JУ ПОЉОПРИВРЕДНА И МЕДИЦИНСКА ШКОЛА

БИЈЕЉИНА

МАТУРСКИ РАД
МЈЕРЕ И ЗАШТИТА БИЉАКА

Професор: Ученик:
Сања Симић Амра Раду III-9
Бијељина, мај 2022. године
 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................3
1. ЗАШТИТА БИЉА............................................................................................................4
1.1. ЗАШТИТА БИЉА КРОЗ ИСТОРИЈУ.....................................................................4
1.2. НАЧИНИ ПРОВОЂЕЊА ЗАШТИТЕ БИЉА.........................................................4
1.3. ВРСТЕ ЗАШТИТЕ БИЉА........................................................................................5
2. МЈЕРЕ ЗА ЗАШТИНУ БИЉА.........................................................................................6
2.1. АГРОТЕХНИЧКЕ МЈЕРЕ........................................................................................6
2.2. ИЗБОР СОРТЕ...........................................................................................................8
2.3. МЕХАНИЧКЕ МЈЕРЕ...............................................................................................9
2.4. ФИЗИКАЛНЕ МЈЕРЕ.............................................................................................10
2.5. ХЕМИЈСКЕ МЈЕРЕ.................................................................................................11
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................13
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

УВОД

Различите мјере и заштита биљака има за циљ спријечити заразу, односно развој
болести, а ако се болест развије смањити до крајњих граница штетне посљедице
развоја паразита на биљкама и, по могућности, заштити биљке водећи рачуна о
заштити човјекове околине и економској оправданости подузетих мјера.

Предуслов успјешне заштите биља од болести је познавање узрочника болести,

али једнако тако и познавање пољопривредне културе, парцеле, климе, тржишта и
бројних других детаља везаних уз пољопривредну производњу.

Биљне болести узрокују губитке приноса и квалитета које није увијек лако
тачно утврдити. Губитке приноса тешко је одредити ако узрочник болести не напада
орган ради којег биљку узгајамо, дакле не чини директне штете.

Први трагови заштите биља налазе се у старих Египћана, Асираца, Бабилонаца,

Кинеза. Заштита биља се данас врши на више начина.

___________________________________________________________________________
3
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

1. ЗАШТИТА БИЉА

Заштита биља (фитомедицина) су мјере које се врше ради заштите

пољопривредног, шумског, украсног и другог биља од болести, штетника и корова
током раста у пољу, шуми, клијалишту и стакленику, те заштите плодова, сјемена,
гомоља, резница и коријења у траповима, складиштима и силосима. Примјена мјера
заштите придоноси осигурању високе производње у интензивној пољопривреди и
шумарству. У ширем смислу, заштита биља обухваћа заштиту од штетнога утицаја
биотских фактора (вируси, бактерије, фитоплазме, гљиве, глистаци, кукци, птице,
глодавци) и абиотских фактора (туча, ниска и висока температура, суша, сувишна
влага, недостатак хранива, имисије).

Заштита различитих култура од биљних болести може се успјешно провести и

примјеном разних агротехничких, механичких, физикалних, биотехничких или
биолошких мјера.

1.1. ЗАШТИТА БИЉА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Први трагови заштите биља налазе се у старих Египћана, Асираца, Бабилонаца,

Кинеза. У Кини је око 1000. п.н.е. био издан царски налог којим се наређује
уништавање скакаваца. Грци су ускладиштено жито мијешали с пепелом, кредом и
сличним тварима како би га заштитили од жижака. Римљани су за многе биљне
болести употребљавали средство од муљевине маслина под називом амурка; сјеме су
прије сјетве мочили у урин помијешан с водом, у уље, смоле, масти, амурку или га
прали морском водом. Све до новијега доба сељаци су бацали сјеме житарица кроз
ватру. Средином XВИИИ. ст. препоручивало се у Француској мочење сјемена пшенице
у модрој галици, што у пракси није било прихваћено. Око 1800. за заштиту биља
употребљавала су се различита средства (кухињска сол, алаун, вапнено млијеко,
Глауберова сол, зелена галица, сумпор, солна киселина), иако нису били познати
узроци биљних болести. Развојем природних знаности, посебно кемије, поткрај XИX.
ст. почеле су се проводити мјере заштите биља на знанств. основи, пошто су проучени
узроци оштећења и болести биљака.

