10/25/2013

Sadržaj predavanja
PREDAVANJE
I DEO
KVALITET PRIRODNE • Značaj analize kvaliteta vode
• Prirodna hemijska jedinjenja podzemne vode
PODZEMNE VODE
II DEO
• Primena grafika za klasifikaciju i
interpretaciju kvaliteta podzemne vode

I DEO
Značaj analize kvaliteta vode Parametri kvaliteta vode-kategorije

• Fizičko-hemijski parametri
(temperatura pH vrednost
(temperatura, vrednost, specifična električna
provodljivost)
• Zbirni parametri
(alkalitet, aciditet, tvrdoća vode, organski ugljenik, ukupne
rastvorene materije)
• Hemijska jedinjenja
(ukupna i rastvorena jedinjenja): joni (katjoni i anjoni),
osnovna jedinjenja i jedinjenja u tragovima,
Tipična analiza podzemne vode :
• Rastvoreni gasovi
•Šta je obuhvaćeno (nepoznati nazivi, hemijski simboli (Šta beše predstavljaju?), čudne skraćenice)-na • Izotopi
prvi pogled obeshrabrujuće

1
 10/25/2013

Tabela
Jedinice za izražavanje parametara kvaliteta vode i Parametri kvaliteta podzemne vode
konverzija između jedinica (uz svaki parametar navedena je merna jedinica, simbol, opseg i neki izuzeci)
TIPIČAN
PARAMETAR JEDINICA SIMBOL IZUZECI
OPSEG
• U tabeli analize kvaliteta vode jedinice za izražavanje koncentracije rastvorenih 300 (podzemne vode ispod aktivnih
supstanci su miligrami po litri (mg/L) ili mikrogrami po litri (μg/L) za jedinjenja koja su Temperatura Stepen Celzijusa °C 10-25
vulkana)
prisutna u tragovima i osnovna jedinjenja u vodi. μS/cm
Provodljivost
Mikrosimens p
po
15 3000
15-3000 ›100
100 000 (izuzetno slani sušni
• P i analizi
Pri li i i boljem
b lj uvidu
id u rezultate
l analize
li vode
d potrebno
b je j iizvršiti
ši i k
konverziju
ij jjedinica
di i centimetru baseni)
• Konverzija koja je najvažnija je pretvaranje masene koncentracije (mg/L) u molarne -3,5 (negativna vrednost usled isparavanja vode pri
koncentracije procesu oksidacije pirita)
• Jednostavna konverzija odnosi se na pretvaranje mg/L u mmol/L deljenjem masene pH - - 6,8-8,5
›12 (ultrabazne stene/serpentine u zatvorenim
koncentracije sa relativnom atomskom masom (RAM); dakle, prema hemijskoj formuli basenima)
jedinjenja može se iz Periodnog sistema elemenata (PSE) odrediti relativna atomska -200 (u prisustvu razgrađujuće organske
masa bilo koje hemijske vrste tako što se saberu atomske mase svih konstituenata materije)
analizirane hemijske vrste; Eh milivolt mV +100 - +300
+500 (u prisustvu jakih oksidanata, kao što je
• Veza: n=m/M, Fe3+)

gde su: n-količina supstance u mol, m-masa supstance u g, M-molska masa supstance u Rastvoreni Procenat zasićenja %zas 0-25 100
g/mol. kiseonik (DO) ili mg/L
g mg/L 0-3 12 ( u plitkim
plitkim, propustljivim akviferima)

10-500
• Sledeća konverzija koja je veoma uobičajena kod analize vode je pretvaranje molarne Tvrdoća 3000 (u zemljištu koje sadrži gips)
koncentracije u ekvivalentne koncentracije (eq/L) 0,2-10
mg/L CaCO3
• Ekvivalentne konverzije moguće su samo kod naelektrisanih hemijskih vrsta (jona) Miligram po litri 1000 (u podzemnim vodama koje su bogate
ili 10-500 sulfatima, u zatvorenim, dubokim karbonatnim
• Konverzija u eq/mol postiže se množenjem mol/L naelektrisanjem (valencom) jona; Za 25, Alkalnost kalcijum-karbonata akviferima)
ili miliekvivalenat po meq/L 0,2-10
6 mmol/L koncentraciju Ca2+, (valenca jona je 2 ) lako se dobija da je ekvivalentna litri
koncentracija: 2•25,6=51,2 meq/L Ca2+. 5000
0-150 (u kiselima rudničkim procednim vodama,

