Srijeda, 24. 2. 2021.

godine
Godina XXVIII - Broj 15 ISSN 1512-7079
SARAJEVO

a) Računovodstvo je sistem čije funkcioniranje osigu-

PARLAMENT FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
305
Na osnovu člana IV.B.7. a)(IV) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, donosim
UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O RAČUNOVODSTVU I
REVIZIJI U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE
Proglašava se Zakon o računovodstvu i reviziji u Federaciji
Bosne i Hercegovine, koji je usvojio Parlament Federacije Bosne
i Hercegovine na sjednici Predstavničkog doma od 14.10.2020.
godine i na sjednici Doma naroda od 28.01.2021. godine.
Broj 01-02-1-109-01/21
18. februara 2021. godine Predsjednik
Sarajevo Marinko Čavara, s. r.
ZAKON
O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI U FEDERACIJI
BOSNE I HERCEGOVINE
POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE
Član 1.
(Predmet zakona)
Ovaj zakon uređuje oblast računovodstva i revizije, orga-
nizaciju i funkcioniranje sistema knjigovodstva i računovodstva,
pripremu i prezentiranje finansijskih izvještaja, reviziju
finansijskih izvještaja, organizaciju i rad Revizorske komore
Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Komora),
nadzor nad kvalitetom rada društava za reviziju i ovlaštenih
revizora, javni nadzor, praćenje, otkrivanje i prijavljivanje krivič-
nih djela u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorističkih
aktivnosti, stjecanje zvanja, kvalificiranje i licenciranje u
računovodstvenoj i revizorskoj profesiji.
Član 2.
(Pojmovi)
Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu, imaju sljedeće
značenje:
rava informacije o finansijskom položaju, uspješnosti
poslovanja, tokovima gotovine, promjenama na
kapitalu i drugim finansijskim i nefinansijskim
informacijama značajnim za eksterne i interne
korisnike finansijskih izvještaja;
b) Knjigovodstvo podrazumijeva evidentiranje, klasifi-
ciranje i sumiranje poslovnih transakcija i čuvanje
originalne poslovne dokumentacije koja pruža dokaze
o tim transakcijama;
c) Revizija finansijskih izvještaja je ispitivanje
finansijskih izvještaja i konsolidovanih finansijskih
izvještaja radi davanja mišljenja o tome da li oni
objektivno i istinito, po svim materijalno značajnim
pitanjima prikazuju stanje imovine, kapitala i
obaveza, rezultate poslovanja, tokove gotovine i
promjene na kapitalu, u skladu sa Međunarodnim
računovodstvenim standardima, Međunarodnim
standardima finansijskog izvještavanja, Među-
narodnim standardom za mala i srednja preduzeća i
drugim odgovarajućim propisima;
d) Subjekti od javnog interesa su sva pravna lica čijim se
vrijednosnim papirima trguje na organizovanom
tržištu vrijednosnih papira, banke, mikrokreditna
društva, društva za osiguranje i reosiguranje, društva
za faktoring, lizing društva, društva za upravljanje
investicijskim fondovima, društva za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-
dilerska društva i druge finansijske organizacije, javna
preduzeća osnovana u skladu sa propisima kojima se
uređuje poslovanje i upravljanje javnim preduzećima
u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu:
Federacija), kao i sva pravna lica od posebnog značaja
za Federaciju u skladu sa propisima o vršenju
ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala, te organizacije i javne ustanove
koje nisu obuhvaćene okvirom revizije utvrđenim
propisom o reviziji institucija u Federaciji;
e) Matično društvo je pravno lice koje kontroliše jedno
ili više zavisnih društava;
Broj 15 - Strana 2 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
f) Zavisno društvo odnosno društvo kći je pravno lice
kojeg kontroliše matično društvo uključujući i bilo
koje društvo koje je zavisno o krajnjem matičnom
društvu;
g) Grupa je matično društvo i sva njegova zavisna
društva;
h) Poduzetnik je fizičko lice registrovano za obavlјanje
poduzetničke djelatnosti koje svoje poslovne knjige
vodi u skladu sa propisima o porezu na dohodak ili u
skladu sa ovim zakonom;
i) Komisija za računovodstvo i reviziju Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Komisija), formirana u
skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 42/04);
j) Certifikat je javni dokument koji izdaje profesionalno
tijelo definirano ovim zakonom, a kojim se dokazuje
da je lice položilo ispite i steklo odgovarajuće stručno
zvanje;
k) Certificirani računovodstveni tehničar je lice koje
posjeduje certifikat izdat od strane profesionalnog
tijela u skladu sa ovim zakonom;
l) Certificirani računovođa je lice koje posjeduje
certifikat izdat od strane profesionalnog tijela u skladu
sa ovim zakonom;
m) Ovlašteni revizor je lice koje posjeduje certifikat izdat
od strane profesionalnog tijela u skladu sa ovim
zakonom;
n) Licencirani ovlašteni revizor je lice koje posjeduje
licencu za obavljanje revizije i potpisivanje
revizorskog izvještaja, izdatu od Federalnog
ministarstva finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo);
o) Glavni revizor grupe je licencirani ovlašteni revizor
kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i
odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou
grupe i koji potpisuje izvještaj o reviziji grupe;
p) Društvo za reviziju je pravno lice kojem je, u skladu
sa ovim zakonom, Ministarstvo izdalo licencu za rad.
Društvo za reviziju se registruje kod nadležnog suda
za obavljanje računovodstvene, knjigovodstvene i
revizorske djelatnosti i poreznog savjetovanja.
Društvo za reviziju može biti registrovano i za
obavljanje drugih djelatnosti u skladu s odredbama
ovog zakona;
r) Licenca je javni dokument koji predstavlja odobrenje
za rad izdato fizičkom ili pravnom licu, u skladu s
odredbama ovog zakona i Međunarodnim obrazovnim
standardima;
s) Propisi iz oblasti računovodstva i revizije koji se u
smislu ovog zakona primjenjuju u Federaciji
podrazumijevaju: Međunarodne računovodstvene
standarde (MRS), Međunarodne standarde
finansijskog izvještavanja (MSFI), Međunarodni
standard finansijskog izvještavanja za mala i srednja
preduzeća (MSFI za MSP), Međunarodne standarde
revizije (MSR), Međunarodne računovodstvene
standarde za javni sektor (MRSJS), Konceptualni
okvir za finansijsko izvještavanje, Kodeks etike za
profesionalne računovođe (u dalјem tekstu: Kodeks) i
prateća uputstva, objašnjenja i smjernice, kao i
naknadne izmjene tih standarda i povezana tumačenja
te buduće standarde i povezana tumačenja koje donosi
Odbor za međunarodne računovodstvene standarde
(OMRS) i sva prateća uputstva, objašnjenja i
smjernice koje donosi Međunarodna federacija
računovođa (MFR), prevedene i objavljene u skladu
Srijeda, 24. 2. 2021.
sa propisom o računovodstvu i reviziji Bosne i
Hercegovine;
t) Regulatorno tijelo je organ koji je posebnim propisom
ovlašten da izdaje dozvole za rad pravnim licima u
finansijskom sektoru, vrši nadzor nad tim licima i
uređuje njihovo poslovanje.
Član 3.
(Primjena propisa)
(1) Odredbe ovog zakona primjenjuju se na sva profitna pravna
lica koja samostalno obavljaju djelatnost proizvodnje i
prodaje proizvoda i pružaju usluge na tržištu radi stjecanja
dobiti u skladu sa odredbama propisa koji reguliraju
poslovanje privrednih društava i osnovana su u skladu sa
propisima Federacije, kao i na sva neprofitna pravna lica
koja se ne osnivaju radi stjecanja dobiti (političke
organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog
lica, fondacije, udruženja, komore, vjerske zajednice u
dijelu obavljanja privredne ili druge djelatnosti u skladu sa
propisima kojima je uređeno obavljanje tih djelatnosti, kao i
druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja).
(2) Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge
oblike organizovanja koje je pravno lice sa sjedištem u
Federaciji osnovalo u inostranstvu, ako propisima tih
država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i
sastavljanja finansijskih izvještaja.
(3) Odredbe ovog zakona odnose se na poslovne jedinice i
pogone pravnih lica sa sjedištem izvan Federacije, ako se te
poslovne jedinice i pogoni smatraju obveznicima poreza na
dobit u Federaciji.
(4) Odredbe ovog zakona odnose se i na korisnike prihoda
budžeta Federacije, budžeta kantona, budžeta općina i
gradova i vanbudžetskih fondova.
Član 4.
(Obaveza pravnih lica)
Pravna lica dužna su da vođenje poslovnih knjiga,
priznavanje i mjerenje imovine i obaveza, prihoda i rashoda,
sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje informacija
u finansijskim izvještajima vrše u skladu sa ovim zakonom, MRS
i MSFI.
Član 5.
(Razvrstavanje pravnih lica)
(1) Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na
mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od visine
ukupnog prihoda, prosječne vrijednosti poslovne imovine i
prosječnog broja zaposlenih u toku poslovne godine,
utvrđenih na dan sastavljanja finansijskih izvještaja u
poslovnoj godini.
(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, novoosnovana pravna lica
razvrstavaju se u skladu sa st. (3), (4), (5), (6) i (7) ovog
člana, a na osnovu podataka za period od datuma osnivanja,
odnosno statusne promjene, do kraja njihove prve poslovne
godine, odnosno na zadnji dan tog perioda. Novoosnovana
pravna lica razvrstavaju se na osnovu pokazatelja za tekuću
godinu.
(3) U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na
dan sačinjavanja finansijskih izvještaja ne prelaze granične
vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 350.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 700.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je do devet.
(4) U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na
dan sačinjavanja finansijskih izvještaja ne prelaze granične
vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 4.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 8.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je do 49.
(5) U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja
na dan sačinjavanja finansijskih izvještaja prelaze dva
kriterija iz stava (4) ovog člana, ali ne prelaze granične
vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je do 249.
(6) U srednja pravna lica razvrstavaju se i ona koja prelaze
graničnu vrijednost jednog od kriterija iz stava (7) ovog
člana.
(7) U velika pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na
dan sastavljanja finansijskih izvještaja prelaze granične
vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je 249.
(8) Velikim pravnim licima, neovisno od kriterija iz st. (3), (4),
(5), (6) i (7) smatraju se banke, mikrokreditna društva,
društva za osiguranje i reosiguranje, lizing društva, društva
za faktoring, društva za upravljanje investicijskim
fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima, berze, brokersko-dilerska društva i druge
finansijske organizacije.
(9) Na dan sačinjavanja finansijskih izvještaja za prethodnu
poslovnu godinu pravna lica dužna su samostalno izvršiti
razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijima i tako
dobijene podatke koristiti za narednu poslovnu godinu. Po
pitanju obaveznosti revizije finansijskih izvještaja kao
relevantno uzima se razvrstavanje za onu poslovnu godinu
za koju su finansijski izvještaju sačinjeni.
(10) Prosječna vrijednost poslovne imovine izračunava se tako
što se sabere neto knjigovodstvena vrijednost poslovne
imovine na početku i na kraju obračunskog perioda i
podijeli sa brojem dva, a prosječan broj zaposlenih tako što
se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog mjeseca,
uključujući i zaposlene izvan teritorije Federacije, podijeli
sa brojem mjeseci u obračunskom periodu.
(11) Obavještenje o razvrstavanju pravnog lica u mikro, malo,
srednje ili veliko, izvršeno u skladu sa odredbama ovog
zakona, pravno lice dužno je, uz finansijske izvještaje,
dostaviti Finansijsko-informatičkoj agenciji Sarajevo (u
daljem tekstu: FIA).
Član 6.
(Razvrstavanje grupa)
(1) Grupe pravnih lica u smislu ovoga zakona razvrstavaju se
na male, srednje i velike u zavisnosti od prosječnog broja
zaposlenih u toku poslovne godine, visine ukupnog prihoda
i prosječne vrijednosti poslovne imovine na konsolidovanoj
osnovi, utvrđenim na zadnji dan poslovne godine koja
prethodi poslovnoj godini za koju se sastavljaju
konsolidovani finansijski izvještaji.
(2) Male grupe pravnih lica su one koje na konsolidovanoj
osnovi na dan sačinjavanja finansijskih izvještaja matičnog
društva ne prelaze dva od sljedeća tri kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 4.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 8.000.000,00 KM;
Broj 15 - Strana 3
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je do 49.
(3) Srednje grupe pravnih lica su one koje nisu male grupe
pravnih lica i koje na dan sačinjavanja finansijskih
izvještaja matičnog društva na konsolidovanoj osnovi ne
prelaze dva od sljedeća tri kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj je do 249.
(4) Velike grupe pravnih lica su one koje na konsolidovanoj
osnovi prelaze dva kriterija iz stava (3) ovoga člana.
POGLAVLJE II. SISTEM RAČUNOVODSTVA
Odjeljak A. Organizacija i funkcioniranje sistema
računovodstva
Član 7.
(Sistem računovodstva)
(1) Pravna lica, u skladu sa donesenim općim internim aktom,
uređuju organizaciju računovodstva na način koji
omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprječavanje
i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promjena,
uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke,
utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su
odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne
promjene i sastavljanje i kontrolu knjigovodstvenih isprava
o poslovnoj promjeni, uređuju kretanje knjigovodstvenih
isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju
obradu i knjiženje, utvrđuju postupke pripreme, sastavljanja
i prezentacije finansijskih izvještaja, propisuju postupke
prikupljanja, obrade i prezentacije podataka u vezi sa
pripremom i sastavljanjem izvještaja o poslovanju, te
finansijskih podataka za statističke, porezne i druge potrebe
i uređuju i druga pitanja od značaja za uspostavljanje
efikasnog sistema knjigovodstva i računovodstva u
pravnom licu.
(2) Unos podataka u poslovne knjige organizuje se tako da
omogući:
a) kontrolu ispravnosti unesenih podataka;
b) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
c) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovne
promjene.
(3) Sistem računovodstva se zasniva na računovodstvenim
principima: tačnosti, istinitosti, pouzdanosti, sveobuhvatno-
sti, pravovremenosti i pojedinačnom iskazivanju poslovnih
događaja te na MRS.
Član 8.
(Obaveza vođenja računovodstvenih i knjigovodstvenih
evidencija)
(1) Sva pravna lica obuhvaćena ovim zakonom obavezna su
prikupljati i sastavljati knjigovodstvene isprave, voditi
poslovne knjige te sastavljati finansijske izvještaje u skladu
sa ovim zakonom i na osnovu njega donesenim propisima,
voditi i čuvati knjigovodstvene evidencije i dokumente koje
pružaju dovoljne, adekvatne i kompletne dokaze o njihovim
transakcijama poštujući pri tome standarde finansijskog
izvještavanja te osnovna načela urednog knjigovodstva.
(2) Pravno lice je dužno organizovati računovodstvene i
knjigovodstvene poslove na način da je moguće provjeriti
poslovne događaje, finansijski položaj i uspješnost
poslovanja pravnog lica.
(3) Odgovornost za računovodstvene i knjigovodstvene
poslove nosi lice ovlašteno za zastupanje pravnog lica u
svojstvu direktora pravnog lica.
Broj 15 - Strana 4 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Lice iz stava (2) ovog člana dužno je osigurati vođenje
računovodstvenih i knjigovodstvenih evidencija u
poslovnim knjigama isključivo na osnovu dokumentacije
po osnovu nastalog poslovnog događaja.
(5) Pravno lice koje obrađuje podatke na računaru, dužno je
koristiti računovodstveni softver koji omogućava
funkcioniranje sistema internih računovodstvenih kontrola i
onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih događaja.
Član 9.
(Akt o organizaciji računovodstvenog Informacionog sistema)
Pravna lica su dužna obavezno donijeti akt o organizaciji
računovodstvenog Informacionog sistema kojim se određuje
način prijema, formiranja, kretanja, odlaganja i čuvanja
dokumentacije kao i postupci, metode i tehnike za vođenje
poslovnih knjiga (knjiženje), oblik samih knjiga, sastavni dijelovi
poslovnih knjiga, relevantni rokovi za unos pojedinih vrsta
podataka (knjiženja), ažurnosti vođenja poslovnih knjiga, način
odlaganja i čuvanja poslovnih knjiga, popis sredstava i rokove
popisa, obračun i metode obračuna amortizacije, način i rokove
finansijskog izvještavanja, kao i ostale postupke i metode koji su
neophodni za pouzdanu i fer prezentaciju finansijskih izvještaja.
Odjeljak B. Knjigovodstvene isprave
Član 10.
(Knjigovodstvena isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava je pisani dokaz ili memorirani
elektronski zapis o nastalom poslovnom događaju, koja je
potpisana od strane lica koje je ovlašteno za sastavljanje i
kontrolu knjigovodstvene isprave, a služi kao osnov za
knjiženje u poslovnim knjigama.
(2) Knjigovodstvenom ispravom smatra se i isprava primljena
telekomunikacijskim putem, kopija originalne isprave ili
isprava na elektronskom zapisu ako je na ispravi navedeno
mjesto čuvanja originalne isprave, odnosno razlog upotrebe
kopije i ako je potpisana od lica ovlaštenog za zastupanje
pravnog lica ili lica na koje je preneseno ovlaštenje.
(3) Izuzetno od stava (2) ovog člana, račun koji služi kao
knjigovodstvena isprava, a izdat je od strane poduzetnika,
ne mora biti potpisan ako je sastavljen na način koji uređuju
porezni propisi te sadrži ime i prezime lica koje je
odgovorno za njegovo izdavanje.
Član 11.
(Sadržaj knjigovodstvene isprave)
(1) Sadržaj knjigovodstvene isprave mora nedvojbeno i
vjerodostojno pokazivati vrstu i obim nastale promjene
(kupovina, količina, cijena, ukupan iznos), karakter
poslovne promjene u knjigovodstveno-tehničkom smislu
(kupovina za gotov novac ili na kredit), tehnička obilježja
(datum kupovine, valuta plaćanja i sl.) s mogućnošću
pravovremenog nadzora.
(2) Vjerodostojnom se smatra ona knjigovodstvena isprava na
osnovu koje može treće lice koje nije sudjelovalo u
poslovnom događaju, nedvojbeno i bez ikakvih sumnji,
utvrditi prirodu i obim poslovnog događaja.
(3) Lice ovlašteno za zastupanje pravnog lica ili lice na koje je
preneseno ovlaštenje jamči potpisom na knjigovodstvenoj
ispravi da je ona vjerodostojna i ispravna.
Član 12.
(Sastavljanje knjigovodstvenih isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava sastavlja se za događaj koji je
nastao, vezan je za poslovanje pravnog lica i ima odraza na
promjenu pozicije imovine, obaveza, kapitala, prihoda i
rashoda.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(2) Knjigovodstvena isprava mora se sastaviti na mjestu i u
vrijeme nastanka poslovnog događaja, osim onih isprava
koji se sastavljaju u knjigovodstvu pravnog lica.
(3) Knjigovodstvene isprave mogu biti eksterne i interne
prirode i sastavljaju se u potrebnom broju primjeraka.
(4) Knjigovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom
primjerku može se otpremiti ako su podaci iz takve isprave
stalno dostupni.
(5) Eksterne knjigovodstvene isprave su one koje su prispjele u
pravno lice izvana, iz poslovnih odnosa s trećim licima koja
su ih sačinila (fakture, izvještaji o novčanim promjenama na
žiro-računu, odobravanje kasa skonta, izvještaji o
obračunatoj kamati, tovarni list, dokumenti o osiguranju
robe, otpremnica, dostavnica i sl.).
(6) Interne knjigovodstvene isprave se ispostavljaju unutar
pravnog lica i služe za dokumentiranje svih promjena na
sredstvima i obavezama prema izvorima sredstava
(prijemnica, izdatnica, zapisnik, popisne liste, dokumenti o
povratu, otpisu, rashodu, promjeni cijene, nalog blagajni za
naplatu ili isplatu, isplatna lista, trebovanje sirovina,
poluproizvoda, gotovih proizvoda, alata i dr.).
(7) Knjigovodstvena isprava sastavljena kao elektronski zapis
može, umjesto potpisa ovlaštenog lica koje zastupa pravno
lice ili lice na koje je preneseno ovlaštenje, sadržavati ime i
prezime ili drugu prepoznatljivu oznaku lica ovlaštenog za
izdavanje knjigovodstvene isprave ili mora biti potpisana u
skladu sa propisima o elektronskom potpisu.
(8) Lica koja sastavljaju i vrše prijem knjigovodstvenih isprava
dužna su da potpisanu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi
sa nastalom poslovnom promjenom dostave računovodstvu
odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od
tri radna dana od dana kada je poslovna promjena nastala,
odnosno u roku od tri radna dana od datuma prijema.
Odjeljak C. Kontrola knjigovodstvenih isprava
Član 13.
(Kontrola knjigovodstvenih isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava prije knjiženja mora biti
prekontrolisana sa stanovišta formalne, suštinske i računske
ispravnosti i ovjerena od ovlaštenih lica u pravnom licu.
(2) Kontrola formalne ispravnosti knjigovodstvene isprave
polazi od toga da li je isprava sastavljena u skladu sa
propisima, MRS i općim aktom pravnog lica.
(3) Suštinskom kontrolom knjigovodstvenih isprava utvrđuje se
suštinska ispravnost isprave, koja se sastoji u ispitivanju da
je naznačena poslovna promjena stvarno nastala i u obimu
kako je naznačeno.
(4) Kontrola računske ispravnosti knjigovodstvene isprave
podrazumijeva računsku kontrolu matematičkih operacija
dijeljenja, množenja, sabiranja i oduzimanja, na osnovu
kojih su dobiveni rezultati na ispravi.
(5) Neispravna isprava vraća se odgovarajućoj službi radi
otklanjanja nedostataka.
(6) Pravno lice je dužno odrediti odgovorne osobe za kontrolu
vjerodostojnosti knjigovodstvenih isprava koja će prije
unosa podataka iz knjigovodstvene isprave u poslovne
knjige, provjeriti ispravnost i potpunost knjigovodstvene
isprave te istu potpisati ili odobriti na način iz kojeg se
može nedvosmisleno utvrditi njen identitet ili u slučaju
knjigovodstvenih isprava sastavljenih kao elektronski zapis
osigurati njihovu kontrolu i verifikaciju u skladu sa
internim pravilima i procedurama.
(7) Kontrolu knjigovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica
koja su zadužena materijalnim stvarima (vrijednostima) na
koje se isprave odnose.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 14.
(Ispravke u knjigovodstvenim ispravama)
(1) Ispravke u knjigovodstvenim ispravama u tekstu ili
brojevima ne smiju se vršiti na način da dovode u sumnju
vjerodostojnost knjigovodstvene isprave.
(2) Ispravku precrtavanjem vrši ono lice koje je izdalo
knjigovodstvenu ispravu i koje će ispravku istovremeno
izvršiti na svim primjercima izdate knjigovodstvene
isprave, što potvrđuje svojim potpisom, uz stavljanje
datuma ispravke.
(3) Izuzetak čine knjigovodstvene isprave o novčanim
poslovnim događajima koje se ne smiju popravljati, nego se
poništavaju i izdaju nove.
Član 15.
(Knjiženje knjigovodstvenih isprava)
(1) Uredno likvidirana i ispravna knjigovodstvena isprava
prosljeđuje se knjigovodstvu, gdje se na osnovu nje izdaje
nalog za knjiženje, zatim upisuje podatak u poslovne knjige
knjigovodstvenom tehnikom.
(2) Izuzetno, nalog za knjiženje ne izdaje se u pravnim licima
koja koriste moderne informacione sisteme za finansijsko
upravljanje.
(3) Lica koja vode poslovne knjige, poslije provedene kontrole
primljenih knjigovodstvenih isprava od strane odgovornih
osoba za kontrolu knjigovodstvenih isprava iz člana 13. stav
(6) ovog zakona, dužna su knjigovodstvene isprave
proknjižiti u poslovnim knjigama narednog dana, a
najkasnije u roku od osam radnih dana od dana prijema
knjigovodstvene isprave.
Odjeljak D. Poslovne knjige
Član 16.
(Poslovne knjige)
(1) Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije o stanju i
promjenama na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i
rashodima pravnih lica. Poslovne knjige vode se za
poslovnu godinu i predstavljaju osnov za izradu finansijskih
izvještaja.
(2) Poslovne knjige vode se u skladu sa načelima sistema
dvojnog knjigovodstva, uvažavajući načela urednosti,
ažurnosti, dokumentovanosti, vjerodostojnosti i načelu
nepromjenjivog zapisa o nastalom poslovnom događaju.
(3) Poslovne knjige mogu se voditi na slobodnim listovima,
povezane ili prenesene na neki od elektronskih medija, tako
da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu.
(4) Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne
knjige.
(5) Dnevnik je poslovna knjiga u koju se unose
knjigovodstvene promjene prema vremenskom redoslijedu
njihovog nastanka. Dnevnik se može uspostaviti kao
jedinstvena poslovna knjiga ili više knjiga koje su
namijenjene za evidentiranje promjena na pojedinim
skupinama bilansnih ili vanbilansnih pozicija.
(6) Glavna knjiga je sistemska knjigovodstvena evidencija
promjena nastalih na finansijskom položaju i uspješnosti
poslovanja (imovini, obavezama, kapitalu, rashodima,
prihodima i rezultatu poslovanja i vanbilansne evidencije).
(7) Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode za
nematerijalna sredstva, postrojenja i opremu, investicijske
nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe,
potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, obaveze,
kapital i dr.
Broj 15 - Strana 5
Član 17.
(Kontni okvir i glavna knjiga)
(1) Poslovne promjene knjiže se na analitičkim računima koji
po svom sadržaju i bilansnoj pripadnosti odgovaraju
računima iz propisanog kontnog okvira.
(2) Detaljan kontni plan propisuje se općim aktom pravnog lica
i mora biti usaglašen sa propisanim kontnim okvirom.
(3) Glavna knjiga predstavlja skup svih konta koja su otvorena
tokom poslovne godine. Glavna knjiga mora sadržavati
unaprijed pripremljena konta koja, u skladu sa potrebama
pravnog lica, osiguravaju podatke za finansijske izvještaje.
(4) Glavna knjiga se sastoji od dva odvojena dijela i to:
a) bilansna evidencija i
b) vanbilansna evidencija.
(5) Predmet knjigovodstvene obrade podataka u glavnoj knjizi
u dijelu bilansne evidencije su poslovni događaji koji imaju
sljedeća obilježja:
a) poslovni se događaj stvarno dogodio i kao takav
pripada prošlosti poslovanja,
b) učinak poslovnog događaja može se izraziti u
novčanim iznosima,
c) promjena nastala poslovnim događajem utječe na
poziciju (stavku) sredstava, obaveza, kapitala,
troškova, rashoda, prihoda i rezultata poslovanja,
d) nastanak poslovnog događaja može se dokazati
vjerodostojnom knjigovodstvenom ispravom.
(6) Glavna knjiga vanbilansnih evidencija obuhvaća određene
poslovne događaje koji u trenutku nastanka nemaju utjecaja
na promjene u Bilansu stanja i Bilansu uspjeha, ali
osiguravaju dodatne informacije o korištenju tuđe imovine,
budućih potencijalnih obaveza, kontrole pojedinih
poslovnih poduhvata i informisanja.
(7) Kod primjene metode elektronske obrade podataka, glavna
knjiga mora biti tako organizovana da se može izvršiti
kontrola knjiženja.
(8) Kontni okvir i sadržaj računa u kontnom okviru za sva
pravna lica propisuje federalni ministar finansija (u daljem
tekstu: ministar).
Član 18.
(Pomoćne knjige)
(1) Pomoćne knjige se u pravilu vode posebno.
(2) U pomoćnim knjigama u kojima se vodi evidencija o
materijalnoj imovini, imovina se iskazuje u količinama i
novčanim iznosima.
(3) Druge pomoćne knjige koje dopunjavaju podatke o nekoj
poziciji u glavnoj knjizi ili osiguravaju bilo koje druge
podatke su: knjiga (dnevnik) blagajne, knjiga ulaznih
faktura (KUF), knjiga izlaznih faktura (KIF), knjiga
deviznih sredstava, knjiga izdatih čekova, knjiga dospijeća
mjenica, knjiga dionica, knjiga udjela i dr.
(4) U dnevnik blagajne se unose poslovne promjene koje
nastaju po osnovu gotovine i drugih vrijednosti koje se vode
u blagajni pravnog lica. Dnevnik blagajne zaključuje se na
kraju svakog radnog dana i dostavlja se računovodstvu
istog, a najkasnije narednog dana.
(5) Broj i sadržaj pomoćnih knjiga, način njihovog vođenja i
povezivanja sa glavnom knjigom i slično, pravno lice
uređuje svojim općim aktom u skladu sa ovim zakonom.
Odjeljak E. Vođenje poslovnih knjiga
Član 19.
(Otvaranje poslovnih i pomoćnih knjiga)
(1) Poslovne knjige otvaraju se početkom poslovne godine
prijenosom stanja iz bilansa sastavljenog na kraju prethodne
poslovne godine. Kod novoosnovanih pravnih lica poslovne
knjige otvaraju se na osnovu popisa imovine i obaveza ili
Broj 15 - Strana 6 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
na osnovu knjigovodstvene isprave, a sa danom stjecanja
statusa pravnog lica i prilikom provođenja statusnih
promjena u skladu sa članom 36. ovog zakona.
(2) Poslovna godina u pravilu jednaka je kalendarskoj godini,
ali se može i razlikovati od kalendarske godine.
(3) Pomoćne knjige otvaraju se donosom stanja iz poslovnih
knjiga na kraju prethodne poslovne godine.
Član 20.
(Vođenje poslovnih knjiga)
(1) One pozicije koje se ne nalaze u početnom bilansu otvaraju
se u poslovnim knjigama u toku godine nastankom poslov-
nog događaja, na osnovu vjerodostojne knjigovodstvene
isprave.
(2) Poslovne knjige vode se na način da osiguraju:
a) kontrolu unesenih podataka,
b) ispravnost unosa podataka,
c) čuvanje podataka,
d) mogućnost korištenja podataka,
e) mogućnost uvida u promet i stanje na računima
glavne knjige,
f) mogućnost uvida u vremenski nastanak obavljenog
unosa poslovnih događaja.
(3) U poslovne knjige unose se podaci po principu nastanka
poslovnih događaja, a na osnovu vjerodostojnih
knjigovodstvenih isprava.
(4) Naknadna ispravka unesenog podatka provodi se kao nova
knjigovodstvena stavka tako da bude vidljiv učinak
promjene iz razlike novog i prethodnog podatka.
(5) Poslovni događaji nastali između dana bilansa i dana upisa
u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama
prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se
utvrđuje odlukom o statusnoj promjeni.
(6) U zavisnosti od načina obrade podataka, usklađivanje
prometa glavne knjige sa prometom prikazanim u
dnevniku, kao i prometa i stanja pomoćnih knjiga sa
prometom i stanjem u glavnoj knjizi vrši se kontinuirano, a
najkasnije neposredno prije popisa imovine i obaveza,
odnosno prije sačinjavanja finansijskih izvještaja.
Odjeljak F. Popis imovine i obaveza i usaglašavanje
potraživanja i obaveza
Član 21.
(Popis imovine i obaveza)
(1) Pravno lice dužno je da na početku poslovanja, kao i
najmanje jednom godišnje sa stanjem na dan kada se
završava poslovna godina ili neki drugi obračunski period,
određen u skladu sa ovim zakonom, izvrši popis imovine i
obaveza sa ciljem da se utvrdi njihovo stvarno stanje, te da
se u poslovnim knjigama izvrši usklađivanje
knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.
(2) Sva pravna lica u smislu ovog zakona kao i pravna lica i
dijelovi tih pravnih lica koja obavljaju poslove u
inostranstvu, ako stranim propisima za pravna lica i njihove
dijelove nije propisana obaveza posebnog vođenja
knjigovodstva, kao i podnošenja i revizije finansijskih
izvještaja, su dužna popisati imovinu i obaveze najmanje
jednom u toku godine, a najkasnije do kraja tekuće
poslovne godine.
(3) Pravno lice kod kojeg se nalaze tuđa sredstva, dužno je ta
sredstva popisati posebno za svako pravno lice kojemu ta
imovina pripada i dostaviti im po jedan primjerak popisnih
lista na kojima su ta sredstva popisana. Kod pravnih lica
čija su ta sredstva, ove se popisne liste uključuju u njihovu
dokumentaciju o popisu.
(4) Popis imovine i obaveza tokom poslovne godine obavlja se
i u slučajevima: promjene cijena proizvoda i robe, statusnih
Srijeda, 24. 2. 2021.
promjena u skladu sa propisom o privrednim društvima -
spajanje, pripajanje ili dijeljenje, otvaranja stečajnog
postupka ili pokretanja postupka likvidacije. Izuzetno popis
imovine nije nužan kod promjene cijena proizvoda i roba
ako se knjigovodstvenim evidencijama mogu osigurati
podaci o vrijednosti robe na zalihi.
(5) U navedenim slučajevima popis se provodi pod datumom
nastanka statusne ili druge promjene. Pravna lica koja su
predmet statusnih ili drugih promjena izrađuju finansijske
izvještaje za period od 1. januara do datuma statusne ili
druge promjene.
(6) Popis se obavlja tokom godine i zbog primopredaje
dužnosti i ne oslobađa pravno lice od popisa sredstava i
obaveza sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
(7) Pravna lica u stečaju i likvidaciji nisu obveznici popisa sa
stanjem na dan 31. decembra. Ova pravna lica provode
popis imovine i obaveza na dan otvaranja stečajnog
postupka, odnosno pokretanja postupka likvidacije.
(8) Izuzetno, pravno lice može svojim aktom predvidjeti duže
periode za popisivanje materijala u knjižnicama, kao što su:
knjige, fotografije, filmovi, arhivska građa i sl., s tim da ti
periodi ne mogu biti duži od pet godina.
Član 22.
(Provođenje popisa imovine i obaveza)
(1) Internim općim aktom i Odlukom o popisu utvrđuje se
postupak provođenja popisa imovine i obaveza (određivanje
komisije, način i rokovi popisa, način usklađivanja
knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem).
(2) Za provođenje popisa imovine i obaveza u pravnom licu
formiraju se komisije za popis. Pri utvrđivanju sastava
pojedinih komisija za popis treba voditi računa da lica koja
su materijalno ili finansijski zadužena za sredstva koja se
popisuju i njihovi neposredni rukovodioci ne mogu biti
određeni u komisiju za popis tih sredstava.
(3) U slučaju kada je vrijeme popisa imovine i obaveza prije
31. decembra, Komisija za popis je dužna na osnovu
knjigovodstvenih isprava naknadno unijeti u popisne liste
podatke o promjenama koje su nastale između dana popisa i
31. decembra tekuće godine te izvršiti usklađivanje i
sravnjenje knjigovodstvenog i stvarnog stanja sa 31.
decembrom tekuće godine.
(4) Podatke iz knjigovodstva u popisne liste ne unose lica koja
rade u knjigovodstvu, nego popisna komisija.
(5) Na kraju popisa popisna komisija sastavlja izvještaj o
obavljenom popisu, utvrđuje viškove i manjkove i dostavlja
ga na razmatranje tijelu nadležnom za razmatranje rezultata
popisa za odlučivanje o popisu, u roku utvrđenom internim
općim aktom, odnosno odlukom o popisu, a najkasnije 45
dana od dana isteka poslovne godine.
Član 23.
(Usaglašavanje potraživanja i obaveza)
(1) Pravna lica su dužna da prije sastavljanja finansijskih
izvještaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze
(konfirmacija salda). Kao dokaz postojanja određenog
stanja potraživanja i obaveza koriste se knjigovodstveni
podaci pravnih lica koji se unose i potvrđuju
odgovarajućom knjigovodstvenom ispravom - obrazac
izvod otvorenih stavki.
(2) Povjerilac je dužan da, prije sastavljanja finansijskih
izvještaja, dostavi dužniku spisak nenaplaćenih računa i
potraživanja po drugim osnovama.
(3) Dužnik, primalac konfirmacije je dužan pošiljaocu,
povjeriocu ili njegovom revizoru odgovoriti na
konfirmaciju u roku od osam dana.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Stanje obaveza i potraživanja se utvrđuje na dan 31.
decembra tekuće godine.
(5) Pravna lica su dužna u bilješkama obrazložiti pojedinačna
stanja sumnjivih i spornih potraživanja, te planirati
aktivnosti i način rješavanja istih.
Odjeljak G. Pravila priznavanja i mjerenja
Član 24.
(Opća načela finansijskog izvještavanja)
(1) Stavke prikazane u pojedinačnim i konsolidovanim
finansijskim izvještajima priznaju se i mjere u skladu sa
sljedećim općim načelima:
a) pretpostavlja se da pravno lice posluje kontinuirano;
b) računovodstvene politike i osnove za mjerenje
primjenjuju se dosljedno iz godine u godinu;
c) priznavanje i mjerenje vrši se uz primjenu principa
opreznosti, a posebno:
1) priznaju se sve obaveze koje proisteknu tokom
predmetne finansijske godine ili tokom prethod-
ne finansijske godine, čak i ako takve obaveze
postanu očite tek između datuma Bilans stanja i
datuma na koji je Bilans stanja sastavljen;
2) priznaju se sva obezvrjeđenja, bez obzira da li je
rezultat poslovne godine dobit ili gubitak;
3) može se priznati samo dobit koja se ostvari s
datumom Bilansa stanja;
d) početni Bilans stanja za svaku finansijsku godinu
odgovara završnom Bilansu stanja za prethodnu
finansijsku godinu;
e) sastavni dijelovi stavki aktive i pasive mjere se
odvojeno;
f) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose
na poslovnu godinu, bez obzira na datum njihove
naplate, odnosno isplate.
(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, odstupanja od općih
načela finansijskog izvještavanja dozvoljena su samo u
slučajevima primjene pojedinih MSFI, odnosno MSFI za
MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju,
moraju se navesti u Bilješkama uz finansijske izvještaje,
uključujući i ocjenu njihovog efekta na imovinu, obaveze,
finansijsku poziciju i dobit ili gubitak pravnog lica.
Član 25.
(Primjena MSFI)
Za priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u finansijskim izvještajima velika pravna lica, pravna
lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih
izvještaja (matična pravna lica), subjekti od javnog interesa,
odnosno oni koji se pripremaju da postanu subjekti od javnog
interesa u skladu sa važećim propisima, nezavisno od veličine,
primjenjuju MSFI.
Član 26.
(Primjena MSFI za MSP)
(1) Za priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u finansijskim izvještajima, mikro, mala i srednja
pravna lica mogu primjenjivati MSFI za MSP.
(2) U slučaju da srednja pravna lica primjenjuju MSFI dužna su
iste primjenjivati u kontinuitetu, osim ako postanu mala
pravna lica u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ministar donosi uputstvo kojim se daju smjernice za
primjenu MSFI za MSP.
Član 27.
(Procjenjivanje bilansnih pozicija)
(1) Pod procjenjivanjem bilansnih pozicija podrazumijeva se
utvrđivanje vrijednosti pojedinih ili ukupnih pozicija
bilansa.
Broj 15 - Strana 7
(2) Potreba za procjenjivanjem pojedinih stavki imovine,
obaveza i/ili kapitala kod pravnih lica, odnosno pojedinih
pozicija finansijskih izvještaja, može nastati u situacijama
kada to zahtijevaju MRS/MSFI. U tim situacijama procjena
pozicija vrši se dinamikom i na način kako to predviđaju
MRS/MSFI.
(3) Procjenu bilansnih pozicija iz st. (1) i (2) ovog člana mogu
vršiti ovlašteni procjenitelji iz člana 29. ovog zakona.
Član 28.
(Procjenjivanje vrijednosti imovine i kapitala pravnih lica)
(1) Procjenjivanje vrijednosti ima za cilj utvrditi knjigo-
vodstvenu, tržišnu, nadoknadivu, sadašnju, fer, zamjensku,
likvidacionu i/ili poslovnu vrijednost pravnih lica, odnosno
imovine, obaveza i kapitala, a na osnovu vjerodostojne
dokumentacije, fizičke sposobnosti predmeta procjene i
budućih novčanih primitaka i izdataka, u skladu sa
pravilima struke.
(2) Subjekti od javnog interesa obavezni su, u situacijama kada
to zahtijevaju MRS/MSFI, izvršiti procjenu vrijednosti
ukupne imovine i kapitala sa stanjem na dan kada završava
poslovna godina, te izvještaj o izvršenoj procjeni učiniti
javno dostupnim.
Član 29.
(Prava i obaveze ovlaštenih procjenitelja)
(1) Procjenu vrijednosti imovine i kapitala pravnih lica vrše lica
sa profesionalnim zvanjem "ovlašteni procjenitelj" koje
posjeduju certifikat i važeću licencu izdate u skladu sa
propisom o procjenjivanju ekonomske vrijednosti pravnih
lica, imovine, obaveza i kapitala.
(2) Izvještaj o izvršenoj procjeni imovine i kapitala pravnih
lica, mora biti ovjeren od strane ovlaštenog procjenitelja
koji ima zvanje "ovlašteni procjenitelj" i koji je dužan
istaknuti broj i datum izdavanja certifikata, kao i broj i rok
važenja licence ovlaštenog procjenitelja.
(3) Ovlašteni procjenitelj dužan je u svom radu pridržavati se
načela zakonitosti, savjesnosti i stručnosti, te postupati u
skladu sa kodeksom profesionalne etike.
Odjeljak H. Zaključivanje poslovnih knjiga i utvrđivanje
finansijskog rezultata
Član 30.
(Zaključivanje poslovnih knjiga)
(1) Poslovne knjige se zaključuju poslije knjiženja svih
poslovnih promjena i obračuna na dan završetka poslovne
godine najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih
izvještaja kao i u slučajevima statusnih promjena, prestanka
poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno
zaključiti poslovne knjige.
(2) Pomoćne knjige koje se koriste više od jedne godine
zaključuju se po prestanku njihovog korištenja, osim knjige
inventara koja se zaključuje otuđenjem sredstva.
(3) Ako se poslovne knjige vode kao elektronski zapis, glavna
knjiga se mora, nakon zaključivanja na kraju poslovne
godine, zaštititi na način da u istoj nije moguća izmjena
pojedinih ili svih njenih dijelova ili listova, da je istu
moguće u svakom trenutku odštampati na papir i mora se
potpisati elektronskim potpisom u skladu sa propisom o
elektronskom potpisu ili se mora odštampati na papir i
uvezati na način da nije moguća izmjena pojedinih ili svih
njenih dijelova ili listova i mora je potpisati i ovjeriti lice
ovlašteno za zastupanje pravnog lica i na kraju odložiti.
Član 31.
(Utvrđivanje finansijskog rezultata)
(1) Na kraju poslovne godine poslovne knjige se zaključuju, a
zatim se na osnovu evidencija iz poslovnih knjiga utvrđuje
Broj 15 - Strana 8 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
stanje imovine, obaveza, kapitala i finansijski rezultat sa
prihodima i rashodima obračunskog perioda na koji se taj
rezultat odnosi.
(2) Raspoređivanje dobiti i gubitka pravno lice vrši u skladu sa
odredbama propisa o privrednim društvima i ovog zakona,
internog općeg akta i odluke nadležnog organa.
Odjeljak I. Pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih
usluga
Član 32.
(Kvalificirano lice za sačinjavanje finansijskih izvještaja)
(1) Za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i
sastavljanje finansijskih izvještaja, općim aktom pravnog
lica propisuju se uslovi koje mora ispunjavati: školska
sprema, radno iskustvo i ostalo, kao i njegova odgovornost
za ažurnost, urednost i istinitost poslovnih knjiga.
(2) Vođenje poslovnih knjiga i sačinjavanje finansijskih
izvještaja pravno lice može povjeriti ugovorom, uz
određenu naknadu:
a) drugom pravnom licu koje je registrovano isključivo
za pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih
usluga i koje ima sve potrebne resurse za pravilno,
kvalitetno i efikasno obavljanje tih usluga, te koje ima
zaposlena kvalificirana lica koja su odgovorna za
vođenje poslovnih knjiga i sačinjavanje finansijskih
izvještaja i koja ispunjavaju i druge uslove utvrđene
ovim zakonom i općim aktom pravnog lica, ili
b) poduzetniku registrovanom za pružanje knjigo-
vodstvenih i računovodstvenih usluga koji ima sve
potrebne resurse za pravilno, kvalitetno i efikasno
obavljanje tih usluga, a koji je sam kvalificirano lice
ili zapošljava drugo kvalificirano lice i koji ispunjava i
druge uslove utvrđene ovim zakonom i internim
općim aktom.
(3) Lica koja sačinjavaju finansijske izvještaje obavezno su
kvalificirana lica koja su zaposlena u pravnom licu iz stava
(2) tačka a) ovog člana, odnosno kvalificirana lica koja su
poduzetnici ili koja su zaposlena kod poduzetnika iz stava
(2) tačka b) ovog člana.
(4) Izuzetno od stava (2) ovog člana kod povezanih pravnih
lica u Federaciji, vođenje poslovnih knjiga, pravno lice
može povjeriti ugovorom, uz određenu naknadu, drugom
povezanom pravnom licu (matici) u Federaciji koje ima sve
potrebne resurse za pravilno, kvalitetno i efikasno
obavljanje tih usluga, te ima zaposlena kvalificirana lica
koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i
sačinjavanje finansijskih izvještaja i koja ispunjavaju i
druge uslove utvrđene ovim zakonom i općim aktom
pravnog lica.
(5) Pod pojmom kvalificirana lica iz stava (3) ovog člana
podrazumijevaju se lica koja posjeduju važeću licencu
certificiranog računovođe u skladu sa odredbama ovog
zakona pod uslovom da su prethodno registrovana u
registrima iz člana 35. ovog zakona.
(6) Ako pravno lice odluči poslovne knjige čuvati izvan svog
sjedišta, ono je u svakom trenutku odgovorno za poslovne
knjige te mora tijelima nadležnim za nadzor na njihov
zahtjev, bez odgađanja, omogućiti uvid u iste.
(7) Kvalificirano lice iz stava (5) ovog člana za jednu poslovnu
godinu može sačiniti i potpisati do 20 finansijskih izvještaja
pravnih lica čiji su ukupni prihodi utvrđeni u posljednjem
finansijskom izvještaju u odnosu na datum zaključivanja
ugovora o pružanju knjigovodstvenih i računovodstvenih
usluga, veći od 8.000.000,00 KM.
(8) Stav (2) ovog člana ne primjenjuju banke, mikrokreditne
organizacije, društva za osiguranje i reosiguranje, lizing
Srijeda, 24. 2. 2021.
društva, društva za faktoring, društva za upravljanje
investicijskim fondovima, društva za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondovima, berze, brokersko -
dilerska društva i druge finansijske organizacije.
Član 33.
(Obaveze poduzetnika za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
(1) Poduzetnici koji pružaju knjigovodstvene i
računovodstvene usluge registruju se u skladu sa
odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje oblast
obrtničkih i srodnih djelatnosti.
(2) Poduzetnik je dužan, u roku od osam dana od dobivanja
rješenja o obavljanju djelatnosti pružanja knjigovodstvenih
i računovodstvenih usluga i poreznog savjetovanja od
strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave,
dostaviti kopiju istog Ministarstvu.
(3) Uz zahtjev za upis u Registar poduzetnika za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga poduzetnik je
dužan dostaviti dokumentaciju kojom se potvrđuje
ispunjenost uslova iz člana 32. ovog zakona.
Član 34.
(Obaveze pravnih lica za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
(1) Pravno lice za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga registruje se u skladu sa
odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuju pitanja
od značaja za osnivanje, poslovanje i prestanak poslovanja
privrednih društava.
(2) Pravna lica za pružanje knjigovodstvenih i računovodstve-
nih usluga i poreznog savjetovanja dužna su, u roku od
osam dana od dana upisa u sudski registar, upisati se u
Registar privrednih društava za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga, koji vodi Ministarstvo.
(3) Uz zahtjev za upis u Registar privrednih društava za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga,
pravno lice dužno je dostaviti dokumentaciju kojom se
potvrđuje ispunjenost uslova iz člana 32. ovog zakona.
Član 35.
(Vođenje i javnost registara)
(1) Ministar donosi pravilnik kojim se uređuje vođenje registra
kvalificiranih lica iz člana 32. ovog zakona i registara
pravnih lica i poduzetnika za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga iz čl. 33. i 34. ovog zakona.
(2) Na osnovu dostavljene dokumentacije iz čl. 32., 33. i 34.
ovog zakona Ministarstvo uspostavlja i vodi registre iz
stava (1) ovog člana.
(3) Registri iz stava (2) ovog člana su javni i podaci su dostupni
javnosti elektronskim putem.
POGLAVLJE III. FINANSIJSKO IZVJEŠTAVANJE
Odjeljak A. Finansijski izvještaji
Član 36.
(Sastavljanje i prezentiranje finansijskih izvještaja)
(1) Pravna lica finansijske izvještaje sastavljaju i prezentiraju
za poslovnu godinu i to za period od 1. januara do 31.
decembra tekuće godine sa usporedivim podacima za
prethodnu godinu.
(2) Pravno lice dužno je sastavljati finansijske izvještaje u
obliku, sadržaju i na način propisan ovim zakonom i na
osnovu njega donesenim propisima.
(3) Izuzetno, zavisno pravno lice čije matično pravno lice sa
sjedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od
kalendarske godine, uz saglasnost ministra, može sastavljati
i prezentirati finansijske izvještaje za period koji je različit
od perioda iz stava (1) ovog člana.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Pravno lice kod kojeg nastane statusna promjena finansijske
izvještaje sastavlja na datum statusne promjene.
(5) Poslovni događaji nastali između dana bilansa i dana upisa
u sudski registar obuhvataju se u finansijskim izvještajima
prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se
utvrđuje odlukom o statusnoj promjeni.
(6) Finansijski izvještaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja,
odnosno zaključenja stečaja, odnosno postupka likvidacije
pravnog lica.
Član 37.
(Finansijski izvještaji)
(1) Finansijski izvještaji moraju pružiti istinit i objektivan
prikaz finansijskog položaja i uspješnosti poslovanja
pravnih lica. Finansijske izvještaje čine:
a) Bilans stanja - Izvještaj o finansijskom položaju na
kraju perioda;
b) Bilans uspjeha - Izvještaj o ukupnom rezultatu za
period;
c) Izvještaj o gotovinskim tokovima - Izvještaj o
tokovima gotovine;
d) Izvještaj o promjenama na kapitalu;
e) Bilješke uz finansijske izvještaje.
(2) Izuzetno od odredbe iz stava (1) ovog člana, mikro i mala
pravna lica i neprofitna pravna lica iz člana 3. stav (1) ovog
zakona, finansijske izvještaje prezentiraju kroz:
a) Bilans stanja - Izvještaj o finansijskom položaju na
kraju perioda;
b) Bilans uspjeha - Izvještaj o ukupnom rezultatu za
period i
c) Bilješke uz finansijske izvještaje.
(3) Bilješke uz finansijske izvještaje iz stava (1) tačka e) i stava
(2) tačka c) ovog člana, obavezno sadrže sljedeće:
a) usvojene računovodstvene politike;
b) iznos i prirodu pojedinih stavki prihoda ili rashoda
izuzetne veličine ili pojave;
c) ukupan iznos svih finansijskih obaveza, garancija ili
nepredviđenih izdataka koji nisu uključeni u Bilans
stanja;
d) iznose koje pravno lice duguje i koji dospijevaju
nakon više od pet godina, kao i ukupna dugovanja
pravnog lica pokrivena instrumentima osiguranja
pravnog lica uz naznaku prirode i oblika osiguranja;
e) iznos avansa i odobrenih kredita članovima uprave i
nadzornih tijela, s naznakama kamatnih stopa, glavnih
uslova otplaćenih i otpisanih iznosa;
f) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
finansijski izvještaj;
g) informaciju da li se dugotrajna imovina evidentira po
fer vrijednosti ili prema revalorizacionim iznosima.
(4) Pored informacija koje se daju u Bilješkama uz finansijske
izvještaje iz stava (3) ovog člana, srednja i velika pravna
lica dužna su objavljivati i dodatne informacije za razne
stavke dugotrajne imovine koje sadrže kretanja
kumulativnih vrijednosnih usklađivanja, kao i kumulativna
vrijednosna usklađivanja na početku i na kraju poslovne
godine.
(5) Uz finansijske izvještaje korisnicima finansijskih izvještaja
se prezentiraju i posebni izvještaji sačinjeni prema zahtjevu
Federalnog zavoda za statistiku.
(6) Pravna lica čije je poslovanje uređeno posebnim propisima
na osnovu kojih je regulatorno tijelo za obavljanje nadzora
nad njihovim poslovanjem propisalo obavezu sačinjavanja i
prezentacije periodičnih finansijskih izvještaja i dodatnih
izvještaja, dužna su iste poštivati.
Broj 15 - Strana 9
Član 38.
(Odgovornost za finansijske izvještaje)
Za istinito i fer prikazivanje finansijskog položaja i
uspješnosti poslovanja pravnog lica odgovorno je lice ovlašteno
za zastupanje pravnog lica upisano u sudski registar u svojstvu
direktora pravnog lica, članovi uprave, upravni, odnosno
nadzorni organ pravnog lica u okviru svojih zakonom određenih
nadležnosti, odgovornosti i dužne pažnje, kao i kvalificirano lice
iz člana 32. ovog zakona koje je sačinilo i potpisalo finansijske
izvještaje u skladu sa pravilima struke.
Član 39.
(Sadržaj i forma finansijskih izvještaja)
(1) Pravna lica koja knjigovodstvo vode na sredstvima za
automatsku obradu podataka, finansijski izvještaj mogu
predati i na propisanoj formi obrasca štampanim na
računaru.
(2) Poslovne knjige, finansijski izvještaji i druge finansijske
informacije prezentirane od strane lica na koje se odnose
odredbe ovog zakona izražavaju se u novčanoj jedinici i na
jezicima koji su u službenoj upotrebi u Federaciji.
(3) Ministar propisuje sadržaj i formu finansijskih izvještaja
koji se pripremaju i prezentiraju u skladu sa ovim zakonom.
Odjeljak B. Konsolidovani finansijski izvještaj
Član 40.
(Konsolidovani finansijski izvještaj)
(1) Konsolidovani finansijski izvještaji su finansijski izvještaji
grupe pravnih lica u kojoj određeno pravno lice (matično
društvo) nad jednim ili više pravnih lica (društva kćeri) ima
vladajući utjecaj (kontrolu) na određivanje finansijskih i
poslovnih politika, a prikazuju grupu kao cjelinu.
(2) Konsolidovane finansijske izvještaje dužno je sačiniti i
dostaviti FIA-i pravno lice iz Federacije koje u grupi
pravnih lica predstavlja matično društvo.
Član 41.
(Obaveza izrade konsolidovanih finansijskih izvještaja)
(1) Pri izradi konsolidovanih finansijskih izvještaja pravna lica
su dužna pridržavati se pravila i procedura konsolidacije
finansijskih izvještaja koja su uređena MRS i MSFI.
(2) Obaveza matičnog pravnog lica za izradu konsolidovanog
finansijskog izvještaja nastaje u godini u kojoj matično
pravno lice ostvari kontrolu nad zavisnim pravnim licem ili
više zavisnih pravnih lica, a prestaje dostavljanjem
konsolidovanog finansijskog izvještaja za godinu u kojoj
matično pravno lice izgubi kontrolu nad svim zavisnim
pravnim licima.
(3) Konsolidovani finansijski izvještaji sastavljaju se pod istim
datumom kao i redovni finansijski izvještaji matičnog
pravnog lica.
(4) Na priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u konsolidovanim finansijskim izvještajima shodno
se primjenjuju odredbe o finansijskim izvještajima iz čl.
24., 25., 27., 28., 29., 36. i 37. ovog zakona.
(5) Izuzetno od stava (1) ovog člana, ukoliko vrijednosti
imovine i ukupnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih
lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i
obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne
prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru
ne prelaze polovinu kriterija za malo pravno lice, u smislu
člana 5. stav (4) ovog zakona, matično pravno lice nije
obavezno da sastavlja, dostavlja i objelodanjuje
konsolidovane finansijske izvještaje.
(6) Stav (5) ovog člana ne primjenjuje se na matična pravna
lica koja su subjekti od javnog interesa, odnosno pravna lica
koja se pripremaju da postanu subjekti od javnog interesa.
Broj 15 - Strana 10 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(7) Matično pravno lice, koje je istovremeno zavisno u višoj
ekonomskoj cjelini, nije dužno da sastavlja konsolidovane
finansijske izvještaje u skladu sa ovim zakonom, osim ako
njegovo matično pravno lice ima sjedište u inostranstvu.
(8) Male grupe pravnih lica izuzete su od obaveze izrade
konsolidovanih finansijskih izvještaja i konsolidovanog
izvještaja o poslovanju, osim ako je neko od povezanih
preduzeća subjekt od javnog interesa.
(9) Detaljni uslovi i pravila konsolidacije finansijskih izvještaja
propisuju se podzakonskim aktom koji donosi ministar.
Odjeljak C. Izvještaj o poslovanju
Član 42.
(Sadržaj izvještaja o poslovanju)
(1) Pravna lica su obavezna pripremati izvještaje o poslovanju
koji daju objektivan prikaz poslovanja pravnog lica i njegov
položaj, uključujući i opis glavnih rizika i neizvjesnosti sa
kojima se pravno lice suočava, kao i mjera poduzetih na
zaštiti životne sredine.
(2) Izvještaj o poslovanju obavezno sadrži:
a) sve značajne događaje nastale u periodu od završetka
poslovne godine do datuma predaje finansijskog
izvještaja;
b) procjenu očekivanog budućeg razvoja pravnog lica;
c) najvažnije aktivnosti u vezi sa istraživanjem i
razvojem;
d) informacije o otkupu vlastitih dionica, odnosno
udjela;
e) informacije o poslovnim segmentima pravnog lica;
f) korištene finansijske instrumente ako je to značajno za
procjenu finansijskog položaja i uspješnosti
poslovanja pravnog lica;
g) ciljeve i politike pravnog lica u vezi sa upravljanjem
finansijskim rizicima; zajedno sa politikama zaštite od
rizika za svaku planiranu transakciju za koju je
neophodna zaštita i
h) izloženost pravnog lica tržišnom, kreditnom, riziku
likvidnosti i drugim rizicima prisutnim u poslovanju
pravnog lica, kao i strategiju za upravljanje ovim
rizicima i ocjenu njihove efikasnosti.
(3) Izvještaj o poslovanju objavljuje se zajedno sa finansijskim
izvještajima te revizorskim izvještajem ako postoji obaveza
revizije.
(4) Izuzetno od odredbe iz stava (1) ovoga člana, mikro i mala
pravna lica nisu dužna da pripremaju izvještaj o poslovanju,
ali su informacije o otkupu vlastitih dionica dužne navesti u
bilješkama uz finansijske izvještaje.
(5) Konsolidovani izvještaj o poslovanju objavljuje se zajedno
sa konsolidovanim finansijskim izvještajima te revizorskim
izvještajem ako postoji obaveza revizije.
Član 43.
(Pravila korporativnog upravljanja)
(1) Izvještaj o poslovanju velikih pravnih lica i pravnih lica čiji
su vrijednosni papiri uvršteni na organizovano tržište
vrijednosnih papira mora sadržavati i prikaz primijenjenih
pravila korporativnog upravljanja.
(2) Konsolidovani izvještaj o poslovanju mora sadržavati:
a) podatke o značajnim neposrednim i posrednim
imaocima dionica u društvu, podatke o vlastitim
dionicama, broj i nominalni iznos, knjigovodstvenu
vrijednost svih dionica matičnog društva koje drži
matično društvo, njegova društva kćeri ili lice koje ih
drži u svoje ime i za račun tih pravnih lica,
b) opis glavnih elemenata sistema unutrašnje kontrole i
upravljanja rizikom u odnosu na postupak
Srijeda, 24. 2. 2021.
finansijskog izvještavanja, koji su obuhvaćeni
konsolidacijom promatranog kao cjelina.
Odjeljak D. Predaja izvještaja, obrada podataka, vođenje
registra i javna objava
Član 44.
(Predaja izvještaja)
(1) Finansijski izvještaji iz člana 37. ovog zakona i posebni
izvještaji sačinjeni prema zahtjevu Federalnog zavoda za
statistiku, uz Obavještenje o razvrstavanju, predaju se FIA-
i, najkasnije do posljednjeg dana februara tekuće godine za
prethodnu godinu.
(2) Izvještaj o poslovanju iz člana 42. ovog zakona, odluka o
utvrđivanju finansijskih izvještaja od strane nadležnog
organa i odluka o prijedlogu raspodjele dobiti ili pokrića
gubitka, predaje se FIA-i najkasnije do 30. juna tekuće
godine za prethodnu godinu.
(3) Pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od
kalendarske godine dužna su da, za statističke i druge
potrebe, u Registar finansijskih izvještaja predaju Bilans
stanja, Bilans uspjeha i posebne izvještaje sačinjene prema
zahtjevu Federalnog zavoda za statistiku, za poslovnu
godinu koja je jednaka kalendarskoj, u roku iz stava (1)
ovog člana.
(4) Pravno lice izvještaje iz st. (1), (2) i (3) ovog člana
obavezno dostavlja elektronskim putem i na papiru, a koji
moraju biti ovjereni potpisom i pečatom certificiranog
računovođe koji sadrži naziv "certificirani računovođa",
njegovo ime i prezime, kao i broj važeće licence.
Istovremeno, finansijski izvještaji moraju biti potpisani od
strane lica ovlaštenog za zastupanje pravnog lica iz člana
38. ovog zakona, te ovjereni pečatom pravnog lica -
podnosioca.
(5) Pravna lica, koja u skladu sa čl. 40. i 41. ovog zakona imaju
obavezu pripremiti i prezentirati konsolidovane finansijske
izvještaje, dužna su te izvještaje predati najkasnije do kraja
aprila tekuće za prethodnu godinu.
(6) Rok za predaju revizorskog izvještaja sa priloženim
finansijskim izvještajima dioničkih društava i subjekata od
javnog interesa koji su predmet revizije je najkasnije do 30.
juna tekuće godine za prethodnu godinu, ili 6 mjeseci nakon
završetka poslovne godine ukoliko pravno lice ima
poslovnu godinu različitu od kalendarske godine. Rok za
predaju revizorskog izvještaja sa priloženim
konsolidovanim finansijskim izvještajima i revizorskog
izvještaja sa priloženim finansijskim izvještajima ostalih
pravnih lica, koji su bili predmet revidiranja je najkasnije do
30. septembra tekuće godine za prethodnu godinu, ili 9
mjeseci nakon završetka poslovne godine ukoliko pravno
lice ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine.
(7) Pravno lice koje sastavlja finansijske izvještaje, u skladu sa
članom 36. ovog zakona dužno je finansijske izvještaje
dostaviti u roku 60 dana od dana nastanka statusne
promjene, pokretanja postupka likvidacije ili otvaranja
stečaja, a za ostale poslovne godine u roku od 120 dana od
dana isteka poslovne godine.
(8) Izuzetno, finansijske izvještaje nisu dužna podnijeti pravna
lica koja su registrovana u tekućoj poslovnoj godini i koja,
nakon registracije, do 31. decembra tekuće poslovne godine
nisu imala drugih promjena na svom računu osim uplate
obaveznog depozita, uz napomenu da su ta lica dužna do
kraja februara tekuće godine obavijestiti FIA-u o tim
činjenicama podnošenjem Izjave o neaktivnosti za
prethodnu poslovnu godinu.
(9) Ministarstvo vrši nadzor nad izvršenjem obaveza predaje
finansijskih izvještaja, izvještaja o poslovanju, revizorskih
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
izvještaja i ostale dokumentacije iz ovog člana od strane
obaveznika. Ministarstvo prekršajni postupak pokreće i
vodi u skladu s propisima kojima se uređuju prekršaji.
Član 45.
(Obrada podataka i vođenje Registra)
(1) FIA je obavezna da podatke iz preuzetih finansijskih
izvještaja iz člana 44. ovog zakona obradi na način podesan
za ocjenu imovinskog, prinosnog i finansijskog položaja
pravnih lica.
(2) Podaci iz stava (1) ovog člana su dostupni javnosti na
zvaničnoj internet stranici FIA-e.
(3) Podatke pripremljene u skladu sa stavom (1) ovog člana,
FIA je dužna dostaviti Ministarstvu u roku od 60 dana od
isteka rokova za predaju izvještaja, definiranih u članu 44.
ovog zakona.
(4) Istovremeno, FIA je dužna Federalnom ministarstvu
finansija-Poreznoj upravi (u daljem tekstu: Porezna uprava)
dostaviti podatke o pravnim licima koja nisu postupila u
skladu sa odredbama člana 44. ovog zakona.
(5) FIA je odgovorna za uspostavu i vođenje Registra
finansijskih izvještaja koji predstavlja centralni izvor
informacija o uspješnosti poslovanja i finansijskom
položaju pravnih lica u Federaciji, u skladu sa posebnim
propisom kojim se uređuje registar finansijskih izvještaja.
Član 46.
(Javna objava)
(1) Pravno lice je dužno finansijske izvještaje iz člana 37. ovog
zakona, izvještaj o poslovanju iz člana 42. ovog zakona te
revizorski izvještaj ako njegovi finansijski izvještaji
podliježu reviziji u skladu sa članom 57. ovog zakona,
konsolidovane finansijske izvještaje i konsolidovani
izvještaj o poslovanju ako je dužno sastavljati u skladu sa
odredbama čl. 40. i 41. ovog zakona, zajedno sa
revizorskim izvještajem dostaviti FIA-i radi javne objave.
(2) Smatra se da je pravno lice ispunilo obavezu javne objave
danom dostave FIA-i potpunih i tačnih finansijskih
izvještaja iz stava (1) ovog člana.
Član 47.
(Izuzeće od javne objave)
Pravno lice, koje nije subjekt od javnog interesa, izuzeto je
od obaveze objavljivanja izvještaja o poslovanju i finansijskih
izvještaja iz člana 46. stav (1) ovog zakona, uz uslov da se
osigura njihova dostupnost na osnovu pismenog zahtjeva
podnesenog FIA-i.
Odjeljak E. Način i rokovi čuvanja knjigovodstvenih isprava,
poslovnih knjiga, izvještaja i ostale dokumentacije
Član 48.
(Način čuvanja)
(1) Knjigovodstvene isprave čuvaju se u izvornom
materijalnom obliku, u obliku elektronskog zapisa ili na
mikrofilmu, a predstavljaju dokaznu osnovu poslovnih
knjiga.
(2) Knjigovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski
izvještaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica,
odnosno kod drugog pravnog lica ukoliko je istom
povjereno vođenje poslovnih knjiga.
(3) Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa
memoriranim podacima, mora se osigurati i memoriranje
aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
(4) Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja,
knjigovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se
predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
Broj 15 - Strana 11
Član 49.
(Rokovi čuvanja)
(1) Isprave koje se čuvaju trajno su: platne liste ili analitičke
evidencije o plaćama u vezi sa plaćanjem doprinosa,
kupoprodajni ugovori po kojima je izvršeno stjecanje
nekretnina, godišnji računovodstveni obračuni, finansijski
izvještaji, konsolidovani finansijski izvještaji, izvještaji o
izvršenoj reviziji i svi interni akti od utjecaja na finansijsko
poslovanje.
(2) Glavna knjiga i dnevnik čuvaju se najmanje deset godina, a
pomoćne knjige najmanje pet godina.
(3) Knjigovodstvene isprave na osnovu kojih su podaci uneseni
u dnevnik i glavnu knjigu čuvaju se najmanje deset godina.
(4) Knjigovodstvene isprave na osnovu kojih su podaci uneseni
u pomoćne knjige čuvaju se najmanje pet godina.
(5) Izvještaj o poslovanju čuva se u originalnom obliku deset
godina nakon isteka poslovne godine.
(6) Pomoćni obračuni, prodajni i kontrolni blokovi i sl. čuvaju
se dvije godine.
(7) Revizorska društva čuvaju pet godina dokumentaciju na
osnovu koje je obavljena revizija, računajući od poslovne
godine na koju se revizija odnosi.
(8) Rok za čuvanje knjigovodstvenih isprava i poslovnih knjiga
počinje teći zadnjeg dana poslovne godine na koju se
odnose poslovne knjige i u koje su podaci iz isprava
uneseni.
Odjeljak F. Nadzor
Član 50.
(Vršilac nadzora)
(1) Porezna uprava je ovlaštena obavljati nadzor nad
aktivnostima pravnih lica radi provjere da li se aktivnosti od
značaja za organizaciju i funkcioniranje sistema
računovodstva i knjigovodstva obavljaju u skladu sa
odredbama ovog i drugih relevantnih zakona i propisa
donesenih na osnovu tih zakona.
(2) Nadzor iz stava (1) ovog člana vrše i druge institucije
ukoliko su im posebnim propisima data ovlaštenja.
(3) Nadzor nad licima iz člana 32. stav (1) ovog zakona vrši
se shodno članu 53. stav (3) ovog zakona.
Član 51.
(Ovlaštenja Porezne uprave kod vršenja nadzora)
(1) Nadzor obavljaju ovlaštena lica Porezne uprave na sljedeći
način:
a) praćenjem, prikupljanjem knjigovodstvenih isprava,
poslovnih knjiga, finansijskih izvještaja te drugih
poreznih i statističkih izvještaja (analiza finansijskih
izvještaja);
b) provjerom sistema koji obveznik primjenjuje za
obradu podataka u vezi s računovodstvenim
poslovima i
c) direktnim nadzorom kod obveznika.
(2) Porezna uprava je nadležna da obavlja nadzor nad sljedećim
aktivnostima pravnih lica:
a) tačnost razvrstavanja pravnih lica u skladu sa članom
5. ovog zakona;
b) organizacija sistema računovodstva i internih
računovodstvenih kontrolnih postupaka;
c) potpunost, istinitost i tačnost knjigovodstvenih
isprava;
d) vođenje i čuvanje poslovnih knjiga;
e) popis imovine i obaveza;
f) predaja u Registar finansijskih izvještaja;
g) obaveze u pogledu revizije finansijskih izvještaja i
dostavljanja izvještaja o reviziji finansijskih izvještaja
u Registar finansijskih izvještaja i
Broj 15 - Strana 12 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
h) drugim aktivnostima u skladu sa ovim zakonom.
Član 52.
(Dužnosti pravnog lica kod provođenja nadzora)
(1) Pravno lice je dužno ovlaštenom licu omogućiti provođenje
nadzora nad svim knjigovodstvenim ispravama, poslovnim
knjigama, finansijskim izvještajima i drugim poreznim i
statističkim izvještajima, te sistemom koji se primjenjuje za
obradu podataka.
(2) Pravno lice je dužno, na zahtjev ovlaštenih lica, dostaviti
kopije isprava ili finansijskih izvještaja iz stava (1) ovog
člana.
(3) Pravno lice je dužno ovlaštenim licima staviti na
raspolaganje odgovarajuće prostorije u kojima mogu
nesmetano i bez prisutnosti drugih lica obaviti nadzor
računovodstvenih poslova.
(4) Lica ovlaštena za zastupanje pravnih lica i zaposlenici koji
obavljaju računovodstvene poslove dužni su na zahtjev
ovlaštenog lica dati na uvid sve knjigovodstvene isprave,
poslovne knjige, finansijske izvještaje, porezne i statističke
izvještaje i druge informacije o računovodstvenim
poslovima bitnim za obavljanje nadzora i sastaviti pisani
izvještaj ili odazvati se na davanje usmene izjave ukoliko to
zahtijeva nadzorno tijelo iz člana 50. ovog zakona.
Član 53.
(Nadzor nad pravnim licima i poduzetnicima registrovanim za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga)
(1) Nadzor nad pravnim licima i poduzetnicima registrovanim
za pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga,
radi provjere ispunjenosti uslova propisanih čl. 32., 33. i 34.
ovog zakona, vrši Porezna uprava.
(2) Nadzor nad kvalitetom pruženih knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga od strane pravnih lica i
poduzetnika u smislu njihove usklađenosti sa pravilima
struke i načelima profesionalne etike, vrši Profesionalno
tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona, na način i po
postupku koji je uređen aktima profesionalnog tijela koji
uređuju kontrolu kvaliteta i profesionalnu disciplinu i
odgovornost.
(3) Nadzor iz stava (2) ovog člana obavljaju ovlaštena lica
Profesionalnog tijela iz člana 136. stav (1) ovog zakona na
način da vrše:
a) pregled, provjeru i kontrolu angažovanja od strane
pravnih lica, održavanja tehničke kompetentnosti,
poštivanja i usklađenosti sa profesionalnim
standardima, i
b) provjeru kvaliteta rada kvalificiranih lica.
(4) Pravna lica i poduzetnici registrovani za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga dužni su licima
ovlaštenim za nadzor iz st. (1) i (2) ovog člana, na njihov
zahtjev, staviti na raspolaganje ili dostaviti svu
dokumentaciju i druge informacije koje su neophodne za
provođenje nadzora.
Odjeljak G. Savjet za računovodstvo
Član 54.
(Nadležnosti Savjeta za računovodstvo)
(1) Ministar imenuje Savjet za računovodstvo (u daljem tekstu:
Savjet).
(2) Nadležnost i obaveze Savjeta su da:
a) prati proces primjene računovodstvenih standarda iz
člana 2. ovog zakona,
b) daje inicijative za odgovarajuća i pravovremena
rješenja radi što efikasnije primjene računovodstvenih
standarda,
c) daje mišljenja na nacrte i prijedloge zakona i drugih
propisa iz oblasti računovodstva i revizije,
Srijeda, 24. 2. 2021.
d) prati proces primjene propisa Evropske unije koji se
odnose na oblast računovodstva i revizije i predlaže
prihvatljiva rješenja,
e) učestvuje u pripremi strategije, te u izradi smjernica i
akcionog plana za poboljšanje kvaliteta finansijskog
izvještavanja i unapređivanje računovodstvene prakse,
f) sarađuje sa obrazovnim ustanovama, stranim i
domaćim profesionalnim udruženjima, tijelima i
organizacijama,
g) daje mišljenja na statut profesionalnog tijela iz člana
136. stav (1) ovog zakona, a na koji prethodnu
saglasnost daje Ministarstvo,
h) razmatra godišnji izvještaj o radu i stanju u oblasti
računovodstva koji priprema profesionalno tijelo iz
člana 136. stav (1) ovog zakona,
i) daje mišljenje i prijedloge na godišnji plan
kontinuirane edukacije koju provodi profesionalno
tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona i
j) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti, u skladu
sa ovim zakonom.
(3) Finansiranje aktivnosti Savjeta vrši se iz budžeta Federacije
za svaku fiskalnu godinu.
Član 55.
(Odgovornost Savjeta)
(1) Za svoj rad Savjet odgovara ministru.
(2) Savjet je dužan da ministru najmanje jednom godišnje
dostavi izvještaj o radu.
Član 56.
(Članovi Savjeta)
(1) Savjet ima devet članova.
(2) Članove Savjeta imenuje ministar iz reda zaposlenih u
Ministarstvu, predstavnika profesionalnih tijela iz člana
136. ovog zakona, Porezne uprave, regulatornih tijela
finansijskog sistema, poslovne zajednice, univerzitetskih
profesora i drugih lica koja svojim teoretskim i praktičnim
iskustvom u predmetnoj oblasti mogu da doprinesu
efikasnijem radu Savjeta, na period od pet godina, s tim da
ista lica mogu biti ponovo imenovana na još jedan mandat.
(3) Stručne i administrativne poslove za potrebe Savjeta
obavlja Ministarstvo.
POGLAVLJE IV. REVIZIJA FINANSIJSKIH
IZVJEŠTAJA
Odjeljak A. Revizija i društva za reviziju
Član 57.
(Obveznici revizije)
(1) Revizija finansijskih izvještaja obavlja se u skladu sa ovim
zakonom, MSR uz poštivanje načela profesionalne etike i
pravila revizorske struke, te drugih pravila i propisa koji
regulišu ovu oblast.
(2) Obaveznoj reviziji podliježu finansijski izvještaji i
konsolidovani finansijski izvještaji pravnih lica razvrstanih
u velika i srednja pravna lica.
(3) Ukoliko nisu obuhvaćeni stavom (2) ovog člana, obaveznoj
reviziji podliježu i finansijski izvještaji subjekata od javnog
interesa, definiranih ovim zakonom i finansijski izvještaji
drugih pravnih lica, ukoliko je to propisano posebnim
propisima kojim se uređuje njihovo poslovanje.
(4) Obaveznoj reviziji podliježu i organizacije, javne institucije
i javne ustanove koje nisu obuhvaćene godišnjim planom
revizije Ureda za reviziju institucija FBiH.
(5) Finansijskim izvještajima, u smislu ovog člana, smatraju se
i finansijski izvještaji za periode kraće od godine dana, ako
takvi periodi prethode statusnim promjenama, likvidaciji ili
stečaju.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(6) Revizija finansijskih izvještaja pravnih lica u stečaju
provodi se u skladu sa propisom o stečajnom postupku. Rok
za predaju revizorskog izvještaja pravnih lica u stečaju FIA-
i je 30 dana od dana usvajanja od strane odbora povjerilaca.
(7) Pravna lica koja se razvrstavaju, u skladu sa članom 5. ovog
zakona u mikro i mala, mogu odlučiti da se revizija njihovih
finansijskih izvještaja vrši u skladu sa odredbama ovog
zakona.
Član 58.
(Uslovi za poslovanje društava za reviziju)
(1) Društva za reviziju osnivaju se u skladu sa odredbama ovog
zakona i zakona kojima se uređuju pitanja u vezi s
osnivanjem, poslovanjem i prestankom poslovanja
privrednih društava.
(2) Sve oblike revizije u Federaciji obavljaju društva za reviziju
koja posjeduju važeću licencu za obavljanje poslova
revizije izdatu od Ministarstva.
(3) Većinsko pravo glasa i većinsko učešće u kapitalu u društvu
za reviziju moraju imati isključivo ovlašteni revizori ili
drugo društvo za reviziju u svojstvu osnivača.
(4) Osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja
društva za reviziju u vezi sa stavom (1) ovog člana, ne
može biti pravno, odnosno fizičko lice, koje je osuđeno
pravosnažnom presudom za krivično djelo u smislu propisa
kojim se uređuje odgovornost pravnih, odnosno fizičkih lica
za krivična djela ili protiv kojeg se vodi krivični postupak.
(5) Društva za reviziju moraju imati u radnom odnosu na
neodređeno vrijeme sa punim radnim vremenom zaposlena
najmanje:
a) jednog ovlaštenog revizora sa važećom licencom, ako
obavljaju reviziju manje od 20 pravnih lica čiji su
ukupni prihodi, za svako pravno lice, utvrđeni u
posljednjem finansijskom izvještaju u odnosu na
datum ugovaranja usluga revizije do 10.000.000,00
KM
b) dva ovlaštena revizora sa važećom licencom, ako
obavljaju reviziju manje od 20 subjekata od javnog
interesa, odnosno pravnih lica čiji su ukupni prihodi,
za svako pravno lice, utvrđeni u posljednjem
finansijskom izvještaju u odnosu na datum ugovaranja
usluga revizije, veći od 10.000.000,00 KM i
c) tri ovlaštena revizora sa važećom licencom, ako
obavljaju reviziju više od 20 subjekata od javnog
interesa, odnosno pravnih lica čiji su ukupni prihodi,
za svako pravno lice, utvrđeni u posljednjem
finansijskom izvještaju u odnosu na datum ugovaranja
usluga revizije, veći od 10.000.000,00 KM.
(6) Društvo za reviziju mora osigurati da je revizija usklađena
sa standardima kvaliteta.
(7) Društva za reviziju dužna su se osigurati od odgovornosti za
štetu koju bi privrednim društvima moglo počiniti
neadekvatno izraženo revizorsko mišljenje. Osigurava se
građansko-pravna vanugovorna odgovornost osiguranika,
zbog propusta ili greške koje napravi prilikom obavljanja
djelatnosti revizije na osnovu zaključenog ugovora o
vršenju revizije, mišljenjem u izvještaju revizije za štete
koje prouzrokuje trećim licima. Minimalna suma osiguranja
iznosi 50.000,00 KM.
(8) Minimalna suma osiguranja iznosi 500.000,00 KM za štete
koje bi revizorsko društvo moglo prouzrokovati
obavljanjem usluga revizije banaka, lizing društava,
investicijskih i penzijskih fondova i društava za osiguranje.
Osigurava se građansko-pravna vanugovorna odgovornost
osiguranika, zbog propusta ili greške koje napravi prilikom
obavljanja djelatnosti revizije na osnovu zaključenog
Broj 15 - Strana 13
ugovora o vršenju revizije, mišljenjem u izvještaju revizije
za štete koje prouzrokuje trećim licima.
(9) Precizne odredbe osiguranja od odgovornosti za štetu u vezi
sa st. (7) i (8) ovog člana propisuje Komora.
(10) Društva za reviziju dužna su Komori dostaviti kopiju polise
osiguranja zaključene u skladu sa odredbama ovog člana, u
roku od 30 dana od dana njenog zaključivanja.