1.2. НАЧИНИ ПРОВОЂЕЊА ЗАШТИТЕ БИЉА

Заштита биља проводи се на више начина. Како многи узрочници болести остају
у тлу (узрочници пјегавости лишћа шећерне репе, рака крумпира, трулежи коријена и
приземнога дијела влати пшенице), гдје живе и штетници (облићи, репине пипе,
___________________________________________________________________________
4
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
бухачи), плодоред је врло важна мјера за заштиту култура. Једнако вриједи и за борбу
против корова.

Вријеме сјетве такође је важно: каснијом сјетвом озимих житарица избјегавају

се јаки напади узрочника полијегања; ранијом сјетвом шећерне репе смањује се напад
бухача и репине пипе.

Узгој отпорних сорти најекономичнији је начин заштите културних биљака од

болести. Узгојем сорти пшенице које раније дозријевају избјегава се јачи напад хрђе.
Хибриди кукуруза који раније дозријевају не оболе јаче од трулежи клипа.

Узгојем сорти воћа и винове лозе с дебљом и чвршћом покожицом плода

смањује се напад узрочника трулежи. Садњом европске лозе, калемљење на америчку
подлогу, спрјечава се штетан напад трсова ушенца (филоксера). Карантенске мјере за
заштиту биља спрјечавају уношење и ширење болести, штетника и корова којих у
одређеној држави нема.

1.3. ВРСТЕ ЗАШТИТЕ БИЉА

У погледу кориштења метода и средстава за заштиту биља приступи су

различити, па се разликују:

1) конвенционална,
2) интегрирана и
3) еколошка заштита биља.

У конвенционалној заштити биља допуштена је примјена свих регистрираних

средстава за заштиту биља. Она није довољно успјешна у спрјечавању губитака што их
наносе штетници, а троши велику количину заштитних средстава, због чега је скупа и
еколошки неповољна, а каткад и нерентабилна.

У интегрисаној заштити биља допуштена је примјена одабраних, еколошки

прихватљивијих средстава за заштиту биља, ослањањем на прогнозу појаве штетника.
Хемијски приправци примјењују се када су исцрпљене све друге могућности заштите,
када пријети штета која је већа од трошкова и еколошке штете, ако нема опасности од
тровања људи и корисних животиња те од смањења биолошке разноврсности, ако нема
опасности од загађивања околине, а минимална је опасност од онечишћења околине.

У еколошкој заштити биљака практично се користе све методе које предвиђа и

интегрирана заштита, али је примјена хемијских средстава за заштиту биља законом
забрањена.

___________________________________________________________________________
5
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

2. МЈЕРЕ ЗА ЗАШТИНУ БИЉА

Између појединих врста мјера заштите биља каткад не постоје јасне границе и
њихова подјела каткад је само условна. У разматрању и избору мјера заштите биља не
треба бити искључив, него отворен.

2.1. АГРОТЕХНИЧКЕ МЈЕРЕ

Агротехничке мјере заштите од биљних болести све су мјере којима се утиче на

појаву болести одабиром парцеле, подручја узгоја, сјемена или садног материјала те
свим сегментима технологије производње.

Агротехничким мјерама заштите биља може се потпуно спријечити, смањити

ризик или се могу умањити штете од биљних болести. Од почетака развоја
пољопривреде па све до средине прошлога вијека, агротехничке мјере заштите биља
биле су основне мјере којима су се настојали смањити губици и штете у производњи
због појаве биљних болести, али и штетника или развоја корова.

Избор подручја и парцеле на којој ће се биље узгајати може имати врло важан
учинак на појаву биљних болести. Климатско подручје, рељеф и тип тла могу знатно
повећати или смањити ризик од појаве појединих болести те неријетко и дугорочно
утицати на поједине проблеме у производњи.

Примјер:

 Узгој крумпира у подручјима близу ријека може знатно утицати на дуготрајну

повећану влажност ваздуха у ширем подручју, што погодује јачем развоју
пламењаче.
 У воћњацима и виноградима подигнутима у котлинама, гдје се на лишћу дуго
задржава влага, појава великога броја биљних болести може бити знатно
проблематичнија него у насадима подигнутима на падинама.