Aciditet gde se odigrva i isparavanje)

0-3

-nastavak Tabele -
Hemijske karakteristike prirodne
PARAMETAR JEDINICA SIMBOL
TIPIČAN
OPSEG
IZUZECI podzemne vode: značaj i poreklo
Kalcijum, Ca2+ 10-500 2500 (u prethodno kiselim vodama koje Fizičko-hemijske karakteristike
su neutralisane rastvaranjem kalcita) TEMPERATURA
Magnezijum, Mg2+ 5-400 10 000 (u blizini isparljivih jezera Merenje temprature veoma je jednostavno. Koristi se elektronski senzor preciznosti ±0,1 °C,
visokog saliniteta u sušnim oblastima) izuzetno robustan i pouzdan (retko/skoro ne zahtevaju kalibraciju). Informacija o
temperaturi podzemne vode od značaja je sa aspekta sadržaja rastvorenih materija koje se
Natrijum, Na+ 10-1000 150 000 (u basenima nalazišta nafte i
oslobađaju iz stena ili dolazi do izdvajanja taloga iz vode.
Miligram mg/L starim sedimentnim basenima)

Kalijum, K+ po litri 1-50 150 000 (podzemne vode u kontaktu sa

Šta utiče na temperaturu podzemne vode?
čvstim stenama silvita (KCl)) Više faktora diktira srednju temperaturu podzemne vode.
Bikarbonat, HCO3- 0-400 1000 (duboki, podzemni karbonatni Podzemne vode koje se nalaze na dubini od 5 do 150 m ispod površine imaju temperaturu na
akviferi) koju utiče lokalna srednja godišnja temepratura vazduha.
Hlorid, Cl- 10-1000 250 000 (u basenima nalazišta nafte i Ispod “plitke” površinske zone koja je pod sezonskim uticajem, temperatura podzemne vode
starim sedimentnim basenima) raste sa dubinom. Vode na velikim dubinama toplije su od podzemnih voda koje su bliže
Sulfat, SO42- 10-500
10 500 3000 (u kiselim procednim vodama gornjoj granici podzemne vode.
rudnika i gips-karstnim ocednim vodama) P
Porast temeprature sa dubinom
d b (geotermalni
( l gradijent)
d ) iznosi 2-2,5 °C
° na svakih
k h 100
1 m
Nitrat, NO3- 10-60 150 (zagađene podzemne vode u sušnim dubine. Postoje izuzeci kao što su aktivne vulkanske regije gde je gradijent veći. Manje
poljoprivrednim oblastima) izražen gradijent je prisutan kod granitnih stena. Kod podzemnih voda kod kojih podzemni
rezervoari pune isključivo infiltracijom temperatura podzemne vode raste postupno sa
Fluorid, F- 0,1-3 20 (u podzemnim vodama sa nedavno
alkalnim vulkanskim aktivnostima) dubinom. Kontinualnim merenjem temperature u bušotinama identifikuju se zone u kojima
dolazi do značajnih promena u dotoku podzemne vode (u odnosu na različite termičke i
Silicijum dioksid, 6-12 150 (u nekim hidrotermalnim izvorskim
hidrološke dotoke) na osnovu kojih se mogu utvrditi putevi podzemne vode. Kad je u akviferu
SiO2 vodama)
prisutno udubljenje (pećina) to je od velikog značaja jer se može utvrditi punjenje zasićenih
zona vodom iz pećina.