Član 59.
(Licence društva za reviziju)
(1) Osnivač društva za reviziju podnosi Ministarstvu zahtjev za
izdavanje licence za rad.
(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana osnivač podnosi:
a) odluku o osnivanju, odnosno drugi osnivački akt;
b) statut društva;
c) interni akt kojim je uređena metodologija obavljanja
usluge revizije;
d) podatke o osnivaču/osnivačima društva;
e) podatke o licu ili licima koji kod društva za reviziju
zasnivaju radni odnos i dokaz o zapošljavanju
licenciranih ovlaštenih revizora sa važećom licencom
na neodređeno vrijeme sa punim radnim vremenom
(fotokopija ugovora o radu, uvjerenje Porezne uprave
o prijavi na zdravstveno i penzijsko-invalidsko
osiguranje);
f) podatke o drugim revizorima angažovanim od strane
društva za reviziju;
g) akt o registraciji društva za obavljanje revizije kod
nadležnog suda;
h) uvjerenje nadležnih poreznih organa o nepostojanju
neizmirenih obaveza po osnovu poreza i doprinosa i
i) uvjerenje o članstvu i izmirenju obaveza prema
Komori.
(3) Ako je osnivač privrednog društva za reviziju strano pravno
lice, pravno lice iz Republike Srpske ili Brčko Distrikta
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Brčko Distrikt) uz
zahtjev za izdavanje licence za rad, pored dokumenata iz
stava (2) ovog člana, podnosi i dokumentaciju kojom se
dokazuje da je u matičnoj državi ili entitetu, odnosno Brčko
Distriktu, registrovano za pružanje usluga revizije.
(4) Po zahtjevu za izdavanje licence za rad iz st. (1) i (3) ovog
člana rješava Ministarstvo u roku od 30 dana od dana
podnošenja potpunog zahtjeva.
(5) Rješenje iz stava (4) ovog člana konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(6) Ministarstvo podzakonskim aktom propisuje uslove i način
izdavanja i oduzimanja licenci društvima za reviziju.
Odjeljak B. Proces revizije
Član 60.
(Lica koja obavljaju reviziju)
(1) Reviziju finansijskih izvještaja obavljaju lica koja imaju
profesionalno zvanje ovlašteni revizor, koja posjeduju
važeću licencu za obavljanje revizije finansijskih izvještaja
i potpisivanje revizorskog izvještaja i koja su zaposlena u
društvu za reviziju ili angažovana od društva za reviziju.
(2) Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih područja mogu
se angažirati, uz pisanu saglasnost pravnog lica kod koga se
obavlja revizija, vanjski eksperti koji nisu ovlašteni
revizori. O angažovanju vanjskih eksperata treba se
pismeno obavijestiti Komora.
(3) Društvo za reviziju može pojedine poslove u postupku
revizije povjeriti i drugim licima koja su zaposlena u
društvu za reviziju, a koja nemaju licence za rad na
poslovima revizije, pod uslovom da je njihov rad planiran i
nadziran od strane licenciranog ovlaštenog revizora.
Broj 15 - Strana 14 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 61.
(Uslovi za stjecanje zvanja ovlaštenog revizora)
(1) Ovlašteni revizor je nezavisna stručna osoba koja je stekla
certifikat Profesionalnog tijela iz člana 136. stav (1) ovog
zakona za zvanje ovlaštenog revizora.
(2) Ispit za stjecanje zvanja ovlaštenog revizora polaže se
prema programu Komisije.
(3) Certifikat za zvanje ovlaštenog revizora pisani je dokument
koji izdaje Profesionalno tijelo iz stava (1) ovog člana
ovlaštenom revizoru nakon položenog ispita i ispunjenja
uslova propisanih ovim članom.
(4) Na osnovu izdatog certifikata za zvanje ovlaštenog
revizora, Profesionalno tijelo iz stava (1) ovog člana upisuje
ovlaštenog revizora u registar ovlaštenih revizora.
(5) Ovlašteni revizor može biti državljanin Bosne i
Hercegovine ili strani državljanin kojem Profesionalno
tijelo iz stava (1) ovog člana nostrificira stranu ispravu
kojom dokazuje zvanje ovlaštenog revizora.
(6) Nakon stjecanja certifikata za zvanje ovlaštenog revizora,
ovlašteni revizor ima pravo i obavezu kontinuiranog
profesionalnog usavršavanja.
(7) Ovlašteni revizor je dužan da osigura kontinuirano
profesionalno usavršavanje iz stava (6) ovog člana, sa
minimalnim fondom sati utvrđenim Zakonom o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine u prethodne
tri godine od podnošenja zahtjeva za izdavanje licence, s
tim da je 50% navedenog fonda sati provedeno na
usavršavanju u oblasti revizije.
(8) Pravna lica koja organizuju usavršavanje putem seminara,
simpozija i drugih oblika profesionalne edukacije, dužna su
u svojim pozivima za usavršavanje istaknuti na vidno
mjesto da se radi o određenom obliku usavršavanja iz
oblasti revizije.
(9) Ovlašteni revizor podliježe načelima profesionalne etike,
pokrivajući, kao minimum, njihovu funkciju od javnog
interesa, njihov integritet i objektivnost te njihovu
profesionalnu kompetentnost.
Član 62.
(Licenca za obavljanje revizije i potpisivanje revizorskog
izvještaja)
(1) Pravo i dozvolu za obavljanje revizije i potpisivanje
revizorskog izvještaja na osnovu licence stječe ovlašteni
revizor koji ispunjava sljedeće uslove:
a) da posjeduje radno iskustvo na poslovima revizije od
najmanje tri godine, bez prekida, prije podnošenja
zahtjeva za izdavanje licence za obavljanje revizije i
potpisivanje revizorskog izvještaja;
b) da se profesionalno kontinuirano usavršava u skladu
sa članom 61. stav (7) ovog zakona;
c) da nije pravosnažno osuđivan za krivično djelo u
smislu propisa kojim se uređuje odgovornost fizičkih
lica za krivična djela ili protiv kojeg se ne vodi
krivični postupak i
d) da je član Komore.
(2) Ovlaštenom revizoru licencu iz stava (1) ovog člana izdaje i
oduzima Ministarstvo.
(3) Po zahtjevu za izdavanje licence za rad iz stava (1) ovog
člana rješava Ministarstvo u roku od 30 dana od dana
podnošenja potpunog zahtjeva.
(4) Rješenje iz stava (3) ovog člana konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Licenca za obavljanje revizije i potpisivanje revizorskog
izvještaja koja je izdata ovlaštenom revizoru može biti
oduzeta ukoliko dođe do ozbiljnog narušavanja dobrog
ugleda tog lica ili društva ili ukoliko ne ispunjava uslove iz
stava (1) ovog člana.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(6) Ministarstvo vodi Registar licenciranih ovlaštenih revizora,
kojima je izdata licenca za obavljanje revizije i potpisivanje
revizorskog izvještaja.
(7) Postupak izdavanja i oduzimanja licenci za obavljanje
revizije i potpisivanje revizorskih izvještaja detaljnije
propisuje Ministarstvo.
Član 63.
(Izbor društva za reviziju)
(1) Skupština, odnosno organ utvrđen općim aktom pravnog
lica kod kojeg se obavlja revizija, vrši izbor društva za
reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na
koju se revizija odnosi. Ako pravno lice na dan 30.09. nema
informaciju da li će na dan 31.12. biti obveznik revizije u
tom slučaju nije obavezno ugovoriti reviziju do 30.09.
tekuće godine, ali ju je obavezno ugovoriti u roku od 60
dana po utvrđivanju obaveze.
(2) Rok iz stava (1) ovog člana može da bude i duži u slučaju
revizije konsolidovanih finansijskih izvještaja.
(3) Izuzetno od stava (1) ovog člana, skupština, odnosno organ
utvrđen općim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši
revizija, a koje finansijske izvještaje sastavlja sa stanjem na
posljednji dan poslovne godine koja je različita od
kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri mjeseca
prije isteka tako određene poslovne godine na koju se
revizija odnosi.
(4) Društva za reviziju dužna su Ministarstvu, najkasnije do 15.
januara tekuće godine, dostaviti spisak ugovora o reviziji
zaključenih tokom prethodne godine.
Član 64.
(Ugovor o reviziji)
(1) Međusobna prava i obaveze društva za reviziju i pravnog
lica čiji se finansijski izvještaji revidiraju uređuju se
ugovorom o reviziji.
(2) Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.
(3) Ugovor o reviziji, pored elemenata propisanih zakonom
kojim se uređuju obligacioni odnosi, mora sadržavati
odredbe MSR u vezi s dogovaranjem uslova revizorskih
angažmana, kao i odredbe iz člana 60. stav (1) i čl. 65 do
69. ovog zakona.
(4) Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove da ustupaju
drugim društvima za reviziju, osim ako ovim zakonom nije
drugačije propisano.
(5) Ugovor o reviziji u toku obavljanja revizije ne može se
raskinuti, izuzev ako za to postoje opravdani razlozi.
(6) Razlike u mišljenjima koje se odnose na oblast
računovodstva i revizije, pravnog lica čiji se finansijski
izvještaji revidiraju i društva za reviziju ne mogu se
smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu
stava (5) ovog člana.
(7) Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija i društvo za
reviziju dužni su da obavijeste Komoru o raskidu ugovora
iz stava (5) ovog člana i obustavljanju revizije, uz detaljno
obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.
Član 65.
(Obaveze pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija)
(1) Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija dužno je društvu
za reviziju staviti na raspolaganje svu potrebnu
dokumentaciju, isprave i izvještaje, omogućiti pristup svim
programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani
materijal i kopije na elektronskim medijima, kao i pružiti
informacije o programima i sve informacije potrebne za
obavljanje revizije.
(2) Pravno lice iz stava (1) ovog člana dužno je u radno vrijeme
osigurati društvu za reviziju pristup i korištenje poslovnih
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
prostorija za obavljanje revizije, kao i staviti na
raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.
Član 66.
(Radna dokumentacija)
(1) Licencirani ovlašteni revizor priprema cjelokupnu radnu
dokumentaciju na osnovu koje izdaje revizorski izvještaj.
Radna dokumentacija mora biti sastavljena na jezicima koji
su u službenoj upotrebi u Federaciji.
(2) Revizorska društva čuvaju pet godina dokumentaciju na
osnovu koje je obavljena revizija, računajući od poslovne
godine na koju se revizija odnosi.
(3) Dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih u
toku revizije, vlasništvo su društva za reviziju, povjerljivog
su karaktera i mogu se koristiti samo za potrebe revizije.
(4) Izuzetno od stava (3) ovog člana, dokumentacija i svi
relevantni dokumenti vezani za reviziju mogu se koristiti za
potrebe provjere kvaliteta rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora, kao i za potrebe obavljanja
javnog nadzora.
(5) Ako je licencirani ovlašteni revizor, odnosno društvo za
reviziju koje obavlja reviziju zamijenjeno drugim
licenciranim ovlaštenim revizorom, odnosno društvom za
reviziju, prethodni licencirani ovlašteni revizor, odnosno
društvo za reviziju dužno je da novom licenciranom
ovlaštenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogući
pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na pravno
lice kod kojeg se obavlja revizija.
(6) Ako društvo za reviziju prestane sa radom, radnu
dokumentaciju su dužni da čuvaju vlasnici, odnosno članovi
društva za reviziju.
Član 67.
(Zaštita povjerljivih podataka)
(1) Ovlašteni revizor, društvo za reviziju i druga lica koja su
radila i kojima su na bilo koji način bili dostupni povjerljivi
podaci u toku revizije, dužni su da, kao povjerljive, čuvaju
sve podatke, činjenice i okolnosti koje su saznali tokom
obavljanja revizije.
(2) Poslovne tajne i informacije dužna su da čuvaju i druga lica
koja rade ili su radila u društvu za reviziju i kojima su na
bilo koji način dostupni povjerljivi podaci iz stava (1) ovog
člana.
(3) Lica iz stava (2) ovog člana ne smiju da koriste podatke iz
stava (1) ovog člana, niti smiju da omoguće njihovo
korištenje trećim licima.
(4) Društvo za reviziju dužno je omogućiti uvid u podatke u
slučaju primjene propisa koji regulišu sprječavanje pranja
novca i finansiranje terorizma, u istražnim ili krivičnim
postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem
zatraži sud u krivičnom ili istražnom postupku.
Član 68.
(Revizorski izvještaj)
(1) Revizorski izvještaj sastavlja se u skladu sa MSR.
(2) Revizorski izvještaj mora biti u pisanom obliku te sadrži
minimum sljedeće:
a) uvod u kojem se navode finansijski izvještaji koji su
predmet revizije, zajedno sa računovodstvenim
politikama koje su korištene za njihovo sastavljanje;
b) opis svrhe i obima revizije, uz navođenje revizorskih
standarda u skladu sa kojima je izvršena revizija;
c) u njemu mora biti naveden subjekt čiji su finansijski
izvještaji ili konsolidovani finansijski izvještaji
predmet revizije, period koji finansijski izvještaji ili
konsolidovani finansijski izvještaji obuhvataju kao i
okvir finansijskog izvještavanja koji je primijenjen
prilikom njihove pripreme;
Broj 15 - Strana 15
d) opis odgovornosti uprave za sastavljanje i fer
prezentaciju finansijskih izvještaja;
e) opis odgovornosti revizora za izražavanje mišljenja o
finansijskim izvještajima na osnovu obavljene
revizije, djelokruga revizije sa ocjenom revizora da li
su pribavljeni revizorski dokazi dovoljni i adekvatni
kao osnova za izražavanje mišljenja revizora, kao i da
je revizija obavljena u skladu sa MSR;
f) mišljenje o tome da li finansijski izvještaji istinito i
objektivno prikazuju po svim materijalno značajnim
pitanjima finansijsko stanje i rezultate poslovanja
pravnog lica, promjene na kapitalu i tokove gotovine
u obračunskom periodu na koji se odnose revidirani
finansijski izvještaji, kao i da li su izvještaji
sastavljeni u skladu sa MRS-a odnosno MSFI-a.
Mišljenje revizora može biti pozitivno, mišljenje sa
rezervom, negativno ili u formi u kojoj se licencirani
ovlašteni revizor suzdržava od davanja mišljenja ako
nije u mogućnosti da ga izrazi;
g) posebna upozorenja i probleme na koje licencirani
ovlašteni revizor želi da ukaže, ali bez izražavanja
mišljenja sa rezervom;
h) mišljenje o usklađenosti izvještaja o poslovanju sa
finansijskim izvještajima za istu poslovnu godinu;
i) pitanja na koja je licencirani ovlašteni revizor
upozorio bez davanja kvalifikovanog revizorskog
mišljenja i
j) datum revizorskog izvještaja, potpis i adresu
licenciranog ovlaštenog revizora.
(3) Revizorski izvještaj sastavlja i potpisuje licencirani
ovlašteni revizor u svoje ime i ovlašteni predstavnik društva
u ime društva za reviziju.
(4) Revizorski izvještaj sastavlja se i objavljuje na jeziku koji je
u službenoj upotrebi u Federaciji.
(5) Uz revizorski izvještaj prilažu se finansijski izvještaji koji
su bili predmet revizije.
(6) Licencirani ovlašteni revizor koji je sastavljao revizorski
izvještaj, na poziv ili na lični zahtjev, može o svom trošku
prisustvovati sjednici organa upravljanja pravnog lica kada
se razmatra izvještaj o obavljenoj reviziji tog pravnog lica.
(7) Regulatorno tijelo može od društva za reviziju zatražiti
dodatne informacije u vezi sa obavljenom revizijom
pravnog lica čije je poslovanje uređeno posebnim
propisima.
Član 69.
(Revizija konsolidovanih finansijskih izvještaja)
(1) Kod revizije konsolidovanih finansijskih izvještaja društvo
za reviziju kao glavni revizor grupe odgovorno je za
revizorski izvještaj o konsolidovanim finansijskim
izvještajima grupe.
(2) Licencirani ovlašteni revizor u društvu iz stava (1) ovog
člana vrši pregled i čuva radnu dokumentaciju o
revizorskom radu drugog društva za reviziju koje je obavilo
reviziju finansijskih izvještaja pravnih lica u okviru
ekonomske cjeline.
(3) U slučajevima gdje drugi revizori obavljaju reviziju
povezanih pravnih lica u sastavu grupe, glavni revizor
grupe iz stava (1) ovog člana ima pravo obaviti kontrolu
njihovog revizorskog rada, pregledati radnu dokumentaciju
i pribaviti i priložiti kopije dokumentacije u vezi sa
obavljenom kontrolom.
(4) Dokumentacija iz stava (2) ovog člana koristi se za potrebe
provjere kvaliteta rada društava za reviziju, odnosno
licenciranih ovlaštenih revizora.
Broj 15 - Strana 16 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 70.
(Nerevizorske usluge)
Društvo za reviziju, u okviru svoje registrovane djelatnosti
može obavljati, pored revizije finansijskih izvještaja i usluge iz
oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza i
kontrola, usluge poreznog savjetovanja, usluge procjene
vrijednosti kapitala, imovine i obaveza, usluge sudskog
vještačenja, usluge izrade i ekonomske ocjene investicijskih
projekata i druge srodne usluge, osim ako posebnim propisom
nije drugačije uređeno i ako bi to bilo u suprotnosti sa Kodeksom
profesionalne etike.
Član 71.
(Zabrana pružanja nerevizorskih usluga)
(1) Društvo za reviziju ili svi članovi mreže kojoj društvo za
reviziju pripada ne smiju pružati, direktno ili indirektno,
subjektu od javnog interesa koji je predmet revizije,
njegovom matičnom društvu ili društvima koja su pod
njegovom kontrolom bilo koje sljedeće nerevizorske
usluge:
(a) porezne usluge povezane s:
1) pripremom poreznih obrazaca;
2) porezom na plaće;
3) carinom;
4) pronalaženjem javnih subvencija i poreznih
olakšica osim ako je u pogledu takvih usluga
zakonom propisana pomoć ovlaštenog revizora
ili društva za reviziju;
5) pomoći u vezi s poreznim inspekcijama
poreznih tijela osim ako je u pogledu takvih
inspekcija zakonom propisana pomoć
ovlaštenog revizora ili društva za reviziju;
6) izračunom direktnog i indirektnog poreza te
odgođenog poreza;
7) poreznim savjetovanjem;
(b) usluge koje uključuju bilo kakvu ulogu u upravljanju
ili donošenju odluka u subjektu koji je predmet
revizije;
(c) knjigovodstvene usluge te sastavljanje
računovodstvenih evidencija i finansijskih izvještaja;
(d) usluge obračuna plaća;
(e) osmišljavanje i provedba postupaka unutrašnje
kontrole ili upravljanja rizikom povezanih s
pripremom i/ili nadzorom finansijskih informacija ili
osmišljavanje i provedba tehnoloških sistema za
finansijske informacije;
(f) usluge procjene vrijednosti, uključujući procjene
vrijednosti povezane s aktuarskim uslugama ili
pomoćnim uslugama u sudskim sporovima;
(g) pravne usluge povezane s:
1) općim savjetovanjem;
2) pregovaranjem u ime subjekta koji je predmet
revizije; i
3) pravnim zastupanjem u rješavanju sudskih
sporova;
(h) usluge u vezi s funkcijom unutrašnje revizije subjekta
koji je predmet revizije;
(i) usluge povezane s finansiranjem, strukturom i
dodjelom kapitala te investicijskom strategijom
subjekta koji je predmet revizije, osim pružanja
usluga u vezi s finansijskim izvještajima, poput
izdavanja pisama podrške u vezi s prospektima koje je
izdao subjekt koji je predmet revizije;
(j) promoviranje dionica, trgovanje dionicama ili
preuzimanje izdavanja dionica subjekta koji je
predmet revizije;
(k) usluge ljudskih resursa povezane s:
Srijeda, 24. 2. 2021.
1) upravom koja je na takvoj poziciji da može
značajno utjecati na sastavljanje računovodstve-
nih evidencija ili finansijskih izvještaja koji su
predmet zakonske revizije, pri čemu te usluge
obuhvaćaju traženje ili izbor kandidata za to
mjesto ili provjere referenci kandidata za ta
mjesta;
2) strukturiranjem modela organizacije; i
3) kontrolom troškova.
(2) Zabrana obavljanja nerevizorskih usluga iz stava (1) ovog
člana odnosi se na:
a) period između proteka perioda koji je predmet revizije
i izdavanja revizorskog izvještaja i
b) finansijsku godinu koja prethodi periodu iz tačke a)
ovog stava.
(3) Izuzetno od stava (1) ovog člana, društvo za reviziju može
obavljati nerevizorske usluge iz stava (1) tačke a) podtačke
1) i podtačaka 4) do 6) ovog člana ako su ispunjeni sljedeći
uslovi:
a) te usluge nemaju direktan ili imaju beznačajan utjecaj,
odvojeno ili ukupno, na finansijske izvještaje koji su
predmet revizije;
b) procjena utjecaja na finansijske izvještaje koji su
predmet revizije je sveobuhvatno dokumentovana i
objašnjena u izvještaju odboru za reviziju i
c) ovlašteni revizor ili revizorsko društvo poštuju načela
neovisnosti definirana ovim zakonom.
(4) Za obavljanje usluge procjene vrijednosti kapitala, imovine
i obaveza, društvo za reviziju mora imati zaposlenog ili na
drugi način angažovanog licenciranog ovlaštenog
procjenitelja, a za usluge sudskog vještačenja sudskog
vještaka odgovarajuće struke.
Član 72.
(Naknade za obavljenu reviziju)
(1) Za obavljenu reviziju plaća se naknada koja ne može
zavisiti od pružanja dodatnih usluga pravnom licu kod
kojeg se vrši revizija niti može biti povezana sa istim.
(2) Iznos naknade utvrđuje se ugovorom o reviziji.
(3) Ako društvo za reviziju subjektu čiji su finansijski izvještaji
predmet revizije, njegovom matičnom društvu ili društvima
pod njegovom kontrolom, tokom perioda od tri ili više
uzastopnih finansijskih godina, pruža nerevizorske usluge iz
čl. 70. i 71. stav (3) ovog zakona, ukupni iznos naknada za
takve usluge ne smije prelaziti 70% prosječnog iznosa
naknada plaćenih u posljednje tri uzastopne finansijske
godine za usluge revizije subjekta čiji su finansijski
izvještaji predmet revizije, i, ako je to primjenjivo, njegova
matičnog društva, društava pod njegovom kontrolom te
konsolidovanih finansijskih izvještaja te grupe pravnih lica.
Odjeljak C. Sukob interesa
Član 73.
(Sukob interesa - revizori)
Licencirani ovlašteni revizor ne može obavljati reviziju kod
pravnog lica:
a) u kojem je direktni ili indirektni vlasnik udjela ili
dionica;
b) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja
ili nadzora, prokurist, punomoćnik ili zaposlenik;
c) u kojem je član nadzornog odbora, član uprave,
upravnog odbora ili prokurist njegov bračni drug,
njegov srodnik po krvi u pravoj liniji do drugog
stepena;
d) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu utjecati na
nezavisnost i nepristranost licenciranog ovlaštenog
revizora.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 74.
(Sukob interesa - društva za reviziju)
Društvo za reviziju ne može obavljati reviziju kod pravnog
lica:
a) u kojem ima udjele ili dionice;
b) koje je vlasnik udjela ili dionica društva za reviziju;
c) ako je društvo za reviziju, odnosno bilo koja
organizaciona jedinica u mreži kojoj pripada, odnosno
povezano lice sa društvom za reviziju pružalo
pravnom licu u godini za koju se obavlja revizija,
sljedeće usluge:
1) pripremu i vođenje poslovnih knjiga i
sastavljanje finansijskih izvještaja;
2) procjenu vrijednosti kapitala, imovine i/ili
obaveza koja će biti reflektirana u finansijskim
izvještajima, odnosno u kojima postoji
očigledan sukob interesa;
3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi sa
poreznim predmetima;
4) obračun poreza i podnošenje poreznih prijava za
fizička lica rukovodioce u sektoru finansija u
privrednom društvu;
5) savjete u vezi sa računovodstvenim knjiženjem
poreznih obaveza;
6) dizajniranje sistema interne revizije i interne
kontrole kao i njihovo provođenje;
7) dizajniranje i primjenu informacionih sistema u
računovodstvenoj oblasti;
8) aktuarske usluge;
9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima,
mogle ugroziti nezavisnost licenciranog
ovlaštenog revizora ili društva za reviziju i/ili
utjecati na mjerenje pozicija u finansijskim
izvještajima;
d) ako je povezano sa pravnim licem na drugi način, tako
da takva povezanost može utjecati na nezavisnost i
nepristranost obavljanja revizije.
Član 75.
(Obavještavanje od strane revizora)
Licencirani ovlašteni revizor je dužan da, bez odlaganja,
obavijesti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju
okolnosti iz člana 73. ovog zakona.
Član 76.
(Obavještavanje od strane društva za reviziju)
Dioničar, odnosno član društva za reviziju, dužan je da, bez
odlaganja, obavijesti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti iz
člana 74. ovog zakona.
Član 77.
(Zabrana utjecaja drugih lica)
(1) Vlasnici, odnosno dioničari društva za reviziju, kao i
direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog
društva ili povezanog lica ne smiju utjecati na obavljanje
revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroziti
nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlaštenog revizora
koji obavlja reviziju.
(2) Društva za reviziju dužna su u radnoj dokumentaciji koja
potkrepljuje revizorski izvještaj navesti sve informacije koje
bi mogle utjecati na nezavisnost obavljanja usluga revizije,
mjere ispravljanja koje se primjenjuju u slučaju otkrivanja
nepoštivanja nezavisnosti kao i poduzete mjere osiguranja
za otklanjanje ili ublažavanje utjecaja i prijetnji na
nezavisnost obavljanja usluga revizije na prihvatljiv nivo.
Broj 15 - Strana 17
Član 78.
(Smanjenje broja revizora)
(1) Društvo za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlaštenih
revizora smanji ispod broja propisanog ovim zakonom,
dužno je da o toj promjeni obavijesti Komoru i Ministarstvo
u roku od osam dana od dana nastale promjene.
(2) Društvo za reviziju u kojem se u toku obavljanja revizije
broj licenciranih ovlaštenih revizora smanji ispod broja
propisanog članom 58. st. (4) i (5) ovog zakona, dužno je da
prekine poslove revizije i o tome obavijesti pravno lice kod
kojeg se obavlja revizija, Komoru i Ministarstvo u roku od
osam dana od dana nastanka promjene, a pravno lice
započetu reviziju povjerava drugom društvu za reviziju.
(3) U slučajevima iz st. (1) i (2) ovog člana, društvo za reviziju
ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije
dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 58. st. (4) i (5) ovog
zakona i o tome obavijesti Komoru i Ministarstvo.
Član 79.
(Ograničenje vršenja revizija)
(1) Subjekt od javnog interesa dužan je imenovati društvo za
reviziju za početni angažman od najmanje godinu dana koji
se može produžiti s tim da društvo za reviziju koje je
odabrano ne može vršiti reviziju finansijskih izvještaja kod
istog subjekta od javnog interesa uzastopno duže od sedam
godina.
(2) Izuzetno, reviziju kod istog subjekta od javnog interesa
odabrano društvo za reviziju može obavljati još tri godine
nakon isteka roka iz stava (1) ovog člana, ukoliko osigura
da reviziju izvrši drugi revizor.
(3) Nakon isteka najdužeg perioda angažmana iz st. (1) i (2)
ovog člana odabrano društvo za reviziju ne smije sljedeće
četiri godine obavljati reviziju finansijskih izvještaja kod
istog subjekta od javnog interesa.
(4) Društvo za reviziju koje je odabrano, ne može vršiti reviziju
finansijskih izvještaja pravnih lica koja nisu subjekti od
javnog interesa uzastopno duže od sedam godina kod istog
pravnog lica.
(5) Izuzetno, reviziju kod istog pravnog lica društvo za reviziju
može obavljati još tri godine nakon isteka roka iz stava (4)
ovog člana, ukoliko osigura da reviziju izvrši drugi revizor.
(6) Društvo za reviziju iz stava (4) ovog člana može ponovno
obavljati reviziju kod istog pravnog lica nakon proteka
perioda od najmanje godinu dana nakon roka iz st. (4) i (5)
ovog člana.
(7) Zabranjeno je ovlaštenom licenciranom revizoru obavljati
reviziju finansijskih izvještaja kod istog subjekta od javnog
interesa ili kod pravnog lica koje nije subjekt od javnog
interesa uzastopno duže od sedam godina bez obzira na
promjenu svog angažmana i prelaska u drugo društvo za
reviziju koje je odabrano za pružanje usluga revizije istom
pravnom licu u narednom periodu uz obavezu shodnog
poštivanja rokova iz st. (3) i (6) ovog člana.
Član 80.
(Zabrana imenovanja revizora)
Licenciranom ovlaštenom revizoru koji obavlja reviziju
finansijskih izvještaja subjekta od javnog interesa nije dozvoljeno
preuzeti položaj člana ili savjetnika poslovodnog tijela, člana
nadzornog odbora ili odbora za reviziju niti rukovodioca
računovodstvenog i/ili finansijskog područja u revidiranom
subjektu od javnog interesa prije isteka najmanje dvije godine
nakon što je prestao sudjelovati u revizorskom angažmanu kao
licencirani ovlašteni revizor.
Broj 15 - Strana 18 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 81.
(Dodatni izvještaj Odboru za reviziju)
(1) Društvo za reviziju dužno je da dostavi dodatni izvještaj
Odboru za reviziju subjekta koji je predmet revizije iz člana
84. ovog zakona ne kasnije od datuma podnošenja
revizorskog izvještaja iz člana 44. ovog zakona koji mora
da sadržava najmanje informacije o:
a) ispunjenosti uslova iz čl. 71. i 72. ovog zakona;
b) poštivanju uslova o trajanju angažmana društva za
reviziju iz člana 79. ovog zakona,
c) svim značajnim pitanjima koja uključuju stvarno
nepoštivanje zakona i propisa ili sumnju u njihovo
nepoštivanje, a koja su utvrđena tokom revizije ako ih
smatra relevantnim za ispunjavanje zadataka Odbora
za reviziju,
d) svim bitnim nedostacima u sistemu interne kontrole
subjekta koji je predmet revizije, ili, u slučaju
konsolidiranih finansijskih izvještaja, u sistemu
interne kontrole matičnog društva, kao i u sistemu
računovodstva uz navođenje da li je uprava tog
subjekta riješila uočene nedostatke,
e) podjeli aktivnosti između ovlaštenih revizora, opisu
korištene metodologije i drugim pitanjima vezanim za
obavljanje revizije.
(2) Svake godine društvo za reviziju, koje obavlja reviziju kod
subjekta od javnog interesa dužno je da Odboru za reviziju,
u pisanom obliku, potvrdi svoju nezavisnost prema subjektu
čiju reviziju finansijskih izvještaja obavlja i obavijesti
Odbor za reviziju o mogućim prijetnjama njegovoj
nezavisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih prijetnji.
Član 82.
(Izvještaj o transparentnosti)
(1) Društvo za reviziju koje obavlja reviziju subjekta od javnog
interesa u smislu ovog zakona dužno je da, u roku od četiri
mjeseca od isteka kalendarske godine, objavi na svojoj
internet stranici ili internet stranici Komore godišnji
izvještaj o transparentnosti koji sadrži:
a) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za
reviziju;
b) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje,
ukoliko društvo za reviziju pripada mreži;
c) opis upravljačke strukture društva za reviziju;
d) opis sistema interne kontrole kvaliteta društva za
reviziju;
e) naznaku kada je izvršena posljednja provjera kvaliteta
rada društva za reviziju;
f) popis subjekata od javnog interesa kod kojih je to
društvo za reviziju tokom prethodne poslovne godine
izvršilo reviziju;
g) izjavu koja se odnosi na procedure i nezavisnost rada
društva za reviziju, kojom se potvrđuje da je obavljen
interni pregled poštovanja zahtjeva nezavisnosti;
h) izjavu o politici društva za reviziju u vezi sa
kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem
licenciranih ovlaštenih revizora;
i) finansijske informacije i podatke o ukupnom prihodu,
odnosno prihodu od obavljanja revizije i prihodu od
usluga poreznog savjetovanja i drugih usluga koje
nisu povezane sa revizijom;
j) informacije o parametrima za utvrđivanje zarada
ovlaštenih revizora koji potpisuju izvještaje o
obavljenim revizijama subjekata od javnog interesa.
(2) Osoba ovlaštena za zastupanje društva za reviziju potpisuje
izvještaj o transparentnosti.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Odjeljak D. Izvještaj društva za reviziju koji se dostavlja
Komori
Član 83.
(Sadržaj izvještaja)
(1) Društva za reviziju dužna su da Komori, najmanje jednom
godišnje do kraja marta tekuće godine, dostave izvještaj sa
podacima o:
a) imaocima dionica i udjela u društvu za reviziju, kao i
o stjecanju i promjeni vlasnika dionica, odnosno
udjela;
b) ulaganjima na osnovu kojih su društva za reviziju,
direktno ili indirektno, stekli učešće u drugom
pravnom licu;
c) promjenama statuta ili osnivačkog akta;
d) načinu izračunavanja osiguranja iz člana 58. st. (7),
(8) i (9) ovog zakona i polisi osiguranja;
e) zaposlenima;
f) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izvještaja,
po vrstama revizije, koje su društva za reviziju
zaključili sa obveznicima revizije u izvještajnom
periodu, kao i spisku svih ugovora o reviziji
finansijskih izvještaja koji su raskinuti uz
odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je
strana raskinula ugovor;
g) broju izvještaja o reviziji koje je potpisao svaki
licencirani ovlašteni revizor;
h) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i
provođenje kontrole kvaliteta i drugih aktivnosti
Komore.
(2) U godišnji izvještaj iz stava (1) ovog člana uključuju se svi
podaci u periodu od 1. januara do 31. decembra prethodne
godine.
(3) Društva za reviziju, u roku iz stava (1) ovog člana, dužna su
dostaviti Komori popis subjekata od javnog interesa koji su
bili predmet revizije prema prihodu koji su stekli od njih i
koji moraju biti podijeljeni na prihode iz osnova izvršene
revizije i prihode od pružanja nerevizorskih usluga.
(4) Komora ima pravo da zahtijeva dodatne informacije o
aktivnostima društava za reviziju.
Odjeljak E. Odbor za reviziju
Član 84.
(Obaveze subjekata od javnog interesa)
(1) Subjekti od javnog interesa obavezni su osnovati odbor za
reviziju.
(2) Najmanje jedan član odbora za reviziju mora biti iz redova
ovlaštenih revizora.
Član 85.
(Poslovi odbora za reviziju)
Odbor za reviziju:
a) prati postupak finansijskog izvještavanja;
b) prati učinkovitost sistema interne kontrole, interne
revizije, te sistem upravljanja rizicima;
c) raspravlja o planovima i godišnjem izvještaju interne
revizije te o značajnim pitanjima koja se odnose na
ovo područje;
d) odgovoran je osigurati nezavisnost i kvalitet
obavljanja revizije finansijskih izvještaja i
konsolidovanih finansijskih izvještaja;
e) nadgleda provođenje revizije finansijskih izvještaja i
konsolidovanih finansijskih izvještaja i
f) prati nezavisnost revizorskog društva koje obavlja
reviziju, a posebno ugovore o dodatnim uslugama.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Odjeljak F. Interna revizija
Član 86.
(Interna revizija)
(1) Subjekti od javnog interesa obavezni su uspostaviti i
osigurati funkcioniranje odjela interne revizije u skladu sa
ovim zakonom i drugim zakonskim propisima.
(2) S ciljem ispunjenja obaveza iz stava (1) ovog člana,
subjekti od javnog interesa obavezni su imati u radnom
odnosu najmanje jednog ovlaštenog internog revizora, sa
važećom licencom.
(3) Interni revizori obavezni su u svom radu pridržavati se
zakonskih propisa, pravila struke i kodeksa etike internih
revizora, te internim nadzorom provjeravati jesu li poslovne
transakcije izvršene u skladu sa zakonskim propisima, da li
postoji adekvatna računovodstvena dokumentacija te
pružaju li finansijski izvještaji kompletne, pouzdane i
vjerodostojne informacije o rezultatima finansijskih
operacija i o finansijskim pozicijama.
Odjeljak G. Registar društava za reviziju i Registar
licenciranih ovlaštenih revizora
Član 87.
(Registar društava za reviziju)
(1) Ministarstvo vodi Registar društava za reviziju kojim su
izdate dozvole za rad te osigurava identifikaciju svakog
društva za reviziju pomoću zasebnog broja. Podaci o
registraciji čuvaju se u registru u elektronskom obliku i
dostupni su javnosti elektronskim putem.
(2) Registar društava za reviziju obavezno sadrži poslovno ime
i adresu društva za reviziju, oblik organizovanja, imena
osnivača i njihovo učešće u kapitalu društva za reviziju,
imena lica ovlaštenih za zastupanje društva i imena stalno
zaposlenih ili na drugi način angažovanih licenciranih
ovlaštenih revizora sa važećim licencama.
(3) Podaci koji se upisuju u Registar društava za reviziju su
javni.
(4) U Registar društava za reviziju, u roku od 30 dana,
obavezno se prijavljuju sve promjene u podacima iz člana
59. st. (2) i (3) ovog zakona.
(5) Registar se nakon obavijesti ažurira bez nepotrebnog
odlaganja.
Član 88.
(Registar licenciranih ovlaštenih revizora)
(1) Ministarstvo ovlaštenim revizorima izdaje i oduzima
licence za obavljanje poslova revizije finansijskih
izvještaja.
(2) Ministarstvo vodi Registar ovlaštenih revizora kojim je, u
skladu sa zakonom, izdata licenca ovlaštenog revizora.
(3) Registar ovlaštenih revizora obavezno sadrži: ime i prezime
ovlaštenog revizora, adresu prebivališta, naziv tijela koje je
ovlaštenom revizoru izdalo certifikat, broj i datum
izdavanja licence, rok važenja licence i druge podatke od
značaja za pravilnu identifikaciju ovlaštenog revizora.
(4) Podaci koji se upisuju u Registar licenciranih ovlaštenih
revizora su javni.
POGLAVLJE V. NADZOR KVALITETA RADA
DRUŠTAVA ZA REVIZIJU I OVLAŠTENIH REVIZORA
Odjeljak A. Revizorska komora
Član 89.
(Organizacija Komore)
(1) Komora je nezavisna profesionalna organizacija
licenciranih ovlaštenih revizora i društava za reviziju koja
posluju na teritoriji Federacije. Komora ima svojstvo
pravnog lica s javnim ovlaštenjima i pravima, obavezama i
odgovornostima utvrđenim ovim zakonom. Komora ima
Broj 15 - Strana 19
nadležnost i obavlja zadatke na području usluga revizije i
drugih stručnih područja u vezi sa revizijom, a naročito:
a) vodi Registar članova Komore;
b) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;
c) utvrđuje iznos naknade za upis u registar Komore, za
uvjerenja i potvrde o evidencijama koje Komora vodi,
kao i ostale naknade propisane općim aktima Komore;
d) donosi godišnji plan provjere kvaliteta rada društava
za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
e) donosi metodologiju za provjeru kvaliteta rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
f) propisuje minimum radne dokumentacije koja čini
sadržaj metodologije;
g) obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora;
h) vrši uvid u izvještaje, ugovore i naknade obavljenih
revizija, ocjenjuje sistem unutrašnje kontrole kvaliteta
društva za reviziju, provjerava vlasničke i upravljačke
strukture, nadzire zapošljavanje ovlaštenih revizora i
provjerava druga područja u skladu sa odredbama
ovog zakona i
i) organizuje profesionalno usavršavanje licenciranih
ovlaštenih revizora.
(2) Članstvo u Komori obavezno je za društva za reviziju i
licencirane ovlaštene revizore.
Član 90.
(Ostali poslovi Komore)
(1) Pored poslova iz člana 89. ovog zakona, Komora obavlja i
sljedeće poslove:
a) prati primjenu MSR i daje stručna mišljenja svojim
članovima i po zahtjevu trećim licima u vezi s
praktičnom primjenom MSR;
b) brine se o ugledu članova Komore;
c) pruža stručnu pomoć članovima Komore;
d) donosi finansijski plan Komore;
e) dostavlja Odboru za javni nadzor godišnji finansijski
izvještaj i godišnji izvještaj o radu;
f) utvrđuje i donosi Tarifu revizorskih usluga, uz
saglasnost Ministarstva;
g) sarađuje i pruža stručnu pomoć Ministarstvu i Odboru
za javni nadzor u obavljanju poslova u skladu sa ovim
zakonom; i
h) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i
statutom.
(2) Na finansijski plan Komore saglasnost daje Odbor za javni
nadzor.
Član 91.
(Zaštita podataka)
(1) Komora je dužna da čuva kao povjerljive sve podatke,
činjenice i okolnosti koje je pribavila u obavljanju poslova
u skladu sa odredbama ovog zakona.
(2) Odredba stava (1) ovog člana primjenjuje se i na članove
organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u Komori,
odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komori
bili dostupni povjerljivi podaci.
(3) Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim
ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Član 92.
(Finansiranje Komore)
(1) Komora stječe sredstva za rad od:
a) članarine koju plaćaju članovi Komore;
b) naknade za upis u registar Komore;
c) drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktima Komore.
(2) Sredstva Komore vode se na računu Komore.
Broj 15 - Strana 20 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 93.
(Statut Komore)
(1) Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora
obavlja u okviru zakonskih ovlaštenja; način obavljanja
poslova Komore; unutrašnja organizacija i rad Komore;
sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore;
prava i dužnosti društava za reviziju i licenciranih
ovlaštenih revizora kao članova Komore, kao i druga
pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore, u skladu sa
ovim zakonom.
Član 94.
(Akti Komore)
(1) Komora donosi svoje akte kojima se pobliže uređuje rad
Komore.
(2) Komora je obavezna objaviti Statut i Odluku o iznosu
članarine u "Službenim novinama Federacije BiH".
(3) Opći akti i drugi dokumenti koje Komora donosi, u skladu
sa Statutom, objavljuju se na internet stranici Komore.
Član 95.
(Tijela Komore)
(1) Tijela Komore su: Skupština, Upravno vijeće, predsjednik
Komore i druga tijela Komore.
(2) Nadležnosti, zadaci i način rada tijela Komore određuju se
ovim zakonom i Statutom.
(3) Skupština ima predsjednika i potpredsjednika koji se biraju
iz redova članova Skupštine na period od četiri godine, a
ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.
(4) Skupština:
a) donosi Statut uz prethodnu saglasnost Ministarstva i
druge opće akte Komore;
b) donosi Odluku o iznosu članarine uz prethodnu
saglasnost Ministarstva;
c) utvrđuje pravila nadzornog i kontrolnog postupka;
d) bira članove Upravnog vijeća, predsjednika Komore i
članove drugih tijela određenih Statutom;
e) utvrđuje program i plan rada, finansijski plan Komore
i usvaja finansijske izvještaje, te utvrđuje godišnji
izvještaj o radu i dostavlja ga Odboru za javni nadzor
iz člana 97. ovog zakona na razmatranje u roku od 15
dana od dana usvajanja na Skupštini.
(5) Skupština može odlučivati i o drugim pitanjima određenim
Statutom.
(6) Licencirani ovlašteni revizori imaju po jedan glas pri
odlučivanju na Skupštini Komore.
(7) Komorom upravlja Upravno vijeće koje Skupština imenuje
na period od četiri godine. Upravno vijeće:
a) predlaže programe rada i razvoja Komore te prati
njihovo provođenje;
b) predlaže iznos članarine;
c) utvrđuje minimalni oblik i sadržaj radne
dokumentacije obavljanja revizije;
d) utvrđuje minimalnu metodologiju obavljanja provjere
kvaliteta rada;
e) obavlja druge stručne zadatke i usluge povezane sa
razvojem revizorske struke u skladu sa Statutom
Komore;
f) daje članovima Komore stručna mišljenja i
obrazloženja ako oni to zatraže;
g) donosi pravilnike i akte u skladu sa Statutom Komore
i ovlaštenim revizorima i drugim strankama.
h) obavlja i druge zadatke određene Statutom Komore.
Član 96.
(Javnost rada Komore)
(1) Komora je dužna obavještavati javnost o svim pitanjima iz
nadležnosti Komore.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(2) Komora je dužna da obavještava Ministarstvo i Odbor za
javni nadzor o disciplinskim postupcima koji se vode protiv
članova Komore pred nadležnim organima Komore.
(3) Ako se u disciplinskim postupcima ustanovi da postoji
sumnja da je izvršeno krivično djelo, Komora je dužna da
obavijesti i nadležne pravosudne organe.
(4) Komora je dužna da na zahtjev organa iz st. (2) i (3) ovog
člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima
saznanje.
Odjeljak B. Odbor za javni nadzor
Član 97.
(Status)
Javni nadzor nad Komorom, društvima za reviziju i
licenciranim ovlaštenim revizorima provodi Odbor za javni
nadzor.
Član 98.
(Odbor za javni nadzor)
(1) Odbor za javni nadzor ima predsjedavajućeg i četiri člana.
(2) Članove Odbora za javni nadzor imenuje i razrješava Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vlada
Federacije) na prijedlog ministra.
(3) Mandat članova Odbora za javni nadzor je četiri godine, a
ista lica mogu biti ponovo imenovana najviše još jedanput,
s tim da se osigura da dva člana budu u kontinuitetu u
sljedećem mandatu.
(4) Za člana Odbora za javni nadzor može biti predloženo lice
koje:
a) ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti
ekonomske struke;
b) nije zaposleno u Komori i nije član organa Komore;
c) ima najmanje pet godina radnog iskustva na
rukovodećem položaju u oblastima računovodstva,
revizije i finansija, ili ima radno iskustvo od najmanje
pet godina u oblastima računovodstva i finansija, a
dolazi iz jednog od regulatornih tijela Federacije, ili je
univerzitetski profesor u oblasti računovodstva i
revizije.
(5) Članovi Odbora za javni nadzor ne smiju da budu
profesionalno angažovani u provođenju revizije.
(6) Najmanje jedan član Odbora za javni nadzor iz stava (2)
ovog člana mora biti ovlašteni revizor sa najmanje pet
godina radnog iskustva na revizijama.
(7) Odbor donosi odluke konsenzusom.
(8) Sredstva za finansiranje aktivnosti Odbora za javni nadzor
osiguravaju se u budžetu Federacije za svaku fiskalnu
godinu.
(9) Stručne i administrativne poslove za potrebe Odbora za
javni nadzor obavlja Ministarstvo.
Član 99.
(Djelokrug rada)
(1) Odbor za javni nadzor nadzire:
a) zakonitost rada i postupanja Komore;
b) djelotvornost, ekonomičnost i svrsishodnost rada
Komore;
c) unutrašnje uređenje i organizaciju Komore te
osposobljenost članova za obavljanje poslova iz
nadležnosti Komore; i
d) odnos članova Komore prema društvima za reviziju i
(2) Odbor za javni nadzor nadzire i:
a) registraciju društava za reviziju;
b) usvajanje standarda profesionalne etike, interne
kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i revizije;
c) provođenje kontinuirane edukacije, osiguranja
kvaliteta, te sistema discipline.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) Odbor za javni nadzor, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim
zakonom, obavlja nadzor i nad:
a) izdavanjem i oduzimanjem licenci ovlaštenim
revizorima;
b) izdavanjem i oduzimanjem licenci za rad društvima za
reviziju;
c) primjenom MSR;
d) provođenjem disciplinskih postupaka i drugih mjera u
cilju otklanjanja i sankcionisanja nepravilnosti.
(4) Odbor za javni nadzor sarađuje sa Komorom.
(5) Odbor za javni nadzor sarađuje sa nadležnim tijelima u
Republici Srpskoj, Brčko Distriktu, državama članicama
Evropske unije i trećim zemljama, posebno u slučaju
utvrđivanja određenih nepravilnosti u radnjama društava za
reviziju i ovlaštenih revizora.
(6) U slučaju potrebe Odbor za javni nadzor provodi naknadne
provjere društava za reviziju te prema potrebi i rezultatima
provjere, poduzima određene mjere i akcije, o čemu
redovno informiše Ministarstvo.
(7) U obavljanju nadzora iz stava (1) ovog člana Odbor za javni
nadzor može tražiti od Komore odgovarajuće izvještaje i
podatke, odnosno može izvršiti neposredan uvid u rad
Komore.
(8) Komora je dužna da izvještaje i podatke iz stava (7) ovog
člana dostavi Odboru za javni nadzor u roku od 15 dana od
dana kada su podaci zatraženi.
(9) Odbor za javni nadzor obavlja i druge poslove, u skladu sa
ovim zakonom.
Član 100.
(Način obavljanja poslova)
Odbor za javni nadzor obavlja poslove iz člana 99. ovog
zakona, tako što:
a) daje saglasnosti i mišljenja na opće akte Komore u
skladu sa ovim zakonom, izuzev Statuta shodno članu
95. stav (4) tačka a) ovog zakona te prati provođenje
tih akata i predlaže njihovu izmjenu;
b) daje mišljenje na godišnji plan provjere kvaliteta rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora
koji utvrđuje Komora;
c) daje prijedlog za vanredne provjere kvaliteta rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
d) razmatra godišnji izvještaj o radu Komore,
e) predlaže mjere za koje je ovim zakonom ovlašten.
Član 101.
(Mjere u postupku nadzora)
(1) Ako Odbor za javni nadzor ocijeni da postoji osnovana
sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i
nepravilnosti u radu Komore, može da:
a) zatraži izvještaje i druge podatke o uočenim
nepravilnostima;
b) predloži mjere radi njihovog otklanjanja;
c) predloži pokretanje postupka za utvrđivanje
odgovornosti organa, odnosno zaposlenih u Komori;
d) predloži sazivanje Skupštine Komore;
e) poduzme i druge mjere iz svoje nadležnosti.
(2) Odbor za javni nadzor predlaže Komori smjenu članova
tijela Komore iz člana 95. stav (1) ovog zakona, ako u radu
tih tijela utvrdi značajnije nepravilnosti u obavljanju
poslova iz čl. 90. i 98. ovog zakona.
Član 102.
(Zaštita podataka)
(1) Odredbe ovog zakona u vezi sa zaštitom podataka
primjenjuju se na sadašnje i bivše članove Odbora za javni
nadzor.
Broj 15 - Strana 21
(2) Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na članove Odbora
za javni nadzor i na članove tijela Komore kada je riječ o
razmjeni podataka i saradnji među nadležnim tijelima
drugih zemalja vezanoj za poslove prema ovom zakonu,
ako je sklopljen sporazum o međusobnoj saradnji.
Član 103.
(Dostavljanje planova i izvještaja)
(1) Program rada i finansijski plan za narednu godinu Odbor za
javni nadzor je obavezan dostaviti Vladi Federacije, putem
Ministarstva, najkasnije do 31. decembra tekuće godine, a
Izvještaj o radu za proteklu godinu i izvršenje finansijskog
plana, zajedno sa Izvještajem o radu Komore do 31. marta
tekuće godine za prethodnu godinu, putem Ministarstva, na
razmatranje i prihvatanje.
(2) Program rada i Izvještaj o radu Odbora za javni nadzor
objavljuju se na internet stranici Ministarstva.
Odjeljak C. Kontrola kvaliteta društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora
Član 104.
(Predmet kontrole)
(1) Sistem nadzora kvaliteta rada organizuje se na način
nezavisan o ovlaštenim revizorima i društvima za reviziju
koji su predmet provjere i podložan je javnom nadzoru.
(2) Kontrola kvaliteta rada obavlja se na objektivan način i u
postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između
lica koja obavljaju provjeru kvaliteta rada i društava za
reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora.
(3) Komora obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju
i licenciranih ovlaštenih revizora radi provjere da li se pri
obavljanju revizije postupa u skladu sa MSR, odredbama
ovog zakona i drugim pravilima revizorske struke.
(4) Kontrola kvaliteta rada podliježe nadzoru koji obavlja
Odbor za javni nadzor.
(5) U postupku kontrole kvaliteta rada primjenjuju se odredbe
zakona kojim se uređuje upravni postupak, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.
(6) Za finansiranje kontrole kvaliteta rada koriste se sredstva
Komore, posebno izdvojena za ovu namjenu, osim u
slučaju iz člana 105. st. (7) i (8) ovog zakona kada se
kontrola kvaliteta finansira iz budžeta Federacije.
(7) Finansiranje sistema osiguranja nadzora kvaliteta rada je
sigurno i ne smije biti ni pod kakvim neprimjerenim
utjecajem ovlaštenih revizora i društava za reviziju.
Član 105.
(Način obavljanja kontrole)
(1) Kontrola kvaliteta rada društva za reviziju se osigurava:
a) praćenjem, prikupljanjem i provjerom izvještaja i
obavještenja koja Komori podnose društva za reviziju
i licencirani ovlašteni revizori, u skladu sa ovim
zakonom;
b) obavljanjem neposredne kontrole kvaliteta rada
društava za reviziju;
c) izricanjem mjera u postupku kontrole kvaliteta, u
skladu sa ovim zakonom.
(2) Obavljanje neposredne kontrole kvaliteta rada društava za
reviziju obuhvata:
a) pregled sistema interne kontrole kvaliteta;
b) provjeru nezavisnosti licenciranog ovlaštenog
revizora i društva za reviziju u odnosu na obveznika
revizije;
c) provjeru usklađenosti postupaka revizije sa MSR;
d) ocjene kvaliteta u pogledu angažovanih resursa
(sastav revizorskog tima i radni sati);
e) pregled obračunatih naknada za usluge revizije;
Broj 15 - Strana 22 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
f) neposrednu provjeru kvaliteta rada licenciranog
ovlaštenog revizora.
(3) Pregledom sistema interne kontrole kvaliteta utvrđuje se da
li društvo za reviziju ima uspostavljene odgovarajuće
smjernice i postupke za:
a) preuzimanje odgovornosti povezane sa kvalitetom
obavljenog rada;
b) poštovanje etičkih zahtjeva;
c) uspostavljanje i održavanje odnosa sa obveznicima
revizije finansijskih izvještaja, kao i za druge usluge;
d) formiranje revizorskih timova;
e) obavljanje revizije u skladu sa MSR.
(4) Društvo za reviziju je dužno osigurati da smjernice i
postupci povezani sa internim procedurama za kontrolu
kvaliteta funkcioniraju uspješno i da se poštuju u praksi.
(5) Neposredna kontrola kvaliteta rada licenciranog ovlaštenog
revizora obavlja se tako što se pregleda cjelokupna radna
dokumentacija o obavljenoj reviziji kod najmanje jednog
obveznika revizije.
(6) Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada dužna su
osigurati potreban broj odabranih revizorskih dokumenata,
odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provjera
bila kvalitetna i sveobuhvatna, primjenjujući MSR i
zahtjeve vezane za nezavisnost njihovog rada.
(7) Odbor za javni nadzor može predložiti Komori da se izvrši
vanredna kontrola kvaliteta rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora.
(8) Odbor za javni nadzor može predložiti Komori vanrednu
kontrolu kvaliteta i u slučaju dostavljanja primjedbi od
strane regulatornih tijela u vezi sa obavljenom revizijom.
Član 106.
(Lica koja obavljaju kontrolu)
(1) Neposrednu kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora obavlja Komisija za nadzor.
Članovi Komisije za nadzor su lica zaposlena u Komori,
koji su ovlašteni revizori sa najmanje pet godina radnog
iskustva na poslovima revizije.
(2) Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava (1) ovog
člana, dužna su da završe dodatnu obuku prema programu
koji utvrdi Komora.
(3) Lice iz stava (1) ovog člana ne smije obavljati nadzor
kvaliteta rada ovlaštenog revizora ili društva za reviziju dok
ne isteknu najmanje tri godine od trenutka kada je to lice
prestalo biti osnivač, član ili zaposlenik ili na neki drugi
način povezano s tim ovlaštenim revizorom ili društvom za
reviziju.
Član 107.
(Obaveze društva za reviziju u postupku kontrole)
(1) Društvo za reviziju, kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta
rada, dužno je omogućiti Komisiji za nadzor pregled
revizorskih izvještaja, radne dokumentacije, kao i druge
dokumentacije na osnovu koje su revizorski izvještaji
sastavljeni.
(2) Društvo za reviziju kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta
rada dužno je, na zahtjev Komisije za nadzor, omogućiti
kontrolu kvaliteta rada u svom sjedištu.
Član 108.
(Izvještaj o kontroli)
(1) Nakon obavljene kontrole kvaliteta rada društva za reviziju
Komisija za nadzor sastavlja zapisnik na koji pravo
prigovora ima društvo za reviziju u roku od 8 dana po
prijemu zapisnika.
(2) O obavljenoj kontroli kvaliteta rada društva za reviziju
Komisija za nadzor sastavlja detaljan izvještaj koji sadrži
značajne nalaze i zaključke o izvršenoj kontroli i dostavlja
Srijeda, 24. 2. 2021.
ga Upravnom vijeću Komore, Odboru za javni nadzor i
društvu za reviziju kod kojeg je izvršena kontrola kvaliteta
rada. Godišnji izvještaj o kontroli kvaliteta rada društava za
reviziju i ovlaštenih revizora Komisija za nadzor dostavlja
Upravnom vijeću, Skupštini i Odboru za javni nadzor.
(3) Jednom godišnje Komora, po prethodno pribavljenom
mišljenju Odbora za javni nadzor, objavljuje ukupne
rezultate provjere kvaliteta rada društava za reviziju na
svojoj internet stranici.
Član 109.
(Učestalost kontrole)
(1) Komisija za nadzor obavlja kontrolu kvaliteta rada društava
za reviziju iz člana 105. stav (1) ovog zakona najmanje
jednom u šest godina, odnosno najmanje jednom u tri
godine kod društava za reviziju koja obavljaju reviziju
subjekata od javnog interesa.
(2) Kontrola kvaliteta iz stava (1) ovog člana može se obavljati
i češće, ukoliko Komora utvrdi, na bazi procjene rizika,
potrebu za češćim kontrolama, a naročito u slučaju potrebe
za kontrolama društava za reviziju kojima su izricane mjere
u postupku kontrole.
(3) Komora je dužna da o provođenju kontrole kvaliteta rada
pisanim putem obavijesti društvo za reviziju najkasnije 15
dana prije početka kontrole.
Član 110.
(Mjere u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju)
(1) Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da
društvo za reviziju ne postupa u skladu sa odredbama ovog
zakona, MSR i drugim pravilima revizorske profesije,
dužna je istom naložiti otklanjanje svih nedostataka u roku
od 30 dana od dana uručenja naloga. Ukoliko društvo za
reviziju koje je predmetom kontrole ne otkloni nedostatke u
utvrđenom roku, Komora je dužna da Odboru za javni
nadzor dostavi izvještaj o obavljenoj kontroli sa
prijedlogom mjera.
(2) Odbor za javni nadzor može predložiti Ministarstvu
sljedeće mjere:
a) izdavanje naloga za otklanjanje nepravilnosti;
b) određivanje dodatnih mjera;
c) uslovno oduzimanje licence za obavljanje revizije uz
adekvatno obrazloženje;
d) oduzimanje licence za obavljanje revizije uz
adekvatno obrazloženje.
(3) Ministarstvo rješenjem izriče mjere iz stava (2) ovog člana.
(4) Rješenje iz stava (3) ovog člana konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Rješenje o izricanju mjere iz stava (3) ovog člana
Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana
kada je ovo rješenje donešeno.
(6) Komora je dužna da rješenje o izricanju mjere iz stava (3)
ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mjera
koji vodi Komora na svojoj internet stranici.
Član 111.
(Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti)
Nalaganje otklanjanja utvrđenih nepravilnosti provodi se,
ako:
a) vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju
nije u skladu sa odredbama ovog zakona;
b) društvo za reviziju obavlja nerevizorske usluge
suprotno članu 71. ovog zakona;
c) društvo za reviziju ne objavi izvještaj o
transparentnosti u skladu sa članom 82. ovog zakona;
d) društvo za reviziju ne dostavlja obavještenja i
izvještaje u smislu člana 83. ovog zakona;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
e) društvo za reviziju ne ispunjava uslove za izdavanje
dozvole za obavljanje revizije;
f) društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Član 112.
(Sadržaj naloga)
Nalog za otklanjanje nepravilnosti naročito sadrži:
a) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno
rješenjem;
b) rok u kome je društvo za reviziju dužno otkloniti
nepravilnosti i dostaviti izvještaj o otklanjanju
nepravilnosti;
c) način otklanjanja nepravilnosti;
d) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za
reviziju dužno dostaviti Komori.
Član 113.
(Izvještaj o otklanjanju nepravilnosti)
Društvo za reviziju dužno je da u roku koji ne može biti
kraći od 15 dana, niti duži od šest mjeseci, otkloni utvrđene
nepravilnosti i da Odboru za javni nadzor podnese izvještaj koji
sadrži opis poduzetih mjera, kao i da priloži dokaze o otklanjanju
nepravilnosti.
Član 114.
(Dodatne mjere)
(1) Dodatna mjera nalaže se, ako se utvrdi da:
a) društvo za reviziju nije postupilo u skladu sa nalogom
za otklanjanje nepravilnosti;
b) je licenciranom ovlaštenom revizoru koji u društvu za
reviziju obavlja poslove revizije, oduzeta licenca;
c) je društvo za reviziju u posljednje dvije godine više od
četiri puta prekršilo dužnost pravovremenog i
pravilnog podnošenja izvještaja, odnosno
obavještavanja, ili je na drugi način ometalo
obavljanje kontrole kvaliteta nad njegovim
poslovanjem.
(2) Dodatnom mjerom nalaže se društvu za reviziju da u roku
od 60 dana provede sljedeće mjere:
a) poboljšanje sistema internih kontrola kvaliteta u
obavljanju revizije;
b) poboljšanje postupka internog nadzora nad
povjerljivim podacima;
c) druge mjere u skladu sa ovim zakonom, MSR i
drugim pravilima revizorske struke.
Član 115.
(Oduzimanje licence za rad društvu za reviziju)
Ministarstvo donosi Rješenje o oduzimanju licence za rad
društvu za reviziju i brisanju iz Registra društava za reviziju:
a) ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;
b) ako društvo za reviziju prestane da ispunjava uslove iz
člana 58. ovog zakona;
c) ako se broj licenciranih ovlaštenih revizora smanji
ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku
od tri mjeseca od nastanka promjene, ne poveća broj
licenciranih ovlaštenih revizora do broja propisanog
ovim zakonom i o tome ne obavijesti Komoru i
Ministarstvo;
d) ako ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne provede
dodatne mjere u roku iz čl. 113. i 114. ovog zakona;
e) ako sastavi revizorski izvještaj koji se ne zasniva na
stvarnim činjenicama;
f) ako mu je odlukom nadležnog suda zabranjeno
obavljanje djelatnosti revizije;
g) ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja
djelatnosti revizije finansijskih izvještaja, kao i u
Broj 15 - Strana 23
slučajevima prestanka privrednog društva u skladu sa
zakonom kojim se uređuju privredna društva;
h) ako se na način propisan u članu 58. st. (7) i (8) ovog
zakona ne obezbjedi od odgovornosti za štetu koju
može prouzrokovati izražavanjem revizorskog
mišljenja;
i) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Član 116.
(Uslovno oduzimanje licence za obavljanje revizije društvu za
reviziju)
(1) Ministarstvo rješenjem o uslovnom oduzimanju licence za
obavljanje revizije društvu za reviziju može odrediti da
licenca neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, kojem je
izrečena takva mjera, u periodu koji predloži Odbor za javni
nadzor, a koji ne može biti kraći od šest mjeseci i duži od tri
godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja
revizije.
(2) Ministarstvo će ukinuti rješenje o uslovnom oduzimanju
licence za obavljanje revizije i oduzeti licencu ako društvo
za reviziju kojem je izrečena mjera uslovnog oduzimanja
licence u periodu određenom rješenjem iz stava (1) ovog
člana učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja
revizije.
Član 117.
(Mjere u postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlaštenih
revizora)
(1) Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da
licencirani ovlašteni revizor ne postupa u skladu sa
odredbama ovog zakona, MSR i drugim pravilima
revizorske struke, dužna je istom naložiti otklanjanje svih
nedostataka u roku od 30 dana od dana uručenja naloga.
Ukoliko licencirani ovlašteni revizor koji je predmetom
kontrole ne otkloni nedostatke u utvrđenom roku, Komora
je dužna da Odboru za javni nadzor dostavi izvještaj o
obavljenoj kontroli sa prijedlogom mjera.
(2) Odbor za javni nadzor može predložiti Ministarstvu
poduzimanje sljedećih mjera:
a) izdavanje naloga za otklanjanje nepravilnosti;
b) izricanje javne opomene;
c) uslovno oduzimanje licence uz adekvatno
obrazloženje;
d) oduzimanje licence uz adekvatno obrazloženje.
(3) Ministarstvo rješenjem izriče mjere iz stava (2) ovog člana.
(4) Rješenje iz stava (3) ovog člana konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Rješenje o izricanju mjere iz stava (3) ovog člana
Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana
kada je ovo rješenje donešeno.
(6) Komora je dužna da rješenje o izricanju mjere iz stava (3)
ovog člana, bez odlaganja, upiše u Registar izrečenih mjera.
(7) U postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlaštenih
revizora shodno se primjenjuju odredbe čl. 107., 108., 111.,
112.,113. i 115. ovog zakona.
Član 118.
(Opomena)
Ministarstvo izriče licenciranom ovlaštenom revizoru
opomenu ako licencirani ovlašteni revizor ne postupa u skladu sa
pravilima revizije, a nema uslova za oduzimanje licence, odnosno
za uslovno oduzimanje licence.
Član 119.
(Uslovno oduzimanje licence ovlaštenom revizoru)
(1) Ministarstvo rješenjem o uslovnom oduzimanju licence
ovlaštenom revizoru može odrediti da licenca neće biti
oduzeta ako lice, kojem je izrečena takva mjera, u periodu
koji odredi Ministarstvo i koji ne može biti kraći od šest
Broj 15 - Strana 24 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
mjeseci i duži od dvije godine, ne učini novu povredu ovog
zakona kod obavljanja revizije.
(2) Ministarstvo će ukinuti rješenje o uslovnom oduzimanju
licence i oduzeti licencu ako lice, kojem je izrečena mjera
uslovnog oduzimanja licence, u određenom periodu učini
novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije zbog
kojeg je moguće oduzimanje licence, odnosno izricanje
opomene.
Član 120.
(Oduzimanje licence ovlaštenom revizoru)
(1) Ministar donosi Rješenje o oduzimanju licence ovlaštenom
revizoru i brisanju iz Registra licenciranih ovlaštenih
revizora:
a) ako je licenca dobijena navođenjem neistinitih
podataka;
b) ako je kažnjen za krivično djelo u smislu propisa
kojim se uređuje odgovornost fizičkih lica za krivična
djela ili protiv kojeg se vodi krivični postupak.
(2) Ministarstvo rješenjem oduzima licencu ako licencirani
ovlašteni revizor pri obavljanju revizije:
a) postupa suprotno čl. 73. i 80. ovog zakona;
b) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga
revizorski izvještaj koji je potpisao sadrži nedostatke,
odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog
izvještaja;
c) ne poštuje obavezu zaštite povjerljivih podataka;
d) ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i
drugih propisa koji uređuju reviziju finansijskih
izvještaja.
(3) Ministarstvo oduzima licencu i:
a) na lični zahtjev licenciranog ovlaštenog revizora;
b) u slučaju gubitka poslovne sposobnosti;
c) u slučaju smrti.
POGLAVLJE VI. ZVANJA U RAČUNOVODSTVENOJ I
REVIZORSKOJ PROFESIJI
Odjeljak A. Zvanja
Član 121.
(Zvanja)
(1) U računovodstvenoj i revizorskoj profesiji u Federaciji su
sljedeća zvanja:
a) Certificirani računovodstveni tehničar;
b) Certificirani računovođa; i
c) Ovlašteni revizor.
(2) Testiranje kandidata za zvanja iz stava (1) ovog člana,
izdavanje certifikata i licenciranje (izdavanje odobrenja za
rad) vrši se na sljedeći način:
a) Testiranje kandidata za certificirane računovodstvene
tehničare, certificirane računovođe i ovlaštene
revizore vrši se posredstvom profesionalnog tijela iz
člana 136. stav (1) ovog zakona na osnovu
jedinstvenog programa za Federaciju, Republiku
Srpsku i Brčko Distrikt, kako je utvrđeno Zakonom o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine, a koji je
u cijelosti u skladu sa standardima i smjernicama
MFR;
b) Certifikate za certificirane računovodstvene tehničare,
certificirane računovođe i ovlaštene revizore izdaje
profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog
zakona.
c) Licenciranje certificiranih računovodstvenih tehničara
i certificiranih računovođa vrši profesionalno tijelo iz
člana 136. stav (1) ovog zakona;
d) Licenciranje ovlaštenih revizora vrši Ministarstvo;
e) Licenciranje društava za reviziju vrši Ministarstvo.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
ovlašteno je za oduzimanje licenci iz stava (2) tačka c) ovog
člana u slučaju prestanka ispunjavanja zakonom propisanih
uslova i uslova iz stava (8) ovog člana.
(4) Licenciranje se ne vrši kod certificiranih računovodstvenih
tehničara i certificiranih računovođa koji obavljaju
računovodstvene poslove za interne potrebe preduzeća i
ostalih pravnih lica, izuzev kod lica iz člana 44. stav (4) i
38. ovog zakona koji ovjeravaju finansijske izvještaje i kod
kojih je obavezno licenciranje.
(5) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
uspostavlja i vodi Registar licenciranih certificiranih
računovođa, koji obavezno sadrži: ime i prezime
licenciranog računovođe, broj licence, datum izdavanja i
važenja licence, kao i naziv pravnog lica u kojem je
zaposlen, sa posebnom naznakom ako radi na poslovima
sastavljanja i izrade finansijskih izvještaja. Podaci iz
Registra licenciranih certificiranih računovođa su javni i
ažuriraju se bez nepotrebnog odlaganja.
(6) Lica koja posjeduju zvanja iz stava (1) ovog člana dužna su
da se kontinuirano profesionalno usavršavaju u skladu sa
odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji Bosne i
Hercegovine.
(7) Pored zvanja u računovodstvenoj i revizorskoj profesiji iz
stava (1) ovog člana, druga srodna zvanja u srodnim
profesijama su:
a) ovlašteni procjenitelj iz člana 29. ovog zakona i
b) ovlašteni interni revizor iz člana 86. stav (2) ovog
zakona.
(8) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
propisuje uslove i način izdavanja i oduzimanja licenci iz
stava (2) tačka c) ovog člana.
Član 122.
(Priznavanje certifikata)
(1) Svakom licu kojem su certifikat i licenca izdati u Republici
Srpskoj ili Brčko Distriktu, s tim da je taj entitet ili distrikt
usvojio zakon ili regulativu kojom se osigurava istovjetno
priznavanje certifikata i licence izdatih u Federaciji, stečeno
zvanje u profesiji se priznaje u Federaciji i od njega se neće
zahtijevati nostrifikacija.
(2) Lica koja su licence dobila u Republici Srpskoj i Brčko
Distriktu BiH, u skladu sa propisima, odgovarajuće licence
u Federaciji mogu dobiti u skladu sa odredbama Zakona o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine.
Član 123.
(Nostrifikacija)
(1) Lica koja posjeduju certifikat izdat od profesionalnih
subjekata izvan Bosne i Hercegovine, nakon što dostave
dokaze da ispunjavaju MFR-ove uslove edukacije u zemlјi
u kojoj su stekla kvalifikaciju, kao i uslove u pogledu
stručne spreme, radnog iskustva i poznavanja propisa i
poreznog sistema u Federaciji i Bosni i Hercegovini, mogu
podnijeti zahtjev za nostrifikaciju stečenih zvanja i
kvalifikacija.
(2) Nostrifikaciju stečenih zvanja i kvalifikaciju za lica iz stava
(1) ovog člana vrši profesionalno tijelo iz člana 136. stav
(1) ovog zakona utvrđeno ovim zakonom, na način i uz
uslove koje propiše Komisija.
Član 124.
(Zabrana upotrebe zvanja)
Zabranjena je upotreba zvanja iz člana 121. ovog zakona od
lica koja nisu certificirana i licencirana, kao i nuđenje ili
obavljanje računovodstvenih ili revizorskih usluga trećim licima
od lica koja nisu licencirana u skladu sa ovim zakonom i
registrovana za pružanje računovodstvenih i revizorskih usluga,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
odnosno koja ne ispunjavaju druge uslove za pružanje
knjigovodstvenih, računovodstvenih i revizorskih usluga
propisanih ovim zakonom.
Odjeljak B. Profesionalno tijelo
Član 125.
(Profesionalno tijelo)
(1) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona, u
saradnji sa Komisijom, provodi jedinstven program za
stjecanje kvalifikacija i zvanja u računovodstvenoj i
revizorskoj profesiji u Federaciji.
(2) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
dužno je donijeti propise kojima se uređuje način provedbe
Programa i naknade za stjecanje zvanja u računovodstvenoj
i revizorskoj profesiji, kvalificiranje i profesionalni razvoj
računovođa i ovlaštenih revizora, kontinuirana edukacija,
kontrola kvaliteta rada njegovih članova, te izdavanje
certifikata za sva zvanja u profesiji, kao i licenci za zvanja u
oblasti računovodstva.
(3) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona je
odgovorno za utvrđivanje i realizaciju kontinuiranog
profesionalnog usavršavanja svojih članova u skladu sa
Međunarodnim obrazovnim standardima, te vođenje
evidencije na osnovu koje se dokazuje da su zadovoljeni
uslovi i kriteriji kontinuirane edukacije koje je utvrdila
Komisija.
(4) Profesionalno tijelo koje je registrovano u Federaciji dužno
je sarađivati sa Komisijom u vezi sa svim pitanjima
utvrđenim ovim zakonom.
(5) Nadležnost profesionalnog tijela iz člana 136. stav (1) ovog
zakona ogleda se u sljedećem:
a) provodi Program za stjecanje kvalifikacija;
b) realizuje kontinuirano usavršavanje;
c) vodi evidenciju i dostavlјa Ministarstvu pregled
(informaciju) o prisutnosti minimalnom broju sati
kontinuiranog usavršavanja nosioca profesionalnih
zvanja kojima je izdata licenca u skladu sa ovim
zakonom;
d) uređuje kvalificiranje i profesionalni razvoj za
računovodstvenu profesiju te provjerava kvalifikacije
njihovih članova;
e) daje stručna mišljenja svojim članovima i po zahtjevu
trećim licima u vezi s praktičnom primjenom MRS i
f) na kontinuiranoj osnovi osigurava prijevod propisa iz
člana 2. stav (1) tačka s) ovog zakona.
(6) Propisi iz člana 2. stav (1) tačka s) ovog zakona su dostupni
javnosti, bez naknade, na zvaničnoj internet stranici
profesionalnog tijela.
(7) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
dužno je da čuva kao povjerljive sve podatke, činjenice i
okolnosti koje je pribavilo u obavljanju poslova u skladu sa
odredbama ovog zakona.
(8) Odredba stava (7) ovog člana primjenjuje se i na članove
upravnog tijela, zaposlene i bivše zaposlene profesionalnog
tijela iz člana 136. stav (1) ovog zakona, odnosno na druga
lica kojima su prilikom rada u istom bili dostupni
povjerljivi podaci.
(9) Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa članom 91. stav (3)
ovog zakona.
(10) Profesionalno tijelo iz člana 136. stav (1) ovog zakona
najmanje jednom godišnje, a najkasnije do kraja marta
tekuće godine za prethodnu godinu, podnosi Vladi
Federacije, putem Ministarstva, izvještaj o radu i stanju u
oblasti računovodstva.
(11) Izvještaj iz stava (10) ovog člana obavezno sadrži:
izvršavanje poslova i datih ovlaštenja povjerenih ovom
Broj 15 - Strana 25
profesionalnom tijelu, broj i strukturu izdatih certifikata,
informaciju o provedenim edukacijama i druge informacije
o stanju u oblasti računovodstvene profesije.
POGLAVLJE VII. PRAĆENJE, OTKRIVANJE I
PRIJAVLJIVANJE KRIVIČNIH DJELA U VEZI SA
PRANJEM NOVCA I FINANSIRANJEM
TERORISTIČKIH AKTIVNOSTI
Član 126.
(Krivična djela u vezi sa pranjem novca i finansiranjem
terorističkih aktivnosti)
(1) Lica koja vrše poslove računovodstva, revizije i nadzora u
vezi sa odredbama ovog zakona obavezna su da stalno prate
i otkrivaju pojave i radnje koje imaju obilježja krivičnih
djela u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorističkih
aktivnosti.
(2) U slučaju utvrđivanja činjenica i radnji koje ukazuju na
krivična djela iz stava (1) ovog člana, obavezno se,
pismeno, bez odgađanja, obavještava organ nadležan za
oblast sprječavanja pranja novca i finansiranja terorističkih
aktivnosti, u skladu sa propisom o sprečavanju pranja novca
i finansiranja terorističkih aktivnosti.
(3) Subjekti uključeni u poslove propisane ovim zakonom
dužni su da pružaju stalnu podršku i saradnju svim
organima krivičnog gonjenja u vezi sa njihovim zahtjevima
prilikom otkrivanja, prijavljivanja i procesuiranja djela koja
imaju obilježja pranja novca i finansiranja terorističkih
aktivnosti.
POGLAVLJE VIII. KAZNENE ODREDBE
Član 127.
(Pravna lica)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do 15.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravno lice:
a) ako ne izvrši razvrstavanje u skladu sa članom 5. ovog
zakona;
b) ako općim aktom ne uredi organizaciju računovodstva
u skladu sa čl. 7., 8. i 9. ovog zakona;
c) ako ne sastavlja, kontroliše, ispravlja i knjiži
knjigovodstvene isprave u skladu sa čl. 12, 13, 14. i
15. ovog zakona;
d) ako ne otvori i ne vodi poslovne knjige u skladu sa čl.
19. i 20. ovog zakona;
e) ako ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa
odredbama iz čl. 21. i 22. ovog zakona;
f) ako ne izvrši usaglašavanje potraživanja i obaveza i
ne odgovori na konfirmaciju u roku propisanim
članom 23. ovog zakona;
g) ako ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izvještaje u
skladu sa čl. 24., 25. i 26. ovog zakona;
h) ako ne zaključi poslovne knjige i ne utvrdi finansijski
rezultat u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;
i) ako općim aktom ne odredi lice kome se povjerava
vođenje poslovnih knjiga u skladu sa članom 32. ovog
zakona.
(2) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 KM do
50.000,00 KM kaznit će se za prekršaj pravno lice:
a) ako ne sastavlja i ne prezentira finansijske izvještaje i
konsolidovane finansijske izvještaje u skladu sa čl.
36., 37. i 38., 40. i 41. ovog zakona;
b) ako ne sastavi izvještaj o poslovanju u skladu sa
članom 42. ovog zakona;
c) ako ne sastavi konsolidovani izvještaj o poslovanju u
skladu sa odredbom čl. 42. stav (5) i 43. ovog zakona;
d) ako ne preda FIA-i finansijske izvještaje, izvještaj o
poslovanju, revizorski izvještaj i ostalu dokumentaciju
iz člana 44. ovog zakona;
Broj 15 - Strana 26 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
e) ako ne čuva knjigovodstvene isprave, poslovne
knjige, finansijske izvještaje, izvještaj o poslovanju i
revizorske izvještaje u rokovima i na način propisan
čl. 48. i 49. ovog zakona;
f) ako licu ovlaštenom za obavljanje nadzora ne
omogući nadzor ili ne otkloni nedostatke utvrđene u
toku nadzora, a u skladu sa članom 52. ovog zakona;
g) ako ne izvrši reviziju u skladu sa članom 57. ovog
zakona;
h) kod kojeg se obavlja revizija, ako ne izabere društvo
za reviziju na način i u roku iz člana 63. ovog zakona;
i) kod kojeg se obavlja revizija ako ne postupi u skladu
sa odredbama člana 65. ovog zakona;
j) ako postupa suprotno članu 126. ovog zakona,
k) odnosno subjekt od javnog interesa ako nije osnovao
odbor za reviziju u skladu sa članom 84. ovog zakona
i nije uspostavio odjel interne revizije u skladu sa
članom 86. ovog zakona.
(2) Za radnje iz st. (1) i (2) ovog člana novčanom kaznom od
1.000,00 KM do 3.000,00 KM kaznit će se za prekršaj i
odgovorno lice u pravnom licu.
Član 128.
(Pravna lica i poduzetnici za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 10.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravno lice i poduzetnik za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga ako:
a) ne izvrši upis u registre pravnih lica i poduzetnika za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga
u skladu sa čl. 33., 34. i 35. ovog zakona;
b) ako licu ovlaštenom za obavljanje nadzora ne
omogući nadzor u skladu sa članom 53. ovog zakona.
Član 129.