Без обзира на чињеницу да избор подручја на којем ће се узгајати одређена

култура може знатно олакшати заштиту од појединих биљних болести, могућности
избора парцеле у стварности су ограничене. Доступност пољопривреднога земљишта,
власништво, боравиште и расположива материјална средства у пољопривредног
произвођача врло често ограничавају такве могућности.

Производно подручје често се бира према општим условима за узгој поједине

културе. Избор прикладнога подручја на којем клима, тло и остали услови одговарају
узгоју поједине културе често се истиче као један од темељних услова у интегрисаној
производњи. Из перспективе заштите биља, може се рећи да се избором прикладнога
___________________________________________________________________________
6
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
подручја и парцеле бројни проблеми у заштити од биљних болести могу спријечити,
умањити или олакшати. Добро развијене биљке узгојене у условима без стреса се могу
сматрати мање подложнима на напад различитих болести, а високи приноси каткад
могу знатно компензовати штете које патогени узрокују.

У заштити биља често је прије узгоја поједине културе потребно пажљиво

размотрити могућност, историју и стање везано уз појаву биљних болести на појединој
парцели. У тлу живе бројни паразити, који у поједином подручју могу бити толико
проблематични да ограничавају успјешан узгој поједине културе.

Правилним мјерама може се уз знатно мањи трошак спријечити или ублажити

проблеме који се могу јавити касније у узгоју.

Примјер:

 Ако је познато да се на одређеној парцели прије неколико сезона појавила

купусна кила, која живи у тлу, при сљедећем узгоју купуса свакако је
препоручљиво одабрати отпоран или мање осјетљив хибрид.

Једна од темељних агротехничких мјера заштите биља јест плодоред. Плодоред

се убраја међу најстарије мјере заштите биља, а његово значење није умањено нити у
сувременој ери масовне упорабе хемијских средстава за заштиту биља. Правилним
плодоредом у већини случајева успјешно се ублажавају или спрјечавајуштете од
бројних биљних болести. Велик број узрочника биљних болести напада сродне врсте
култивираних биљака, при чему презимљују на биљним остацима или у тлу на
парцели. Појава одређених болести у монокултури може се драстично разликовати од
њихове појаве на културама које се измјењују у плодореду.

Слика 1. Примјер плодореда

Иако се плодоред као агротехничка мјера заштите веже углавном уз ратарске и

повртларске културе, некада врсту условно названог „плодореда“ примијенити и у
вишегодишњим насадима. Пољопривредни произвођачи то раздобље каткад називају
„одмором“ парцеле, а препоручује се зато што се на површинама под шумом кроз

___________________________________________________________________________
7
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
године може нагомилати инокул различитих гљива које могу заразити воћке или
винову лозу.

Малчирање, слично као и затрављивање, може бити врло корисна, практична и

економски исплатива мјера заштите од корова, но може имати учинак и на појаву
биљних болести.

Бројне су друге агротехничке мјере којима се може утицати на појаву биљних

болести. Начело интегрисане заштите биља јесте у томе да се те мјере користе што
више те их ваља свакако размотрити и по могућности уклопити у производњу. Неке од
агротехничких мјера не проводе се примарно због заштите од биљних болести, али
могу имати дугорочан и економски оправдан учинак на њих.

Корови могу бити домаћини великога броја паразита који нападају

пољопривредне културе те се њихово сузбијање често препоручује при навођењу мјера
заштите појединих култура. Утицај на појаву биљних болести могу имати и рок сјетве,

ђубрења, вријеме жетве или бербе, густоћа склопа и низ других агротехничких мјера.

При разматрању споменутих агротехничких мјера као мјера заштите биља

потребно је истакнути да њихов избор и примјена у пракси зависи о низу других
чинилаца везаних уз технологију, али нарочито уз економику производње и ресурсе
који пољопривреднику стоје на располагању.