2
 10/25/2013

• pH vrednost je mera relativne kiselosti

Provodljivost (baznosti) vode i definiše se kao negativan
logaritam koncentracije vodonik-jona, pH= -log [H+].
Iako je striktan naziv ovog parametra specifična električna • Iako se u vodi nalaze H3O+-joni tradicionalno se koristi oznaka
provodljivost uobičajen je samo termin provodljivost za ovaj H+-jon i pH vrednost. pH vrednosti se kreću u opsegu od 0 (pH
parametar. Sposobnost ispitivane vode da provodi elektricitet je vrednost za najkiselije rastvore) do 14 (pH vrednost za
direktno p
proporcionalna
p sadržaju
j rastvorenih,, naelektrisanih
hemijskih vrsta (jona). Provodljivost se jednostavno meri primenom
pH najbaznije rastvore) i ukazuje na aciditet (kiselost) rastvora.
D til
Destilovana voda
d iima pH
H vrednost
d t77. O
Ova vrednost
d t se smatra
t
neutralnom, ni kiselom, ni baznom. Čista, obična kišnica ima pH
robusnog, ne mnogo skupog elektronskog metra za određivanje vrednost između 5,0 i 5,5, što se smatra blago kiselim rastvorom.
provodljivosti. Veza između sadržaja jona i provodljivosti je Svako povećanje pH jedinice za 1 uslovljava deset puta veću
direktna: suma jona (katjona ili anjona) pomnožena sa 100 treba da koncentraciju vodonik-jona.
odgovara provodljivosti (sa tačnošću ±10 %) jer se provodljivost • Reakcija koja upravlja ravnotežom protona je disocijacija vode:
rastvora izražava u μS/cm. H2O + H2O U H3O+(aq) + OH-(aq)

Vrednosti provodljivosti za neke podzemne vode

vode:
•Plitke podzemne vode 10-50 μS/cm reflektuju nizak sadržaj rastvorenih materija u kišnici.
•U većini akvifera provodljivost je u opsegu od 150-1000 μS/cm reflektujući povećan sadržaj
rastvorenih materija usled rastvaranja minerala.
•U prisustvu veoma rastvornih minerala (gips, CaSO4·H2O ili halit, NaCl) provodljivost može biti od
hiljadu do deset hiljada mS/cm.
•Kod prodora morske vode u podzemne akvifere provodljivost od 55 mS/cm je uobičajena.
•Kod starih, sedimentnih basena na velikim dubinama izmerena je provodljivost i od 350 mS/cm
Vrednosti pH za neke podzemne vode
vode:
•Većina kišnih voda, dakle i podzemnih voda na koje utiču kišne vode su blago kisele (pH oko 5,0-6,0)
•Niske vrednosti pH javljaju se kod nedavno obnovljenih podzemnih voda koje su u kontaktu sa tlom
koje je bogato organskim materijama ili je došlo do razgradnje minerala (pirit, merkazit, itd.) koji
daju jake oksidacione proizvode (gvožđe disulfid).
•Visoke vrednosti pH mogu se javiti kod akvifera na velikoj dubini koje čine krečnjačke
stene ili podzemne vode velikih dubina koje su potpuno izolovane od uticaja atmosfere,
a bogate su kalcijumom i silikatnim mineralima.

Eh-redoks potencijal PRIMER:

Eh-pH dijagram
Eh je elektični potencijal (izražava se u mV) i predstavlja
status redoks reakcije u vodi. Ne može se na osnovu
Dominantne vrste gvožđa (Fe):
vrednosti Eh potencijala striktno reći nešto više o statusu
vode,
d alili se za vode
d kkoje
j iimaju
j veliku
lik vrednost
d •Čvrste
Č mineralne
i l faze
f ((osenčena
č
potencijala može reći da su joni u najvišem oksidacionom stanju, a za vode polja-Fe(OH)3, FeCO3, FeS2)
kod kojih je Eh vrednost niska joni su u najnižem oksidacionom stanju.
•Rastvorna jedinjenja (neosenčena,
bela polja-Fe3+, Fe2+, Fe(OH)2+,
Vrednosti Eh za neke podzemne vode:
Fe(OH)2+, Fe(OH)4-)
•Vode bogate kiseonikom (oksigenovane) i najviše
vrednosti naelektrisanja jona (Fe3+, a ne Fe2+) imaju
Eh>100 mV
•Vode kod kojih nema dovoljno kiseonika i joni su u
nižem oksidacionom stanju Eh<100 mV ili i Eh niže od
nule Slika
Eh-pH dijagram gvožđa sa
promenom pH i Eh
Pretpostavke i uslovi za koje važi prikazani
dijagram: 25 °C, 1 bar,
C=0,1 mg/L Fe, 100 mg/L S, 100 mg/L C

