PROJEKTOVANJE I

IZGRADNJA OBJEKATA
HIDROTEHNIČKE
INFRASTRUKTURE

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA OBJEKATA

HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA
VODOVOD
KANALIZACIJA
TOPLOVOD - PAROVOD
ELEKTROENERGIJA
GASOVOD
TELEKOMUNIKACIJE (TELEFON, OPT. KABLOVI, I DR.)
NAFTOVOD
KANALSKA MREŽA (drenažna ili irigaciona)
ODBRAMBENI NASIPI, KANALI
2
 UVOD

Infrastruktura (nem. Infrastuktur, v. infra-struktura)

1. temelj, osnova, podloga

2. skup uredjaja i objekata neophodnih za
funkcionisanje države i njene privrede (saobraćajna
mreža, vodovod, elektrodistribucija i sl.)

Ivan Klajn i Milan Šipka, Veliki rečnik stranih reči, Prometej,

Novi Sad, 2007.

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA
VODOVOD
KANALIZACIJA
TOPLOVOD - PAROVOD
ELEKTROENERGIJA
GASOVOD
TELEFON
KABLOVSKA TV
NAFTOVOD
KANALSKA MREŽA (za plovidbu, drenažna, irigaciona)
ODBRAMBENI NASIPI
4
 POLOŽAJ PODZEMNE
INFRASTRUKTURE U
POPREČNOM PRESEKU ULICE

Opšti sistem - saobraćajna ulica 6

 Opšti sistem - stambena ulica 7

Separacioni sistem – saobraćajna ulica 8

 Separacioni sistem – stambena ulica 9

HIDROTEHNČIKA
INFRASTRUKTURA
• Vodovod
– Izvorišta sa vodozahvatnim objektima
– Postrojenja za pripremu vode za piće (PPV)
– Dovodni cevovodi i crpne stanice
– Rezervoari
– Distributivana mreža
• Kanalizacija
– Knalizaciona mreža (kolektori)
– Objekti u kanalizaciji (prelivi, kaskade, crpne stanice, itd.)
– Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
• Objekti odbrane od poplava
– Obalutvrde i nasipi
– Kanali i drenažni sistemi
• Ostali hidrotehnički infrastrukturni sistemi 10
VODNA DELATNOST jeste delatnost od opšteg interesa, i obuhvata :

1) UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITU OD ŠTETNOG DEJSTVA VODA

- regulacija reka
- plovidba
- odbrana od poplava
- kanalisanje kišnih voda i drenažni sistemi

2) UREĐENJE I KORIŠĆENJE VODA

- Uređenje voda je skup mera i radova na očuvanju i regulisanju vodenih
količina
- snabdevanje vodom stanovništva
- snabdevanje vodom industrije
- navodnjavanje
- korišćenje vodnih snaga

3) ZAŠTITU VODA OD ZAGAĐIVANJA

- kanalisanje upotrebljenih voda iz naselja
- prečišćavanje otpadnih voda iz naselja
- prečišćavanje otpadnih voda iz industrije

11

12
 HIDROTEHNČIKA
INFRASTRUKTURA
ZADACI:
– Zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba
– Zaštita zdravlja stanovništva
– Ostvarivanje potrebnog nivoa standarda života
– Stvaranje preduslova za privredni i društveni razvoj
– Zaštita od štetnog dejstva voda
– Zaštita životne sredine

Eksploatacija hidrotehničke infrastruktura pripada

najčešće komunalnim delatnostima ili nekoj drugoj
delatnosti od opšteg interesa 13

HIDROTEHNČIKA
INFRASTRUKTURA
• KO FINANSIRA IZGRADNJU?
– Društvo (republika, lokalna samouprava, nadležno javno preduzeće)
• KO UPRAVLJA INFRASTRUKTUROM?
– Preduzeće osnovano za poslove upravljanja infrastrukturom (npr.
JKP Vodovod, JP Vodoprivredno preduzeće, i dr.)
• KO SU KORISNICI USLUGA KOJE PRUŽA
HIDROTEHNIČKA INFRASTRUKTURA?
– Svi: stanovništvo, ustanove, industrija, itd.
• KO SNOSI GODIŠNJE TROŠKOVE INFRASTRUKTURE?
– Korisnici preko plaćanja usluge vodosnabdevanja, kanalisanja,
odbrane od popllava, idr. (ekonomska cena usluge)
– Delimično koricnici a delimično Država/Lokalna samouprava
(subvencije, namenska izdvanjanja, idr.)
14
 Kapacitet hidrotehničke
infrastrukture
Kapacitet / Ako je moguće i tehnički
potrebe
Kapacitet ifrastruktue
opravdano, hidrotehničku
infrastrukturu treba izvoditi fazno,
m u skladu sa rastorm potreba. –
odo
r eb e
za
v
OVO JE MOGUĆE KOD
Po t SEKTORA KORIŠĆENJA VODA
i ZAŠTITE VODA OD
ZAGAĐENJA (vodosnabdevanje,
navodnjavanje, hidroenergetika)

Kod sektora ZAŠTITE OD VODA

t1 t2 Vreme (kanalisanje kišnih voda,
odvodnjavanje, odbrana od
poplava) teži se odgovarajućem
stepenu zaštitite (tzv. odbrane od
voda zadate verovatnoće pojave).
15

Od ideje do realizacije

Informacija o lokaciji,
Prethodni radovi,
analize

Uslovi, misljenja
i lok. dozvola

GRADJEVINSKA
DOZVOLA

16
 PPROJEKTOVANJE I IZGRADNJA
OBJEKATA HIDROTEHNIČKE
INFRASTRUKTURE

REGULATIVA

Medjunarodni nivo:
- Regulativa Evropske Unije
- Međunarodne konvencije
- Međudržavni sporazumi

Nacionalni nivo:
- Pravna regulativa (Zakoni i podzakonska akta)
- Planska dokumenta 17

REGULATIVA

Medjunarodni nivo
• - Regulativa Evropske Unije
• - Međunarodne konvencije
• - Međudržavni sporazumi