У врло важне агротехничке мјере заштите биља убраја се упораба квалитетног

садног материјала или сјемена. Сјеменом и садним материјалом преноси се велик број
биљних болести, првенствено вироза и фитоплазмоза, али и бактериоза или микоза.
Здраво сјеме или садни материјал врло често може потпуно спријечити заразе, а исто
тако може довести до појаве врло проблематичних болести у подручје гдје оне нису
биле присутне.

Ширење многих вироза и фитоплазмоза узроковано је најчешће зараженим

сјеменом или садним материјалом. Будући да против вируса и фитоплазми не постоје
изравне мјере сузбијања, кориштење здравог сјемена или садног материјала основна је
мјера заштите од тих болести. Важност сјемена и садног материјала у заштити биља је
велика.

2.2. ИЗБОР СОРТЕ

Узгој мање осјетљивих, толерантних или отпорних сорти некада се убраја у

агротехничке мјере заштите биљака, али се чешће издваја засебно. Те мјере највише се
односе на отпорност или толерантност према биљним болестима, а мање на „смањену
осјетљивост“ или толерантност према штетницима.

___________________________________________________________________________
8
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
Узгој мање осјетљивих, толерантних или отпорних сорти једна је од
најекономичнијих, најпрактичнијих и врло поузданих мјера заштите биља. Селекција
сорти биљака на отпорност према болестима проводи се од самих почетака
пољопривреде, но претходних година је веома узнапредовала. То је омогућио огроман
напредак у подручју генетике и стварање нових генотипа.

Отпорност према појединој биљној болести може бити различита, а у томе

некад постоје тешко раздвојиве нијансе. Постоје разлике између појмова „мања
осјетљивост“, „толерантност“ и „отпорност“, при чему се под појмом
толерантностподразумијева могућност сорте да буде заражен, али да болест не
узрокује веће губитке у приносу. Отпорност може бити мање или више изражена, а
каткад је потпуна или апсолутна. Ако постоји потпуна отпорност, узрочник болести не
може заразити биљку. Потребно је напоменути да отпорност појединога култивара не
мора бити једнако изражена у свим подручјима или условима производње.

Избор мање осјетљивих сорти је препоручљив и важна је мјера у интегрисаној

заштити биља. Тај избор може бити важан код сорти или у подручјима гдје су поједине
болести велики проблем у производњи.

2.3. МЕХАНИЧКЕ МЈЕРЕ

Механичке мјере заштите биља обухваћају сузбијање биљних болести ручном

или машинском обрадом, крчењем, сјечом или орезивањем, скупљањем, усисавањем
или било којим другим обликом механичке силе. Механичке мјере могле би се
убројити у агротехничке мјере заштите биља.

Механичке мјере сузбијања биљних болести у прошлости су се чешће

користиле, али данас се више проводе углавном у екстензивној, полупрофесионалној
или аматерској пољопривредној производњи. Главно ограничење провођења
механичких мјера јесте велики утрошак енергије, ручне или машинске.

___________________________________________________________________________
9
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

Слика 2.Kрчење воћњака

Крчење или уништавање читавих биљака ријетко је практично, али врло се

често препоручује као мјера заштите од биљних вироза и фитоплазмоза. Те болести не
могу се сузбијати изравним мјерама, углавном су системичне, а заражене биљке често
су извор заразе с којих се вируси или фитоплазме даље шире.

Ако је у засаду уочен мањи број биљака са симптомима неке од господарски

значајних вироза или фитоплазмоза, њиховим уклањањем спријечиће се ширење
болести на околне биљке. Те се мјере чешће проводе у младим засадима, гдје је
учинковитије.

2.4. ФИЗИКАЛНЕ МЈЕРЕ

У физикалне мјере заштите биља убрајају се оне мјере у којих се користе

свјетлост, боја, звук, радијација, топлота или неки други облик енергије за сузбијање
биљних штеточина. Физикалне мјере данас се релативно мало употребљавају у
заштити биља од болести.