3

Rastvori i koloidi
Razliku između suspendovanih
p (čvrstih
( čestica)) i rastvora u vodi
lako je uočljiva (pogledati sliku u gornjem, desnom uglu)!
Supstanca koja se potpuno rastvara u vodi gradi prave rastvore.
Šta je sa koloidnim rastvorima?
Veliki molekuli organskih jedinjenja (poznati su organski
molekuli prirodnih organskih materija koji se nazivaju huminske i
f l i k ki
fulvinske kiseline)
li ) u vodi
di se ne rastvara, grade
d kkoloidne
l id rastvore!!
Koloidni rastvori u podzemnim vodama nastaju usled zagađenja sintetskim
organskim jedinjenjima, pesticidima i organskim rastvaračima! Patogeni
organizmi poput virusa takođe grade koloidne rastvore!
Prepoznati koloidne rastvore u podzemnim vodama veoma je važno zbog
prepoznavanja kretanja i mehanizama tranformacija supstanci u podzemnim
vodama!
Alkalitet i aciditet
Alkalitet podzemne vode je jedna od najvažnijih
karakteristika podzemne vode. Alkalitet predstavljaju sva
jedinjenja koja daju bazni karakter vodenim rastvorima
(HCO3-, CO32- i OH-). Predstavljaju otpornost vode prema
kiselosti. Alkalitet se meri i određuje titracijom jakom
kiselinom, sve dok pH vrednost ne bude ispod 4,5. Voda sa
pH<4,5 je voda sa nultom vrednošću alkaliteta. Vode sa
vrednošću pH od 4,5 do 8,0 su podzemne vode kod kojih je
dominantan bikarbonanti jon. Uz porast pH vrednosti iznad
8 5 CO32- postaje dominantan oblik alkalnosti
8,5 alkalnosti. Pri izuzetno
visokim vrednostima pH (>11) OH- predstavlja dominantno
jedinjenje koje predstavlja alkalitet vode.
10/25/2013
Važna jedinjenja i parametri za kvalitet podzemne vode
Silicijum dioksid
N
Neorganskok jjedinjenje
di j j prisutno
i t u svim i podzemnim
d i
vodama (u koncentraciji od 1-20 mg/L), ne pripada grupi
katjona ili anjona je molekulsko jedinjenje, silicijum
dioksid SiO2.
Čvrsti silicijum dioksid ulazi u sastav mnogih stena kao mineral
kvarc, čija su zrna prisutna kod svih peskova. Iako veoma
rasprostranjen kvarc je veoma nerastvoran i ne dopr doprinosi
nos sadržaju
silicijum dioksida u vodi. Izvor SiO2 u vodi su silikatni minerali.
Koncentracija SiO2 u vodi je tolika da najčešće dostiže maksimalnu
ravnotežnu koncentraciju (teorijska granična koncentracija
zasićenja vodenog rastvora za ispitivane uslove).
Aciditet
Aciditet (podzemnih) voda predstavljaju sva jedinjenja koja daju
kiseli karakter vodi. Nijej jjednostavno direktno odrediti i p
preračunati aciditet
prema pH vrednosti vode. Osnovni razlog je što se brojni metali u vodi
“brane” od promene pH vrednosti vode otpuštanjem protona, hidrolizom u vodi
( Fe3+, Al3+) i/ili trošenjem OH- jona uz nastanak teško rastvornih jedinjenja
(taloga) (Fe2+, Fe3+, Al3+, Mn2+, Zn2+, Cu2+, Cd2+ ).
Aciditet vode određuje se laboratorijski titracijom uz jaku bazu dok rastvor
ne dostigne visoku vrednost pH (oko 8,5).
4