18
 Osnovne vrste dokumenata EU

• Uredba (Regulation) je obavezujući dokument i direktno

primenljiv u svim zemljama članicama. Ona je iznad
nacionalnih zakonodavstava u slučaju neusaglašenosti.
• Direktiva - Uputstvo (Directive) je obavezujući dokument
po svrsi koji treba postići, ali je način sprovođenja
prepušten državama članicama.
• Odluka (Decission) je obavezujuća za onoga na koga se
odnosi. To može biti zemlja članica, organizacija ili
pojedinac.
• Preporuka (Recomendation) nije obavezujući dokument,
ali izražava određeni stav po nekom pitanju.
19

Istorijat direktiva EU

• Prva faza – direktive vezane za kvalitet vode za piće

(1975, 1980), regulisanje ispuštanja otpadnih materija
(1976) sa poddirektivama (1982-1990) i zaštiti
podzemnih voda (1980)
• Druga faza – direktiva o prečišćavanju urbanih otpadnih
voda (1991), direktiva o nitratima (1991) i IPPC direktiva
(1996)
• Treća faza – započela oko 1995 a kulminirala Direktiva
o vodama (2000)
• Četvrta faza – u toku
20
 Okvirna direktiva o vodama EU
(2000/60/EC)
Svrha Direktive je da uspostavi okvir za zaštitu kopnenih,
površinskih voda, mešovitih voda, priobalnih morskih voda i
podzemnih voda, čime se:
• sprečava dalje pogoršanje i zaštićuje i poboljšava status
akvatičkih ekosistema i suvozemnih i ekosistema vlažnih staništa
koji su, s obzirom na njihove potrebe za vodom, direktno zavisni od
akvatičnih sistema;
• promoviše održivo korišćenje vode zasnovano na dugoročnoj
zaštiti raspoloživih vodnih resursa;
• teži ka poboljšanoj zaštiti i unapređenju akvatične sredine,
između ostalog, kroz specifične mere za progresivno umenjenje
ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili
postepeno fazno ukidanje ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih
hazardnih supstanci;
• osigurava progresivno smanjenje zagađenja podzemne vode i
sprečava njihovo dalje zagađivanje, i;
• doprinosi ublažavanju efekata poplava i suša 21

Svrha Okvirne direktive o vodama EU

i time doprinosi:
• obezbeđenju dovoljne količine površinske i podzemne vode
dobrog kvaliteta za potrebe održivog, uravnoteženog i
pravičnog korišćenja vode
• značajnom smanjenju zagađivanja podzemnih voda,
• zaštiti kopnenih i morskih voda,
• postizanju ciljeva relevantnih međunarodnih sporazuma,
uključujući one sporazume kojima je cilj da spreče i eliminišu
zagađenja morske životne sredine akcijom Evropske unije na
ukidanju ili postepenom ukidanju ispuštanja, emisija i gubitaka
prioritetnih hazardnih supstanci prema članu 16(3), sa
krajnjim ciljom postizanja u morskoj sredini koncentracija
supstanci koje su približne vrednostima koje se prirodno
javljaju, a bliske su nuli za sintetičke supstance proizvedene
22
od strane čoveka.
 Ostale direktive vezane za vodu

• Direktive o vodama namenjene korišćenju

voda
• Direktive o zaštiti voda
• Ostale direktive na koje se poziva Okvirna
direktiva o vodama
Postoje i tzv. “kćerke direktive”:
• Direktiva o podzemnim vodama
• Direktiva o prioritetnim supstancama
• Direktiva o poplavama
23

Koncept Okvirne direktive o

vodama

Mere
Okvirne direktive o vodama

Koordinacija svih mera ostalih direktiva

vode za gradske nitrati IPPC & hemikalije deponije

pića otpadne ostala
vode industrija pesticidi otpad
vode za
kupanje biocidi

Zaštita od
poplava 24
 Osnovne postavke
ƒ Sliv kao osnovna jedinica upravljanja
ƒ Postizanje dobrog statusa voda
ƒ Kombinovan pristup zaštiti voda
ƒ Principi “zagađivač plaća” i “korisnik plaća”
ƒ Uključenje javnosti

Plan upravljanja rečnim slivom i

program mera

25

Slivovi

26
 Primena direktiva

• Harmonizacija nacionalnih zakonodavstava

sa direktivama vezanim za vode je veoma
složen i dugotrajan proces
• Potrebno je harmonizovati veliki broj zakona
koji su u nadležnosti brojnih ministarstava i
doneti nove zakone
• Finansijske implikacije uvođenja direktiva je
su izuzetno velike.

27

EU regulativa - Budući pravci

• Analiza i ocena Planova upravljanja rečnim
slivovima (donetih prema WFD);
• Revizija aktivnosti EU u vezi nedostatka
vode i suša;
• Procena uticaja osetljivosti vodnih resursa
na klimatske promene i druge antropogene
pritiske;
• Ocena celokupne EU regulative u cilju
boljeg regulisanja oblasti
28
 MEĐUNARODNE KONVENCIJE IZ
OBLASTI VODPRIVREDE
Postoji veliki broj međunarodnih sporazuma i konvencija
koje na neposredan ili posredan način se odnose na
vodoprivredu. Najznačajnije su:
• Konvencija o režimu plovidbe Dunavom (1948);
• Sporazum o zaštiti voda reke Tise i njenih pritoka od
zagađivanja (1986);
• Konvencija o zaštiti Crnog mora od zagađivanja (1992);
• Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju
reke Dunav (1994);
• Okvirna konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata
(2003)
• Okvirni sporazum za sliv reke Save (2002)
29

29. juna 1994. godine potpisana je u Sofiji

od strane 11 podunavskih zemalja

Konvencija o saradnji na zaštiti i

održivom korišćenju reke Dunav
(The Convention on Co-operation for the Protection and
Sustainable Use of the River Danube - Danube River
Protection Convention)

