojavljenjem, da bi se napravio kompromis - jer se nedeljim ne sme
postiti, a pred Bogojavljenje se treba - moemo uzeti urmi.
1. Arijanski klirici, koji su se obratili, mogu da imaju optenje kao vernici.
2. Prezviter koji siluje rasputenicu, neka se svrgne.
3. Izopteni klirik moe da se ali na presudu.
4. Onaj ko pre krtenja je uzeo ker svoga brata ili sestre, moe biti klirik - naravno, ako vie nije u vezi s njom - a ako
 je posle krtenja, ne moe.
5. i ta koji padne u blud, a posle se rukopoloi, da se svrgne.
6. Svetenici treba da iznesu kandidata za svetenstvo, koga e zatim episkop ispitati, i u crkvi, pred narodom, koji
treba da da svoju saglasnost, rukopoloi.
7. Klirici i vernici treba da pojedu viak koji preostane od darova koji se prinose na slovesnu rtvu.
8. Klirik koji padne u blud, neka se svrgne.
9. Ekonom se treba postaviti uz saglasnost svog svetenstva.
10. Udovice, siromasi i stranci koji putuju, neka dobiju sve potrebno.

Izjava povodom katara

Obraeni katari mogu postati svetenicima, samo ako su dostojni.

Episkopu Agatonu
 

 
Onaj ko stupi iz neznanja u nezakoniti brak, mora se razvesti.

Episkopu Mini

Ona koja se kaje, najpre treba da se okane greha koji i ni, pa da se vremenom primi u optenje.

SVETI KIRILO ALEKSANDRIJSKI

Poslanica episkopu Domnu

Ne sme se osuditi nijedan episkop bez da je prethodno sasluan. Mora mu se dati pravo da odgovara na optube, a,
takoe, i da odbije neke sudije za koje misli da e suditi sa predubeenjem.
Ne sme se takvome episkopu oduzeti novac, niti se moe prihvatiti pismena ostavka koju je dao zbog pretnji.
Uostalom, neprihvatljiva je ostavka na episkopstvo, nego ako je neko dostojan da slui, neka slui, a ako nije, neka se
svrgne.

Poslanica episkopima koji su u Liviji i Pentapolju

Monasi koji se oene ne mogu biti klirici.

Monasi koji su izbaeni iz manastira ne mogu biti kliricima.
Oglaeni koji su kanjeni, a na samrti su, treba da se krste.
 

SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV

Kanonske knjige Starog zaveta su: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni. Isus, Sudije, Ruta, dve
knjige Carstva, Dnevnik, Jezdra, Jov, David, Propovednik, Pesma, Prie, jedna knjiga od dvanaest Proroka: Osija,
Amos, Mihej, Joil, Jona, Avdija, Naum, Avakum, Sofonija, Agej, Zaharija i Malahija, druga je knjiga od e tiri Proroka:
Isaija, Jeremija, Jezekilj i Danilo. Ukupno ih je dvadeset i dve, koliko je i jevrejskih slova.
Novozavetne: Matej, koji je pisao za Jevreje, Marko za Italiju, Luka za Ahaju, Jovan za sve, veliki propovednik, koji je
do neba doao. Zatim, Dela mudrih Apostola, e trnaest Pavlovih poslanica, sedam sabornih: Jakovljeva, dve Petrove,
tri Jovanove i jedna Judina. Nijedna druga knjiga nije izvorna.

SVETI AMFILOHIJE

Bogonadahnute knjige Starog Zaveta su: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni, Isus, Sudije, Ruta,
etiri knjige o Carstvu, dve Dnevnika, dve Jezdrine, Jov, Psalmi, Prie, Propovednik, Pesma nad pesmama, dvanaest
Proroka, etiri Proroka, a neki jo dodaju i Jestiru.
Novozavetne su: etiri Jevanelja, Dela apostolska, dva puta sedam Pavlovih poslanica, dok neki prihvataju sedam ili
tri saborne poslanice. Neki prihvataju Jovanovo otkrivenje, ali ga mnogi smatraju krivotvorinom.
 

GENADIJE CARIGRADSKI

Ne postoji izgovor pod kojim se moe kupiti ili prodati rukopoloenje. Anatemie se onaj ko pokua da ga proda ili
kupi.

TARASIJE CARIGRADSKI

Poto je rukopoloenje dar koji se prima od Duha, ne moe se prodavati. Zbog strane kazne koja sleduje onima koji
to prekre, Tarasije je citirao mnoge kanone koji govore protiv simonije, a koji su ovde ve navedeni, i, takoe, druga
mesta iz dela sv. Otaca, koja se odnose na ovo.

mart 1997., Beograd

Izdava, DAM-KOMERC, Beograd,