(Društva za reviziju)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 KM do
50.000,00 KM kaznit će se za prekršaj društvo za reviziju
ako:
a) na području Federacije pruža usluge revizije bez
prethodno ispunjenih ili suprotno uslovima
propisanim čl. 58., 59. i 60. ovog zakona;
b) ne zaključi ugovor o reviziji na način propisan članom
64. ovog zakona i ako ugovorene poslove revizije
ustupa suprotno članu 64. stav (4) ovog zakona;
c) radnu dokumentaciju ne čuva u skladu sa članom 66.
ovog zakona;
d) postupa suprotno članu 67. ovog zakona;
e) revizorski izvještaj ne sastavlja u skladu sa članom 68.
ovog zakona;
f) vrši reviziju kod pravnog lica iz člana 71. ovog
zakona;
g) ako ugovori naknadu za obavljanje revizije suprotno
članu 72. ovog zakona;
h) obavlja reviziju suprotno odredbama člana 74. ovog
zakona;
i) ne postupi u skladu sa članom 78. ovog zakona;
j) ne pruža usluge revizije na način propisan članom 79.
ovog zakona;
k) u određenom roku ne postupi u skladu sa čl. 113. i
114. ovog zakona;
l) postupa suprotno članu 126. ovog zakona.
(2) Za radnje iz stava (1) ovog člana novčanom kaznom u
iznosu od 5.000,00 KM do 10.000,00 KM kaznit će se i
odgovorno lice u društvu za reviziju.
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj društvo za reviziju ako:
Srijeda, 24. 2. 2021.
a) u propisanom roku ne dostavi spisak ugovora o
reviziji u skladu sa članom 63. stav (4) ovog zakona;
b) ne postupi u skladu sa članom 81. ovog zakona;
c) u roku propisanom u članu 82. ovog zakona ne objavi
Izvještaj o transparentnosti;
d) Komori ne dostavi izvještaj iz člana 83. ovog zakona
u roku iz stava (1) tog člana;
e) u roku propisanom članom 87. ovog zakona ne prijavi
promjene u podacima koji se vode u Registru društava
za reviziju;
f) ne postupi u skladu sa članom 107. ovog zakona.
(4) Za radnje iz stava (3) ovog člana novčanom kaznom u
iznosu od 1.000,00 KM do 2.000,00 KM kaznit će se i
odgovorno lice u društvu za reviziju.
Član 130.
(Profesionalna tijela)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj Komora ako:
a) ne obavlja poslove propisane odredbama 89. i 90.
ovog zakona;
b) ne dostavi godišnji finansijski izvještaj i godišnji
izvještaj o radu u skladu sa čl. 90. stav (1) tačka e) i
95. stav (4) tačka e) ovog zakona;
c) ne čuva poslovnu tajnu u skladu sa odredbama članom
91. ovog zakona;
d) ne objavi akte u skladu sa članom 94. ovog zakona;
e) ne provede kontrolu kvaliteta rada nad društvom za
reviziju u skladu sa odredbama čl. 104., 105. i 106.
ovog zakona;
f) u slučaju otkrivenih nepravilnosti u postupku kontrole
kvaliteta rada ne postupi u skladu sa odredbama člana
110. ovog zakona, odnosno člana 117. ovog zakona.
(2) Za radnje iz stava (1) ovog člana novčanom kaznom u
iznosu od 1.000,00 KM do 2.000,00 KM kaznit će se i
predsjednik Komore (odgovorno lice).
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj profesionalno tijelo iz člana
136. stav (1) ovog zakona ako:
a) ne uspostavi Registar licenciranih certificiranih
računovođa u skladu sa čl. 121. i 136. ovog zakona;
b) ne postupi u skladu sa odredbama člana 125. st. (7),
(8), (9), (10) i (11) ovog zakona.
Član 131.
(Licencirani ovlašteni revizor)
Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj licencirani ovlašteni revizor ako:
a) krši obavezu zaštite podataka u smislu člana 67. stav
(1) ovog člana;
b) sastavi i potpiše revizorski izvještaj suprotno
odredbama člana 68. ovog zakona, odnosno ako
propusti ili nepravilno ocijeni pojedine značajnije
pozicije u finansijskim izvještajima koji su bili
predmet revizije, ili ako ne primjenjuje pravila
revizije, što ima za posljedicu pogrešno mišljenje o
finansijskim izvještajima, odnosno pogrešno
obrazloženje mišljenja;
c) ne obavijesti društvo za reviziju u skladu sa
odredbama člana 75. ovog zakona o nastupanju
okolnosti iz člana 73. ovog zakona;
d) ne postupi u skladu sa članom 79. stav (7) ovog
zakona;
e) bude imenovan suprotno članu 80. ovog zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 132.
(Fizička lica)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj lica iz člana 77. ovog zakona,
ako postupe suprotno odredbi tog člana.
(2) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj fizičko lice koje koristi zvanja
u profesiji propisana ovim zakonom ili nudi i obavlјa
knjigovodstvene, računovodstvene i revizorske usluge
trećim licima, a nije registrovano za pružanje tih usluga u
skladu sa članom 35. ovog zakona, niti certificirano i
licencirano u skladu sa članom 121. ovog zakona, odnosno
koje ne ispunjava druge uslove za pružanje
knjigovodstvenih, računovodstvenih i revizorskih usluga
propisane ovim zakonom.
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj ovlašteni procjenitelj ako ne
postupi u skladu sa članom 29. ovog zakona.
POGLAVLJE IX. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 133.
(Razvrstavanje)
(1) Obaveza razvrstavanja pravnih lica u kategoriju mikro
pravnih lica, u skladu sa kriterijima iz člana 5. stav (3) ovog
zakona primjenjuje se u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Do dana primjene odredbe iz člana 5. stav (3) ovog zakona
pravna lica koja ispunjavaju kriterije za razvrstavanje u
kategoriju mikro pravnih lica smatraju se malim pravnim
licima.
Član 134.
(Društva za reviziju)
Društva za reviziju u roku od šest mjeseci od stupanja na
snagu ovog zakona dužna su usaglasiti poslovanje i ispuniti
uslove iz člana 2. stav (1) tačka p) i člana 58. ovog zakona.
Član 135.
(Pravna lica i poduzetnici registrovani za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga)
(1) Pravna lica koja su registrovana za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga dužna su da se
upišu u Registar pravnih lica za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga koji vodi Ministarstvo, u roku od
šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Poduzetnici registrovani za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga dužni su da Ministarstvu dostave
kopije rješenja nadležnog organa jedinice lokalne
samouprave radi upisa u Registar poduzetnika za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga koji vodi
Ministarstvo, u roku od šest mjeseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Član 136.
(Profesionalna tijela)
(1) Savez računovođa, revizora i finansijskih radnika
Federacije Bosne i Hercegovine - Savez računovođa,
revizora i financijskih djelatnika Federacije Bosne i
Hercegovine, registrovan kod Federalnog ministarstva
pravde pod registarskim brojem 669 od 14. maja 2003.
godine smatra se profesionalnim tijelom u smislu ovog
zakona, pod uslovom da ispunjava kriterije utvrđene ovim
zakonom i Zakonom o reviziji i računovodstvu Bosne i
Hercegovine.
(2) Revizorska komora Federacije Bosne i Hercegovine
registrovana kod Federalnog ministarstva pravde pod
registarskim brojem 1216 od 05.01.2011. godine smatra se
Broj 15 - Strana 27
profesionalnim tijelom u smislu ovog zakona, pod uslovom
da ispunjava kriterije utvrđene ovim zakonom.
(3) Profesionalno tijelo iz stava (1) ovog člana dužno je da
uskladi postojeće akte i donese nove akte u skladu sa
odredbama ovog zakona, kao i da uspostavi Registar
licenciranih certificiranih računovođa iz člana 121. stav (5)
ovog zakona, u roku od šest mjeseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
(4) Profesionalno tijelo iz stava (2) ovog člana dužno je da
uskladi postojeće akte i donese nove akte u skladu sa
odredbama ovog zakona u roku od šest mjeseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
(5) Profesionalna tijela iz st. (1) i (2) će u roku od 6 mjeseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasiti međusobna
prava i obaveze u pogledu:
a) organizacije profesionalnog usavršavanja licenciranih
ovlaštenih revizora te praćenja i izdavanja uvjerenja o
edukaciji u vezi sa članom 61. stav (7) Zakona;
b) plaćanja članarine licenciranih ovlaštenih revizora;
c) predlaganja članova Komisije za računovodstvo i
reviziju BiH;
d) rješavanja i drugih pitanja usmjerenih na razvoj i
unapređenje računovodstva i revizije.
Član 137.
(Donošenje podzakonskih akata)
U roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovog zakona
ministar će donijeti:
a) Pravilnike kojima se propisuje Kontni okvir i sadržaj
računa u kontnom okviru za sva pravna lica (član 17.
stav (8) ovog zakona);
b) Uputstvo kojim se daju smjernice za primjenu MSFI
za MSP (član 26. stav (3) ovog zakona);
c) Pravilnike o vođenju registara iz člana 35. stav (1)
ovog zakona;
d) Pravilnik o sadržaju i formi finansijskih izvještaja
(član 39. stav (3) ovog zakona),
e) Pravilnik o uslovima i pravilima konsolidacije
finansijskih izvještaja (član 41. stav (9) ovog zakona),
f) Pravilnik o uslovima i načinu izdavanja i oduzimanja
licenci ovlaštenim revizorima i društvima za reviziju
(član 59. stav (6) i član 62. stav (7) ovog zakona).
Član 138.
(Primjena ranije donesenih podzakonskih akata)
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlaštenja iz
ovog zakona, primjenjivat će se podzakonski akti doneseni na
osnovu zakona koji prestaje da važi stupanjem na snagu ovog
zakona.
Član 139.
(Prestanak važenja)
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o
računovodstvu i reviziji u Federaciji Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", broj 83/09).
Član 140.
(Stupanje na snagu)
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
Predsjedavajući Predsjedavajući
Predstavničkog doma Doma naroda
Parlamenta Federacije BiH Parlamenta Federacije BiH
Mirsad Zaimović, s. r. Tomislav Martinović, s. r.
Broj 15 - Strana 28 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Temeljem članka IV.B.7. a)(IV) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, donosim
UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O RAČUNOVODSTVU I
REVIZIJI U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE
Proglašava se Zakon o računovodstvu i reviziji u Federaciji
Bosne i Hercegovine, koji je usvojio Parlament Federacije Bosne
i Hercegovine na sjednici Zastupničkog doma od 14.10.2020.
godine i na sjednici Doma naroda od 28.1.2021. godine.
Broj 01-02-1-109-01/21
18. veljače 2021. godine Predsjednik
Sarajevo Marinko Čavara, v. r.
ZAKON
O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI U FEDERACIJI
BOSNE I HERCEGOVINE
POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE
Članak 1.
(Predmet Zakona)
Ovaj Zakon uređuje oblast računovodstva i revizije,
organizaciju i funkcioniranje sustava knjigovodstva i
računovodstva, pripremu i prezentiranje financijskih izvještaja,
reviziju financijskih izvještaja, organizaciju i rad Revizorske
komore Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Komora), nadzor nad kvalitetom rada društava za reviziju i
ovlaštenih revizora, javni nadzor, praćenje, otkrivanje i
prijavljivanje kaznenih djela u vezi s pranjem novca i
financiranjem terorističkih aktivnosti, stjecanje zvanja,
kvalificiranje i licenciranje u računovodstvenoj i revizorskoj
profesiji.
Članak 2.
(Pojmovi)
Pojmovi koji se koriste u ovom Zakonu, imaju sljedeće
značenje:
a) Računovodstvo je sustav čije funkcioniranje osigurava
informacije o financijskom položaju, uspješnosti
poslovanja, tokovima gotovine, promjenama na
kapitalu i drugim financijskim i nefinancijskim
informacijama značajnim za eksterne i interne
korisnike financijskih izvještaja;
b) Knjigovodstvo podrazumijeva evidentiranje,
klasificiranje i sumiranje poslovnih transakcija i
čuvanje originalne poslovne dokumentacije koja
pruža dokaze o tim transakcijama;
c) Revizija financijskih izvještaja je ispitivanje
financijskih izvještaja i konsolidiranih financijskih
izvještaja radi davanja mišljenja o tome da li oni
objektivno i istinito, po svim materijalno značajnim
pitanjima prikazuju stanje imovine, kapitala i obveza,
rezultate poslovanja, tokove gotovine i promjene na
kapitalu, sukladno Međunarodnim računovodstvenim
standardima, Međunarodnim standardima financij-
skog izvještavanja, Međunarodnim standardom za
mala i srednja poduzeća i drugim odgovarajućim
propisima;
d) Subjekti od javnog interesa su sve pravne osobe čijim
se vrijednosnim papirima trguje na organiziranom
tržištu vrijednosnih papira, banke, mikrokreditna
društva, društva za osiguranje i reosiguranje, društva
za faktoring, leasing društva, društva za upravljanje
investicijskim fondovima, društva za upravljanje
dobrovoljnim mirovinskim fondovima, brokersko–
Srijeda, 24. 2. 2021.
dilerska društva i druge financijske organizacije, javna
poduzeća osnovana sukladno propisima kojima se
uređuje poslovanje i upravljanje javnim poduzećima u
Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Federacija), kao i sve pravne osobe od posebnog
značaja za Federaciju sukladno propisima o vršenju
ovlaštenja u gospodarskim društvima s udjelom
državnog kapitala, te organizacije i javne ustanove
koje nisu obuhvaćene okvirom revizije utvrđenim
propisom o reviziji institucija u Federaciji;
e) Matično društvo je pravna osoba koja kontrolira jedno
ili više ovisnih društava;
f) Ovisno društvo odnosno društvo kći je pravna osoba
koju kontrolira matično društvo uključujući i bilo koje
društvo koje je ovisno o krajnjem matičnom društvu;
g) Grupa je matično društvo i sva njegova ovisna
društva;
h) Poduzetnik je fizička osoba registrirana za obavljanje
poduzetničke djelatnosti koja svoje poslovne knjige
vodi sukladno propisima o porezu na dohodak ili
sukladno ovom Zakonu;
i) Komisija za računovodstvo i reviziju Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Komisija), formirana
u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Bosne
i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 42/04);
j) Certifikat je javni dokument koji izdaje profesionalno
tijelo definirano ovim Zakonom, a kojim se dokazuje
da je osoba položila ispite i stekla odgovarajuće
stručno zvanje;
k) Certificirani računovodstveni tehničar je osoba koja
posjeduje certifikat izdan od strane profesionalnog
tijela u skladu s ovim Zakonom;
l) Certificirani računovođa je osoba koja posjeduje
certifikat izdan od strane profesionalnog tijela u
skladu s ovim Zakonom;
m) Ovlašteni revizor je osoba koja posjeduje certifikat
izdan od strane profesionalnog tijela u skladu s ovim
Zakonom;
n) Licencirani ovlašteni revizor je osoba koja posjeduje
licenciju za obavljanje revizije i potpisivanje revi-
zorskog izvješća, izdanu od Federalnog ministarstva
financija (u daljnjem tekstu: Ministarstvo);
o) Glavni revizor grupe je licencirani ovlašteni revizor
kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavnu i
odgovornu osobu za obavljanje zakonske revizije na
razini grupe i koja potpisuje izvješće o reviziji grupe;
p) Društvo za reviziju je pravna osoba kojoj je, sukladno
ovom Zakonu, Ministarstvo izdalo licenciju za rad.
Društvo za reviziju se registrira kod nadležnog suda
za obavljanje računovodstvene, knjigovodstvene i
revizorske djelatnosti i poreznog savjetovanja.
Društvo za reviziju može biti registrirano i za
obavljanje drugih djelatnosti sukladno odredbama
ovoga Zakona;
r) Licencija je javni dokument koji predstavlja
odobrenje za rad izdano fizičkoj ili pravnoj osobi,
sukladno odredbama ovoga Zakona i Međunarodnim
obrazovnim standardima;
s) Propisi iz oblasti računovodstva i revizije koji se u
smislu ovoga Zakona primjenjuju u Federaciji
podrazumijevaju: Međunarodne računovodstvene
standarde (MRS), Međunarodne standarde
financijskog izvještavanja (MSFI), Međunarodni
standard financijskog izvještavanja za mala i srednja
poduzeća (MSFI za MSP), Međunarodne standarde
revizije (MSR), Međunarodne računovodstvene
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
standarde za javni sektor (MRSJS), Konceptualni
okvir za financijsko izvještavanje, Kodeks etike za
profesionalne računovođe (u daljnjem tekstu: Kodeks)
i prateće upute, objašnjenja i smjernice, kao i
naknadne izmjene tih standarda i povezana tumačenja
te buduće standarde i povezana tumačenja koje donosi
Odbor za međunarodne računovodstvene standarde
(OMRS) i sve prateće upute, objašnjenja i smjernice
koje donosi Međunarodna federacija računovođa
(MFR), prevedene i objavljene sukladno propisu o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine;
t) Regulatorno tijelo je organ koji je posebnim propisom
ovlašten da izdaje dozvole za rad pravnim osobama u
financijskom sektoru, obavlja nadzor nad tim
osobama i uređuje njihovo poslovanje.
Članak 3.
(Primjena propisa)
(1) Odredbe ovoga Zakona primjenjuju se na sve profitne
pravne osobe koje samostalno obavljaju djelatnost
proizvodnje i prodaje proizvoda i pružaju usluge na tržištu
radi stjecanja dobiti sukladno odredbama propisa koji
reguliraju poslovanje gospodarskih društava i osnovana su
sukladno propisima Federacije, kao i na sve neprofitne
pravne osobe koje se ne osnivaju radi stjecanja dobiti
(političke organizacije, sindikalne organizacije sa
svojstvom pravne osobe, fondacije, udruge, komore, vjerske
zajednice u dijelu obavljanja gospodarske ili druge
djelatnosti sukladno propisima kojima je uređeno
obavljanje tih djelatnosti, kao i druge organizacije
organizirane po osnovi učlanjenja).
(2) Odredbe ovoga Zakona odnose se i na pravne osobe i druge
oblike organiziranja koje je pravna osoba sa sjedištem u
Federaciji osnovala u inozemstvu, ako propisima tih država
nije utvrđena obveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja
financijskih izvještaja.
(3) Odredbe ovoga Zakona odnose se na poslovne jedinice i
pogone pravnih osoba sa sjedištem izvan Federacije, ako se
te poslovne jedinice i pogoni smatraju obveznicima poreza
na dobit u Federaciji.
(4) Odredbe ovoga Zakona odnose se i na korisnike prihoda
proračuna Federacije, proračuna kantona, proračuna općina
i gradova i izvanproračunskih fondova.
Članak 4.
(Obveza pravnih osoba)
Pravne osobe dužne su vođenje poslovnih knjiga,
priznavanje i mjerenje imovine i obveza, prihoda i rashoda,
sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje informacija
u financijskim izvještajima obavljati sukladno ovom Zakonu,
MRS i MSFI.
Članak 5.
(Razvrstavanje pravnih osoba)
(1) Pravne osobe, u smislu ovoga Zakona, razvrstavaju se na
mikro, male, srednje i velike, ovisno o visini ukupnog
prihoda, prosječnoj vrijednosti poslovne imovine i
prosječnom broju zaposlenih tijekom poslovne godine,
utvrđenih na dan sastavljanja financijskih izvještaja u
poslovnoj godini.
(2) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, novoosnovane pravne
osobe razvrstavaju se sukladno st. (3), (4), (5), (6) i (7)
ovoga članka, a na temelju podataka za razdoblje od datuma
osnivanja, odnosno statusne promjene, do kraja njihove
prve poslovne godine, odnosno na zadnji dan tog razdoblja.
Novoosnovane pravne osobe razvrstavaju se na temelju
pokazatelja za tekuću godinu.
Broj 15 - Strana 29
(3) U mikro pravne osobe razvrstavaju se one pravne osobe
koje na dan sačinjavanja financijskih izvještaja ne prelaze
granične vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 350.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 700.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je do devet.
(4) U male pravne osobe razvrstavaju se one pravne osobe koje
na dan sačinjavanja financijskih izvještaja ne prelaze
granične vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 4.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 8.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je do 49.
(5) U srednje pravne osobe razvrstavaju se one pravne osobe
koje na dan sačinjavanja financijskih izvještaja prelaze dva
kriterija iz stavka (4) ovoga članka, ali ne prelaze granične
vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je do 249.
(6) U srednje pravne osobe razvrstavaju se i one koje prelaze
graničnu vrijednost jednog od kriterija iz stavka (7) ovoga
članka.
(7) U velike pravne osobe razvrstavaju se one pravne osobe
koje na dan sastavljanja financijskih izvještaja prelaze
granične vrijednosti najmanje dva od sljedećih kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je 249.
(8) Velikim pravnim osobama, neovisno o kriterijima iz st. (3),
(4), (5), (6) i (7) smatraju se banke, mikrokreditna društva,
društva za osiguranje i reosiguranje, leasing društva,
društva za faktoring, društva za upravljanje investicijskim
fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim
mirovinskim fondovima, burze, brokersko-dilerska društva
i druge financijske organizacije.
(9) Na dan sačinjavanja financijskih izvještaja za prethodnu
poslovnu godinu pravne osobe dužne su samostalno izvršiti
razvrstavanje sukladno navedenim kriterijima i tako
dobivene podatke koristiti za narednu poslovnu godinu. Po
pitanju obaveznosti revizije financijskih izvještaja kao
relevantno uzima se razvrstavanje za onu poslovnu godinu
za koju su financijski izvještaju sačinjeni.
(10) Prosječna vrijednost poslovne imovine izračunava se tako
što se zbroji neto knjigovodstvena vrijednost poslovne
imovine na početku i na kraju obračunskog razdoblja i
podijeli s brojem dva, a prosječan broj zaposlenih tako što
se ukupan zbroj zaposlenih krajem svakog mjeseca,
uključujući i zaposlene izvan teritorija Federacije, podijeli s
brojem mjeseci u obračunskom razdoblju.
(11) Obavijest o razvrstavanju pravne osobe u mikro, malu,
srednju ili veliku, izvršeno sukladno odredbama ovoga
Zakona, pravna osoba dužna je, uz financijske izvještaje,
dostaviti Financijsko-informatičkoj agenciji Sarajevo (u
daljnjem tekstu: FIA).
Članak 6.
(Razvrstavanje grupa)
(1) Grupe pravnih osoba u smislu ovoga Zakona razvrstavaju
se na male, srednje i velike ovisno o prosječnom broju
Broj 15 - Strana 30 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
zaposlenih tijekom poslovne godine, visini ukupnog
prihoda i prosječnoj vrijednosti poslovne imovine na
konsolidiranoj osnovi, utvrđenim na zadnji dan poslovne
godine koja prethodi poslovnoj godini za koju se sastavljaju
konsolidirani financijski izvještaji.
(2) Male grupe pravnih osoba su one koje na konsolidiranoj
osnovi na dan sačinjavanja financijskih izvještaja matičnog
društva ne prelaze dva od sljedeća tri kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 4.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 8.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je do 49.
(3) Srednje grupe pravnih osoba su one koje nisu male grupe
pravnih osoba i koje na dan sačinjavanja financijskih
izvještaja matičnog društva na konsolidiranoj osnovi ne
prelaze dva od sljedeća tri kriterija:
a) prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju
poslovne godine je do 20.000.000,00 KM;
b) ukupan godišnji prihod je do 40.000.000,00 KM;
c) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj je do 249.
(4) Velike grupe pravnih osoba su one koje na konsolidiranoj
osnovi prelaze dva kriterija iz stavka (3) ovoga članka.
POGLAVLJE II. SUSTAV RAČUNOVODSTVA
Odjeljak A. Organizacija i funkcioniranje sustava
računovodstva
Članak 7.
(Sustav računovodstva)
(1) Pravne osobe, sukladno donesenom općem internom aktu,
uređuju organizaciju računovodstva na način koji
omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprječavanje
i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promjena,
uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke,
utvrđuju računovodstvene politike, određuju osobe koje su
odgovorne za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne
promjene i sastavljanje i kontrolu knjigovodstvenih isprava
o poslovnoj promjeni, uređuju kretanje knjigovodstvenih
isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na daljnju
obradu i knjiženje, utvrđuju postupke pripreme, sastavljanja
i prezentacije financijskih izvještaja, propisuju postupke
prikupljanja, obrade i prezentacije podataka u vezi s
pripremom i sastavljanjem izvještaja o poslovanju, te
financijskih podataka za statističke, porezne i druge potrebe
i uređuju i druga pitanja od značaja za uspostavljanje
efikasnog sustava knjigovodstva i računovodstva u pravnoj
osobi.
(2) Unos podataka u poslovne knjige organizira se tako da
omogući:
a) kontrolu ispravnosti unesenih podataka;
b) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
c) uvid u kronologiju obavljenog unosa poslovne
promjene.
(3) Sustav računovodstva se zasniva na računovodstvenim
načelima: točnosti, istinitosti, pouzdanosti, sveobuhvatnosti,
pravodobnosti i pojedinačnom iskazivanju poslovnih
događaja te na MRS.
Članak 8.
(Obveza vođenja računovodstvenih i knjigovodstvenih
evidencija)
(1) Sve pravne osobe obuhvaćene ovim Zakonom obvezne su
prikupljati i sastavljati knjigovodstvene isprave, voditi
poslovne knjige te sastavljati financijske izvještaje sukladno
ovom Zakonu i na temelju njega donesenim propisima,
voditi i čuvati knjigovodstvene evidencije i dokumente koje
Srijeda, 24. 2. 2021.
pružaju dovoljne, adekvatne i kompletne dokaze o njihovim
transakcijama poštujući pri tome standarde financijskog
izvještavanja te osnovna načela urednog knjigovodstva.
(2) Pravna osoba je dužna organizirati računovodstvene i
knjigovodstvene poslove na način da je moguće provjeriti
poslovne događaje, financijski položaj i uspješnost
poslovanja pravne osobe.
(3) Odgovornost za računovodstvene i knjigovodstvene
poslove nosi osoba ovlaštena za zastupanje pravne osobe u
svojstvu direktora pravne osobe.
(4) Osoba iz stavka (2) ovoga članka dužna je osigurati vođenje
računovodstvenih i knjigovodstvenih evidencija u
poslovnim knjigama isključivo na temelju dokumentacije
po osnovi nastalog poslovnog događaja.
(5) Pravna osoba koja obrađuje podatke na računalu, dužna je
koristiti računovodstveni softver koji omogućava
funkcioniranje sustava unutarnjih računovodstvenih
kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih
događaja.
Članak 9.
(Akt o organizaciji računovodstvenog Informacijskog sustava)
Pravne osobe su dužne obvezno donijeti akt o organizaciji
računovodstvenog Informacijskog sustava kojim se određuje
način prijema, formiranja, kretanja, odlaganja i čuvanja
dokumentacije kao i postupci, metode i tehnike za vođenje
poslovnih knjiga (knjiženje), oblik samih knjiga, sastavni dijelovi
poslovnih knjiga, relevantni rokovi za unos pojedinih vrsta
podataka (knjiženja), ažurnosti vođenja poslovnih knjiga, način
odlaganja i čuvanja poslovnih knjiga, popis sredstava i rokove
popisa, obračun i metode obračuna amortizacije, način i rokove
financijskog izvještavanja, kao i ostale postupke i metode koji su
neophodni za pouzdanu i fer prezentaciju financijskih izvještaja.
Odjeljak B. Knjigovodstvene isprave
Članak 10.
(Knjigovodstvena isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava je pisani dokaz ili memorirani
elektronički zapis o nastalom poslovnom događaju, koja je
potpisana od strane osobe koja je ovlaštena za sastavljanje i
kontrolu knjigovodstvene isprave, a služi kao osnova za
knjiženje u poslovnim knjigama.
(2) Knjigovodstvenom ispravom smatra se i isprava primljena
telekomunikacijskim putem, kopija originalne isprave ili
isprava na elektroničkom zapisu ako je na ispravi navedeno
mjesto čuvanja originalne isprave, odnosno razlog upotrebe
kopije i ako je potpisana od osobe ovlaštene za zastupanje
pravne osobe ili osobe na koju je preneseno ovlaštenje.
(3) Iznimno od stavka (2) ovog člana, račun koji služi kao
knjigovodstvena isprava, a izdan je od strane poduzetnika,
ne mora biti potpisan ako je sastavljen na način koji uređuju
porezni propisi te sadrži ime i prezime osobe koja je
odgovorna za njegovo izdavanje.
Članak 11.
(Sadržaj knjigovodstvene isprave)
(1) Sadržaj knjigovodstvene isprave mora nedvojbeno i
vjerodostojno pokazivati vrstu i opseg nastale promjene
(kupovina, količina, cijena, ukupan iznos), karakter
poslovne promjene u knjigovodstveno-tehničkom smislu
(kupovina za gotov novac ili na kredit), tehnička obilježja
(datum kupovine, valuta plaćanja i sl.) s mogućnošću
pravodobnog nadzora.
(2) Vjerodostojnom se smatra ona knjigovodstvena isprava na
temelju koje može treća osoba koja nije sudjelovala u
poslovnom događaju, nedvojbeno i bez ikakvih sumnji,
utvrditi prirodu i opseg poslovnog događaja.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) Osoba ovlaštena za zastupanje pravne osobe ili osoba na
koju je prenesena ovlast jamči potpisom na
knjigovodstvenoj ispravi da je ona vjerodostojna i ispravna.
Članak 12.
(Sastavljanje knjigovodstvenih isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava sastavlja se za događaj koji je
nastao, vezan je za poslovanje pravne osobe i ima odraza na
promjenu pozicije imovine, obveza, kapitala, prihoda i
rashoda.
(2) Knjigovodstvena isprava mora se sastaviti na mjestu i u
vrijeme nastanka poslovnog događaja, osim onih isprava
koji se sastavljaju u knjigovodstvu pravne osobe.
(3) Knjigovodstvene isprave mogu biti eksterne i interne
prirode i sastavljaju se u potrebnom broju primjeraka.
(4) Knjigovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom
primjerku može se otpremiti ako su podaci iz takve isprave
stalno dostupni.
(5) Eksterne knjigovodstvene isprave su one koje su prispjele u
pravnu osobu izvana, iz poslovnih odnosa s trećim osobama
koje su ih sačinile (fakture, izvještaji o novčanim
promjenama na žiro-računu, odobravanje kasa skonta,
izvještaji o obračunatoj kamati, tovarni list, dokumenti o
osiguranju robe, otpremnica, dostavnica i sl.).
(6) Interne knjigovodstvene isprave se ispostavljaju unutar
pravne osobe i služe za dokumentiranje svih promjena na
sredstvima i obvezama prema izvorima sredstava
(prijemnica, izdatnica, zapisnik, popisne liste, dokumenti o
povratu, otpisu, rashodu, promjeni cijene, nalog blagajni za
naplatu ili isplatu, isplatna lista, trebovanje sirovina,
poluproizvoda, gotovih proizvoda, alata i dr.).
(7) Knjigovodstvena isprava sastavljena kao elektronički zapis
može, umjesto potpisa ovlaštene osobe koja zastupa pravnu
osobu ili osobu na koju je prenesena ovlast, sadržavati ime i
prezime ili drugu prepoznatljivu oznaku osobe ovlaštene za
izdavanje knjigovodstvene isprave ili mora biti potpisana
sukladno propisima o elektroničkom potpisu.
(8) Osobe koje sastavljaju i zaprimaju knjigovodstvene isprave
dužne su potpisanu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi s
nastalom poslovnom promjenom dostaviti računovodstvu
odmah po izradi, odnosno zaprimanju, a najkasnije u roku
od tri radna dana od dana kada je poslovna promjena
nastala, odnosno u roku od tri radna dana od datuma
prijema.
Odjeljak C. Kontrola knjigovodstvenih isprava
Članak 13.
(Kontrola knjigovodstvenih isprava)
(1) Knjigovodstvena isprava prije knjiženja mora biti
prekontrolirana sa stanovišta formalne, suštinske i računske
ispravnosti i ovjerena od ovlaštenih osoba u pravnoj osobi.
(2) Kontrola formalne ispravnosti knjigovodstvene isprave
polazi od toga da li je isprava sastavljena sukladno
propisima, MRS i općim aktom pravne osobe.
(3) Suštinskom kontrolom knjigovodstvenih isprava utvrđuje se
suštinska ispravnost isprave, koja se sastoji u ispitivanju da
je naznačena poslovna promjena stvarno nastala i u opsegu
kako je naznačeno.
(4) Kontrola računske ispravnosti knjigovodstvene isprave
podrazumijeva računsku kontrolu matematičkih operacija
dijeljenja, množenja, zbrajanja i oduzimanja, na temelju
kojih su dobiveni rezultati na ispravi.
(5) Neispravna isprava vraća se odgovarajućoj službi radi
otklanjanja nedostataka.
(6) Pravna osoba je dužna odrediti odgovorne osobe za
kontrolu vjerodostojnosti knjigovodstvenih isprava koja će
prije unosa podataka iz knjigovodstvene isprave u poslovne
Broj 15 - Strana 31
knjige, provjeriti ispravnost i potpunost knjigovodstvene
isprave te istu potpisati ili odobriti na način iz kojeg se
može nedvosmisleno utvrditi njen identitet ili u slučaju
knjigovodstvenih isprava sastavljenih kao elektronički zapis
osigurati njihovu kontrolu i verifikaciju sukladno internim
pravilima i procedurama.
(7) Kontrolu knjigovodstvenih isprava ne mogu obavljati osobe
koje su zadužene materijalnim stvarima (vrijednostima) na
koje se isprave odnose.
Članak 14.
(Ispravke u knjigovodstvenim ispravama)
(1) Ispravke u knjigovodstvenim ispravama u tekstu ili
brojevima ne smiju se vršiti na način da dovode u sumnju
vjerodostojnost knjigovodstvene isprave.
(2) Ispravku precrtava ona osoba koja je izdala
knjigovodstvenu ispravu i koja će ispravku istodobno
izvršiti na svim primjercima izdane knjigovodstvene
isprave, što potvrđuje svojim potpisom, uz stavljanje
datuma ispravke.
(3) Iznimku čine knjigovodstvene isprave o novčanim
poslovnim događajima koje se ne smiju popravljati, nego se
poništavaju i izdaju nove.
Članak 15.
(Knjiženje knjigovodstvenih isprava)
(1) Uredno likvidirana i ispravna knjigovodstvena isprava
prosljeđuje se knjigovodstvu, gdje se na temelju nje izdaje
nalog za knjiženje, zatim upisuje podatak u poslovne knjige
knjigovodstvenom tehnikom.
(2) Iznimno, nalog za knjiženje ne izdaje se u pravnim
osobama koje koriste moderne informacijske sustave za
financijsko upravljanje.
(3) Osobe koje vode poslovne knjige, poslije provedene
kontrole primljenih knjigovodstvenih isprava od strane
odgovornih osoba za kontrolu knjigovodstvenih isprava iz
članka 13. stavka (6) ovoga Zakona, dužne su
knjigovodstvene isprave proknjižiti u poslovnim knjigama
narednog dana, a najkasnije u roku od osam radnih dana od
dana prijema knjigovodstvene isprave.
Odjeljak D. Poslovne knjige
Članak 16.
(Poslovne knjige)
(1) Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije o stanju i
promjenama na imovini, obvezama, kapitalu, prihodima i
rashodima pravnih osoba. Poslovne knjige vode se za
poslovnu godinu i predstavljaju osnovu za izradu
financijskih izvještaja.
(2) Poslovne knjige vode se sukladno načelima sustava
dvojnog knjigovodstva, uvažavajući načela urednosti,
ažurnosti, dokumentiranosti, vjerodostojnosti i načelu
nepromjenjivog zapisa o nastalom poslovnom događaju.
(3) Poslovne knjige mogu se voditi na slobodnim listovima,
povezane ili prenesene na neki od elektroničkih medija,
tako da se po potrebi mogu otiskati ili prikazati na ekranu.
(4) Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne
knjige.
(5) Dnevnik je poslovna knjiga u koju se unose knjigo-
vodstvene promjene prema vremenskom redoslijedu
njihovog nastanka. Dnevnik se može uspostaviti kao
jedinstvena poslovna knjiga ili više knjiga koje su
namijenjene za evidentiranje promjena na pojedinim
skupinama bilančnih ili izvanbilančnih pozicija.
(6) Glavna knjiga je sistemska knjigovodstvena evidencija
promjena nastalih na financijskom položaju i uspješnosti
poslovanja (imovini, obvezama, kapitalu, rashodima,
Broj 15 - Strana 32 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
prihodima i rezultatu poslovanja i izvanbilančne
evidencije).
(7) Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode za
nematerijalna sredstva, postrojenja i opremu, investicijske
nekretnine, dugoročne financijske plasmane, zalihe,
potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, obveze,
kapital i dr.
Članak 17.
(Kontni okvir i glavna knjiga)
(1) Poslovne promjene knjiže se na analitičkim računima koji
po svom sadržaju i bilančnoj pripadnosti odgovaraju
računima iz propisanog kontnog okvira.
(2) Detaljan kontni plan propisuje se općim aktom pravne
osobe i mora biti usuglašen s propisanim kontnim okvirom.
(3) Glavna knjiga predstavlja skup svih konta koja su otvorena
tijekom poslovne godine. Glavna knjiga mora sadržavati
unaprijed pripremljena konta koja, u skladu s potrebama
pravne osobe, osiguravaju podatke za financijske izvještaje.
(4) Glavna knjiga se sastoji od dva odvojena dijela i to:
a) bilančna evidencija i
b) izvanbilančna evidencija.
(5) Predmet knjigovodstvene obrade podataka u glavnoj knjizi
u dijelu bilančne evidencije su poslovni događaji koji imaju
sljedeća obilježja:
a) poslovni se događaj stvarno dogodio i kao takav
pripada prošlosti poslovanja,
b) učinak poslovnog događaja može se izraziti u
novčanim iznosima,
c) promjena nastala poslovnim događajem utječe na
poziciju (stavku) sredstava, obveza, kapitala,
troškova, rashoda, prihoda i rezultata poslovanja,
d) nastanak poslovnog događaja može se dokazati
vjerodostojnom knjigovodstvenom ispravom.
(6) Glavna knjiga izvanbilančnih evidencija obuhvaća
određene poslovne događaje koji u trenutku nastanka
nemaju utjecaja na promjene u Bilanci stanja i Računu
dobiti i gubitka, ali osiguravaju dodatne informacije o
korištenju tuđe imovine, budućih potencijalnih obveza,
kontrole pojedinih poslovnih poduhvata i informiranja.
(7) Kod primjene metode elektroničke obrade podataka, glavna
knjiga mora biti tako organizirana da se može izvršiti
kontrola knjiženja.
(8) Kontni okvir i sadržaj računa u kontnom okviru za sve
pravne osobe propisuje federalni ministar financija (u
daljnjem tekstu: ministar).
Članak 18.
(Pomoćne knjige)
(1) Pomoćne knjige se u pravilu vode posebno.
(2) U pomoćnim knjigama u kojima se vodi evidencija o
materijalnoj imovini, imovina se iskazuje u količinama i
novčanim iznosima.
(3) Druge pomoćne knjige koje dopunjavaju podatke o nekoj
poziciji u glavnoj knjizi ili osiguravaju bilo koje druge
podatke su: knjiga (dnevnik) blagajne, knjiga ulaznih
faktura (KUF), knjiga izlaznih faktura (KIF), knjiga
deviznih sredstava, knjiga izdanih čekova, knjiga dospijeća
mjenica, knjiga dionica, knjiga udjela i dr.
(4) U dnevnik blagajne se unose poslovne promjene koje
nastaju po osnovi gotovine i drugih vrijednosti koje se vode
u blagajni pravne osobe. Dnevnik blagajne zaključuje se na
kraju svakog radnog dana i dostavlja se računovodstvu
istog, a najkasnije narednog dana.
(5) Broj i sadržaj pomoćnih knjiga, način njihovog vođenja i
povezivanja s glavnom knjigom i slično, pravna osoba
uređuje svojim općim aktom sukladno ovom Zakonu.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Odjeljak E. Vođenje poslovnih knjiga
Članak 19.
(Otvaranje poslovnih i pomoćnih knjiga)
(1) Poslovne knjige otvaraju se početkom poslovne godine
prijenosom stanja iz bilance sastavljene na kraju prethodne
poslovne godine. Kod novoosnovanih pravnih osoba
poslovne knjige otvaraju se na temelju popisa imovine i
obveza ili na temelju knjigovodstvene isprave, a s danom
stjecanja statusa pravne osobe i prilikom provođenja
statusnih promjena sukladno članku 36. ovoga Zakona.
(2) Poslovna godina u pravilu jednaka je kalendarskoj godini,
ali se može i razlikovati od kalendarske godine.
(3) Pomoćne knjige otvaraju se donosom stanja iz poslovnih
knjiga na kraju prethodne poslovne godine.
Članak 20.
(Vođenje poslovnih knjiga)
(1) One pozicije koje se ne nalaze u početnoj bilanci otvaraju
se u poslovnim knjigama tijekom godine nastankom
poslovnog događaja, na temelju vjerodostojne
knjigovodstvene isprave.
(2) Poslovne knjige vode se na način da osiguraju:
a) kontrolu unesenih podataka
b) ispravnost unosa podataka
c) čuvanje podataka
d) mogućnost korištenja podataka
e) mogućnost uvida u promet i stanje na računima
glavne knjige
f) mogućnost uvida u vremenski nastanak obavljenog
unosa poslovnih događaja.
(3) U poslovne knjige unose se podaci po načelu nastanka
poslovnih događaja, a na temelju vjerodostojnih
knjigovodstvenih isprava.
(4) Naknadna ispravka unesenog podatka provodi se kao nova
knjigovodstvena stavka tako da bude vidljiv učinak
promjene iz razlike novog i prethodnog podatka.
(5) Poslovni događaji nastali između dana bilance i dana upisa
u sudski registar obuhvaćaju se u poslovnim knjigama
prethodne pravne osobe ili nove pravne osobe, što se
utvrđuje odlukom o statusnoj promjeni.
(6) Ovisno o načinu obrade podataka, usklađivanje prometa
glavne knjige s prometom prikazanim u dnevniku, kao i
prometa i stanja pomoćnih knjiga s prometom i stanjem u
glavnoj knjizi vrši se kontinuirano, a najkasnije neposredno
prije popisa imovine i obveza, odnosno prije sačinjavanja
financijskih izvještaja.
Odjeljak F. Popis imovine i obveza i usuglašavanje
potraživanja i obveza
Članak 21.
(Popis imovine i obveza)
(1) Pravna osoba dužna je na početku poslovanja, kao i
najmanje jednom godišnje sa stanjem na dan kada se
završava poslovna godina ili neko drugo obračunsko
razdoblje, određeno sukladno ovom Zakonu, izvršiti popis
imovine i obveza s ciljem da se utvrdi njihovo stvarno
stanje, te u poslovnim knjigama izvršiti usklađivanje
knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.
(2) Sve pravne osobe u smislu ovoga Zakona kao i pravne
osobe i dijelovi tih pravnih osoba koje obavljaju poslove u
inozemstvu, ako stranim propisima za pravne osobe i
njihove dijelove nije propisana obveza posebnog vođenja
knjigovodstva, kao i podnošenja i revizije financijskih
izvještaja, su dužna popisati imovinu i obveze najmanje
jednom tijekom godine, a najkasnije do kraja tekuće
poslovne godine.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) Pravna osoba kod koje se nalaze tuđa sredstva, dužna je ta
sredstva popisati posebno za svaku pravnu osobu kojoj ta
imovina pripada i dostaviti im po jedan primjerak popisnih
lista na kojima su ta sredstva popisana. Kod pravnih osoba
čija su ta sredstva, ove se popisne liste uključuju u njihovu
dokumentaciju o popisu.
(4) Popis imovine i obveza tijekom poslovne godine obavlja se
i u slučajevima: promjene cijena proizvoda i robe, statusnih
promjena sukladno propisu o gospodarskim društvima -
spajanje, pripajanje ili dijeljenje, otvaranja stečajnog
postupka ili pokretanja postupka likvidacije. Iznimno popis
imovine nije potreban kod promjene cijena proizvoda i roba
ako se knjigovodstvenim evidencijama mogu osigurati
podaci o vrijednosti robe na zalihi.
(5) U navedenim slučajevima popis se provodi pod datumom
nastanka statusne ili druge promjene. Pravne osobe koje su
predmet statusnih ili drugih promjena izrađuju financijske
izvještaje za razdoblje od 1. siječnja do datuma statusne ili
druge promjene.
(6) Popis se obavlja tijekom godine i zbog primopredaje
dužnosti i ne oslobađa pravnu osobu od popisa sredstava i
obveza sa stanjem na dan 31. prosinca tekuće godine.
(7) Pravne osobe u stečaju i likvidaciji nisu obveznici popisa sa
stanjem na dan 31. prosinca. Ove pravne osobe provode
popis imovine i obveza na dan otvaranja stečajnog
postupka, odnosno pokretanja postupka likvidacije.
(8) Iznimno, pravna osoba može svojim aktom predvidjeti duža
razdoblja za popisivanje materijala u knjižnicama, kao što
su: knjige, fotografije, filmovi, arhivska građa i sl., s tim da
ta razdoblja ne mogu biti duža od pet godina.
Članak 22.
(Provođenje popisa imovine i obveza)
(1) Internim općim aktom i Odlukom o popisu utvrđuje se
postupak provođenja popisa imovine i obveza (određivanje
povjerenstva, način i rokovi popisa, način usklađivanja
knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem).
(2) Za provođenje popisa imovine i obveza u pravnoj osobi
formiraju se povjerenstva za popis. Pri utvrđivanju sastava
pojedinih povjerenstava za popis treba voditi računa da
osobe koje su materijalno ili financijski zadužene za
sredstva koja se popisuju i njihovi neposredni rukovoditelji
ne mogu biti određeni u povjerenstvo za popis tih sredstava.
(3) U slučaju kada je vrijeme popisa imovine i obveza prije 31.
prosinca, Povjerenstvo za popis je dužno na temelju
knjigovodstvenih isprava naknadno unijeti u popisne liste
podatke o promjenama koje su nastale između dana popisa i
31. prosinca tekuće godine te izvršiti usklađivanje i
sravnjenje knjigovodstvenog i stvarnog stanja sa 31.
prosincem tekuće godine.
(4) Podatke iz knjigovodstva u popisne liste ne unose osobe
koje rade u knjigovodstvu, nego popisno povjerenstvo.
(5) Na kraju popisa popisno povjerenstvo sastavlja izvješće o
obavljenom popisu, utvrđuje viškove i manjkove i dostavlja
ga na razmatranje tijelu nadležnom za razmatranje rezultata
popisa za odlučivanje o popisu, u roku utvrđenom internim
općim aktom, odnosno odlukom o popisu, a najkasnije 45
dana od dana isteka poslovne godine.
Članak 23.
(Usuglašavanje potraživanja i obveza)
(1) Pravne osobe su dužne da prije sastavljanja financijskih
izvještaja usuglase međusobna potraživanja i obveze
(konfirmacija salda). Kao dokaz postojanja određenog
stanja potraživanja i obveza koriste se knjigovodstveni
podaci pravnih osoba koji se unose i potvrđuju
Broj 15 - Strana 33
odgovarajućom knjigovodstvenom ispravom - obrazac
izvod otvorenih stavki.
(2) Vjerovnik je dužan, prije sastavljanja financijskih izvještaja,
dostaviti dužniku popis nenaplaćenih računa i potraživanja
po drugim osnovama.
(3) Dužnik, primatelj konfirmacije je dužan pošiljatelju,
vjerovniku ili njegovom revizoru odgovoriti na
konfirmaciju u roku od osam dana.
(4) Stanje obveza i potraživanja se utvrđuje na dan 31. prosinca
tekuće godine.
(5) Pravne osobe su dužne u bilješkama obrazložiti pojedinačna
stanja sumnjivih i spornih potraživanja, te planirati
aktivnosti i način rješavanja istih.
Odjeljak G. Pravila priznavanja i mjerenja
Članak 24.
(Opća načela financijskog izvještavanja)
(1) Stavke prikazane u pojedinačnim i konsolidiranim
financijskim izvještajima priznaju se i mjere sukladno
sljedećim općim načelima:
a) pretpostavlja se da pravno lice posluje kontinuirano;
b) računovodstvene politike i osnove za mjerenje
primjenjuju se dosljedno iz godine u godinu;
c) priznavanje i mjerenje vrši se uz primjenu načela
opreznosti, a posebno:
1) priznaju se sve obveze koje proisteknu tijekom
predmetne financijske godine ili tijekom
prethodne financijske godine, čak i ako takve
obveze postanu očite tek između datuma Bilance
stanja i datuma na koji je Bilanca stanja
sastavljena;
2) priznaju se sva obezvrjeđenja, bez obzira je li
rezultat poslovne godine dobit ili gubitak;
3) može se priznati samo dobit koja se ostvari s
datumom Bilance stanja;
d) početna Bilanca stanja za svaku financijsku godinu
odgovara završnoj Bilanci stanja za prethodnu
financijsku godinu;
e) sastavni dijelovi stavki aktive i pasive mjere se
odvojeno;
f) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose
na poslovnu godinu, bez obzira na datum njihove
naplate, odnosno isplate.
(2) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, odstupanja od općih
načela financijskog izvještavanja dopuštena su samo u
slučajevima primjene pojedinih MSFI, odnosno MSFI za
MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju,
moraju se navesti u Bilješkama uz financijske izvještaje,
uključujući i ocjenu njihovog efekta na imovinu, obveze,
financijsku poziciju i dobit ili gubitak pravne osobe.
Članak 25.
(Primjena MSFI)
Za priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u financijskim izvještajima velike pravne osobe, pravne
osobe koje imaju obvezu sastavljanja konsolidiranih financijskih
izvještaja (matične pravne osobe), subjekti od javnog interesa,
odnosno oni koji se pripremaju da postanu subjekti od javnog
interesa sukladno važećim propisima, neovisno o veličini,
primjenjuju MSFI.
Članak 26.
(Primjena MSFI za MSP)
(1) Za priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u financijskim izvještajima, mikro, male i srednje
pravne osobe mogu primjenjivati MSFI za MSP.
Broj 15 - Strana 34 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) U slučaju da srednje pravne osobe primjenjuju MSFI dužne
su iste primjenjivati u kontinuitetu, osim ako postanu male
pravne osobe sukladno ovom Zakonu.
(3) Ministar donosi uputu kojim se daju smjernice za primjenu
MSFI za MSP.
Članak 27.
(Procjenjivanje bilančnih pozicija)
(1) Pod procjenjivanjem bilančnih pozicija podrazumijeva se
utvrđivanje vrijednosti pojedinih ili ukupnih pozicija
bilance.
(2) Potreba za procjenjivanjem pojedinih stavki imovine,
obveza i/ili kapitala kod pravnih osoba, odnosno pojedinih
pozicija financijskih izvještaja, može nastati u situacijama
kada to zahtijevaju MRS/MSFI. U tim situacijama procjena
pozicija obavlja se dinamikom i na način kako to
predviđaju MRS/MSFI.
(3) Procjenu bilančnih pozicija iz st. (1) i (2) ovoga članka
mogu vršiti ovlašteni procjenitelji iz članka 29. ovoga
Zakona.
Članak 28.
(Procjenjivanje vrijednosti imovine i kapitala pravnih osoba)
(1) Procjenjivanje vrijednosti ima za cilj utvrditi
knjigovodstvenu, tržišnu, nadoknadivu, sadašnju, fer,
zamjensku, likvidacijsku i/ili poslovnu vrijednost pravnih
osoba, odnosno imovine, obveza i kapitala, a na temelju
vjerodostojne dokumentacije, fizičke sposobnosti predmeta
procjene i budućih novčanih primitaka i izdataka, sukladno
pravilima struke.
(2) Subjekti od javnog interesa obvezni su, u situacijama kada
to zahtijevaju MRS/MSFI, izvršiti procjenu vrijednosti
ukupne imovine i kapitala sa stanjem na dan kada završava
poslovna godina, te izvješće o izvršenoj procjeni učiniti
javno dostupnim.
Članak 29.
(Prava i obveze ovlaštenih procjenitelja)
(1) Procjenu vrijednosti imovine i kapitala pravnih osoba
obavljaju osobe s profesionalnim zvanjem "ovlašteni
procjenitelj" koje posjeduju certifikat i važeću licenciju
izdane sukladno propisu o procjenjivanju ekonomske
vrijednosti pravnih osoba, imovine, obveza i kapitala.
(2) Izvješće o izvršenoj procjeni imovine i kapitala pravnih
osoba, mora biti ovjeren od strane ovlaštenog procjenitelja
koji ima zvanje "ovlašteni procjenitelj" i koji je dužan
istaknuti broj i datum izdavanja certifikata, kao i broj i rok
važenja licencije ovlaštenog procjenitelja.
(3) Ovlašteni procjenitelj dužan je u svom radu pridržavati se
načela zakonitosti, savjesnosti i stručnosti, te postupati
sukladno kodeksu profesionalne etike.
Odjeljak H. Zaključivanje poslovnih knjiga i utvrđivanje
financijskog rezultata
Članak 30.
(Zaključivanje poslovnih knjiga)
(1) Poslovne knjige se zaključuju poslije knjiženja svih
poslovnih promjena i obračuna na dan završetka poslovne
godine najkasnije do roka za dostavljanje financijskih
izvještaja kao i u slučajevima statusnih promjena, prestanka
poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno
zaključiti poslovne knjige.
(2) Pomoćne knjige koje se koriste više od jedne godine
zaključuju se po prestanku njihovog korištenja, osim knjige
inventara koja se zaključuje otuđenjem sredstva.
(3) Ako se poslovne knjige vode kao elektronički zapis, glavna
knjiga se mora, nakon zaključivanja na kraju poslovne
godine, zaštititi na način da u istoj nije moguća izmjena
Srijeda, 24. 2. 2021.
pojedinih ili svih njenih dijelova ili listova, da je istu
moguće u svakom trenutku otiskati na papir i mora se
potpisati elektroničkim potpisom sukladno propisu o
elektroničkom potpisu ili se mora otiskati na papir i uvezati
na način da nije moguća izmjena pojedinih ili svih njenih
dijelova ili listova i mora je potpisati i ovjeriti osoba
ovlaštena za zastupanje pravne osobe i na kraju odložiti.
Članak 31.
(Utvrđivanje financijskog rezultata)
(1) Na kraju poslovne godine poslovne knjige se zaključuju, a
zatim se na temelju evidencija iz poslovnih knjiga utvrđuje
stanje imovine, obveza, kapitala i financijski rezultat s
prihodima i rashodima obračunskog razdoblja na koje se taj
rezultat odnosi.
(2) Raspoređivanje dobiti i gubitka pravna osoba obavlja
sukladno odredbama propisa o gospodarskim društvima i
ovoga Zakona, internog općeg akta i odluke nadležnog
organa.
Odjeljak I. Pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih
usluga
Članak 32.
(Kvalificirana osoba za sačinjavanje financijskih izvještaja)
(1) Za osobu koja je odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i
sastavljanje financijskih izvještaja, općim aktom pravne
osobe propisuju se uvjeti koje mora ispunjavati: školska
sprema, radno iskustvo i ostalo, kao i njegova odgovornost
za ažurnost, urednost i istinitost poslovnih knjiga.
(2) Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje financijskih
izvještaja pravna osoba može povjeriti ugovorom, uz
određenu naknadu:
a) drugoj pravnoj osobi koja je registrirana isključivo za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga
i koja ima sve potrebne resurse za pravilno, kvalitetno
i efikasno obavljanje tih usluga, te koja ima zaposlene
kvalificirane osobe koje su odgovorne za vođenje
poslovnih knjiga i sačinjavanje financijskih izvještaja
i koje ispunjavaju i druge uvjete utvrđene ovim
Zakonom i općim aktom pravne osobe, ili
b) poduzetniku registriranom za pružanje knjigovodstve-
nih i računovodstvenih usluga koji ima sve potrebne
resurse za pravilno, kvalitetno i efikasno obavljanje
tih usluga, a koji je sam kvalificirana osoba ili
zapošljava drugu kvalificiranu osobu i koja ispunjava
i druge uvjete utvrđene ovim Zakonom i internim
općim aktom.
(3) Osobe koje sačinjavaju financijske izvještaje obvezno su
kvalificirane osobe koje su zaposlene u pravnoj osobi iz
stavka (2) točka a) ovog članka, odnosno kvalificirane
osobe koje su poduzetnici ili koje su zaposlene kod
poduzetnika iz stavka (2) točka b) ovog članka.
(4) Iznimno od stavka (2) ovog članka kod povezanih pravnih
osoba u Federaciji, vođenje poslovnih knjiga, pravna osoba
može povjeriti ugovorom, uz određenu naknadu, drugoj
povezanoj pravnoj osobi (matici) u Federaciji koja ima sve
potrebne resurse za pravilno, kvalitetno i efikasno
obavljanje tih usluga, te ima zaposlene kvalificirane osobe
koje su odgovorne za vođenje poslovnih knjiga i
sačinjavanje financijskih izvještaja i koje ispunjavaju i
druge uvjete utvrđene ovim Zakonom i općim aktom
pravne osobe.
(5) Pod pojmom kvalificirane osobe iz stavka (3) ovoga članka
podrazumijevaju se osobe koje posjeduju važeću licenciju
certificiranog računovođe sukladno odredbama ovoga
Zakona pod uvjetom da su prethodno registrirana u
registrima iz članka 35. ovoga Zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(6) Ako pravna osoba odluči poslovne knjige čuvati izvan svog
sjedišta, ono je u svakom trenutku odgovorno za poslovne
knjige te mora tijelima nadležnim za nadzor na njihov
zahtjev, bez odgađanja, omogućiti uvid u iste.
(7) Kvalificirana osoba iz stavka (5) ovoga članka za jednu
poslovnu godinu može sačiniti i potpisati do 20 financijskih
izvještaja pravnih osoba čiji su ukupni prihodi utvrđeni u
posljednjem financijskom izvještaju u odnosu na datum
zaključivanja ugovora o pružanju knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga, veći od 8.000.000,00 KM.
(8) Stavak (2) ovoga članka ne primjenjuju banke,
mikrokreditne organizacije, društva za osiguranje i
reosiguranje, leasing društva, društva za faktoring, društva
za upravljanje investicijskim fondovima, društva za
upravljanje dobrovoljnim mirovinskim fondovima, burze,
brokersko - dilerska društva i druge financijske
organizacije.
Članak 33.
(Obveze poduzetnika za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
(1) Poduzetnici koji pružaju knjigovodstvene i računovodstve-
ne usluge registriraju se sukladno odredbama ovoga Zakona
i zakona kojim se uređuje oblast obrtničkih i srodnih
djelatnosti.
(2) Poduzetnik je dužan, u roku od osam dana od dobivanja
rješenja o obavljanju djelatnosti pružanja knjigovodstvenih
i računovodstvenih usluga i poreznog savjetovanja od
strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave,
dostaviti kopiju istog Ministarstvu.
(3) Uz zahtjev za upis u Registar poduzetnika za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga poduzetnik je
dužan dostaviti dokumentaciju kojom se potvrđuje
ispunjenost uvjeta iz članka 32. ovoga Zakona.
Članak 34.
(Obveze pravnih osoba za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
(1) Pravna osoba za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga registrira se sukladno odredbama
ovoga Zakona i zakona kojim se uređuju pitanja od značaja
za osnivanje, poslovanje i prestanak poslovanja
gospodarskih društava.
(2) Pravne osobe za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga i poreznog savjetovanja dužne su,
u roku od osam dana od dana upisa u sudski registar, upisati
se u Registar gospodarskih društava za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga, koji vodi
Ministarstvo.
(3) Uz zahtjev za upis u Registar gospodarskih društava za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga,
pravna osoba dužna je dostaviti dokumentaciju kojom se
potvrđuje ispunjenost uvjeta iz članka 32. ovoga Zakona.
Članak 35.
(Vođenje i javnost registara)
(1) Ministar donosi pravilnik kojim se uređuje vođenje registra
kvalificiranih osoba iz članka 32. ovoga Zakona i registara
pravnih osoba i poduzetnika za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga iz čl. 33. i 34. ovoga Zakona.
(2) Na temelju dostavljene dokumentacije iz čl. 32., 33. i 34.
ovoga Zakona Ministarstvo uspostavlja i vodi registre iz
stavka (1) ovoga članka.
(3) Registri iz stavka (2) ovoga članka su javni i podaci su
dostupni javnosti elektroničkim putem.
Broj 15 - Strana 35
POGLAVLJE III. FINANCIJSKO IZVJEŠTAVANJE
Odjeljak A. Financijski izvještaji
Članak 36.
(Sastavljanje i prezentiranje financijskih izvještaja)
(1) Pravne osobe financijske izvještaje sastavljaju i prezentiraju
za poslovnu godinu i to za razdoblje od 1. siječnja do 31.
prosinca tekuće godine s usporedivim podacima za
prethodnu godinu.
(2) Pravna osoba dužna je sastavljati financijske izvještaje u
obliku, sadržaju i na način propisan ovim Zakonom i na
temelju njega donesenim propisima.
(3) Iznimno, ovisno pravna osoba čija matična pravna osoba sa
sjedištem u inozemstvu ima poslovnu godinu različitu od
kalendarske godine, uz suglasnost ministra, može sastavljati
i prezentirati financijske izvještaje za razdoblje koje je
različito od razdoblja iz stavka (1) ovoga članka.
(4) Pravna osoba kod koje nastane statusna promjena
financijske izvještaje sastavlja na datum statusne promjene.
(5) Poslovni događaji nastali između dana bilance i dana upisa
u sudski registar obuhvaćaju se u financijskim izvještajima
prethodne pravne osobe ili nove pravne osobe, što se
utvrđuje odlukom o statusnoj promjeni.
(6) Financijski izvještaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja,
odnosno zaključenja stečaja, odnosno postupka likvidacije
pravne osobe.
Članak 37.
(Financijski izvještaji)
(1) Financijski izvještaji moraju pružiti istinit i objektivan
prikaz financijskog položaja i uspješnosti poslovanja
pravnih osoba. Financijske izvještaje čine:
a) Bilanca stanja – Izvještaj o financijskom položaju na
kraju razdoblja;
b) Račun dobiti i gubitka – Izvještaj o ukupnom rezultatu
za razdoblje;
c) Izvještaj o gotovinskim tokovima – Izvještaj o
tokovima gotovine;
d) Izvještaj o promjenama na kapitalu;
e) Bilješke uz financijske izvještaje.
(2) Iznimno od odredbe iz stavka (1) ovoga članka, mikro i
male pravne osobe i neprofitne pravne osobe iz članka 3.
stavka (1) ovoga Zakona, financijske izvještaje prezentiraju
kroz:
a) Bilancu stanja – Izvještaj o financijskom položaju na
kraju razdoblja;
b) Račun dobiti i gubitka – Izvještaj o ukupnom rezultatu
za razdoblje;
c) Bilješke uz financijske izvještaje.
(3) Bilješke uz financijske izvještaje iz stavka (1) točka e) i
stavka (2) točka c) ovoga članka, obvezno sadrže sljedeće:
a) usvojene računovodstvene politike;
b) iznos i prirodu pojedinih stavki prihoda ili rashoda
izuzetne veličine ili pojave;
c) ukupan iznos svih financijskih obveza, jamstava ili
nepredviđenih izdataka koji nisu uključeni u Bilancu
stanja;
d) iznose koje pravna osoba duguje i koji dospijevaju
nakon više od pet godina, kao i ukupna dugovanja
pravne osobe pokrivena instrumentima osiguranja
pravne osobe uz naznaku prirode i oblika osiguranja;
e) iznos predujma i odobrenih kredita članovima uprave
i nadzornih tijela, s naznakama kamatnih stopa,
glavnih uvjeta otplaćenih i otpisanih iznosa;
f) prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi
financijski izvještaj;
Broj 15 - Strana 36 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
g) informaciju da li se dugotrajna imovina evidentira po
fer vrijednosti ili prema revalorizacijskim iznosima.
(4) Pored informacija koje se daju u Bilješkama uz financijske
izvještaje iz stavka (3) ovoga članka, srednje i velike pravne
osobe dužne su objavljivati i dodatne informacije za razne
stavke dugotrajne imovine koje sadrže kretanja
kumulativnih vrijednosnih usklađivanja, kao i kumulativna
vrijednosna usklađivanja na početku i na kraju poslovne
godine.
(5) Uz financijske izvještaje korisnicima financijskih izvještaja
se prezentiraju i posebni izvještaji sačinjeni prema zahtjevu
Federalnog zavoda za statistiku.
(6) Pravne osobe čije je poslovanje uređeno posebnim
propisima na temelju kojih je regulatorno tijelo za
obavljanje nadzora nad njihovim poslovanjem propisalo
obvezu sačinjavanja i prezentacije periodičnih financijskih
izvještaja i dodatnih izvještaja, dužne su iste poštivati.
Članak 38.
(Odgovornost za financijske izvještaje)
Za istinito i fer prikazivanje financijskog položaja i
uspješnosti poslovanja pravne osobe odgovorna je osoba
ovlaštena za zastupanje pravne osobe upisane u sudski registar u
svojstvu direktora pravne osobe, članovi uprave, upravni,
odnosno nadzorni organ pravne osobe u okviru svojih zakonom
određenih nadležnosti, odgovornosti i dužne pažnje, kao i
kvalificirana osoba iz članka 32. ovoga Zakona koja je sačinila i
potpisala financijske izvještaje sukladno pravilima struke.
Članak 39.
(Sadržaj i forma financijskih izvještaja)
(1) Pravne osobe koje knjigovodstvo vode na sredstvima za
automatsku obradu podataka, financijski izvještaj mogu
predati i na propisanoj formi obrasca tiskanim na računalu.
(2) Poslovne knjige, financijski izvještaji i druge financijske
informacije prezentirane od strane osoba na koje se odnose
odredbe ovoga Zakona izražavaju se u novčanoj jedinici i
na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Federaciji.
(3) Ministar propisuje sadržaj i formu financijskih izvještaja
koji se pripremaju i prezentiraju sukladno ovom Zakonu.
Odjeljak B. Konsolidirani financijski izvještaj
Članak 40.
(Konsolidirani financijski izvještaj)
(1) Konsolidirani financijski izvještaji su financijski izvještaji
grupe pravnih osoba u kojoj određena pravna osoba
(matično društvo) nad jednim ili više pravnih osoba
(društva kćeri) ima vladajući utjecaj (kontrolu) na
određivanje financijskih i poslovnih politika, a prikazuju
grupu kao cjelinu.
(2) Konsolidirane financijske izvještaje dužna je sačiniti i
dostaviti FIA-i pravna osoba iz Federacije koja u grupi
pravnih osoba predstavlja matično društvo.
Članak 41.
(Obveza izrade konsolidiranih financijskih izvještaja)
(1) Pri izradi konsolidiranih financijskih izvještaja pravne
osobe su dužne pridržavati se pravila i procedura
konsolidacije financijskih izvještaja koja su uređena MRS i
MSFI.
(2) Obveza matične pravne osobe za izradu konsolidiranog
financijskog izvještaja nastaje u godini u kojoj matična
pravna osoba ostvari kontrolu nad ovisnom pravnom
osobom ili više ovisnih pravnih osoba, a prestaje
dostavljanjem konsolidiranog financijskog izvještaja za
godinu u kojoj matična pravna osoba izgubi kontrolu nad
svim ovisnim pravnim osobama.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Konsolidirani financijski izvještaji sastavljaju se pod istim
datumom kao i redovni financijski izvještaji matične pravne
osobe.
(4) Na priznavanje, mjerenje, prezentaciju i objelodanjivanje
pozicija u konsolidiranim financijskim izvještajima shodno
se primjenjuju odredbe o financijskim izvještajima iz čl.
24., 25., 27., 28., 29., 36. i 37. ovoga Zakona.
(5) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, ukoliko vrijednosti
imovine i ukupnog prihoda matičnog i ovisnih pravnih
osoba, ne računajući međusobne udjele, potraživanja i
obveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode
i rashode matičnog i ovisnih pravnih osoba, u zbroju ne
prelaze polovicu kriterija za malu pravnu osobu, u smislu
članka 5. stavka (4) ovoga Zakona, matična pravna osoba
nije obvezna sastavljati, dostavljati i objelodanjivati
konsolidirane financijske izvještaje.
(6) Stavak (5) ovoga članka ne primjenjuje se na matične
pravne osobe koje su subjekti od javnog interesa, odnosno
pravne osobe koje se pripremaju da postanu subjekti od
javnog interesa.
(7) Matična pravna osoba, koja je istodobno ovisna u višoj
ekonomskoj cjelini, nije dužna sastavljati konsolidirane
financijske izvještaje sukladno ovom Zakonu, osim ako
njegova matična pravna osoba ima sjedište u inozemstvu.
(8) Male grupe pravnih osoba izuzete su od obveze izrade
konsolidiranih financijskih izvještaja i konsolidiranog
izvještaja o poslovanju, osim ako je neko od povezanih
poduzeća subjekt od javnog interesa.
(9) Detaljni uvjeti i pravila konsolidacije financijskih izvještaja
propisuju se podzakonskim aktom koji donosi ministar.
Odjeljak C. Izvješće o poslovanju
Članak 42.
(Sadržaj izvješća o poslovanju)
(1) Pravne osobe su obvezne pripremati izvješća o poslovanju
koja daju objektivan prikaz poslovanja pravne osobe i
njezin položaj, uključujući i opis glavnih rizika i
neizvjesnosti s kojima se pravna osoba suočava, kao i mjera
poduzetih na zaštiti životne sredine.
(2) Izvješće o poslovanju obvezno sadrži:
a) sve značajne događaje nastale u razdoblju od
završetka poslovne godine do datuma predaje
financijskog izvještaja;
b) procjenu očekivanog budućeg razvoja pravne osobe;
c) najvažnije aktivnosti u vezi s istraživanjem i
razvojem;
d) informacije o otkupu vlastitih dionica, odnosno
udjela;
e) informacije o poslovnim segmentima pravne osobe;
f) korištene financijske instrumente ako je to značajno
za procjenu financijskog položaja i uspješnosti
poslovanja pravne osobe;
g) ciljeve i politike pravne osobe u vezi s upravljanjem
financijskim rizicima; zajedno s politikama zaštite od
rizika za svaku planiranu transakciju za koju je
neophodna zaštita;
h) izloženost pravne osobe tržišnom, kreditnom, riziku
likvidnosti i drugim rizicima prisutnim u poslovanju
pravne osobe, kao i strategiju za upravljanje ovim
rizicima i ocjenu njihove efikasnosti.
(3) Izvješće o poslovanju objavljuje se zajedno s financijskim
izvještajima te revizorskim izvješćem ako postoji obveza
revizije.
(4) Iznimno od odredbe iz stavka (1) ovoga članka, mikro i
male pravne osobe nisu dužne pripremati izvješće o
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
poslovanju, ali su informacije o otkupu vlastitih dionica
dužne navesti u bilješkama uz financijske izvještaje.
(5) Konsolidirani izvješće o poslovanju objavljuje se zajedno s
konsolidiranim financijskim izvještajima te revizorskim
izvješćem ako postoji obveza revizije.
Članak 43.
(Pravila korporativnog upravljanja)
(1) Izvješće o poslovanju velikih pravnih osoba i pravnih osoba
čiji su vrijednosni papiri uvršteni na organizirano tržište
vrijednosnih papira mora sadržavati i prikaz primijenjenih
pravila korporativnog upravljanja.
(2) Konsolidirano izvješće o poslovanju mora sadržavati:
a) podatke o značajnim neposrednim i posrednim
imateljima dionica u društvu, podatke o vlastitim
dionicama, broj i nominalni iznos, knjigovodstvenu
vrijednost svih dionica matičnog društva koje drži
matično društvo, njegova društva kćeri ili osoba koja
ih drži u svoje ime i za račun tih pravnih osoba,
b) opis glavnih elemenata sustava unutarnje kontrole i
upravljanja rizikom u odnosu na postupak
financijskog izvještavanja, koji su obuhvaćeni
konsolidacijom promatranog kao cjelina.
Odjeljak D. Predaja izvještaja, obrada podataka, vođenje
registra i javna objava
Članak 44.
(Predaja izvještaja)
(1) Financijski izvještaji iz članka 37. ovoga Zakona i posebni
izvještaji sačinjeni prema zahtjevu Federalnog zavoda za
statistiku, uz Obavijest o razvrstavanju, predaju se FIA-i,
najkasnije do posljednjeg dana veljače tekuće godine za
prethodnu godinu.
(2) Izvješće o poslovanju iz članka 42. ovoga Zakona, odluka o
utvrđivanju financijskih izvještaja od strane nadležnog
organa i odluka o prijedlogu raspodjele dobiti ili pokrića
gubitka, predaje se FIA-i najkasnije do 30. lipnja tekuće
godine za prethodnu godinu.
(3) Pravne osobe koje imaju poslovnu godinu različitu od
kalendarske godine dužne su, za statističke i druge potrebe,
u Registar financijskih izvještaja predati Bilancu stanja,
Račun dobiti i gubitka i posebne izvještaje sačinjene prema
zahtjevu Federalnog zavoda za statistiku, za poslovnu
godinu koja je jednaka kalendarskoj, u roku iz stavka (1)
ovoga članka.
(4) Pravna osoba izvještaje iz st. (1), (2) i (3) ovoga članka
obvezno dostavlja elektroničkim putem i na papiru, a koji
moraju biti ovjereni potpisom i pečatom certificiranog
računovođe koji sadrži naziv "certificirani računovođa",
njegovo ime i prezime, kao i broj važeće licencije.
Istodobno, financijski izvještaji moraju biti potpisani od
strane osobe ovlaštene za zastupanje pravne osobe iz članka
38. ovoga Zakona, te ovjereni pečatom pravne osobe -
podnositelja.
(5) Pravne osobe, koje sukladno čl. 40. i 41. ovoga Zakona
imaju obvezu pripremiti i prezentirati konsolidirane
financijske izvještaje, dužne su te izvještaje predati
najkasnije do kraja aprila tekuće za prethodnu godinu.
(6) Rok za predaju revizorskog izvješća s priloženim
financijskim izvještajima dioničkih društava i subjekata od
javnog interesa koji su predmet revizije je najkasnije do 30.
lipnja tekuće godine za prethodnu godinu, ili 6 mjeseci
nakon završetka poslovne godine ukoliko pravna osoba ima
poslovnu godinu različitu od kalendarske godine. Rok za
predaju revizorskog izvješća s priloženim konsolidiranim
financijskim izvještajima i revizorskog izvješća s
priloženim financijskim izvještajima ostalih pravnih osoba,
Broj 15 - Strana 37
koji su bili predmet revidiranja je najkasnije do 30. rujna
tekuće godine za prethodnu godinu, ili 9 mjeseci nakon
završetka poslovne godine ukoliko pravna osoba ima
poslovnu godinu različitu od kalendarske godine.
(7) Pravna osoba koja sastavlja financijske izvještaje, sukladno
članku 36. ovoga Zakona dužna je financijske izvještaje
dostaviti u roku 60 dana od dana nastanka statusne
promjene, pokretanja postupka likvidacije ili otvaranja
stečaja, a za ostale poslovne godine u roku od 120 dana od
dana isteka poslovne godine.
(8) Iznimno, financijske izvještaje nisu dužne podnijeti pravne
osobe koje su registrirane u tekućoj poslovnoj godini i koje,
nakon registracije, do 31. prosinca tekuće poslovne godine
nisu imale drugih promjena na svom računu osim uplate
obveznog depozita, uz napomenu da su te osobe dužne do
kraja veljače tekuće godine obavijestiti FIA-u o tim
činjenicama podnošenjem Izjave o neaktivnosti za
prethodnu poslovnu godinu.
(9) Ministarstvo vrši nadzor nad izvršenjem obveza predaje
financijskih izvještaja, izvještaja o poslovanju, revizorskih
izvještaja i ostale dokumentacije iz ovog članka od strane
obveznika. Ministarstvo prekršajni postupak pokreće i vodi
sukladno propisima kojima se uređuju prekršaji.
Članak 45.
(Obrada podataka i vođenje Registra)
(1) FIA je obvezna podatke iz preuzetih financijskih izvještaja
iz članka 44. ovoga Zakona obraditi na način podesan za
ocjenu imovinskog, prinosnog i financijskog položaja
pravnih osoba.
(2) Podaci iz stavka (1) ovoga članka su dostupni javnosti na
zvaničnoj internetskoj stranici FIA-e.
(3) Podatke sukladno stavku (1) ovoga članka, FIA je dužna
dostaviti Ministarstvu u roku od 60 dana od isteka rokova
za predaju izvještaja, definiranih u članku 44. ovoga
Zakona.
(4) Istodobno, FIA je dužna Federalnom ministarstvu financija-
Poreznoj upravi (u daljnjem tekstu: Porezna uprava)
dostaviti podatke o pravnim osobama koje nisu postupile
sukladno odredbama članka 44. ovoga Zakona.
(5) FIA je odgovorna za uspostavu i vođenje Registra
financijskih izvještaja koji predstavlja centralni izvor
informacija o uspješnosti poslovanja i financijskom
položaju pravnih osoba u Federaciji, sukladno posebnom
propisu kojim se uređuje registar financijskih izvještaja.
Članak 46.
(Javna objava)
(1) Pravna osoba je dužna financijske izvještaje iz članka 37.
ovoga Zakona, izvješće o poslovanju iz članka 42. ovoga
Zakona te revizorsko izvješće ako njegovi financijski
izvještaji podliježu reviziji sukladno članku 57. ovoga
Zakona, konsolidirane financijske izvještaje i konsolidirano
izvješće o poslovanju ako je dužna sastavljati sukladno
odredbama čl. 40. i 41. ovoga Zakona, zajedno s
revizorskim izvješćem dostaviti FIA-i radi javne objave.
(2) Smatra se da je pravna osoba ispunila obvezu javne objave
danom dostave FIA-i potpunih i točnih financijskih
izvještaja iz stavka (1) ovoga članka.
Članak 47.
(Izuzeće od javne objave)
Pravna osoba, koja nije subjekt od javnog interesa, izuzeta
je od obveze objavljivanja izvješća o poslovanju i financijskih
izvještaja iz članka 46. stavka (1) ovoga Zakona, uz uvjet da se
osigura njihova dostupnost na temelju pismenog zahtjeva
podnesenog FIA-i.
Broj 15 - Strana 38 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Odjeljak E. Način i rokovi čuvanja knjigovodstvenih isprava,
poslovnih knjiga, izvještaja i ostale dokumentacije
Članak 48.
(Način čuvanja)
(1) Knjigovodstvene isprave čuvaju se u izvornom
materijalnom obliku, u obliku elektroničkog zapisa ili na
mikrofilmu, a predstavljaju dokaznu osnovu poslovnih
knjiga.
(2) Knjigovodstvene isprave, poslovne knjige i financijski
izvještaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravne osobe,
odnosno kod druge pravne osobe ukoliko je istoj povjereno
vođenje poslovnih knjiga.
(3) Ako se poslovne knjige vode na računalu, usporedo s
memoriranim podacima, mora se osigurati i memoriranje
aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
(4) Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja,
knjigovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se
predaju likvidacijskom, odnosno stečajnom upravniku.
Članak 49.
(Rokovi čuvanja)
(1) Isprave koje se čuvaju trajno su: platne liste ili analitičke
evidencije o plaćama u vezi s plaćanjem doprinosa,
kupoprodajni ugovori po kojima je izvršeno stjecanje
nekretnina, godišnji računovodstveni obračuni, financijski
izvještaji, konsolidirani financijski izvještaji, izvješća o
izvršenoj reviziji i svi interni akti od utjecaja na financijsko
poslovanje.
(2) Glavna knjiga i dnevnik čuvaju se najmanje deset godina, a
pomoćne knjige najmanje pet godina.
(3) Knjigovodstvene isprave na temelju kojih su podaci uneseni
u dnevnik i glavnu knjigu čuvaju se najmanje deset godina.
(4) Knjigovodstvene isprave na temelju kojih su podaci uneseni
u pomoćne knjige čuvaju se najmanje pet godina.
(5) Izvješće o poslovanju čuva se u originalnom obliku deset
godina nakon isteka poslovne godine.
(6) Pomoćni obračuni, prodajni i kontrolni blokovi i sl. čuvaju
se dvije godine.
(7) Revizorska društva čuvaju pet godina dokumentaciju na
temelju koje je obavljena revizija, računajući od poslovne
godine na koju se revizija odnosi.
(8) Rok za čuvanje knjigovodstvenih isprava i poslovnih knjiga
počinje teći zadnjeg dana poslovne godine na koju se
odnose poslovne knjige i u koje su podaci iz isprava
uneseni.
Odjeljak F. Nadzor
Članak 50.
(Vršitelj nadzora)
(1) Porezna uprava je ovlaštena obavljati nadzor nad
aktivnostima pravnih osoba radi provjere da li se aktivnosti
od značaja za organizaciju i funkcioniranje sustava
računovodstva i knjigovodstva obavljaju sukladno
odredbama ovoga i drugih relevantnih zakona i propisa
donesenih na temelju tih zakona.