30
 31

Institucionalna struktura Konvencije

• Stalni sekretarijat Konvencije sa Konferencijom zemalja
ugovornica kao najvišim organom – obezbeđenje
ukupne programske politike za sve aktivnosti u okviru
Konvencije i razmatranje rezultata realizacije tako
formulisanih ciljeva
• Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav - ICPDR
sa mandatom da donosi odluke, obezbeđuje primenu
Konvencije i Strateškog akcionog programa, organizuje i
koordinira sprovođenje aktivnosti vezanih za primenu
Okvirne direktive o vodama Evropske unije

www.icpdr.org 32
 Osnovni cilj Konvencije
• Obezbeđivanje održivog i pravičnog
upravljanja vodnim resursima uključujući
mere za održavanje (konzervaciju)
ekosistema, poboljšanje i racionalnu
upotrebu površinskih i podzemnih voda u
celom slivu

33

Savezna Republika Jugoslavija je 30.

januara 2003. godine ratifikovala
Konvenciju o saradnji na zaštiti i
održivom korišćenju reke Dunav
i donela ukaz o proglašenju
Zakona o ratifikaciji Konvencije o
saradnji na saradnji na zaštiti i održivom
korišćenju reke Dunav

34
Plan upravljanja slivom Dunava (2009)
Danube River Basin Management Plan

35

36
Više informacija na: www.icpdr.org
 REGULATIVA

Nacionalni nivo:
• Pravna regulativa (Zakoni i podzakonska
akta)
• Planska dokumenta

37

DOMAĆA ZAKONSKA REGULATIVA

- Zakon o planiranju i zgradnji objekata (Sl.glasnik RS br.

72/09 i 81/09, 132/14, 145/14), sa pripadajućim
podzakonskim aktima

- Zakon o vodama (Sl.glasnik RS br. 30/2010) i podzakonska

akta iz oblasti vodoprivrede i hidrotehnike

- Regulativa iz oblasti zaštite životne sredine (Zakon o zaštiti

životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu
sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu
sredinu)

Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 2012)

38
 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI
(Sl.glasnik RS“ br. 72/09 i 81/09, 132/14, 145/14)

Ovim Zakonom uređuje se:

• uslovi i način uređenja prostora,

• uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta
• izgradnja objekata;
• vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i
inspekcijski nadzor;
• druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje
i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju:

- objekata koji se u smatraju vojnim objektima,
- rudarskih objekata, postojenja i uređaja.
39

Izbor strategije ugovaranja

Ugovor(i) o projektovanju Ugovor(i) o projektovanju
IZRADA i izgradnji
Ugovor(i) o istražnim radovima
TEHNIČKE
TOKUMENTACIJE
Ugovor o tehničkoj kontroli  Ugovor o tehničkoj kontroli 

Ugovor o nadzoru Ugovor o nadzoru

Ugovor(i) o izgradnji

IZVOĐENJE
RADOVA
Ugovor o tehničkom pregledu Ugovor o tehničkom pregledu

RAD I
ODRŽAVANJE
OBJEKTA
 GNP Planska 
(PSO +) Generalni projekat dokumentacija

Stručna kontrola 
(revizija) PSO + GNP
IDR
Idejno rešenje
Lokacijski uslovi

Elaborati  IDP
i studije (SO +) Idejni projekat
IZRADA 
Stručna kontrola 
(revizija) SO + IDP
TEHNIČKE 
DOKUMENTACIJE
PGD
Elaborati  Projekat za 
i studije građevinsku dozvolu
Izvod
iz PGD Građevinska
dozvola
Tehnička 
Kontrola PGD
IZVOĐENJE 
PZI
Projekat za Izvođenje 
RADOVA
(može po delovima)

Planiranje

Vodoprivreda: STRATEGIJA RAZVOJA VODOPRIVREDE

PLANOVI UPRAVLJANJA SLIVOVIMA

Prostorno planiranje: PROSTORNI PLAN R. SRBIJE

PROSTORNI PLAN OPŠTINE/GRADA
PROSTORNI PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE

Urbanistička planska dokumenta

Studije i Generalni projekti hidrotehničke infrastrukture treba da

obezbede osnovne zahteve u pogledu rezervacije prostora,
definisanje koridora i druge zahteve koje hidrotenička infrastruktura
postavlja pred korišćenje i uređenje prostora
 Izrada Tehničke Dokumentacije
Određivanje ciljeva projekta

Određivanje budžeta Projekta i generalne dinamike realizacije

(uključiti oroškove izrade tehničke dokumentacije, istražnih radova)

Strategija ugovarnja: Broj ugovora, tipovi ugovora, dinamika, međusobna

povezanost

Odluka prvenstveno zavisi od raspoloživih sredstava, imovinsko-pravnog

statusa, postojećeg nivoa planske i tehničke dokumentacije

Projektni zadatak (PZ): potrebno je voditi raćuna o:

• Granicam projekta,
• Granicma odgovornosti,
• Vremenskom periodu realizacije,
• Preciznom definisanju obima posla, ...

Za kompleksne poslove trebalo bi angažovati eksterne stručnjake /

projektantske firme za pripremu PZ i praćenje realizacije

GNP Planska 
(PSO +) Generalni projekat dokumentacija

Stručna kontrola 
(revizija) PSO + GNP
IDR
Idejno rešenje
Lokacijski uslovi

IDP
Elaborati 
(SO +) Idejni projekat
NADALJE NIJE
i studije
IZRADA  MOGUĆE
MENJATI
Stručna kontrola 
(revizija) SO + IDP
TEHNIČKE  BITNE ODLIKE
DOKUMENTACIJE OBJEKTA
PGD (kapacitet,
Elaborati  Projekat za  trasu, gabarite,
i studije građevinsku dozvolu
Izvod  položaj
iz PGD Građevinska
objekta)
dozvola
Tehnička 
Kontrola PGD
IZVOĐENJE 
PZI
Projekat za Izvođenje 
RADOVA
(može po delovima)
 Tehničko Rešenje

TEHNIČKO REŠENJE se defniše i razrađuje Tehničkom dokumentacijim.