Tvrdoća
Tvrdoća vode predstavlja sadržaj kalcijumovih i
magnezijumovih jona u vodi.
Koncentracija jona iskazana je u mg/L.
Visoke koncentracije kalcijumovih i magnezijumovih
jona u vodi čine vodu sklonom ka taloženju kalcijum
karbonata (CaCO3).
Ukupna tvrdoća predstavlja zbor prolazne (koja se
uklanja kuvanjem uz izdvajanje CaCO3) i stalne
tvrdoće (koja ostaje nakon kuvanja).
Alkalitet i tvrdoća su veoma povezani pa je uočeno sledeće:
•Ako voda nema alkalitet, ukupna tvrdoća je i stalna tvrdoća,
•Ako alkalitet po brojnoj vrednosti prekoračuje ukupnu tvrdoću, sva tvrdoća je prolazna
•Ako tvrdoća ima veću brojnu vrednost od alkaliteta, tada je prolazna tvrdoća jednaka
alkalitetu, a stalna tvrdoća predstavlja razliku između ukupne tvrdoće i alkaliteta.
Joni u podzemnim vodama
katjoni i anjoni
Ključni katjoni u podzemnim vodama
(koncentracije u podzemnoj vodi su skoro iznad 1 mg/L) su:
kalcijum (Ca2+),
magnezijum
ij (M
(Mg2+),
) Iako se jedan deo ovih anjona unosi u podzemne akvifere kroz kišnu vodu veće količine svih
natrijum (Na+) i
kalijum (K+).
Izvor: sva četiri navedena katjona nastaju rastvaranjem zemljišta i stena.
Kalcijum i magnezijum uglavnom nastaju rastvaranjem karbonatnih minerala, posebno
kalcita (CaCO3, u čiji sastav ulazi i značajna količina magnezijuma) i dolomita (CaMg(CO3)2),
koji su posebno zastupljeni kod krečnjačkih stena. Pored krečnjačkih stena,
rastvorni mineral gips(CaSO4) izvor je kalcijuma u podzemnim vodama
vodama. Silikatni minerali su
takođe značajni izvori kalcijuma imagnezijuma u podzemnim vodama.
Silikatni minerali izyvori su rastvornih jona natrijuma (Na+) i kalijuma (K+). S obzirom da su
natrijum (Na+) i kalijum (K+) jon veoma rastvorni nijedan od ovih jona ne ulazi u sastav
karbonatnih minerala. Međutim, veoma su zastupnjeni u mineralima halitu (NaCl) i silvitu (KCl),
koji čine i predstavljaju uobičajena jedinjenja na tlu isušenih slanih jezera. Talozi ovih
minerala nastaju u izuzetno sušnim oblastima. Kad ova jedinjenja dođu u kontakt sa podzemnim
vodama izuzetno se brzo razlažu i u vodi se rastvaraju u koncentracijama i iznad hiljadu mg/L
Na+ i K+ jona.
10/25/2013
Ukupne rastvorene materije (eng. total dissolved solids (TDS))
i salinitet
Ukupne rastvorene materije merilo su ukupnog stepena
mineralizacije vode (sadržaja rastvorenih mineralnih
materija).
j ) Ukupne
p rastvorene materije j ukazuju
j i na
salinitet vode. Najbolja metoda za određivanje TDS-a je
uparavanje; međutim veoma često se TDS ocenjuje kao
suma pojedinačnih rastvorenih jedinjenja u vodi (ako je
suma katjona i anjona u ravnoteži sa greškom do 5%) ili kao
proizvod provodljivosti sa faktorom u opsegu od 0,55 do
0,75.
Prema vrednosti TDS voda se može klasifikovati kao:
•Sveža: TDS< 1000 mg/l
•Bočate vode (na ušću slatke vode u more): 1000 mg/L < TDS< 10 000 mg/l
•Slana: 10 000 mg/l <TDS<100 000 mg/L
•Izuzetno slana (hiper slana): TDS > 100 000 mg/L
Anjoni u podzemnim vodama
Ključni anjoni u podzemnim vodama
(koncentracije u podzemnoj vodi su skoro iznad 1 mg/L) su:
hidrogen karbonat ili bikarbonat (HCO3-), sulfat (SO42-) i hlorid (Cl-) jon.
navedenih anjona potiču iz minerala.
Izvor bikarbonatnog anjona (HCO3-):
I biološki ciklus CO2: u zemljištu se ugljen dioksid nagrađuje mikrobiološkom razgradnjom
organske materije i oslobađa iz korena biljaka, spiranjem i prodiranjem u vodu dospeva u
podzemne rezervoare vode; pri neutralnim pH vrednostima vode, CO2 se rastvara u vodi
prema reakciji: CO2 + OH-U HCO3-
II rastvaranjem karbonatnih minerala, koje su istovremeno izvor kalcijumovih i magnezijumovih
jona dolazi do emisije značajne količine bikarbonat jona u vodu.
Izvor sulfatnih ((SO42-) jjona su:
I sulfidni minerali, najčešće je to pirit(FeS)
II gips (FeSO4)
Hlorid-joni najmanje učestvuju u reakcijama u rastvorima podzemnih voda i veoma je malo
prironih, mineralnih izvora hlorid-jona. U blizini minerala: halita (NaCl) i silvita (KCl), koji čine i
Predstavljaju uobičajena jedinjenja na tlu isušenih slanih jezera, emituju se hlorid joni. U slučaju
kad je izmerena visoka koncentracija hlorid-jona treba sumnjati da je došlo do mešanja različitih
izvora vode. Ako je u blizini morska voda moguće je da je došlo do prodora morske vode u
podzemne izdani.
5
 10/25/2013