(2) Nadzor iz stavka (1) ovoga članka obavljaju i druge
institucije ukoliko su im posebnim propisima dane ovlasti.
(3) Nadzor nad osobama iz članka 32. stavak (1) ovoga Zakona
vrši se sukladno članku 53. stavak (3) ovoga Zakona.
Članak 51.
(Ovlasti Porezne uprave kod obavljanja nadzora)
(1) Nadzor obavljaju ovlaštene osobe Porezne uprave na
sljedeći način:
a) praćenjem, prikupljanjem knjigovodstvenih isprava,
poslovnih knjiga, financijskih izvještaja te drugih
Srijeda, 24. 2. 2021.
poreznih i statističkih izvještaja (analiza financijskih
izvještaja);
b) provjerom sustava koji obveznik primjenjuje za
obradu podataka u vezi s računovodstvenim
poslovima;
c) direktnim nadzorom kod obveznika.
(2) Porezna uprava je nadležna da obavlja nadzor nad sljedećim
aktivnostima pravnih osoba:
a) točnost razvrstavanja pravnih osoba sukladno članku
5. ovoga Zakona;
b) organizacija sustava računovodstva i internih
računovodstvenih kontrolnih postupaka;
c) potpunost, istinitost i točnost knjigovodstvenih
isprava;
d) vođenje i čuvanje poslovnih knjiga;
e) popis imovine i obveza;
f) predaja u Registar financijskih izvještaja;
g) obveze u pogledu revizije financijskih izvještaja i
dostavljanja izvješća o reviziji financijskih izvještaja u
Registar financijskih izvještaja i
h) drugim aktivnostima u skladu s ovim Zakonom.
Članak 52.
(Dužnosti pravne osobe kod provedbe nadzora)
(1) Pravna osoba je dužna ovlaštenoj osobi omogućiti provedbu
nadzora nad svim knjigovodstvenim ispravama, poslovnim
knjigama, financijskim izvještajima i drugim poreznim i
statističkim izvještajima, te sustavom koji se primjenjuje za
obradu podataka.
(2) Pravna osoba je dužna, na zahtjev ovlaštenih osoba,
dostaviti kopije isprava ili financijskih izvještaja iz stavka
(1) ovoga članka.
(3) Pravna osoba je dužna ovlaštenim osobama staviti na
raspolaganje odgovarajuće prostorije u kojima mogu
neometano i bez prisutnosti drugih osoba obaviti nadzor
računovodstvenih poslova.
(4) Osobe ovlaštene za zastupanje pravnih osoba i zaposlenici
koji obavljaju računovodstvene poslove dužni su na zahtjev
ovlaštene osobe dati na uvid sve knjigovodstvene isprave,
poslovne knjige, financijske izvještaje, porezne i statističke
izvještaje i druge informacije o računovodstvenim
poslovima bitnim za obavljanje nadzora i sastaviti pisano
izvješće ili odazvati se na davanje usmene izjave ukoliko to
zahtijeva nadzorno tijelo iz članka 50. ovoga Zakona.
Članak 53.
(Nadzor nad pravnim osobama i poduzetnicima registriranim za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga)
(1) Nadzor nad pravnim osobama i poduzetnicima
registriranim za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga, radi provjere ispunjenosti uvjeta
propisanih čl. 32., 33. i 34. ovoga Zakona, obavlja Porezna
uprava.
(2) Nadzor nad kvalitetom pruženih knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga od strane pravnih osoba i
poduzetnika u smislu njihove usklađenosti sa pravilima
struke i načelima profesionalne etike, vrši Profesionalno
tijelo iz članka 136. stavak (1) ovoga Zakona, na način i po
postupku koji je uređen aktima profesionalnog tijela koji
uređuju kontrolu kvaliteta i profesionalnu disciplinu i
odgovornost.
(3) Nadzor iz stavka (2) ovoga članka obavljaju ovlaštene
osobe Profesionalnog tijela iz članka 136. stavak (1) ovoga
Zakona na način da vrše:
a) pregled, provjeru i kontrolu angažovanja od strane
pravnih osoba, održavanja tehničke kompetentnosti,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
poštivanja i usklađenosti sa profesionalnim
standardima, i
b) provjeru kvaliteta rada kvalificiranih osoba.
(4) Pravne osobe i poduzetnici registrirani za pružanje
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga dužni su
osobama ovlaštenim za nadzor iz st. (1) i (2) ovoga članka,
na njihov zahtjev, staviti na raspolaganje ili dostaviti svu
dokumentaciju i druge informacije koje su neophodne za
provedbu nadzora.
Odjeljak G. Savjet za računovodstvo
Članak 54.
(Nadležnosti Savjeta za računovodstvo)
(1) Ministar imenuje Savjet za računovodstvo (u daljnjem
tekstu: Savjet).
(2) Nadležnost i obveze Savjeta su da:
a) prati proces primjene računovodstvenih standarda iz
članka 2. ovoga Zakona,
b) daje inicijative za odgovarajuća i pravovremena
rješenja radi što efikasnije primjene računovodstvenih
standarda,
c) daje mišljenja na nacrte i prijedloge zakona i drugih
propisa iz oblasti računovodstva i revizije,
d) prati proces primjene propisa Europske unije koji se
odnose na oblast računovodstva i revizije i predlaže
prihvatljiva rješenja,
e) sudjeluje u pripremi strategije, te u izradi smjernica i
akcijskog plana za poboljšanje kvalitete financijskog
izvještavanja i unapređivanje računovodstvene prakse,
f) surađuje s obrazovnim ustanovama, stranim i
domaćim profesionalnim udrugama, tijelima i
organizacijama,
g) daje mišljenja na statut profesionalnog tijela iz članka
136. stavka (1) ovoga Zakona, a na koji prethodnu
suglasnost daje Ministarstvo,
h) razmatra godišnje izvješće o radu i stanju u oblasti
računovodstva koji priprema profesionalno tijelo iz
članka 136. stavak (1) ovoga Zakona,
i) daje mišljenje i prijedloge na godišnji plan
kontinuirane edukacije koju provodi profesionalno
tijelo iz članka 136. stavak (1) ovoga Zakona i
j) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti, u skladu
s ovim Zakonom.
(3) Aktivnosti Savjeta se financiraju iz proračuna Federacije za
svaku fiskalnu godinu.
Članak 55.
(Odgovornost Savjeta)
(1) Za svoj rad Savjet odgovara ministru.
(2) Savjet je dužan ministru najmanje jednom godišnje
dostaviti izvješće o radu.
Članak 56.
(Članovi Savjeta)
(1) Savjet ima devet članova.
(2) Članove Savjeta imenuje ministar iz reda zaposlenih u
Ministarstvu, predstavnika profesionalnih tijela iz članka
136. ovoga Zakona, Porezne uprave, regulatornih tijela
financijskog sustava, poslovne zajednice, sveučilišnih
profesora i drugih osoba koje svojim teorijskim i praktičnim
iskustvom u predmetnoj oblasti mogu doprinijeti
efikasnijem radu Savjeta, na razdoblje od pet godina, s tim
da iste osobe mogu biti ponovno imenovane na još jedan
mandat.
(3) Stručne i administrativne poslove za potrebe Savjeta
obavlja Ministarstvo.
Broj 15 - Strana 39
POGLAVLJE IV. REVIZIJA FINANCIJSKIH
IZVJEŠTAJA
Odjeljak A. Revizija i društva za reviziju
Članak 57.
(Obveznici revizije)
(1) Revizija financijskih izvještaja obavlja se sukladno ovom
Zakonu, MSR uz poštivanje načela profesionalne etike i
pravila revizorske struke, te drugih pravila i propisa koji
reguliraju ovu oblast.
(2) Obveznoj reviziji podliježu financijski izvještaji i
konsolidirani financijski izvještaji pravnih osoba
razvrstanih u velike i srednje pravne osobe.
(3) Ukoliko nisu obuhvaćeni stavkom (2) ovoga članka,
obveznoj reviziji podliježu i financijski izvještaji subjekata
od javnog interesa, definiranih ovim Zakonom i financijski
izvještaji drugih pravnih osoba, ukoliko je to propisano
posebnim propisima kojim se uređuje njihovo poslovanje.
(4) Obveznoj reviziji podliježu i organizacije, javne institucije i
javne ustanove koje nisu obuhvaćene godišnjim planom
revizije Ureda za reviziju institucija FBiH.
(5) Financijskim izvještajima, u smislu ovoga članka, smatraju
se i financijski izvještaji za razdoblja kraća od godine dana,
ako takva razdoblja prethode statusnim promjenama,
likvidaciji ili stečaju.
(6) Revizija financijskih izvještaja pravnih osoba u stečaju
provodi se sukladno propisu o stečajnom postupku. Rok za
predaju revizorskog izvješća pravnih osoba u stečaju FIA-i
je 30 dana od dana usvajanja od strane odbora vjerovnika.
(7) Pravne osobe koje se razvrstavaju, sukladno članku 5.
ovoga Zakona u mikro i male, mogu odlučiti da se revizija
njihovih financijskih izvještaja obavlja sukladno odredbama
ovoga Zakona.
Članak 58.
(Uvjeti za poslovanje društava za reviziju)
(1) Društva za reviziju osnivaju se sukladno odredbama ovoga
Zakona i zakona kojima se uređuju pitanja u vezi s
osnivanjem, poslovanjem i prestankom poslovanja
gospodarskih društava.
(2) Sve oblike revizije u Federaciji obavljaju društva za reviziju
koja posjeduju važeću licenciju za obavljanje poslova
revizije izdanu od Ministarstva.
(3) Većinsko pravo glasa i većinski udjel u kapitalu u društvu
za reviziju moraju imati isključivo ovlašteni revizori ili
drugo društvo za reviziju u svojstvu osnivača.
(4) Osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja
društva za reviziju u vezi sa stavkom (1) ovog članka, ne
može biti pravna, odnosno fizička osoba, koja je osuđena
pravomoćnom presudom za kazneno djelo u smislu propisa
kojim se uređuje odgovornost pravnih, odnosno fizičkih
osoba za kaznena djela ili protiv koje se vodi kazneni
postupak.
(5) Društva za reviziju moraju imati u radnom odnosu na
neodređeno vrijeme sa punim radnim vremenom zaposlena
najmanje:
a) jednog ovlaštenog revizora sa važećom licencijom,
ako obavljaju reviziju manje od 20 pravnih osoba čiji
su ukupni prihodi, za svaku pravnu osobu, utvrđeni u
posljednjem financijskom izvještaju u odnosu na
datum ugovaranja usluga revizije do 10.000.000,00
KM
b) dva ovlaštena revizora sa važećom licencijom, ako
obavljaju reviziju manje od 20 subjekata od javnog
interesa, odnosno pravnih osoba čiji su ukupni
prihodi, za svaku pravnu osobu, utvrđeni u
posljednjem financijskom izvještaju u odnosu na
Broj 15 - Strana 40 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
datum ugovaranja usluga revizije, veći od
10.000.000,00 KM i
c) tri ovlaštena revizora sa važećom licencijom, ako
obavljaju reviziju više od 20 subjekata od javnog
interesa, odnosno pravnih osoba čiji su ukupni
prihodi, za svaku pravnu osobu, utvrđeni u
posljednjem financijskom izvještaju u odnosu na
datum ugovaranja usluga revizije, veći od
10.000.000,00 KM.
(6) Društvo za reviziju mora osigurati da je revizija usklađena
sa standardima kvalitete.
(7) Društva za reviziju dužna su se osigurati od odgovornosti za
štetu koju bi gospodarskim društvima moglo počiniti
neadekvatno izraženo revizorsko mišljenje. Osigurava se
građansko-pravna izvanugovorna odgovornost osiguranika,
zbog propusta ili greške koje napravi prilikom obavljanja
djelatnosti revizije na temelju zaključenog ugovora o
obavljanju revizije, mišljenjem u izvješću revizije za štete
koje prouzrokuje trećim osobama. Minimalna suma
osiguranja iznosi 50.000,00 KM.
(8) Minimalna suma osiguranja iznosi 500.000,00 KM za štete
koje bi revizorsko društvo moglo prouzrokovati
obavljanjem usluga revizije banaka, leasing društava,
investicijskih i mirovinskih fondova i društava za
osiguranje. Osigurava se građansko-pravna izvanugovorna
odgovornost osiguranika, zbog propusta ili greške koje
napravi prilikom obavljanja djelatnosti revizije na temelju
zaključenog ugovora o obavljanju revizije, mišljenjem u
izvješću revizije za štete koje prouzrokuje trećim osobama.
(9) Precizne odredbe osiguranja od odgovornosti za štetu u vezi
sa st. (7) i (8) ovoga članka propisuje Komora.
(10) Društva za reviziju dužna su Komori dostaviti kopiju police
osiguranja zaključene sukladno odredbama ovoga članka, u
roku od 30 dana od dana njenog zaključivanja.
Članak 59.
(Licencije društva za reviziju)
(1) Osnivač društva za reviziju podnosi Ministarstvu zahtjev za
izdavanje licencije za rad.
(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka osnivač podnosi:
a) odluku o osnivanju, odnosno drugi osnivački akt;
b) statut društva;
c) interni akt kojim je uređena metodologija obavljanja
usluge revizije;
d) podatke o osnivaču/osnivačima društva;
e) podatke o osobi ili osobama koji kod društva za
reviziju zasnivaju radni odnos i dokaz o zapošljavanju
licenciranih ovlaštenih revizora s važećom licencijom
na neodređeno vrijeme s punim radnim vremenom
(fotokopija ugovora o radu, uvjerenje Porezne uprave
o prijavi na zdravstveno i mirovinsko-invalidsko
osiguranje);
f) podatke o drugim revizorima angažiranim od strane
društva za reviziju;
g) akt o registraciji društva za obavljanje revizije kod
nadležnog suda;
h) uvjerenje nadležnih poreznih organa o nepostojanju
neizmirenih obveza po osnovi poreza i doprinosa;
i) uvjerenje o članstvu i izmirenju obveza prema
Komori.
(3) Ako je osnivač gospodarskog društva za reviziju strana
pravna osoba, pravna osoba iz Republike Srpske ili Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko
Distrikt) uz zahtjev za izdavanje licencije za rad, pored
dokumenata iz stavka (2) ovoga članka, podnosi i
dokumentaciju kojom se dokazuje da je u matičnoj državi
Srijeda, 24. 2. 2021.
ili entitetu, odnosno Brčko Distriktu, registrirana za
pružanje usluga revizije.
(4) Po zahtjevu za izdavanje licencije za rad iz st. (1) i (3) ovog
članka rješava Ministarstvo u roku od 30 dana od dana
podnošenja potpunog zahtjeva.
(5) Rješenje iz stavka (4) ovog članka konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(6) Ministarstvo podzakonskim aktom propisuje uvjete i način
izdavanja i oduzimanja licencija društvima za reviziju.
Odjeljak B. Proces revizije
Članak 60.
(Osobe koje obavljaju reviziju)
(1) Reviziju financijskih izvještaja obavljaju osobe koje imaju
profesionalno zvanje ovlašteni revizor, koja posjeduju
važeću licenciju za obavljanje revizije financijskih
izvještaja i potpisivanje revizorskog izvješća i koje su
zaposlena u društvu za reviziju ili angažirane od društva za
reviziju.
(2) Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih područja mogu
se angažirati, uz pisanu suglasnost pravne osobe kod koje se
obavlja revizija, vanjski eksperti koji nisu ovlašteni
revizori. O angažiranju vanjskih eksperata treba se pismeno
obavijestiti Komora.
(3) Društvo za reviziju može pojedine poslove u postupku
revizije povjeriti i drugim osobama koje su zaposlene u
društvu za reviziju, a koje nemaju licencije za rad na
poslovima revizije, pod uvjetom da je njihov rad planiran i
nadziran od strane licenciranog ovlaštenog revizora.
Članak 61.
(Uvjeti za stjecanje zvanja ovlaštenog revizora)
(1) Ovlašteni revizor je neovisna stručna osoba koja je stekla
certifikat Profesionalnog tijela iz članka 136. stavka (1)
ovoga Zakona za zvanje ovlaštenog revizora.
(2) Ispit za stjecanje zvanja ovlaštenog revizora polaže se
prema programu Komisije.
(3) Certifikat za zvanje ovlaštenog revizora pisani je dokument
koji izdaje Profesionalno tijelo iz stavka (1) ovoga članka
ovlaštenom revizoru nakon položenog ispita i ispunjenja
uvjeta propisanih ovim člankom.
(4) Na temelju izdanog certifikata za zvanje ovlaštenog
revizora, Profesionalno tijelo iz stavka (1) ovoga članka
upisuje ovlaštenog revizora u registar ovlaštenih revizora.
(5) Ovlašteni revizor može biti državljanin Bosne i
Hercegovine ili strani državljanin kojem Profesionalno
tijelo iz stavka (1) ovoga članka nostrificira stranu ispravu
kojom dokazuje zvanje ovlaštenog revizora.
(6) Nakon stjecanja certifikata za zvanje ovlaštenog revizora,
ovlašteni revizor ima pravo i obvezu kontinuiranog
profesionalnog usavršavanja.
(7) Ovlašteni revizor je dužan osigurati kontinuirano
profesionalno usavršavanje iz stavka (6) ovoga članka, s
minimalnim fondom sati utvrđenim Zakonom o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine u prethodne
tri godine od podnošenja zahtjeva za izdavanje licencije, s
tim da je 50% navedenog fonda sati provedeno na
usavršavanju u oblasti revizije.
(8) Pravne osobe koje organiziraju usavršavanje putem
seminara, simpozija i drugih oblika profesionalnog
educiranja, dužne su u svojim pozivima za usavršavanje
istaknuti na vidno mjesto da se radi o određenom obliku
usavršavanja iz oblasti revizije.
(9) Ovlašteni revizor podliježe načelima profesionalne etike,
pokrivajući, kao minimum, njihovu funkciju od javnog
interesa, njihov integritet i objektivnost te njihovu
profesionalnu kompetentnost.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 62.
(Licencija za obavljanje revizije i potpisivanje revizorskog
izvješća)
(1) Pravo i dozvolu za obavljanje revizije i potpisivanje
revizorskog izvještaja na osnovu licencije stječe ovlašteni
revizor koji ispunjava sljedeće uvjete:
a) da posjeduje radno iskustvo na poslovima revizije od
najmanje tri godine, bez prekida, prije podnošenja
zahtjeva za izdavanje licencije za obavljanje revizije i
potpisivanje revizorskog izvještaja;
b) da se profesionalno kontinuirano usavršava u skladu
sa člankom 61. stavak (7) ovog Zakona;
c) da nije pravomoćno osuđivan za kazneno djelo u
smislu propisa kojim se uređuje odgovornost fizičkih
osoba za kaznena djela ili protiv kojeg se ne vodi
kazneni postupak i
d) da je član Komore.
(2) Ovlaštenom revizoru licenciju iz stavka (1) ovog članka
izdaje i oduzima Ministarstvo.
(3) Po zahtjevu za izdavanje licencije za rad iz stavka (1) ovog
članka rješava Ministarstvo u roku od 30 dana od dana
podnošenja potpunog zahtjeva.
(4) Rješenje iz stavka (3) ovog članka konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Licencija za obavljanje revizije i potpisivanje revizorskog
izvještaja koja je izdata ovlaštenom revizoru može biti
oduzeta ukoliko dođe do ozbiljnog narušavanja dobrog
ugleda te osobe ili društva ili ukoliko ne ispunjava uvjete iz
stavka (1) ovog članka.
(6) Ministarstvo vodi Registar licenciranih ovlaštenih revizora,
kojima je izdata licencija za obavljanje revizije i
potpisivanje revizorskog izvještaja.
(7) Postupak izdavanja i oduzimanja licencija za obavljanje
revizije i potpisivanje revizorskih izvještaja detaljnije
propisuje Ministarstvo.
Članak 63.
(Izbor društva za reviziju)
(1) Skupština, odnosno organ utvrđen općim aktom pravne
osobe kod koje se obavlja revizija, vrši izbor društva za
reviziju najkasnije do 30. rujna poslovne godine na koju se
revizija odnosi. Ako pravna osoba na dan 30.9. nema
informaciju da li će na dan 31.12. biti obveznik revizije u
tom slučaju nije obvezno ugovoriti reviziju do 30.9. tekuće
godine, ali ju je obvezno ugovoriti u roku od 60 dana po
utvrđivanju obveze.
(2) Rok iz stavka (1) ovoga članka može biti i duži u slučaju
revizije konsolidiranih financijskih izvještaja.
(3) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, skupština, odnosno
organ utvrđen općim aktom pravne osobe kod koje se
obavlja revizija, a koja financijske izvještaje sastavlja sa
stanjem na posljednji dan poslovne godine koja je različita
od kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri
mjeseca prije isteka tako određene poslovne godine na koju
se revizija odnosi.
(4) Društva za reviziju dužna su Ministarstvu, najkasnije do 15.
siječnja tekuće godine, dostaviti popis ugovora o reviziji
zaključenih tijekom prethodne godine.
Članak 64.
(Ugovor o reviziji)
(1) Međusobna prava i obveze društva za reviziju i pravne
osobe čiji se financijski izvještaji revidiraju uređuju se
ugovorom o reviziji.
(2) Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.
(3) Ugovor o reviziji, pored elemenata propisanih zakonom
kojim se uređuju obvezni odnosi, mora sadržavati odredbe
Broj 15 - Strana 41
MSR u vezi s dogovaranjem uvjeta revizorskih angažmana,
kao i odredbe iz članka 60. stavka (1) i čl. 65 do 69. ovoga
Zakona.
(4) Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove ustupati
drugim društvima za reviziju, osim ako ovim Zakonom nije
drugačije propisano.
(5) Ugovor o reviziji tijekom obavljanja revizije ne može se
raskinuti, izuzev ako za to postoje opravdani razlozi.
(6) Razlike u mišljenjima koje se odnose na oblast
računovodstva i revizije, pravne osobe čiji se financijski
izvještaji revidiraju i društva za reviziju ne mogu se
smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu
stavka (5) ovoga članka.
(7) Pravna osobe kod koje se obavlja revizija i društvo za
reviziju dužni su obavijestiti Komoru o raskidu ugovora iz
stavka (5) ovoga članka i obustavljanju revizije, uz detaljno
obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.
Članak 65.
(Obveze pravne osobe kod koje se obavlja revizija)
(1) Pravna osoba kod koje se obavlja revizija dužna je društvu
za reviziju staviti na raspolaganje svu potrebnu
dokumentaciju, isprave i izvješća, omogućiti pristup svim
programima i elektroničkim zapisima, uključujući tiskani
materijal i kopije na elektroničkim medijima, kao i pružiti
informacije o programima i sve informacije potrebne za
obavljanje revizije.
(2) Pravna osoba iz stavka (1) ovoga članka dužna je u radno
vrijeme osigurati društvu za reviziju pristup i korištenje
poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i staviti na
raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.
Članak 66.
(Radna dokumentacija)
(1) Licencirani ovlašteni revizor priprema cjelokupnu radnu
dokumentaciju na temelju koje izdaje revizorsko izvješće.
Radna dokumentacija mora biti sastavljena na jezicima koji
su u službenoj upotrebi u Federaciji.
(2) Revizorska društva čuvaju pet godina dokumentaciju na
temelju koje je obavljena revizija, računajući od poslovne
godine na koju se revizija odnosi.
(3) Dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih
tijekom revizije, vlasništvo su društva za reviziju,
povjerljivog su karaktera i mogu se koristiti samo za
potrebe revizije.
(4) Iznimno od stavka (3) ovoga članka, dokumentacija i svi
relevantni dokumenti vezani za reviziju mogu se koristiti za
potrebe provjere kvalitete rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora, kao i za potrebe obavljanja
javnog nadzora.
(5) Ako je licencirani ovlašteni revizor, odnosno društvo za
reviziju koje obavlja reviziju zamijenjeno drugim
licenciranim ovlaštenim revizorom, odnosno društvom za
reviziju, prethodni licencirani ovlašteni revizor, odnosno
društvo za reviziju dužno je novom licenciranom
ovlaštenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogućiti
pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na pravnu
osobu kod koje se obavlja revizija.
(6) Ako društvo za reviziju prestane s radom, radnu
dokumentaciju su dužni čuvati vlasnici, odnosno članovi
društva za reviziju.
Članak 67.
(Zaštita povjerljivih podataka)
(1) Ovlašteni revizor, društvo za reviziju i druge osobe koje su
radile i kojima su na bilo koji način bili dostupni povjerljivi
podaci tijekom revizije, dužni su, kao povjerljive, čuvati sve
Broj 15 - Strana 42 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
podatke, činjenice i okolnosti koje su saznali tijekom
obavljanja revizije.
(2) Poslovne tajne i informacije dužne su čuvati i druge osobe
koje rade ili su radile u društvu za reviziju i kojima su na
bilo koji način dostupni povjerljivi podaci iz stavka (1)
ovoga članka.
(3) Osobe iz stavka (2) ovoga članka ne smiju koristiti podatke
iz stavka (1) ovoga članka, niti smiju omogućiti njihovo
korištenje trećim osobama.
(4) Društvo za reviziju dužno je omogućiti uvid u podatke u
slučaju primjene propisa koji reguliraju sprječavanje pranja
novca i financiranje terorizma, u istražnim ili kaznenim
postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem
zatraži sud u kaznenom ili istražnom postupku.
Članak 68.
(Revizorsko izvješće)
(1) Revizorsko izvješće sastavlja se u skladu sa MSR.
(2) Revizorsko izvješće mora biti u pisanom obliku te sadrži
minimum sljedeće:
a) uvod u kojem se navode financijski izvještaji koji su
predmet revizije, zajedno s računovodstvenim
politikama koje su korištene za njihovo sastavljanje;
b) opis svrhe i opsega revizije, uz navođenje revizorskih
standarda sukladno kojima je izvršena revizija;
c) u njemu mora biti naveden subjekt čiji su financijski
izvještaji ili konsolidirani financijski izvještaji
predmet revizije, razdoblje koji financijski izvještaji
ili konsolidirani financijski izvještaji obuhvaćaju kao i
okvir financijskog izvještavanja koji je primijenjen
prilikom njihove pripreme;
d) opis odgovornosti uprave za sastavljanje i fer
prezentaciju financijskih izvještaja;
e) opis odgovornosti revizora za izražavanje mišljenja o
financijskim izvještajima na temelju obavljene
revizije, djelokruga revizije s ocjenom revizora da li
su pribavljeni revizorski dokazi dovoljni i adekvatni
kao osnova za izražavanje mišljenja revizora, kao i da
je revizija obavljena u skladu sa MSR;
f) mišljenje o tome da li financijski izvještaji istinito i
objektivno prikazuju po svim materijalno značajnim
pitanjima financijsko stanje i rezultate poslovanja
pravne osobe, promjene na kapitalu i tokove gotovine
u obračunskom razdoblju na koje se odnose revidirani
financijski izvještaji, kao i da li su izvještaji
sastavljeni sukladno MRS-a odnosno MSFI-a.
Mišljenje revizora može biti pozitivno, mišljenje s
rezervom, negativno ili u formi u kojoj se licencirani
ovlašteni revizor suzdržava od davanja mišljenja ako
nije u mogućnosti da ga izrazi;
g) posebna upozorenja i probleme na koje licencirani
ovlašteni revizor želi ukazati, ali bez izražavanja
mišljenja s rezervom;
h) mišljenje o usklađenosti izvješća o poslovanju s
financijskim izvještajima za istu poslovnu godinu;
i) pitanja na koja je licencirani ovlašteni revizor
upozorio bez davanja kvalificiranog revizorskog
mišljenja i
j) datum revizorskog izvješća, potpis i adresu
licenciranog ovlaštenog revizora.
(3) Revizorsko izvješće sastavlja i potpisuje licencirani
ovlašteni revizor u svoje ime i ovlašteni predstavnik društva
u ime društva za reviziju.
(4) Revizorsko izvješće sastavlja se i objavljuje na jeziku koji
je u službenoj upotrebi u Federaciji.
(5) Uz revizorsko izvješće prilažu se financijski izvještaji koji
su bili predmet revizije.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(6) Licencirani ovlašteni revizor koji je sastavljao revizorsko
izvješće, na poziv ili na osobni zahtjev, može o svom trošku
prisustvovati sjednici organa upravljanja pravne osobe kada
se razmatra izvješće o obavljenoj reviziji te pravne osobe.
(7) Regulatorno tijelo može od društva za reviziju zatražiti
dodatne informacije u vezi s obavljenom revizijom pravne
osobe čije je poslovanje uređeno posebnim propisima.
Članak 69.
(Revizija konsolidiranih financijskih izvještaja)
(1) Kod revizije konsolidiranih financijskih izvještaja društvo
za reviziju kao glavni revizor grupe odgovorno je za
revizorsko izvješće o konsolidiranim financijskim
izvještajima grupe.
(2) Licencirani ovlašteni revizor u društvu iz stavka (1) ovoga
članka obavlja pregled i čuva radnu dokumentaciju o
revizorskom radu drugog društva za reviziju koje je obavilo
reviziju financijskih izvještaja pravnih osoba u okviru
ekonomske cjeline.
(3) U slučajevima gdje drugi revizori obavljaju reviziju
povezanih pravnih osoba u sastavu grupe, glavni revizor
grupe iz stavka (1) ovoga članka ima pravo obaviti kontrolu
njihovog revizorskog rada, pregledati radnu dokumentaciju
i pribaviti i priložiti kopije dokumentacije u vezi s
obavljenom kontrolom.
(4) Dokumentacija iz stavka (2) ovoga članka koristi se za
potrebe provjere kvalitete rada društava za reviziju,
odnosno licenciranih ovlaštenih revizora.
Članak 70.
(Nerevizorske usluge)
Društvo za reviziju, u okviru svoje registrirane djelatnosti
može obavljati, pored revizije financijskih izvještaja i usluge iz
oblasti financija i računovodstva, usluge financijskih analiza i
kontrola, usluge poreznog savjetovanja, usluge procjene
vrijednosti kapitala, imovine i obveza, usluge sudskog
vještačenja, usluge izrade i ekonomske ocjene investicijskih
projekata i druge srodne usluge, osim ako posebnim propisom
nije drugačije uređeno i ako bi to bilo u suprotnosti s Kodeksom
profesionalne etike.
Članak 71.
(Zabrana pružanja nerevizorskih usluga)
(1) Društvo za reviziju ili svi članovi mreže kojoj društvo za
reviziju pripada ne smiju pružati, izravno ili neizravno,
subjektu od javnog interesa koji je predmet revizije,
njegovom matičnom društvu ili društvima koja su pod
njegovom kontrolom bilo koje sljedeće nerevizorske
usluge:
(a) porezne usluge povezane s:
1) pripremom poreznih obrazaca;
2) porezom na plaće;
3) carinom;
4) pronalaženjem javnih subvencija i poreznih
olakšica osim ako je u pogledu takvih usluga
zakonom propisana pomoć ovlaštenog revizora
ili društva za reviziju;
5) pomoći u vezi s poreznim inspekcijama
poreznih tijela osim ako je u pogledu takvih
inspekcija zakonom propisana pomoć
ovlaštenog revizora ili društva za reviziju;
6) izračunom izravnog ili neizravnog poreza te
odgođenog poreza;
7) poreznim savjetovanjem;
(b) usluge koje uključuju bilo kakvu ulogu u upravljanju
ili donošenju odluka u subjektu koji je predmet
revizije;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(c) knjigovodstvene usluge te sastavljanje računo-
vodstvenih evidencija i financijskih izvještaja;
(d) usluge obračuna plaća;
(e) osmišljavanje i provedba postupaka unutarnje
kontrole ili upravljanja rizikom povezanih s
pripremom i/ili nadzorom financijskih informacija ili
osmišljavanje i provedba tehnoloških sustava za
financijske informacije;
(f) usluge procjene vrijednosti, uključujući procjene
vrijednosti povezane s aktuarskim uslugama ili
pomoćnim uslugama u sudskim sporovima;
(g) pravne usluge povezane s:
1) općim savjetovanjem;
2) pregovaranjem u ime subjekta koji je predmet
revizije;
3) pravnim zastupanjem u rješavanju sudskih
sporova;
(h) usluge u vezi s funkcijom unutarnje revizije subjekta
koji je predmet revizije;
(i) usluge povezane s financiranjem, strukturom i
dodjelom kapitala te investicijskom strategijom
subjekta koji je predmet revizije, osim pružanja
usluga u vezi s financijskim izvještajima, poput
izdavanja pisama podrške u vezi s prospektima koje je
izdao subjekt koji je predmet revizije;
(j) promoviranje dionica, trgovanje dionicama ili
preuzimanje izdavanja dionica subjekta koji je
predmet revizije;
(k) usluge ljudskih resursa povezane s:
1) upravom koja je na takvoj poziciji da može
značajno utjecati na sastavljanje
računovodstvenih evidencija ili financijskih
izvještaja koji su predmet zakonske revizije, pri
čemu te usluge obuhvaćaju traženje ili izbor
kandidata za to mjesto ili provjere referenci
kandidata za ta mjesta;
2) strukturiranjem modela organizacije;
3) kontrolom troškova.
(2) Zabrana obavljanja nerevizorskih usluga iz stavka (1)
ovoga članka odnosi se na:
a) razdoblje između proteka razdoblja koji je predmet
revizije i izdavanja revizorskog izvješća i
b) financijsku godinu koja prethodi razdoblju iz točke a)
ovoga stavka.
(3) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, društvo za reviziju
može obavljati nerevizorske usluge iz stavka (1) točke a)
podtočke 1) i podtočaka 4) do 6) ovoga članka ako su
ispunjeni sljedeći uvjeti:
a) te usluge nemaju izravan ili imaju beznačajan utjecaj,
odvojeno ili ukupno, na financijske izvještaje koji su
predmet revizije;
b) procjena utjecaja na financijske izvještaje koji su
predmet revizije je sveobuhvatno dokumentirana i
objašnjena u izvješću odboru za reviziju;
c) ovlašteni revizor ili revizorsko društvo poštuju načela
neovisnosti definirana ovim Zakonom.
(4) Za obavljanje usluge procjene vrijednosti kapitala, imovine
i obveza, društvo za reviziju mora imati zaposlenog ili na
drugi način angažiranog licenciranog ovlaštenog
procjenitelja, a za usluge sudskog vještačenja sudskog
vještaka odgovarajuće struke.
Članak 72.
(Naknade za obavljenu reviziju)
(1) Za obavljenu reviziju plaća se naknada koja ne može ovisiti
o pružanju dodatnih usluga pravnoj osobi kod koje se
obavlja revizija niti može biti povezana s istim.
Broj 15 - Strana 43
(2) Iznos naknade utvrđuje se ugovorom o reviziji.
(3) Ako društvo za reviziju subjektu čiji su financijski izvještaji
predmet revizije, njegovom matičnom društvu ili društvima
pod njegovom kontrolom, tijekom razdoblja od tri ili više
uzastopnih financijskih godina, pruža nerevizorske usluge
iz čl. 70. i 71. stavka (3) ovoga Zakona, ukupni iznos
naknada za takve usluge ne smije prelaziti 70% prosječnog
iznosa naknada plaćenih u posljednje tri uzastopne
financijske godine za usluge revizije subjekta čiji su
financijski izvještaji predmet revizije, i, ako je to
primjenjivo, njegova matičnog društva, društava pod
njegovom kontrolom te konsolidiranih financijskih
izvještaja te grupe pravnih osoba.
Odjeljak C. Sukob interesa
Članak 73.
(Sukob interesa - revizori)
Licencirani ovlašteni revizor ne može obavljati reviziju kod
pravne osobe:
a) u kojem je izravni ili neizravni vlasnik udjela ili
dionica;
b) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja
ili nadzora, prokurist, opunomoćenik ili zaposlenik;
c) u kojem je član nadzornog odbora, član uprave,
upravnog odbora ili prokurist njegov bračni drug,
njegov srodnik po krvi u pravoj liniji do drugog
stupnja;
d) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu utjecati na
neovisnost i nepristranost licenciranog ovlaštenog
revizora.
Članak 74.
(Sukob interesa – društva za reviziju)
Društvo za reviziju ne može obavljati reviziju kod pravne
osobe:
a) u kojem ima udjele ili dionice;
b) koje je vlasnik udjela ili dionica društva za reviziju;
c) ako je društvo za reviziju, odnosno bilo koja
organizacijska jedinica u mreži kojoj pripada,
odnosno povezana osoba s društvom za reviziju
pružala pravnoj osobi u godini za koju se obavlja
revizija, sljedeće usluge:
1) pripremu i vođenje poslovnih knjiga i
sastavljanje financijskih izvještaja;
2) procjenu vrijednosti kapitala, imovine i/ili
obveza koja će biti reflektirana u financijskim
izvještajima, odnosno u kojima postoji
očigledan sukob interesa;
3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi s
poreznim predmetima;
4) obračun poreza i podnošenje poreznih prijava za
fizičke osobe rukovodioce u sektoru financija u
gospodarskom društvu;
5) savjete u vezi s računovodstvenim knjiženjem
poreznih obveza;
6) dizajniranje sustava unutarnje revizije i
unutarnje kontrole kao i njihova provedba;
7) dizajniranje i primjenu informacijskih sustava u
računovodstvenoj oblasti;
8) aktuarske usluge;
9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima,
mogle ugroziti neovisnost licenciranog
ovlaštenog revizora ili društva za reviziju i/ili
utjecati na mjerenje pozicija u financijskim
izvještajima;
Broj 15 - Strana 44 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
d) ako je povezano s pravnom osobom na drugi način,
tako da takva povezanost može utjecati na neovisnost
i nepristranost obavljanja revizije.
Članak 75.
(Obavještavanje od strane revizora)
Licencirani ovlašteni revizor je dužan, bez odlaganja,
obavijestiti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju
okolnosti iz članka 73. ovoga Zakona.
Članak 76.
(Obavještavanje od strane društva za reviziju)
Dioničar, odnosno član društva za reviziju, dužan je, bez
odlaganja, obavijestiti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti
iz članka 74. ovoga Zakona.
Članak 77.
(Zabrana utjecaja drugih osoba)
(1) Vlasnici, odnosno dioničari društva za reviziju, kao i
direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog
društva ili povezanе оsobe ne smiju utjecati na obavljanje
revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroziti
neovisnost i objektivnost licenciranog ovlaštenog revizora
koji obavlja reviziju.
(2) Društva za reviziju dužna su u radnoj dokumentaciji koja
potkrepljuje revizorsko izvješće navesti sve informacije
koje bi mogle utjecati na neovisnost obavljanja usluga
revizije, mjere ispravljanja koje se primjenjuju u slučaju
otkrivanja nepoštivanja neovisnosti kao i poduzete mjere
osiguranja za otklanjanje ili ublažavanje utjecaja i prijetnji
na neovisnost obavljanja usluga revizije na prihvatljivu
razinu.
Članak 78.
(Smanjenje broja revizora)
(1) Društvo za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlaštenih
revizora smanji ispod broja propisanog ovim Zakonom,
dužno je o toj promjeni obavijestiti Komoru i Ministarstvo
u roku od osam dana od dana nastale promjene.
(2) Društvo za reviziju u kojem se tijekom obavljanja revizije
broj licenciranih ovlaštenih revizora smanji ispod broja
propisanog člankom 58. st. (4) i (5) ovoga Zakona, dužno je
prekinuti poslove revizije i o tome obavijestiti pravnu osobu
kod koje se obavlja revizija, Komoru i Ministarstvo u roku
od osam dana od dana nastanka promjene, a pravnu osobu
započetu reviziju povjerava drugom društvu za reviziju.
(3) U slučajevima iz st. (1) i (2) ovoga članka, društvo za
reviziju ne može zaključivati nove ugovore o obavljanju
revizije dok ponovno ne ispuni uvjete iz članka 58. st. (4) i
(5) ovoga Zakona i o tome obavijesti Komoru i
Ministarstvo.
Članak 79.
(Ograničenje obavljanja revizija)
(1) Subjekt od javnog interesa dužan je imenovati društvo za
reviziju za početni angažman od najmanje godinu dana koji
se može produžiti s tim da društvo za reviziju koje je
odabrano ne može obavljati reviziju financijskih izvještaja
kod istog subjekta od javnog interesa uzastopno duže od
sedam godina.
(2) Iznimno, reviziju kod istog subjekta od javnog interesa
odabrano društvo za reviziju može obavljati još tri godine
nakon isteka roka iz stavka (1) ovoga članka, ukoliko
osigura da reviziju izvrši drugi revizor.
(3) Nakon isteka najdužeg razdoblja angažmana iz st. (1) i (2)
ovoga članka odabrano društvo za reviziju ne smije sljedeće
četiri godine obavljati reviziju financijskih izvještaja kod
istog subjekta od javnog interesa.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(4) Društvo za reviziju koje je odabrano, ne može obavljati
reviziju financijskih izvještaja pravnih osoba koje nisu
subjekti od javnog interesa uzastopno duže od sedam
godina kod iste pravne osobe.
(5) Iznimno, reviziju kod iste pravne osobe društvo za reviziju
može obavljati još tri godine nakon isteka roka iz stavka (4)
ovoga članka, ukoliko osigura da reviziju izvrši drugi
revizor.
(6) Društvo za reviziju iz stavka (4) ovoga članka može
ponovno obavljati reviziju kod iste pravne osobe nakon
proteka razdoblja od najmanje godinu dana nakon roka iz
st. (4) i (5) ovoga članka.
(7) Zabranjeno je ovlaštenom licenciranom revizoru obavljati
reviziju financijskih izvještaja kod istog subjekta od javnog
interesa ili kod pravne osobe koja nije subjekt od javnog
interesa uzastopno duže od sedam godina bez obzira na
promjenu svog angažmana i prelaska u drugo društvo za
reviziju koje je odabrano za pružanje usluga revizije istoj
pravnoj osobi u narednom razdoblju uz obvezu shodnog
poštivanja rokova iz st. (3) i (6) ovog članka.
Članak 80.
(Zabrana imenovanja revizora)
Licenciranom ovlaštenom revizoru koji obavlja reviziju
financijskih izvještaja subjekta od javnog interesa nije dopušteno
preuzeti položaj člana ili savjetnika poslovodnog tijela, člana
nadzornog odbora ili odbora za reviziju niti rukovoditelja
računovodstvenog i/ili financijskog područja u revidiranom
subjektu od javnog interesa prije isteka najmanje dvije godine
nakon što je prestao sudjelovati u revizorskom angažmanu kao
licencirani ovlašteni revizor.
Članak 81.
(Dodatno izvješće Odboru za reviziju)
(1) Društvo za reviziju dužno je dostaviti dodatno izvješće
Odboru za reviziju subjekta koji je predmet revizije iz
članka 84. ovoga Zakona ne kasnije od datuma podnošenja
revizorskog izvješća iz članka 44. ovoga Zakona koji mora
sadržavati najmanje informacije o:
a) ispunjenosti uvjeta iz čl. 71. i 72. ovoga Zakona;
b) poštivanju uvjeta o trajanju angažmana društva za
reviziju iz članka 79. ovoga Zakona,
c) svim značajnim pitanjima koja uključuju stvarno
nepoštivanje zakona i propisa ili sumnju u njihovo
nepoštivanje, a koja su utvrđena tijekom revizije ako
ih smatra relevantnim za ispunjavanje zadataka
Odbora za reviziju,
d) svim bitnim nedostacima u sustavu unutarnje kontrole
subjekta koji je predmet revizije, ili, u slučaju
konsolidiranih financijskih izvještaja, u sustavu
unutarnje kontrole matičnog društva, kao i u sustavu
računovodstva uz navođenje da li je uprava tog
subjekta riješila uočene nedostatke,
e) podjeli aktivnosti između ovlaštenih revizora, opisu
korištene metodologije i drugim pitanjima vezanim za
obavljanje revizije.
(2) Svake godine društvo za reviziju, koje obavlja reviziju kod
subjekta od javnog interesa dužno je Odboru za reviziju, u
pisanom obliku, potvrditi svoju neovisnost prema subjektu
čiju reviziju financijskih izvještaja obavlja i obavijestiti
Odbor za reviziju o mogućim prijetnjama njegovoj
neovisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih prijetnji.
Članak 82.
(Izvješće o transparentnosti)
(1) Društvo za reviziju koje obavlja reviziju subjekta od javnog
interesa u smislu ovoga Zakona dužno je, u roku od četiri
mjeseca od isteka kalendarske godine, objaviti na svojoj
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
internetskoj stranici ili internetskoj stranici Komore
godišnje izvješće o transparentnosti koje sadrži:
a) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za
reviziju;
b) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje,
ukoliko društvo za reviziju pripada mreži;
c) opis upravljačke strukture društva za reviziju;
d) opis sustavu unutarnje kontrole kvalitete društva za
reviziju;
e) naznaku kada je izvršena posljednja provjera kvalitete
rada društva za reviziju;
f) popis subjekata od javnog interesa kod kojih je to
društvo za reviziju tijekom prethodne poslovne godine
izvršilo reviziju;
g) izjavu koja se odnosi na procedure i neovisnost rada
društva za reviziju, kojom se potvrđuje da je obavljen
interni pregled poštovanja zahtjeva neovisnosti;
h) izjavu o politici društva za reviziju u vezi s
kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem
licenciranih ovlaštenih revizora;
i) financijske informacije i podatke o ukupnom prihodu,
odnosno prihodu od obavljanja revizije i prihodu od
usluga poreznog savjetovanja i drugih usluga koje
nisu povezane s revizijom;
j) informacije o parametrima za utvrđivanje zarada
ovlaštenih revizora koji potpisuju izvješća o
obavljenim revizijama subjekata od javnog interesa.
(2) Osoba ovlaštena za zastupanje društva za reviziju potpisuje
izvješće o transparentnosti.
Odjeljak D. Izvješće društva za reviziju koji se dostavlja
Komori
Članak 83.
(Sadržaj izvješća)
(1) Društva za reviziju dužna su Komori, najmanje jednom
godišnje do kraja marta tekuće godine, dostaviti izvješće s
podacima o:
a) imateljima dionica i udjela u društvu za reviziju, kao i
o stjecanju i promjeni vlasnika dionica, odnosno
udjela;
b) ulaganjima na temelju kojih su društva za reviziju,
izravno ili neizravno, stekli udjel u drugoj pravnoj
osobi;
c) promjenama statuta ili osnivačkog akta;
d) načinu izračunavanja osiguranja iz članka 58. st. (7),
(8) i (9) ovoga Zakona i polici osiguranja;
e) zaposlenima;
f) popisu svih ugovora o reviziji financijskih izvještaja,
po vrstama revizije, koje su društva za reviziju
zaključili s obveznicima revizije u izvještajnom
razdoblju, kao i popisu svih ugovora o reviziji
financijskih izvještaja koji su raskinuti uz
odgovarajuće obrazloženje, neovisno o tome koja je
strana raskinula ugovor;
g) broju izvješća o reviziji koja je potpisao svaki
licencirani ovlašteni revizor;
h) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i
provedbu kontrole kvalitete i drugih aktivnosti
Komore.
(2) U godišnje izvješće iz stavka (1) ovoga članka uključuju se
svi podaci u razdoblju od 1. siječnja do 31. prosinca
prethodne godine.
(3) Društva za reviziju, u roku iz stavka (1) ovoga članka,
dužna su dostaviti Komori popis subjekata od javnog
interesa koji su bili predmet revizije prema prihodu koji su
stekli od njih i koji moraju biti podijeljeni na prihode iz
Broj 15 - Strana 45
osnove izvršene revizije i prihode od pružanja nerevizorskih
usluga.
(4) Komora ima pravo zahtijevati dodatne informacije o
aktivnostima društava za reviziju.
Odjeljak E. Odbor za reviziju
Članak 84.
(Obveze subjekata od javnog interesa)
(1) Subjekti od javnog interesa obvezni su osnovati odbor za
reviziju.
(2) Najmanje jedan član odbora za reviziju mora biti iz redova
ovlaštenih revizora.
Članak 85.
(Poslovi odbora za reviziju)
Odbor za reviziju:
a) prati postupak financijskog izvještavanja;
b) prati učinkovitost sustava unutarnje kontrole,
unutarnje revizije, te sustav upravljanja rizicima;
c) raspravlja o planovima i godišnjem izvješću unutarnje
revizije te o značajnim pitanjima koja se odnose na
ovo područje;
d) odgovoran je osigurati neovisnost i kvalitetu
obavljanja revizije financijskih izvještaja i
konsolidiranih financijskih izvještaja;
e) nadgleda provedbu revizije financijskih izvještaja i
konsolidiranih financijskih izvještaja i
f) prati neovisnost revizorskog društva koje obavlja
reviziju, a posebno ugovore o dodatnim uslugama.
Odjeljak F. Unutarnja revizija
Članak 86.
(Unutarnja revizija)
(1) Subjekti od javnog interesa obvezni su uspostaviti i
osigurati funkcioniranje odjela unutarnje revizije sukladno
ovom Zakonu i drugim zakonskim propisima.
(2) S ciljem ispunjenja obveza iz stavka (1) ovoga članka,
subjekti od javnog interesa obvezni su imati u radnom
odnosu najmanje jednog ovlaštenog unutarnjeg revizora, s
važećom licencijom.
(3) Unutarnji revizori obvezni su u svom radu pridržavati se
zakonskih propisa, pravila struke i kodeksa etike unutarnjih
revizora, te internim nadzorom provjeravati jesu li poslovne
transakcije izvršene sukladno zakonskim propisima, da li
postoji adekvatna računovodstvena dokumentacija te
pružaju li financijski izvještaji kompletne, pouzdane i
vjerodostojne informacije o rezultatima financijskih
operacija i o financijskim pozicijama.
Odjeljak G. Registar društava za reviziju i Registar
licenciranih ovlaštenih revizora
Članak 87.
(Registar društava za reviziju)
(1) Ministarstvo vodi Registar društava za reviziju kojim su
izdane dozvole za rad te osigurava identifikaciju svakog
društva za reviziju pomoću zasebnog broja. Podaci o
registraciji čuvaju se u registru u elektroničkom obliku i
dostupni su javnosti elektroničkom putem.
(2) Registar društava za reviziju obvezno sadrži poslovno ime i
adresu društva za reviziju, oblik organiziranja, imena
osnivača i njihov udjel u kapitalu društva za reviziju, imena
osoba ovlaštenih za zastupanje društva i imena stalno
zaposlenih ili na drugi način angažiranih licenciranih
ovlaštenih revizora s važećim licencijama.
(3) Podaci koji se upisuju u Registar društava za reviziju su
javni.
Broj 15 - Strana 46 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) U Registar društava za reviziju, u roku od 30 dana, obvezno
se prijavljuju sve promjene u podacima iz članka 59. st. (2)
i (3) ovoga Zakona.
(5) Registar se nakon obavijesti ažurira bez nepotrebnog
odlaganja.
Članak 88.
(Registar licenciranih ovlaštenih revizora)
(1) Ministarstvo ovlaštenim revizorima izdaje i oduzima
licencije za obavljanje poslova revizije financijskih
izvještaja.
(2) Ministarstvo vodi Registar ovlaštenih revizora kojim je,
sukladno zakonu, izdana licencija ovlaštenog revizora.
(3) Registar ovlaštenih revizora obvezno sadrži: ime i prezime
ovlaštenog revizora, adresu prebivališta, naziv tijela koje je
ovlaštenom revizoru izdalo certifikat, broj i datum
izdavanja licencije, rok važenja licencije i druge podatke od
značaja za pravilnu identifikaciju ovlaštenog revizora.
(4) Podaci koji se upisuju u Registar licenciranih ovlaštenih
revizora su javni.
POGLAVLJE V. NADZOR KVALITETE RADA
DRUŠTAVA ZA REVIZIJU I OVLAŠTENIH REVIZORA
Odjeljak A. Revizorska komora
Članak 89.
(Organizacija Komore)
(1) Komora je neovisna profesionalna organizacija licenciranih
ovlaštenih revizora i društava za reviziju koja posluju na
teritoriju Federacije. Komora ima svojstvo pravne osobe s
javnim ovlastima i pravima, obvezama i odgovornostima
utvrđenim ovim Zakonom. Komora ima nadležnost i
obavlja zadatke na području usluga revizije i drugih
stručnih područja u vezi s revizijom, a naročito:
a) vodi Registar članova Komore;
b) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;
c) utvrđuje iznos naknade za upis u registar Komore, za
uvjerenja i potvrde o evidencijama koje Komora vodi,
kao i ostale naknade propisane općim aktima Komore;
d) donosi godišnji plan provjere kvalitete rada društava
za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
e) donosi metodologiju za provjeru kvalitete rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
f) propisuje minimum radne dokumentacije koja čini
sadržaj metodologije;
g) obavlja kontrolu kvalitete rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora;
h) vrši uvid u izvješća, ugovore i naknade obavljenih
revizija, ocjenjuje sustav unutarnje kontrole kvalitete
društva za reviziju, provjerava vlasničke i upravljačke
strukture, nadzire zapošljavanje ovlaštenih revizora i
provjerava druga područja sukladno odredbama ovoga
Zakona;
i) organizira profesionalno usavršavanje licenciranih
ovlaštenih revizora.
(2) Članstvo u Komori obvezno je za društva za reviziju i
licencirane ovlaštene revizore.
Članak 90.
(Ostali poslovi Komore)
(1) Pored poslova iz članka 89. ovoga Zakona, Komora obavlja
i sljedeće poslove:
a) prati primjenu MSR i daje stručna mišljenja svojim
članovima i po zahtjevu trećim osobama u vezi s
praktičnom primjenom MSR;
b) brine se o ugledu članova Komore;
c) pruža stručnu pomoć članovima Komore;
d) donosi financijski plan Komore;
Srijeda, 24. 2. 2021.
e) dostavlja Odboru za javni nadzor godišnji financijski
izvještaj i godišnje izvješće o radu;
f) utvrđuje i donosi Tarifu revizorskih usluga, uz
suglasnost Ministarstva;
g) surađuje i pruža stručnu pomoć Ministarstvu i Odboru
za javni nadzor u obavljanju poslova u skladu s ovim
zakonom;
h) obavlja i druge poslove u skladu s ovim Zakonom i
statutom.
(2) Na financijski plan Komore suglasnost daje Odbor za javni
nadzor.
Članak 91.
(Zaštita podataka)
(1) Komora je dužna čuvati kao povjerljive sve podatke,
činjenice i okolnosti koje je pribavila u obavljanju poslova
sukladno odredbama ovoga Zakona.
(2) Odredba stavka (1) ovoga članka primjenjuje se i na
članove organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u
Komori, odnosno na druge osobe kojima su prilikom rada u
Komori bili dostupni povjerljivi podaci.
(3) Poslovne tajne čuvaju se u skladu s ovim Zakonom, osim
ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Članak 92.
(Financiranje Komore)
(1) Komora stječe sredstva za rad od:
a) članarine koju plaćaju članovi Komore;
b) naknade za upis u registar Komore;
c) drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktima Komore.
(2) Sredstva Komore vode se na računu Komore.
Članak 93.
(Statut Komore)
(1) Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora
obavlja u okviru zakonskih ovlasti; način obavljanja
poslova Komore; unutarnje ustrojstvo i rad Komore; sastav,
način i postupak izbora i nadležnost organa Komore; prava
i dužnosti društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih
revizora kao članova Komore, kao i druga pitanja od
značaja za rad i organizaciju Komore, sukladno ovom
Zakonu.
Članak 94.
(Akti Komore)
(1) Komora donosi svoje akte kojima se pobliže uređuje rad
Komore.
(2) Komora je obvezna objaviti Statut i Odluku o iznosu
članarine u "Službenim novinama Federacije BiH".
(3) Opći akti i drugi dokumenti koje Komora donosi, u skladu
sa Statutom, objavljuju se na internetskoj stranici Komore.
Članak 95.
(Tijela Komore)
(1) Tijela Komore su: Skupština, Upravno vijeće, predsjednik
Komore i druga tijela Komore.
(2) Nadležnosti, zadaci i način rada tijela Komore određuju se
ovim Zakonom i Statutom.
(3) Skupština ima predsjednika i potpredsjednika koji se biraju
iz redova članova Skupštine na razdoblje od četiri godine, a
iste osobe mogu biti ponovno birane najviše još jedanput.
(4) Skupština:
a) donosi Statut uz prethodnu suglasnost Ministarstva i
druge opće akte Komore;
b) donosi Odluku o iznosu članarine uz prethodnu
suglasnost Ministarstva;
c) utvrđuje pravila nadzornog i kontrolnog postupka;
d) bira članove Upravnog vijeća, predsjednika Komore i
članove drugih tijela određenih Statutom;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
e) utvrđuje program i plan rada, financijski plan Komore
i usvaja financijske izvještaje, te utvrđuje godišnje
izvješće o radu i dostavlja ga Odboru za javni nadzor
iz članka 97. ovoga Zakona na razmatranje u roku od
15 dana od dana usvajanja na Skupštini.
(5) Skupština može odlučivati i o drugim pitanjima određenim
Statutom.
(6) Licencirani ovlašteni revizori imaju po jedan glas pri
odlučivanju na Skupštini Komore.
(7) Komorom upravlja Upravno vijeće koje Skupština imenuje
na razdoblje od četiri godine. Upravno vijeće:
a) predlaže programe rada i razvoja Komore te prati
njihovo provođenje;
b) predlaže iznos članarine;
c) utvrđuje minimalni oblik i sadržaj radne
dokumentacije obavljanja revizije;
d) utvrđuje minimalnu metodologiju obavljanja provjere
kvalitete rada;
e) obavlja druge stručne zadatke i usluge povezane s
razvojem revizorske struke u skladu sa Statutom
Komore;
f) daje članovima Komore stručna mišljenja i
obrazloženja ako oni to zatraže;
g) donosi pravilnike i akte u skladu sa Statutom Komore;
h) obavlja i druge zadatke određene Statutom Komore.
Članak 96.
(Javnost rada Komore)
(1) Komora je dužna obavještavati javnost o svim pitanjima iz
nadležnosti Komore.
(2) Komora je dužna obavještavati Ministarstvo i Odbor za
javni nadzor o disciplinskim postupcima koji se vode protiv
članova Komore pred nadležnim organima Komore.
(3) Ako se u disciplinskim postupcima ustanovi da postoji
sumnja da je izvršeno kazneno djelo, Komora je dužna
obavijestiti i nadležne pravosudne organe.
(4) Komora je dužna da na zahtjev organa iz st. (2) i (3) ovoga
članka dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima
ima saznanje.
Odjeljak B. Odbor za javni nadzor
Članak 97.
(Status)
Javni nadzor nad Komorom, društvima za reviziju i
licenciranim ovlaštenim revizorima provodi Odbor za javni
nadzor.
Članak 98.
(Odbor za javni nadzor)
(1) Odbor za javni nadzor ima predsjedatelj i četiri člana.
(2) Članove Odbora za javni nadzor imenuje i razrješava Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada
Federacije) na prijedlog ministra.
(3) Mandat članova Odbora za javni nadzor je četiri godine, a
iste osobe mogu biti ponovno imenovane najviše još
jedanput, s tim da se osigura da dva člana budu u
kontinuitetu u sljedećem mandatu.
(4) Za člana Odbora za javni nadzor može biti predložena
osoba koja:
a) ima stečeno visoko obrazovanje iz znanstvene oblasti
ekonomske struke;
b) nije zaposlena u Komori i nije član organa Komore;
c) ima najmanje pet godina radnog iskustva na
rukovodećem položaju u oblastima računovodstva,
revizije i financija, ili ima radno iskustvo od najmanje
pet godina u oblastima računovodstva i financija, a
dolazi iz jednog od regulatornih tijela Federacije, ili je
sveučilišni profesor u oblasti računovodstva i revizije.
Broj 15 - Strana 47
(5) Članovi Odbora za javni nadzor ne smiju biti profesionalno
angažirani u provođenju revizije.
(6) Najmanje jedan član Odbora za javni nadzor iz stavka (2)
ovoga članka mora biti ovlašteni revizor s najmanje pet
godina radnog iskustva na revizijama.
(7) Odbor donosi odluke konsenzusom.
(8) Sredstva za financiranje aktivnosti Odbora za javni nadzor
osiguravaju se u proračunu Federacije za svaku fiskalnu
godinu.
(9) Stručne i administrativne poslove za potrebe Odbora za
javni nadzor obavlja Ministarstvo.
Članak 99.
(Djelokrug rada)
(1) Odbor za javni nadzor nadzire:
a) zakonitost rada i postupanja Komore;
b) djelotvornost, ekonomičnost i svrsishodnost rada
Komore;
c) unutarnje uređenje i organizaciju Komore te
osposobljenost članova za obavljanje poslova iz
nadležnosti Komore;
d) odnos članova Komore prema društvima za reviziju i
ovlaštenim revizorima i drugim strankama.
(2) Odbor za javni nadzor nadzire i:
a) registraciju društava za reviziju;
b) usvajanje standarda profesionalne etike, unutarnje
kontrole kvalitete rada društava za reviziju i revizije;
c) provođenje kontinuirane edukacije, osiguranja
kvalitete, te sustava discipline.
(3) Odbor za javni nadzor, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim
Zakonom, obavlja nadzor i nad:
a) izdavanjem i oduzimanjem licencija ovlaštenim
revizorima;
b) izdavanjem i oduzimanjem licencija za rad društvima
za reviziju;
c) primjenom MSR;
d) provedbom disciplinskih postupaka i drugih mjera u
cilju otklanjanja i sankcioniranja nepravilnosti.
(4) Odbor za javni nadzor surađuje s Komorom.
(5) Odbor za javni nadzor surađuje s nadležnim tijelima u
Republici Srpskoj, Brčko Distriktu, državama članicama
Europske unije i trećim zemljama, posebno u slučaju
utvrđivanja određenih nepravilnosti u radnjama društava za
reviziju i ovlaštenih revizora.
(6) U slučaju potrebe Odbor za javni nadzor provodi naknadne
provjere društava za reviziju te prema potrebi i rezultatima
provjere, poduzima određene mjere i akcije, o čemu
redovito informira Ministarstvo.
(7) U obavljanju nadzora iz stavka (1) ovoga članka Odbor za
javni nadzor može tražiti od Komore odgovarajuća izvješća
i podatke, odnosno može izvršiti neposredan uvid u rad
Komore.
(8) Komora je dužna izvješća i podatke iz stavka (7) ovoga
članka dostaviti Odboru za javni nadzor u roku od 15 dana
od dana kada su podaci zatraženi.
(9) Odbor za javni nadzor obavlja i druge poslove, u skladu s
ovim Zakonom.
Članak 100.
(Način obavljanja poslova)
Odbor za javni nadzor obavlja poslove iz članka 99. ovoga
Zakona, tako što:
a) daje suglasnosti i mišljenja na opće akte Komore
sukladno ovom Zakonu, izuzev Statuta shodno članku
95. stavak (4) točka a) ovoga Zakona te prati
provedbu tih akata i predlaže njihovu izmjenu;
Broj 15 - Strana 48 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
b) daje mišljenje na godišnji plan provjere kvalitete rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora
koji utvrđuje Komora;
c) daje prijedlog za izvanredne provjere kvalitete rada
društava za reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora;
d) razmatra godišnje izvješće o radu Komore,
e) predlaže mjere za koje je ovim Zakonom ovlašten.
Članak 101.
(Mjere u postupku nadzora)
(1) Ako Odbor za javni nadzor ocijeni da postoji osnovana
sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i
nepravilnosti u radu Komore, može:
a) zatražiti izvješća i druge podatke o uočenim
nepravilnostima;
b) predložiti mjere radi njihovog otklanjanja;
c) predložiti pokretanje postupka za utvrđivanje
odgovornosti organa, odnosno zaposlenih u Komori;
d) predložiti sazivanje Skupštine Komore;
e) poduzeti i druge mjere iz svoje nadležnosti.
(2) Odbor za javni nadzor predlaže Komori smjenu članova
tijela Komore iz članka 95. stavka (1) ovoga Zakona, ako u
radu tih tijela utvrdi značajnije nepravilnosti u obavljanju
poslova iz čl. 90. i 98. ovoga Zakona.
Članak 102.
(Zaštita podataka)
(1) Odredbe ovoga Zakona u vezi sa zaštitom podataka
primjenjuju se na sadašnje i bivše članove Odbora za javni
nadzor.
(2) Odredbe ovoga Zakona ne primjenjuju se na članove
Odbora za javni nadzor i na članove tijela Komore kada je
riječ o razmjeni podataka i suradnji među nadležnim
tijelima drugih zemalja vezanoj za poslove prema ovom
Zakonu, ako je sklopljen sporazum o međusobnoj suradnji.
Članak 103.
(Dostavljanje planova i izvješća)
(1) Program rada i financijski plan za narednu godinu Odbor za
javni nadzor je obvezan dostaviti Vladi Federacije, putem
Ministarstva, najkasnije do 31. prosinca tekuće godine, a
Izvješće o radu za proteklu godinu i izvršenje financijskog
plana, zajedno s Izvješćem o radu Komore do 31. ožujka
tekuće godine za prethodnu godinu, putem Ministarstva, na
razmatranje i prihvaćanje.
(2) Program rada i Izvješće o radu Odbora za javni nadzor
objavljuju se na internetskoj stranici Ministarstva.
Odjeljak C. Kontrola kvalitete društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora
Članak 104.
(Predmet kontrole)
(1) Sustav nadzora kvalitete rada organizira se na način
neovisan o ovlaštenim revizorima i društvima za reviziju
koji su predmet provjere i podložan je javnom nadzoru.
(2) Kontrola kvalitete rada obavlja se na objektivan način i u
postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između
osoba koje obavljaju provjeru kvalitete rada i društava za
reviziju i licenciranih ovlaštenih revizora.
(3) Komora obavlja kontrolu kvalitete rada društava za reviziju
i licenciranih ovlaštenih revizora radi provjere da li se pri
obavljanju revizije postupa sukladno MSR, odredbama
ovoga Zakona i drugim pravilima revizorske struke.
(4) Kontrola kvalitete rada podliježe nadzoru koji obavlja
Odbor za javni nadzor.
(5) U postupku kontrole kvalitete rada primjenjuju se odredbe
zakona kojim se uređuje upravni postupak, ako ovim
Zakonom nije drukčije uređeno.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(6) Za financiranje kontrole kvalitete rada koriste se sredstva
Komore, posebno izdvojena za ovu namjenu, osim u
slučaju iz članka 105. st. (7) i (8) ovoga Zakona kada se
kontrola kvalitete financira iz proračuna Federacije.
(7) Financiranje sustava osiguranja nadzora kvalitete rada je
sigurno i ne smije biti ni pod kakvim neprimjerenim
utjecajem ovlaštenih revizora i društava za reviziju.
Članak 105.
(Način obavljanja kontrole)
(1) Kontrola kvalitete rada društva za reviziju se osigurava:
a) praćenjem, prikupljanjem i provjerom izvješća i
obavijesti koje Komori podnose društva za reviziju i
licencirani ovlašteni revizori, sukladno ovom Zakonu;
b) obavljanjem neposredne kontrole kvalitete rada
društava za reviziju;
c) izricanjem mjera u postupku kontrole kvalitete, u
skladu s ovim Zakonom.
(2) Obavljanje neposredne kontrole kvalitete rada društava za
reviziju obuhvaća:
a) pregled sustava unutarnje kontrole kvalitete;
b) provjeru neovisnosti licenciranog ovlaštenog revizora
i društva za reviziju u odnosu na obveznika revizije;
c) provjeru usklađenosti postupaka revizije sa MSR;
d) ocjene kvalitete u pogledu angažiranih resursa (sastav
revizorskog tima i radni sati);
e) pregled obračunatih naknada za usluge revizije;
f) neposrednu provjeru kvalitete rada licenciranog
ovlaštenog revizora.
(3) Pregledom sustava unutarnje kontrole kvalitete utvrđuje se
da li društvo za reviziju ima uspostavljene odgovarajuće
smjernice i postupke za:
a) preuzimanje odgovornosti povezane s kvalitetom
obavljenog rada;
b) poštovanje etičkih zahtjeva;
c) uspostavljanje i održavanje odnosa s obveznicima
revizije financijskih izvještaja, kao i za druge usluge;
d) formiranje revizorskih timova;
e) obavljanje revizije u skladu sa MSR.
(4) Društvo za reviziju je dužno osigurati da smjernice i
postupci povezani s internim procedurama za kontrolu
kvalitete funkcioniraju uspješno i da se poštuju u praksi.
(5) Neposredna kontrola kvalitete rada licenciranog ovlaštenog
revizora obavlja se tako što se pregleda cjelokupna radna
dokumentacija o obavljenoj reviziji kod najmanje jednog
obveznika revizije.
(6) Osobe koje obavljaju kontrolu kvalitete rada dužne su
osigurati potreban broj odabranih revizorskih dokumenata,
odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provjera
bila kvalitetna i sveobuhvatna, primjenjujući MSR i
zahtjeve vezane za neovisnost njihovog rada.
(7) Odbor za javni nadzor može predložiti Komori da se izvrši
izvanredna kontrola kvalitete rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora.
(8) Odbor za javni nadzor može predložiti Komori izvanrednu
kontrolu kvalitete i u slučaju dostavljanja primjedbi od
strane regulatornih tijela u vezi s obavljenom revizijom.
Članak 106.
(Osobe koje obavljaju kontrolu)
(1) Neposrednu kontrolu kvalitete rada društava za reviziju i
licenciranih ovlaštenih revizora obavlja Komisija za nadzor.
Članovi Komisije za nadzor su osobe zaposlene u Komori,
koji su ovlašteni revizori s najmanje pet godina radnog
iskustva na poslovima revizije.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Osobe koje obavljaju kontrolu kvalitete rada iz stavka (1)
ovoga članka, dužne su završiti dodatnu obuku prema
programu koji utvrdi Komora.
(3) Osoba iz stavka (1) ovoga članka ne smije obavljati nadzor
kvalitete rada ovlaštenog revizora ili društva za reviziju dok
ne isteknu najmanje tri godine od trenutka kada je ta osoba
prestala biti osnivač, član ili zaposlenik ili na neki drugi
način povezana s tim ovlaštenim revizorom ili društvom za
reviziju.
Članak 107.
(Obveze društva za reviziju u postupku kontrole)
(1) Društvo za reviziju, kod kojeg se obavlja kontrola kvalitete
rada, dužno je omogućiti Komisiji za nadzor pregled
revizorskih izvješća, radne dokumentacije, kao i druge
dokumentacije na temelju koje su revizorska izvješća
sastavljena.
(2) Društvo za reviziju kod kojeg se obavlja kontrola kvalitete
rada dužno je, na zahtjev Komisije za nadzor, omogućiti
kontrolu kvalitete rada u svom sjedištu.
Članak 108.
(Izvješće o kontroli)
(1) Nakon obavljene kontrole kvalitete rada društva za reviziju
Komisija za nadzor sastavlja zapisnik na koji pravo
prigovora ima društvo za reviziju u roku od 8 dana po
prijemu zapisnika.
(2) O obavljenoj kontroli kvalitete rada društva za reviziju
Komisija za nadzor sastavlja detaljno izvješće koje sadrži
značajne nalaze i zaključke o izvršenoj kontroli i dostavlja
ga Upravnom vijeću Komore, Odboru za javni nadzor i
društvu za reviziju kod kojeg je izvršena kontrola kvalitete
rada. Godišnje izvješće o kontroli kvalitete rada društava za
reviziju i ovlaštenih revizora Komisija za nadzor dostavlja
Upravnom vijeću, Skupštini i Odboru za javni nadzor.
(3) Jednom godišnje Komora, po prethodno pribavljenom
mišljenju Odbora za javni nadzor, objavljuje ukupne
rezultate provjere kvalitete rada društava za reviziju na
svojoj internetskoj stranici.
Članak 109.
(Učestalost kontrole)
(1) Komisija za nadzor obavlja kontrolu kvalitete rada društava
za reviziju iz članka 105. stavka (1) ovoga Zakona najmanje
jednom u šest godina, odnosno najmanje jednom u tri
godine kod društava za reviziju koja obavljaju reviziju
subjekata od javnog interesa.
(2) Kontrola kvalitete iz stavka (1) ovoga članka može se
obavljati i češće, ukoliko Komora utvrdi, na bazi procjene
rizika, potrebu za češćim kontrolama, a naročito u slučaju
potrebe za kontrolama društava za reviziju kojima su
izricane mjere u postupku kontrole.
(3) Komora je dužna o provedbi kontrole kvalitete rada pisanim
putem obavijestiti društvo za reviziju najkasnije 15 dana
prije početka kontrole.
Članak 110.
(Mjere u postupku kontrole kvalitete rada društava za reviziju)
(1) Ako Komora u postupku kontrole kvalitete rada utvrdi da
društvo za reviziju ne postupa sukladno odredbama ovoga
Zakona, MSR i drugim pravilima revizorske profesije,
dužna je istom naložiti otklanjanje svih nedostataka u roku
od 30 dana od dana uručenja naloga. Ukoliko društvo za
reviziju koje je predmetom kontrole ne otkloni nedostatke u
utvrđenom roku, Komora je dužna Odboru za javni nadzor
dostaviti izvješće o obavljenoj kontroli s prijedlogom mjera.
(2) Odbor za javni nadzor može predložiti Ministarstvu
sljedeće mjere:
a) izdavanje naloga za otklanjanje nepravilnosti;
Broj 15 - Strana 49
b) određivanje dodatnih mjera;
c) uvjetno oduzimanje licencije za obavljanje revizije uz
adekvatno obrazloženje;
d) oduzimanje licencije za obavljanje revizije uz
adekvatno obrazloženje.
(3) Ministarstvo rješenjem izriče mjere iz stavka (2) ovoga
članka.
(4) Rješenje iz stavka (3) ovog članka konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Rješenje o izricanju mjere iz stavka (3) ovoga članka
Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana
kada je ovo rješenje doneseno.
(6) Komora je dužna rješenje o izricanju mjere iz stavka (3)
ovoga članka bez odlaganja upisati u Registar izrečenih
mjera koji vodi Komora na svojoj internetskoj stranici.
Članak 111.
(Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti)
Nalaganje otklanjanja utvrđenih nepravilnosti provodi se,
ako:
a) vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju
nije u skladu s odredbama ovoga Zakona;
b) društvo za reviziju obavlja nerevizorske usluge
suprotno članku 71. ovoga Zakona;
c) društvo za reviziju ne objavi izvješće o
transparentnosti sukladno članku 82. ovoga Zakona;
d) društvo za reviziju ne dostavlja obavijesti i izvješća u
smislu članka 83. ovoga Zakona;
e) društvo za reviziju ne ispunjava uvjete za izdavanje
dozvole za obavljanje revizije;
f) društvo za reviziju ne obavlja reviziju sukladno
odredbama ovoga Zakona.
Članak 112.
(Sadržaj naloga)
Nalog za otklanjanje nepravilnosti naročito sadrži:
a) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno
rješenjem;
b) rok u kome je društvo za reviziju dužno otkloniti
nepravilnosti i dostaviti izvješće o otklanjanju
nepravilnosti;
c) način otklanjanja nepravilnosti;
d) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za
reviziju dužno dostaviti Komori.
Članak 113.
(Izvješće o otklanjanju nepravilnosti)
Društvo za reviziju dužno je u roku koji ne može biti kraći
od 15 dana, niti duži od šest mjeseci, otkloniti utvrđene
nepravilnosti i da Odboru za javni nadzor podnijeti izvješće koje
sadrži opis poduzetih mjera, kao i priložiti dokaze o otklanjanju
nepravilnosti.
Članak 114.
(Dodatne mjere)
(1) Dodatna mjera nalaže se, ako se utvrdi da:
a) društvo za reviziju nije postupilo sukladno nalogu za
otklanjanje nepravilnosti;
b) je licenciranom ovlaštenom revizoru koji u društvu za
reviziju obavlja poslove revizije, oduzeta licencija;
c) je društvo za reviziju u posljednje dvije godine više od
četiri puta prekršilo dužnost pravodobnog i pravilnog
podnošenja izvješća, odnosno obavještavanja, ili je na
drugi način ometalo obavljanje kontrole kvalitete nad
njegovim poslovanjem.
(2) Dodatnom mjerom nalaže se društvu za reviziju da u roku
od 60 dana provede sljedeće mjere:
a) poboljšanje sustava unutarnjih kontrola kvalitete u
obavljanju revizije;
Broj 15 - Strana 50 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
b) poboljšanje postupka internog nadzora nad
povjerljivim podacima;
c) druge mjere sukladno ovom Zakonu, MSR i drugim
pravilima revizorske struke.
Članak 115.
(Oduzimanje licencije za rad društvu za reviziju)
Ministarstvo donosi Rješenje o oduzimanju licencije za rad
društvu za reviziju i brisanju iz Registra društava za reviziju:
a) ako je izdana na temelju neistinitih podataka;
b) ako društvo za reviziju prestane ispunjavati uvjete iz
članka 58. ovoga Zakona;
c) ako se broj licenciranih ovlaštenih revizora smanji
ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku
od tri mjeseca od nastanka promjene, ne poveća broj
licenciranih ovlaštenih revizora do broja propisanog
ovim Zakonom i o tome ne obavijesti Komoru i
Ministarstvo;
d) ako ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne provede
dodatne mjere u roku iz čl. 113. i 114. ovoga Zakona;
e) ako sastavi revizorsko izvješće koje se ne zasniva na
stvarnim činjenicama;
f) ako mu je odlukom nadležnog suda zabranjeno
obavljanje djelatnosti revizije;
g) ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja
djelatnosti revizije financijskih izvještaja, kao i u
slučajevima prestanka gospodarskog društva sukladno
zakonu kojim se uređuju gospodarska društva;
h) ako se na način propisan u članku 58. st. (7) i (8)
ovoga Zakona ne osigura od odgovornosti za štetu
koju može prouzrokovati izražavanjem revizorskog
mišljenja;
i) u drugim slučajevima utvrđenim ovim Zakonom.
Članak 116.
(Uvjetno oduzimanje licencije za obavljanje revizije društvu za
reviziju)
(1) Ministarstvo rješenjem o uvjetnom oduzimanju licencije za
obavljanje revizije društvu za reviziju može odrediti da
licencija neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, kojem je
izrečena takva mjera, u razdoblju koji predloži Odbor za
javni nadzor, a koje ne može biti kraće od šest mjeseci i
duže od tri godine, ne učini novu povredu ovoga Zakona
kod obavljanja revizije.
(2) Ministarstvo će ukinuti rješenje o uvjetnom oduzimanju
licencije za obavljanje revizije i oduzeti licenciju ako
društvo za reviziju kojem je izrečena mjera uvjetnog
oduzimanja licencije u razdoblju određenim rješenjem iz
stavka (1) ovoga članka učini novu povredu ovoga Zakona
kod obavljanja revizije.
Članak 117.
(Mjere u postupku kontrole kvalitete rada licenciranih ovlaštenih
revizora)
(1) Ako Komora u postupku kontrole kvalitete rada utvrdi da
licencirani ovlašteni revizor ne postupa sukladno
odredbama ovoga Zakona, MSR i drugim pravilima
revizorske struke, dužna je istom naložiti otklanjanje svih
nedostataka u roku od 30 dana od dana uručenja naloga.
Ukoliko licencirani ovlašteni revizor koji je predmetom
kontrole ne otkloni nedostatke u utvrđenom roku, Komora
je dužna Odboru za javni nadzor dostaviti izvješće o
obavljenoj kontroli s prijedlogom mjera.
(2) Odbor za javni nadzor može predložiti Ministarstvu
poduzimanje sljedećih mjera:
a) izdavanje naloga za otklanjanje nepravilnosti;
b) izricanje javne opomene;
Srijeda, 24. 2. 2021.
c) uvjetno oduzimanje licencije uz adekvatno
obrazloženje;
d) oduzimanje licencije uz adekvatno obrazloženje.
(3) Ministarstvo rješenjem izriče mjere iz stavka (2) ovoga
članka.
(4) Rješenje iz stavka (3) ovog članka konačno je u upravnom
postupku, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
(5) Rješenje o izricanju mjere iz stavka (3) ovoga članka
Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana
kada je ovo rješenje doneseno.
(6) Komora je dužna rješenje o izricanju mjere iz stavka (3)
ovoga članka, bez odlaganja, upisati u Registar izrečenih
mjera.
(7) U postupku kontrole kvalitete rada licenciranih ovlaštenih
revizora shodno se primjenjuju odredbe čl. 107., 108., 111.,
112.,113. i 115. ovoga Zakona.
Članak 118.
(Opomena)
Ministarstvo izriče licenciranom ovlaštenom revizoru
opomenu ako licencirani ovlašteni revizor ne postupa sukladno
pravilima revizije, a nema uvjeta za oduzimanje licencije,
odnosno za uvjetno oduzimanje licencije.
Članak 119.
(Uvjetno oduzimanje licencije ovlaštenom revizoru)
(1) Ministarstvo rješenjem o uvjetnom oduzimanju licencije
ovlaštenom revizoru može odrediti da licencija neće biti
oduzeta ako osoba, kojoj je izrečena takva mjera, u
razdoblju koje odredi Ministarstvo i koje ne može biti kraće
od šest mjeseci i duže od dvije godine, ne učini novu
povredu ovoga Zakona kod obavljanja revizije.