Međutim, osnovne karakteristike tehničkog rešenja moraju biti određene

vrlo ranu u toku procesa izrade tehničke dokumentaije (na kraju IDR)

Kod složenijih uređaja (PPV, PPOV, kompleske crpne stanice i sl.) postavlja
se pitanje kada i kako definisati optimalno rešenje?

Kriterijumi: - minimizaicja investicija

- minimizaicja godišnjih troškova
- minimizacija vremena potrenmog za izgradnju

Kriterijume treba da defniše Investitor, u skladu sa potrebama.

Analize treba sprovesti pre dobijanja Lokacijkih uslova: u Idejnom

rešenju, Generalnom projektu ili posebnoj Studiji.

GRAĐENJE

46
 IZRADA TEHNIČKE 
GRAĐEVINSKA DOZVOLA
DOKUMENTACIJE

PZI
Projekat za Izvođenje 
(može po delovima)

Izbor  Izbor  Izbor 

projektantskog nadzora stručnog nadzora izvođača radova PRIJAVA RADOVA

PROJEKTANTSKI  STRUČNI  IZVOĐENJE 

IZVOĐENJE 
NADZOR NADZOR RADOVA RADOVA
SAGLASNOSTI
PIO TEHNIČKI PREGLED
Projekat izvedenog UPOTREBNA DOZVOLA
objekta (+ Probni rad, po potrebi)

RAD I 
ODRŽAVANJE          
OBJKETA

Investitor
Imenovanje nadzora ili
Ugovor o gradjenju Ugovor o pružanju usluga
stručnog nadzora

Izvodjač radova Stručni nadzor

Podizvodjači za Nalogodavne veze

pojedine vrste radova Ugovorne veze

Najčešća shema ugovaranja izvođenja radova,

u praksi se koriste i drugi načini
48
BITNI PRAVILNICI DONETI 2015 NA OSNOVU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGR.
• Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema
klasi i nameni objekata
• Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure
• Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga
komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i
minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata
• Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke
dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu,
projektanta, izvođača radova i odgovornog planera
• Pravilnik o klasifikaciji objekata
• Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju
• Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava
nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama
• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige
• Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table
• Pravilnik o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta
• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora
• Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i izgradnji
• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja i održavanja Centralnog registra planskih dokumenata, informacionog
sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i digitalnom formatu dostavljanja planskih
dokumenata
• Pravilnik o sadržini, načinu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata
49
• Pravilnik o načinu i postupku za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog konkursa

ZAKON O VODAMA
(Sl.glasnik RS“ br. 30/2010)

Ovim zakonom uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje

vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način
finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona,
kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.
Zakon se odnosi:
• na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije,
uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se
mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.
• na vodotoke koji čine ili presecaju državnu granicu Republike Srbije, kao i
njima pripadajuće podzemne vode, ako posebnim zakonom nije drukčije
propisano.
• na eksploataciju rečnih nanosa koji ne sadrže primese drugih korisnih 50
mineralnih sirovina
 VODNO DOBRO
Vodno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljište. Vode su dobro od
opšteg interesa i u državnoj su svojini. Vode i vodno zemljište u javnoj svojini su javno
vodno dobro. Javno vodno dobro je neotuđivo.

Podela voda
Površinske vode na teritoriji Republike Srbije, prema značaju koji imaju za
upravljanje vodama, dele se na vode I ili II reda na osnovu utvrđenih kriterijuma.

Vodna tela
Radi očuvanja ili dostizanja dobrog ekološkog, hemijskog i kvantitativnog
statusa voda ili njihovog dobrog ekološkog potencijala, utvrđuju se vodna tela
površinskih voda (uklj. veštačka i značajno izmenjena vodna tela) i vodna tela
podzemnih voda.
Vodna tela površinskih voda razvrstavaju se u tipove.

Vodno zemljište
Vodno zemljište jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega
se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na
akvatični i priobalni ekosistem.

Priobalno zemljište
Priobalno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste pojas zemljišta uz korito za veliku
51
vodu vodotoka i korito za veliku vodu.

“Dobar status” vodnog tela

• WFD EU definiše ekološki status površinskih voda
baziran na biološkim elementima kvaliteta.
• Prateći elementi su fizičko-hemijski i hidro-
morfološki parametri
• Konačan status je određen najgorim od tri grupe
elemenata
• Dobar ekološki status vodnih tela definiše se u
odnosu na neporemećene (referentne uslove)
• Cilj da se sačuva i/ili dostigne visok ili dobar
status.
52
 Identifikacija vodnih tela

Definicija (Član 2 ODV):

Vodno telo površinske vode je poseban i značajan element

površinske vode kao što je jezero, akumulacija, potok, reka ili
kanal, deo potoka, reke ili kanala, mešovita voda ili pojas
priobalne morske vode.

Vodna tela su osnovne jedinice za koje se definišu ciljevi ODV – operativne

jedinice za upravljanje

Status kvaliteta – za svako vodno telo

Uspešnost upravljanja vodama – ocenjuje se na nivou vodnog tela

53

Identifikacija vodnih tela

1. Podela na KATEGORIJE
površinskih voda (jezera, reke itd.)
OSNOVNA
PODELA

2. Podela na TIPOVE površinskih

vodotoka
PODEŠAVANJE

3. Podela prema prirodnim fizičkim

karakteristikama
DETALJNA
PODELA

Podela prema STATUSU, pritiscima i

uticajima

Nije značajno Značajno izmenjeno 54

izmenjeno vodno telo vodno telo
 Identifikacija vodnih tela

¾Pravila:

Vodno telo ne sme da obuhvati različite kategorije površinskih voda.

ВТ 2

ВТ 1
ВТ 3

¾ Vodno telo ne sme biti sastavljeno od elemenata površinske vode koji se međusobno
ne dotiču.

VT11 ВТVT1
1
ВТ ВТ 2
ВТ3
55

Идентификација водних тела

¾Правила (наставак):
Не сме доћи до преклапања водних тела

ВТ 1
ВТ 2

¾ Водно тело мора да припада једном типу.