Joni od značaja, joni u tragovima Joni u tragovima

Ključni joni (katjoni i anjoni) jesu prisutni Joni u tragovima (koncentracije manje od 0,01
i najvažniji u podzemnim vodama,
vodama ali mg/L) mogu (teorijski) biti predstavnici bilo kog
postoje i brojni, drugi joni (u niskim elementa u periodnom sistemu elemenata, ali
koncentracijama od 0,01-1 mg/L) koji daju njihova koncentracija nije srazmerna njihovom
značajan doprinos kvaltetu vode kad se niske uticaju i značaju (kad su prisutni u vodama).
koncentracije prekorače. Ako su toksični (na primer: Cd2+, Hg2+) ili
P s bn se
Posebno s ističe
istič značaj
zn č j i utic
uticajj jjona
n gvožđa,
v žđ u r ž v ju živ
ugrožavaju životinjske
tinjsk vrst
vrste (n
(na prim
primer:
r: Al3+,
mangana, nitrata, amonijum jona, vodonik Zn2+, Cu2+) joni u tragovima su veoma značajni
sulfida, fluorida i bora. bez obzira na nisku koncentraciju.

Prirodne organske materije (POM) Izotopi

Organska jedinjenja obično se definišu kao jedinjenja atoma ugljenika sa
kovalentnom vezom koji dele zajedničke elektronske parove između sebe. Izotop-deo od ukupnog broja atoma jednog elementa koji nema isti broj
protona i neutrona, kao kod običnog atoma. Izotopi imaju veći broj
U prirodi
i di ova jjedinjenja
di j j nastaju
t j sintezom
i t bi
biološkim
l ški putem,
t zato
t naziv
i “organski”.
“ ki” neutrona
t od
d protona,
t na primer
i 13C ima
i 7 neutrona
t i 6 protona
t
Većina podzemnih voda ima nizak sadržaj organskih materija. Organska jedinjenja (relativna atomska mas je 13), a uobičajeno je da 12C ima 6 neutrona i 6
kvantifikuju se preko ukupne koncentracije organskih jedinjenja, a parametri se
nazivaju ukupan organski ugljenik (eng. total organic carbon (TOC) i rastvoreni Protona (relativna atomska masa 12).
organski uljenik (eng. dissolved organic carbon (DOC)).
TOC u većini podzemnih voda ne prelazi granicu od 5 mg/l. Izotopi mogu biti stabilni, ali i izuzetno nestabilni. Na primer 14C koji
ima 8 neutrona i 6 protona je izuzetno nestabilan. Nestabilni izotopi
Većinu organskih jedinjenja predstavljaju huminske i fulvinske materije,
kompleksni, dugački lanci, organskih molekulskih jedinjenja koji nastaju nazivaju se radioaktivnim, kad se transformiše nukleus atoma, i dolazi
degradacijom biljaka u zemljištu.
zemljištu do procesa koji
koj se naz
naziva
va radioaktivni
rad oakt vn raspad.
Za vode kod kojih je TOC iznad 10 mg/L treba uvažiti doprinos huminskih i
fulvinskih materija kod određivanja ravnoteže katjona i anjona jer ove materije
svojim prisustvom utiču na jonski bilans vode.
Organka hidrogeohemija većinom se bavi organskim zagađivačima (koji su rezultat
antropogene aktivnosti) i potrebno je dobro poznavanje organske hemije, strukture
molekula i putevi kojima zagađivači dospevaju u podzemne vode.