(2) Ministarstvo će ukinuti rješenje o uvjetnom oduzimanju
licencije i oduzeti licenciju ako osoba, kojoj je izrečena
mjera uvjetnog oduzimanja licencije, u određenom
razdoblju učini novu povredu ovoga Zakona kod obavljanja
revizije zbog kojeg je moguće oduzimanje licencije,
odnosno izricanje opomene.
Članak 120.
(Oduzimanje licencije ovlaštenom revizoru)
(1) Ministar donosi Rješenje o oduzimanju licencije
ovlaštenom revizoru i brisanju iz Registra licenciranih
ovlaštenih revizora:
a) ako je licencija dobivena navođenjem neistinitih
podataka;
b) ako je kažnjen za kazneno djelo u smislu propisa
kojim se uređuje odgovornost fizičkih osoba za
kaznena djela ili protiv kojeg se vodi kazneni
postupak.
(2) Ministarstvo rješenjem oduzima licenciju ako licencirani
ovlašteni revizor pri obavljanju revizije:
a) postupa suprotno čl. 73. i 80. ovoga Zakona;
b) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga
revizorsko izvješće koje je potpisao sadrži nedostatke,
odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog
izvješća;
c) ne poštuje obvezu zaštite povjerljivih podataka;
d) ne postupa sukladno odredbama ovoga Zakona i
drugih propisa koji uređuju reviziju financijskih
izvještaja.
(3) Ministarstvo oduzima licenciju i:
a) na osobni zahtjev licenciranog ovlaštenog revizora;
b) u slučaju gubitka poslovne sposobnosti;
c) u slučaju smrti.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
POGLAVLJE VI. ZVANJA U RAČUNOVODSTVENOJ I
REVIZORSKOJ PROFESIJI
Odjeljak A. Zvanja
Članak 121.
(Zvanja)
(1) U računovodstvenoj i revizijskoj profesiji u Federaciji su
sljedeća zvanja:
a) Certificirani računovodstveni tehničar;
b) Certificirani računovođa;
c) Ovlašteni revizor.
(2) Testiranje kandidata za zvanja iz stavka (1) ovoga članka,
izdavanje certifikata i licenciranje (izdavanje odobrenja za
rad) obavlja se na sljedeći način:
a) Testiranje kandidata za certificirane računovodstvene
tehničare, certificirane računovođe i ovlaštene
revizore obavlja se posredstvom profesionalnog tijela
iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona na temelju
jedinstvenog programa za Federaciju, Republiku
Srpsku i Brčko Distrikt, kako je utvrđeno Zakonom o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine, a koji je
u cijelosti sukladan standardima i smjernicama MFR;
b) Certifikate za certificirane računovodstvene tehničare,
certificirane računovođe i ovlaštene revizore izdaje
profesionalno tijelo iz članka 136. stavka (1) ovoga
Zakona.
c) Licenciranje certificiranih računovodstvenih tehničara
i certificiranih računovođa obavlja profesionalno tijelo
iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona;
d) Licenciranje ovlaštenih revizora obavlja Ministarstvo;
e) Licenciranje društava za reviziju obavlja Ministarstvo.
(3) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavak (1) ovog Zakona
ovlašteno je za oduzimanje licencija iz stavka (2) točka c)
ovog članka u slučaju prestanka ispunjavanja zakonom
propisanih uvjeta i uvjeta iz stavka (8) ovog članka.
(4) Licenciranje se ne obavlja kod certificiranih
računovodstvenih tehničara i certificiranih računovođa koji
obavljaju računovodstvene poslove za interne potrebe
poduzeća i ostalih pravnih osoba, izuzev kod osoba iz
članka 44. stavak (4) i 38. ovoga zakona koji ovjeravaju
financijske izvještaje i kod kojih je obvezno licenciranje.
(5) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona
uspostavlja i vodi Registar licenciranih certificiranih
računovođa, koji obvezno sadrži: ime i prezime
licenciranog računovođe, broj licencije, datum izdavanja i
važenja licencije, kao i naziv pravne osobe u kojoj je
zaposlen, sa posebnom naznakom ako radi na poslovima
sastavljanja i izrade financijskih izvještaja. Podaci iz
Registra licenciranih certificiranih računovođa su javni i
ažuriraju se bez nepotrebnog odlaganja.
(6) Osobe koje posjeduju zvanja iz stavka (1) ovoga članka
dužne su se kontinuirano profesionalno usavršavati
sukladno odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji
Bosne i Hercegovine.
(7) Pored zvanja u računovodstvenoj i revizorskoj profesiji iz
stavka (1) ovoga članka, druga srodna zvanja u srodnim
profesijama su:
a) ovlašteni procjenitelj iz članka 29. ovoga Zakona i
b) ovlašteni unutarnji revizor iz članka 86. stavak (2)
ovoga Zakona.
(8) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavak (1) ovog Zakona
propisuje uvjete i način izdavanja i oduzimanja licencija iz
stavka (2) točka c) ovog članka.
Broj 15 - Strana 51
Članak 122.
(Priznavanje certifikata)
(1) Svakoj osobi kojoj su certifikat i licencija izdani u
Republici Srpskoj ili Brčko Distriktu, s tim da je taj entitet
ili distrikt usvojio zakon ili regulativu kojom se osigurava
istovjetno priznavanje certifikata i licencije izdanih u
Federaciji, stečeno zvanje u profesiji se priznaje u
Federaciji i od njega se neće zahtijevati nostrifikacija.
(2) Osobe koje su licencije dobile u Republici Srpskoj i Brčko
Distriktu BiH, sukladno propisima, odgovarajuće licencije u
Federaciji mogu dobiti sukladno odredbama Zakona o
računovodstvu i reviziji Bosne i Hercegovine.
Članak 123.
(Nostrifikacija)
(1) Osobe koje posjeduju certifikat izdan od profesionalnih
subjekata izvan Bosne i Hercegovine, nakon što dostave
dokaze da ispunjavaju MFR-ove uvjete edukacije u zemlji u
kojoj su stekle kvalifikaciju, kao i uvjete u pogledu stručne
spreme, radnog iskustva i poznavanja propisa i poreznog
sustava u Federaciji i Bosni i Hercegovini, mogu podnijeti
zahtjev za nostrifikaciju stečenih zvanja i kvalifikacija.
(2) Nostrifikaciju stečenih zvanja i kvalifikaciju za osobe iz
stavka (1) ovoga članka obavlja profesionalno tijelo iz
članka 136. stavka (1) ovoga Zakona utvrđeno ovim
Zakonom, na način i uz uvjete koje propiše Komisija.
Članak 124.
(Zabrana upotrebe zvanja)
Zabranjena je upotreba zvanja iz članka 121. ovoga Zakona
od osoba koje nisu certificirane i licencirane, kao i nuđenje ili
obavljanje računovodstvenih ili revizorskih usluga trećim
osobama od osoba koje nisu licencirane sukladno ovom Zakonu i
registrirane za pružanje računovodstvenih i revizorskih usluga,
odnosno koja ne ispunjavaju druge uvjete za pružanje
knjigovodstvenih, računovodstvenih i revizorskih usluga
propisanih ovim Zakonom.
Odjeljak B. Profesionalno tijelo
Članak 125.
(Profesionalno tijelo)
(1) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona,
u suradnji s Komisijom, provodi jedinstven program za
stjecanje kvalifikacija i zvanja u računovodstvenoj i
revizorskoj profesiji u Federaciji.
(2) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona
dužno je donijeti propise kojima se uređuje način provedbe
Programa i naknade za stjecanje zvanja u računovodstvenoj
i revizorskoj profesiji, kvalificiranje i profesionalni razvoj
računovođa i ovlaštenih revizora, kontinuirana edukacija,
kontrola kvalitete rada njegovih članova, te izdavanje
certifikata za sva zvanja u profesiji, kao i licencija za zvanja
u oblasti računovodstva.
(3) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavak (1) ovoga Zakona
je odgovorno za utvrđivanje i realizaciju kontinuiranog
profesionalnog usavršavanja svojih članova sukladno
Međunarodnim obrazovnim standardima, te vođenje
evidencije na temelju koje se dokazuje da su zadovoljeni
uvjeti i kriteriji kontinuirane edukacije koje je utvrdila
Komisija.
(4) Profesionalno tijelo koje je registrirano u Federaciji dužno
je surađivati s Komisijom u vezi sa svim pitanjima
utvrđenim ovim Zakonom.
(5) Nadležnost profesionalnog tijela iz članka 136. stavka (1)
ovoga Zakona ogleda se u sljedećem:
a) provodi Program za stjecanje kvalifikacija;
b) realizira kontinuirano usavršavanje;
Broj 15 - Strana 52 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
c) vodi evidenciju i dostavlјa Ministarstvu pregled
(informaciju) o prisutnosti minimalnom broju sati
kontinuiranog usavršavanja nositelja profesionalnih
zvanja kojima je izdata licencija sukladno ovom
Zakonu;
d) uređuje kvalificiranje i profesionalni razvoj za
računovodstvenu profesiju te provjerava kvalifikacije
njihovih članova;
e) daje stručna mišljenja svojim članovima i po zahtjevu
trećim osobama u vezi s praktičnom primjenom MRS;
f) na kontinuiranoj osnovi osigurava prijevod propisa iz
članka 2. stavak (1) točka s) ovoga Zakona.
(6) Propisi iz članka 2. stavak (1) točka s) ovoga Zakona su
dostupni javnosti, bez naknade, na zvaničnoj internetskoj
stranici profesionalnog tijela.
(7) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavak (1) ovoga Zakona
dužno je čuvati kao povjerljive sve podatke, činjenice i
okolnosti koje je pribavilo u obavljanju poslova sukladno
odredbama ovoga Zakona.
(8) Odredba stavka (7) ovoga članka primjenjuje se i na
članove upravnog tijela, zaposlene i bivše zaposlene
profesionalnog tijela iz članka 136. stavka (1) ovoga
Zakona, odnosno na druge osobe kojima su prilikom rada u
istom bili dostupni povjerljivi podaci.
(9) Poslovne tajne čuvaju se u skladu s člankom 91. stavak (3)
ovoga Zakona.
(10) Profesionalno tijelo iz članka 136. stavka (1) ovoga Zakona
najmanje jednom godišnje, a najkasnije do kraja ožujka
tekuće godine za prethodnu godinu, podnosi Vladi
Federacije, putem Ministarstva, izvješće o radu i stanju u
oblasti računovodstva.
(11) Izvješće iz stavka (10) ovoga članka obvezno sadrži:
izvršavanje poslova i danih ovlasti povjerenih ovom
profesionalnom tijelu, broj i strukturu izdanih certifikata,
informaciju o provedenim edukacijama i druge informacije
o stanju u oblasti računovodstvene profesije.
POGLAVLJE VII. PRAĆENJE, OTKRIVANJE I
PRIJAVLJIVANJE KAZNENIH DJELA U VEZI S
PRANJEM NOVCA I FINANCIRANJEM
TERORISTIČKIH AKTIVNOSTI
Članak 126.
(Kaznena djela u vezi s pranjem novca i financiranjem
terorističkih aktivnosti)
(1) Osobe koje obavljaju poslove računovodstva, revizije i
nadzora u vezi s odredbama ovoga Zakona obvezne su
stalno pratiti i otkrivati pojave i radnje koje imaju obilježja
kaznenih djela u vezi s pranjem novca i financiranjem
terorističkih aktivnosti.
(2) U slučaju utvrđivanja činjenica i radnji koje ukazuju na
kaznena djela iz stavka (1) ovoga članka, obvezno se,
pismeno, bez odgađanja, obavještava organ nadležan za
oblast sprječavanja pranja novca i financiranja terorističkih
aktivnosti, sukladno propisu o sprječavanju pranja novca i
financiranja terorističkih aktivnosti.
(3) Subjekti uključeni u poslove propisane ovim Zakonom
dužni su pružati stalnu podršku i suradnju svim organima
kaznenog gonjenja u vezi s njihovim zahtjevima prilikom
otkrivanja, prijavljivanja i procesuiranja djela koja imaju
obilježja pranja novca i financiranja terorističkih aktivnosti.
POGLAVLJE VIII. KAZNENE ODREDBE
Članak 127.
(Pravne osobe)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do 15.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba:
Srijeda, 24. 2. 2021.
a) ako ne izvrši razvrstavanje sukladno članku 5. ovoga
Zakona;
b) ako općim aktom ne uredi organizaciju računovodstva
sukladno čl. 7., 8. i 9. ovoga Zakona;
c) ako ne sastavlja, kontrolira, ispravlja i knjiži
knjigovodstvene isprave sukladno čl. 12, 13, 14. i 15.
ovoga Zakona;
d) ako ne otvori i ne vodi poslovne knjige sukladno čl.
19. i 20. ovoga Zakona;
e) ako ne popiše imovinu i obveze sukladno odredbama
iz čl. 21. i 22. ovoga Zakona;
f) ako ne izvrši usuglašavanje potraživanja i obveza i ne
odgovori na konfirmaciju u roku propisanim člankom
23. ovoga Zakona;
g) ako ne sastavlja i ne prikazuje financijske izvještaje
sukladno čl. 24., 25. i 26. ovoga Zakona;
h) ako ne zaključi poslovne knjige i ne utvrdi financijski
rezultat sukladno čl. 30. i 31. ovoga Zakona;
i) ako općim aktom ne odredi osobu kojoj se povjerava
vođenje poslovnih knjiga sukladno članku 32. ovoga
Zakona.
(2) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 KM do
50.000,00 KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba:
a) ako ne sastavlja i ne prezentira financijske izvještaje i
konsolidirane financijske izvještaje sukladno čl. 36.,
37., 38., 40. i 41. ovoga Zakona;
b) ako ne sastavi izvješće o poslovanju sukladno članku
42. ovoga Zakona;
c) ako ne sastavi konsolidirano izvješće o poslovanju
sukladno odredbi čl. 42. stavak (5) i 43. ovoga
Zakona;
d) ako ne preda FIA-i financijske izvještaje, izvješće o
poslovanju, revizorsko izvješće i ostalu
dokumentaciju iz članka 44. ovoga Zakona;
e) ako ne čuva knjigovodstvene isprave, poslovne
knjige, financijske izvještaje, izvješće o poslovanju i
revizorska izvješća u rokovima i na način propisan čl.
48. i 49. ovoga Zakona;
f) ako osobi ovlaštenoj za obavljanje nadzora ne
omogući nadzor ili ne otkloni nedostatke utvrđene
tijekom nadzora, a sukladno članku 52. ovoga
Zakona;
g) ako ne izvrši reviziju u skladu s člankom 57. ovoga
Zakona;
h) kod koje se obavlja revizija, ako ne izabere društvo za
reviziju na način i u roku iz članka 63. ovoga Zakona;
i) kod koje se obavlja revizija ako ne postupi sukladno
odredbama članka 65. ovoga Zakona;
j) ako postupa suprotno članku 126. ovoga Zakona,
k) odnosno subjekt od javnog interesa ako nije osnovao
odbor za reviziju sukladno članku 84. ovoga Zakona i
nije uspostavio odjel unutarnje revizije sukladno
članku 86. ovoga Zakona.
(2) Za radnje iz st. (1) i (2) ovoga članka novčanom kaznom od
1.000,00 KM do 3.000,00 KM kaznit će se za prekršaj i
odgovorna osoba u pravnoj osobi.
Članak 128.
(Pravne osobe i poduzetnici za pružanje knjigovodstvenih i
računovodstvenih usluga)
Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 10.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba i poduzetnik za
pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga ako:
a) ne izvrši upis u registre pravnih osoba i poduzetnika
za pružanje knjigovodstvenih i računovodstvenih
usluga u skladu s čl. 33., 34. i 35. ovoga Zakona;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
b) ako osobi ovlaštenoj za obavljanje nadzora ne
omogući nadzor sukladno članku 53. ovoga Zakona.
Članak 129.
(Društva za reviziju)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 KM do
50.000,00 KM kaznit će se za prekršaj društvo za reviziju
ako:
a) na području Federacije pruža usluge revizije bez
prethodno ispunjenih ili suprotno uvjetima propisanim
čl. 58., 59. i 60. ovoga Zakona;
b) ne zaključi ugovor o reviziji na način propisan
člankom 64. ovoga Zakona i ako ugovorene poslove
revizije ustupa suprotno članku 64. stavak (4) ovoga
Zakona;
c) radnu dokumentaciju ne čuva sukladno članku 66.
ovoga Zakona;
d) postupa suprotno članku 67. ovoga Zakona;
e) revizorsko izvješće ne sastavlja sukladno članku 68.
ovoga Zakona;
f) obavlja reviziju kod pravne osobe iz članka 71. ovoga
Zakona;
g) ako ugovori naknadu za obavljanje revizije suprotno
članku 72. ovoga Zakona;
h) obavlja reviziju suprotno odredbama članka 74. ovoga
Zakona;
i) ne postupi sukladno članku 78. ovoga Zakona;
j) ne pruža usluge revizije na način propisan člankom
79. ovoga Zakona;
k) u određenom roku ne postupi sukladno čl. 113. i 114.
ovoga Zakona;
l) postupa suprotno članku 126. ovoga Zakona.
(2) Za radnje iz stavka (1) ovoga članka novčanom kaznom u
iznosu od 5.000,00 KM do 10.000,00 KM kaznit će se i
odgovorna osoba u društvu za reviziju.
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj društvo za reviziju ako:
a) u propisanom roku ne dostavi popis ugovora o reviziji
sukladno članku 63. stavak (4) ovoga Zakona;
b) ne postupi sukladno članku 81. ovoga Zakona;
c) u roku propisanom u članku 82. ovoga Zakona ne
objavi Izvješće o transparentnosti;
d) Komori ne dostavi izvješće iz članka 83. ovoga
Zakona u roku iz stavka (1) toga članka;
e) u roku propisanom člankom 87. ovoga Zakona ne
prijavi promjene u podacima koji se vode u Registru
društava za reviziju;
f) ne postupi sukladno članku 107. ovoga Zakona.
(4) Za radnje iz stavka (3) ovoga članka novčanom kaznom u
iznosu od 1.000,00 KM do 2.000,00 KM kaznit će se i
odgovorna osoba u društvu za reviziju.
Članak 130.
(Profesionalna tijela)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj Komora ako:
a) ne obavlja poslove propisane odredbama 89. i 90.
ovoga Zakona;
b) ne dostavi godišnji financijski izvještaj i godišnje
izvješće o radu sukladno čl. 90. stavak (1) točka e) i
95. stavak (4) točka e) ovoga Zakona;
c) ne čuva poslovnu tajnu sukladno odredbama članka
91. ovoga Zakona;
d) ne objavi akte u skladu s člankom 94. ovoga Zakona;
e) ne provede kontrolu kvalitete rada nad društvom za
reviziju sukladno odredbama čl. 104., 105. i 106.
ovoga Zakona;
Broj 15 - Strana 53
f) u slučaju otkrivenih nepravilnosti u postupku kontrole
kvalitete rada ne postupi sukladno odredbama članka
110. ovoga Zakona, odnosno članka 117. ovoga
Zakona.
(2) Za radnje iz stavka (1) ovoga članka novčanom kaznom u
iznosu od 1.000,00 KM do 2.000,00 KM kaznit će se i
predsjednik Komore (odgovorna osoba).
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00
KM kaznit će se za prekršaj profesionalno tijelo iz članka
136. stavak (1) ovoga Zakona ako:
a) ne uspostavi Registar licenciranih certificiranih
računovođa sukladno čl. 121. i 136. ovoga Zakona;
b) ne postupi sukladno odredbama članka 125. st. (7),
(8), (9), (10) i (11) ovoga Zakona.
Članak 131.
(Licencirani ovlašteni revizor)
Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj licencirani ovlašteni revizor ako:
a) krši obvezu zaštite podataka u smislu članka 67.
stavak (1) ovoga članka;
b) sastavi i potpiše revizorsko izvješće suprotno
odredbama članka 68. ovoga Zakona, odnosno ako
propusti ili nepravilno ocijeni pojedine značajnije
pozicije u financijskim izvještajima koji su bili
predmet revizije, ili ako ne primjenjuje pravila
revizije, što ima za posljedicu pogrešno mišljenje o
financijskim izvještajima, odnosno pogrešno
obrazloženje mišljenja;
c) ne obavijesti društvo za reviziju sukladno odredbama
članka 75. ovoga Zakona o nastupanju okolnosti iz
članka 73. ovoga Zakona;
d) ne postupi u skladu sa člankom 79. stavak (7) ovog
Zakona;
e) bude imenovan suprotno članku 80. ovoga Zakona.
Članak 132.
(Fizičke osobe)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj osobe iz članka 77. ovoga
Zakona, ako postupe suprotno odredbi tog članka.
(2) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj fizička osoba koja koristi
zvanja u profesiji propisana ovim Zakonom ili nudi i
obavlja knjigovodstvene, računovodstvene i revizorske
usluge trećim osobama, a nije registrirano za pružanje tih
usluga sukladno članku 35. ovoga Zakona, niti certificirano
i licencirano sukladno članku 121. ovoga Zakona, odnosno
koje ne ispunjava druge uvjete za pružanje
knjigovodstvenih, računovodstvenih i revizorskih usluga
propisane ovim Zakonom.
(3) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 3.000,00
KM kaznit će se za prekršaj ovlašteni procjenitelj ako ne
postupi sukladno članku 29. ovoga Zakona.
POGLAVLJE IX. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Članak 133.
(Razvrstavanje)
(1) Obveza razvrstavanja pravnih osoba u kategoriju mikro
pravnih osoba, sukladno kriterijima iz članka 5. stavak (3)
ovoga Zakona primjenjuje se u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovoga Zakona.
(2) Do dana primjene odredbe iz članka 5. stavak (3) ovoga
zakona pravne osobe koje ispunjavaju kriterije za
razvrstavanje u kategoriju mikro pravnih osoba smatraju se
malim pravnim osobama.
Broj 15 - Strana 54 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
Članak 134. c) Pravilnike o vođenju registara iz članka 35. stavak (1)
(Društva za reviziju) ovoga Zakona;
Društva za reviziju u roku od šest mjeseci od stupanja na d) Pravilnik o sadržaju i formi financijskih izvještaja
snagu ovoga Zakona dužna su usuglasiti poslovanje i ispuniti (članak 39. stavak (3) ovoga Zakona),
uvjete iz članka 2. stavak (1) točka p) i članka 58. ovoga Zakona. e) Pravilnik o uvjetima i pravilima konsolidacije
Članak 135. financijskih izvještaja (članak 41. stavak (9) ovoga
(Pravne osobe i poduzetnici registrirani za pružanje Zakona),
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga) f) Pravilnik o uvjetima i načinu izdavanja i oduzimanja
(1) Pravne osobe koje su registrirane za pružanje knjigo- licencija ovlaštenim revizorima i društvima za reviziju
vodstvenih i računovodstvenih usluga dužne su se upisati u (članak 59. stavak (6) i članak 62. stavak (7) ovoga
Registar pravnih osoba za pružanje knjigovodstvenih i Zakona).
računovodstvenih usluga koji vodi Ministarstvo, u roku od Članak 138.
šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. (Primjena ranije donesenih podzakonskih akata)
(2) Poduzetnici registrirani za pružanje knjigovodstvenih i Do donošenja podzakonskih akata na temelju ovlasti iz
računovodstvenih usluga dužni su Ministarstvu dostaviti ovoga Zakona, primjenjivat će se podzakonski akti doneseni na
kopije rješenja nadležnog organa jedinice lokalne temelju zakona koji prestaje važiti stupanjem na snagu ovoga
samouprave radi upisa u Registar poduzetnika za pružanje Zakona.
knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga koji vodi Članak 139.
Ministarstvo, u roku od šest mjeseci od dana stupanja na (Prestanak važenja)
snagu ovoga Zakona. Stupanjem na snagu ovoga Zakona prestaje važiti Zakon o
Članak 136. računovodstvu i reviziji u Federaciji Bosne i Hercegovine
(Profesionalna tijela) ("Službene novine Federacije BiH", broj 83/09).
(1) Savez računovođa, revizora i financijskih radnika Članak 140.
Federacije Bosne i Hercegovine - Savez računovođa, (Stupanje na snagu)
revizora i financijskih djelatnika Federacije Bosne i Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u
Hercegovine, registriran kod Federalnog ministarstva "Službenim novinama Federacije BiH".
pravde pod registarskim brojem 669 od 14. svibnja 2003.
smatra se profesionalnim tijelom u smislu ovoga Zakona, Predsjedatelj Predsjedatelj
pod uvjetom da ispunjava kriterije utvrđene ovim Zakonom Zastupničkog doma Doma naroda
i Zakonom o reviziji i računovodstvu Bosne i Hercegovine. Parlamenta Federacije BiH Parlamenta Federacije BiH
(2) Revizorska komora Federacije Bosne i Hercegovine Mirsad Zaimović, v. r. Tomislav Martinović, v. r.
registrirana kod Federalnog ministarstva pravde pod
registarskim brojem 1216 od 5. siječnja 2011. smatra se
profesionalnim tijelom u smislu ovoga Zakona, pod На основу члана IV.В.7. а)(IV) Устава Федерације
uvjetom da ispunjava kriterije utvrđene ovim Zakonom. Босне и Херцеговине, доносим
(3) Profesionalno tijelo iz stavka (1) ovoga članka dužno je УКАЗ
uskladiti postojeće akte i donijeti nove akte sukladno О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О РАЧУНОВОДСТВУ И
odredbama ovoga Zakona, kao i uspostaviti Registar РЕВИЗИЈИ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И
licenciranih certificiranih računovođa iz članka 121. stavak ХЕРЦЕГОВИНЕ
(5) ovoga Zakona, u roku od šest mjeseca od dana stupanja
na snagu ovoga Zakona. Проглашава се Закон о рачуноводству и ревизији у
(4) Profesionalno tijelo iz stavka (2) ovoga članka dužno je Федерацији Босне и Херцеговине, који је усвојио Парламент
uskladiti postojeće akte i donese nove akte sukladno Федерације Босне и Херцеговине на сједници
odredbama ovoga Zakona u roku od šest mjeseca od dana Представничког дома од 14.10.2020. године и на сједници
stupanja na snagu ovoga Zakona. Дома народа од 28.01.2021. године.
(5) Profesionalna tijela iz st. (1) i (2) će u roku od 6 mjeseci od Број 01-02-1-109-01/21
dana stupanja na snagu ovoga Zakona usuglasiti međusobna 18. фебруара 2021. године Предсједник
prava i obveze u pogledu: Сарајево Маринко Чавара, с. р.
a) organizacije profesionalnog usavršavanja licenciranih
ovlaštenih revizora te praćenja i izdavanja uvjerenja o
edukaciji u vezi s člankom 61. stavak (7) Zakona; ЗАКОН
b) plaćanja članarine licenciranih ovlaštenih revizora; О РАЧУНОВОДСТВУ И РЕВИЗИЈИ У ФЕДЕРАЦИЈИ
c) predlaganja članova Komisije za računovodstvo i БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
reviziju BiH; ПОГЛАВЉЕ I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
d) rješavanja i drugih pitanja usmjerenih na razvoj i Члан 1.
unapređenje računovodstva i revizije. (Предмет закона)
Članak 137. Овај закон уређује област рачуноводства и ревизије,
(Donošenje podzakonskih akata) организацију и функционирање система књиговодства и
U roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovoga Zakona рачуноводства, припрему и презентирање финансијских
ministar će donijeti: извјештаја, ревизију финансијских извјештаја, организацију
a) Pravilnike kojima se propisuje Kontni okvir i sadržaj и рад Ревизорске коморе Федерације Босне и Херцеговине (у
računa u kontnom okviru za sve pravne osobe (članak даљем тексту: Комора), надзор над квалитетом рада
17. stavak (8) ovoga Zakona); друштава за ревизију и овлаштених ревизора, јавни надзор,
b) Uputu kojim se daju smjernice za primjenu MSFI za праћење, откривање и пријављивање кривичних дјела у вези
MSP (članak 26. stavak (3) ovoga Zakona); са прањем новца и финансирањем терористичких активно-
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
сти, стјецање звања, квалифицирање и лиценцирање у
рачуноводственој и ревизорској професији.
Члан 2.
(Појмови)
Појмови који се користе у овом закону, имају сљедеће
значење:
а) Рачуноводство је систем чије функционирање
осигурава информације о финансијском положају,
успјешности пословања, токовима готовине,
промјенама на капиталу и другим финансијским и
нефинансијским информацијама значајним за
екстерне и интерне кориснике финансијских
извјештаја;
б) Књиговодство подразумијева евидентирање,
класифицирање и сумирање пословних трансакци-
ја и чување оригиналне пословне документације
која пружа доказе о тим трансакцијама;
ц) Ревизија финансијских извјештаја је испитивање
финансијских извјештаја и консолидованих
финансијских извјештаја ради давања мишљења о
томе да ли они објективно и истинито, по свим
материјално значајним питањима приказују стање
имовине, капитала и обавеза, резултате послова-
ња, токове готовине и промјене на капиталу, у
складу са Међународним рачуноводственим
стандардима, Међународним стандардима
финансијског извјештавања, Међународним
стандардом за мала и средња предузећа и другим
одговарајућим прописима;
д) Субјекти од јавног интереса су сва правна лица
чијим се вриједносним папирима тргује на
организованом тржишту вриједносних папира,
банке, микрокредитна друштва, друштва за
осигурање и реосигурање, друштва за факторинг,
лизинг друштва, друштва за управљање инвести-
цијским фондовима, друштва за управљање
добровољним пензијским фондовима, брокерско-
дилерска друштва и друге финансијске
организације, јавна предузећа основана у складу
са прописима којима се уређује пословање и
управљање јавним предузећима у Федерацији
Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Федерација), као и сва правна лица од посебног
значаја за Федерацију у складу са прописима о
вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала, те организације и
јавне установе које нису обухваћене оквиром
ревизије утврђеним прописом о ревизији
институција у Федерацији;
е) Матично друштво је правно лице које контролише
једно или више зависних друштава;
ф) Зависно друштво односно друштво кћи је правно
лице којег контролише матично друштво
укључујући и било које друштво које је зависно о
крајњем матичном друштву;
г) Група је матично друштво и сва његова зависна
друштва;
х) Подузетник је физичко лице регистровано за
обавЉање подузетничке дјелатности које своје
пословне књиге води у складу са прописима о
порезу на доходак или у складу са овим законом;
и) Комисија за рачуноводство и ревизију Босне и
Херцеговине (у даљем тексту: Комисија),
формирана у складу са Законом о рачуноводству и
ревизији Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", број 42/04);
Broj 15 - Strana 55
ј) Цертификат је јавни документ који издаје
професионално тијело дефинирано овим законом,
а којим се доказује да је лице положило испите и
стекло одговарајуће стручно звање;
к) Цертифицирани рачуноводствени техничар је
лице које посједује цертификат издат од стране
професионалног тијела у складу са овим законом;
л) Цертифицирани рачуновођа је лице које посједује
цертификат издат од стране професионалног
тијела у складу са овим законом;
м) Овлаштени ревизор је лице које посједује
цертификат издат од стране професионалног
тијела у складу са овим законом;
н) Лиценцирани овлаштени ревизор је лице које
посједује лиценцу за обављање ревизије и
потписивање ревизорског извјештаја, издату од
Федералног министарства финансија (у даљем
тексту: Министарство);
о) Главни ревизор групе је лиценцирани овлаштени
ревизор којег друштво за ревизију именује као
главно и одговорно лице за вршење законске
ревизије на нивоу групе и који потписује
извјештај о ревизији групе;
п) Друштво за ревизију је правно лице којем је, у
складу са овим законом, Министарство издало
лиценцу за рад. Друштво за ревизију се региструје
код надлежног суда за обављање рачуноводстве-
не, књиговодствене и ревизорске дјелатности и
порезног савјетовања. Друштво за ревизију може
бити регистровано и за обављање других
дјелатности у складу с одредбама овог закона;
р) Лиценца је јавни документ који представља
одобрење за рад издато физичком или правном
лицу, у складу с одредбама овог закона и
Међународним образовним стандардима;
с) Прописи из области рачуноводства и ревизије који
се у смислу овог закона примјењују у Федерацији
подразумијевају: Међународне рачуноводствене
стандарде (МРС), Међународне стандарде финан-
сијског извјештавања (МСФИ), Међународни
стандард финансијског извјештавања за мала и
средња предузећа (МСФИ за МСП), Међународне
стандарде ревизије (МСР), Међународне рачуно-
водствене стандарде за јавни сектор (МРСЈС),
Концептуални оквир за финансијско извјешта-
вање, Кодекс етике за професионалне рачуновође
(у даЉем тексту: Кодекс) и пратећа упутства,
објашњења и смјернице, као и накнадне измјене
тих стандарда и повезана тумачења те будуће
стандарде и повезана тумачења које доноси Одбор
за међународне рачуноводствене стандарде
(ОМРС) и сва пратећа упутства, објашњења и
смјернице које доноси Међународна федерација
рачуновођа (МФР), преведене и објављене у
складу са прописом о рачуноводству и ревизији
Босне и Херцеговине;
т) Регулаторно тијело је орган који је посебним
прописом овлаштен да издаје дозволе за рад
правним лицима у финансијском сектору, врши
надзор над тим лицима и уређује њихово
пословање.
Члан 3.
(Примјена прописа)
(1) Одредбе овог закона примјењују се на сва профитна
правна лица која самостално обављају дјелатност
производње и продаје производа и пружају услуге на
Broj 15 - Strana 56 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
тржишту ради стјецања добити у складу са одредбама
прописа који регулирају пословање привредних
друштава и основана су у складу са прописима
Федерације, као и на сва непрофитна правна лица која
се не оснивају ради стјецања добити (политичке
организације, синдикалне организације са својством
правног лица, фондације, удружења, коморе, вјерске
заједнице у дијелу обављања привредне или друге
дјелатности у складу са прописима којима је уређено
обављање тих дјелатности, као и друге организације
организоване по основу учлањења).
(2) Одредбе овог закона односе се и на правна лица и друге
облике организовања које је правно лице са сједиштем
у Федерацији основало у иностранству, ако прописима
тих држава није утврђена обавеза вођења пословних
књига и састављања финансијских извјештаја.
(3) Одредбе овог закона односе се на пословне јединице и
погоне правних лица са сједиштем изван Федерације,
ако се те пословне јединице и погони сматрају
обвезницима пореза на добит у Федерацији.
(4) Одредбе овог закона односе се и на кориснике прихода
буџета Федерације, буџета кантона, буџета општина и
градова и ванбуџетских фондова.
Члан 4.
(Обавеза правних лица)
Правна лица дужна су да вођење пословних књига,
признавање и мјерење имовине и обавеза, прихода и
расхода, састављање, приказивање, достављање и
објављивање информација у финансијским извјештајима
врше у складу са овим законом, МРС и МСФИ.
Члан 5.
(Разврставање правних лица)
(1) Правна лица, у смислу овог закона, разврставају се на
микро, мала, средња и велика, у зависности од висине
укупног прихода, просјечне вриједности пословне
имовине и просјечног броја запослених у току пословне
године, утврђених на дан састављања финансијских
извјештаја у пословној години.
(2) Изузетно од става (1) овог члана, новооснована правна
лица разврставају се у складу са ст. (3), (4), (5), (6) и (7)
овог члана, а на основу података за период од датума
оснивања, односно статусне промјене, до краја њихове
прве пословне године, односно на задњи дан тог
периода. Новооснована правна лица разврставају се на
основу показатеља за текућу годину.
(3) У микро правна лица разврставају се она правна лица
која на дан сачињавања финансијских извјештаја не
прелазе граничне вриједности најмање два од сљедећих
критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је до 350.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је до 700.000,00 КМ;
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је до девет.
(4) У мала правна лица разврставају се она правна лица
која на дан сачињавања финансијских извјештаја не
прелазе граничне вриједности најмање два од сљедећих
критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је до 4.000.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је до 8.000.000,00 КМ;
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је до 49.
(5) У средња правна лица разврставају се она правна лица
која на дан сачињавања финансијских извјештаја
Srijeda, 24. 2. 2021.
прелазе два критерија из става (4) овог члана, али не
прелазе граничне вриједности најмање два од сљедећих
критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је до 20.000.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је до 40.000.000,00 КМ;
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је до 249.
(6) У средња правна лица разврставају се и она која
прелазе граничну вриједност једног од критерија из
става (7) овог члана.
(7) У велика правна лица разврставају се она правна лица
која на дан састављања финансијских извјештаја
прелазе граничне вриједности најмање два од сљедећих
критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је 20.000.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је 40.000.000,00 КМ;
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је 249.
(8) Великим правним лицима, неовисно од критерија из ст.
(3), (4), (5), (6) и (7) сматрају се банке, микрокредитна
друштва, друштва за осигурање и реосигурање, лизинг
друштва, друштва за факторинг, друштва за управљање
инвестицијским фондовима, друштва за управљање
добровољним пензијским фондовима, берзе, брокерско-
дилерска друштва и друге финансијске организације.
(9) На дан сачињавања финансијских извјештаја за
претходну пословну годину правна лица дужна су
самостално извршити разврставање у складу са
наведеним критеријима и тако добијене податке
користити за наредну пословну годину. По питању
обавезности ревизије финансијских извјештаја као
релевантно узима се разврставање за ону пословну
годину за коју су финансијски извјештају сачињени.
(10) Просјечна вриједност пословне имовине израчунава се
тако што се сабере нето књиговодствена вриједност
пословне имовине на почетку и на крају обрачунског
периода и подијели са бројем два, а просјечан број
запослених тако што се укупан збир запослених крајем
сваког мјесеца, укључујући и запослене изван
територије Федерације, подијели са бројем мјесеци у
обрачунском периоду.
(11) Обавјештење о разврставању правног лица у микро,
мало, средње или велико, извршено у складу са
одредбама овог закона, правно лице дужно је, уз
финансијске извјештаје, доставити Финансијско-
информатичкој агенцији Сарајево (у даљем тексту:
ФИА).
Члан 6.
(Разврставање група)
(1) Групе правних лица у смислу овога закона разврставају
се на мале, средње и велике у зависности од просјечног
броја запослених у току пословне године, висине
укупног прихода и просјечне вриједности пословне
имовине на консолидованој основи, утврђеним на
задњи дан пословне године која претходи пословној
години за коју се састављају консолидовани
финансијски извјештаји.
(2) Мале групе правних лица су оне које на консолидованој
основи на дан сачињавања финансијских извјештаја
матичног друштва не прелазе два од сљедећа три
критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је до 4.000.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је до 8.000.000,00 КМ;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је до 49.
(3) Средње групе правних лица су оне које нису мале групе
правних лица и које на дан сачињавања финансијских
извјештаја матичног друштва на консолидованој
основи не прелазе два од сљедећа три критерија:
а) просјечна вриједност пословне имовине на крају
пословне године је до 20.000.000,00 КМ;
б) укупан годишњи приход је до 40.000.000,00 КМ;
ц) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај је до 249.
(4) Велике групе правних лица су оне које на
консолидованој основи прелазе два критерија из става
(3) овога члана.
ПОГЛАВЉЕ II. СИСТЕМ РАЧУНОВОДСТВА
Одјељак А. Организација и функционирање система
рачуноводства
Члан 7.
(Систем рачуноводства)
(1) Правна лица, у складу са донесеним општим интерним
актом, уређују организацију рачуноводства на начин
који омогућава свеобухватно евидентирање, као и
спрјечавање и откривање погрешно евидентираних
пословних промјена, уређују интерне рачуноводствене
контролне поступке, утврђују рачуноводствене
политике, одређују лица која су одговорна за
законитост и исправност настанка пословне промјене и
састављање и контролу књиговодствених исправа о
пословној промјени, уређују кретање књиговодствених
исправа и утврђују рокове за њихово достављање на
даљу обраду и књижење, утврђују поступке припреме,
састављања и презентације финансијских извјештаја,
прописују поступке прикупљања, обраде
презентације података у вези са припремом и
састављањем извјештаја о пословању, те финансијских
података за статистичке, порезне и друге потребе и
уређују и друга питања од значаја за успостављање
ефикасног система књиговодства и рачуноводства у
правном лицу.
(2) Унос података у пословне књиге организује се тако да
омогући:
а) контролу исправности унесених података;
б) увид у промет и стање рачуна главне књиге;
ц) увид у хронологију обављеног уноса пословне
промјене.
(3) Систем рачуноводства се заснива на рачуноводственим
принципима: тачности, истинитости, поузданости,
свеобухватности, правовремености и појединачном
исказивању пословних догађаја те на МРС.
Члан 8.
(Обавеза вођења рачуноводствених и књиговодствених
евиденција)
(1) Сва правна лица обухваћена овим законом обавезна су
прикупљати и састављати књиговодствене исправе,
водити пословне књиге те састављати финансијске
извјештаје у складу са овим законом и на основу њега
донесеним прописима, водити и чувати
књиговодствене евиденције и документе које пружају
довољне, адекватне и комплетне доказе о њиховим
трансакцијама поштујући при томе стандарде
финансијског извјештавања те основна начела уредног
књиговодства.
(2) Правно лице је дужно организовати рачуноводствене и
књиговодствене послове на начин да је могуће
Broj 15 - Strana 57
провјерити пословне догађаје, финансијски положај и
успјешност пословања правног лица.
(3) Одговорност за рачуноводствене и књиговодствене
послове носи лице овлаштено за заступање правног
лица у својству директора правног лица.
(4) Лице из става (2) овог члана дужно је осигурати вођење
рачуноводствених и књиговодствених евиденција у
пословним књигама искључиво на основу
документације по основу насталог пословног догађаја.
(5) Правно лице које обрађује податке на рачунару, дужно
је користити рачуноводствени софтвер који омогућава
функционирање система интерних рачуноводствених
контрола и онемогућава брисање прокњижених
пословних догађаја.
Члан 9.
(Акт о организацији рачуноводственог Информационог
система)
Правна лица су дужна обавезно донијети акт о
организацији рачуноводственог Информационог система
којим се одређује начин пријема, формирања, кретања,
одлагања и чувања документације као и поступци, методе и
технике за вођење пословних књига (књижење), облик самих
књига, саставни дијелови пословних књига, релевантни
рокови за унос појединих врста података (књижења),
ажурности вођења пословних књига, начин одлагања и
чувања пословних књига, попис средстава и рокове пописа,
обрачун и методе обрачуна амортизације, начин и рокове
финансијског извјештавања, као и остале поступке и методе
који су неопходни за поуздану и фер презентацију
финансијских извјештаја.
Одјељак Б. Књиговодствене исправе
Члан 10.
и (Књиговодствена исправа)
(1) Књиговодствена исправа је писани доказ или мемо-
рирани електронски запис о насталом пословном
догађају, која је потписана од стране лица које је
овлаштено за састављање и контролу књиговодствене
исправе, а служи као основ за књижење у пословним
књигама.
(2) Књиговодственом исправом сматра се и исправа
примљена телекомуникацијским путем, копија
оригиналне исправе или исправа на електронском
запису ако је на исправи наведено мјесто чувања
оригиналне исправе, односно разлог употребе копије и
ако је потписана од лица овлаштеног за заступање
правног лица или лица на које је пренесено овлаштење.
(3) Изузетно од става (2) овог члана, рачун који служи као
књиговодствена исправа, а издат је од стране
подузетника, не мора бити потписан ако је састављен
на начин који уређују порезни прописи те садржи име и
презиме лица које је одговорно за његово издавање.
Члан 11.
(Садржај књиговодствене исправе)
(1) Садржај књиговодствене исправе мора недвојбено и
вјеродостојно показивати врсту и обим настале
промјене (куповина, количина, цијена, укупан износ),
карактер пословне промјене у књиговодствено-
техничком смислу (куповина за готов новац или на
кредит), техничка обиљежја (датум куповине, валута
плаћања и сл.) с могућношћу правовременог надзора.
(2) Вјеродостојном се сматра она књиговодствена исправа
на основу које може треће лице које није судјеловало у
пословном догађају, недвојбено и без икаквих сумњи,
утврдити природу и обим пословног догађаја.
Broj 15 - Strana 58 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) Лице овлаштено за заступање правног лица или лице на
које је пренесено овлаштење јамчи потписом на
књиговодственој исправи да је она вјеродостојна и
исправна.
Члан 12.
(Састављање књиговодствених исправа)
(1) Књиговодствена исправа саставља се за догађај који је
настао, везан је за пословање правног лица и има одраза
на промјену позиције имовине, обавеза, капитала,
прихода и расхода.
(2) Књиговодствена исправа мора се саставити на мјесту и
у вријеме настанка пословног догађаја, осим оних
исправа који се састављају у књиговодству правног
лица.
(3) Књиговодствене исправе могу бити екстерне и интерне
природе и састављају се у потребном броју примјерака.
(4) Књиговодствена исправа која је састављена у једном
примјерку може се отпремити ако су подаци из такве
исправе стално доступни.
(5) Екстерне књиговодствене исправе су оне које су
приспјеле у правно лице извана, из пословних односа с
трећим лицима која су их сачинила (фактуре,
извјештаји о новчаним промјенама на жиро-рачуну,
одобравање каса сконта, извјештаји о обрачунатој
камати, товарни лист, документи о осигурању робе,
отпремница, доставница и сл.).
(6) Интерне књиговодствене исправе се испостављају
унутар правног лица и служе за документирање свих
промјена на средствима и обавезама према изворима
средстава (пријемница, издатница, записник, пописне
листе, документи о поврату, отпису, расходу, промјени
цијене, налог благајни за наплату или исплату,
исплатна листа, требовање сировина, полупроизвода,
готових производа, алата и др.).
(7) Књиговодствена исправа састављена као електронски
запис може, умјесто потписа овлаштеног лица које
заступа правно лице или лице на које је пренесено
овлаштење, садржавати име и презиме или другу
препознатљиву ознаку лица овлаштеног за издавање
књиговодствене исправе или мора бити потписана у
складу са прописима о електронском потпису.
(8) Лица која састављају и врше пријем књиговодствених
исправа дужна су да потписану исправу и другу
документацију у вези са насталом пословном
промјеном доставе рачуноводству одмах по изради,
односно пријему, а најкасније у року од три радна дана
од дана када је пословна промјена настала, односно у
року од три радна дана од датума пријема.
Одјељак Ц. Контрола књиговодствених исправа
Члан 13.
(Контрола књиговодствених исправа)
(1) Књиговодствена исправа прије књижења мора бити
преконтролисана са становишта формалне, суштинске
и рачунске исправности и овјерена од овлаштених лица
у правном лицу.
(2) Контрола формалне исправности књиговодствене
исправе полази од тога да ли је исправа састављена у
складу са прописима, МРС и општим актом правног
лица.
(3) Суштинском контролом књиговодствених исправа
утврђује се суштинска исправност исправе, која се
састоји у испитивању да је назначена пословна
промјена стварно настала и у обиму како је назначено.
(4) Контрола рачунске исправности књиговодствене
исправе подразумијева рачунску контролу математич-
Srijeda, 24. 2. 2021.
ких операција дијељења, множења, сабирања и
одузимања, на основу којих су добивени резултати на
исправи.
(5) Неисправна исправа враћа се одговарајућој служби
ради отклањања недостатака.
(6) Правно лице је дужно одредити одговорна лица за
контролу вјеродостојности књиговодствених исправа
која ће прије уноса података из књиговодствене
исправе у пословне књиге, провјерити исправност и
потпуност књиговодствене исправе те исту потписати
или одобрити на начин из којег се може недвосмислено
утврдити њен идентитет или у случају књиговодстве-
них исправа састављених као електронски запис
осигурати њихову контролу и верификацију у складу са
интерним правилима и процедурама.
(7) Контролу књиговодствених исправа не могу да врше
лица која су задужена материјалним стварима
(вриједностима) на које се исправе односе.
Члан 14.
(Исправке у књиговодственим исправама)
(1) Исправке у књиговодственим исправама у тексту или
бројевима не смију се вршити на начин да доводе у
сумњу вјеродостојност књиговодствене исправе.
(2) Исправку прецртавањем врши оно лице које је издало
књиговодствену исправу и које ће исправку
истовремено извршити на свим примјерцима издате
књиговодствене исправе, што потврђује својим
потписом, уз стављање датума исправке.
(3) Изузетак чине књиговодствене исправе о новчаним
пословним догађајима које се не смију поправљати,
него се поништавају и издају нове.
Члан 15.
(Књижење књиговодствених исправа)
(1) Уредно ликвидирана и исправна књиговодствена
исправа просљеђује се књиговодству, гдје се на основу
ње издаје налог за књижење, затим уписује податак у
пословне књиге књиговодственом техником.
(2) Изузетно, налог за књижење не издаје се у правним
лицима која користе модерне информационе системе за
финансијско управљање.
(3) Лица која воде пословне књиге, послије проведене
контроле примљених књиговодствених исправа од
стране одговорних лица за контролу књиговодствених
исправа из члана 13. став (6) овог закона, дужна су
књиговодствене исправе прокњижити у пословним
књигама наредног дана, а најкасније у року од осам
радних дана од дана пријема књиговодствене исправе.
Одјељак Д. Пословне књиге
Члан 16.
(Пословне књиге)
(1) Пословне књиге су једнообразне евиденције о стању и
промјенама на имовини, обавезама, капиталу,
приходима и расходима правних лица. Пословне књиге
воде се за пословну годину и представљају основ за
израду финансијских извјештаја.
(2) Пословне књиге воде се у складу са начелима система
двојног књиговодства, уважавајући начела уредности,
ажурности, документованости, вјеродостојности и
начелу непромјењивог записа о насталом пословном
догађају.
(3) Пословне књиге могу се водити на слободним
листовима, повезане или пренесене на неки од
електронских медија, тако да се по потреби могу
одштампати или приказати на екрану.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Пословне књиге чине: дневник, главна књига и
помоћне књиге.
(5) Дневник је пословна књига у коју се уносе књиго-
водствене промјене према временском редослиједу
њиховог настанка. Дневник се може успоставити као
јединствена пословна књига или више књига које су
намијењене за евидентирање промјена на појединим
скупинама билансних или ванбилансних позиција.
(6) Главна књига је системска књиговодствена евиденција
промјена насталих на финансијском положају и
успјешности пословања (имовини, обавезама, капиталу,
расходима, приходима и резултату пословања и
ванбилансне евиденције).
(7) Помоћне књиге су аналитичке евиденције које се воде
за нематеријална средства, постројења и опрему,
инвестицијске некретнине, дугорочне финансијске
пласмане, залихе, потраживања, готовину и готовинске
еквиваленте, обавезе, капитал и др.
Члан 17.
(Контни оквир и главна књига)
(1) Пословне промјене књиже се на аналитичким рачунима
који по свом садржају и билансној припадности
одговарају рачунима из прописаног контног оквира.
(2) Детаљан контни план прописује се општим актом
правног лица и мора бити усаглашен са прописаним
контним оквиром.
(3) Главна књига представља скуп свих конта која су
отворена током пословне године. Главна књига мора
садржавати унапријед припремљена конта која, у
складу са потребама правног лица, осигуравају податке
за финансијске извјештаје.
(4) Главна књига се састоји од два одвојена дијела и то:
а) билансна евиденција и
б) ванбилансна евиденција.
(5) Предмет књиговодствене обраде података у главној
књизи у дијелу билансне евиденције су пословни
догађаји који имају сљедећа обиљежја:
а) пословни се догађај стварно догодио и као такав
припада прошлости пословања,
б) учинак пословног догађаја може се изразити у
новчаним износима,
ц) промјена настала пословним догађајем утјече на
позицију (ставку) средстава, обавеза, капитала,
трошкова, расхода, прихода и резултата
пословања,
д) настанак пословног догађаја може се доказати
вјеродостојном књиговодственом исправом.
(6) Главна књига ванбилансних евиденција обухваћа
одређене пословне догађаје који у тренутку настанка
немају утјецаја на промјене у Билансу стања и Билансу
успјеха, али осигуравају додатне информације о
кориштењу туђе имовине, будућих потенцијалних
обавеза, контроле појединих пословних подухвата и
информисања.
(7) Код примјене методе електронске обраде података,
главна књига мора бити тако организована да се може
извршити контрола књижења.
(8) Контни оквир и садржај рачуна у контном оквиру за сва
правна лица прописује федерални министар финансија
(у даљем тексту: министар).
Члан 18.
(Помоћне књиге)
(1) Помоћне књиге се у правилу воде посебно.
Broj 15 - Strana 59
(2) У помоћним књигама у којима се води евиденција о
материјалној имовини, имовина се исказује у
количинама и новчаним износима.
(3) Друге помоћне књиге које допуњавају податке о некој
позицији у главној књизи или осигуравају било које
друге податке су: књига (дневник) благајне, књига
улазних фактура (КУФ), књига излазних фактура
(КИФ), књига девизних средстава, књига издатих
чекова, књига доспијећа мјеница, књига дионица,
књига удјела и др.
(4) У дневник благајне се уносе пословне промјене које
настају по основу готовине и других вриједности које
се воде у благајни правног лица. Дневник благајне
закључује се на крају сваког радног дана и доставља се
рачуноводству истог, а најкасније наредног дана.
(5) Број и садржај помоћних књига, начин њиховог вођења
и повезивања са главном књигом и слично, правно лице
уређује својим општим актом у складу са овим
законом.
Одјељак Е. Вођење пословних књига
Члан 19.
(Отварање пословних и помоћних књига)
(1) Пословне књиге отварају се почетком пословне године
пријеносом стања из биланса састављеног на крају
претходне пословне године. Код новооснованих
правних лица пословне књиге отварају се на основу
пописа имовине и обавеза или на основу књиго-
водствене исправе, а са даном стјецања статуса правног
лица и приликом провођења статусних промјена у
складу са чланом 36. овог закона.
(2) Пословна година у правилу једнака је календарској
години, али се може и разликовати од календарске
године.
(3) Помоћне књиге отварају се доносом стања из
пословних књига на крају претходне пословне године.
Члан 20.
(Вођење пословних књига)
(1) Оне позиције које се не налазе у почетном билансу
отварају се у пословним књигама у току године
настанком пословног догађаја, на основу вјеродостојне
књиговодствене исправе.
(2) Пословне књиге воде се на начин да осигурају:
а) контролу унесених података,
б) исправност уноса података,
ц) чување података,
д) могућност кориштења података,
е) могућност увида у промет и стање на рачунима
главне књиге,
ф) могућност увида у временски настанак обављеног
уноса пословних догађаја.
(3) У пословне књиге уносе се подаци по принципу
настанка пословних догађаја, а на основу
вјеродостојних књиговодствених исправа.
(4) Накнадна исправка унесеног податка проводи се као
нова књиговодствена ставка тако да буде видљив
учинак промјене из разлике новог и претходног
податка.
(5) Пословни догађаји настали између дана биланса и дана
уписа у судски регистар обухватају се у пословним
књигама претходног правног лица или новог правног
лица, што се утврђује одлуком о статусној промјени.
(6) У зависности од начина обраде података, усклађивање
промета главне књиге са прометом приказаним у
дневнику, као и промета и стања помоћних књига са
прометом и стањем у главној књизи врши се
Broj 15 - Strana 60 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
континуирано, а најкасније непосредно прије пописа
имовине и обавеза, односно прије сачињавања
финансијских извјештаја.
Одјељак Ф. Попис имовине и обавеза и усаглашавање
потраживања и обавеза
Члан 21.
(Попис имовине и обавеза)
(1) Правно лице дужно је да на почетку пословања, као и
најмање једном годишње са стањем на дан када се
завршава пословна година или неки други обрачунски
период, одређен у складу са овим законом, изврши
попис имовине и обавеза са циљем да се утврди њихово
стварно стање, те да се у пословним књигама изврши
усклађивање књиговодственог стања са стварним
стањем.
(2) Сва правна лица у смислу овог закона као и правна
лица и дијелови тих правних лица која обављају
послове у иностранству, ако страним прописима за
правна лица и њихове дијелове није прописана обавеза
посебног вођења књиговодства, као и подношења и
ревизије финансијских извјештаја, су дужна пописати
имовину и обавезе најмање једном у току године, а
најкасније до краја текуће пословне године.
(3) Правно лице код којег се налазе туђа средства, дужно је
та средства пописати посебно за свако правно лице
којему та имовина припада и доставити им по један
примјерак пописних листа на којима су та средства
пописана. Код правних лица чија су та средства, ове се
пописне листе укључују у њихову документацију о
попису.
(4) Попис имовине и обавеза током пословне године
обавља се и у случајевима: промјене цијена производа и
робе, статусних промјена у складу са прописом о
привредним друштвима - спајање, припајање или
дијељење, отварања стечајног поступка или покретања
поступка ликвидације. Изузетно попис имовине није
нужан код промјене цијена производа и роба ако се
књиговодственим евиденцијама могу осигурати подаци
о вриједности робе на залихи.
(5) У наведеним случајевима попис се проводи под
датумом настанка статусне или друге промјене. Правна
лица која су предмет статусних или других промјена
израђују финансијске извјештаје за период од 1. јануара
до датума статусне или друге промјене.
(6) Попис се обавља током године и због примопредаје
дужности и не ослобађа правно лице од пописа
средстава и обавеза са стањем на дан 31. децембра
текуће године.
(7) Правна лица у стечају и ликвидацији нису обвезници
пописа са стањем на дан 31. децембра. Ова правна лица
проводе попис имовине и обавеза на дан отварања
стечајног поступка, односно покретања поступка
ликвидације.
(8) Изузетно, правно лице може својим актом предвидјети
дуже периоде за пописивање материјала у књижни-
цама, као што су: књиге, фотографије, филмови,
архивска грађа и сл., с тим да ти периоди не могу бити
дужи од пет година.
Члан 22.
(Провођење пописа имовине и обавеза)
(1) Интерним општим актом и Одлуком о попису утврђује
се поступак провођења пописа имовине и обавеза
(одређивање комисије, начин и рокови пописа, начин
усклађивања књиговодственог стања са стварним
стањем).
Srijeda, 24. 2. 2021.
(2) За провођење пописа имовине и обавеза у правном
лицу формирају се комисије за попис. При утврђивању
састава појединих комисија за попис треба водити
рачуна да лица која су материјално или финансијски
задужена за средства која се пописују и њихови
непосредни руководиоци не могу бити одређени у
комисију за попис тих средстава.
(3) У случају када је вријеме пописа имовине и обавеза
прије 31. децембра, Комисија за попис је дужна на
основу књиговодствених исправа накнадно унијети у
пописне листе податке о промјенама које су настале
између дана пописа и 31. децембра текуће године те
извршити усклађивање и сравњење књиговодственог и
стварног стања са 31. децембром текуће године.
(4) Податке из књиговодства у пописне листе не уносе
лица која раде у књиговодству, него пописна комисија.
(5) На крају пописа пописна комисија саставља извјештај о
обављеном попису, утврђује вишкове и мањкове и
доставља га на разматрање тијелу надлежном за
разматрање резултата пописа за одлучивање о попису,
у року утврђеном интерним општим актом, односно
одлуком о попису, а најкасније 45 дана од дана истека
пословне године.
Члан 23.
(Усаглашавање потраживања и обавеза)
(1) Правна лица су дужна да прије састављања финан-
сијских извјештаја усагласе међусобна потраживања и
обавезе (конфирмација салда). Као доказ постојања
одређеног стања потраживања и обавеза користе се
књиговодствени подаци правних лица који се уносе и
потврђују одговарајућом књиговодственом исправом -
образац извод отворених ставки.
(2) Повјерилац је дужан да, прије састављања финан-
сијских извјештаја, достави дужнику списак ненапла-
ћених рачуна и потраживања по другим основама.
(3) Дужник, прималац конфирмације је дужан пошиљаоцу,
повјериоцу или његовом ревизору одговорити на
конфирмацију у року од осам дана.
(4) Стање обавеза и потраживања се утврђује на дан 31.
децембра текуће године.
(5) Правна лица су дужна у биљешкама образложити
појединачна стања сумњивих и спорних потраживања,
те планирати активности и начин рјешавања истих.
Одјељак Г. Правила признавања и мјерења
Члан 24.
(Општа начела финансијског извјештавања)
(1) Ставке приказане у појединачним и консолидованим
финансијским извјештајима признају се и мјере у
складу са сљедећим општим начелима:
а) претпоставља се да правно лице послује
континуирано;
б) рачуноводствене политике и основе за мјерење
примјењују се досљедно из године у годину;
ц) признавање и мјерење врши се уз примјену
принципа опрезности, а посебно:
1) признају се све обавезе које проистекну
током предметне финансијске године или
током претходне финансијске године, чак и
ако такве обавезе постану очите тек између
датума Биланс стања и датума на који је
Биланс стања састављен;
2) признају се сва обезврјеђења, без обзира да
ли је резултат пословне године добит или
губитак;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
3) може се признати само добит која се оствари
с датумом Биланса стања;
д) почетни Биланс стања за сваку финансијску
годину одговара завршном Билансу стања за
претходну финансијску годину;
е) саставни дијелови ставки активе и пасиве мјере се
одвојено;
ф) у обзир се узимају сви приходи и расходи који се
односе на пословну годину, без обзира на датум
њихове наплате, односно исплате.
(2) Изузетно од става (1) овог члана, одступања од општих
начела финансијског извјештавања дозвољена су само у
случајевима примјене појединих МСФИ, односно
МСФИ за МСП и таква одступања, као и разлози због
којих настају, морају се навести у Биљешкама уз
финансијске извјештаје, укључујући и оцјену њиховог
ефекта на имовину, обавезе, финансијску позицију и
добит или губитак правног лица.
Члан 25.
(Примјена МСФИ)
За признавање, мјерење, презентацију и објело-
дањивање позиција у финансијским извјештајима велика
правна лица, правна лица која имају обавезу састављања
консолидованих финансијских извјештаја (матична правна
лица), субјекти од јавног интереса, односно они који се
припремају да постану субјекти од јавног интереса у складу
са важећим прописима, независно од величине, примјењују
МСФИ.
Члан 26.
(Примјена МСФИ за МСП)
(1) За признавање, мјерење, презентацију и објелодањи-
вање позиција у финансијским извјештајима, микро,
мала и средња правна лица могу примјењивати МСФИ
за МСП.
(2) У случају да средња правна лица примјењују МСФИ
дужна су исте примјењивати у континуитету, осим ако
постану мала правна лица у складу са овим законом.
(3) Министар доноси упутство којим се дају смјернице за
примјену МСФИ за МСП.
Члан 27.
(Процјењивање билансних позиција)
(1) Под процјењивањем билансних позиција подразумијева
се утврђивање вриједности појединих или укупних
позиција биланса.
(2) Потреба за процјењивањем појединих ставки имовине,
обавеза и/или капитала код правних лица, односно
појединих позиција финансијских извјештаја, може
настати у ситуацијама када то захтијевају МРС/МСФИ.
У тим ситуацијама процјена позиција врши се
динамиком и на начин како то предвиђају МРС/МСФИ.
(3) Процјену билансних позиција из ст. (1) и (2) овог члана
могу вршити овлаштени процјенитељи из члана 29.
овог закона.
Члан 28.
(Процјењивање вриједности имовине и капитала правних
лица)
(1) Процјењивање вриједности има за циљ утврдити
књиговодствену, тржишну, надокнадиву, садашњу,
фер, замјенску, ликвидациону и/или пословну вријед-
ност правних лица, односно имовине, обавеза и капи-
тала, а на основу вјеродостојне документације, физичке
способности предмета процјене и будућих новчаних
примитака и издатака, у складу са правилима струке.
(2) Субјекти од јавног интереса обавезни су, у ситуацијама
када то захтијевају МРС/МСФИ, извршити процјену
Broj 15 - Strana 61
вриједности укупне имовине и капитала са стањем на
дан када завршава пословна година, те извјештај о
извршеној процјени учинити јавно доступним.
Члан 29.
(Права и обавезе овлаштених процјенитеља)
(1) Процјену вриједности имовине и капитала правних
лица врше лица са професионалним звањем
"овлаштени процјенитељ" које посједују цертификат и
важећу лиценцу издате у складу са прописом о
процјењивању економске вриједности правних лица,
имовине, обавеза и капитала.
(2) Извјештај о извршеној процјени имовине и капитала
правних лица, мора бити овјерен од стране овлаштеног
процјенитеља који има звање "овлаштени процјенитељ"
и који је дужан истакнути број и датум издавања
цертификата, као и број и рок важења лиценце
овлаштеног процјенитеља.
(3) Овлаштени процјенитељ дужан је у свом раду
придржавати се начела законитости, савјесности и
стручности, те поступати у складу са кодексом
професионалне етике.
Одјељак Х. Закључивање пословних књига и
утврђивање финансијског резултата
Члан 30.
(Закључивање пословних књига)
(1) Пословне књиге се закључују послије књижења свих
пословних промјена и обрачуна на дан завршетка
пословне године најкасније до рока за достављање
финансијских извјештаја као и у случајевима статусних
промјена, престанка пословања и у другим случајевима
у којима је неопходно закључити пословне књиге.
(2) Помоћне књиге које се користе више од једне године
закључују се по престанку њиховог кориштења, осим
књиге инвентара која се закључује отуђењем средства.
(3) Ако се пословне књиге воде као електронски запис,
главна књига се мора, након закључивања на крају
пословне године, заштитити на начин да у истој није
могућа измјена појединих или свих њених дијелова или
листова, да је исту могуће у сваком тренутку одштам-
пати на папир и мора се потписати електронским
потписом у складу са прописом о електронском
потпису или се мора одштампати на папир и увезати на
начин да није могућа измјена појединих или свих
њених дијелова или листова и мора је потписати и
овјерити лице овлаштено за заступање правног лица и
на крају одложити.
Члан 31.
(Утврђивање финансијског резултата)
(1) На крају пословне године пословне књиге се закључују,
а затим се на основу евиденција из пословних књига
утврђује стање имовине, обавеза, капитала и
финансијски резултат са приходима и расходима
обрачунског периода на који се тај резултат односи.
(2) Распоређивање добити и губитка правно лице врши у
складу са одредбама прописа о привредним друштвима
и овог закона, интерног општег акта и одлуке
надлежног органа.
Одјељак I. Пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга
Члан 32.
(Квалифицирано лице за сачињавање финансијских
извјештаја)
(1) За лице које је одговорно за вођење пословних књига и
састављање финансијских извјештаја, општим актом
Broj 15 - Strana 62 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
правног лица прописују се услови које мора
испуњавати: школска спрема, радно искуство и остало,
као и његова одговорност за ажурност, уредност и
истинитост пословних књига.
(2) Вођење пословних књига и сачињавање финансијских
извјештаја правно лице може повјерити уговором, уз
одређену накнаду:
a) другом правном лицу које је регистровано искљу-
чиво за пружање књиговодствених и рачуновод-
ствених услуга и које има све потребне ресурсе за
правилно, квалитетно и ефикасно обављање тих
услуга, те које има запослена квалифицирана лица
која су одговорна за вођење пословних књига и
сачињавање финансијских извјештаја и која
испуњавају и друге услове утврђене овим законом
и општим актом правног лица, или
b) подузетнику регистрованом за пружање књиго-
водствених и рачуноводствених услуга који има
све потребне ресурсе за правилно, квалитетно и
ефикасно обављање тих услуга, а који је сам
квалифицирано лице или запошљава друго
квалифицирано лице и који испуњава и друге
услове утврђене овим законом и интерним
општим актом.
(3) Лица која сачињавају финансијске извјештаје обавезно
су квалифицирана лица која су запослена у правном
лицу из става (2) тачка а) овог члана, односно
квалифицирана лица која су подузетници или која су
запослена код подузетника из става (2) тачка б) овог
члана.
(4) Изузетно од става (2) овог члана код повезаних правних
лица у Федерацији, вођење пословних књига, правно
лице може повјерити уговором, уз одређену накнаду,
другом повезаном правном лицу (матици) у Федерацији
које има све потребне ресурсе за правилно, квалитетно
и ефикасно обављање тих услуга, те има запослена
квалифицирана лица која су одговорна за вођење
пословних књига и сачињавање финансијских
извјештаја и која испуњавају и друге услове утврђене
овим законом и општим актом правног лица.
(5) Под појмом квалифицирана лица из става (3) овог
члана подразумијевају се лица која посједују важећу
лиценцу цертифицираног рачуновође у складу са
одредбама овог закона под условом да су претходно
регистрована у регистрима из члана 35. овог закона.
(6) Ако правно лице одлучи пословне књиге чувати изван
свог сједишта, оно је у сваком тренутку одговорно за
пословне књиге те мора тијелима надлежним за надзор
на њихов захтјев, без одгађања, омогућити увид у исте.
(7) Квалифицирано лице из става (5) овог члана за једну
пословну годину може сачинити и потписати до 20
финансијских извјештаја правних лица чији су укупни
приходи утврђени у посљедњем финансијском
извјештају у односу на датум закључивања уговора о
пружању књиговодствених и рачуноводствених услуга,
већи од 8.000.000,00 КМ.
(8) Став (2) овог члана не примјењују банке,
микрокредитне организације, друштва за осигурање и
реосигурање, лизинг друштва, друштва за факторинг,
друштва за управљање инвестицијским фондовима,
друштва за управљање добровољним пензијским
фондовима, берзе, брокерско - дилерска друштва и
друге финансијске организације.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Члан 33.
(Обавезе подузетника за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга)
(1) Подузетници који пружају књиговодствене и рачу-
новодствене услуге региструју се у складу са одредбама
овог закона и закона којим се уређује област
обртничких и сродних дјелатности.
(2) Подузетник је дужан, у року од осам дана од добивања
рјешења о обављању дјелатности пружања књигово-
дствених и рачуноводствених услуга и порезног
савјетовања од стране надлежног органа јединице
локалне самоуправе, доставити копију истог
Министарству.
(3) Уз захтјев за упис у Регистар подузетника за пружање
књиговодствених и рачуноводствених услуга подузет-
ник је дужан доставити документацију којом се
потврђује испуњеност услова из члана 32. овог закона.
Члан 34.
(Обавезе правних лица за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга)
(1) Правно лице за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга региструје се у складу са
одредбама овог закона и закона којим се уређују
питања од значаја за оснивање, пословање и престанак
пословања привредних друштава.
(2) Правна лица за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга и порезног савјетовања дужна
су, у року од осам дана од дана уписа у судски
регистар, уписати се у Регистар привредних друштава
за пружање књиговодствених и рачуноводствених
услуга, који води Министарство.
(3) Уз захтјев за упис у Регистар привредних друштава за
пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга,
правно лице дужно је доставити документацију којом
се потврђује испуњеност услова из члана 32. овог
закона.
Члан 35.
(Вођење и јавност регистара)
(1) Министар доноси правилник којим се уређује вођење
регистра квалифицираних лица из члана 32. овог закона
и регистара правних лица и подузетника за пружање
књиговодствених и рачуноводствених услуга из чл. 33.
и 34. овог закона.
(2) На основу достављене документације из чл. 32., 33. и
34. овог закона Министарство успоставља и води
регистре из става (1) овог члана.
(3) Регистри из става (2) овог члана су јавни и подаци су
доступни јавности електронским путем.
ПОГЛАВЉЕ III. ФИНАНСИЈСКО ИЗВЈЕШТАВАЊЕ
Одјељак А. Финансијски извјештаји
Члан 36.
(Састављање и презентирање финансијских извјештаја)
(1) Правна лица финансијске извјештаје састављају и
презентирају за пословну годину и то за период од 1.
јануара до 31. децембра текуће године са успоредивим
подацима за претходну годину.
(2) Правно лице дужно је састављати финансијске
извјештаје у облику, садржају и на начин прописан
овим законом и на основу њега донесеним прописима.
(3) Изузетно, зависно правно лице чије матично правно
лице са сједиштем у иностранству има пословну годину
различиту од календарске године, уз сагласност
министра, може састављати и презентирати
финансијске извјештаје за период који је различит од
периода из става (1) овог члана.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Правно лице код којег настане статусна промјена
финансијске извјештаје саставља на датум статусне
промјене.
(5) Пословни догађаји настали између дана биланса и дана
уписа у судски регистар обухватају се у финансијским
извјештајима претходног правног лица или новог
правног лица, што се утврђује одлуком о статусној
промјени.
(6) Финансијски извјештаји састављају се и у случају
отварања, односно закључења стечаја, односно
поступка ликвидације правног лица.
Члан 37.
(Финансијски извјештаји)
(1) Финансијски извјештаји морају пружити истинит и
објективан приказ финансијског положаја и управни, односно надзорни орган правног лица у оквиру
успјешности пословања правних лица. Финансијске
извјештаје чине:
а) Биланс стања - Извјештај о финансијском поло-
жају на крају периода;
б) Биланс успјеха - Извјештај о укупном резултату за
период;
ц) Извјештај о готовинским токовима - Извјештај о
токовима готовине;
д) Извјештај о промјенама на капиталу;
е) Биљешке уз финансијске извјештаје.
(2) Изузетно од одредбе из става (1) овог члана, микро и
мала правна лица и непрофитна правна лица из члана 3.
став (1) овог закона, финансијске извјештаје
презентирају кроз:
а) Биланс стања - Извјештај о финансијском
положају на крају периода;
б) Биланс успјеха - Извјештај о укупном резултату за
период и
ц) Биљешке уз финансијске извјештаје.
(3) Биљешке уз финансијске извјештаје из става (1) тачка
е) и става (2) тачка ц) овог члана, обавезно садрже
сљедеће:
а) усвојене рачуноводствене политике;
б) износ и природу појединих ставки прихода или
расхода изузетне величине или појаве;
ц) укупан износ свих финансијских обавеза,
гаранција или непредвиђених издатака који нису
укључени у Биланс стања;
д) износе које правно лице дугује и који доспијевају
након више од пет година, као и укупна дуговања
правног лица покривена инструментима
осигурања правног лица уз назнаку природе и
облика осигурања;
е) износ аванса и одобрених кредита члановима
управе и надзорних тијела, с назнакама каматних
стопа, главних услова отплаћених и отписаних
износа;
ф) просјечан број запослених у години за коју се
подноси финансијски извјештај;
г) информацију да ли се дуготрајна имовина
евидентира по фер вриједности или према
ревалоризационим износима.
(4) Поред информација које се дају у Биљешкама уз
финансијске извјештаје из става (3) овог члана, средња
и велика правна лица дужна су објављивати и додатне
информације за разне ставке дуготрајне имовине које
садрже кретања кумулативних вриједносних усклађи-
вања, као и кумулативна вриједносна усклађивања на
почетку и на крају пословне године.
(5) Уз финансијске извјештаје корисницима финансијских
извјештаја се презентирају и посебни извјештаји
Broj 15 - Strana 63
сачињени према захтјеву Федералног завода за
статистику.
(6) Правна лица чије је пословање уређено посебним
прописима на основу којих је регулаторно тијело за
обављање надзора над њиховим пословањем прописало
обавезу сачињавања и презентације периодичних
финансијских извјештаја и додатних извјештаја, дужна
су исте поштивати.
Члан 38.
(Одговорност за финансијске извјештаје)
За истинито и фер приказивање финансијског положаја
и успјешности пословања правног лица одговорно је лице
овлаштено за заступање правног лица уписано у судски
регистар у својству директора правног лица, чланови управе,
својих законом одређених надлежности, одговорности и
дужне пажње, као и квалифицирано лице из члана 32. овог
закона које је сачинило и потписало финансијске извјештаје
у складу са правилима струке.
Члан 39.
(Садржај и форма финансијских извјештаја)
(1) Правна лица која књиговодство воде на средствима за
аутоматску обраду података, финансијски извјештај
могу предати и на прописаној форми обрасца
штампаним на рачунару.
(2) Пословне књиге, финансијски извјештаји и друге
финансијске информације презентиране од стране лица
на које се односе одредбе овог закона изражавају се у
новчаној јединици и на језицима који су у службеној
употреби у Федерацији.
(3) Министар прописује садржај и форму финансијских
извјештаја који се припремају и презентирају у складу
са овим законом.
Одјељак Б. Консолидовани финансијски извјештај
Члан 40.
(Консолидовани финансијски извјештај)
(1) Консолидовани финансијски извјештаји су
финансијски извјештаји групе правних лица у којој
одређено правно лице (матично друштво) над једним
или више правних лица (друштва кћери) има владајући
утјецај (контролу) на одређивање финансијских и
пословних политика, а приказују групу као цјелину.
(2) Консолидоване финансијске извјештаје дужно је
сачинити и доставити ФИА-и правно лице из
Федерације које у групи правних лица представља
матично друштво.
Члан 41.
(Обавеза израде консолидованих финансијских извјештаја)
(1) При изради консолидованих финансијских извјештаја
правна лица су дужна придржавати се правила и
процедура консолидације финансијских извјештаја која
су уређена МРС и МСФИ.
(2) Обавеза матичног правног лица за израду
консолидованог финансијског извјештаја настаје у
години у којој матично правно лице оствари контролу
над зависним правним лицем или више зависних
правних лица, а престаје достављањем консолидованог
финансијског извјештаја за годину у којој матично
правно лице изгуби контролу над свим зависним
правним лицима.
(3) Консолидовани финансијски извјештаји састављају се
под истим датумом као и редовни финансијски
извјештаји матичног правног лица.
Broj 15 - Strana 64 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) На признавање, мјерење, презентацију и објелодањи-
вање позиција у консолидованим финансијским
извјештајима сходно се примјењују одредбе о
финансијским извјештајима из чл. 24., 25., 27., 28., 29.,
36. и 37. овог закона.
(5) Изузетно од става (1) овог члана, уколико вриједности
имовине и укупног прихода матичног и зависних
правних лица, не рачунајући међусобна учешћа,
потраживања и обавезе, међусобне резултате и
међусобне пословне приходе и расходе матичног и
зависних правних лица, у збиру не прелазе половину
критерија за мало правно лице, у смислу члана 5. став
(4) овог закона, матично правно лице није обавезно да
саставља, доставља и објелодањује консолидоване
финансијске извјештаје.
(6) Став (5) овог члана не примјењује се на матична правна
лица која су субјекти од јавног интереса, односно
правна лица која се припремају да постану субјекти од
јавног интереса.
(7) Матично правно лице, које је истовремено зависно у
вишој економској цјелини, није дужно да саставља
консолидоване финансијске извјештаје у складу са
овим законом, осим ако његово матично правно лице
има сједиште у иностранству.
(8) Мале групе правних лица изузете су од обавезе израде
консолидованих финансијских извјештаја
консолидованог извјештаја о пословању, осим ако је
неко од повезаних предузећа субјект од јавног
интереса.
(9) Детаљни услови и правила консолидације финан-
сијских извјештаја прописују се подзаконским актом
који доноси министар.
Одјељак Ц. Извјештај о пословању
Члан 42.
(Садржај извјештаја о пословању)
(1) Правна лица су обавезна припремати извјештаје о
пословању који дају објективан приказ пословања
правног лица и његов положај, укључујући и опис
главних ризика и неизвјесности са којима се правно
лице суочава, као и мјера подузетих на заштити
животне средине.
(2) Извјештај о пословању обавезно садржи:
а) све значајне догађаје настале у периоду од
завршетка пословне године до датума предаје
финансијског извјештаја;
б) процјену очекиваног будућег развоја правног
лица;
ц) најважније активности у вези са истраживањем и
развојем;
д) информације о откупу властитих дионица,
односно удјела;
е) информације о пословним сегментима правног
лица;
ф) кориштене финансијске инструменте ако је то
значајно за процјену финансијског положаја и
успјешности пословања правног лица;
г) циљеве и политике правног лица у вези са
управљањем финансијским ризицима; заједно са
политикама заштите од ризика за сваку планирану
трансакцију за коју је неопходна заштита и
х) изложеност правног лица тржишном, кредитном,
ризику ликвидности и другим ризицима
присутним у пословању правног лица, као и
стратегију за управљање овим ризицима и оцјену
њихове ефикасности.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Извјештај о пословању објављује се заједно са
финансијским извјештајима те ревизорским извје-
штајем ако постоји обавеза ревизије.
(4) Изузетно од одредбе из става (1) овога члана, микро и
мала правна лица нису дужна да припремају извјештај
о пословању, али су информације о откупу властитих
дионица дужне навести у биљешкама уз финансијске
извјештаје.
(5) Консолидовани извјештај о пословању објављује се
заједно са консолидованим финансијским извјештајима
те ревизорским извјештајем ако постоји обавеза
ревизије.
Члан 43.
(Правила корпоративног управљања)
(1) Извјештај о пословању великих правних лица и
правних лица чији су вриједносни папири уврштени на
организовано тржиште вриједносних папира мора
садржавати и приказ примијењених правила корпо-
ративног управљања.
(2) Консолидовани извјештај о пословању мора
садржавати:
а) податке о значајним непосредним и посредним
имаоцима дионица у друштву, податке о
властитим дионицама, број и номинални износ,
књиговодствену вриједност свих дионица
и матичног друштва које држи матично друштво,
његова друштва кћери или лице које их држи у
своје име и за рачун тих правних лица,
б) опис главних елемената система унутрашње
контроле и управљања ризиком у односу на
поступак финансијског извјештавања, који су
обухваћени консолидацијом проматраног као
цјелина.