Тип 1 Тип 2
VT1
VT1

ВТ1 56
 Identifikacija vodnih tela

Primeri:
Tipovi i vodna tela na Resavi
CS

CS_P2_V3_CAR
_

CS_P2_V2_CAR
HM RE
W S_
# B 1, CS_P2_V1_SIL
Svilajnac

CS_
R ES_
2 CS
_R
E S_ CS
_R
# 3 ES
Manastir
_5
S_4
CS_RE
Manasija
ES_6
Bagrdan
#
CS_R

57

Preliminarna identifikacija značajno izmenjenih i

veštačkih vodnih tela

Definicije (Član 2 ODV):

¾"Značajno izmenjeno vodno telo" je vodno telo površinske

vode koje je, kao rezultat fizičkih izmena usled ljudske aktivnosti,
bitno izmenjeno po svojim karakteristikama i razvrstano od
strane države članice saglasno odredbama Aneksa II.
¾"Veštačko vodno telo" je vodno telo površinske vode
stvoreno ljudskom aktivnošću.

Značajno izmenjeno vodno telo: ZIVT 58

Veštačko vodno telo: VVT
 Preliminarna identifikacija ZIVT i VVT

Član 2 ODV:

¾ Na VT postoje hidromorfološke promene i voda se koristi u

određene svrhe (plovidba, vodosnabdevanje, proizvodnja
energije, navodnjavanje, odvodnjavanje, rekreacija, regulacija
vodotoka, zaštita od poplava)
¾ VT ne može da postigne dobar ekološki status što je
osnovni cilj ODV
¾ Može se identifikovati kao ZIVT ili VVT
¾ U tom slučaju cilj nije dostizanje dobrog ekološkog statusa već
dobrog ekološkog potencijala
59

2562
2562

813
94

872
872
±
2563

2563

Povšinske vode
870

697
118

697
10
118
605 116 116

605 606 602

701 605 605

605 146
706 625
615 144
149
164 126 97
702 617 634 623 77
613 165 132 87
707 632 143
88 73
2519 660 641 160
121
650 133
719 652 643 157 91
662 175
658 651 141 13
720 648 26 23
177 20
2011 188 12
383 384 198 32
721 2015 390 31
379
414 185 199 212

RAZGRANIČENJE SLIVOVA
1528
415 257 203 217 30
30
413 204 219
727
421 205 30
1507 45
391 222
225 43

> 100 km2

729 400
700 399
228 432 1089 49
264
397 408 262

1096
737 267 230 425
739 238 443 55
410
442 62
758 757 273
269 275 460
237 234 491496 479
745 459
478 463
747 283 2196 445
730 286 455
280 507 450 461
2188 480 2122
2149
755 0 504 2300
258 545
732 356 509
499 2309
541 546
1162
261 521 2327 547 471
531
529 525
528

553
860
572

562 861
422

DUNAV, DUNAV SAVA, BOSUT V. MORAVA, KUBRSNICA .NISAVA IBAR, RASKA

državna granica
DUNAV, MLAVA DRINA V. MORAVA, LUGOMIR NISAVA, GABERSKA IBAR, STUDENICA
jezera i akumulacije
DUNAV, PEK DRINA, LESNICA V. MORAVA, LEPENICA NISAVA, JERMA V. TIMOK 531 Id sliva
DUNAV, PORECKA DRINA, JADAR V. MORAVA, JASENICA NISAVA, TEMSKA CRNI TIMOK
DUNAV, NERA LIM V. MORAVA, JEZAVA ZAPADNA MORAVA BELI TIMOK
TISA, TISA LIM, UVAC V. MORAVA, RESAVA Z. MORAVA, MORAVICA SVRLJISKI TIMOK
TISA, BEGEJ LIM, VAPA JUZNA MORAVA Z. MORAVA, GRUŽA TRGOVISKI TIMOK
TISA, ZLATICA KOLUBARA J. MORAVA, MORAVICA SOKOBANJSKA Z. MORAVA, RASI NA
DTD, BRZAVA, MORAVICA
DTD, TAMIS
KOLUBARA, LJIG
KOLUBARA, PEŠTAN
J. MORAVA, PUSTA REKA
J. MORAVA, TOPLICA
Z. MORAVA, SKRAPEZ
Z. MORAVA, CEMERNICA
60
DTD, KARAS KOLUBARA, TAMNAVA J. MORAVA, VETERNICA Z. MORAVA, VELIKI RZAV
DTD, PLAZOVIC KOLUBARA, TURIJA J. MORAVA, JABLANICA Z. MORAVA, DJETINJA
SAVA V. MORAVA J. MORAVA, VLASINA IBAR
 Podzemne vode

61

VODNI OBJEKTI
Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa
uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za
obavljanje vodne delatnosti.
Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička
lica izgradila za svoje potrebe. Prema nameni vodni objekti se dele na vodne objekte za:
uređenje vodotoka; zaštitu od poplava, erozije i bujica; zaštitu od štetnog
dejstva unutrašnjih voda - odvodnjavanje; korišćenje voda; sakupljanje,
odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda; monitoring voda.

UPRAVLJANJE VODNIM OBJEKTIMA

Javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na
određenoj teritoriji upravlja:
•vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama I reda i
vodnim objektima za odvodnjavanje.
•branama sa akumulacijama, prevodnicama na kanalima i sistemima za
navodnjavanje, osim objekata koja su pravna lica izgradila za svoje potrebe.
Vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda,
objektima za zaštitu od erozije i bujica, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne
62
samouprave na čijoj se teritoriji objekat nalazi.
 INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODAMA

Integralno upravljanje vodama čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i

unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog
kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva
voda.
Upravljanje vodama je u nadležnosti Republike Srbije.