6
 10/25/2013

Korisni izotopi Rastvoreni gasovi

Za hidrogeološke studije veoma korisne informacije dobijaju se
analizom prirodnih izotopa.
Primenom znanja o poluvremenu raspada 14C izotopa moguće je proceniti Merenje gasova u podzemnim vodama primenjuje se
koliko vekova je prošlo od kad je određena podzemna voda stigla do samo u specijalnim slučajevima.
površine Zemlje!
Kad se istraživanja i analiza gasova obavlja analiziraju se:
Pored toga izučavanjem izotopa tricijuma (3H) koji se oslobađa pri • Rastvoreni kiseonik –merenje ukazuje na količinu kiseonika koju
eksploziji atomske bombe uočeno je da su velike količine vode u treba upumpati u površinsku vodu radi održanja života
akviferima dospele inflitracijom kišne vode. S obzirom da je vreme akvatičnih organizama i za održavanje protoka u sušnoj sezoni
poluraspada relativno kratko (oko 12,3 godine), tricijum se može uzeti • Prirodni gas koji pravi mehuriće na izdani podzemne vode
kao pogodan trejser za podzemne vode. Trejseri su supstance koje služe (potrebno je detektovati prirodu gasa, može biti CO2 ili CH4
(eksplozivan i rizičan)
za p
praćenje
j tokova i p
puteva vode.
• Procena sadržaja lako ispraljivih organskih jedinjenja u
podzemnoj vodi usled zagađenja organskim zagađivačima
Studije koje se bave stabilnim izotopima ukazuju na pravilnosti u • Oslobađanje H2 iz anoksičnih, podzemnih voda
kretanju vode i na prirodu geohemijskih procesa. Analizom stabilnih • Oslobađanje plemenitih gasova, što je rizično za zdravlje
izotopa 18O i 2H prisutnih u vodi može se utvrditi (prema sadržaju stanovništva.
navedenih izotopa) starost vode. Teški molekuli ostaju zarobljeni duže,
lakši molekuli isparavaju i tako se može proceniti koje su u vodi stare, a
koje nove komponente.

II DEO Grafičko prikazivenje kvaliteta

Prikaz i klasifikacija kvaliteta podzemne vode podzemne vode –pita-grafik
Za g
grafički p
prikaz kvaliteta podzemne
p Na slici je prikazan grafik
vode koncentracije svih jedinjenja treba (klasičan “Pita-grafik”)
tako da su katjoni
prikazati u meq/L. Nekoliko tehnika na prikazani u okviru jednog
polukruga, a anjoni u

osnovu kojih se grafički može prikazati okviru drugog polukruga.

Kako je suma jednih i
drugih jednaka, i
kvalitet p
podzemne vode zahtevajuj polukrugovi su jednaki
(ako je analiza katjona i
pretvaranje meq/L u procentualne anjona tačno urađena).

vrednosti.

7
 10/25/2013

Grafičko prikazivanje kvaliteta Grafičko prikazivenje kvaliteta

podzemne vode-trakasti grafik
Na slici je prikazan
“trakasti”grafik tako da su
anjoni i katjoni prikazani u dve
kolone (u meq/L) i u procentima.
podzemne vode-Stifov dijagram
Stifov dijagram predstavlja još jedan način za grafičko prikazivanje hemijskih
analiza vode. Stifov dijgram ima poligonalni oblik, predstavlja se pomoću četiri
paralelne horizontalne ose,
ose koje se prostiru oko vertikalne ose (nulte ose)
ose).
Katjoni se prikazuju sa leve strane nulte ose, po jedan na svakoj horizontalnoj
osi, a anjoni se prikazuju na desnoj strani. Stifov dijagram (ili Stifov obrazac)
koristan je za brzu vizuelnu komparaciju između vode iz različitih izvora.
Stifov dijagrami koristiti se ili za određivanje protoka i puta kojim se voda
kreće, uz kontrolu jonskog sastava vode ili za praćenje promena u kvalitetu vode
(sa vremenom i prostorom), ako je put podzemne vode poznat.

Na slici jje p
prikazan jedan
j tipičan
p Stifov
f dijagram.
j g
Tačke sa preračunatim koncentracijama katjona i
anjona povezuju se kako bi se dobila određena
geometrijska figura. Kod poređenja Stifovih
dijagrama potrebno je i važno dijagram prikazati
uvek na isti način. Iste jonske vrste prikazuju se
istim redosledom, na isti način (iste jedinice za
izražavanje koncentracije).