Одјељак Д. Предаја извјештаја, обрада података, вођење
регистра и јавна објава
Члан 44.
(Предаја извјештаја)
(1) Финансијски извјештаји из члана 37. овог закона и
посебни извјештаји сачињени према захтјеву
Федералног завода за статистику, уз Обавјештење о
разврставању, предају се ФИА-и, најкасније до
посљедњег дана фебруара текуће године за претходну
годину.
(2) Извјештај о пословању из члана 42. овог закона, одлука
о утврђивању финансијских извјештаја од стране
надлежног органа и одлука о приједлогу расподјеле
добити или покрића губитка, предаје се ФИА-и
најкасније до 30. јуна текуће године за претходну
годину.
(3) Правна лица која имају пословну годину различиту од
календарске године дужна су да, за статистичке и друге
потребе, у Регистар финансијских извјештаја предају
Биланс стања, Биланс успјеха и посебне извјештаје
сачињене према захтјеву Федералног завода за
статистику, за пословну годину која је једнака
календарској, у року из става (1) овог члана.
(4) Правно лице извјештаје из ст. (1), (2) и (3) овог члана
обавезно доставља електронским путем и на папиру, а
који морају бити овјерени потписом и печатом
цертифицираног рачуновође који садржи назив
"цертифицирани рачуновођа", његово име и презиме,
као и број важеће лиценце. Истовремено, финансијски
извјештаји морају бити потписани од стране лица
овлаштеног за заступање правног лица из члана 38.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
овог закона, те овјерени печатом правног лица -
подносиоца.
(5) Правна лица, која у складу са чл. 40. и 41. овог закона
имају обавезу припремити и презентирати
консолидоване финансијске извјештаје, дужна су те
извјештаје предати најкасније до краја априла текуће за
претходну годину.
(6) Рок за предају ревизорског извјештаја са приложеним
финансијским извјештајима дионичких друштава и
субјеката од јавног интереса који су предмет ревизије је
најкасније до 30. јуна текуће године за претходну
годину, или 6 мјесеци након завршетка пословне
године уколико правно лице има пословну годину
различиту од календарске године. Рок за предају
ревизорског извјештаја са приложеним консолидова-
ним финансијским извјештајима и ревизорског
извјештаја са приложеним финансијским извјештајима
осталих правних лица, који су били предмет
ревидирања је најкасније до 30. септембра текуће
године за претходну годину, или 9 мјесеци након
завршетка пословне године уколико правно лице има
пословну годину различиту од календарске године.
(7) Правно лице које саставља финансијске извјештаје, у
складу са чланом 36. овог закона дужно је финансијске
извјештаје доставити у року 60 дана од дана настанка
статусне промјене, покретања поступка ликвидације
или отварања стечаја, а за остале пословне године у
року од 120 дана од дана истека пословне године.
(8) Изузетно, финансијске извјештаје нису дужна
поднијети правна лица која су регистрована у текућој
пословној години и која, након регистрације, до 31.
децембра текуће пословне године нису имала других
промјена на свом рачуну осим уплате обавезног
депозита, уз напомену да су та лица дужна до краја
фебруара текуће године обавијестити ФИА-у о тим
чињеницама подношењем Изјаве о неактивности за
претходну пословну годину.
(9) Министарство врши надзор над извршењем обавеза
предаје финансијских извјештаја, извјештаја о
пословању, ревизорских извјештаја и остале
документације из овог члана од стране обавезника.
Министарство прекршајни поступак покреће и води у
складу с прописима којима се уређују прекршаји.
Члан 45.
(Обрада података и вођење Регистра)
(1) ФИА је обавезна да податке из преузетих финансијских
извјештаја из члана 44. овог закона обради на начин
подесан за оцјену имовинског, приносног и
финансијског положаја правних лица.
(2) Подаци из става (1) овог члана су доступни јавности на
званичној интернет страници ФИА-е.
(3) Податке припремљене у складу са ставом (1) овог
члана, ФИА је дужна доставити Министарству у року
од 60 дана од истека рокова за предају извјештаја,
дефинираних у члану 44. овог закона.
(4) Истовремено, ФИА је дужна Федералном министарству
финансија-Порезној управи (у даљем тексту: Порезна
управа) доставити податке о правним лицима која нису
поступила у складу са одредбама члана 44. овог закона.
(5) ФИА је одговорна за успоставу и вођење Регистра
финансијских извјештаја који представља централни
извор информација о успјешности пословања и
финансијском положају правних лица у Федерацији, у
складу са посебним прописом којим се уређује регистар
финансијских извјештаја.
Broj 15 - Strana 65
Члан 46.
(Јавна објава)
(1) Правно лице је дужно финансијске извјештаје из члана
37. овог закона, извјештај о пословању из члана 42. овог
закона те ревизорски извјештај ако његови финансијски
извјештаји подлијежу ревизији у складу са чланом 57.
овог закона, консолидоване финансијске извјештаје и
консолидовани извјештај о пословању ако је дужно
састављати у складу са одредбама чл. 40. и 41. овог
закона, заједно са ревизорским извјештајем доставити
ФИА-и ради јавне објаве.
(2) Сматра се да је правно лице испунило обавезу јавне
објаве даном доставе ФИА-и потпуних и тачних
финансијских извјештаја из става (1) овог члана.
Члан 47.
(Изузеће од јавне објаве)
Правно лице, које није субјект од јавног интереса,
изузето је од обавезе објављивања извјештаја о пословању и
финансијских извјештаја из члана 46. став (1) овог закона, уз
услов да се осигура њихова доступност на основу писменог
захтјева поднесеног ФИА-и.
Одјељак Е. Начин и рокови чувања књиговодствених
исправа, пословних књига, извјештаја и остале
документације
Члан 48.
(Начин чувања)
(1) Књиговодствене исправе чувају се у изворном
материјалном облику, у облику електронског записа
или на микрофилму, а представљају доказну основу
пословних књига.
(2) Књиговодствене исправе, пословне књиге и
финансијски извјештаји чувају се у пословним
просторијама правног лица, односно код другог
правног лица уколико је истом повјерено вођење
пословних књига.
(3) Ако се пословне књиге воде на рачунару, упоредо са
меморираним подацима, мора се осигурати и мемори-
рање апликативног софтвера, како би подаци били
доступни контроли.
(4) При отварању поступка ликвидације или стечаја,
књиговодствене исправе и пословне књиге записнички
се предају ликвидационом, односно стечајном
управнику.
Члан 49.
(Рокови чувања)
(1) Исправе које се чувају трајно су: платне листе или
аналитичке евиденције о плаћама у вези са плаћањем
доприноса, купопродајни уговори по којима је
извршено стјецање некретнина, годишњи рачуновод-
ствени обрачуни, финансијски извјештаји, консолидо-
вани финансијски извјештаји, извјештаји о извршеној
ревизији и сви интерни акти од утјецаја на финансијско
пословање.
(2) Главна књига и дневник чувају се најмање десет
година, а помоћне књиге најмање пет година.
(3) Књиговодствене исправе на основу којих су подаци
унесени у дневник и главну књигу чувају се најмање
десет година.
(4) Књиговодствене исправе на основу којих су подаци
унесени у помоћне књиге чувају се најмање пет година.
(5) Извјештај о пословању чува се у оригиналном облику
десет година након истека пословне године.
(6) Помоћни обрачуни, продајни и контролни блокови и
сл. чувају се двије године.
Broj 15 - Strana 66 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(7) Ревизорска друштва чувају пет година документацију
на основу које је обављена ревизија, рачунајући од
пословне године на коју се ревизија односи.
(8) Рок за чување књиговодствених исправа и пословних
књига почиње тећи задњег дана пословне године на
коју се односе пословне књиге и у које су подаци из
исправа унесени.
Одјељак Ф. Надзор
Члан 50.
(Вршилац надзора)
(1) Порезна управа је овлаштена обављати надзор над
активностима правних лица
ради провјере да ли се активности од значаја за
организацију и функционирање система рачуноводства и
књиговодства обављају у складу са одредбама овог и других
релевантних закона и прописа донесених на основу тих
закона.
(2) Надзор из става (1) овог члана врше и друге
институције уколико су им посебним прописима
дата овлаштења.
(3) Надзор над лицима из члана 32. став (1) овог
закона врши се сходно члану 53. став (3) овог
закона.
Члан 51.
(Овлаштења Порезне управе код вршења надзора)
(1) Надзор обављају овлаштена лица Порезне управе на
сљедећи начин:
а) праћењем, прикупљањем књиговодствених
исправа, пословних књига, финансијских
извјештаја те других порезних и статистичких
извјештаја (анализа финансијских извјештаја);
б) провјером система који обвезник примјењује за
обраду података у вези с рачуноводственим
пословима и
ц) директним надзором код обвезника.
(2) Порезна управа је надлежна да обавља надзор над
сљедећим активностима правних лица:
а) тачност разврставања правних лица у складу са
чланом 5. овог закона;
б) организација система рачуноводства и интерних
рачуноводствених контролних поступака;
ц) потпуност, истинитост и тачност
књиговодствених исправа;
д) вођење и чување пословних књига;
е) попис имовине и обавеза;
ф) предаја у Регистар финансијских извјештаја;
г) обавезе у погледу ревизије финансијских
извјештаја и достављања извјештаја о ревизији
финансијских извјештаја у Регистар финансијских
извјештаја и
х) другим активностима у складу са овим законом.
Члан 52.
(Дужности правног лица код провођења надзора)
(1) Правно лице је дужно овлаштеном лицу омогућити
провођење надзора над свим књиговодственим
исправама, пословним књигама, финансијским
извјештајима и другим порезним и статистичким
извјештајима, те системом који се примјењује за обраду
података.
(2) Правно лице је дужно, на захтјев овлаштених лица,
доставити копије исправа или финансијских извјештаја
из става (1) овог члана.
(3) Правно лице је дужно овлаштеним лицима ставити на
располагање одговарајуће просторије у којима могу
Srijeda, 24. 2. 2021.
несметано и без присутности других лица обавити
надзор рачуноводствених послова.
(4) Лица овлаштена за заступање правних лица и
запосленици који обављају рачуноводствене послове
дужни су на захтјев овлаштеног лица дати на увид све
књиговодствене исправе, пословне књиге, финансијске
извјештаје, порезне и статистичке извјештаје и друге
информације о рачуноводственим пословима битним за
обављање надзора и саставити писани извјештај или
одазвати се на давање усмене изјаве уколико то
захтијева надзорно тијело из члана 50. овог закона.
Члан 53.
(Надзор над правним лицима и подузетницима
регистрованим за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга)
(1) Надзор над правним лицима и подузетницима
регистрованим за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга, ради провјере испуњености
услова прописаних чл. 32., 33. и 34. овог закона, врши
Порезна управа.
(2) Надзор над квалитетом пружених књиговодствених и
рачуноводствених услуга од стране правних лица и
подузетника у смислу њихове усклађености са
правилима струке и начелима професионалне етике,
врши Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона, на начин и по поступку који је уређен актима
професионалног тијела који уређују контролу
квалитета и професионалну дисциплину и одговорност.
(3) Надзор из става (2) овог члана обављају овлаштена
лица Професионалног тијела из члана 136. став (1) овог
закона на начин да врше:
а) преглед, провјеру и контролу ангажовања од
стране правних лица, одржавања техничке
компетентности, поштивања и усклађености са
професионалним стандардима, и
б) провјеру квалитета рада квалифицираних лица.
(4) Правна лица и подузетници регистровани за пружање
књиговодствених и рачуноводствених услуга дужни су
лицима овлаштеним за надзор из ст. (1) и (2) овог
члана, на њихов захтјев, ставити на располагање или
доставити сву документацију и друге информације које
су неопходне за провођење надзора.
Одјељак Г. Савјет за рачуноводство
Члан 54.
(Надлежности Савјета за рачуноводство)
(1) Министар именује Савјет за рачуноводство (у даљем
тексту: Савјет).
(2) Надлежност и обавезе Савјета су да:
а) прати процес примјене рачуноводствених
стандарда из члана 2. овог закона,
б) даје иницијативе за одговарајућа и правовремена
рјешења ради што ефикасније примјене
рачуноводствених стандарда,
ц) даје мишљења на нацрте и приједлоге закона и
других прописа из области рачуноводства и
ревизије,
д) прати процес примјене прописа Европске уније
који се односе на област рачуноводства и ревизије
и предлаже прихватљива рјешења,
е) учествује у припреми стратегије, те у изради
смјерница и акционог плана за побољшање
квалитета финансијског извјештавања и
унапређивање рачуноводствене праксе,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ф) сарађује са образовним установама, страним и
домаћим професионалним удружењима, тијелима
и организацијама,
г) даје мишљења на статут професионалног тијела из
члана 136. став (1) овог закона, а на који
претходну сагласност даје Министарство,
х) разматра годишњи извјештај о раду и стању у
области рачуноводства који припрема
професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона,
и) даје мишљење и приједлоге на годишњи план
континуиране едукације коју проводи професио-
нално тијело из члана 136. став (1) овог закона и
ј) обавља и друге послове из своје надлежности, у
складу са овим законом.
(3) Финансирање активности Савјета врши се из буџета
Федерације за сваку фискалну годину.
Члан 55.
(Одговорност Савјета)
(1) За свој рад Савјет одговара министру.
(2) Савјет је дужан да министру најмање једном годишње
достави извјештај о раду.
Члан 56.
(Чланови Савјета)
(1) Савјет има девет чланова.
(2) Чланове Савјета именује министар из реда запослених
у Министарству, представника професионалних тијела
из члана 136. овог закона, Порезне управе,
регулаторних тијела финансијског система, пословне
заједнице, универзитетских професора и других лица
која својим теоретским и практичним искуством у
предметној области могу да допринесу ефикаснијем
раду Савјета, на период од пет година, с тим да иста
лица могу бити поново именована на још један мандат.
(3) Стручне и административне послове за потребе Савјета
обавља Министарство.
ПОГЛАВЉЕ IV. РЕВИЗИЈА ФИНАНСИЈСКИХ
ИЗВЈЕШТАЈА
Одјељак А. Ревизија и друштва за ревизију
Члан 57.
(Обвезници ревизије)
(1) Ревизија финансијских извјештаја обавља се у складу
са овим законом, МСР уз поштивање начела
професионалне етике и правила ревизорске струке, те
других правила и прописа који регулишу ову област.
(2) Обавезној ревизији подлијежу финансијски извјештаји
и консолидовани финансијски извјештаји правних лица
разврстаних у велика и средња правна лица.
(3) Уколико нису обухваћени ставом (2) овог члана,
обавезној ревизији подлијежу и финансијски извјештаји
субјеката од јавног интереса, дефинираних овим
законом и финансијски извјештаји других правних
лица, уколико је то прописано посебним прописима
којим се уређује њихово пословање.
(4) Обавезној ревизији подлијежу и организације, јавне
институције и јавне установе које нису обухваћене
годишњим планом ревизије Уреда за ревизију
институција ФБиХ.
(5) Финансијским извјештајима, у смислу овог члана,
сматрају се и финансијски извјештаји за периоде краће
од године дана, ако такви периоди претходе статусним
промјенама, ликвидацији или стечају.
(6) Ревизија финансијских извјештаја правних лица у
стечају проводи се у складу са прописом о стечајном
поступку. Рок за предају ревизорског извјештаја
Broj 15 - Strana 67
правних лица у стечају ФИА-и је 30 дана од дана
усвајања од стране одбора повјерилаца.
(7) Правна лица која се разврставају, у складу са чланом 5.
овог закона у микро и мала, могу одлучити да се
ревизија њихових финансијских извјештаја врши у
складу са одредбама овог закона.
Члан 58.
(Услови за пословање друштава за ревизију)
(1) Друштва за ревизију оснивају се у складу са одредбама
овог закона и закона којима се уређују питања у вези с
оснивањем, пословањем и престанком пословања
привредних друштава.
(2) Све облике ревизије у Федерацији обављају друштва за
ревизију која посједују важећу лиценцу за обављање
послова ревизије издату од Министарства.
(3) Већинско право гласа и већинско учешће у капиталу у
друштву за ревизију морају имати искључиво
овлаштени ревизори или друго друштво за ревизију у
својству оснивача.
(4) Оснивач, односно власник, као и члан органа
управљања друштва за ревизију у вези са ставом (1)
овог члана, не може бити правно, односно физичко
лице, које је осуђено правоснажном пресудом за
кривично дјело у смислу прописа којим се уређује
одговорност правних, односно физичких лица за
кривична дјела или против којег се води кривични
поступак.
(5) Друштва за ревизију морају имати у радном односу на
неодређено вријеме са пуним радним временом
запослена најмање:
а) једног овлаштеног ревизора са важећом лиценцом,
ако обављају ревизију мање од 20 правних лица
чији су укупни приходи, за свако правно лице,
утврђени у посљедњем финансијском извјештају у
односу на датум уговарања услуга ревизије до
10.000.000,00 КМ
б) два овлаштена ревизора са важећом лиценцом, ако
обављају ревизију мање од 20 субјеката од јавног
интереса, односно правних лица чији су укупни
приходи, за свако правно лице, утврђени у
посљедњем финансијском извјештају у односу на
датум уговарања услуга ревизије, већи од
10.000.000,00 КМ и
ц) три овлаштена ревизора са важећом лиценцом, ако
обављају ревизију више од 20 субјеката од јавног
интереса, односно правних лица чији су укупни
приходи, за свако правно лице, утврђени у
посљедњем финансијском извјештају у односу на
датум уговарања услуга ревизије, већи од
10.000.000,00 КМ.
(6) Друштво за ревизију мора осигурати да је ревизија
усклађена са стандардима квалитета.
(7) Друштва за ревизију дужна су се осигурати од
одговорности за штету коју би привредним друштвима
могло починити неадекватно изражено ревизорско
мишљење. Осигурава се грађанско-правна вануговорна
одговорност осигураника, због пропуста или грешке
које направи приликом обављања дјелатности ревизије
на основу закљученог уговора о вршењу ревизије,
мишљењем у извјештају ревизије за штете које
проузрокује трећим лицима. Минимална сума
осигурања износи 50.000,00 КМ.
(8) Минимална сума осигурања износи 500.000,00 КМ за
штете које би ревизорско друштво могло проузроко-
вати обављањем услуга ревизије банака, лизинг
друштава, инвестицијских и пензијских фондова и
Broj 15 - Strana 68 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
друштава за осигурање. Осигурава се грађанско-правна
вануговорна одговорност осигураника, због пропуста
или грешке које направи приликом обављања
дјелатности ревизије на основу закљученог уговора о
вршењу ревизије, мишљењем у извјештају ревизије за
штете које проузрокује трећим лицима.
(9) Прецизне одредбе осигурања од одговорности за штету
у вези са ст. (7) и (8) овог члана прописује Комора.
(10) Друштва за ревизију дужна су Комори доставити
копију полисе осигурања закључене у складу са
одредбама овог члана, у року од 30 дана од дана њеног
закључивања.
Члан 59.
(Лиценце друштва за ревизију)
(1) Оснивач друштва за ревизију подноси Министарству
захтјев за издавање лиценце за рад.
(2) Уз захтјев из става (1) овог члана оснивач подноси:
а) одлуку о оснивању, односно други оснивачки акт;
б) статут друштва;
ц) интерни акт којим је уређена методологија
обављања услуге ревизије;
д) податке о оснивачу/оснивачима друштва;
е) податке о лицу или лицима који код друштва за
ревизију заснивају радни однос и доказ о
запошљавању лиценцираних овлаштених ревизо-
ра са важећом лиценцом на неодређено вријеме са
пуним радним временом (фотокопија уговора о
раду, увјерење Порезне управе о пријави на
здравствено и пензијско-инвалидско осигурање);
ф) податке о другим ревизорима ангажованим од
стране друштва за ревизију;
г) акт о регистрацији друштва за обављање ревизије
код надлежног суда;
х) увјерење надлежних порезних органа о
непостојању неизмирених обавеза по основу
пореза и доприноса и
и) увјерење о чланству и измирењу обавеза према
Комори.
(3) Ако је оснивач привредног друштва за ревизију страно
правно лице, правно лице из Републике Српске или
Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Брчко Дистрикт) уз захтјев за издавање лиценце за рад,
поред докумената из става (2) овог члана, подноси и
документацију којом се доказује да је у матичној
држави или ентитету, односно Брчко Дистрикту,
регистровано за пружање услуга ревизије.
(4) По захтјеву за издавање лиценце за рад из ст. (1) и (3)
овог члана рјешава Министарство у року од 30 дана од
дана подношења потпуног захтјева.
(5) Рјешење из става (4) овог члана коначно је у управном
поступку, а против њега се може покренути управни
спор.
(6) Министарство подзаконским актом прописује услове и
начин издавања и одузимања лиценци друштвима за
ревизију.
Одјељак Б. Процес ревизије
Члан 60.
(Лица која обављају ревизију)
(1) Ревизију финансијских извјештаја обављају лица која
имају професионално звање овлаштени ревизор, која
посједују важећу лиценцу за обављање ревизије
финансијских извјештаја и потписивање ревизорског
извјештаја и која су запослена у друштву за ревизију
или ангажована од друштва за ревизију.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(2) За потребе обављања ревизије из специфичних
подручја могу се ангажирати, уз писану сагласност
правног лица код кога се обавља ревизија, вањски
експерти који нису овлаштени ревизори. О ангажовању
вањских експерата треба се писмено обавијестити
Комора.
(3) Друштво за ревизију може поједине послове у поступку
ревизије повјерити и другим лицима која су запослена у
друштву за ревизију, а која немају лиценце за рад на
пословима ревизије, под условом да је њихов рад
планиран и надзиран од стране лиценцираног
овлаштеног ревизора.
Члан 61.
(Услови за стјецање звања овлаштеног ревизора)
(1) Овлаштени ревизор је независно стручно лице који је
стекла сертификат Професионалног тијела из члана
136. став (1) овог закона за звање овлаштеног ревизора.
(2) Испит за стјецање звања овлаштеног ревизора полаже
се према програму Комисије.
(3) Цертификат за звање овлаштеног ревизора писани је
документ који издаје Професионално тијело из става (1)
овог члана овлаштеном ревизору након положеног
испита и испуњења услова прописаних овим чланом.
(4) На основу издатог цертификата за звање овлаштеног
ревизора, Професионално тијело из става (1) овог члана
уписује овлаштеног ревизора у регистар овлаштених
ревизора.
(5) Овлаштени ревизор може бити држављанин Босне и
Херцеговине или страни држављанин којем
Професионално тијело из става (1) овог члана
нострифицира страну исправу којом доказује звање
овлаштеног ревизора.
(6) Након стјецања цертификата за звање овлаштеног
ревизора, овлаштени ревизор има право и обавезу
континуираног професионалног усавршавања.
(7) Овлаштени ревизор је дужан да осигура континуирано
професионално усавршавање из става (6) овог члана, са
минималним фондом сати утврђеним Законом о
рачуноводству и ревизији Босне и Херцеговине у
претходне три године од подношења захтјева за
издавање лиценце, с тим да је 50% наведеног фонда
сати проведено на усавршавању у области ревизије.
(8) Правна лица која организују усавршавање путем
семинара, симпозија и других облика професионалне
едукације, дужна су у својим позивима за усавршавање
истакнути на видно мјесто да се ради о одређеном
облику усавршавања из области ревизије.
(9) Овлаштени ревизор подлијеже начелима професионал-
не етике, покривајући, као минимум, њихову функцију
од јавног интереса, њихов интегритет и објективност те
њихову професионалну компетентност.
Члан 62.
(Лиценца за обављање ревизије и потписивање ревизорског
извјештаја)
(1) Право и дозволу за обављање ревизије и потписивање
ревизорског извјештаја на основу лиценце стјече
овлаштени ревизор који испуњава сљедеће услове:
а) да посједује радно искуство на пословима
ревизије од најмање три године, без прекида,
прије подношења захтјева за издавање лиценце за
обављање ревизије и потписивање ревизорског
извјештаја;
б) да се професионално континуирано усавршава у
складу са чланом 61. став (7) овог закона;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ц) да није правоснажно осуђиван за кривично дјело у
смислу прописа којим се уређује одговорност
физичких лица за кривична дјела или против којег
се не води кривични поступак и
д) да је члан Коморе.
(2) Овлаштеном ревизору лиценцу из става (1) овог члана
издаје и одузима Министарство.
(3) По захтјеву за издавање лиценце за рад из става (1) овог
члана рјешава Министарство у року од 30 дана од дана
подношења потпуног захтјева.
(4) Рјешење из става (3) овог члана коначно је у управном
поступку, а против њега се може покренути управни
спор.
(5) Лиценца за обављање ревизије и потписивање
ревизорског извјештаја која је издата овлаштеном
ревизору може бити одузета уколико дође до озбиљног
нарушавања доброг угледа тог лица или друштва или
уколико не испуњава услове из става (1) овог члана.
(6) Министарство води Регистар лиценцираних овлаште-
них ревизора, којима је издата лиценца за обављање
ревизије и потписивање ревизорског извјештаја.
(7) Поступак издавања и одузимања лиценци за обављање
ревизије и потписивање ревизорских извјештаја
детаљније прописује Министарство.
Члан 63.
(Избор друштва за ревизију)
(1) Скупштина, односно орган утврђен општим актом
правног лица код којег се обавља ревизија, врши избор
друштва за ревизију најкасније до 30. септембра
пословне године на коју се ревизија односи. Ако правно
лице на дан 30.09. нема информацију да ли ће на дан
31.12. бити обвезник ревизије у том случају није
обавезно уговорити ревизију до 30.09. текуће године,
али ју је обавезно уговорити у року од 60 дана по
утврђивању обавезе.
(2) Рок из става (1) овог члана може да буде и дужи у
случају ревизије консолидованих финансијских
извјештаја.
(3) Изузетно од става (1) овог члана, скупштина, односно
орган утврђен општим актом правног лица код којег се
врши ревизија, а које финансијске извјештаје саставља
са стањем на посљедњи дан пословне године која је
различита од календарске, бира друштво за ревизију
најкасније три мјесеца прије истека тако одређене
пословне године на коју се ревизија односи.
(4) Друштва за ревизију дужна су Министарству,
најкасније до 15. јануара текуће године, доставити
списак уговора о ревизији закључених током претходне
године.
Члан 64.
(Уговор о ревизији)
(1) Међусобна права и обавезе друштва за ревизију и
правног лица чији се финансијски извјештаји
ревидирају уређују се уговором о ревизији.
(2) Уговор о ревизији мора бити закључен у писаном
облику.
(3) Уговор о ревизији, поред елемената прописаних
законом којим се уређују облигациони односи, мора
садржавати одредбе МСР у вези с договарањем услова
ревизорских ангажмана, као и одредбе из члана 60. став
(1) и чл. 65 до 69. овог закона.
(4) Друштва за ревизију не могу уговорене послове да
уступају другим друштвима за ревизију, осим ако овим
законом није другачије прописано.
Broj 15 - Strana 69
(5) Уговор о ревизији у току обављања ревизије не може се
раскинути, изузев ако за то постоје оправдани разлози.
(6) Разлике у мишљењима које се односе на област
рачуноводства и ревизије, правног лица чији се
финансијски извјештаји ревидирају и друштва за
ревизију не могу се сматрати оправданим разлогом за
раскид уговора у смислу става (5) овог члана.
(7) Правно лице код којег се обавља ревизија и друштво за
ревизију дужни су да обавијесте Комору о раскиду
уговора из става (5) овог члана и обустављању ревизије,
уз детаљно образложење разлога који су довели до
раскида.
Члан 65.
(Обавезе правног лица код којег се обавља ревизија)
(1) Правно лице код којег се обавља ревизија дужно је
друштву за ревизију ставити на располагање сву
потребну документацију, исправе и извјештаје,
омогућити приступ свим програмима и електронским
записима, укључујући штампани материјал и копије на
електронским медијима, као и пружити информације о
програмима и све информације потребне за обављање
ревизије.
(2) Правно лице из става (1) овог члана дужно је у радно
вријеме осигурати друштву за ревизију приступ и
кориштење пословних просторија за обављање
ревизије, као и ставити на располагање одговарајућу
опрему и запослене.
Члан 66.
(Радна документација)
(1) Лиценцирани овлаштени ревизор припрема цјелокупну
радну документацију на основу које издаје ревизорски
извјештај. Радна документација мора бити састављена
на језицима који су у службеној употреби у
Федерацији.
(2) Ревизорска друштва чувају пет година документацију
на основу које је обављена ревизија, рачунајући од
пословне године на коју се ревизија односи.
(3) Документација, односно копије докумената
прикупљених у току ревизије, власништво су друштва
за ревизију, повјерљивог су карактера и могу се
користити само за потребе ревизије.
(4) Изузетно од става (3) овог члана, документација и сви
релевантни документи везани за ревизију могу се
користити за потребе провјере квалитета рада друштава
за ревизију и лиценцираних овлаштених ревизора, као и
за потребе обављања јавног надзора.
(5) Ако је лиценцирани овлаштени ревизор, односно
друштво за ревизију које обавља ревизију замијењено
другим лиценцираним овлаштеним ревизором, односно
друштвом за ревизију, претходни лиценцирани
овлаштени ревизор, односно друштво за ревизију
дужно је да новом лиценцираном овлаштеном
ревизору, односно друштву за ревизију омогући
приступ релевантној документацији која се односи на
правно лице код којег се обавља ревизија.
(6) Ако друштво за ревизију престане са радом, радну
документацију су дужни да чувају власници, односно
чланови друштва за ревизију.
Члан 67.
(Заштита повјерљивих података)
(1) Овлаштени ревизор, друштво за ревизију и друга лица
која су радила и којима су на било који начин били
доступни повјерљиви подаци у току ревизије, дужни су
да, као повјерљиве, чувају све податке, чињенице и
околности које су сазнали током обављања ревизије.
Broj 15 - Strana 70 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Пословне тајне и информације дужна су да чувају и
друга лица која раде или су радила у друштву за
ревизију и којима су на било који начин доступни
повјерљиви подаци из става (1) овог члана.
(3) Лица из става (2) овог члана не смију да користе
податке из става (1) овог члана, нити смију да омогуће
њихово кориштење трећим лицима.
(4) Друштво за ревизију дужно је омогућити увид у
податке у случају примјене прописа који регулишу
спрјечавање прања новца и финансирање тероризма, у
истражним или кривичним поступцима, као и када
њихово достављање писаним путем затражи суд у
кривичном или истражном поступку.
Члан 68.
(Ревизорски извјештај)
(1) Ревизорски извјештај саставља се у складу са МСР.
(2) Ревизорски извјештај мора бити у писаном облику те
садржи минимум сљедеће:
а) увод у којем се наводе финансијски извјештаји
који су предмет ревизије, заједно са
рачуноводственим политикама које су кориштене
за њихово састављање;
б) опис сврхе и обима ревизије, уз навођење
ревизорских стандарда у складу са којима је
извршена ревизија;
ц) у њему мора бити наведен субјект чији су
финансијски извјештаји или консолидовани
финансијски извјештаји предмет ревизије, период
који финансијски извјештаји или консолидовани
финансијски извјештаји обухватају као и оквир
финансијског извјештавања који је примијењен
приликом њихове припреме;
д) опис одговорности управе за састављање и фер
презентацију финансијских извјештаја;
е) опис одговорности ревизора за изражавање
мишљења о финансијским извјештајима на основу
обављене ревизије, дјелокруга ревизије са оцјеном
ревизора да ли су прибављени ревизорски докази
довољни и адекватни као основа за изражавање
мишљења ревизора, као и да је ревизија обављена
у складу са МСР;
ф) мишљење о томе да ли финансијски извјештаји
истинито и објективно приказују по свим
материјално значајним питањима финансијско
стање и резултате пословања правног лица,
промјене на капиталу и токове готовине у
обрачунском периоду на који се односе
ревидирани финансијски извјештаји, као и да ли
су извјештаји састављени у складу са МРС-а
односно МСФИ-а. Мишљење ревизора може бити
позитивно, мишљење са резервом, негативно или
у форми у којој се лиценцирани овлаштени
ревизор суздржава од давања мишљења ако није у
могућности да га изрази;
г) посебна упозорења и проблеме на које
лиценцирани овлаштени ревизор жели да укаже,
али без изражавања мишљења са резервом;
х) мишљење о усклађености извјештаја о пословању
са финансијским извјештајима за исту пословну
годину;
и) питања на која је лиценцирани овлаштени ревизор
упозорио без давања квалификованог ревизорског
мишљења и
ј) датум ревизорског извјештаја, потпис и адресу
лиценцираног овлаштеног ревизора.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Ревизорски извјештај саставља и потписује
лиценцирани овлаштени ревизор у своје име и
овлаштени представник друштва у име друштва за
ревизију.
(4) Ревизорски извјештај саставља се и објављује на језику
који је у службеној употреби у Федерацији.
(5) Уз ревизорски извјештај прилажу се финансијски
извјештаји који су били предмет ревизије.
(6) Лиценцирани овлаштени ревизор који је састављао
ревизорски извјештај, на позив или на лични захтјев,
може о свом трошку присуствовати сједници органа
управљања правног лица када се разматра извјештај о
обављеној ревизији тог правног лица.
(7) Регулаторно тијело може од друштва за ревизију
затражити додатне информације у вези са обављеном
ревизијом правног лица чије је пословање уређено
посебним прописима.
Члан 69.
(Ревизија консолидованих финансијских извјештаја)
(1) Код ревизије консолидованих финансијских извјештаја
друштво за ревизију као главни ревизор групе
одговорно је за ревизорски извјештај о консолидованим
финансијским извјештајима групе.
(2) Лиценцирани овлаштени ревизор у друштву из става
(1) овог члана врши преглед и чува радну
документацију о ревизорском раду другог друштва за
ревизију које је обавило ревизију финансијских
извјештаја правних лица у оквиру економске цјелине.
(3) У случајевима гдје други ревизори обављају ревизију
повезаних правних лица у саставу групе, главни
ревизор групе из става (1) овог члана има право
обавити контролу њиховог ревизорског рада,
прегледати радну документацију и прибавити и
приложити копије документације у вези са обављеном
контролом.
(4) Документација из става (2) овог члана користи се за
потребе провјере квалитета рада друштава за ревизију,
односно лиценцираних овлаштених ревизора.
Члан 70.
(Неревизорске услуге)
Друштво за ревизију, у оквиру своје регистроване
дјелатности може обављати, поред ревизије финансијских
извјештаја и услуге из области финансија и рачуноводства,
услуге финансијских анализа и контрола, услуге порезног
савјетовања, услуге процјене вриједности капитала, имовине
и обавеза, услуге судског вјештачења, услуге израде и
економске оцјене инвестицијских пројеката и друге сродне
услуге, осим ако посебним прописом није другачије уређено
и ако би то било у супротности са Кодексом професионалне
етике.
Члан 71.
(Забрана пружања неревизорских услуга)
(1) Друштво за ревизију или сви чланови мреже којој
друштво за ревизију припада не смију пружати,
директно или индиректно, субјекту од јавног интереса
који је предмет ревизије, његовом матичном друштву
или друштвима која су под његовом контролом било
које сљедеће неревизорске услуге:
(а) порезне услуге повезане с:
1) припремом порезних образаца;
2) порезом на плаће;
3) царином;
4) проналажењем јавних субвенција и порезних
олакшица осим ако је у погледу таквих
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
услуга законом прописана помоћ овлаштеног
ревизора или друштва за ревизију;
5) помоћи у вези с порезним инспекцијама
порезних тијела осим ако је у погледу таквих
инспекција законом прописана помоћ
овлаштеног ревизора или друштва за
ревизију;
6) израчуном директног и индиректног пореза
те одгођеног пореза;
7) порезним савјетовањем;
(б) услуге које укључују било какву улогу у
управљању или доношењу одлука у субјекту који
је предмет ревизије;
(ц) књиговодствене услуге те састављање рачу-
новодствених евиденција и финансијских
извјештаја;
(д) услуге обрачуна плаћа;
(е) осмишљавање и проведба поступака унутрашње
контроле или управљања ризиком повезаних с
припремом и/или надзором финансијских инфор-
мација или осмишљавање и проведба технолош-
ких система за финансијске информације;
(ф) услуге процјене вриједности, укључујући
процјене вриједности повезане с актуарским
услугама или помоћним услугама у судским
споровима;
(г) правне услуге повезане с:
1) општим савјетовањем;
2) преговарањем у име субјекта који је предмет
ревизије; и
3) правним заступањем у рјешавању судских
спорова;
(х) услуге у вези с функцијом унутрашње ревизије
субјекта који је предмет ревизије;
(и) услуге повезане с финансирањем, структуром и
додјелом капитала те инвестицијском стратегијом
субјекта који је предмет ревизије, осим пружања
услуга у вези с финансијским извјештајима, попут
издавања писама подршке у вези с проспектима
које је издао субјект који је предмет ревизије;
(ј) промовирање дионица, трговање дионицама или
преузимање издавања дионица субјекта који је
предмет ревизије;
(к) услуге људских ресурса повезане с:
1) управом која је на таквој позицији да може
значајно утјецати на састављање рачуно-
водствених евиденција или финансијских
извјештаја који су предмет законске
ревизије, при чему те услуге обухваћају
тражење или избор кандидата за то мјесто
или провјере референци кандидата за та
мјеста;
2) структурирањем модела организације; и
3) контролом трошкова.
(2) Забрана обављања неревизорских услуга из става (1)
овог члана односи се на:
а) период између протека периода који је предмет
ревизије и издавања ревизорског извјештаја и
б) финансијску годину која претходи периоду из
тачке а) овог става.
(3) Изузетно од става (1) овог члана, друштво за ревизију
може обављати неревизорске услуге из става (1) тачке
а) подтачке 1) и подтачака 4) до 6) овог члана ако су
испуњени сљедећи услови:
Broj 15 - Strana 71
а) те услуге немају директан или имају безначајан
утјецај, одвојено или укупно, на финансијске
извјештаје који су предмет ревизије;
б) процјена утјецаја на финансијске извјештаје који
су предмет ревизије је свеобухватно
документована и објашњена у извјештају одбору
за ревизију и
ц) овлаштени ревизор или ревизорско друштво
поштују начела неовисности дефинирана овим
законом.
(4) За обављање услуге процјене вриједности капитала,
имовине и обавеза, друштво за ревизију мора имати
запосленог или на други начин ангажованог
лиценцираног овлаштеног процјенитеља, а за услуге
судског вјештачења судског вјештака одговарајуће
струке.
Члан 72.
(Накнаде за обављену ревизију)
(1) За обављену ревизију плаћа се накнада која не може
зависити од пружања додатних услуга правном лицу
код којег се врши ревизија нити може бити повезана са
истим.
(2) Износ накнаде утврђује се уговором о ревизији.
(3) Ако друштво за ревизију субјекту чији су финансијски
извјештаји предмет ревизије, његовом матичном
друштву или друштвима под његовом контролом,
током периода од три или више узастопних
финансијских година, пружа неревизорске услуге из чл.
70. и 71. став (3) овог закона, укупни износ накнада за
такве услуге не смије прелазити 70% просјечног износа
накнада плаћених у посљедње три узастопне
финансијске године за услуге ревизије субјекта чији су
финансијски извјештаји предмет ревизије, и, ако је то
примјењиво, његова матичног друштва, друштава под
његовом контролом те консолидованих финансијских
извјештаја те групе правних лица.
Одјељак Ц. Сукоб интереса
Члан 73.
(Сукоб интереса - ревизори)
Лиценцирани овлаштени ревизор не може обављати
ревизију код правног лица:
а) у којем је директни или индиректни власник
удјела или дионица;
б) у којем је директор, односно члан органа
управљања или надзора, прокурист, пуномоћник
или запосленик;
ц) у којем је члан надзорног одбора, члан управе,
управног одбора или прокурист његов брачни
друг, његов сродник по крви у правој линији до
другог степена;
д) уколико наступе друге околности које могу
утјецати на независност и непристраност
лиценцираног овлаштеног ревизора.
Члан 74.
(Сукоб интереса - друштва за ревизију)
Друштво за ревизију не може обављати ревизију код
правног лица:
а) у којем има удјеле или дионице;
б) које је власник удјела или дионица друштва за
ревизију;
ц) ако је друштво за ревизију, односно било која
организациона јединица у мрежи којој припада,
односно повезано лице са друштвом за ревизију
пружало правном лицу у години за коју се обавља
ревизија, сљедеће услуге:
Broj 15 - Strana 72 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
1) припрему и вођење пословних књига и
састављање финансијских извјештаја;
2) процјену вриједности капитала, имовине
и/или обавеза која ће бити рефлектирана у
финансијским извјештајима, односно у
којима постоји очигледан сукоб интереса;
3) заступање у судским поступцима у вези са
порезним предметима;
4) обрачун пореза и подношење порезних
пријава за физичка лица руководиоце у
сектору финансија у привредном друштву;
5) савјете у вези са рачуноводственим
књижењем порезних обавеза;
6) дизајнирање система интерне ревизије и
интерне контроле као и њихово провођење;
7) дизајнирање и примјену информационих
система у рачуноводственој области;
8) актуарске услуге;
9) друге услуге које би, у конкретним околно-
стима, могле угрозити независност лиценци-
раног овлаштеног ревизора или друштва за
ревизију и/или утјецати на мјерење позиција
у финансијским извјештајима;
д) ако је повезано са правним лицем на други начин,
тако да таква повезаност може утјецати на
независност и непристраност обављања ревизије.
Члан 75.
(Обавјештавање од стране ревизора)
Лиценцирани овлаштени ревизор је дужан да, без
одлагања, обавијести друштво за ревизију код којег је
запослен о наступању околности из члана 73. овог закона.
Члан 76.
(Обавјештавање од стране друштва за ревизију)
Дионичар, односно члан друштва за ревизију, дужан је
да, без одлагања, обавијести друштво за ревизију о
наступању околности из члана 74. овог закона.
Члан 77.
(Забрана утјецаја других лица)
(1) Власници, односно дионичари друштва за ревизију, као
и директор, односно чланови органа управљања и
надзора тог друштва или повезаног лица не смију
утјецати на обављање ревизије и изражавање
ревизорског мишљења и тиме угрозити независност и
објективност лиценцираног овлаштеног ревизора који
обавља ревизију.
(2) Друштва за ревизију дужна су у радној документацији
која поткрепљује ревизорски извјештај навести све
информације које би могле утјецати на независност
обављања услуга ревизије, мјере исправљања које се
примјењују у случају откривања непоштивања
независности као и подузете мјере осигурања за
отклањање или ублажавање утјецаја и пријетњи на
независност обављања услуга ревизије на прихватљив
ниво.
Члан 78.
(Смањење броја ревизора)
(1) Друштво за ревизију у којем се број лиценцираних
овлаштених ревизора смањи испод броја прописаног
овим законом, дужно је да о тој промјени обавијести
Комору и Министарство у року од осам дана од дана
настале промјене.
(2) Друштво за ревизију у којем се у току обављања
ревизије број лиценцираних овлаштених ревизора
смањи испод броја прописаног чланом 58. ст. (4) и (5)
овог закона, дужно је да прекине послове ревизије и о
Srijeda, 24. 2. 2021.
томе обавијести правно лице код којег се обавља
ревизија, Комору и Министарство у року од осам дана
од дана настанка промјене, а правно лице започету
ревизију повјерава другом друштву за ревизију.
(3) У случајевима из ст. (1) и (2) овог члана, друштво за
ревизију не може да закључује нове уговоре о
обављању ревизије док поново не испуни услове из
члана 58. ст. (4) и (5) овог закона и о томе обавијести
Комору и Министарство.
Члан 79.
(Ограничење вршења ревизија)
(1) Субјект од јавног интереса дужан је именовати
друштво за ревизију за почетни ангажман од најмање
годину дана који се може продужити с тим да друштво
за ревизију које је одабрано не може вршити ревизију
финансијских извјештаја код истог субјекта од јавног
интереса узастопно дуже од седам година.
(2) Изузетно, ревизију код истог субјекта од јавног
интереса одабрано друштво за ревизију може обављати
још три године након истека рока из става (1) овог
члана, уколико осигура да ревизију изврши други
ревизор.
(3) Након истека најдужег периода ангажмана из ст. (1) и
(2) овог члана одабрано друштво за ревизију не смије
сљедеће четири године обављати ревизију
финансијских извјештаја код истог субјекта од јавног
интереса.
(4) Друштво за ревизију које је одабрано, не може вршити
ревизију финансијских извјештаја правних лица која
нису субјекти од јавног интереса узастопно дуже од
седам година код истог правног лица.
(5) Изузетно, ревизију код истог правног лица друштво за
ревизију може обављати још три године након истека
рока из става (4) овог члана, уколико осигура да
ревизију изврши други ревизор.
(6) Друштво за ревизију из става (4) овог члана може
поновно обављати ревизију код истог правног лица
након протека периода од најмање годину дана након
рока из ст. (4) и (5) овог члана.
(7) Забрањено је овлаштеном лиценцираном ревизору
обављати ревизију финансијских извјештаја код истог
субјекта од јавног интереса или код правног лица које
није субјект од јавног интереса узастопно дуже од
седам година без обзира на промјену свог ангажмана и
преласка у друго друштво за ревизију које је одабрано
за пружање услуга ревизије истом правном лицу у
наредном периоду уз обавезу сходног поштивања
рокова из ст. (3) и (6) овог члана.
Члан 80.
(Забрана именовања ревизора)
Лиценцираном овлаштеном ревизору који обавља
ревизију финансијских извјештаја субјекта од јавног
интереса није дозвољено преузети положај члана или
савјетника пословодног тијела, члана надзорног одбора или
одбора за ревизију нити руководиоца рачуноводственог
и/или финансијског подручја у ревидираном субјекту од
јавног интереса прије истека најмање двије године након
што је престао судјеловати у ревизорском ангажману као
лиценцирани овлаштени ревизор.
Члан 81.
(Додатни извјештај Одбору за ревизију)
(1) Друштво за ревизију дужно је да достави додатни
извјештај Одбору за ревизију субјекта који је предмет
ревизије из члана 84. овог закона не касније од датума
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
подношења ревизорског извјештаја из члана 44. овог
закона који мора да садржава најмање информације о:
а) испуњености услова из чл. 71. и 72. овог закона;
б) поштивању услова о трајању ангажмана друштва
за ревизију из члана 79. овог закона,
ц) свим значајним питањима која укључују стварно
непоштивање закона и прописа или сумњу у
њихово непоштивање, а која су утврђена током
ревизије ако их сматра релевантним за
испуњавање задатака Одбора за ревизију,
д) свим битним недостацима у систему интерне
контроле субјекта који је предмет ревизије, или, у
случају консолидираних финансијских извјештаја,
у систему интерне контроле матичног друштва,
као и у систему рачуноводства уз навођење да ли
је управа тог субјекта ријешила уочене
недостатке,
е) подјели активности између овлаштених ревизора,
опису кориштене методологије и другим
питањима везаним за обављање ревизије.
(2) Сваке године друштво за ревизију, које обавља
ревизију код субјекта од јавног интереса дужно је да
Одбору за ревизију, у писаном облику, потврди своју
независност према субјекту чију ревизију финансијских
извјештаја обавља и обавијести Одбор за ревизију о
могућим пријетњама његовој независности и
заштитним механизмима против тих пријетњи.
Члан 82.
(Извјештај о транспарентности)
(1) Друштво за ревизију које обавља ревизију субјекта од
јавног интереса у смислу овог закона дужно је да, у
року од четири мјесеца од истека календарске године,
објави на својој интернет страници или интернет
страници Коморе годишњи извјештај о транспарентно-
сти који садржи:
а) опис правне форме и структуре власништва
друштва за ревизију;
б) опис мреже, као и њено правно и структурно
уређење, уколико друштво за ревизију припада
мрежи;
ц) опис управљачке структуре друштва за ревизију;
д) опис система интерне контроле квалитета
друштва за ревизију;
е) назнаку када је извршена посљедња провјера
квалитета рада друштва за ревизију;
ф) попис субјеката од јавног интереса код којих је то
друштво за ревизију током претходне пословне
године извршило ревизију;
г) изјаву која се односи на процедуре и независност
рада друштва за ревизију, којом се потврђује да је
обављен интерни преглед поштовања захтјева
независности;
х) изјаву о политици друштва за ревизију у вези са
континуираним професионалним усавршавањем
лиценцираних овлаштених ревизора;
и) финансијске информације и податке о укупном
приходу, односно приходу од обављања ревизије
и приходу од услуга порезног савјетовања и
других услуга које нису повезане са ревизијом;
ј) информације о параметрима за утврђивање зарада
овлаштених ревизора који потписују извјештаје о
обављеним ревизијама субјеката од јавног
интереса.
(2) Лице овлаштено за заступање друштва за ревизију
потписује извјештај о транспарентности.
Broj 15 - Strana 73
Одјељак Д. Извјештај друштва за ревизију који се
доставља Комори
Члан 83.
(Садржај извјештаја)
(1) Друштва за ревизију дужна су да Комори, најмање
једном годишње до краја марта текуће године, доставе
извјештај са подацима о:
а) имаоцима дионица и удјела у друштву за ревизију,
као и о стјецању и промјени власника дионица,
односно удјела;
б) улагањима на основу којих су друштва за
ревизију, директно или индиректно, стекли
учешће у другом правном лицу;
ц) промјенама статута или оснивачког акта;
д) начину израчунавања осигурања из члана 58. ст.
(7), (8) и (9) овог закона и полиси осигурања;
е) запосленима;
ф) списку свих уговора о ревизији финансијских
извјештаја, по врстама ревизије, које су друштва
за ревизију закључили са обвезницима ревизије у
извјештајном периоду, као и списку свих уговора
о ревизији финансијских извјештаја који су
раскинути уз одговарајуће образложење,
независно од тога која је страна раскинула уговор;
г) броју извјештаја о ревизији које је потписао сваки
лиценцирани овлаштени ревизор;
х) другим информацијама које су потребне за
планирање и провођење контроле квалитета и
других активности Коморе.
(2) У годишњи извјештај из става (1) овог члана укључују
се сви подаци у периоду од 1. јануара до 31. децембра
претходне године.
(3) Друштва за ревизију, у року из става (1) овог члана,
дужна су доставити Комори попис субјеката од јавног
интереса који су били предмет ревизије према приходу
који су стекли од њих и који морају бити подијељени
на приходе из основа извршене ревизије и приходе од
пружања неревизорских услуга.
(4) Комора има право да захтијева додатне информације о
активностима друштава за ревизију.
Одјељак Е. Одбор за ревизију
Члан 84.
(Обавезе субјеката од јавног интереса)
(1) Субјекти од јавног интереса обавезни су основати
одбор за ревизију.
(2) Најмање један члан одбора за ревизију мора бити из
редова овлаштених ревизора.
Члан 85.
(Послови одбора за ревизију)
Одбор за ревизију:
а) прати поступак финансијског извјештавања;
б) прати учинковитост система интерне контроле,
интерне ревизије, те систем управљања ризицима;
ц) расправља о плановима и годишњем извјештају
интерне ревизије те о значајним питањима која се
односе на ово подручје;
д) одговоран је осигурати независност и квалитет
обављања ревизије финансијских извјештаја и
консолидованих финансијских извјештаја;
е) надгледа провођење ревизије финансијских извјештаја
и консолидованих финансијских извјештаја и
ф) прати независност ревизорског друштва које обавља
ревизију, а посебно уговоре о додатним услугама.
Broj 15 - Strana 74 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Одјељак Ф. Интерна ревизија
Члан 86.
(Интерна ревизија)
(1) Субјекти од јавног интереса обавезни су успоставити и
осигурати функционирање одјела интерне ревизије у
складу са овим законом и другим законским
прописима.
(2) С циљем испуњења обавеза из става (1) овог члана,
субјекти од јавног интереса обавезни су имати у радном
односу најмање једног овлаштеног интерног ревизора,
са важећом лиценцом.
(3) Интерни ревизори обавезни су у свом раду
придржавати се законских прописа, правила струке и
кодекса етике интерних ревизора, те интерним
надзором провјеравати јесу ли пословне трансакције
извршене у складу са законским прописима, да ли
постоји адекватна рачуноводствена документација те
пружају ли финансијски извјештаји комплетне,
поуздане и вјеродостојне информације о резултатима
финансијских операција и о финансијским позицијама.
Одјељак Г. Регистар друштава за ревизију и Регистар
лиценцираних овлаштених ревизора
Члан 87.
(Регистар друштава за ревизију)
(1) Министарство води Регистар друштава за ревизију
којим су издате дозволе за рад те осигурава
идентификацију сваког друштва за ревизију помоћу
засебног броја. Подаци о регистрацији чувају се у
регистру у електронском облику и доступни су
јавности електронским путем.
(2) Регистар друштава за ревизију обавезно садржи
пословно име и адресу друштва за ревизију, облик
организовања, имена оснивача и њихово учешће у
капиталу друштва за ревизију, имена лица овлаштених
за заступање друштва и имена стално запослених или
на други начин ангажованих лиценцираних овлаштених
ревизора са важећим лиценцама.
(3) Подаци који се уписују у Регистар друштава за ревизију
су јавни.
(4) У Регистар друштава за ревизију, у року од 30 дана,
обавезно се пријављују све промјене у подацима из
члана 59. ст. (2) и (3) овог закона.
(5) Регистар се након обавијести ажурира без непотребног
одлагања.
Члан 88.
(Регистар лиценцираних овлаштених ревизора)
(1) Министарство овлаштеним ревизорима издаје и
одузима лиценце за обављање послова ревизије
финансијских извјештаја.
(2) Министарство води Регистар овлаштених ревизора
којим је, у складу са законом, издата лиценца
овлаштеног ревизора.
(3) Регистар овлаштених ревизора обавезно садржи: име и
презиме овлаштеног ревизора, адресу пребивалишта,
назив тијела које је овлаштеном ревизору издало
цертификат, број и датум издавања лиценце, рок
важења лиценце и друге податке од значаја за правилну
идентификацију овлаштеног ревизора.
(4) Подаци који се уписују у Регистар лиценцираних
овлаштених ревизора су јавни.
Srijeda, 24. 2. 2021.
ПОГЛАВЉЕ V. НАДЗОР КВАЛИТЕТА РАДА
ДРУШТАВА ЗА РЕВИЗИЈУ И ОВЛАШТЕНИХ
РЕВИЗОРА
Одјељак А. Ревизорска комора
Члан 89.
(Организација Коморе)
(1) Комора је независна професионална организација
лиценцираних овлаштених ревизора и друштава за
ревизију која послују на територији Федерације.
Комора има својство правног лица с јавним
овлаштењима и правима, обавезама и одговорностима
утврђеним овим законом. Комора има надлежност и
обавља задатке на подручју услуга ревизије и других
стручних подручја у вези са ревизијом, а нарочито:
а) води Регистар чланова Коморе;
б) утврђује висину чланарине за чланове Коморе;
ц) утврђује износ накнаде за упис у регистар Коморе,
за увјерења и потврде о евиденцијама које Комора
води, као и остале накнаде прописане општим
актима Коморе;
д) доноси годишњи план провјере квалитета рада
друштава за ревизију и лиценцираних овлаштених
ревизора;
е) доноси методологију за провјеру квалитета рада
друштава за ревизију и лиценцираних овлаштених
ревизора;
ф) прописује минимум радне документације која
чини садржај методологије;
г) обавља контролу квалитета рада друштава за
ревизију и лиценцираних овлаштених ревизора;
х) врши увид у извјештаје, уговоре и накнаде
обављених ревизија, оцјењује систем унутрашње
контроле квалитета друштва за ревизију,
провјерава власничке и управљачке структуре,
надзире запошљавање овлаштених ревизора и
провјерава друга подручја у складу са одредбама
овог закона и
и) организује професионално усавршавање лиценци-
раних овлаштених ревизора.
(2) Чланство у Комори обавезно је за друштва за ревизију
и лиценциране овлаштене ревизоре.
Члан 90.
(Остали послови Коморе)
(1) Поред послова из члана 89. овог закона, Комора обавља
и сљедеће послове:
а) прати примјену МСР и даје стручна мишљења
својим члановима и по захтјеву трећим лицима у
вези с практичном примјеном МСР;
б) брине се о угледу чланова Коморе;
ц) пружа стручну помоћ члановима Коморе;
д) доноси финансијски план Коморе;
е) доставља Одбору за јавни надзор годишњи
финансијски извјештај и годишњи извјештај о
раду;
ф) утврђује и доноси Тарифу ревизорских услуга, уз
сагласност Министарства;
г) сарађује и пружа стручну помоћ Министарству и
Одбору за јавни надзор у обављању послова у
складу са овим законом; и
х) обавља и друге послове у складу са овим законом
и статутом.
(2) На финансијски план Коморе сагласност даје Одбор за
јавни надзор.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 91.
(Заштита података)
(1) Комора је дужна да чува као повјерљиве све податке,
чињенице и околности које је прибавила у обављању
послова у складу са одредбама овог закона.
(2) Одредба става (1) овог члана примјењује се и на
чланове органа Коморе, запослене и бивше запослене у
Комори, односно на друга лица којима су приликом
рада у Комори били доступни повјерљиви подаци.
(3) Пословне тајне чувају се у складу са овим законом,
осим ако посебним прописима није друкчије уређено.
Члан 92.
(Финансирање Коморе)
(1) Комора стјече средства за рад од:
а) чланарине коју плаћају чланови Коморе;
б) накнаде за упис у регистар Коморе;
ц) других извора, у складу са законом и актима
Коморе.
(2) Средства Коморе воде се на рачуну Коморе.
Члан 93.
(Статут Коморе)
(1) Статутом Коморе ближе се уређују: послови које
Комора обавља у оквиру законских овлаштења; начин
обављања послова Коморе; унутрашња организација и
рад Коморе; састав, начин и поступак избора и
надлежност органа Коморе; права и дужности
друштава за ревизију и лиценцираних овлаштених
ревизора као чланова Коморе, као и друга питања од
значаја за рад и организацију Коморе, у складу са овим
законом.
Члан 94.
(Акти Коморе)
(1) Комора доноси своје акте којима се поближе уређује
рад Коморе.
(2) Комора је обавезна објавити Статут и Одлуку о износу
чланарине у "Службеним новинама Федерације БиХ".
(3) Општи акти и други документи које Комора доноси, у
складу са Статутом, објављују се на интернет страници
Коморе.
Члан 95.
(Тијела Коморе)
(1) Тијела Коморе су: Скупштина, Управно вијеће,
предсједник Коморе и друга тијела Коморе.
(2) Надлежности, задаци и начин рада тијела Коморе
одређују се овим законом и Статутом.
(3) Скупштина има предсједника и потпредсједника који се
бирају из редова чланова Скупштине на период од
четири године, а иста лица могу бити поново бирана
највише још једанпут.
(4) Скупштина:
а) доноси Статут уз претходну сагласност
Министарства и друге опште акте Коморе;
б) доноси Одлуку о износу чланарине уз претходну
сагласност Министарства;
ц) утврђује правила надзорног и контролног
поступка;
д) бира чланове Управног вијећа, предсједника
Коморе и чланове других тијела одређених
Статутом;
е) утврђује програм и план рада, финансијски план
Коморе и усваја финансијске извјештаје, те
утврђује годишњи извјештај о раду и доставља га
Одбору за јавни надзор из члана 97. овог закона на
разматрање у року од 15 дана од дана усвајања на
Скупштини.
Broj 15 - Strana 75
(5) Скупштина може одлучивати и о другим питањима
одређеним Статутом.
(6) Лиценцирани овлаштени ревизори имају по један глас
при одлучивању на Скупштини Коморе.
(7) Комором управља Управно вијеће које Скупштина
именује на период од четири године. Управно вијеће:
а) предлаже програме рада и развоја Коморе те
прати њихово провођење;
б) предлаже износ чланарине;
ц) утврђује минимални облик и садржај радне
документације обављања ревизије;
д) утврђује минималну методологију обављања
провјере квалитета рада;
е) обавља друге стручне задатке и услуге повезане са
развојем ревизорске струке у складу са Статутом
Коморе;
ф) даје члановима Коморе стручна мишљења и
образложења ако они то затраже;
г) доноси правилнике и акте у складу са Статутом
Коморе и
х) обавља и друге задатке одређене Статутом
Коморе.
Члан 96.
(Јавност рада Коморе)
(1) Комора је дужна обавјештавати јавност о свим
питањима из надлежности Коморе.
(2) Комора је дужна да обавјештава Министарство и Одбор
за јавни надзор о дисциплинским поступцима који се
воде против чланова Коморе пред надлежним органима
Коморе.
(3) Ако се у дисциплинским поступцима установи да
постоји сумња да је извршено кривично дјело, Комора
је дужна да обавијести и надлежне правосудне органе.
(4) Комора је дужна да на захтјев органа из ст. (2) и (3)
овог члана достави потребне податке о чињеницама о
којима има сазнање.
Одјељак Б. Одбор за јавни надзор
Члан 97.
(Статус)
Јавни надзор над Комором, друштвима за ревизију и
лиценцираним овлаштеним ревизорима проводи Одбор за
јавни надзор.
Члан 98.
(Одбор за јавни надзор)
(1) Одбор за јавни надзор има предсједавајућег и четири
члана.
(2) Чланове Одбора за јавни надзор именује и разрјешава
Влада Федерације Босне и Херцеговине (у даљем
тексту: Влада Федерације) на приједлог министра.
(3) Мандат чланова Одбора за јавни надзор је четири
године, а иста лица могу бити поново именована
највише још једанпут, с тим да се осигура да два члана
буду у континуитету у сљедећем мандату.
(4) За члана Одбора за јавни надзор може бити предложено
лице које:
а) има стечено високо образовање из научне области
економске струке;
б) није запослено у Комори и није члан органа
Коморе;
ц) има најмање пет година радног искуства на руко-
водећем положају у областима рачуноводства,
ревизије и финансија, или има радно искуство од
најмање пет година у областима рачуноводства и
финансија, а долази из једног од регулаторних
Broj 15 - Strana 76 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
тијела Федерације, или је универзитетски
професор у области рачуноводства и ревизије.
(5) Чланови Одбора за јавни надзор не смију да буду
професионално ангажовани у провођењу ревизије.
(6) Најмање један члан Одбора за јавни надзор из става (2)
овог члана мора бити овлаштени ревизор са најмање
пет година радног искуства на ревизијама.
(7) Одбор доноси одлуке консензусом.
(8) Средства за финансирање активности Одбора за јавни
надзор осигуравају се у буџету Федерације за сваку
фискалну годину.
(9) Стручне и административне послове за потребе Одбора
за јавни надзор обавља Министарство.
Члан 99.
(Дјелокруг рада)
(1) Одбор за јавни надзор надзире:
а) законитост рада и поступања Коморе;
б) дјелотворност, економичност и сврсисходност
рада Коморе;
ц) унутрашње уређење и организацију Коморе те
оспособљеност чланова за обављање послова из
надлежности Коморе; и
д) однос чланова Коморе према друштвима за
ревизију и овлаштеним ревизорима и другим
странкама.
(2) Одбор за јавни надзор надзире и:
а) регистрацију друштава за ревизију;
б) усвајање стандарда професионалне етике, интерне
контроле квалитета рада друштава за ревизију и
ревизије;
ц) провођење континуиране едукације, осигурања
квалитета, те система дисциплине.
(3) Одбор за јавни надзор, у оквиру надлежности
утврђених овим законом, обавља надзор и над:
а) издавањем и одузимањем лиценци овлаштеним
ревизорима;
б) издавањем и одузимањем лиценци за рад
друштвима за ревизију;
ц) примјеном МСР;
д) провођењем дисциплинских поступака и других
мјера у циљу отклањања и санкционисања
неправилности.
(4) Одбор за јавни надзор сарађује са Комором.
(5) Одбор за јавни надзор сарађује са надлежним тијелима
у Републици Српској, Брчко Дистрикту, државама
чланицама Европске уније и трећим земљама, посебно
у случају утврђивања одређених неправилности у
радњама друштава за ревизију и овлаштених ревизора.
(6) У случају потребе Одбор за јавни надзор проводи
накнадне провјере друштава за ревизију те према
потреби и резултатима провјере, подузима одређене
мјере и акције, о чему редовно информише Министар-
ство.
(7) У обављању надзора из става (1) овог члана Одбор за
јавни надзор може тражити од Коморе одговарајуће
извјештаје и податке, односно може извршити
непосредан увид у рад Коморе.
(8) Комора је дужна да извјештаје и податке из става (7)
овог члана достави Одбору за јавни надзор у року од 15
дана од дана када су подаци затражени.
(9) Одбор за јавни надзор обавља и друге послове, у складу
са овим законом.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Члан 100.
(Начин обављања послова)
Одбор за јавни надзор обавља послове из члана 99. овог
закона, тако што:
а) даје сагласности и мишљења на опште акте
Коморе у складу са овим законом, изузев Статута
сходно члану 95. став (4) тачка а) овог закона те
прати провођење тих аката и предлаже њихову
измјену;
б) даје мишљење на годишњи план провјере квали-
тета рада друштава за ревизију и лиценцираних
овлаштених ревизора који утврђује Комора;
ц) даје приједлог за ванредне провјере квалитета
рада друштава за ревизију и лиценцираних
овлаштених ревизора;
д) разматра годишњи извјештај о раду Коморе,
е) предлаже мјере за које је овим законом овлаштен.
Члан 101.
(Мјере у поступку надзора)
(1) Ако Одбор за јавни надзор оцијени да постоји основана
сумња да су учињене одређене незаконитости и
неправилности у раду Коморе, може да:
а) затражи извјештаје и друге податке о уоченим
неправилностима;
б) предложи мјере ради њиховог отклањања;
ц) предложи покретање поступка за утврђивање
одговорности органа, односно запослених у
Комори;
д) предложи сазивање Скупштине Коморе;
е) подузме и друге мјере из своје надлежности.
(2) Одбор за јавни надзор предлаже Комори смјену
чланова тијела Коморе из члана 95. став (1) овог закона,
ако у раду тих тијела утврди значајније неправилности
у обављању послова из чл. 90. и 98. овог закона.
Члан 102.
(Заштита података)
(1) Одредбе овог закона у вези са заштитом података
примјењују се на садашње и бивше чланове Одбора за
јавни надзор.
(2) Одредбе овог закона не примјењују се на чланове
Одбора за јавни надзор и на чланове тијела Коморе
када је ријеч о размјени података и сарадњи међу
надлежним тијелима других земаља везаној за послове
према овом закону, ако је склопљен споразум о
међусобној сарадњи.
Члан 103.
(Достављање планова и извјештаја)
(1) Програм рада и финансијски план за наредну годину
Одбор за јавни надзор је обавезан доставити Влади
Федерације, путем Министарства, најкасније до 31.
децембра текуће године, а Извјештај о раду за протеклу
годину и извршење финансијског плана, заједно са
Извјештајем о раду Коморе до 31. марта текуће године
за претходну годину, путем Министарства, на
разматрање и прихватање.
(2) Програм рада и Извјештај о раду Одбора за јавни
надзор објављују се на интернет страници
Министарства.
Одјељак Ц. Контрола квалитета друштава за ревизију и
лиценцираних овлаштених ревизора
Члан 104.
(Предмет контроле)
(1) Систем надзора квалитета рада организује се на начин
независан о овлаштеним ревизорима и друштвима за
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ревизију који су предмет провјере и подложан је јавном
надзору.
(2) Контрола квалитета рада обавља се на објективан
начин и у поступку који искључује било какав сукоб
интереса између лица која обављају провјеру квалитета
рада и друштава за ревизију и лиценцираних
овлаштених ревизора.
(3) Комора обавља контролу квалитета рада друштава за
ревизију и лиценцираних овлаштених ревизора ради
провјере да ли се при обављању ревизије поступа у
складу са МСР, одредбама овог закона и другим
правилима ревизорске струке.
(4) Контрола квалитета рада подлијеже надзору који
обавља Одбор за јавни надзор.
(5) У поступку контроле квалитета рада примјењују се
одредбе закона којим се уређује управни поступак, ако
овим законом није друкчије уређено.
(6) За финансирање контроле квалитета рада користе се
средства Коморе, посебно издвојена за ову намјену,
осим у случају из члана 105. ст. (7) и (8) овог закона
када се контрола квалитета финансира из буџета
Федерације.
(7) Финансирање система осигурања надзора квалитета
рада је сигурно и не смије бити ни под каквим
непримјереним утјецајем овлаштених ревизора и
друштава за ревизију.
Члан 105.
(Начин обављања контроле)
(1) Контрола квалитета рада друштва за ревизију се
осигурава:
а) праћењем, прикупљањем и провјером извјештаја и
обавјештења која Комори подносе друштва за
ревизију и лиценцирани овлаштени ревизори, у
складу са овим законом;
б) обављањем непосредне контроле квалитета рада
друштава за ревизију;
ц) изрицањем мјера у поступку контроле квалитета,
у складу са овим законом.
(2) Обављање непосредне контроле квалитета рада
друштава за ревизију обухвата:
а) преглед система интерне контроле квалитета;
б) провјеру независности лиценцираног овлаштеног
ревизора и друштва за ревизију у односу на
обвезника ревизије;
ц) провјеру усклађености поступака ревизије са
МСР;
д) оцјене квалитета у погледу ангажованих ресурса
(састав ревизорског тима и радни сати);
е) преглед обрачунатих накнада за услуге ревизије;
ф) непосредну провјеру квалитета рада лиценцираног
овлаштеног ревизора.
(3) Прегледом система интерне контроле квалитета
утврђује се да ли друштво за ревизију има
успостављене одговарајуће смјернице и поступке за:
а) преузимање одговорности повезане са квалитетом
обављеног рада;
б) поштовање етичких захтјева;
ц) успостављање и одржавање односа са
обвезницима ревизије финансијских извјештаја,
као и за друге услуге;
д) формирање ревизорских тимова;
е) обављање ревизије у складу са МСР;.
(4) Друштво за ревизију је дужно осигурати да смјернице и
поступци повезани са интерним процедурама за
контролу квалитета функционирају успјешно и да се
поштују у пракси.
Broj 15 - Strana 77
(5) Непосредна контрола квалитета рада лиценцираног
овлаштеног ревизора обавља се тако што се прегледа
цјелокупна радна документација о обављеној ревизији
код најмање једног обвезника ревизије.
(6) Лица која обављају контролу квалитета рада дужна су
осигурати потребан број одабраних ревизорских
докумената, односно узорака за тестирање, како би
предметна провјера била квалитетна и свеобухватна,
примјењујући МСР и захтјеве везане за независност
њиховог рада.
(7) Одбор за јавни надзор може предложити Комори да се
изврши ванредна контрола квалитета рада друштава за
ревизију и лиценцираних овлаштених ревизора.
(8) Одбор за јавни надзор може предложити Комори
ванредну контролу квалитета и у случају достављања
примједби од стране регулаторних тијела у вези са
обављеном ревизијом.
Члан 106.
(Лица која обављају контролу)
(1) Непосредну контролу квалитета рада друштава за
ревизију и лиценцираних овлаштених ревизора обавља
Комисија за надзор. Чланови Комисије за надзор су
лица запослена у Комори, који су овлаштени ревизори
са најмање пет година радног искуства на пословима
ревизије.
(2) Лица која обављају контролу квалитета рада из става
(1) овог члана, дужна су да заврше додатну обуку према
програму који утврди Комора.
(3) Лице из става (1) овог члана не смије обављати надзор
квалитета рада овлаштеног ревизора или друштва за
ревизију док не истекну најмање три године од
тренутка када је то лице престало бити оснивач, члан
или запосленик или на неки други начин повезано с
тим овлаштеним ревизором или друштвом за ревизију.
Члан 107.
(Обавезе друштва за ревизију у поступку контроле)
(1) Друштво за ревизију, код којег се обавља контрола
квалитета рада, дужно је омогућити Комисији за надзор
преглед ревизорских извјештаја, радне документације,
као и друге документације на основу које су ревизорски
извјештаји састављени.
(2) Друштво за ревизију код којег се обавља контрола
квалитета рада дужно је, на захтјев Комисије за надзор,
омогућити контролу квалитета рада у свом сједишту.
Члан 108.
(Извјештај о контроли)
(1) Након обављене контроле квалитета рада друштва за
ревизију Комисија за надзор саставља записник на који
право приговора има друштво за ревизију у року од 8
дана по пријему записника.
(2) О обављеној контроли квалитета рада друштва за
ревизију Комисија за надзор саставља детаљан
извјештај који садржи значајне налазе и закључке о
извршеној контроли и доставља га Управном вијећу
Коморе, Одбору за јавни надзор и друштву за ревизију
код којег је извршена контрола квалитета рада.
Годишњи извјештај о контроли квалитета рада
друштава за ревизију и овлаштених ревизора Комисија
за надзор доставља Управном вијећу, Скупштини и
Одбору за јавни надзор.
(3) Једном годишње Комора, по претходно прибављеном
мишљењу Одбора за јавни надзор, објављује укупне
резултате провјере квалитета рада друштава за ревизију
на својој интернет страници.
Broj 15 - Strana 78 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 109.
(Учесталост контроле)
(1) Комисија за надзор обавља контролу квалитета рада
друштава за ревизију из члана 105. став (1) овог закона
најмање једном у шест година, односно најмање једном
у три године код друштава за ревизију која обављају
ревизију субјеката од јавног интереса.
(2) Контрола квалитета из става (1) овог члана може се
обављати и чешће, уколико Комора утврди, на бази
процјене ризика, потребу за чешћим контролама, а
нарочито у случају потребе за контролама друштава за
ревизију којима су изрицане мјере у поступку контроле.
(3) Комора је дужна да о провођењу контроле квалитета
рада писаним путем обавијести друштво за ревизију
најкасније 15 дана прије почетка контроле.
Члан 110.
(Мјере у поступку контроле квалитета рада друштава за
ревизију)
(1) Ако Комора у поступку контроле квалитета рада
утврди да друштво за ревизију не поступа у складу са
одредбама овог закона, МСР и другим правилима
ревизорске професије, дужна је истом наложити
отклањање свих недостатака у року од 30 дана од дана
уручења налога. Уколико друштво за ревизију које је
предметом контроле не отклони недостатке у
утврђеном року, Комора је дужна да Одбору за јавни
надзор достави извјештај о обављеној контроли са
приједлогом мјера.
(2) Одбор за јавни надзор може предложити Министарству
сљедеће мјере:
а) издавање налога за отклањање неправилности;
б) одређивање додатних мјера;
ц) условно одузимање лиценце за обављање ревизије
уз адекватно образложење;
д) одузимање лиценце за обављање ревизије уз
адекватно образложење.
(3) Министарство рјешењем изриче мјере из става (2) овог
члана.
(4) Рјешење из става (3) овог члана коначно је у управном
поступку, а против њега се може покренути управни
спор.
(5) Рјешење о изрицању мјере из става (3) овог члана
Министарство доставља Комори, наредног дана од дана
када је ово рјешење донешено.
(6) Комора је дужна да рјешење о изрицању мјере из става
(3) овог члана без одлагања упише у Регистар
изречених мјера који води Комора на својој интернет
страници.
Члан 111.
(Отклањање утврђених неправилности)
Налагање отклањања утврђених неправилности
проводи се, ако:
а) власничка структура и управљање друштвом за
ревизију није у складу са одредбама овог закона;
б) друштво за ревизију обавља неревизорске услуге
супротно члану 71. овог закона;
ц) друштво за ревизију не објави извјештај о
транспарентности у складу са чланом 82. овог
закона;
д) друштво за ревизију не доставља обавјештења и
извјештаје у смислу члана 83. овог закона;
е) друштво за ревизију не испуњава услове за
издавање дозволе за обављање ревизије;
ф) друштво за ревизију не обавља ревизију у складу
са одредбама овог закона.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Члан 112.
(Садржај налога)
Налог за отклањање неправилности нарочито садржи:
а) опис неправилности чије је отклањање утврђено
рјешењем;
б) рок у коме је друштво за ревизију дужно
отклонити неправилности и доставити извјештај о
отклањању неправилности;
ц) начин отклањања неправилности;
д) доказе о отклањању неправилности које је
друштво за ревизију дужно доставити Комори.
Члан 113.
(Извјештај о отклањању неправилности)
Друштво за ревизију дужно је да у року који не може
бити краћи од 15 дана, нити дужи од шест мјесеци, отклони
утврђене неправилности и да Одбору за јавни надзор
поднесе извјештај који садржи опис подузетих мјера, као и
да приложи доказе о отклањању неправилности.
Члан 114.
(Додатне мјере)
(1) Додатна мјера налаже се, ако се утврди да:
а) друштво за ревизију није поступило у складу са
налогом за отклањање неправилности;
б) је лиценцираном овлаштеном ревизору који у
друштву за ревизију обавља послове ревизије,
одузета лиценца;
ц) је друштво за ревизију у посљедње двије године
више од четири пута прекршило дужност
правовременог и правилног подношења
извјештаја, односно обавјештавања, или је на
други начин ометало обављање контроле
квалитета над његовим пословањем.
(2) Додатном мјером налаже се друштву за ревизију да у
року од 60 дана проведе сљедеће мјере:
а) побољшање система интерних контрола квалитета
у обављању ревизије;
б) побољшање поступка интерног надзора над
повјерљивим подацима;
ц) друге мјере у складу са овим законом, МСР и
другим правилима ревизорске струке.
Члан 115.
(Одузимање лиценце за рад друштву за ревизију)
Министарство доноси Рјешење о одузимању лиценце за
рад друштву за ревизију и брисању из Регистра друштава за
ревизију:
а) ако је издата на основу неистинитих података;
б) ако друштво за ревизију престане да испуњава
услове из члана 58. овог закона;
ц) ако се број лиценцираних овлаштених ревизора
смањи испод прописаног броја, а друштво за
ревизију, у року од три мјесеца од настанка
промјене, не повећа број лиценцираних
овлаштених ревизора до броја прописаног овим
законом и о томе не обавијести Комору и
Министарство;
д) ако не отклони неправилности, односно не
проведе додатне мјере у року из чл. 113. и 114.
овог закона;
е) ако састави ревизорски извјештај који се не
заснива на стварним чињеницама;
ф) ако му је одлуком надлежног суда забрањено
обављање дјелатности ревизије;
г) ако оснивач донесе одлуку о престанку обављања
дјелатности ревизије финансијских извјештаја, као
и у случајевима престанка привредног друштва у
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
складу са законом којим се уређују привредна
друштва;
х) ако се на начин прописан у члану 58. ст. (7) и (8)
овог закона не обезбједи од одговорности за
штету коју може проузроковати изражавањем
ревизорског мишљења;
и) у другим случајевима утврђеним овим законом.
Члан 116.
(Условно одузимање лиценце за обављање ревизије друштву
за ревизију)
(1) Министарство рјешењем о условном одузимању
лиценце за обављање ревизије друштву за ревизију
може одредити да лиценца неће бити одузета ако
друштво за ревизију, којем је изречена таква мјера, у
периоду који предложи Одбор за јавни надзор, а који не
може бити краћи од шест мјесеци и дужи од три
године, не учини нову повреду овог закона код
обављања ревизије.
(2) Министарство ће укинути рјешење о условном
одузимању лиценце за обављање ревизије и одузети
лиценцу ако друштво за ревизију којем је изречена
мјера условног одузимања лиценце у периоду
одређеном рјешењем из става (1) овог члана учини нову
повреду овог закона код обављања ревизије.
Члан 117.
(Мјере у поступку контроле квалитета рада лиценцираних
овлаштених ревизора)
(1) Ако Комора у поступку контроле квалитета рада
утврди да лиценцирани овлаштени ревизор не поступа
у складу са одредбама овог закона, МСР и другим
правилима ревизорске струке, дужна је истом наложити
отклањање свих недостатака у року од 30 дана од дана
уручења налога. Уколико лиценцирани овлаштени
ревизор који је предметом контроле не отклони
недостатке у утврђеном року, Комора је дужна да
Одбору за јавни надзор достави извјештај о обављеној
контроли са приједлогом мјера.
(2) Одбор за јавни надзор може предложити Министарству
подузимање сљедећих мјера:
а) издавање налога за отклањање неправилности;
б) изрицање јавне опомене;
ц) условно одузимање лиценце уз адекватно
образложење;
д) одузимање лиценце уз адекватно образложење.
(3) Министарство рјешењем изриче мјере из става (2) овог
члана.
(4) Рјешење из става (3) овог члана коначно је у управном
поступку, а против њега се може покренути управни
спор.
(5) Рјешење о изрицању мјере из става (3) овог члана
Министарство доставља Комори, наредног дана од дана
када је ово рјешење донешено.
(6) Комора је дужна да рјешење о изрицању мјере из става
(3) овог члана, без одлагања, упише у Регистар
изречених мјера.
(7) У поступку контроле квалитета рада лиценцираних
овлаштених ревизора сходно се примјењују одредбе чл.
107., 108., 111., 112.,113. и 115. овог закона.
Члан 118.
(Опомена)
Министарство изриче лиценцираном овлаштеном
ревизору опомену ако лиценцирани овлаштени ревизор не
поступа у складу са правилима ревизије, а нема услова за
одузимање лиценце, односно за условно одузимање лиценце.
Broj 15 - Strana 79
Члан 119.