Upravljanje vodama zasniva se na sledećim načelima:

1) načelu održivog razvoja
2) načelu celovitosti;
3) načelu jedinstva vodnog sistema;
4) načelu obezbeđivanja zaštite od štetnog dejstva voda
5) načelu „korisnik plaća”
6) načelu „zagađivač plaća”
7) načelu učešća javnosti
8) načelu uvažavanja najboljih dostupnih tehnika

Vodna područja
Vodna područja na teritoriji Republike Srbije su:
1) vodno područje Sava; 2) vodno područje Beograd; 3) vodno područje Morava;
4) vodno područje Donji Dunav; 5) vodno područje Srem; 6) vodno područje Bačka i
Banat; 7)vodno područje Kosovo i Metohija. 63

SLIVOVI POVRŠINSKIH
VODA U R. SRBIJI

Vodna područja samo

delimično prate granice
slivova

64
PLANSKA DOKUMENTA ZA UPRAVLJANJE VODAMA

VRSTE

Planska dokumenta za upravljanje vodama su:

1.Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;
2.Plan upravljanja vodama;
3.Godišnji program upravljanja vodama;
4.Planovi kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda: plan upravljanja
rizicima od poplava, plan zaštite voda od zagađivanja i program monitoringa.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije je planski dokument

kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama. Strategiju donosi Vlada, na
predlog Ministarstva, za period od najmanje deset godina

Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se, u skladu sa Strategijom, za

sliv reke Dunav, kao i za vodna područja. Plan upravljanja vodama priprema:
1) za vodna područja 1), 3), 4) i 7) JVP „Srbijavode”;
2) za vodna područja 5) i 6) JVP „Vode Vojvodine”;
3) za vodno područje 2) JVP „Beogradvode”.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za
vodna područja 1), 3) i 4) ovog zakona. 65

VODNA DELATNOST jeste delatnost od opšteg interesa. Vodna delatnost

obuhvata:
1) uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda;
2) uređenje i korišćenje voda;
3) zaštitu voda od zagađivanja.

UREĐENJE I KORIŠĆENJE VODA

Uređenje voda je skup mera i radova na očuvanju i regulisanju vodenih količina

kojima se:
1) obezbeđuje kvantitativna, prostorna i vremenska raspodela voda za snabdevanje
vodom za piće stanovništva, industrije i drugih korisnika;
2) obezbeđuje dobro stanje akvatičnih i priobalnih ekosistema;
3) povećava količina vode u vodotocima u malovodnom periodu;
4) obezbeđuju uslovi za posebno korišćenje voda.

Opšte korišćenje voda podrazumeva korišćenje voda bez prethodnog tretmana,

odnosno bez upotrebe posebnih uređaja (pumpe, natege i drugo) ili izgradnje vodnih
objekata, i to za: 1) piće; 2) napajanje stoke u domaćinstvu; 3) sanitarno-higijenske
potrebe; 4) rekreaciju, uključujući i kupanje; 5) gašenje požara; 6) plovidbu.

Korišćenje voda za snabdevanje stanovništva vodom za piće, sanitarno-higijenske

potrebe, napajanje stoke i odbranu zemlje ima prioritet nad korišćenjem voda za ostale
66
namene.
 Zdravstvena ispravnost vode i održavanje higijene u objektu

Voda koja se koristi za piće, za proizvodnju i preradu hrane i predmeta opšte

upotrebe, sanitarnohigijenske potrebe i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu
zdravstvene ispravnosti.

Vodni objekat za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe i

njegovo neposredno okruženje moraju ispunjavati posebne sanitarno-higijenske uslove
u pogledu izgrađenosti i održavanja higijene u objektu, u cilju sprečavanja nastajanja i
suzbijanja puteva prenošenja zaraznih bolesti vodom.

Minimalni zahtevani kvalitet vode za piće defnisan je u Pravilniku o higijenskoj

ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ 42/98).

Pravilnik definiše:
- Obim i učestlost analiza kvaliteta vode iz novih izvorišta (projektovanje novih
sistema vodosnabdevanja)
- Obim i učestalost analiza kvalieta vode iz postojećih izvorišta i iz vodovodne
mreže (u zavisnosti od veličine postojećeg vodovoda)
- Maksimalno dozvoljene koncentracije i prihvatljive opsege za niz parametara
kvalieteta vode za piće
67

ZONE SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA ZA SNABDEVANJE VODOM ZA PIĆE

Na područjima koja se koriste kao izvorišta za snabdevanje vodom za piće i za

sanitarno-higijenske potrebe određuju se tri zone sanitarne zaštite, i to:
• šira zona zaštite (zona III), - slivno područje na kome se vrši monitoring
• uža zona zaštite (zona II) – zona u kojoj se organićavaju aktivnosti i gradnja
• zona neposredne zaštite (zona I). – obezbeđena ogradom i obezbeđenjem

Zone sanitarne zaštite predstavljaju zaštićenu oblast i određuju se u skladu sa

hidrološkim, hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta i podslivova, vrstom izvorišta i
njegovog okruženja, kapacitetom izvorišta i drugim činiocima koji utiču na izdašnost
izvorišta, a održava na način kojim se ne ugrožava zdravstvena ispravnost vode na
izvorištu.

Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta

vodosnabdevanja (Sl. gl.RS", 92/2008) bliže propisuje način određivanja i održavanja
zona sanitarne zaštite područja na kom se nalazi izvorište koje se po količini i kvalitetu
može koristiti ili se koristi za javno snabdevanje vodom za piće.
68
 Korišćenje voda za navodnjavanje poljoprivrednog ili drugog zemljišta vrši se u
skladu sa uslovima utvrđenim vodnom dozvolom, a ako se korišćenje vode za
navodnjavanje vrši po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se uređuje
koncesija.
Voda koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora da ispunjava
uslove u pogledu kvaliteta, uzimajući u obzir tip zemljišta, način navodnjavanja, kao i
poljoprivrednu kulturu.