Примјена топлине као једна од мјера заштите биља данас се најчешће веже уз
поступак соларизације тла. Соларизација тла јест загријавање тла кориштењем сунчеве
енергије, којом се тло загријава толико да сјеме или подземни органи корова, штетници
и узрочници болести буду уништени. Тло се прекрива пластичним фолијама у топлим
раздобљима године па се површински слојеви тла загријавају до високих температура.
Осим учинковитости, соларизација је економски и еколошки прихватљива метода, но
практична је углавном само на релативно малим површинама. У физикалне мјере
заштите биља топлотом убраја се и термичка стерилизација тла прегријаном паром.
Иако врло учинковита, та мјера врло је скупа и углавном се користи при производњи
високо исплативих цвјећарских или повртларских култура у заштићеним просторима.

___________________________________________________________________________
10
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
У производњи садног материјала и сјемена велику перспективу има „третман врућом
водом“.

Топлотни третмани загријаним ваздухом или водом потврдили су се

дјелотворнима у сузбијању различитих гљивичних болести које се јављају на
плодовима воћа након бербе.

Потапање сјемена у врућу воду врло је стара мјера заштите сјемена од

узрочника болести, која се и данас понегдје примјењује умјесто примјене хемијских
средстава за заштиту сјемена. Дрво и дрвени материјал за паковање данас се
подвргавају међународно стандардизираним топлотним третманима ради елиминације
карантенских штеточина које би се могле преносити међународном трговином таквим
материјалом.

2.5. ХЕМИЈСКЕ МЈЕРЕ

Средства за заштиту биља су препарату који се примењују у пољопривреди за

заштиту биља или биљних производа од штетних организама, укључујући и корове.
Средства за заштиту биља садрже активне супстанце хемијског или биолошког
порекла захваљујући којима остварују дејство на штетне организме. Важно је
напоменути да ова средства помажу пољопривредницима да остварују добре приносе
гајеног биља и да производе квалитетну храну по приступачној цијени. Процјене
говоре да би без примене оваквих средстава, око једна трећина усјева била уништена
због болести, заразе или штеточина.

Слика 3. Прскање воћњака

Средства за заштиту биља се најчешће дијеле према намјени тј. врсти штетног
организма на који делују. У овој подели најзаступљеније су три групе:

___________________________________________________________________________
11
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________
 хербициди – средства за сузбијање корова
 фунгициди – средства за сузбијање гљива проузроковача биљних болести
 инсектициди – средства за сузбијање штетних инсеката,

Такође постоје и друге групе које су мање заступљене као што су:

 Акарициди – средства за сузбијање штетних гриња

 Лимациди – средства за сузбијање пужева
 Нематоциди – средства за сузбијање штетних нематода
 Родентициди – средства за сузбијање штетних глодара
 Репеленти – средстава за одбијање дивљачи и сл.
 Регулатори раста – средства за регулацију раста биљака
 Дезинфектанти – средства за дезинфекцију биља.

___________________________________________________________________________
12
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

ЗАКЉУЧАК

Код примјене мјера у заштити боља веома је важно тај процес планирати и
превентиво радити на заштити биљке коју узгајамо.

Важно је на почетку одрадити све потребне агротехничке мјере, пратити

плодоред и припремити земљиште. Потребно је познавати саму историју узгоја на
одређеној парцели како би се могли одлучити за биљну врсту или сорту која је отпорна
на болест или штеточину која се аније појављивала на то мјесту.

Када се болест већ појави важно је примјенити прикладне механичке или

хемијске мјере, како би се болест сузбила и смањила њена штетност.

___________________________________________________________________________
13
 Мјере и заштита биљака
___________________________________________________________________________

ЛИТЕРАТУРА

1. Срборан Д. Стојановић, (2004.) Пољопривредна фитопатологија, Српско

биолошко дрштво „Стеван Јаковљевић“ Крагујевац
2. Светлана Рољевић, Радојица Сарић, Предраг Вуковић (2009.) Значај и примена
биолошких мера борбе у концепту одрживе пољопривреде, Институт за
економику пољопривреде, Београд
3. Дарио Ивић (2014.) Агротехничке, механичке и физикалне мјере у заштити
биљаод болести, Завод за заштиту биља, Загреб

___________________________________________________________________________
14
Датум предаје:_____________________

Комисија:

Предсједник:________________________________________________
Испитивач:__________________________________________________
Члан:_______________________________________________________

Коментар:

Датум одбране: _____________________ Оцјена:_____________________(___)