(Условно одузимање лиценце овлаштеном ревизору)
(1) Министарство рјешењем о условном одузимању
лиценце овлаштеном ревизору може одредити да
лиценца неће бити одузета ако лице, којем је изречена
таква мјера, у периоду који одреди Министарство и
који не може бити краћи од шест мјесеци и дужи од
двије године, не учини нову повреду овог закона код
обављања ревизије.
(2) Министарство ће укинути рјешење о условном
одузимању лиценце и одузети лиценцу ако лице, којем
је изречена мјера условног одузимања лиценце, у
одређеном периоду учини нову повреду овог закона
код обављања ревизије због којег је могуће одузимање
лиценце, односно изрицање опомене.
Члан 120.
(Одузимање лиценце овлаштеном ревизору)
(1) Министар доноси Рјешење о одузимању лиценце
овлаштеном ревизору и брисању из Регистра
лиценцираних овлаштених ревизора:
а) ако је лиценца добијена навођењем неистинитих
података;
б) ако је кажњен за кривично дјело у смислу прописа
којим се уређује одговорност физичких лица за
кривична дјела или против којег се води кривични
поступак.
(2) Министарство рјешењем одузима лиценцу ако ли-
ценцирани овлаштени ревизор при обављању ревизије:
а) поступа супротно чл. 73. и 80. овог закона;
б) поступа супротно правилима ревизије и ако због
тога ревизорски извјештај који је потписао садржи
недостатке, односно доводи у заблуду кориснике
ревизорског извјештаја;
ц) не поштује обавезу заштите повјерљивих
података;
д) не поступа у складу са одредбама овог закона и
других прописа који уређују ревизију финансиј-
ских извјештаја.
(3) Министарство одузима лиценцу и:
а) на лични захтјев лиценцираног овлаштеног
ревизора;
б) у случају губитка пословне способности;
ц) у случају смрти.
ПОГЛАВЉЕ VI. ЗВАЊА У РАЧУНОВОДСТВЕНОЈ И
РЕВИЗОРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ
Одјељак А. Звања
Члан 121.
(Звања)
(1) У рачуноводственој и ревизорској професији у
Федерацији су сљедећа звања:
а) Цертифицирани рачуноводствени техничар;
б) Цертифицирани рачуновођа; и
ц) Овлаштени ревизор.
(2) Тестирање кандидата за звања из става (1) овог члана,
издавање цертификата и лиценцирање (издавање
одобрења за рад) врши се на сљедећи начин:
а) Тестирање кандидата за цертифициране
рачуноводствене техничаре, цертифициране
рачуновође и овлаштене ревизоре врши се
посредством професионалног тијела из члана 136.
став (1) овог закона на основу јединственог
програма за Федерацију, Републику Српску и
Брчко Дистрикт, како је утврђено Законом о
рачуноводству и ревизији Босне и Херцеговине, а
Broj 15 - Strana 80 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
који је у цијелости у складу са стандардима и
смјерницама МФР;
б) Цертификате за цертифициране рачуноводствене
техничаре, цертифициране рачуновође и них субјеката изван Босне и Херцеговине, након што
овлаштене ревизоре издаје професионално тијело
из члана 136. став (1) овог закона.
ц) Лиценцирање цертифицираних рачуноводствених
техничара и цертифицираних рачуновођа врши
професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона;
д) Лиценцирање овлаштених ревизора врши
Министарство;
е) Лиценцирање друштава за ревизију врши
Министарство.
(3) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона овлаштено је за одузимање лиценци из става (2)
тачка ц) овог члана у случају престанка испуњавања
законом прописаних услова и услова из става (8) овог
члана.
(4) Лиценцирање се не врши код цертифицираних рачу-
новодствених техничара и цертифицираних рачуновођа
који обављају рачуноводствене послове за интерне
потребе предузећа и осталих правних лица, изузев код
лица из члана 44. став (4) и 38. овог закона који
овјеравају финансијске извјештаје и код којих је
обавезно лиценцирање.
(5) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона успоставља и води Регистар лиценцираних
цертифицираних рачуновођа, који обавезно садржи:
име и презиме лиценцираног рачуновође, број лиценце,
датум издавања и важења лиценце, као и назив правног
лица у којем је запослен, са посебном назнаком ако
ради на пословима састављања и израде финансијских
извјештаја. Подаци из Регистра лиценцираних
цертифицираних рачуновођа су јавни и ажурирају се
без непотребног одлагања.
(6) Лица која посједују звања из става (1) овог члана дужна
су да се континуирано професионално усавршавају у
складу са одредбама Закона о рачуноводству и ревизији
Босне и Херцеговине.
(7) Поред звања у рачуноводственој и ревизорској
професији из става (1) овог члана, друга сродна звања у
сродним професијама су:
а) овлаштени процјенитељ из члана 29. овог закона и
б) овлаштени интерни ревизор из члана 86. став (2)
овог закона.
(8) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона прописује услове и начин издавања и одузимања
лиценци из става (2) тачка ц) овог члана.
Члан 122.
(Признавање цертификата)
(1) Сваком лицу којем су цертификат и лиценца издати у
Републици Српској или Брчко Дистрикту, с тим да је
тај ентитет или дистрикт усвојио закон или регулативу
којом се осигурава истовјетно признавање цертификата
и лиценце издатих у Федерацији, стечено звање у
професији се признаје у Федерацији и од њега се неће
захтијевати нострификација.
(2) Лица која су лиценце добила у Републици Српској и
Брчко Дистрикту БиХ, у складу са прописима,
одговарајуће лиценце у Федерацији могу добити у
складу са одредбама Закона о рачуноводству и ревизији
Босне и Херцеговине.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Члан 123.
(Нострификација)
(1) Лица која посједују цертификат издат од професионал-
доставе доказе да испуњавају МФР-ове услове
едукације у земЉи у којој су стекла квалификацију, као
и услове у погледу стручне спреме, радног искуства и
познавања прописа и порезног система у Федерацији и
Босни и Херцеговини, могу поднијети захтјев за
нострификацију стечених звања и квалификација.
(2) Нострификацију стечених звања и квалификацију за
лица из става (1) овог члана врши професионално
тијело из члана 136. став (1) овог закона утврђено овим
законом, на начин и уз услове које пропише Комисија.
Члан 124.
(Забрана употребе звања)
Забрањена је употреба звања из члана 121. овог закона
од лица која нису цертифицирана и лиценцирана, као и
нуђење или обављање рачуноводствених или ревизорских
услуга трећим лицима од лица која нису лиценцирана у
складу са овим законом и регистрована за пружање
рачуноводствених и ревизорских услуга, односно која не
испуњавају друге услове за пружање књиговодствених,
рачуноводствених и ревизорских услуга прописаних овим
законом.
Одјељак Б. Професионално тијело
Члан 125.
(Професионално тијело)
(1) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона, у сарадњи са Комисијом, проводи јединствен
програм за стјецање квалификација и звања у
рачуноводственој и ревизорској професији у
Федерацији.
(2) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона дужно је донијети прописе којима се уређује
начин проведбе Програма и накнаде за стјецање звања
у рачуноводственој и ревизорској професији,
квалифицирање и професионални развој рачуновођа и
овлаштених ревизора, континуирана едукација,
контрола квалитета рада његових чланова, те издавање
цертификата за сва звања у професији, као и лиценци за
звања у области рачуноводства.
(3) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона је одговорно за утврђивање и реализацију
континуираног професионалног усавршавања својих
чланова у складу са Међународним образовним
стандардима, те вођење евиденције на основу које се
доказује да су задовољени услови и критерији
континуиране едукације које је утврдила Комисија.
(4) Професионално тијело које је регистровано у
Федерацији дужно је сарађивати са Комисијом у вези са
свим питањима утврђеним овим законом.
(5) Надлежност професионалног тијела из члана 136. став
(1) овог закона огледа се у сљедећем:
а) проводи Програм за стјецање квалификација;
б) реализује континуирано усавршавање;
ц) води евиденцију и доставља Министарству
преглед (информацију) о присутности минимал-
ном броју сати континуираног усавршавања
носиоца професионалних звања којима је издата
лиценца у складу са овим законом;
д) уређује квалифицирање и професионални развој
за рачуноводствену професију те провјерава
квалификације њихових чланова;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
е) даје стручна мишљења својим члановима и по
захтјеву трећим лицима у вези с практичном
примјеном МРС и
ф) на континуираној основи осигурава пријевод
прописа из члана 2. став (1) тачка с) овог закона.
(6) Прописи из члана 2. став (1) тачка с) овог закона су
доступни јавности, без накнаде, на званичној интернет
страници професионалног тијела.
(7) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона дужно је да чува као повјерљиве све податке,
чињенице и околности које је прибавило у обављању
послова у складу са одредбама овог закона.
(8) Одредба става (7) овог члана примјењује се и на
чланове управног тијела, запослене и бивше запослене
професионалног тијела из члана 136. став (1) овог
закона, односно на друга лица којима су приликом рада
у истом били доступни повјерљиви подаци.
(9) Пословне тајне чувају се у складу са чланом 91. став (3)
овог закона.
(10) Професионално тијело из члана 136. став (1) овог
закона најмање једном годишње, а најкасније до краја
марта текуће године за претходну годину, подноси
Влади Федерације, путем Министарства, извјештај о
раду и стању у области рачуноводства.
(11) Извјештај из става (10) овог члана обавезно садржи:
извршавање послова и датих овлаштења повјерених
овом професионалном тијелу, број и структуру издатих
цертификата, информацију о проведеним едукацијама и
друге информације о стању у области рачуноводствене
професије.
ПОГЛАВЉЕ VII. ПРАЋЕЊЕ, ОТКРИВАЊЕ И
ПРИЈАВЉИВАЊЕ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА У ВЕЗИ СА
ПРАЊЕМ НОВЦА И ФИНАНСИРАЊЕМ
ТЕРОРИСТИЧКИХ АКТИВНОСТИ
Члан 126.
(Кривична дјела у вези са прањем новца и финансирањем
терористичких активности)
(1) Лица која врше послове рачуноводства, ревизије и
надзора у вези са одредбама овог закона обавезна су да
стално прате и откривају појаве и радње које имају
обиљежја кривичних дјела у вези са прањем новца и
финансирањем терористичких активности.
(2) У случају утврђивања чињеница и радњи које указују
на кривична дјела из става (1) овог члана, обавезно се,
писмено, без одгађања, обавјештава орган надлежан за
област спрјечавања прања новца и финансирања
терористичких активности, у складу са прописом о
спречавању прања новца и финансирања
терористичких активности.
(3) Субјекти укључени у послове прописане овим законом
дужни су да пружају сталну подршку и сарадњу свим
органима кривичног гоњења у вези са њиховим
захтјевима приликом откривања, пријављивања и
процесуирања дјела која имају обиљежја прања новца и
финансирања терористичких активности.
ПОГЛАВЉЕ VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 127.
(Правна лица)
(1) Новчаном казном у износу од 5.000,00 КМ до 15.000,00
КМ казнит ће се за прекршај правно лице:
а) ако не изврши разврставање у складу са чланом 5.
овог закона;
б) ако општим актом не уреди организацију
рачуноводства у складу са чл. 7., 8. и 9. овог
закона;
Broj 15 - Strana 81
ц) ако не саставља, контролише, исправља и књижи
књиговодствене исправе у складу са чл. 12, 13, 14.
и 15. овог закона;
д) ако не отвори и не води пословне књиге у складу
са чл. 19. и 20. овог закона;
е) ако не попише имовину и обавезе у складу са
одредбама из чл. 21. и 22. овог закона;
ф) ако не изврши усаглашавање потраживања и
обавеза и не одговори на конфирмацију у року
прописаним чланом 23. овог закона;
г) ако не саставља и не приказује финансијске
извјештаје у складу са чл. 24., 25. и 26. овог
закона;
х) ако не закључи пословне књиге и не утврди
финансијски резултат у складу са чл. 30. и 31. овог
закона;
и) ако општим актом не одреди лице коме се
повјерава вођење пословних књига у складу са
чланом 32. овог закона.
(2) Новчаном казном у износу од 10.000,00 КМ до
50.000,00 КМ казнит ће се за прекршај правно лице:
а) ако не саставља и не презентира финансијске
извјештаје и консолидоване финансијске
извјештаје у складу са чл. 36., 37. и 38., 40. и 41.
овог закона;
б) ако не састави извјештај о пословању у складу са
чланом 42. овог закона;
ц) ако не састави консолидовани извјештај о
пословању у складу са одредбом чл. 42. став (5) и
43. овог закона;
д) ако не преда ФИА-и финансијске извјештаје,
извјештај о пословању, ревизорски извјештај и
осталу документацију из члана 44. овог закона;
е) ако не чува књиговодствене исправе, пословне
књиге, финансијске извјештаје, извјештај о
пословању и ревизорске извјештаје у роковима и
на начин прописан чл. 48. и 49. овог закона;
ф) ако лицу овлаштеном за обављање надзора не
омогући надзор или не отклони недостатке
утврђене у току надзора, а у складу са чланом 52.
овог закона;
г) ако не изврши ревизију у складу са чланом 57.
овог закона;
х) код којег се обавља ревизија, ако не изабере
друштво за ревизију на начин и у року из члана
63. овог закона;
и) код којег се обавља ревизија ако не поступи у
складу са одредбама члана 65. овог закона;
ј) ако поступа супротно члану 126. овог закона,
к) односно субјект од јавног интереса ако није
основао одбор за ревизију у складу са чланом 84.
овог закона и није успоставио одјел интерне
ревизије у складу са чланом 86. овог закона.
(2) За радње из ст. (1) и (2) овог члана новчаном казном од
1.000,00 КМ до 3.000,00 КМ казнит ће се за прекршај и
одговорно лице у правном лицу.
Члан 128.
(Правна лица и подузетници за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга)
Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 10.000,00
КМ казнит ће се за прекршај правно лице и подузетник за
пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга ако:
а) не изврши упис у регистре правних лица и
подузетника за пружање књиговодствених и
рачуноводствених услуга у складу са чл. 33., 34. и
35. овог закона;
Broj 15 - Strana 82 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
б) ако лицу овлаштеном за обављање надзора не
омогући надзор у складу са чланом 53. овог
закона.
Члан 129.
(Друштва за ревизију)
(1) Новчаном казном у износу од 10.000,00 КМ до
50.000,00 КМ казнит ће се за прекршај друштво за
ревизију ако:
а) на подручју Федерације пружа услуге ревизије без
претходно испуњених или супротно условима
прописаним чл. 58., 59. и 60. овог закона;
б) не закључи уговор о ревизији на начин прописан
чланом 64. овог закона и ако уговорене послове
ревизије уступа супротно члану 64. став (4) овог
закона;
ц) радну документацију не чува у складу са чланом
66. овог закона;
д) поступа супротно члану 67. овог закона;
е) ревизорски извјештај не саставља у складу са
чланом 68. овог закона;
ф) врши ревизију код правног лица из члана 71. овог
закона;
г) ако уговори накнаду за обављање ревизије
супротно члану 72. овог закона;
х) обавља ревизију супротно одредбама члана 74.
овог закона;
и) не поступи у складу са чланом 78. овог закона;
ј) не пружа услуге ревизије на начин прописан
чланом 79. овог закона;
к) у одређеном року не поступи у складу са чл. 113. и
114. овог закона;
л) поступа супротно члану 126. овог закона.
(2) За радње из става (1) овог члана новчаном казном у
износу од 5.000,00 КМ до 10.000,00 КМ казнит ће се и
одговорно лице у друштву за ревизију.
(3) Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 5.000,00
КМ казнит ће се за прекршај друштво за ревизију ако:
а) у прописаном року не достави списак уговора о
ревизији у складу са чланом 63. став (4) овог
закона;
б) не поступи у складу са чланом 81. овог закона;
ц) у року прописаном у члану 82. овог закона не
објави Извјештај о транспарентности;
д) Комори не достави извјештај из члана 83. овог
закона у року из става (1) тог члана;
е) у року прописаном чланом 87. овог закона не
пријави промјене у подацима који се воде у
Регистру друштава за ревизију;
ф) не поступи у складу са чланом 107. овог закона.
(4) За радње из става (3) овог члана новчаном казном у
износу од 1.000,00 КМ до 2.000,00 КМ казнит ће се и
одговорно лице у друштву за ревизију.
Члан 130.
(Професионална тијела)
(1) Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 5.000,00
КМ казнит ће се за прекршај Комора ако:
а) не обавља послове прописане одредбама 89. и 90.
овог закона;
б) не достави годишњи финансијски извјештај и
годишњи извјештај о раду у складу са чл. 90. став
(1) тачка е) и 95. став (4) тачка е) овог закона;
ц) не чува пословну тајну у складу са одредбама
чланом 91. овог закона;
д) не објави акте у складу са чланом 94. овог закона;
Srijeda, 24. 2. 2021.
е) не проведе контролу квалитета рада над друштвом
за ревизију у складу са одредбама чл. 104., 105. и
106. овог закона;
ф) у случају откривених неправилности у поступку
контроле квалитета рада не поступи у складу са
одредбама члана 110. овог закона, односно члана
117. овог закона.
(2) За радње из става (1) овог члана новчаном казном у
износу од 1.000,00 КМ до 2.000,00 КМ казнит ће се и
предсједник Коморе (одговорно лице).
(3) Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 5.000,00
КМ казнит ће се за прекршај професионално тијело из
члана 136. став (1) овог закона ако:
а) не успостави Регистар лиценцираних цертифици-
раних рачуновођа у складу са чл. 121. и 136. овог
закона;
б) не поступи у складу са одредбама члана 125. ст.
(7), (8), (9), (10) и (11) овог закона.
Члан 131.
(Лиценцирани овлаштени ревизор)
Новчаном казном у износу од 1.000,00 КМ до 3.000,00
КМ казнит ће се за прекршај лиценцирани овлаштени
ревизор ако:
а) крши обавезу заштите података у смислу члана 67.
став (1) овог члана;
б) састави и потпише ревизорски извјештај супротно
одредбама члана 68. овог закона, односно ако
пропусти или неправилно оцијени поједине
значајније позиције у финансијским извјештајима
који су били предмет ревизије, или ако не
примјењује правила ревизије, што има за
посљедицу погрешно мишљење о финансијским
извјештајима, односно погрешно образложење
мишљења;
ц) не обавијести друштво за ревизију у складу са
одредбама члана 75. овог закона о наступању
околности из члана 73. овог закона;
д) не поступи у складу са чланом 79. став (7) овог
закона;
е) буде именован супротно члану 80. овог закона.
Члан 132.
(Физичка лица)
(1) Новчаном казном у износу од 1.000,00 КМ до 3.000,00
КМ казнит ће се за прекршај лица из члана 77. овог
закона, ако поступе супротно одредби тог члана.
(2) Новчаном казном у износу од 1.000,00 КМ до 3.000,00
КМ казнит ће се за прекршај физичко лице које користи
звања у професији прописана овим законом или нуди и
обавЉа књиговодствене, рачуноводствене и ревизорске
услуге трећим лицима, а није регистровано за пружање
тих услуга у складу са чланом 35. овог закона, нити
цертифицирано и лиценцирано у складу са чланом 121.
овог закона, односно које не испуњава друге услове за
пружање књиговодствених, рачуноводствених и
ревизорских услуга прописане овим законом.
(3) Новчаном казном у износу од 1.000,00 КМ до 3.000,00
КМ казнит ће се за прекршај овлаштени процјенитељ
ако не поступи у складу са чланом 29. овог закона.
ПОГЛАВЉЕ IX. ПРИЈЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 133.
(Разврставање)
(1) Обавеза разврставања правних лица у категорију микро
правних лица, у складу са критеријима из члана 5. став
(3) овог закона примјењује се у року од годину дана од
дана ступања на снагу овог закона.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 83
(2) До дана примјене одредбе из члана 5. став (3) овог Члан 137.
закона правна лица која испуњавају критерије за (Доношење подзаконских аката)
разврставање у категорију микро правних лица У року од шест мјесеци од ступања на снагу овог
сматрају се малим правним лицима. закона министар ће донијети:
Члан 134. а) Правилнике којима се прописује Контни оквир и
(Друштва за ревизију) садржај рачуна у контном оквиру за сва правна
Друштва за ревизију у року од шест мјесеци од ступања лица (члан 17. став (8) овог закона);
на снагу овог закона дужна су усагласити пословање и б) Упутство којим се дају смјернице за примјену
испунити услове из члана 2. став (1) тачка п) и члана 58. овог МСФИ за МСП (члан 26. став (3) овог закона);
закона. ц) Правилнике о вођењу регистара из члана 35. став
(1) овог закона;
Члан 135. д) Правилник о садржају и форми финансијских
(Правна лица и подузетници регистровани за пружање извјештаја (члан 39. став (3) овог закона),
књиговодствених и рачуноводствених услуга) е) Правилник о условима и правилима консолида-
(1) Правна лица која су регистрована за пружање ције финансијских извјештаја (члан 41. став (9)
књиговодствених и рачуноводствених услуга дужна су овог закона),
да се упишу у Регистар правних лица за пружање ф) Правилник о условима и начину издавања и
књиговодствених и рачуноводствених услуга који води одузимања лиценци овлаштеним ревизорима и
Министарство, у року од шест мјесеци од дана ступања друштвима за ревизију (члан 59. став (6) и члан
на снагу овог закона. 62. став (7) овог закона).
(2) Подузетници регистровани за пружање књиговодстве-
них и рачуноводствених услуга дужни су да Министар- Члан 138.
ству доставе копије рјешења надлежног органа (Примјена раније донесених подзаконских аката)
јединице локалне самоуправе ради уписа у Регистар До доношења подзаконских аката на основу овлаштења
подузетника за пружање књиговодствених и рачу- из овог закона, примјењиват ће се подзаконски акти
новодствених услуга који води Министарство, у року донесени на основу закона који престаје да важи ступањем
од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. на снагу овог закона.
Члан 136. Члан 139.
(Професионална тијела) (Престанак важења)
(1) Савез рачуновођа, ревизора и финансијских радника Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон
Федерације Босне и Херцеговине - Савез рачуновођа, о рачуноводству и ревизији у Федерацији Босне и
ревизора и финансијских дјелатника Федерације Босне Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број
и Херцеговине, регистрован код Федералног 83/09).
министарства правде под регистарским бројем 669 од Члан 140.
14. маја 2003. године сматра се професионалним (Ступање на снагу)
тијелом у смислу овог закона, под условом да испуњава Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана
критерије утврђене овим законом и Законом о ревизији објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
и рачуноводству Босне и Херцеговине. Предсједaвaјући Предсједaвaјући
(2) Ревизорска комора Федерације Босне и Херцеговине Предстaвничког домa Дома народа
регистрована код Федералног министарства правде под Пaрлaментa Федерaције БиХ Пaрлaментa Федерaције БиХ
регистарским бројем 1216 од 05.01.2011. године сматра Мирсад Заимовић, с. р. Томислав Мартиновић, с. р.
се професионалним тијелом у смислу овог закона, под
условом да испуњава критерије утврђене овим законом.
(3) Професионално тијело из става (1) овог члана дужно је 306
да усклади постојеће акте и донесе нове акте у складу Na osnovu člana IV.B.7 a)(IV) Ustava Federacije Bosne i
са одредбама овог закона, као и да успостави Регистар Hercegovine, donosim
лиценцираних цертифицираних рачуновођа из члана
121. став (5) овог закона, у року од шест мјесеца од UKAZ
дана ступања на снагу овог закона. O PROGLAŠENJU ZAKONA O ZAŠTITI OKOLIŠA
(4) Професионално тијело из става (2) овог члана дужно је Proglašava se Zakon o zaštiti okoliša, koji je usvojio
да усклади постојеће акте и донесе нове акте у складу Parlament Federacije Bosne i Hercegovine na sjednici
са одредбама овог закона у року од шест мјесеца од Predstavničkog doma od 24.9.2019. godine i na sjednici Doma
дана ступања на снагу овог закона. naroda od 28.01.2021. godine.
(5) Професионална тијела из ст. (1) и (2) ће у року од 6 Broj 01-02-1-110-01/21
мјесеци од дана ступања на снагу овог закона 18. februara 2021. godine Predsjednik
усагласити међусобна права и обавезе у погледу: Sarajevo Marinko Čavara, s. r.
а) организације професионалног усавршавања
лиценцираних овлаштених ревизора те праћења и
издавања увјерења о едукацији у вези са чланом ZAKON
61. став (7) Закона; O ZAŠTITI OKOLIŠA
б) плаћања чланарине лиценцираних овлаштених POGLAVLJE I
ревизора; OPŠTE ODREDBE
ц) предлагања чланова Комисије за рачуноводство и
Član 1.
ревизију БиХ;
(Predmet i cilj zakona)
д) рјешавања и других питања усмјерених на развој и
(1) Ovim Zakonom (u daljem tekstu: Zakon) uređuju se:
унапређење рачуноводства и ревизије.
a) načela zaštite okoliša;
Broj 15 - Strana 84 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
b) zaštita komponenti okoliša;
c) nadležnost u oblasti zaštite okoliša;
d) informisanje i obrazovanje o okolišu;
e) pristup informacijama o okolišu i učešće javnosti u
oblasti zaštite okoliša;
f) planiranje zaštite okoliša;
g) strateška procjena uticaja na okoliš;
h) uspostavljanje standarda kvaliteta okoliša;
i) procjena uticaja na okoliš;
j) okolinska dozvola;
k) sprječavanje nesreća velikih razmjera;
l) finansiranje zaštite okoliša;
m) građanska odgovornost za štetu u okolišu;
n) sistem eko-označavanja i upravljanja okolišem;
o) međuentitetska saradnja u oblasti zaštite okoliša;
p) upravni i inspekcijski nadzor i
r) prekršajne odredbe.
(2) Ciljevi ovog Zakona su:
a) smanjeno korištenje, sprječavanje opterećivanja i
zagađenje okoliša, sprječavanje narušavanja, kao i
poboljšanje i obnova oštećenog okoliša;
b) poboljšanje uslova okoliša, zaštita ljudskog zdravlja,
uključujući pravo na zdrav život;
c) očuvanje i zaštita prirodnih resursa, racionalno
korištenje resursa i takav način privređivanja kojim se
osigurava obnova resursa;
d) usklađenost socijalnih, ekonomskih i drugih interesa
Federacije BiH sa zahtjevima za zaštitu okoliša;
e) ostvarivanje i unaprjeđenje međunarodne saradnje u
zaštiti okoliša;
f) animacija javnosti i učešće javnosti u djelatnostima
koje imaju za cilj zaštitu okoliša;
g) koordiniranje privrede i integrisanje socijalnog i
ekonomskog razvoja u skladu sa zahtjevima zaštite
okoliša, i
h) uspostavljanje i razvoj institucija za zaštitu i očuvanje
okoliša.
(3) Gramatički izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu za
označavanje muškog ili ženskog roda podrazumijevaju oba
roda.
Član 2.
(Primjena zakona)
Odredbe ovog Zakona odnose se na:
a) sve komponenete okoliša (zrak, vodu, tlo, svijet
biljaka, životinja i gljiva, pejzaž, izgrađeni okoliš);
b) sve vidove aktivnosti kojima je svrha korištenje i
opterećivanje prirodnih resursa, odnosno djelovanje
na okoliš koje znači opasnost od zagađenja tokom
trajanja te aktivnosti, ili imaju negativan uticaj na
okoliš (poput buke, vibracija, radijacije, izuzimajući
nuklearnu radijaciju, otpad, svjetlosno zagađenje,
itd.);
c) prava i odgovornosti pravnih i fizičkih lica koje
obavljaju aktivnosti utvrđene zakonom;
d) zadatke u području okoliša koji proizilaze iz
međunarodnih konvencija.
Član 3.
(Pravo na okoliš)
Svako lice ima pravo na zdrav i ekološki prihvatljiv okoliš
kao osnovno ljudsko pravo te je opšta dužnost zaštiti i poboljšati
okoliš za dobrobit sadašnjih i budućih generacija.
Subjekti koji osiguravaju zaštitu okoliša su Federacija
Bosne i Hercegovine, kantoni i jedinice lokalne samouprave u
skladu sa ovim Zakonom i drugim propisima.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 4.
(Pojmovi i definicije)
U smislu ovoga zakona, sljedeći pojmovi imaju slijedeće
značenje:
- "biota" - predstavlja skup svih bioloških (živih)
organizama u biotičkoj sredini;
- "biotička sredina" - je sistem u kojem, pored
fizičkih i hemijskih zakonitosti, vladaju i specifične
biološke zakonitosti;
- "emisija" - znači ispuštanje u okoliš supstanci,
jedinjenja, organizama ili mikroorganizama koji su
posljedica ljudskih aktivnosti i, kao i vibracija,
toplote, mirisa, buke ili svjetlosti koje proizvodi jedan
ili više izvora u postrojenju i ispušta u zrak, vodu, tlo;
- "granične vrijednosti emisija"- masa ili energija
izražena u vidu specifičnih parametara, koncentracije
ili nivoa emisija, koje neće biti prekoračene tokom
određenog ili određenih vremenskih perioda;
- "Imisija" – kvalitet komponenti okoliša (zrak, voda,
tlo) koja se izražava kao prosječna vrijednost u
određenom vremenu i prostoru;
- "informacije o okolišu" - svaka informacija u
pisanoj, vizuelnoj, verbalnoj, elektronskoj ili bilo
kojoj drugoj materijalnoj formi o stanju okoliša,
odnosno o komponentama okoliša;
- "investitor" - nosioc zahvata odnosno projekta u
okolišu;
- "izvještaj o nultom stanju" - podaci o vrsti i količini
emisija sa ciljem utvrđivanja i procjene glavnih
uticaja na okoliš prilikom prvog podnošenja zahtjeva
za izdavanje okolinske dozvole;
- "izvještaj o strateškoj procjeni" - dokument koji se
prilaže uz određeni plan, program ili strategiju i sadrži
identifikaciju, opis i procjenu mogućih znatnih uticaja
na okoliš zbog realizacije plana, programa ili
strategije, kao i varijante razmatrane i usvojene na
osnovu ciljeva i prostornog obuhvata plana, programa
ili strategije;
- "javnost" - jedno ili više fizičkih ili pravnih lica,
njihova udruženja, organizacije ili grupe;
- "korištenje okoliša" - aktivnost koja izaziva
promjene u okolišu, njegovim korištenjem u
potpunosti ili nekom njegovom komponentom kao
prirodnim resursom ili ispuštajući supstance, odnosno
energiju u okoliš ili komponentu okoliša, u skladu sa
propisima koji regulišu područje zaštite okoliša;
- "mjerenje i osmatranje" - postupci kojima se
identifikuju indikatori za praćenje stanja okoliša;
- "mjere otklanjanja" - svako djelovanje za
smirivanje stanja ili privremene mjere za ponovno
uspostavljanje prvobitnog stanja, sanaciju ili obnovu
oštećenih prirodnih dobara, ili osiguranje ekvivalentne
alternative tim dobrima;
- "mjere sprječavanja" - sve mjere poduzete kao
odgovor na događaj, radnju ili nedjelovanje koji su
izazvali prijeteću opasnost od štete u okolišu, radi
sprječavanja ili svođenja te štete na najmanju mjeru;
- "najbolje raspoložive tehnike" - najefikasniji i
najnapredniji stepen razvoja aktivnosti i njihovog
načina rada koji ukazuje na praktičnu pogodnost
primjena određenih tehnologija za osiguranje
graničnih vrijednosti emisija u cilju sprječavanja i
tamo gdje to nije izvodljivo, smanjenje emisija u
okoliš. Najbolje raspoložive tehnike podrazumijevaju
i tehnologiju koja se primjenjuje i način na koji se
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
postrojenje projektuje, gradi, održava, koristi i stavlja
van upotrebe;
- "nesreća većih razmjera" - pojava emisije većih
razmjera, požara ili eksplozije uslijed nekontrolisanih
promjena nastalih tokom rada postrojenja koje znače
neposrednu ili odloženu ozbiljnu opasnost po zdravlje
ljudi ili okoliš, u ili izvan postrojenja, a koja uključuje
jednu ili više opasnih supstanci;
- "održivi razvoj" je razvoj društva, koji kao osnovne
kriterije uključuje, ekološku, ekonomsku i socio-
kulturnu održivost, i koji sa ciljem unaprjeđenja
kvaliteta života i zadovoljavanja potreba današnje
generacije uvažava iste mogućnosti zadovoljavanja
potreba idućih generacija te omogućava dugoročno
očuvanje kvaliteta okoliša, georaznolikosti,
bioraznolikosti i pejzaža;
- "okoliš" - je prirodno okruženje ljudi, životinjskog i
biljnog svijeta, gljiva i organizama i njihovih
zajednica, koje omogućava njihovo postojanje i njihov
dalji razvoj: zrak, vode, tlo, zemljište, energija, te
materijalna dobra i kulturno naslijeđe kao dio
okruženja kojeg je izgradio čovjek; svi u svojoj
raznolikosti i ukupnosti uzajamnog djelovanja;
- "okolinska dozvola" – rješenje kojim se propisuju
mjere i uslovi zaštite okoliša tokom izgradnje i rada
određenog pogona ili postrojenja, koja se izdaje na
osnovu provedenog postupka utvrđivanja mjera
zaštite okoliša kako je propisano odredbama ovoga
Zakona;
- "obnavljanje"- uključujući "prirodno obnavljanje" -
u slučaju vode, zaštićenih vrsta i prirodnih staništa
vraćanje oštećenih prirodnih dobara i/ili oštećenih
funkcija u početno stanje, a u slučaju štete nanesene
zemljištu, otklanjanje svakog znatnog rizika od
nepovoljnog uticaja na zdravlje ljudi;
- "zagađenje" - podrazumjeva direktno ili indirektno
uvođenje, kao posljedicu ljudske djelatnosti,
supstanci, vibracija, toplote, mirisa, ili buke u zrak,
vodu ili tlo koje mogu biti štetne po zdravlje čovjeka
ili imovinu, ili kvalitet života u okolišu kao i svaki
poremećaj količine određenih hemijskih ili bioloških
supstancii ili fizikčkih osobina u odnosu na prirodne
vrijednosti;
- "zagađivač" - svako fizičko ili pravno lice koje
posrednim ili neposrednim djelovanjem ili
propuštanjem djelovanja izaziva zagađenje okoliša;
- "zagađujuća supstanca" - supstanca ili više
supstanci koje zbog svojih osobina, količine i
unošenja u okoliš, odnosno u pojedine komponente
okoliša mogu štetno uticati na zdravlje ljudi, biljni ili
životinjski svijet, svijet gljiva, odnosno bioraznolikost
i pejzažnu raznolikost;
- "opasnost" - unutrašnje svojstvo opasnih materija ili
fizička situacija koja može izazvati štetu po ljudsko
zdravlje i okoliš kao i stvarna mogućnost da će u
bliskoj budućnosti doći do štete u okolišu;
- "opasna supstanca" - supstanca, mješavina supstanci
ili preparat koji je prisutan kao proizvod, nusproizvod,
talog ili međuproizvod, uključujući i one supstance za
koje je osnovano očekivati da bi mogle nastati u
slučaju nesreće;
- "opšta obavezujuća pravila" - su pravila koja sadrže
granične vrijednosti emisije ili druge mjere i tehnike
na nivou djelatnosti, i koja su donesena kako bi se
pomoću njih direktno utvrdili uslovi (mjere i tehnike)
okolinske dozvole;
Broj 15 - Strana 85
- "opterećivanje okoliša" - emisija supstanci ili
energije u okoliš;
- "operater" - pravno ili fizičko lice koja u skladu sa
posebnim propisom obavlja ili nadzire privrednu
aktivnost na osnovu dozvole, drugog odobrenja, upisa
u registar ili u drugu javnu evidenciju, uključujući
upravljanje radom ili nadzor postrojenja ili na koju je
preneseno ovlaštenje donošenja ekonomskih odluka o
tehničkom funkcionisanju postrojenja;
- "plan aktivnosti" - plan prilagođavanja postojećih
pogona i postrojenja koji sadrži ciljeve, mjere i uslove
koji moraju zadovoljiti nove standarde zaštite okoliša,
u utvrđenom roku;
- "pogoni i postrojenja" - jedna ili više tehničkih
jedinica u kojima se vrše djelatnosti koje mogu imati
negativne uticaje na okoliš ili mogu biti prisutne
opasne supstance;
- "postojeći pogoni i postrojenja" - pogon i
postrojenje koje je u radu, uključujući i probni rad, ili
je bilo u radu, a ima mogućnost ponovnog pokretanja
rada, i koje je izgrađeno na osnovu odobrenja za
građenje;
- "praćenje stanja" - praćenje promjena u okolišu na
osnovu Federalne liste indikatora za praćenje okoliša;
- "prirodni resurs" - komponenta prirodnog okoliša,
odnosno sastavni dio prirodnog okoliša, koji se može
koristiti da bi se zadovoljile potrebe društva,
izuzimajući vještački okoliš;
- "procjena uticaja na okoliš" - identifikacija, opis i
odgovarajuća procjena u odnosu na svaki pojedinačan
slučaj, u skladu odredbama ovog Zakona, direktan i
indirektan uticaj nekog projekta na slijedeće elemente
i faktore:
1. ljude, biljni, životinjski svijet i gljive;
2. zemljište, vodu, zrak, klimu i pejzaž;
3. materijalna dobra i kulturno naslijeđe;
4. međudjelovanje faktora navedenih u prethodnim
tačkama.
- "promjena u radu" - promjena u prirodi,
funkcionisanju ili proširenje pogona, postrojenja,
objekta i aktivnosti u određenoj djelatnosti koje bi
moglo imati posljedice po okoliš;
- "nivoi emisije povezane sa najboljim raspoloživim
tehnikama" - su nivoi industrijskih emisija koji su
postignuti u normalnim uslovima rada koristeći
najbolju raspoloživu tehniku ili kombinaciju najboljih
raspoloživih tehnika;
- "rizik po okoliš" - potencijalni i stvarni efekat
pogona i postrojenja na ljudsko zdravlje i okoliš
uzimajući u obzir nivo i vrste emisija, osjetljivost
lokalnog okoliša i rizik od nesreća;
- "sanacija" - skup mjera i aktivnosti kojima se
uspostavlja stanje okoliša koje je bilo prije nastanka
štete, odnosno zagađenja okoliša uključujući uređenje
prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;
- "komponente okoliša" - zemljište, zrak, vode, tlo,
biosfera, kao i izgrađeni okoliš nastao kao posljedica
djelovanja ljudskog faktora i sastavni je dio okoliša;
- "skladištenje" - odlaganje radi čuvanja na sigurnome
mjestu ili držanja na skladištu;
- "standard kvaliteta okoliša" - propisani zahtjevi
koji se moraju ispuniti u određenom vremenskom
periodu, u određenoj sredini ili određenom dijelu;
- "strategija, plan ili program" - je dokument koji se
priprema i/ili usvaja na federalnom ili kantonalnom
nivou, ili nivou jedinica lokalne samouprave, ili koji
Broj 15 - Strana 86 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
je pripremljen za donošenje kroz zakonodavnu
proceduru te koji je uređen zakonom ili provedbenim
propisom;
- "strateška procjena uticaja na okoliš" - sistemski
proces vrjednovanja okolinskih posljedica predloženih
planova i programa, uključujući i zdravlje, koji se
sastoji od određivanja obima izvještaja o strateškoj
procjeni i njegovoj pripremi, uz osiguranje javnih
rasprava i konsultacija, kako bi se još u ranoj fazi
donošenja odluka uz ekonomska i društvena uključila
i okolinska razmatranja;
- "strateška studija" - u postupku strateške procjene
izrađuje se strateška studija. Strateškom studijom
određuju se, opisuju i procjenjuju očekivani znatni
efekti na okoliš koje može izazvati provođenje
strategije, plana ili programa i opcije zaštite okoliša
koji uzimaju u obzir ciljeve i obim te strategije, plana
ili programa;
- "svjetlosno zagađenje" - emisija svjetlosti iz
vještačkih izvora svjetlosti koja štetno djeluje na
ljudsko zdravlje i izaziva osjećaj blještanja, ugrožava
sigurnost u saobraćaju zbog bliještanja, zbog
neposrednog ili posrednog zračenja svjetlosti prema
nebu ometa život ili seobu ptica, šišmiša, kukaca i
drugih životinja te remeti rast biljaka, ugrožava
prirodnu ravnotežu na zaštićenim područjima, ometa
profesionalno ili amatersko astronomsko promatranje
neba ili zračenjem svjetlosti prema nebu nepotrebno
troši električnu energiju te narušava sliku noćnog
pejzaža;
- "šteta" - u smislu odgovornosti za štetu izazvanu u
okolišu znači mjerljiv štetni efekat, odnosno promjenu
na prirodnim dobrima ili neposredan ili posredan
mjerljivi poremećaj u funkcionisanju prirodnih
dobara;
- "šteta u okolišu" - svaka šteta nanesena zaštićenim
biljnim i/ili životinjskim vrstama i njihovim
staništima, vodama, moru, tlu i zemljinoj kamenoj
kori;
- "tehnička uputstva" - predstavljanju referentni
dokument o najboljim raspoloživim tehnikama nastao
kao rezultat razmjene podataka za utvrđene
djelatnosti;
- "tehnika u nastajanju" - je nova tehnika za
industrijsku aktivnost koja bi, ako se komercijalno
razvije, mogla pružiti viši opšti nivo zaštite okoliša ili
bar jednak nivo zaštite okoliša, uz veće uštede
troškova od postojećih najboljih raspoloživih tehnika;
- "tlo" - znači gornji sloj Zemljine kore, smješten
između kamene podloge i površine. Tlo se sastoji od
čestica minerala, organskih supstanci, vode, zraka i
živih organizama;
- "osnovni izvještaj" - izvještaj o stanju voda, zraka i
tla koji su zagađeni opasnim supstancama povezanim
sa djelatnošću operatera;
- "troškovi" - troškovi opravdani potrebom osiguranja
dobrog i efikasnog provođenja ovog Zakona
uključujući troškove procjene štete u okolišu,
procjenu opasnosti od štete, alternativnih mjera, kao i
administrativne i zakonske troškove, troškove
izvršenja, troškove prikupljanja podataka i druge
opšte troškove te troškove praćenja i nadzora;
- "supstance" - su hemijski elementi i njihovi spojevi
u prirodnom stanju ili dobijeni proizvodnim
postupkom, uključujući i dodatke koji su nužni za
održavanje njihove stabilnosti te nečistoće koje
Srijeda, 24. 2. 2021.
proizlaze iz proizvodnog postupka uključujući
radioaktivne supstance i genetski modifikovane
mikroorganizme i genetski modifikovane organizme.
U odredbama ovoga Zakona koje se odnose na
okolinsku dozvolu, supstance su hemijski elementi i
njihovi spojevi, osim:
1. radioaktivnih supstanci određenih posebnim
propisom kojim se utvrđuju osnovne
sigurnosne norme za zaštitu zdravlja radnika i
šire javnosti od opasnosti od ionizirajućeg
zračenja;
2. genetski modifikovanih mikroorganizama koji
su određeni posebnim propisom o kontroliranoj
upotrebi genetski modifikovanih mikroorganiza-
ma;
3. genetski modifikovanih organizama koji su
određeni posebnim propisom kojim se uređuje
namjerno ispuštanje genetski modifikovanih
organizama u okoliš;
- "udruženja za zaštitu okoliša" - udruženja koja su se
svojim statutima i u svom polju djelovanja opredijelila za
rad i promovisanje u oblasti zaštite okoliša;
- "uticaj na okoliš" - znači bilo koji efekat na okoliš,
uključujući ljudsko zdravlje, floru, faunu, biološku
raznolikost, tlo, klimu, vode, zrak, pejzaže, prirodna
područja, materijalna dobra, kulturno nasljeđe i uzajamno
djelovanje ovih faktora;
- "vodni akt" - podrazumijeva prethodnu vodnu saglasnost
ili vodnu saglasnost ili vodnu dozvolu u skladu sa Zakonom
o vodama;
- "zainteresovana strana" - javnost na koju utiče ili bi
moglo uticati odlučivanje o okolišu ili ima interes o
odlučivanju o okolišu; udruženja građana koja djeluju na
području zaštite okoliša i ispunjavaju sve uslove u skladu sa
ovim Zakonom, smatraće se zainteresovanom;
- "zainteresovani organ"- organ javne uprave nadležan za
davanje mišljenja u toku upravnog postupka, odnosno
organ uprave ili organ jedinice lokalne samouprave koji
može biti zainteresovan za planirani projekat, odnosno
procjenu njegovog uticaja na okoliš i zdravlje;
- "zaštita okoliša" - sve odgovarajuće djelatnosti i mjere
kojima je cilj prevencija od opasnosti štete ili zagađenja
okoliša, smanjenje ili odstranjivanje štete koja je nastala i
povratak na stanje prije izazvane štete;
- "zemljište" - obuhvata fizički prostor: tlo, klimu,
hidrologiju, geologiju, vegetaciju u obimu koji utiče na
mogućnost njegovog korištenja, te rezultate prošle i
sadašnje aktivnosti čovjeka, kao i društveno – ekonomske
parametre, i
- "znatna promjena" - promjena u radu pogona i
postrojenja koja može imati znatan negativan uticaj po ljude
i okoliš. Znatnom promjenom smatra se i bilo koja
promjena ili proširenje postrojenja koje odgovara
kriterijima/pragovima navedenim u provedbenim
propisima.
POGLAVLJE II
NAČELA ZAŠTITE OKOLIŠA
Član 5.
(Načelo održivog razvoja)
Održivi razvoj u oblasti okoliša podrazumijeva:
a) očuvanje komnponenti okoliša i jačanje njihovih
ekoloških funkcija;
b) da emisije polutanata ne prelaze kapacitet zraka, vode
i tla i njihovu sposobnost apsorpcije i samoprečišća-
vanja, i
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
c) stalno očuvanje biološkog diverziteta, ljudskog
zdravlja, te kvaliteta zraka, vode i tla prema
standardima koji su uvijek dovoljni za život ljudi,
biljnog i životinjskog svijeta.
Član 6.
(Načelo opreza i prevencije)
(1) Pri postojanju prijetnje od nepopravljive štete po okoliš,
nedostatak pune naučne podloge ne odgađa uvođenja mjera
opreza i sprječavanja dalje degradacije okoliša.
(2) Upotreba okoliša organizuje se i obavlja na način koji:
a) rezultira najnižim mogućim stepenom opterećenja i
upotrebe okoliša;
b) sprječava zagađenja okoliša i
c) sprječava štetu po okoliš.
(3) Pri upotrebi resursa (sirovina i materijala) mora se poštovati
načelo opreza, tj. pažljivo upravljati i ekonomično koristiti
komponente okoliša, te svesti na najmanju moguću mjeru
nastajanje otpada primjenom recikaže i/ili ponovne
upotrebe prirodnih i vještačkih materijala.
(4) U cilju prevencije degradacije pri upotrebi okoliša
primjenjuju se najbolje raspoložive tehnike. Korisnik
okoliša koji predstavlja opasnost po okoliš ili izazove štetu
po okoliš dužan je opasnost za nastanak štete svesti na nivo
dozvoljen graničnim vrijednostima.
(5) Ukoliko je šteta nastala kao posljedica dosadašnjih
djelatnosti korisnika, korisnik je dužan otkloniti i popraviti
nastalu štetu u okolišu.
Član 7.
(Načelo zamjene)
(1) Svaku postojeću djelatnost koja ima štetne posljedice po
okoliš, potrebno je prilagoditi propisanim ograničenjima u
pogledu obima uticaja na okoliš. Prilagođavanje djelatnosti
obavlja se i u slučaju da su troškovi prilagođavanja veći od
vrijednosti koje treba zaštititi.
(2) Odredba stava (1) ovoga člana primjenjuje se pri upotrebi
proizvoda, dijelova postrojenja, opreme i primjene
proizvodnih procesa uz obavezno ograničavanje zagađenja
okoliša na izvoru.
Član 8.
(Načelo integralnog pristupa)
(1) Zahtjevi za visokim nivoom zaštite okoliša i poboljšanjem
kvaliteta okoliša sastavni su dio svih politika kojima je cilj
razvoj okoliša, a osiguravaju se u skladu sa načelom
održivog razvoja.
(2) Svrha načela integralnog pristupa je sprječavanje ili
svođenje na najmanju moguću mjeru rizika od štete po
okoliš u cijelosti.
(3) Načelo integralnog pristupa obuhvata:
a) uzimanje u obzir cijelog životnog ciklusa materijala i
proizvoda;
b) predviđanje posljedica u svim komponentama okoliša
kao rezultata djelovanja materijala i djelatnosti (novih
i postojećih);
c) svođenje nastanka otpada i štetnog djelovanja otpada
na najmanju moguću mjeru;
d) primjenjivanje opštih metoda za procjenu i poređenje
problema u okolišu; i
e) komplementarnu primjenu mjera u odnosu na
posljedice, poput kvalitativnih ciljeva zaštite okoliša i
mjera usmjerenih prema izvorima kada su u pitanju
emisije.
Broj 15 - Strana 87
Član 9.
(Načelo saradnje i podjele odgovornosti)
(1) Održivi razvoj u području okoliša postiže se saradnjom i
zajedničkim djelovanjem svih subjekata u cilju zaštite
okoliša.
(2) Provođenje ciljeva vezanih za okoliš ostvaruje se saradnjom
i koordinacijom u Federaciji BiH, međuentitetskom
saradnjom i saradnjom sa Brčko Distriktom BiH, bilate-
ralnim ili multilateralnim međunarodnim sporazumima o
zaštiti okoliša, kao i pružanjem informacija i pomoći u vezi
zaštite okoliša, a naročito u odnosima sa susjednim
zemljama.
Član 10.
(Načelo učešća javnosti i pristup informacijama)
(1) Pitanja zaštite okoliša ostvaruju se putem učešća javnosti.
Svaki pojedinac i organizacija moraju imati odgovarajući
pristup informacijama koje se odnose na okoliš, a kojim
raspolažu organi uprave i upravne organizacije, uključujući
i informacije o opasnim supstancama i djelatnostima u
njihovim zajednicama kao i mogućnost učešća u donošenju
odluka.
(2) Organi koji donose propise i tijela nadležna za zaštitu
okoliša su dužni pomagati i razvijati svijest javnosti, kao i
poticati učešće u odlučivanju, omogućujući dostupnost
informacija široj javnosti.
(3) Javnost ima pravo učestvovati u postupcima koji se vode na
zahtjev operatera i investitora u skladu sa odredbama ovog
Zakona ili drugim propisima.
(4) Sa ciljem postizanja obeštećenja ili pravne zaštite svaka
zainteresovana strana ima pravo na zaštitu u upravnim i
sudskim postupcima.
(5) Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup informacijama
o okolišu bez obzira na pol, dob, vjersku i rasnu pripadnost.
Član 11.
(Načelo zagađivač plaća)
(1) Zagađivač plaća troškove nadzora i prevencije od
zagađenja, kao i nadoknadu za štetu učinjenu okolišu bez
obzira jesu li troškovi nastali uslijed nametanja
odgovornosti zbog emisija zagađenja, naknada utvrđenih
odgovarajućim financijskim instrumentima ili kao obaveza
utvrđena propisom o smanjivanju zagađenja okoliša.
(2) Zagađivač, iz stava (1) ovog člana, je odgovoran za sve
djelatnosti koje imaju uticaj na okoliš u skladu sa ovim
Zakonom i drugim propisima.
POGLAVLJE III
ZAŠTITA KOMPONENTI OKOLIŠA
Član 12.
(Integrirana zaštita komponenti okoliša)
(1) Komponente okoliša moraju biti zaštićene pojedinačno i u
sklopu ostalih komponenti okoliša, uzevši u obzir njihove
međuzavisne odnose. U skladu sa tim utvrđuje se i način
opterećivanja i korištenja komponenti okoliša.
(2) Zaštita komponenti okoliša podrazumijeva zaštitu kvaliteta,
kvantiteta i njihovih zaliha, kao i očuvanje prirodnih
procesa unutar komponenti i njihove prirodne ravnoteže.
(3) Posebnim propisima uređuju se pojedina područja zaštite i
očuvanja komponenti okoliša i zaštite od uticaja koji znače
opasnost po okoliš.
Član 13.
(Očuvanje tla)
(1) Očuvanje tla obuhvata površinu i slojeve ispod površine
zemlje, formacije stijena i minerala kao i njihove prirodne i
prijelazne oblike i procese.
Broj 15 - Strana 88 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Očuvanje tla obuhvata očuvanje proizvodnosti, strukture,
ravnoteže vode i zraka, te biota tla.
(3) Na površini ili ispod površine zemlje mogu se obavljati
takve vrste djelatnosti i odlagati supstance koje ne zagađuje
ili ne oštećuju kvantitet iznad propisanih graničnih
vrijednosti, kvaliteta, materijalne procese tla i komponente
okoliša.
(4) Tokom i prije provođenja projekata (izgradnje,
eksploatiranja ruda, itd.), mora se osigurati odgovarajuće
razdvajanje, deponovanje i zaštita površinskog sloja tla kao
i zaštita i korištenje poljoprivrednog i šumskog zemljišta.
(5) Nakon završetka djelatnosti koje uključuju upotrebu tla,
korisnik osigurava obnovu područja prema projektu
rekultivacije.
(6) Korisnik osigurava obnovu i ponovni razvoj područja
tokom korištenja okoliša, tamo gdje postoje uslovi i ukoliko
je to utvrđeno posebnim propisima ili odlukom nadležnog
organa.
(7) Zaštita tla definisana je posebnim propisima koji regulišu
oblast poljoprivrednog, šumskog i ostalog tla u Federaciji
BiH.
Član 14.
(Zaštita voda)
(1) Zaštita voda obuhvata očuvanje površinskih, podzemnih,
prijelaznih i priobalnih voda, zaliha vode, regulisanje
kvaliteta i kvantiteta vode, zaštitu riječnih korita, vodnog
dobra, vodnih i za vodu vezanih ekosistema, obalnih
područja kopnenih voda i akvafera.
(2) Zaštita voda se provodi kroz opšte zabrane i ograničenja,
obavezu odvođenja i tretmana otpadnih voda, kontrolu
poštovanja propisanih graničnih vrijednosti za ispuštanje
otpadnih voda, postizanje dobrog stanja voda i standarda
kvaliteta okoliša za vode, upravljanje incidentnim
situacijama, osiguranje uslova za postizanje ekološki
prihvatljivog protoka i uspostavljanje zaštićenih područja.
(3) Zaštita mora i obalnog područja od zagađenja
podrazumijeva: upravljanje obalnim područjem, morskim
dnom i morskim podzemljem te morskim okolišem na
osnovu ekosistemskog pristupa, smanjenje ili uklanjanje
zagađenja, odnosno opterećenja u morskom i obalnom
okolišu, očuvanje zaštićenih i ekološko značajnih područja
u moru i obalnom području, zaštita, očuvanje i obnavljanje
morskih resursa te strukture i funkcije morskih i obalnih
ekosistema, sistemsko praćenje i nadzor morskih i obalnih
ekosistema, na osnovu ekosistemskog pristupa.
(4) Zaštita i upravljanje obalnim područjem obuhvata mjere
zaštite obalnih ekosistema i održivo i integrirano
upravljanje obalnim resursima te koordinativne aktivnosti
vezane za unaprijeđenje usaglašavanja djelatnosti svih
subjekata nadležnih za obalna područja primjenjujući
pristup integrisanog upravljanja obalnim područjem.
(5) Zaštita voda definisana je posebnim propisom koji reguliše
oblast voda u Federaciji BiH.
Član 15.
(Zaštita zraka)
(1) Zaštita zraka obuhvata očuvanje atmosfere u cijelini, sa
svim njenim procesima, očuvanje njene strukture i
klimatskih obilježja.
(2) Zrak mora biti zaštićen od opterećenja svih vještačkih
uticaja koji se vrše na zrak ili na druge komponente okoliša
putem transmisija radiokativnih, tekućih, gasovitih ili krutih
supstanci ukoliko postoji opasnost od štetnog uticaja na
kvalitet zraka ili štetnog odražavanja na ljudsko zdravlje.
(3) Kada se planira uvođenje aktivnosti i uspostavljanje
postrojenja, kao i proizvodnja i korištenje proizvoda
Srijeda, 24. 2. 2021.
potrebno je poduzeti mjere kako bi nivo zagađujućih
supstanci zraka bio sveden na najmanju moguću mjeru.
(4) Planiranje zaštite zraka, izvori emisija, zaštita zraka, nadzor,
učešće javnosti i finansiranje zaštite zraka propisani su
posebnim propisom koji reguliše zaštitu zraka u Federaciji
BiH.
Član 16.
(Očuvanje i korištenje biosfere)
(1) Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu živih organizama,
njihovih zajednica i staništa, uzimajući u obzir i očuvanje
prirodnih procesa unutra njihovih staništa i prirodne
ravnoteže uz osiguravanje održivosti ekosistema.
(2) Korištenje biosfere ne može se obavljati na način koji
narušava prirodne procese i uslove bioraznolikosti i znači
opasnost za njenu održivost.
(3) Zaštita i korištenje biosfere, vrši se na osnovu ovog Zakona
i posebnog propisa koji reguliše zaštitu prirode u Federaciji
BiH..
Član 17.
(Očuvanje izgrađenog okoliša)
(1) Prostornim planom određuju se zone građenja na
određenim lokacijama zavisno od stepena opterećenja
okoliša i svrhe izgradnje unutra pojedinih dijelova na
određenim lokacijama.
(2) Obavljanje djelatnosti u pojedinim zonama, sa različitim
nivoima zaštite područja, dozvoljeno je na način utvrđen
posebnim propisima u skladu sa prirodom opterećivanja
okoliša i ovim zakonom.
(3) Zelene površine unutar jedinica lokalne samouprave
uređuju se na način utvrđen Zakonom o principima lokalne
samouprave u Federaciji BiH i akata lokalne samouprave o
komunalnom redu.
Član 18.
(Zaštita od štetnih uticaja opasnih supstanci i tehnologija)
(1) Zaštita od štetnih uticaja opasnih supstanci obuhvata zaštitu
od upotrebe svih prirodnih i vještačkih supstanci koje
koriste, proizvode ili dijele korisnici okoliša tokom
provođenja djelatnosti, a koje su po svom kvantitetu ili
karakteristikama, eksplozivne, zapaljive, radioaktivne,
toksične, podložne koroziji, izazivaju infekcije,
ekotoksične, mutagene, kancerogene, iritirajuće ili mogu
izazvati takav uticaj u kontaktu sa drugim supstancama.
(2) Tokom upravljanja opasnim supstancama ili tokom
upotrebe, uključujući i eksploataciju, odnosno ekstrakciju,
skladištenje, transport, proizvodnju, izradu i primjenu ili
kada se primjenjuju opasne tehnologije, moraju se poduzeti
sve potrebne zaštitne i sigurnosne mjere kojima se rizik od
opasnosti po okoliš svodi na najniži stepen ili se eliminiše
mogućnost takvih opasnosti u skladu sa posebnim
propisima.
(3) Pri primjeni tehnologija koje mogu značiti opasnost po
okoliš mora se odrediti zaštitno područje ili udaljenost, u
skladu sa prirodom izvora opasnosti, kako bi se smanjio
rizik od opasnosti po okoliš.
Član 19.
(Zaštita od štetnog uticaja otpada)
(1) Zaštita od štetnog uticaja otpada na okoliš obuhvata zaštitu
od svih vrsta supstanci, proizvoda, uključujući ambalažu i
materijal za pakiranje tih supstancii, odnosno sve vrste
proizvoda koji se odlažu ili za koje se planira da će biti
odloženi.
(2) Posjednik otpada dužan je poduzeti odgovarajuće mjere
upravljanja otpadom i druge mjere zbrinjavanja otpada koje
su propisane propisom o upravljanju otpadom u Federaciji
BiH, te osigurati osnovne mjere u cilju sprječavanja
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
stvaranja otpada, recikliranja i tretiranja otpada za ponovnu
upotrebu, kao i moguće korištenje otpada za stvaranje
energije te sigurno odlaganje.
Član 20.
(Zaštita od buke i vibracija)
(1) Zaštita od buke i vibracija u okolišu obuhvata zaštitu od
svih vrsta vještački proizvedenih emisija koje izazivaju
opterećenje nepoželjnom, neprijatnom bukom i
vibracijama, koje mogu ugroziti zdravlje ili na njega štetno
uticati.
(2) Radi zaštite od buke i vibracija potrebno je primjenjivati
tehničke i organizacijske metode koje potiču:
a) smanjivanje stvaranja emisija buke i vibracija,
odnosno izvora koji stvaraju buku i vibracije;
b) smanjivanje opterećenja, odnosno sprječavanje
povećanja opterećenja bukom i vibracijama;
c) naknadnu zaštitu u onim sredinama koje su pod
stalnim opterećenjem iznad utvrđenih standarda.
(3) Zaštita od buke i vibracija definirana je ovim Zakonom i
posebnim propisima o zaštiti od buke i vibracija u
Federaciji BiH.
Član 21.
(Zaštita od štetnih radijacijskih i svjetlosnih uticaja)
(1) Zaštita okoliša od radijacijskih uticaja obuhvata zaštitu od
vještački proizvedene i prirodne jonizacije, nejonizirajuće
radijacije i termalne radijacije svih vrsta u skladu sa
zakonima i drugim propisima.
(2) Svjetlosno zagađenje je promjena nivoa prirodne svjetlosti
u noćnim uslovima prouzrokovana unošenjem svjetlosti
proizvedene ljudskim djelovanjem.
(3) Zaštita od svjetlosnog zagađenja obuhvata mjere zaštite od
nepotrebnih, nekorisnih ili štetnih emisija svjetlosti u
prostor u zoni i izvan zone koju je potrebno osvijetliti, te
mjere zaštite noćnog neba od prekomjernog osvjetljenja.
(4) Nadležno federalno ministarstvo podzakonskim aktima
reguliše mjere zaštite od svjetlosnog zagađenja koje
proizilaze iz ovog člana.
POGLAVLJE IV
NADLEŽNOST
Član 22.
(Nadležnost federalnog i kantonalnih ministarstava)
Nadležnosti po pitanju okoliša ostvaruju se na nivou
Federacije BiH i kantona.
Član 23.
(Nadležnost Federalnog ministarstva okoliša i turizma)
Federalno ministarstvo okoliša i turizma (u daljem tekstu:
Federalno ministarstvo):
a) planira, predlaže i provodi strateške dokumente,
politike, finansijske planove i programe iz područja
zaštite okoliša, te programe i propise u oblasti
prevencije, sanacije i razvoja zaštite okoliša;
b) prati, analizira i ocjenjuje stanje okoliša i provođenje
zaštite okoliša, kao i iskustva stečena u području
zaštite, korištenja i razvoja okoliša;
c) uspostavlja i upravlja sistemom izvještavanja i
informisanja o okolišu u Federaciji BiH;
d) izdaje okolinske dozvole iz svoje nadležnosti u skladu
sa odredbama ovoga Zakona i drugih propisa;
e) vodi registar o zagađivačima i zagađenjima svih
komponenti okoliša koji je dostupan javnosti;
f) organizuje aktivnosti kojima je cilj sprječavanje ili
smanjenje štetnih posljedica po okoliš;
g) učestvuje sa drugim nadležnim organima u izradi
programa i planova za upotrebu prirodnih resursa,
Broj 15 - Strana 89
izradi i ostvarivanju posebnog plana i kvalifikacijskog
sistema i rješava po žalbama na rješenja kantonalnih
ministarstava donesenih na osnovu federalnog zakona
i drugih federalnih propisa i obavlja druge poslove i
zadatke zaštite okoliša iz nadležnosti Federacije BiH;
h) pruža potrebnu pomoć nadležnim državnim organima
u provođenju međunarodnih obaveza koje je BiH
preuzela i sarađuje sa nadležnim ministarstvom
Republike Srpske, nadležnim organom Brčko
Distrikta BiH i institucijama BiH.
Član 24.
(Nadležnost kantonalnog ministarstva nadležnog za okoliš)
Kantonalno ministarstvo nadležno za okoliš (u daljem
tekstu: kantonalno ministarstvo):
a) izrađuje nacrte propisa i planskih dokumenata iz
područja zaštite okoliša, koji su usklađeni sa
federalnim propisima, strategijama i drugim planskim
dokumentima iz ove oblasti;
b) analizira i ocjenjuje stanje okoliša i djelatnosti zaštite
okoliša razmjenom iskustava stečenih u području
zaštite i korištenja okoliša;
c) obavlja poslove i zadatke utvrđene federalnim
zakonom i drugim federalnim propisima;
d) uspostavlja i upravlja sistemom informisanja o
okolišu u kantonu;
e) izdaje dozvole iz svoje nadležnosti;
f) organizuje poslove kojima je cilj sprječavanje ili
smanjenje štetnih posljedica po okoliš;
g) obavlja nadzor nad provođenjem kantonalnih propisa i
planskih dokumenata iz područja zaštite okoliša;
h) uspostavlja i provodi sistem zabrane kretanja
motornih vozila određenih eko kategorija kada se
procijeni da je to nužna mjera u zaštiti okoliša;
i) obavlja i druge poslove utvrđene kantonalnim
propisom.
Član 25.
(Savjetodavno vijeće za okoliš)
(1) Savjetodavno vijeće za okoliš (u daljem tekstu:
Savjetodavno vijeće) osniva se radi pružanja naučne i
stručne podrške Federalnom ministru okoliša i turizma (u
daljem tekstu: Federalni ministar) i Vladi Federacije Bosne
i Hercegovine (u daljem tekstu: Vlada Federacije BiH) u
području zaštite okoliša.
(2) Savjetodavno vijeće ima konsultativnu i savjetodavnu
ulogu, a čini ga sljedećih 18 članova vodeći računa o
ravnopravnoj zastupljenosti spolova:
a) predstavnik iz Federalnog ministarstva, koji je ujedno
i predsjedavajući,
b) po jedan predstavnik iz svakog kantonalnog
ministarstva nadležnog za zaštitu okoliša,
c) sekretar Odbora za prostorno uređenje, stambeno-
komunalnu politiku, ekologiju i turizam Predstavnič-
kog doma Parlamenta Federacije BiH,
d) sekretar Odbora za prostorno uređenje, ekologiju i
stambeno-komunalne poslove Doma naroda
Parlamenta Federacije BiH,
e) Predsjednik Saveza opština i gradova Federacije BiH,
f) predstavnik Akademije nauka i umjetnosti Bosne i
Hercegovine.
g) dva predstavnika udruženja za zaštitu okoliša koje
imenuje mreža Aarhus centara u BiH, na osnovu
pisane saglasnosti najmanje pet udruženja građana
koja promovišu zaštitu okoliša registrirovanih na
području Federacije BiH.
Broj 15 - Strana 90 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
h) predstavnik Hrvatske akademije za znanost i
umjetnost BiH.
(3) U slučaju potrebe, na sjednice Vijeća mogu se pozvati i
predstavnici udruženja poslodavaca i određenih grana
industrije, u zavisnosti od dnevnog reda. Pozvani
predstavnici mogu davati prijedloge i sugestije, ali nemaju
pravo glasa pri odlučivanju.
(4) Savjetodavno vijeće vrši usaglašavanje strategijskih
planskih i programskih dokumenata iz člana 44. ovog
Zakona i politika u oblasti okoliša. Savjetodavno vijeće
razmatra i pitanja međukantonalne saradnje i koordinacije
iz područja zaštite okoliša..
(5) Članove Savjetodavnog vijeća imenuje Vlada Federacije
BiH na period od četiri godine.
(6) Na prijedlog Federalnog ministra, Savjetodavno vijeće
donosi poslovnik o svom radu, na svojoj prvoj
konstituirajućoj sjednici. Poslovnikom će se definisati
metod rada i odlučivanja Vijeća, kao i druga pitanja od
važnosti za rad Vijeća.
Član 26.
(Akti Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine u oblasti zaštite
okoliša)
Parlament Federacije BiH u oblаsti zаštite okoliša usvаjа
strаtegiju zаštite okoliša i druge plаnove neophodne zа očuvаnje
interesа zаštite okoliša i procjenjuje njihovo izvršаvаnje svаke
dvije godine nа osnovu realizacije strategije zaštite okoliša.
Član 27.
(Uloga pravosuđa u zaštiti okoliša)
U slučaju izazvane štete ili postojanju opasnosti od štete po
okoliš, primjenjuju se odredbe Krivičnog zakona Federacije BiH,
Zakona o krivičnom postupku Federacije BiH i drugih propisa
koji su na snazi u Federaciji BiH.
POGLAVLJE V
INFORMISANJE I OBRAZOVANJE O OKOLIŠU
Član 28.
(Sistem informiranja o okolišu i prikupljanje informacija)
(1) Federalno ministarstvo dužno je uspostaviti sistem
informisanja o okolišu i naložiti praćenje stanja okoliša,
aktivnosti mjerenja, prikupljanja, obrade i evidentiranja
podataka o okolišu kao i omogućiti da svi podaci koji se
prikupljaju budu dostupni.
(2) Sistem informisanja se formira i organizuje, tako da se:
a) utvrđuju kvantitativne i kvalitativne promjene stanja
okoliša te zajedničke procjene uz primjenu socijalnih i
ekonomskih pokazatelja i sa stajališta uticaja na
zdravlje stanovništva;
b) utvrđuju uzroci uticaja na okoliš, uključujući i detaljne
prikaze potrebne za određivanje uzročno-posljedične
veze u odnosu na štetu;
c) predviđaju opasnosti po okoliš;
d) predlaže provođenje potrebnih mjera u cilju zaštite
okoliša;
e) koristi u svrhu planiranja.
(3) Federalne Agencije za vodu, Federalni hidrometeorološki
zavod, Federalni zavod za agropedologiju, Fond za zaštitu
okoliša Federacije BiH, Federalni zavod za statistiku,
Federalni zavod za geologiju i druge federalne upravne
organizacije i kantoni, dužni su osigurati prikupljanje,
obradu i evidentiranje odgovarajućih podataka i
informacija, osobito o korištenju i opterećenju okoliša, iz
svoje nadležnosti.
(4) Način prikupljanja i dostavljanja podataka detaljnije je
definisan članom 129. ovog Zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(5) Kantonalno ministarstvo dužno je dostaviti podatke koji su
neophodni za rad sistema informisanja o okolišu na
zakonom propisani način.
(6) Sva pitanja u vezi sa vrstom podataka, načinom i rokovima
za prikupljanja podataka i informisanja o okolišu, biće
regulisana podzakonskim aktom koji donosi Vlada
Federacije BiH.
Član 29.
(Mjerenja opterećenja i korištenja okoliša)
Korisnici okoliša dužni su obavljati mjerenja opterećenja i
upotrebe okoliša koja su posljedica njihovih djelatnosti na način
utvrđen posebnim propisima, potvrđivati ih i evidentirati i
omogućiti nadležnim organima pristup tim podacima. Nadležni
organ ove informacije objavljuje na svojoj internet stranici radi
informisanja javnosti.
Član 30.
(Upis podataka o okolišu u druge registre)
(1) Utvrđeno činjenično stanje, obim i priroda stalne štete po
okoliš, utvrđeni odlukom nadležnog organa ili suda,
evidentiraju se kao privremeni upis u katastru nekretnina.
(2) Federalno ili kantonalno ministarstvo po službenoj dužnosti
zahtjeva upis podataka u slučaju kada je odgovornost
utvrđena od suda.
(3) Izmjena činjeničnog stanja, stepena prirode zagađenja
okoliša, osnov je upisu podataka koji se obavlja na zahtjev
vlasnika nekretnine, Federalnog ili kantonalnog
ministarstva ili suda.
Član 31.
(Istraživanje okoliša i tehnički razvoj)
(1) Odgovornost za zaštitu okoliša unaprjeđuje se kroz razvoj
nauke i tehnologije, organizovanjem naučnih istraživanja i
tehničkog razvoja, objavljivanjem nalaza, kao i praktičnom
primjenom domaćih i međunarodnih istraživačkih radova.
(2) Studija usmjerena na istraživanje stanja okoliša i razvoja
zaštite okoliša predmet je prioritetne podrške nadležnih
organa i institucija. Federalni ministar okoliša i turizma i
kantonalni ministar za zaštitu okoliša dužan je, u saradnji sa
ministrom nadležnim za obrazovanje i nauku, koordinirati
podršku i procjenu naučnih istraživanja u području okoliša.
Član 32.
(Obrazovanje o okolišu)
(1) Svaki građanin ima pravo sticati i unaprijeđivati znanje o
okolišu.
(2) Federalno ministarstvo je dužno sarađivati sa organima
uprave i ministarstvima nadležnim za okoliš i obrazovanje u
cilju osiguranja stručnog obrazovanja o okolišu.
(3) Federalno ministarstvo u saradnji sa nadležnim
ministarstvima iz oblasti obrazovanja učestvuje u izradi
godišnjih programa edukacije o zaštiti okoliša u cilju
obrazovanja i podizanja svijesti javnosti u području zaštite
okoliša.
(4) Programi obrazovanja o zaštiti okoliša uključuju se u
nastavne i vannastavne programe.
(5) Federalno ministarstvo organizuje obuku zainteresovanih
pravnih lica koje se bave pitanjima zaštite okoliša.
(6) Subjekti koji osiguravaju zaštitu okoliša će u skladu sa
mogućnostima u svojim budžetima osigurati sredstva za
obrazovanje i promociju o zaštiti okoliša.
Član 33.
(Instruisanje i obuka javnosti o okolišu)
(1) Federalni i kantonalni organi uprave odgovorni su za
provođenje aktivnosti utvrđene u čl. 31. i 32. ovog Zakona
putem institucija za instruiranje i obuku javnosti, u saradnji
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
sa udruženjima za zaštitu okoliša i stručnim organizacijama
koje angažuju.
(2) Opštinske službe za upravu mogu provoditi aktivnosti
utvrđene u čl. 31. i 32. ovog Zakona.
(3) Federalni, kantonalni organi uprave i opštinske službe za
upravu pružaju podršku institucijama obrazovanja, vjerskim
zajednicama, naučnim institucijama, stručnim
organizacijama i udruženjima kako bi mogli efektivnije
provoditi svoje aktivnosti obrazovanja i obuke iz područja
zaštite okoliša.
POGLAVLJE VI
PRISTUP INFORMACIJAMA O OKOLIŠU I UČEŠĆE
JAVNOSTI
Član 34.
(Registar o zagađivačima, zagađenjima i postrojenjima u kojima
su prisutne opasne tvari)
(1) Federalno ministarstvo vodi elektronske registre o
zagađivačima, zagađenjima i postrojenjima u kojima su
prisutne opasne tvari koji predstavljaju osnov za
izvještavanje u skladu sa zakonskim obavezama i
međunarodnim ugovorima, uključujući one koji proizilaze
iz Kijevskog protokola i Arhuske konvencije o pristupu
informacijama.
(2) Elektronski registar sadrži podatke o pogonima i
postrojenjima iz federalne i kantonalne nadležnosti koja
ugrožavaju ili mogu ugroziti okoliš, a naročito:
a) naziv i adresu operatera i lokaciju pogona i
postrojenja;
b) vrstu djelatnosti, sažet opis djelatnosti i tehnološkog
procesa;
c) podatke o godišnjoj količini ispuštene zagađujuće
supstance u okoliš, količini opasnih supstanci
prisutnih u pogonu i postrojenju ili proslijeđenih za
daljnji tretman van lokacije pogona i postrojenja ili u
drugu državu, količinama komunalnog otpada i
upotrebi resursa i energije, a naročito vode, električne
energije, druge energije i drugih resursa,
d) podatke koji se odnose na izdate dozvole pogonu ili
postrojenju, promjene u radu i sl., i
e) podatke o inspekcijskom nadzoru, aktivnostima i
poduzetim mjerama.
(3) Operatori su dužni unijeti podatke u elektronski registar.
(4) Federalni ministar provedbenim propisom utvrđuje vrstu
podataka, način i rokove za njihovo dostavljanje i
izvještavanje.
(5) Elektronski registri o zagađivačima, zagađenjima i
postrojenjima u kojima su prisutne opasne tvari dostupni su
javnosti putem internet stranice Federalnog ministarstva.
(6) Svako lice može tražiti uvid u elektronski registar i davanje
podataka iz elektronskog registra.
(7) Ovlašteno lice u nadležnom kantonalnom ministarstvu,
inspektori za zaštitu okoliša i ovlaštene osobe u referentnim
centrima za verifikaciju imaju direktan pristup
elektronskom registru.
Član 35.
(Pružanje informacija o zaštiti okoliša)
(1) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva pružaju
informacije o okolišu na transparentan način.
(2) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva koriste
štampane i elektronske medije za dostavljanje informacija
široj javnosti.
(3) U slučaju neposredne opasnosti po ljudsko zdravlje ili
okoliš Federalni ministar ili kantonalni ministar za zaštitu
okoliša predstavnicima javnosti hitno dostavlja sve podatke
koje posjeduje i koji bi javnosti mogli omogućiti
Broj 15 - Strana 91
poduzimanje mjera za sprječavanje ili ublažavanje štete
koja proizlazi iz određene opasnosti.
Član 36.
(Informacije o okolišu i javnost)
Informacije o okolišu uključuju sve informacije u pisanom,
vizuelnom, usmenom, audio, elektronskom ili drugom obliku o:
a) stanju komponenti okoliša, pejzažu i prirodnoj
lokaciji, biološkom diverzitetu i njegovim
komponentama, uključujući genetički modifikovane
organizme i interakciju između tih komponenti;
b) supstancama, energiji, buci i radijaciji, te aktivnostima
i mjerama, uključujući administrativne mjere,
okolinske sporazume, politike, zakonodavstvo,
planove i programe, koji se odnose na komponente
okoliša u okviru tačke a) ovog člana, isplativosti i
drugih ekonomskih analiza i pretpostavki koje se
koriste u odlučivanju po pitanju okoliša;
c) stanju ljudskog zdravlja i sigurnosti, uslovima
ljudskog življenja, kulturnim lokacijama i
graditeljskim strukturama, onoliko koliko su one pod
uticajem ili mogu biti pod uticajem stanja komponenti
okoliša, te putem tih komponenti pod uticajem
faktora, aktivnosti ili mjera iz tačke b) ovog člana.
Član 37.
(Zabrana diskriminisanja)
(1) U skladu sa odredbama ovog Zakona javnost ima pristup
informacijama, mogućnost učešća u odlučivanju i zaštitu
prava pred upravnim i sudskim organima po pitanjima
zaštite okoliša bez diskriminisanja na osnovu državljanstva,
nacionalnosti ili mjesta stanovanja i u slučaju pravnih lica
bez diskriminisanja na osnovu njihovog mjesta upisa ili
centra djelatnosti.
(2) Zloupotreba pravnih sredstava (pokretanje parnice, plaćanje
odštete ili pokretanje građanskog krivičnog, prekršajnog ili
radno-pravnog postupka) radi kažnjavanja, progona ili
uznemiravanja lica koja su ostvarivala svoja prava na
učešće javnosti smatrat će se nezakonitim.
Član 38.
(Pristup informacijama o okolišu)
(1) Na zahtjev za pristup informacijama u vezi okoliša,
Federalno ministarstvo, kantonalna ministarstva i drugi
organi uprave i pravna lica koja vrše javna ovlaštenja, a
posjeduju informaciju o okolišu, osiguravaju da takve
informacije budu dostupne javnosti.
(2) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva
informaciju daju u pisanom obliku. Informacija može biti
data i u drugom obliku uz navođenje razloga za takvim
oblikom ili u slučaju njene dostupnosti javnosti u drugom
obliku.
(3) Informacije o okolišu iz stava (1) ovoga člana se stavljaju
na raspolaganje što je prije moguće, a najkasnije u roku od
15 dana od dana podnošenja zahtjeva osim u slučajevima
kada sadržaj i složenost datih informacija opravdava
produženje ovoga roka do jednog mjeseca.
(4) Podnosioc zahtjeva biće obavješten o svakom produženju
datog roka i razlozima toga produženja.
(5) Troškove izdavanja i umnožavanja traženih informacija
snosi podnosiocj zahtjeva osim prvih deset strana, u
standardnom formatu, koje se ne naplaćuju.
Član 39.
(Odbijanje zahtjeva za davanje informacija o okolišu)
(1) Zahtjev za davanje informacija o okolišu se odbija ukoliko:
a) organ uprave ne posjeduje tražene informacije o
okolišu;
b) zahtjev je nerazumljiv ili formulisan suviše uopšteno i
Broj 15 - Strana 92 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
c) zahtjev se tiče materijala u fazi pripreme ili unutrašnje
komunikacije organa uprave gdje je takvo izuzimanje
od davanja informacije predviđeno nekim drugim
zakonom, uzimajući u obzir narušavanje opšteg
interesa davanjem informacije.
(2) Zahtjev za informacije o okolišu može biti odbijen ukoliko
bi davanje informacija imalo štetan uticaj na:
a) međunarodne odnose, odbranu ili opštu sigurnost;
b) tok pravde, pravo lica na pravedno suđenje i
mogućnost organa uprave u provođenju krivičnog ili
disciplinskog postupka;
c) povjerljivost informacija koje se odnose na trgovinu i
industriju, ukoliko je povjerljivost informacije
utvrđena posebnim propisom u cilju zaštite
ekonomskih interesa, izuzev informacija o emisijama
koje su relevantne za zaštitu okoliša.
d) prava intelektualnog vlasništva;
e) povjerljivost ličnih podataka i/ili dokumente koji se
odnose na fizička lica u slučaju da ta lica nisu dala
saglasnost za otkrivanje datih informacija javnosti,
ukoliko je to utvrđeno posebnim propisom;
f) interese trećeg lica koje je osiguralo tražene
informacije, a da to nije bilo obavezno i ukoliko to
lice nije dalo saglasnost za otkrivanje datog
materijala, i
g) okoliš na koji se informacije odnose, poput mjesta
uzgoja rijetkih vrsta.