STIFOV DIJAGRAM Stifov dijagram-primeri

•Prikazuje koncentracione dijagrame za pojedinačne uzorke
•Prema obliku dijagrama uzorci vode mogu se porediti •Na, K and Cl retko
iskaču u horizontalnoj
ravni izvan vertikalne
ose, pa nemaju veliki
značaj
č za uzorkek voded
koji su prikazani
•Ca i Mg su
najznačajniji joni
•Ako uzorci imaju “dugi
rep” na sulfatnoj osi,
onda je to dominantni
jon za ove uzorke vode

8

Grafičko prikazivenje kvaliteta
podzemne vode-Stifov dijagram
Piperov dijagram i smeštaj tačaka koje prikazuju
procentualni udeo anjona i katjona i njihov položaj u
rombu
10/25/2013
Dijagrami za klasifikaciju
podzemne vode-Piperov dijagram
U hidrogeologiji se za prikazivanje sastava vode najviše
koristi Piperov trojni dijagram
• U levi trougao nanose se procentualni udeli ekvivalenata
najvažnijih katjona (Ca2+, Mg2+ i Na+ + K+),
• u desni trougao nanose se procentualni udeli ekvivalenata
najvažnijih anjona (Cl-, SO42-i HCO3- + CO32-).
• Između dva trougla smešten je romb, na čijim su suprotnim
stranicama nanesene sume procentualnih udela
ekvivalenata grupe katjona i anjona.
• Sastav nekog uzorka vode određuju dve tačke.
Jedna u trouglu katjona i druga u trouglu anjona.
anjona
• Presek dva pravca u rombu označava ukupan sastav vode.
Dijagrami za klasifikaciju podzemne vode-Piperov dijagram
9
 10/25/2013

Dijagrami za klasifikaciju podzemne vode-Piperov dijagram Dijagrami za klasifikaciju

podzemne vode-Piperov dijagram

Dijagrami za klasifikaciju podzemne vode-Piperov dijagram Katjoni

Anjoni

10
 10/25/2013

Ekvivalentna

Projektovan
Koncentracija Molska Koncentracija %
Jon Valenca koncentracija
(mg/L) masa (mmol/L) (meq/L)
(meq/L)
Ca2+ 78,8 +2 40,08 1,97 3,93 57,1

dijamant od Mg2+
Na+
26,2
17,4
+2
+1
24,31
22,99
1,08
0,756
2,15
0,756
31,2
11,0

preračunatih
K+ 1,93 +1 39,10 0,05 0,05 0,73
Σ+ 6,886 100
HCO3- 347,5 -1 61,02 5,69 5,69 89,47
vrednosti SO42- 32,2
Cl- -
-2
-1
96,06
35,45
0,335
-
0,67
-
10,53
-
Σ- 6 360
6,360 100

5-karbonatna tvrdoca
>50 % (zemnoalkalni
metali i slabe kiseline
dominiraju)-tipično za
plitke, sveže podzemne
vode

Hidrohemijske facete
(zone u sistemu podzemnih voda koje
karakteriše određena koncentracija katjona i anjona)

Dominantne hidrohemijske Prisustvo faceta u realnim podzemnim

Broj polja
facete akviferima
Plitke, sveže podzemne vode u obnovljivim zonama kod velikog
1 Ca-HCO3 broja akvifera.

Mg-HCO3
Prodor morske vode u plitku izdan sa slobodnom površinom.
2
Plitke, sveže podzemne vode u akviferima od dolomita.
Mg-Ca-HCO3
Plitki delovim izdani pod pritiskom; voda pod uticajem jonske
3 Na-HCO3 izmene.
Akviferi kod kojih je prisutan gips i podzemna voda koja je
4 Ca-SO4 izložena oksidaciji
j ppirita i drugih
g sulfidnih ruda.

5 Neodređene facete Mešanje dve ili više facete.

6 Na-SO4 Retko se javlja; stare podzemne vode bogate natrijumom.

7 Ca-Cl Prodor morske vode u plitki akvifer sa svežom vodom.

Mešanje sveže i morske vode; moguć uticaj reversne jonske

8 Mg-(Na)-(Ca)-Cl izmene.
Uticaj morske vode, podzemne slane vode ili rastvarnje halita
9 Na-Cl (NaCl).

11
 10/25/2013

Evolucija kvaliteta podzemne vode

• Od kišne vode do podzemne vode

• Interakcija stene i vode u zasićenim
ć
zonama
• Mešanje slatke i slane podzemne vode
• Maseni bilansi u toku podzemne vode

12