Korišćenje vodnih snaga za proizvodnju električne energije ili za pogon uređaja

snagom vode vrši se u skladu sa uslovima utvrđenim vodnom dozvolom, a ako se
korišćenje vodnih snaga vrši po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se
uređuje koncesija.
Projektovanje i izgradnja objekata za korišćenje vodnih snaga vrši se tako da se:
1) omogući vraćanje vode u vodotok ili površinske vode, posle iskorišćenja energije;
2) ne umanji postojeći obim i ne sprečava korišćenje vode za snabdevanje
stanovništva i drugih korisnika vodom za piće, navodnjavanje i druge namene;
3) ne umanji stepen i ne otežava sprovođenje mera zaštite od štetnog dejstva voda;
4) ne pogoršaju uslovi sanitarne zaštite i ne utiče negativno na stanje životne sredine;
5) obezbeđuje njihovo višenamensko korišćenje, sa obaveznom zaštitom od poplava
69

ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA

Zaštita voda jeste skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda
štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja, radi:
1) očuvanja života i zdravlja ljudi;
2) smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda;
3) obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene;
4) zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine

Granične vrednosti emisije - određuju se granične vrednosti emisije za određene

grupe ili kategorije zagađujućih supstanci, i to za:
1) tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju;
2) tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent;
3) vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent;
4) otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent iz septičke i sabirne jame.
Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine utvrđuje
granične vrednosti emisije kao i rokove za njihovo dostizanje; granične vrednosti
zagađujućih supstanci u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, i rokove za70
njihovo dostizanje.
 Radi zaštite kvaliteta voda, ZABRANJENO JE unošenje u javnu kanalizaciju,
površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće
supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije, ispuštanje prekomerno termički
zagađene vode; korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5m;
korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama; i dr.

Obaveza prečišćavanja otpadnih voda

Pravno lice, preduzetnik, fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije koje mogu
zagaditi vodu dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili
recipijent, delimično ili potpuno odstrani, u skladu sa zakonom i posebnim zakonima koji
uređuju oblast zaštite životne sredine

Obaveza merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ispušta otpadne vode u prijemnik i javnu
kanalizaciju, dužno je da postavi uređaje za merenje, da kontinuirano meri količine
otpadnih voda i ispituje biohemijske i mehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda i da
izveštaj o izvršenim merenjima kvartalno dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću,
ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji za životnu sredinu.

Obaveza prijave zagađenja

Ako građanin, vlasnik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i
drugo odgovorno lice na plovnom objektu primeti da je došlo do zagađivanja voda u
71
vodotoku ili jezeru, dužno je da bez odlaganja obavesti jedan od nadležnih organa.

VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA

Vrste VODNIH AKATA

Vodna akta su upravna akta koja se donose u skladu sa propisom kojim se uređuje
opšti upravni postupak. Vodna akta su:
1) vodni uslovi;
2) vodna saglasnost;
3) vodna dozvola;
4) vodni nalog.
Vodna akta se izdaju u skladu sa Strategijom, planom upravljanja vodama i
odgovarajućom tehničkom dokumentacijom.

Objekti, radovi i planska dokumenta za koje se izdaju vodna akta

Vodni uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvođenje
radova, izradu planskih dokumenata, koje utiču ili mogu uticati na vode.

Ovlašćenje za izdavanje vodnih akata

U zavisnosti od tipa i namene objekta Vodna akta izdaje Ministarstvo, na teritoriji
autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na teritoriji grada Beograda
72
nadležni organ Grada, ili nadelžni organ jedinice lokalne samouprave.
 VODNI USLOVI

Izdavanje vodnih uslova

Vodni uslovi izdaju se u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju
novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu trajno,
povremeno ili privremeno uticati na promene u vodnom režimu, odnosno ugroziti ciljeve
životne sredine, kao i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora i gazdovanje
šumama.
Vodnim uslovima određuju se tehnički i drugi zahtevi koji moraju da se ispune. U
slučaju izgradnje objekata defnisanih Zakonom, nije potrebno izdavanje vodnih uslova
(priključenja novih ili rekonstruisanih stambenih ili manjih poslovnih i drugih objekata na
javni vodovod i kanalizaciju, izgradnje bunara za snabdevanje vodom za piće jednog
domaćinstva; izgradnje melioracionog sistema površine do 1 ha, korišćenja vode za
gašenje požara i odbranu zemlje; korišćenja poplavnog i inundacionog područja za
pašnjake i livade).
Važenje vodnih uslova
Vodni uslovi prestaju da važe po isteku dve godine od dana njihovog izdavanja, ako
u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti.
73

VODNA SAGLASNOST

Vodnom saglasnošću utvrđuje se da je tehnička dokumentacija za objekte i radove,

kao i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama urađena u skladu
sa izdatim vodnim uslovima.
Vodna saglasnost izdaje se pre početka izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih
objekata i postrojenja i izvođenja drugih radova koji mogu imati uticaj na vodni režim,
kao i donošenja planskih dokumenata za uređenje prostora i gazdovanje šumama.
Izuzetno, vodna saglasnost može se izdati i bez vodnih uslova ako, na osnovu
tehničke dokumentacije, organ nadležan za izdavanje vodne saglasnosti utvrdi da se
izgradnjom objekata ili radovima koji su predmet tehničke dokumentacije ne remeti vodni
režim.
Vodnu saglasnost izdaje organ koji je izdao vodne uslove.
Vodna saglasnost za eksploataciju rečnih nanosa izdaje se na određeno vreme, a
najduže za period od dve godine.
Vodna saglasnost prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana njenog
dobijanja ne podnese nadležnom organu zahtev za izdavanje građevinske dozvole.74
 VODNA DOZVOLA
Vodnom dozvolom se utvrđuju način, uslovi i obim korišćenja voda, način, uslovi i
obim ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci
koje mogu zagaditi vodu, kao i uslovi za druge radove kojima se utiče na vodni režim.
Vodnu dozvolu izdaje organ koji je nadležan za izdavanje vodne saglasnosti,
odnosno vodnih uslova.
Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina.
Važnost vodne dozvole može se produžiti na zahtev imaoca vodne dozvole, koji se
podnosi najkasnije dva meseca pre isteka roka važenja vodne dozvole.
Zakonom su definisani Izuzeci od obaveze izdavanja vodne dozvole (individualno
korišćenje vode ili radovi na održavanju)
Vodna dozvola prestaje da važi:
1) istekom roka na koji je izdata;
2) usled stečaja ili likvidacije pravnog lica kome je izdata;
3) ako se imalac vodne dozvole u pisanoj formi odrekne njenog korišćenja;
4) ako se, bez opravdanih razloga, ne koristi duže od dve godine od njenog dobijanja;
5) ako se ne poštuju uslovi iz vodne dozvole.
Rešenje o utvrđivanju prestanka važenja vodne dozvole donosi organ koji je izdao
vodnu dozvolu.
Upotrebna dozvola ne može se izdati bez prethodno izdate vodne dozvole.
75

VODNI NALOG
Vodnim nalogom se licu kome je izdata vodna dozvola nalaže da u određenom roku
izvrši neku radnju, odnosno da se uzdrži od nekog činjenja, radi otklanjanja opasnosti od
nastalog ili mogućeg poremećaja vodnog režima, odnosno poremećaja stabilnosti
rečnog korita ili vodnog zemljišta, i uspostavljanja stanja iz izdate vodne dozvole.
Vodni nalog izdaje Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ
autonomne pokrajine, na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada, a na teritoriji
lokalne samouprave nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
VODNA DOKUMENTACIJA
1) VODNA KNJIGA
2) VODNI KATASTAR
Vodna knjiga je registar o izdatim vodnim aktima.
Radi obezbeđenja podataka potrebnih za upravljanje vodama, odnosno korišćenje voda,
zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda, vode se vodni katastri, i to:
1) katastar vodnog dobra;
2) katastar vodnih objekata;
3) katastar korišćenja voda;
4) katastar zagađivača.
Vodni katastri su sastavni deo vodnog informacionog sistema. 76
DRUGA PODZAKONSKA AKTA
Regulativa o propisanom kvalitetu prirodnih voda:
Pravilnik o referentnim uslovima za tipove površinskih voda (Sl.gl.RS 67/2011)
Pravilnik o ekološkim i hemijskim parametrima statusa površinskih voda i
parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda (74/2011)
Uredba o graničnim vrednostima emisije i rokovima za njihovo dostizanje (67/2011)
– uspostavlja standard za efluent, nova postrojenja moraju da ispunjavaju granične vrednosti,
a postojeći izvori zagađenja imaju rok do 31.12.2020. da dostignu granične vrednosti emisije
Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje
zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje (35/2011) – treba da
zameni postoječi Pravilnik o opasnim materijama u vodama iz 1982. godine
Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda (96/2010)
Godišnji Planovi i Programi :
Operativni planovi odbrane od poplava
Planovi upravljanja vodama

Regulativa o hidrantskoj mreži za zaštitu od požara primenjuje se obavezno na

vodovodne mreže u urbanim sredinama. Propisuje broj računskih požara i protok vode
za gašenje po zonama vodosnabdevanja, maksimalno rastojanje PP hidranata (<150m),
minimalni pritisak u mreži od 2,5 bar, i drugi tehničke normative. 77

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

(Sl. glasnik RS, br. 135/04, 36/09 i 72/09)
Uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje
prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos
privrednog razvoja i životne sredine u Republici.
Svi subjekti društva, uključujuči i građane, obezbeđuju sistem zaštite životne srdine.
Osnovna načela zaštite životne sredine jesu:
1) Načelo integralnosti
2) Načelo prevencije i predostrožnosti
3) Načelo očuvanja prirodnih vrednosti
4) Načelo održivog razvoja
5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika
6) Načelo "zagađivač plaća"
7) Načelo "korisnik plaća"
8) Načelo supsidijarne odgovornosti
9) Načelo primene podsticajnih mera
10) Načelo informisanja i učešća javnosti
78
11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04)
Uređuje uslove, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i
programa na životnu sredinu.
Faze su: 1) pripremna faza koja obuhvata (odlučivanje o izradi, izbor nosioca, i dr.)
2) izveštaj o strateškoj proceni;
3) postupak odlučivanja (uz učešće zaiteresovanih organa i javnosti)

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04 i 36/09)
Uređuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na
životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće
zainteresovanih strana i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu
imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države.
Posebnom Uredbom utvrđene su:
Lista I - Projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i
Lista II - Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.
Faze su: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz Liste II
2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja;
3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja (uz
obavezno učešće zaiteresovanih organa i javnosti). 79

PLANSKA DOKUMENTA

80
 PLANSKA DOKUMENTACIJA

Planska dokumenta iz oblasti Vodoprivrede:

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;
Plan upravljanja vodama;
Godišnji program upravljanja vodama;
Planovi kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda: plan upravljanja
rizicima od poplava, plan zaštite voda od zagađivanja i program monitoringa.

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja

- Planski dokumenti;
- Dokumenti za sprovođenje prostornih planova;
- Urbanističko-tehnički dokumenti.

81

PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovođenje prostornih planova;
3) urbanističko-tehnički dokumenti.

Planski dokumenti
Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi. Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan područja posebne namene;
Urbanistički planovi su:
1) Generalni urbanistički plan (naselja >30000 stanovnika)
2) Plan generalne regulacije (opštinski centri + mesta predviđena prostornim planom)
82
3) Plan detaljne regulacije.
Dokumenti za sprovođenje prostornih planova su razne vrste programa za
impelmetaciju

Urbanističko-tehnički dokumenti za sprovođenje planskih dokumenata su:

1) urbanistički projekat;

2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) projekat ispravke granica susednih parcela.

Sastavni delovi prostornog plana područja posebne namene, prostornog

plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova su:

1) pravila uređenja;

2) pravila građenja;

3) grafički deo.

83

PRIMER

Prostorni plan R. Srbije

- Tematska karta -

84
Primer prostornih planova – Grad Beograd – plan namene prostora

85

Primer Generalnih urbanističkih planova – Grad Beograd – planirano

korišćenje zemljišta

86
Primer plana generalne regulacije – Opština Obrenovac

87