(3) Rješenje o odbijanju zahtjeva za davanje informacija iz st.
(1) i (2) ovog člana dostavlja se podnosocu zahtjeva
najkasnije u roku od 15 dana.
(4) Ukoliko organ uprave ne posjeduje tražene informacije
dužan je u roku od 8 dana od dana prijema zahtjeva
proslijediti zahtjev organu uprave za koji se smatra da bi
mogao imati tražene informacije i o istome obavijestiti
podnosioca zahtjeva.
(5) Rješenje sadrži razloge odbijanja zahtjeva i pruža
informacije o raspoloživim pravnim sredstvima u skladu sa
članom 42. ovog Zakona.
Član 40.
(Učešće javnosti u postupku donošenja odluka)
(1) Federalno i kantonalno ministarstvo osiguravaju učešće
javnosti u odlučivanju kod vođenja svih postupaka koji se
tiču donošenja odluka o okolišu.
(2) Federalno ministarstvo osigurava učešće javnosti i u
odlučivanju za:
a) projekte kod kojih se vrši prethodna procjena i/ili
procjena uticaja na okoliš, u obliku javne rasprave;
b) sva postojeća postrojenja i nova postrojenja za koja
nije potrebna procjena uticaja na okoliš, u obliku
javnog uvida i
c) prestanak rada, zatvaranje ili rušenje pogona i
postrojenja, u obliku javne rasprave.
(3) Odredbe ovoga člana ne primjenjuju se u slučaju donošenja
odluka o djelatnostima koje služe za obranu i sigurnost.
(4) Nakon pokretanja upravnog postupka, nadležno
ministarstvo obavještava javnost o:
a) zahtjevu za procjenu uticaja na okoliš, zahtjevu za
izdavanje okolinske dozvole i predloženim
djelatnostima i tehnologijama podnosioca zahtjeva;
b) načinu učešća javnosti (javna rasprava ili javni uvid);
c) mjestu na kojem se može izvršiti uvid u
dokumentaciju;
d) informacijama o okolišu koje su relevantne za
predložene aktivnosti;
e) rok za podnošenje primjedbi, prijedloga, mišljenja i
pitanja.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(5) Javnost će biti obavještena putem pisanih sredstava javnog
informisanja i internet stranice nadležnog ministarstva u
pisanoj formi o vremenu održavanja javne rasprave,
postupka izvođenja dokaza, te o mogućnosti dostavljanja
dokaza i činjenica od uticaja na rješavanje u predmetnom
postupku.
(6) Javnost može, u roku od 30 dana od dana objavljivanja
informacije dostaviti u pisanom obliku primjedbe,
informacije, analize, ili mišljenja koje smatra bitnim za
rješavanje u predmetnom postupku.
(7) Rezultati učešća javnosti uzimaju se u obzir pri donošenju
odluke, o čemu se informiše javnost putem internet stranice
nadležnog ministarstva, dok se zainteresovane strane koje
su dostavile svoje komentare u toku postupka učešća
javnosti obavještavaju u pisanoj formi u rokovima koji važe
za podnosioca zahtjeva.
(8) Javna rasprava će se održati i za pogone i postrojenja iz
kantonalne nadležnosti, ukoliko su u pitanju djelatnosti
opasne po okoliš u skladu sa članom 116. ovog Zakona, ili
kada se djelatnost obavlja na osjetljivoj lokaciji.
Član 41.
(Informacije koje se daju na zahtjev)
(1) Federalno i kantonalno ministarstvo na zahtjev javnosti, u
roku od 15 dana, dostavlja informacije o okolišu ili ih čini
javno dostupnim putem internet stranice ministarstva o
čemu podnosioca zahtjeva obavještava u pisanom obliku.
(2) Uvid se odnosi na:
a) opis lokacije, fizičkih i tehničkih karakteristika
predložene djelatnosti uključujući procjenu očekiva-
nih rezidija/taloga i emisija;
b) opis znatnih uticaja predložene djelatnosti po okoliš;
c) opis mjera predviđenih za sprječavanje i/ili smanjenje
uticaja uključujući emisije;
d) netehnički rezime;
e) prikaz osnovnih alternativnih rješenja
f) izvještaji i stručna mišljenja i
g) Studija uticaja na okoliš.
Član 42.
(Pravo žalbe)
(1) Predstavnici javnosti koji su učestvovali kao stranka u
prvostepenom postupku imaju pravo uložiti žalbu protiv
akata donesenih u upravnom postupku ili pokrenuti upravni
spor, ako nema drugostepenog organa.
(2) Podnosioc zahtjeva za pristup informacijama čiji zahtjev
nije razmatran, odbijen ili na koji je nepotpuno ili
djelimično odgovoreno od strane nadležnog organa, ima
pravo pokrenuti postupak pred drugostepenim organom ili
pokrenuti upravni spor.
Član 43.
(Pristup pravosuđu)
Predstavnici javnosti pored prava učešća u postupcima
izdavanja dozvola i procjene uticaja na okoliš imaju pravo
pokrenuti postupak zaštite svojih prava pred nadležnim sudom.
POGLAVLJE VII
PLANIRANJE ZAŠTITE OKOLIŠA
Član 44.
(Sistemi okolinskog planiranja)
Ključni planski i programski dokumenti u oblasti zaštite
okoliša u Federaciji BiH su:
a) Strategija razvoja BiH i Federacije BiH, uključujući
njihove implementacione dokumente,
b) Federalna strategija zaštite okoliša i Akcijski plan
zaštite okoliša sa pripadajućim implementacionim
dokumentima,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
c) Kantonalni plan zaštite okoliša okoliša sa
pripadajućim implementacionim dokumentima,
d) Planovi razvoja jedinica lokalne samouprave,
uključujući njihove implementacione dokumente,
e) Drugi planski i programski dokumenti u skladu sa
posebnim federalnim propisom koji definiše razvojno
planiranje i upravljanje razvojem.
Član 45.
(Planiranje i izvještavanje)
(1) Planiranje zaštite okoliša u Federaciji BiH se usklađuje sa
planskim dokumentima višeg nivoa kao i međunarodno
preuzetim obavezama BiH te sa socijalnim i ekonomskim
razvojnim programima, međunarodnim programima
razvoja i dokumentima prostornog uređenja.
(2) Federalno ministarstvo podnosi Vladi Federacije BiH
izvještaj o provođenju Federalne strategije zaštite okoliša
svake dvije godine radi razmatranja, usvajanja i
dostavljanja Parlamentu Federacije BiH.
(3) Izvještaj iz stava (2) ovog člana mora biti dostupan na
internet stranicama resornih ministarstava.
(4) U procesu planiranja zaštite okoliša na nivou kantona i na
nivou Federacije BiH osigurava se učešće javnosti.
Član 46.
(Federalna strategija zaštite okoliša)
(1) Federalnom strategijom zaštite okoliša se utvrđuju ciljevi i
prioriteti zaštite okoliša u Federaciji BiH, način njihova
ostvarivanja, finansijski i institucionalni okvir za
implementaciju, monitoring, evaluaciju i izvještavanje.
(2) Prijedlog Federalne strategije zaštite okoliša dostavlja se
kantonalnim ministarstvima, jedinicama lokalne
samouprave, Savjetodavnom vijeću i zainteresovanoj
javnosti radi obavljanja konsultacija i davanja mišljenja,
primjedbi i sugestija.
(3) Prijedlog Federalne strategije zaštite okoliša dostavlja se
institucijama na nivou BiH, Međuentitetskom tijelu za
okoliš, kao i vladama Republike Srpske i Brčko Distrikta
BiH radi davanja mišljenja.
(4) Mišljenja, primjedbe i sugestije na prijedlog Federalne
strategije zaštite okoliša dostavljaju se u roku od 30 dana od
prijema prijedloga.
(5) Parlament Federacije BiH, na prijedlog Vlade Federacije
BiH, donosi Federalnu strategiju zaštite okoliša za period
od najmanje 7 (sedam) godina.
Član 47.
(Kantonalni plan zaštite okoliša)
(1) Kantonalni plan zaštite okoliša utvrđuje ciljeve i prioritete
zaštite okoliša, način njihova ostvarivanja, finansijski i
institucionalni okvir za implementaciju, monitoring,
evaluaciju i izvještavanje.
(2) U procesu izrade kantonalnog plana, resorna kantonalna
ministarstva uključuju nadležne federalne institucije, druge
kantonalne institucije i jedinice lokalne samouprave, u
skladu sa načelom otvorenog mehanizma koordinacije.
(3) Kantoni donose kantonalne planove zaštite okoliša, koji su
usklađeni sa Federalnom strategijom zaštite okoliša.
(4) Kantonalni plan zaštite okoliša donosi skupština kantona na
prijedlog vlade kantona.
(5) Vlada kantona može kantonalnoj skupštini predložiti
usvajanje Federalne strategije zaštite okoliša kao
kantonalnog strateškog okvira za zaštitu okoliša.
(6) U slučaju iz stava (5) ovog člana, kantonalne vlade i
institucije izrađuju sve dokumente koji su neophodni za
implementaciju Federalne strategije za zaštitu okoliša i
izvještavanje.
Broj 15 - Strana 93
(7) Prijedlog kantonalnog plana zaštite okoliša dostavlja se
Federalnom ministarstvu, Federalnom ministarstvu
prostornog uređenja, Federalnom ministarstvu
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Savjetodavnom
vijeću, jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima
radi davanja mišljenja, primjedbi i sugestija.
(8) Ciljevi sprječavanja zagađenja okoliša i ograničavanja
posljedica zagađenja uzimaju se u obzir pri izradi
prostornih planova i pri donošenju odluka u skladu sa
propisom kojim se uređuje prostorno uređenje, posebno
prilikom određivanja lokacija za nova postrojenja,
utvrđivanja promjena nastalih na postojećim postrojenjima i
planiranja novih građevina kao što su saobraćajnice, javne
površine i stambena naselja.
POGLAVLJE VIII
STRATEŠKA PROCJENA UTICAJA
Član 48.
(Strateška procjena uticaja na okoliš)
(1) Strateška procjena uticaja na okoliš (u daljem tekstu:
strateška procjena) je postupak kojim se procjenjuju mogući
znatni uticaji na okoliš koji bi mogli nastati provođenjem
strategije, plana i programa. Time se omogućava da se
odluke o prihvatanju strategije, plana i programa donose uz
poznavanje mogućih znatnih uticaja koje bi strategija, plan i
program svojom provođenjem mogli imati na okoliš, a
nosiocima zahvata pružaju se okviri djelovanja i daje
mogućnost uključivanja bitnih elemenata zaštite okoliša u
donošenje odluka.
(2) Strateška procjena obavezno se provodi za strategije,
planove i programe u slijedećim oblastima: prostornog
planiranja ili upotrebe zemljišta, poljoprivrede, šumarstva,
ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja,
upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunika-
cija, turizma, očuvanja prirodnih staništa biljnog i
životinjskog svijeta, kojima se uspostavlja okvir za
odobravanje budućih razvojnih projekata.
(3) Osnov strateške procjene čini strategija, plan ili program
kojim se utvrđuje obim za razvoj određenog sektora,
odnosno njegove karakteristike, ciljevi i prostorni obuhvat.
Član 49.
(Strategije, planovi i programi koji ne podliježu strateškoj
procjeni)
Strateškoj procjeni ne podliježu strategije, planovi i
programi koji služe isključivo za potrebe odbrane i civilne zaštite,
proglašenja vanrednog stanja, zaštite i spašavanja, planova
upravljanja poplavnim rizikom te finansijske i budžetske
strategije.
Član 50.
(Faze u postupku strateške procjene)
(1) Strateška procjena provodi se u sljedećim fazama:
a) Faza utvrđivanja obima i sadržaja strateške studije.
b) Faza ocjene strateške studije od strane stručne
komisije (u daljem tekstu: komisija za stratešku
procjenu).
c) Faza konsultacija na nacrt strategije, plana i programa
i stratešku studiju koja obuhvata:
- učešće zainteresiranih organa i organizacija;
- učešće javnosti;
- konsultacije sa zainteresovanim organima,
organizacijima i javnosti drugog entiteta,
odnosno Brčko Distrikta BiH, ili druge zemlje,
ukoliko izvršenje plana, programa ili strategije
može imati uticaj na okoliš drugog entiteta,
Brčko Distrikta BiH ili druge zemlje i
Broj 15 - Strana 94 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
- izvještaj o rezultatima učešća zainteresovanih
organa i organizacija i javnosti.
d) Faza ocjene nacrta strategije, plana i programa i
strateške studije koja podrazumijeva izdavanje
mišljenja Federalnog ministarstva o nacrtu strategije,
plana i programa, koja uzima u obzir rezultate ocjene
strateške studije od strane stručne komisije,
konsultacija sa organima i organizacijama, te sa
javnosti i naročito konsultacije vođene sa
predstavnicima drugog entiteta, Brčko Distrikta BiH
ili druge države.
e) Usvajanje izvještaja organa nadležnog za pripremu
strategije, plana i programa.
(2) Konsultacije sa predstavnicima druge države, kao i
procedure dobijanja i davanja mišljenja u tom smislu, se
vode putem institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za
vanjsku politiku i okoliš i implementaciju Konvencije o
procjeni uticaja na okoliš u prekograničnom kontekstu.
Član 51.
(Nadležnost za provođenje strateške procjene)
Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
dužan je prije započinjanja postupka, pribaviti mišljenje
nadležnog ministarstva za okoliš o obimu i sadržaju strateške
procjene.
Član 52.
(Utvrđivanje obima, sadržaja i ocjene strateške studije)
Utvrđivanje obima, sadržaja i ocjene strateške studije
detaljno se reguliše podzakonskim aktom koji donosi Vlada
Federacije BiH.
Član 53.
(Način provođenja strateške procjene)
(1) Strateška procjena se provodi tokom izrade nacrta
strategije, plana ili programa, prije utvrđivanja konačnog
prijedloga strategije, plana ili programa i upućivanja u
postupak donošenja strategije, plana ili programa, na način
propisan ovim Zakonom i uredbom iz člana 52. ovog
Zakona.
(2) U postupku strateške procjene osigurava se informisanje i
učešće javnosti na način propisan ovim Zakonom.
(3) Iznimno od st. (1) i (2) ovog člana, postupak provedbe
strateške procjene, te postupak informiranja i učešća
javnosti koji se provodi tokom izrade dokumenata
prostornog uređenja, provodi se u ranoj fazi izrade tog
plana u skladu sa posebnim propisom.
Član 54.
(Izrada strateške studije)
(1) U postupku strateške procjene izrađuje se strateška studija.
(2) Strateškom studijom određuju se, opisuju i procjenjuju
očekivani značajni uticaji na okoliš koje može uzrokovati
provođenje strategije, plana ili programa i razumnih opcija
vezanih za zaštitu okoliša koje uzimaju u obzir ciljeve i
obuhvat te strategije, plana ili programa.
(3) Strateška studija je stručna podloga koja se prilaže uz
strategiju, plan ili program i čini njen sastavni dio.
Član 55.
(Organ nadležan za izbor nositelja izrade strateške studije)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
odlučuje o izboru nosioca izrade strateške studije, po
postupku utvrđenom zakonom o javnim nabavkama.
(2) Nosioc izrade strateške studije je pravni subjekt sa liste
nosoca izrade Studije Federalnog ministarstva u skladu sa
članom 73. ovog zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Pravna lica koja su učestvovala u izradi strategije, plana ili
programa, ne mogu biti angažovani na izradi strateške
studije.
Član 56.
(Komisija za ocjenu strateške studije)
(1) Ocjenu strateške studije vrši komisija za ocjenu strateške
studije koju imenuje nadležno ministarstvo.
(2) Troškove rada komisije za ocjenu strateške studije snosi
organ nadležan za pripremu strategije, plana i programa.
(3) Rad komisije za stratešku procjenu i naknada za rad
komisije utvrđuju se podzakonskim aktom iz člana 52. ovog
zakona.
Član 57.
(Pribavljanje mišljenja zainteresiranih organa uprave i upravnih
organizacija)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
dužan je dostaviti zainteresovanim organima uprave i
upravnim organizacijama na mišljenje strategiju, plan ili
program i stratešku studiju.
(2) Zainteresovani organi uprave i upravne organizacije dužni
su dostaviti mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema
strategije, plana ili programa i strateške studije.
(3) Ako se mišljenje ne dostavi u roku iz stava (2) ovog člana
smatra se da nema primjedbi na dostavljenu stratešku
studiju.
Član 58.
(Učešće javnosti u postupku strateške procjene)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
osigurava učešće javnosti u postupku razmatranja nacrta
strategije, plana ili programa i strateške studije, prije
dostavljanja nacrta strategije, plana ili programa i srateške
studije nadležnom ministarstvu na mišljenje.
(2) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
obavještava javnost o načinu i rokovima za vršenje uvida u
nacrt strategije, plana ili programa i starteške studije i o
načinu i rokovima za dostavljanje mišljenja, kao i o
vremenu i mjestu održavanja javne rasprave u postupku
kojim se uređuje donošenje strategije, plana ili programa i
strateške studije.
(3) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa, u
roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave, izrađuje
izvještaj o učešću zainteresovanih organa, organizacija i
javnosti, koji se objavljuje na internet stranici organa iz
stava (1) ovog člana.
(4) Izvještaj iz stava (3) ovog člana sadrži obrazloženje o svim
prihvaćenim ili neprihvaćenim mišljenjima i čini sastavni
dio strategije, plana ili programa.
Član 59.
(Pribavljanje mišljenja entiteta, Brčko Distrikta BiH ili druge
države)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa, u
slučaju da strateška studija utvrdi da realizacija strategije,
plana ili programa može imati značajan uticaj na okoliš
drugog entiteta, Brčko Distrikta BiH ili druge države ili ako
drugi entitet, Brčko Distrikt BiH ili druga država čiji okoliš
može biti znatno ugrožen to zatraži, dužan je osigurati da u
postupku učešća zainteresovanih organa i organizacija i
javnosti, entitetu, Brčko Distriktu BiH ili drugoj državi
dostavi na mišljenje sljedeće informacije:
a) opis strategije, plana ili programa zajedno sa svim
dostupnim informacijama o njihovim mogućim
uticajima;
b) opis u kojem je sažeto izneseno kako su pitanja
okoliša uključena u strategiju, plan ili program i kako
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
se izvještaj o okolišu, mišljenja i rezultati uzimaju u
obzir;
c) u kojem roku i na koji način drugi entitet, Brčko
Distrikt BiH ili druga država može saopštiti svoje
mišljenje.
(2) Rezultate konsultacija i pribavljenog mišljenja zaintere-
sovanih organa i organizacija i javnosti drugog entiteta,
Brčko Distrikta BiH ili druge države, Federalno
ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja mišljenja o
prijedlogu strategije, plana ili programa i o tome sačinjava
poseban dio mišljenja.
Član 60.
(Ocjena strateške studije)
(1) Postupak strateške procjene završava ocjenom strateške
studije od strane komisije za ocjenu strateške studije.
(2) Ocjena strateške studije sadrži načine na koji pitanja zaštite
okoliša treba da budu integrisana u strategiju, plan ili
program.
Član 61.
(Mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu okoliša)
Nadležno ministarstvo za zaštitu okoliša u roku od 30 dana
od dostavljene ocjene komisije za stratešku studiju daje mišljenje,
uzimajući u obzir interese zaštite, očuvanja i unaprjeđivanja
okoliša, naročito:
a) stepen uticaja provođenja strategije, plana ili
programa na okoliš, cijeneći svaki mogući pojedinačni
uticaj, kao i kumulativni uticaj na području koje je
obuhvaćeno planom, programom ili strategijom;
b) mjere i aktivnosti koje se trebaju poduzeti da bi se
negativan uticaj realizacije plana, programa ili
strategije umanjio ili izbjegao kao i razumne
alternative zasnovane na ciljevima i geografskom
domašaju strategije, plana i programa;
c) izvještaj o provedenim konsultacijama sa nadležnim
organima i organizacijama i javnosti;
d) izvještaj o provedenim konsultacijama sa nadležnim
organima i organizacijama i javnosti drugog entiteta,
Brčko Distrikta BiH i druge države i
e) način na koji se predviđa praćenje uticaja na okoliš
realizacije plana, programa ili strategije, te mjere koje
će se poduzeti ako pri njihovoj realizaciji bude uočen
veći negativan uticaj na okoliš nego što je to
predviđeno ili očekivano.
Član 62.
(Usklađivanje sa mišljenjem ministarstva nadležnog za zaštitu
okoliša)
Prije utvrđivanja prijedloga strategije, plana ili programa
organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa dužan
je uzeti u obzir mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu
okoliša na dostavljeni nacrt strategije, plana ili programa. U
skladu sa mišljenjem, organ nadležan za pripremu strategije,
plana ili programa vrši usklađivanje strategije, plana ili programa
sa interesima zaštite, očuvanja i unaprjeđivanja okoliša.
Član 63.
(Sredstva za stratešku procjenu)
Sredstva za stratešku procjenu, kada se ti postupci provode
za plan i program koji se donose na federalnom nivou,
osiguravaju se iz sredstava federalnog budžeta i iz drugih izvora
u skladu sa zakonom.
Broj 15 - Strana 95
POGLAVLJE IX
PROCJENA UTICAJA NA OKOLIŠ
Član 64.
(Procjena uticaja na okoliš)
(1) Procjena uticaja na okoliš (u daljem tekstu: procjena
uticaja) obuhvata identifikaciju, opis, procjenu, direktan i
indirektan uticaj projekata na:
a) ljude, biljni i životinjski svijet i svijet gljiva;
b) tlo, vodu, zrak, klimu i pejzaž;
c) materijalna dobra i kulturno naslijeđe i
d) međudjelovanje faktora navedenih u tč. a) do c) ovog
stava.
(2) Procjeni uticaja na okoliš ne podliježu projekti koji služe
isključivo za odbrambene svrhe ili projekti čija je jedina
svrha odgovor na civilna vanredna stanja.
Član 65.
(Nadležnost u procjeni uticaja na okoliš)
(1) Federalno ministarstvo provodi postupak procjene uticaja
na okoliš.
(2) U postupak procjene uticaja uključuju se zainteresovane
strane, nadležni organi, udruženja građana i zaintereso-
vana javnost.
Član 66.
(Predmet procjene uticaja na okoliš)
Za projekte koji mogu imati znatan uticaj na okoliš obzirom
na njihovu prirodu, veličinu ili lokaciju, provodi se procjena
uticaja na okoliš i pribavlja rješenje o odobravanju studije o
procjeni uticaja na okoliš (u daljem tekstu: rješenje o odobravanju
studije) u skladu sa ovim Zakonom.
Član 67.
(Faze procjene uticaja na okoliš)
Procjena uticaja provodi se u dvije faze
a) postupak prethodne procjene uticaja, u kojem se
odlučuje o:
1) potrebi provođenja procjene uticaja,
2) obimu procjene uticaja, ako je provođenje
procjene uticaja obavezno, i
b) izrada studije o procjeni uticaja na okoliš
Član 68.
(Projekti za koje je obavezna procjena uticaja na okoliš)
(1) Vlada Federacije BiH donosi propis kojim se određuju:
a) projekti za koje se obavezno provodi procjena uticaja
i
b) projekti za koje o obavezi provođenja procjene uticaja
odlučuje nadležno ministarstvo na osnovu kriterija u
pojedinim slučajevima o obavezi provođenja procjene
uticaja i o obimu procjene uticaja.
(2) Osim projekata utvrđenih propisom iz stava (1) ovog člana,
procjena uticaja na okoliš potrebna je i za:
a) znatne promjene na projektima, utvrđene članom 95.
ovog Zakona, pri čemu promjena projekta dostiže
propisane pragove utvrđene propisom iz stava 1. ovog
člana,
b) projekte čiji rast proizvodnje, upotreba energije,
upotreba vode, korištenje prostora, emisije ili
proizvodnja otpada prelazi 25% od prvobitno
utvrđenih vrijednosti, i
c) prestanak rada, rušenje i zatvaranje objekata iz stava
(1) ovog člana i pogoni i postrojenja koji podliježu
obavezi pribavljanja okolinske dozvole, u skladu sa
podzakonskim aktom iz stava (1) člana 83. ovog
Zakona.
Broj 15 - Strana 96 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 69.
(Pokretanje postupka za prethodnu procjenu uticaja na okoliš)
(1) Postupak za prethodnu procjenu uticaja na okoliš pokreće
se zahtjevom koji podnosioc zahtjeva podnosi nadležnom
ministarstvu (u daljem tekstu: zahtjev za prethodnu
procjenu uticaja).
(2) Zahtjev za prethodnu procjenu uticaja sadrži:
a) opis projekta, uključujući podatke o njegovoj namjeni
i veličini,
b) izvod iz prostorno-planskog akta;
c) podaci o vrsti i količini materijala koji će biti
korišteni, te vrsti i količini emisija,
d) opis mogućih uticaja projekta na okoliš u toku
njegove izgradnje, u toku njegovog rada ili
eksploatacije i u fazi prestanka rada,
e) opis osnovnih i pomoćnih sirovina i ostalih izvora
energije,
f) opis okoliša na području pod uticajem projekta,
g) kratak pregled alternativnih rješenja sa obzirom na
uticaje na okoliš,
h) informacije o mogućim teškoćama na koje je naišao
podnosioc zahtjeva pri prikupljanju podataka, i
i) netehnički rezime informacija iz stava (2) ovog člana.
(3) Opisi iz stava (2) ovog člana daju se stručnim tehničkim
jezikom, sa tekstualnim, numeričkim i grafičkim podacima,
a netehnički rezime netehničkim jezikom, na način koji je
pogodan za informisanje nadležnih organa, organizacija i
zainteresovane javnosti.
(4) Izradu prethodne procjene uticaja na okoliš, podnosioc
zahtjeva povjerava pravnom licu iz stava (2) člana 73. ovog
Zakona.
(5) Federalno ministarstvo može zahtijevati od podnosioca
zahtjeva dodatne informacije o projektu koje su mu
potrebne za donošenje odluke o obavezi izrade i obima
studije o procjeni uticaja na okoliš.
Član 70.
(Obavezni uvid za prethodnu procjenu uticaja na okoliš)
(1) U postupku razmatranja i odlučivanja o zahtjevu za
prethodnu procjenu uticaja, Federalno ministarstvo je
obavezno da dostavi kopiju zahtjeva i osigura besplatan
uvid u priložena dokumenta radi pribavljanja mišljenja
sljedećim subjektima:
a) nadležnom organu uprave u kantonu i jedinici lokalne
samouprave na čijem se području projekat izvodi,
b) organima uprave i organizacijama nadležnim za
zaštitu komponenti okoliša, koji izvođenjem projekta
mogu biti izloženi njegovom znatnom uticaju, i to:
1) nadležnim za zaštitu kulturno-historijskog i
prirodnog nasljeđa,
2) nadležnim za zaštitu zdravlja,
3) drugim zainteresovanim stranama,
c) organu nadležnom za zaštitu okoliša drugog entiteta i
Brčko Distrikta, ako je riječ o projektu sa znatnim
uticajem na okoliš drugog entiteta ili Brčko Distrikta,
ili druge države, u skladu sa ovim Zakonom,
d) zainteresovanoj javnosti
(2) Subjekti iz stava (1) ovog člana daju mišljenje Federalnom
ministarstvu u vezi sa zahtjevom i priloženoj
dokumentaciji, u roku od 30 dana od dana prijema kopije
zahtjeva u pisanoj formi.
(3) Federalno ministarstvo će prilikom donošenja odluke uzeti
u obzir dostavljena mišljenja subjekata iz stava (1) ovog
člana.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 71.
(Rješenje o prethodnoj procjeni uticaja na okoliš)
(1) O zahtjevu za prethodnu procjenu uticaja, Federalno
ministarstvo odlučuje rješenjem.
(2) Rješenjem se utvrđuje da na osnovu prethodne procjene
uticaja na okoliš nije potrebno dalje provođenje procjene
uticaja, ili se utvrđuje da je obavezno provođenje procjene
uticaja na okoliš, te se određuje obaveza izrade studije o
procjeni uticaja na okoliš (u daljem tekstu: Studija), obim i
sadržaj Studije.
Član 72.
(Provođenje procjene uticaja na okoliš)
(1) Obim Studije određuje se prema specifičnim
karakteristikama pojedinog projekta i kriterijima određenim
u posebnom propisu iz člana 68. stav (1) ovog Zakona.
(2) Prilikom donošenja rješenja o procjeni uticaja na okoliš,
Federalno ministarstvo je dužno da razmotri i uzme u obzir
blagovremeno primljena mišljenja iz člana 70. ovog
Zakona.
(3) Rješenje iz stava (2) ovog člana donosi se u roku od 60
dana od dana prijema zahtjeva.
(4) Federalno ministarstvo u roku od 8 dana od dana donošenja
rješenja o procjeni uticaja na okoliš, navedeno rješenje
postavlja na internet stranicu Federalnog ministarstva.
Član 73.
(Nosioci izrade Studije i elektronski registar)
(1) Nakon dobijanja rješenja o procjeni uticaja na okoliš,
podnosioc zahtjeva je obavezan da ugovori izradu Studije
kod ovlaštenog nosioca izrade Studije.
(2) Federalni ministar posebnim propisom utvrđuje uslove za:
a) davanje ovlaštenja nosiocima izrade Studije,
b) način i kriterije koje moraju ispunjavati nosioci
izrade Studije,
c) visinu naknade za troškove izdavanja ovlaštenja
nosiocima izrade Studija.
(3) Federalno ministarstvo vodi elektronski registar nosioca
izrade Studije kojima je izdato ovlaštenje iz stava (2)
alineja (a) ovog člana, a koji je javnosti dostupan putem
internet stranice.
(4) Ministarstva i drugi organi i organizacije sa nadlež-
nostima i odgovornostima ili javnim ovlaštenjima u
oblasti zaštite okoliša moraju omogućiti pristup podacima
koji su potrebni za izradu Studije ako njima raspolažu.
Član 74.
(Sadržaj Studije)
(1) Federalni ministar donosi propis kojim se utvrđuje sadržaj
Studije.
(2) Pored sadržaja utvrđenih u propisu iz stava (1) ovog člana
Studija sadrži i poseban dio, u kojem se daje kratak pregled
dostavljenih mišljenja zainteresovanih strana u postupku
prethodne procjene uticaja na okoliš i obrazloženje za
primljena mišljenja koja su uzeta u obzir prilikom izrade
Studije.
(3) Ukoliko se radi o projektu za koji je potrebno pribavljanje
okolinske dozvole u skladu sa ovim Zakonom i
podzakonskim aktima, Studija sadrži i Plan upravljanja
otpadom koji se izrađuje u skladu sa Zakonom o
upravljanju otpadom.
(4) Studija sadrži posebni dio koji se odnosi na mogući uticaj
projekta na okoliš drugog entiteta ili Brčko Distrikta ili
prekogranični uticaj u skladu sa ovim zakonom.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 75.
(Način dostavljanja Studije i obavještavanje javnosti)
(1) Podnosioc zahtjeva dostavlja Federalnom ministarstvu po
jedan primjerak Studije u pisanoj i elektronskoj formi u
roku od 30 dana od dana prijema Studije od nosioca izrade
studije. Na zahtjev voditelja postupka, podnosioc zahtjeva
dostavlja dodatni broj primjeraka Studije.
(2) Federalno ministarstvo je obavezno da u roku od 15 dana
od dana prijema Studije, dostavi elektronsku kopiju Studije
zainteresiranim organima i zainteresiranoj javnosti i objavi
Studiju na internet stranici.
Član 76.
(Javna rasprava)
(1) U postupku ocjene Studije Federalno ministarstvo
obavještava i poziva javnost na javnu raspravu o Studiji na
način propisan članom 40. ovog Zakona.
(2) Poziv za javnu raspravu se dostavlja najmanje 15 dana prije
dana održavanja javne rasprave.
(3) Sugestije i primjedbe javnosti dostavljaju se Federalnom
ministarstvu u pisanoj formi u roku od 15 dana od dana
održavanja javne rasprave.
Član 77.
(Postupak javne rasprave)
(1) Federalno ministarstvo organizuje javnu raspravu o
projektu u prostoru koji je najbliži lokaciji datog projekta.
(2) Nadležno ministarstvo priprema zapisnik sa javne rasprave
u roku od 7 dana od dana održavanja javne rasprave.
Član 78.
(Stručna komisija)
(1) Ocjenu Studije vrši stručna komisija za ocjenu Studije
(daljem u tekstu: stručna komisija) koju imenuje Federalni
ministar.
(2) Sastav komisije, naknade kao i druga pitanja vezana za rad
stručne komisije propisuje federalni ministar provedbenim
propisom.
(3) Naknada za ocjenu Studije obuhvata naknadu za rad
unutrašnjih i vanjskih pravnih, tehničkih i drugih stručnjaka
i sve ostale troškove koje može imati Federalno
ministarstvo ili drugi učesnici u postupku procjene uticaja
na okoliš.
(4) Stručna komisija vrši ocjenu Studije u roku od 30 dana od
dana održavanja javne rasprave.
(5) Studija koja sadrži nedostatke vraća se podnosiocu zahtjeva
na doradu u skladu sa primjedbama stručne komisije i
dostavljenim primjedbama zainteresiranih organa i javnosti.
(6) Podnosioc zahtjeva je dužan u roku od 30 dana dostaviti
potrebne izmjene/dopune studije uticaja nakon čega
ministarstvo obavještava zainteresovanu javnost o
izmjenama/dopunama koje je podnosioc dostavio.
(7) Studija može biti vraćena samo jednom radi dorade. Ako
dopunjena Studija ne bude odobrena, novi zahtjev, sa
novom Studijom, može biti podnesen najranije u periodu od
šest mjeseci od dana uručenja rješenja podnosiocu zahtjeva.
Član 79.
(Odobravanje Studije)
(1) Federalno ministarstvo rješenjem odobrava Studiju u roku
od 60 dana od završetka postupka ocjene Studije.
(2) Studija neće biti odobrena ukoliko:
a) se utvrdi da bi projekt mogao izazvati znatno
zagađivanje okoliša ili u znatnoj mjeri ugroziti okoliš,
b) projekt nije u skladu sa Federalnom strategijom zaštite
okoliša i Akcionim planom zaštite okoliša i
c) projekt nije u skladu sa međunarodnim obavezama
države po pitanju zaštite okoliša.
Broj 15 - Strana 97
(3) Rješenje o odobravanju ili odbijanju Studije dostavlja se
podnosiocu zahtjeva i zainteresovanim stranama iz člana
75. stav (2) ovog Zakona.
(4) Dostavljanje rješenja iz stava (3) ovog člana vrši se u skladu
sa odredbama Zakona o upravnom postupku i objavljuje na
internet stranici Federalnog ministarstva.
(5) U slučaju prekograničnog uticaja Federalno ministarstvo će
proslijediti rješenje drugom entitetu/državi na koju projekt
može imati uticaj.
(6) Rješenje o odobravanju Studije prestaje da važi ukoliko
podnosioc zahtjeva ne pribavi odobrenje za građenje u roku
od 3 godine od dana prijema rješenja.
Član 80.
(Troškovi nastali u postupku procjene uticaja na okoliš)
Troškove obavještavanja i omogućavanja učešća javnosti u
postupcima procjene uticaja, troškove naknade za rad stručne
komisije i sve ostale troškove u postupku procjene uticaja na
okoliš snosi podnosioc zahtjeva.
Član 81.
(Vjerovatnoća prekograničnih uticaja na okoliš susjednih država,
Republike Srpske i/ili Brčko Distrikta BiH)
(1) Pravila koja se odnose na procjenu uticaja na okoliš u
kontekstu prekograničnih uticaja primjenjuju se i kada
postoji obaveza po međunarodnim ugovorima, bilateralnim
sporazumima ili iz drugih razloga.
(2) Kada nosioc izrade Studije sazna da će projekat vjerovatno
imati značajan uticaj na okoliš druge države ili drugi entitet,
dužan je izraditi posebno poglavlje u Studiji o procjeni
uticaja na okoliš sa podacima o mogućim uticajima na
okoliš druge države. Studija se dostavlja drugoj državi ili
entitetu ili Distriktu Brčko BiH, sa informacijom o vremenu
i mjestu održavanja javne rasprave.
(3) Na javnoj raspravi omogućava se učešće javnosti iz države,
entiteta ili Brčko Distrikta BiH na koje projekat može imati
uticaja.
(4) Federalno ministarstvo, putem Institucija Bosne i
Hercegovine, nakon održane javne rasprave provodi
konsultacije sa predstavnicima države na koju projekat
može imati uticaja.
(5) Nakon zaprimanja informacije o projektu koji se odvija u
drugoj državi, entitetu ili Brčko Distriktu BiH, a koji može
imati značajne posljedice po okoliš na teritoriju Federacije,
Federalno ministarstvo poduzima aktivnosti u cilju učešća
nadležnih organa i javnosti u procjeni prekograničnih
uticaja na okoliš.
(6) Federalno ministarstvo dostavlja mišljenja, sugestije i
primjedbe organa uprave i javnosti nadležnim organima
države, entiteta ili Brčko Distrikta BiH iz koje potiču
prekogranični uticaji na okoliš i obavlja konsultacije sa
predstavnicima države, entiteta ili Brčko Distrikta BiH iz
koje potiču uticaji na okoliš.
(7) Troškove izrade posebnih poglavlja Studije iz st. (2) i (4)
ovog člana snosi podnosioc zahtjeva.
(8) Detalji o postupcima za projekte sa mogućim
međuentitetskim uticajem mogu biti određeni sporazumom
među entitetima koji se zaključuje uz konsultiranje
Međuentitetskog tijela za okoliš.
(9) Postupanja koja se odnose na prekogranični i
međuentitetski uticaj na okoliš susjednih država, Republike
Srpske i/ili Brčko Distrikta BiH, definiše se posebnim
podzakonskim aktom koji donosi Vlada Federacije BiH.
Broj 15 - Strana 98 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
POGLAVLJE X
IZDAVANJE OКOLINSKIH DOZVOLA
Član 82.
(Cilj i svrha izdavanja okolinske dozvole)
(1) Okolinska dozvola izdaje se u cilju kompletne zaštite
okoliša osiguravajući mjere za sprječavanje i smanjenje
industrijskih emisija u zrak, vodu, tlo, smanjenje uticaja na
stanovništvo, biljni i životinjski svijet i sprječavanje
stvaranja otpada i buke kako bi se ostvario visoki nivo
zaštite okoliša kao cjeline.
(2) Okolinska dozvola se izdaje i u slučaju znatne promjene u
radu pogona i postrojenja.
(3) Okolinska dozvola se ne izdaje za istraživačke aktivnosti,
razvojne aktivnosti ili za testiranje novih proizvoda i
procesa.
(4) Za istraživačke aktivnosti iz stava 3. ovog člana, obavezna
je procjena uticaja na okoliš.
(5) Federalno ministarstvo izdaje okolinsku dozvolu na rok od
pet godina.
Član 83.
(Nadležnost za izdavanje okolinske dozvole)
(1) Vlada Federacije BiH donosi propis kojim utvrđuje pogone
i postrojenja koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad samo
ukoliko imaju okolinsku dozvolu izdatu u skladu sa
odredbama ovog Zakona.
(2) Federalno ministarstvo nadležno je za izdavanje okolinske
dozvole za pogone i postrojenja iznad pragova utvrđenih
propisom iz stava (1) ovog člana.
(3) Kantonalno ministarstvo nadležno je za pogone i
postrojenja ispod pragova utvrđenih propisom iz stava (1)
ovog člana.
Član 84.
(Opšte obaveze operatera u vezi sa zaštitom okoliša)
(1) U svrhu kompletne zaštite okoliša od štetnih uticaja
djelatnosti koje se obavljaju u postrojenju, operater je
obavezan osigurati da pogoni i postrojenja budu izgrađeni i
funkcioniraju tako da se:
a) ne ugrožava zdravlje ljudi, ostvaruje povoljno stanje
flore i faune, ne dovede do gubitka staništa koji se
nalaze na području uticaja postrojenja ili okoliša zbog
emisija supstanci, buke, mirisa, vibracija ili toplote,
saobraćaja ili od postrojenja;
b) poduzmu sve odgovarajuće preventivne mjere za
sprječavanje zagađenja i ne prouzrokuju zagađenje
iznad graničnih emisija;
c) izbjegava stvaranje otpada, njegova količina svodi na
najmanju moguću mjeru, stvoreni otpad ponovo
koristi, reciklira ili odlaže na način da se izbjegne i
smanji negativan uticaj na okoliš;
d) efikasno koriste energetski i prirodni resursi;
e) poduzmu mjere za sprječavanje nesreća i
ograničavanje njihovih posljedica, i
f) poduzmu mjere nakon prestanka rada postrojenja za
izbjegavanje rizika od zagađenja i za povrat lokacije
na kojoj se nalazi postrojenje u zakonom propisano
stanje okoliša.
(2) Zahtjevi dati u stavu (1) ovoga člana predstavljaju opšte
obaveze operatera koje se trebaju ispuniti tokom izgradnje,
rada, održavanja i prestanka rada pogona i postrojenja.
(3) Za pogone i postrojenja za koje nije potrebno pribavljanje
okolinske dozvole, nadležni će organ pri izdavanju
potrebnih dozvola uzeti u obzir ispunjenje zahtjeva iz stava
(1) ovoga člana.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 85.
(Objedinjavanje okolinske dozvole)
(1) Jedan zahtjev za izdavanje okolinske dozvole, može se
predati za više pogona i postrojenja na istoj lokaciji kada
njima upravlja isti operater.
(2) Izuzetno, zahtjev može podnijeti više operatera, ako je
pogon ili postrojenje tehnološka cjelina koju čini više
dijelova postrojenja kojima upravljaju različiti operateri.
(3) U slučaju iz stava (2) ovog člana okolinskom dozvolom se
utvrđuju obaveze i odgovornosti svakog operatera poseb-
no, te se okolinska dozvola dostavlja svim operaterima.
(4) Ako se okolinska dozvola izdaje za pogone ili postrojenja
iz stava (1) ovog člana, svako postrojenje mora
ispunjavati uslove propisane ovim Zakonom.
(5) U slučajevima iz st. (1) i (2) ovog člana, nadležni organ za
izdavanje okolinske dozvole je Federalno ministarstvo.
Član 86.
(Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole)
(1) Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole podnosi se
nadležnom ministarstvu u jednom primjerku u pisanoj
formi i jednom primjerku na elektronskom mediju za
pohranu podataka.
(2) Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole sadrži:
a) podatke o podnosiocu zahtjeva: naziv i sjedište
operatera ili investitora, ID broj, ime odgovornog lica,
broj telefona i e-mail adresu;
b) lokaciju pogona i postrojenja;
c) uvjerenje nadležne porezne uprave da nema
neizmirenih novčanih obaveza za kazne izrečene zbog
učinjenih prekršaja u oblasti okoliša.
(3) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana prilaže se dokumentacija
koja sadrži slijedeće podatke:
a) opis pogona i postrojenja (plan, opis pogona i
postrojenja, tehnički opis rada, kapacitet postrojenja
itd.);
b) opis osnovnih i pomoćnih sirovina, ostalih materija i
energije koja se koristi ili koju proizvodi pogon i
postrojenje;
c) opis stanja lokacije pogona i postrojenja;
d) opis izvora emisija, priroda i količine emisija iz
pogona i postrojenja u okoliš (zrak, voda, tlo) tj.
izvještaj o nultom stanju, kao i identifikacije znatnih
uticaja na okoliš;
e) opis predloženih mjera, tehnologija i drugih tehnika
za sprječavanje ili ukoliko to nije moguće, smanjenje
emisija iz postrojenja;
f) opis mjera za spriječavanje produkcije otpada kao i za
povrat korisnog materijala iz otpada koji producira
postrojenje;
g) opis ostalih mjera radi usklađivanja sa osnovnim
obavezama operatera, posebno mjera nakon
zatvaranja ili rušenja postrojenja;
h) opis planiranih mjera za smanjenje emisija i opis
planiranog monitoringa;
i) izvod iz planskog akta
j) pravomoćni vodni akt;
k) netehnički rezime
l) idejni projekat;
m) plan upravljanja otpadom;
n) Izvještaj o stanju sigurnosti i/ili Plan za sprječavanje
nesreća većih razmjera, ukoliko se radi o pogonu ili
postrojenju koje može izazvati nesreću većih
razmjera.
(4) U slučaju kada se za novi pogon i postrojenje ili znatnu
promjenu postojećeg postrojenja provodi procjena uticaja,
sve relevantne informacije prikupljene u postupku procjene
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
uticaja prilažu se uz zahtjev za izdavanje okolinske dozvole,
uključujući Studiju i rješenje o odobravanju Studije.
(5) Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole izrađuje pravno lice
registrirano za tu djelatnost.
Član 87.
(Procedura po prijemu zahtjeva za okolinsku dozvolu)
(1) Ukoliko zahtjev ne sadrži propisane podatke ili
dokumentaciju iz člana 86. nadležno ministarstvo će
zatražiti od podnosioca zahtjeva da dostavi podatke ili
dokumentaciju koji nedostaju.
(2) Ako podnosiocj zahtjeva ne dostavi tražene podatke ili
dokumentaciju u određenom roku, nadležno ministarstvo će
bez odgađanja donijeti zaključak o odbacivanju zahtjeva.
(3) Sve procesne radnje koje nisu regulisane ovim Zakonom,
provodit će se u skladu sa odredbama Zakona o upravnom
postupku.
Član 88.
(Učešće javnosti)
(1) Nadležno ministarstvo obavještava javnost, zainteresovsne
strane i jedinicu lokalne samouprave o podnesenom
zahtjevu za izdavanje okolinske dozvole objavom u
najmanje jednim od dnevnih novina na području Federacije
BiH, o trošku podnosioca zahtjeva te na internet stranici
ministarstva.
(2) Jedinica lokalne samouprave obavještava mjesne zajednice
u svom sastavu, udruženja građana, javnost i zainteresovane
strane o podnesenom zahtjevu iz stava (1) ovog člana.
(3) Nadležno ministarstvo i jedinica lokalne samuprave će
osigurati zaintresovanim stranama besplatan uvid u zahtjev
za okolinsku dozvolu i priloženu dokumentaciju.
(4) Zainteresovane strane mogu, u roku od 30 dana od dana
objavljivanja obavještenja iz stava (1) ovog člana, dostaviti
nadležnom ministarstvu mišljenje o zahtjevu i priloženoj
dokumentaciji u pisanoj formi.
(5) Nacrt rješenja o izdavanju okolinske dozvole, objavljuje se
na internet stranici nadležnog ministarstva.
(6) Rok za dostavu sugestija i mišljenja javnosti na nacrt
rješenja je 8 dana od dana objave.
Član 89.
(Izdavanje okolinske dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolinske dozvole
donosi rješenje o izdavanju okolinske dozvole u roku od 90
dana od dana prijema urednog zahtjeva za izdavanje
okolinske dozvole.
(2) Okolinska dozvola sadrži:
a) granične vrijednosti emisija za zagađujuće supstance
zasnovane na važećim propisima ili najboljim
raspoloživim tehnikama, po svakoj emisijskoj tački;
b) mjere za zaštitu zraka, tla, voda, biljnog i životinjskog
svijeta;
c) mjere za upravljanje otpadom koji proizvodi pogon i
postrojenje;
d) mjere zaštite od buke i vibracija;
e) mjere za sprječavanje ili minimiziranje prekogra-
ničnog zagađenja;
f) sistem praćenje emisija uz određivanje metodologije i
učestalosti mjerenja;
g) uslovi i mjere za sprečavanje nesreća većih razmjera;
h) mjere sanacije nakon prestanka rada postrojenja;
i) mjere vezane za uslove rada u vanrednim situacijama.
(3) Kada standard kvaliteta okoliša zahtjeva strožije mjere u
odnosu na one koje su utvrđene posebnim propisima kojima
su regulisane granične vrijednosti emisija, u okolinsku
dozvolu se unose dodatne ili strožije mjere da bi se postigao
standard kvaliteta okoliša.
Broj 15 - Strana 99
(4) Kada standard kvaliteta okoliša zahtjeva strožije mjere u
odnosu na one koje su ostvarive primjenom najboljih
raspoloživih tehnika, u okolinsku dozvolu se uključuju
dodatne ili strožije mjere (npr. ograničenje radnih sati,
manje zagađujućih goriva, itd).
(5) Sve mjere iz stava (2) ovog člana obavezno sadrže rokove
za realizaciju.
Član 90.
(Dostava okolinske dozvole i pravo na žalbu)
(1) Rješenje o okolinskoj dozvoli koje je u nadležnosti
Federalnog ministarstva dostavlja se podnosiocu zahtjeva,
nadležnoj inspekciji zaštite okoliša, kantonalnom
ministarstvu nadležnom za zaštitu okoliša, lokalnoj
samoupravi zainteresovanim organima i zainteresovanoj
javnosti koja je učestvovala u postupku.
(2) Rješenje iz nadležnosti kantonalnog ministarstva nadležnog
za zaštitu okoliša dostavlja se podnosiocu zahtjeva,
kantonalnoj inspekciji zaštite okoliša i organu jedinice
lokalne samouprave, zainteresovanim organima i
zainteresovanoj javnosti koja je učestvovala u postupku.
(3) Protiv rješenja iz stava (1) ovog člana žalba nije dopuštena,
ali se može pokrenuti upravni spor.
(4) Protiv rješenja iz stava (2) ovog člana, dopuštena je žalba,
koja se podnosi Federalnom ministarstvu kao
drugostepenom organu.
(5) Nadležno ministarstvo u roku od osam dana od dana
donošenja rješenja o okolinskoj dozvoli, objavljuje rješenje
o izdavanju okolinske dozvole na svojoj internet stranici.
Član 91.
(Obaveze operatera nakon pribavljene okolinske dozvole)
(1) Operater je dužan da provodi praćenje emisija i uticaja koje
izazivaju pogon, i postrojenje.
(2) Operater je dužan osigurati provjeru usklađenosti rada
pogona i postrojenja u skladu sa rokovima, mjerama i
praćenjem navedenim u okolinskoj dozvoli.
(3) Operater je dužan dostavljati nadležnom ministarstvu za
okoliš izvještaje o izvršenom mjerenju emisija u zrak,
godišnji izvještaj o vrstama, količini i načinu zbrinjavanja
otpada, izvještaj o monitoringu buke i ostalo propisano
okolinskom dozvolom.
(4) Operater je dužan sanirati nedostatke utvrđene prilikom
nadzora rada pogona i postrojenja, bez odlaganja.
(5) Operater dostavlja nadležnom ministarstvu izvještaj o
postupanju po osnovu izvršenog inspekcijskog nadzora i
poduzetim sanacijskim mjerama koje su naložene u slučaju
utvrđenih nedostataka.
(6) Operater je dužan osigurati odgovarajuće održavanje
pogona i postrojenja, kao i redovnu kontrolu nad radom
tehničkih uređaja.
(7) U slučaju nesreća koje vode prekoračenju graničnih
vrijednosti emisija, operater je dužan bez odlaganje
poduzeti sanacijske mjere sa ciljem ponovnog
uspostavljanja usklađenosti sa okolinskom dozvolom i
propisima.
(8) Ukoliko nesreća može prouzrokovati ozbiljnu prijetnju po
ljudsko zdravlje ili okoliš operater je dužan smanjiti ili
privremeno obustaviti rad pogona i postrojenja.
Član 92.
(Odbijanje zahtjeva za izdavanje okolinske dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolinske dozvole će
odbiti zahtjev za izdavanje iste ukoliko zahtjev nije
blagovremeno upotpunjen ili sadrži netačne podatke koji su
od uticaja za izdavanje okolinske dozvole.
Broj 15 - Strana 100 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Nadležno ministarstvo će odbiti zahtjev za izdavanje
okolinske dozvole ukoliko isti nije u skladu sa pravnim,
okolinskim i zdravstvenim standardima.
(3) Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole odbija se i u slučaju
kada podnosioc zahtjeva ima neizmirene novčane kazne
izrečene u skladu sa čl. 141. do 146. ovog Zakona.
(4) Rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje okolinske
dozvole dostavlja se podnosiocu zahtjeva u roku od 7 dana
od dana donošenja rješenja i o tome obavještava nadležni
inspekcijski organ.
Član 93.
(Obnova okolinske dozvole)
(1) Ministarstvo nadležno za izdavanje okolinske dozvole
svakih pet godina vrši obnovu okolinske dozvole.
(2) Operater je dužan nadležnom ministarstvu podnijeti zahtjev
za obnovu okolinske dozvole u skladu sa članom 86. ovog
Zakona.
(3) Zahtjev za obnovu okolinske dozvole podnosi se
nadležnom ministarstvu 90 dana prije isteka važenja
prethodne dozvole.
(4) Operater uz zahtjev za obnovu okolinske dozvole, pored
identifikacijskih podataka, adrese, kontakt telefona i e-mail
adrese, dostavlja:
a) pravomoćni vodni akt, ako nije završena izgradnja
pogona ili postrojenja,
b) pravomoćnu građevinsku ili upotrebnu dozvolu
ukoliko pogon ili postrojenje nije pušteno u rad.
(5) Nakon analize svih prikupljenih informacija iz st. (3) i (4)
ovog člana i informacija iz izvještaja iz st. (3) i (5) člana 91.
ovog Zakona, nadležno ministarstvo:
a) u roku od 60 dana izdaje okolinsku dozvolu, ili
b) odbija zahtjev za izdavanje okolinske dozvole.
(6) Javnost se obavještava o pokretanju postupka obnove
okolinske dozvole u rokovima i na način propisan članom
40. ovog Zakona.
(7) U slučaju da operater ne podnese zahtjev za obnovu
okolinske dozvole u skladu sa stavom 3. ovog člana,
nadležno ministarstvo obavještava inspektora zaštite
okoliša.
Član 94.
(Ponovno razmatranje i izmjene okolinske dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo ponovno razmatra, revidira uslove
definisane u okolinskoj dozvoli i vrši izmjenu okolinske
dozvole:
a) ako zagađenje koje stvara pogon i postrojenje prelazi
granične vrijednosti utvrđene u okolinskoj dozvoli;
b) ako je došlo do znatnih promjena u najboljim
raspoloživim tehnikama koje omogućavaju znatno
smanjenje emisija; ili
c) ako sigurnost odvijanja rada i djelatnosti zahtijeva
upotrebu drugih tehnologija.
(2) Nadležno ministarstvo može na zahtjev nadležne inspekcije
za okoliš i zainteresovanih strana koji žive na području rada
pogona i postrojenja koje može imati negativan uticaj i
ugrožavati ili predstavljati opasnost po okoliš i zdravlje,
ponovo razmatriti okolinsku dozvolu.
(3) Ukoliko bi izmjene pogona i postrojenja radi
prilagođavanja zahtjevima u području zaštite okoliša
prouzrokovale promjene pogona i postrojenja, nadležno
ministarstvo nalaže operateru izradu plana prilagođavanja
sa mjerama i rokovima dostizanja najboljih raspoloživih
tehnika i usklađivanje sa odredbama provedbenih propisa.
(4) Javnost se obavještava o ponovnom razmatranju i izmjeni
okolinske dozvole u rokovima i na način propisan članom
40. ovog Zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 95.
(Promjena u radu)
(1) Ukoliko operater pogona i postrojenja tokom trajanja
važenja izdate okolinske dozvole planira promjenu prirode
ili funkcionisanja postrojenja ili proširenje postrojenja koje
može uticati na okoliš, dužan je da o tome u pisanoj formi
obavijesti nadležni organ za izdavanje okolinske dozvole.
(2) Obavještenje iz stava (1) ovog člana sadrži podatke o
postojećem i planiranom dijelu pogona i postrojenja, a ovi
podaci će uključivati idejni projekat i druga propratna
dokumenta koja su važna za utvrđivanje.
(3) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolinske dozvole će
pregledati zahtjev i utvrditi da li proizvodnja, upotreba
energije, korištenje vode, korištenje prostora, emisije ili
proizvodnja otpada prelazi 25% od utvrđenih vrijednosti.
(4) Ukoliko su potrebni dodatni podaci da bi se odredilo da je
promjena znatna, nadležno ministarstvo će zatražiti od
operatora da ih dostavi.
(5) Nadležno ministarstvo će u roku od 30 dana od dana
dobijanja potrebnih podataka odlučiti o tome da li je
predložena promjena znatna.
(6) Ukoliko je promjena identifikovana kao znatna, nadležno
ministarstvo će o tome obavijestiti operatera i pozvati ga da
podnese novi zahtjev za izdavanje okolinske dozvole koji
će sadržavati podatke o postojećem i planiranom dijelu
pogona i postrojenja.
(7) Postupak izdavanja okolinske dozvole iz stava (6) ovog
člana vrši se u skladu sa odredbama ovog Zakona kojim je
propisan postupak izdavanja okolinske dozvole.
Član 96.
(Prestanak rada)
(1) Kada pogon i postrojenje koje posjeduje okolinsku dozvolu
prestane sa radom, operater je dužan da o tome obavijesti
nadležno ministarstvo u pisanoj formi.
(2) Operater pogona i postrojenja ili stečajni upravnik
obavještava nadležno ministarstvo o pokrenutom stečajnom
postupku i mogućnosti provođenja mjera i monitoringa
navedenih u okolinskoj dozvoli.
(3) Nakon što nadležno ministarstvo utvrdi da su ispunjeni
uvslovi iz stava (1) ovog člana izdaje rješenje o prestanku
važenja okolinske dozvole te će u skladu sa zakonom
obavijestiti zainteresovanu javnost o donesenom Rješenju.
Član 97.
(Prestanak važenja okolinske dozvole)
(1) Okolinska dozvola prestaje važiti ukoliko:
a) operater to zahtijeva;
b) ukoliko se utvrdi da operater nije obavijestio nadležni
organ o znatnim promjenama na pogonu i postrojenju;
c) operater prestane da ispunjava uslove i mjere koji su
utvrđeni dozvolom;
d) u toku kontrole nadležni inspektor utvrdi da operater
ne ispunjava obaveze iz okolinske dozvole utvrđene
na osnovu odobrenog Plana aktivnosti;
e) utvrdi se da je operater dobio okolinsku dozvolu na
osnovu lažnog predstavljanja ili krivotvorene
dokumentacije;
f) izgrađeni pogoni i postrojenje za koje se izdaje
okolinska dozvola ne radi duže od dvije godine;
g) operater ne vrši monitoring i ne dostavlja izvještaje o
mjerenjima u roku utvrđenom u okolinskoj dozvoli;
h) operater ne unosi podatke u elektronski registar o
postrojenjima i zagađenjima;
i) operater ne postupi po nalogu inspektora nadležnog za
okoliš prema zapisniku o izvršenim inspekcijama, i
j) pokrenuta je likvidacija pogona i postrojenja.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Ako se ispuni jedan ili više uslova iz stava (1) ovog člana,
nadležno ministarstvo donosi rješenje o prestanku važenja
rješenja o okolinskoj dozvoli, koje dostavlja operateru,
nadležnoj inspekciji i organima nadležnim za vode i
prostorno uređenje i građenje.
(3) Protiv rješenja o prestanku važenja rješenja o okolinskoj
dozvoli koje donosi Federalno ministarstvo može se
pokrenuti upravni spor.
(4) Protiv rješenja o prestanku važenja rješenja koje donosi
kantonalno ministarstvo žalba se može podnijeti
Federalnom ministarstvu.
(5) Podnošenje žalbe i pokretanje upravnog spora ne odgađa
izvršenje rješenja.
(6) Rješenjem o prestanku važenja rješenja o okolinskoj
dozvoli utvrđuje se obaveza i nosioc izvršenja mjera
sanacije za pogon i postrojenje i lokaciju poslije prestanka
aktivnosti, kako bi se izbjegao rizik po okoliš, zdravlje ljudi
i materijalna dobra.
Član 98.
(Postojeći pogoni i postrojenja)
Postojeći pogoni i postrojenja, koji nemaju okolinsku
dozvolu iako su obveznici pribavljanja iste, prilikom izdavanja
okolinske dozvole tretirat će se kao nova postrojenja i morati će
ispuniti sve zakonom propisane zahtjeve i biti usklađeni sa
najboljim raspoloživim tehnikama.
Član 99.
(Granične vrijednosti emisija)
Granične vrijednosti emisija su propisane i sadržane u
okolinskoj dozvoli, zasnovane na propisima kojim se definišu
granične vrijednosti emisija, a koji se usaglašavaju sa najboljim
raspoloživim tehnikama (BAT).
Član 100.
(Najbolje raspoložive tehnike)
(1) Najbolje raspoložive tehnike se utvrđuju u formi tehničkih
uputstava.
(2) Federalni ministar donosi propis kojim se definišu
djelatnosti za koje se utvrđuju najbolje raspoložive tehnike,
odnos sa referentnim dokumentima za najbolje raspoložive
tehnike i primjena drugih dokumenata o najboljim
raspoloživim tehnikama, kriterijima za određivanje
najboljih raspoloživih tehnika, sadržaju tehničkih uputstava
o najboljim raspoloživim tehnikama i donošenju odluka i
načinu rada radnih grupa za izradu i ažuriranje tehničkih
uputstava o najboljim raspoloživim tehnikama.
(3) Tehnička uputstva pripremaju radne grupe za najbolje
raspoložive tehnike, čije članove imenuje Federalni
ministar.
(4) Novi pogoni i postrojenja od samog početka izgradnje i
puštanja u rad moraju zadovoljavati uslove navedene u
najboljim raspoloživim tehnikama, dok se postojećim
pogonima i postrojenjima određuje vremenski rok za
postizanje uslova.
(5) Za djelatnosti za koje nisu definirane najbolje raspoložive
tehnike u skladu sa stavom (2) ovog člana, primjenjuju se
najbolje raspoložive tehnike EU.
(6) Sve informacije o razvoju tehničkih uputstava su dostupne
javnosti.
Član 101.
(Registar okolinskih dozvola)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolinskih dozvola
uspostavlja i vodi Registar izdatih okolinskih dozvola.
(2) Kantonalna ministarstva dostavljaju Federalnom
ministarstvu godišnji izvještaj o izdatim dozvolama za
pogone i postrojenja iz njihove nadležnosti.
Broj 15 - Strana 101
(3) Federalni ministar donosi propis kojim utvrđuje sadržaj i
način vođenja Registra izdatih okolinskih dozvola.
POGLAVLJE XI
SPRJEČAVANJE NESREĆA VELIKIH RAZMJERA
Član 102.
(Sprječavanje i nadzor nesreća velikih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja, uključujući skladišta koji
mogu izazvati nesreće većih razmjera, zbog prisutnosti
opasnih supstanci u količinama iznad količina navedenih u
provedbenom propisu, koji donosi Federalni ministar,
dužan je da:
a) dostavi ministarstvu podatke o svim prijetećim
opasnostima od štete u okolišu ili o sumnji na takvu
prijeteću opasnost;
b) poduzme potrebne mjere sprječavanja;
c) traži uputstva o potrebnim mjerama sprječavanja koje
treba poduzeti.
(2) Operater je dužan u bilo koje vrijeme ministarstvu i
nadležnom inspektoratu prezentirati dokaz o poduzetim
mjerama.
(3) Ukoliko ministarstvo ne može utvrditi operatera ili operater
ne snosi odgovornost u skladu sa članom 117. ovog
Zakona, ministarstvo poduzima potrebne mjere.
Član 103.
(Nadležnost za pogone i postrojenja kod kojih postoji opasnost
od nesreća većih razmjera)
Za pogone i postrojenja iz stava (1), član 102 ovog Zakona,
nadležno je Federalno ministarstvo.
Član 104.
(Obaveze operatera pogona ili postrojenja koje može izazvati
nesreće većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja ili skladišta iz stava (1) člana
102. ovog zakona, dužno je da Federalnom ministarstvu
dostavi obavještenje sa sljedećim podacima:
a) ime odgovornog lica i punu adresu pogona,
b) registrovano mjesto poslovanja pogona i postrojenja,
sa punom adresom,
c) informacije o prisutnim opasnim supstancama ili
kategorija supstanci u pogonu i postrojenju ili
skladištu,
d) količinu i fizički oblik opasnih supstanci u pogonu i
postrojenju ili skladištu,
e) opis pogona i postrojenja i skladišnog prostora, i
f) neposredno okruženje pogona i postrojenja ili
skladišta koji mogu prouzrokovati veću nesreću ili
pogoršati njene posljedice.
(2) Podaci iz stava (1) ovog člana dostavljaju se Federalnom
ministarstvu uz zahtjev za izdavanje okolinske dozvole.
(3) U slučaju znatnog povećanja u količini ili znatne promjene
u prirodi ili fizičkom obliku prisutne opasne supstance ili
svake promjene postupka u kojem se upotrebljava opasna
supstanca, promjene u radu pogona i postrojenja ili uređaja
koja bi mogla znatno uticati na opasnost od velikih razmjera
ili trajnog zatvaranja postrojenja, operater obavještava
Federalno ministarstvo o promjeni stanja.
Član 105.
(Informisanje o nesrećama većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja dužan je u što kraćem roku
obavijestiti Centar za obavještavanje i uzbunjivanje Civilne
zaštite, a potom i Federalno ministarstvo o nesreći većih
razmjera, te dostaviti podatke o:
a) okolnostima nesreće;
b) opasnim supstancama koje su prisutne;
c) procjeni uticaja nesreće na ljude i okoliš, i
Broj 15 - Strana 102 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
d) poduzetim hitnim mjerama.
(2) Operater je dužan obavijestiti ministarstvo o poduzetim
mjerama za ublažavanje posljedica nesreće i sprječavanje
pojave novih nesreća.
(3) Ukoliko operater zaprimi dodatne podatke u vezi sa
nesrećom dužan ih je dostaviti Federalnom ministarstvu.
(4) Fizička ili pravna lica imaju pravo iznijeti ministarstvu sve
primjedbe koje se odnose na slučajeve štete u okolišu ili
opasnost od štete koje su im poznate, kao i zahtijevati da
Federalno ministarstvo djeluje na osnovu ovog Zakona:
a) koje su pogođene ili će vjerovatno biti pogođene
štetom u okolišu;
b) koje imaju dovoljan interes u pogledu donošenja
odluka o okolišu koje se odnose na štetu ili,
alternativno
c) koje se pozivaju na povredu prava.
Član 106.
(Plan sprječavanja nesreća većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja iz stava (1), član 102. ovog
Zakona, dužan je pripremiti Plan sprječavanja nesreća većih
razmjera (u daljem tekstu: Plan) i osigurati provođenje
Plana kojim se postiže visok nivo zaštite ljudi i okoliša
putem odgovarajućih sredstava, struktura i sistema
upravljanja, organizacije i kadrova, identifikacije i procjene
opasnosti, nadzora rada, planiranja interventnih mjera i
provođenja monitoringa pogona i postrojenja.
(2) Operater je dužan izvršiti procjenu stanja sigurnosti za nove
pogone i postrojenja u roku od najmanje tri mjeseca prije
početka gradnje, odnosno za postojeće pogone i postrojenja
u roku od najmanje šest mjeseci od dana stupanja na snagu
ovog Zakona.
(3) Plan za postrojenja iz stava (1) ovog člana, uključujući i
skladišta dostavlja se nadležnoj inspekciji i Federalnom
ministarstvu uz zahtjev za izdavanje dozvole.
Član 107.
(Izvještaj o stanju sigurnosti)
(1) Za pogone i postrojenja u kojima su prisutne opasne
supstance u količinama navedenim u provedbenom propisu
iz stav (1), član 102. ovog zakona, operater je dužan sačiniti
Izvještaj o stanju sigurnosti iz kojeg se vidi da su:
a) plan sprječavanja nesreća većih razmjera i sistemi
sigurnosnog upravljanja za njegovo provođenje
započeli provođenje;
b) rizici pojave većih nesreća identifikovani i poduzete
neophodne mjere za identifikovanje takvih nesreća i
ograničavanje njihovih posljedica;
c) odgovarajuća sigurnost i pouzdanost uključene u
projektovanje, građenje, funkcionisanje i održavanje
pogona i postrojenja, i
d) napravljeni unutrašnji i planovi intervencija koji
pružaju informacije za donošenje vanjskog plana.
(2) Operater obavlja reviziju Izvještaja o stanju sigurnosti
najmanje svake tri godine.
(3) Na zahtjev ministarstva ili samoinicijativno, operater
obavlja izmjenu Izvještaja o stanju sigurnosti sa
obrazloženjem za novonastalo činjenično stanje i nove
tehnologije u vezi sa pitanjem sigurnosti.
(4) Izvještaj o stanju sigurnosti za postojeće pogone i
postrojenja se dostavlja ministarstvu najkasnije u roku od
šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona.
(5) Izvještaj o stanju sigurnosti pogona i postrojenja je
dostupan javnosti na internet stranici Federalnog
ministarstva.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 108.
(Promjene u radu postrojenja)
(1) U slučaju promjena u radu pogona i postrojenja ili količini
opasnih supstanci koje mogu da rezultiraju pojavom
nesreća većih razmjera operater je dužan preispitati i
ukoliko je neophodno, ažurirati Plan.
(2) U slučaju prestanka rada pogona ili postrojenja, navedenih
u provedbenim propisima iz stava (2) člana 83. i stava (1)
člana 102. ovog Zakona, operater je dužan pisanim putem
informisati nadležni organ o ispunjavanju uslova
predviđenih okolinskom dozvolom koji se odnose na mjere
poduzete nakon što je postrojenje prestalo sa radom.
Član 109.
(Postupak prestanka rada)
(1) Po konačnom obustavljanju aktivnosti u pogonu postrojenju
za koje je izdata okolinska dozvola, operater putem
ovlaštenih subjekata vrši procjenu stanja kontaminacije tla i
podzemnih voda opasnim supstancama koje su se koristile
i/ili proizvodile u postrojenju ili ispuštale iz postrojenja.
(2) Kada je postrojenje uzrokovalo znatno zagađenje tla ili
podzemnih voda opasnim supstancama u poređenju sa
stanjem utvrđenim izvještajem o nultom stanju, operater je
dužan poduzeti potrebne mjere za rješavanje tog stanja,
kako bi se lokacija vratila u prvobitno stanje.
(3) Nakon konačnog obustavljanja aktivnosti u postrojenju i u
slučaju kada kontaminacija tla i podzemnih voda na lokaciji
predstavlja znatnu prijetnju ljudskom zdravlju ili okolišu
kao rezultat aktivnosti koje je obavljao operater i uzimajući
u obzir uslove lokacije postrojenja utvrđene početnim
stanjem, operater je dužan poduzeti potrebne radnje
usmjerene na uklanjanje, kontrolu, ograničavanje ili
smanjenje opasnih supstanci tako da lokacija, uzimajući u
obzir njeno trenutno i buduće korištenje, ne predstavlja
rizik.
(4) Federalno ministarstvo će učiniti dostupnim javnosti, putem
svoje internet stranice, informacije o mjerama poduzetim od
strane operatera nakon konačnog obustavljanja aktivnosti u
skladu sa ovim članom.
Član 110.
(Informacija o sigurnosnim mjerama)
(1) Operater je dužan dostaviti informaciju o sigurnosnim
mjerama Federalnom ministarstvu, pravnim i fizičkim
licima na koje može uticati nesreća većih razmjera, koju
izaziva pogon i postrojenje.
(2) Informacija o sigurnosnim mjerama se ponovo razmatra
svake treće godine, ili se ažurira u slučaju promjena u radu
pogona ili postrojenja u roku od šest mjeseci nakon izvršene
promjene.
(3) Informacija iz stava (1) ovog člana je dostupna javnosti
putem internet stranice Federalnog ministarstva.
Član 111.
(Registar nesreća većih razmjera)
(1) Na osnovu podnesenih informacija o sigurnosnim mjerama
Federalno ministarstvo vodi i ažurira registar nesreća većih
razmjera pogona i postrojenja.
(2) Federalni ministar donosi propis kojim utvrđuje sadržaj i
način vođenja Registra nesreća većih razmjera.
Član 112.
(Domino učinak)
(1) Na osnovu Izvještaja o stanju sigurnosti, Federalno
ministarstvo dužno je identifikovati pogone i postrojenja ili
grupe pogona i postrojenja u kojima postoji mogućnost
pojave posljedica izazvanih nesrećom većih razmjera ili
može biti povećana zbog lokacije ili blizine takvih pogona i
postrojenja, te izvršiti identifikaciju opasnih supstanci.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Federalno ministarstvo će provedbenim propisom iz stava
(1) člana 102. ovog Zakona definisati sadržaj Izvještaja o
stanju sigurnosti, sadržaj Informacije o sigurnosnim mje-
rama i sadržaj unutarnjih i vanjskih planova intervencije.
(3) Federalno ministarstvo je dužno osigurati razmjenu
informacija o identificiranju pogona i postrojenja što će
omogućiti operaterima da pri izradi Plana sprečavanja
nesreća većih razmjera, uzmu u obzir ukupan rizik i
mogućnosti pojave nesreća većih razmjera.
(4) Operateri pogona i postrojenja iz stava (1) ovoga člana
dužni su sarađivati na informisanju javnosti i dostavljanju
informacija Federalnom ministarstvu radi pripreme
vanjskih planova intervencije.
Član 113.
(Unutrašnji i vanjski planovi intervencije)
(1) Operater je dužan izraditi unutrašnji plan intervencije sa
sadržanim mjerama koje će se poduzeti u slučaju nesreće
većih razmjera i dostaviti ga Federalnoj upravi civilne
zaštite radi izrade vanjskih planova intervencije za mjere
koje će se poduzeti izvan pogona i postrojenja.
(2) Cilj izrade planova intervencije je:
a) kontrolisanje nesreća na način da se njihove poslje-
dice svedu na najmanju moguću mjeru i ograniči se
njihov štetan uticaj na ljude, okoliš i imovinu;
b) primjenjivanje mjera koje su neophodne za zaštitu
ljudi i okoliša od uticaja nesreća većih razmjera;
c) prijenos neophodnih informacija javnosti i nadležnim
službama i organima koje se nalaze u datom području,
i ulja ili rafinerije, postrojenja za snabdijevanjem gasom i
d) omogućavanje revitalizacije i čišćenje okoliša nakon
nesreća većih razmjera.
(3) Kod izrade unutrašnjih i vanjskih planova mora se navesti
udaljenost između pogona i postrojenja i stambenih
područja, javnih mjesta i područja posebne prirodne
osjetljivosti ili interesa.
(4) Unutrašnji i vanjski planovi intervencija moraju biti
primijenjeni bez odlaganja u slučaju nesreća većih razmjera
ili u slučaju pojave nekontrolisanog incidenta, koji bi
mogao dovesti do nesreće većih razmjera.
(5) Planovi moraju biti razmotreni, provjereni, i ukoliko je
neophodno, promijenjeni i revidirani od operatera ili
nadležnog organa u roku od šest mjeseci, uzimajući u obzir
promjene do kojih je došlo u radu pogona i postrojenja, u
planovima intervencije ili u novim tehnološkim rješenjima.
POGLAVLJE XII
FINANSIRANJE ŠTETA U OKOLIŠU I ODGOVORNOST
ZA ŠTETU U OKOLIŠU
Član 114.
(Fond za zaštitu okoliša)
Fond za zaštitu okoliša Federacije BiH je osnovan
posebnim zakonom sa ciljem unapređenja razvoja ekonomske
organizacije povoljne po okoliš, spriječavanja štete po okoliš,
provođenja mjera za otklanjanje nastale štete u okolišu; očuvanja
zaštićenih prirodnih područja; motivisanja i unaprjeđenja
korištenja najboljih raspoloživih tehnika ili alternativnih rješenja
povoljnih za zaštitu okoliša; unaprijeđenje i razvoj svijesti
javnosti o zaštiti okoliša i istraživanje okoliša.
Član 115.
(Utvrđivanje odgovornosti za štetu u okolišu)
(1) Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svoje
aktivnosti osiguraju zaštitu okoliša i to:
a) primjenom i provođenjem propisa o zaštiti okolišu,
b) održivom upotrebom prirodnih resursa, dobara i
energije,
Broj 15 - Strana 103
c) uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i
korištenjem obnovljivih prirodnih resursa,
d) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse
koji manje ugrožavaju okoliš,
e) poduzimanjem mjera prevencije ili otklanjanja
posljedica ugrožavanja i štete po okoliš,
f) vođenjem evidencije o potrošnji sirovina i energije,
ispuštanju zagađujućih supstanci i energije,
klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada,
g) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu
predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po okoliš
i zdravlje ljudi,
h) drugim mjerama u skladu sa ovim Zakonom.
(2) Mjere zaštite okoliša iz stava (1) ovog člana pravno i
fizičko lice obavlja samostalno ili preko ovlaštenog pravnog
lica.
Član 116.
(Odgovornost za djelatnosti opasne po okoliš)
(1) Operater koji obavlja djelatnost opasnu po okoliš
odgovoran je za štetu nanesenu tom djelatnošću ljudima,
imovini i okolišu.
(2) Mogućnost da djelatnost opasna po okoliš prouzrokuje štetu
se procjenjuje na osnovu načina rada, korištenih
postrojenja, vrste i koncentracije supstanci koje se
upotrebljavaju ili nastaju tom aktivnošću, korištenja
genetički modificiranih organizama ili mikroorganizama,
meteoroloških uslova kao i vremena i mjesta nastanka štete.
(3) Pogoni i postrojenja kao što su rudnici, nalazišta mineralnih
topljenje metala, termoelektrane, koksne peći, postrojenja
za proizvodnju i obradu metala i minerala, hemijska
postrojenja, postrojenja za tretman, termičku obradu i
skladištenje otpada, postrojenja za tretman otpadnih voda,
klaonice, bojaonice i kožare, postrojenja za proizvodnju
papira, brane i hidroenergetska infrastruktura, gasovodi ili
naftovodi i skladišta tekućih atmosferskih gasova
predstavljaju opasnost po okoliš zbog načina na koji se
njima upravlja, zbog materijala koje koriste ili djelatnosti
koja se u njima obavlja.
(4) Ukoliko više operatera zajedno obavlja djelatnost opasnu
po okoliš odgovornost snose zajednički.
(5) Za remedijaciju lokacije na kojima je pogon i postrojenje
prestao sa radom ili djelatnost trajno zaustavljena,
odgovornost snosi posljednji operater.
Član 117.
(Izuzeci od odgovornosti)
(1) Operater nije odgovoran za štetu uzrokovanu:
a) ratom;
b) prirodnom nepogodom ili drugom višom silom;
c) od strane trećeg lica čija je namjera nanošenje štete; ili
d) zbog provođenja posebnih naredbi i mjera nadležnih
organa koje su uticale na nastanak štete.
(2) Operater se oslobađa odgovornosti za štetu ukoliko
dokaže da je primijenio odgovarajuće mjere zaštite kako
bi spriječio ili ublažio štetu.
Član 118.
(Pravo na informisanje)
Pravno ili fizičko lice koje smatra da je pretrpilo štetu
usljed obavljanja djelatnosti opasnom po okoliš može uvijek
zahtijevati informacije o okolnostima koje su od uticaja na
dokazivanje da je data djelatnost prouzrokovala štetu.
Član 119.
(Finansijske garancije)
(1) Operater koji obavlja djelatnost opasnu po okoliš dužan je
putem osiguranja ili izdvajanjem novčanog iznosa za
Broj 15 - Strana 104 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
posebne namjene osigurati sredstva za naknadu štete nastale
u okolišu.
(2) Operater cjelokupnom svojom imovinom garantuje za
naknadu štete.
Član 120.
(Šteta nanesena okolišu opasnom djelatnosti)
(1) Ukoliko opasna djelatnost nanosi štetu okolišu operater je
dužan nadoknaditi troškove procjene štete i troškove mjera
za vraćanje u stanje koje je bilo neposredno prije nastanka
štete ili ublažavanje štete nanesene okolišu kao i naknadu za
štetu nanesenu licima i imovini koja je prouzrokovana
opasnom djelatnosti.
(2) Troškove iz stava (1) ovog člana snosi operater čija je
djelatnost nanijela štetu.
(3) Odredbe ovog člana se ne primjenjuju na djelatnosti čija je
glavna svrha državna odbrana ili međunarodna sigurnost
niti na djelatnost čija je jedina svrha zaštita od prirodnih
katastrofa.
Član 121.
(Naknada za izazvanu štetu po okoliš)
(1) Ukoliko se šteta nanesena okolišu ne može sanirati
odgovarajućim mjerama, lice koje je prouzrokovalo štetu
odgovorno je za nadoknadu štete u visini vrijednosti
uništenog dobra.
(2) Visina naknade treba biti približna ekonomskoj i ekološkoj
vrijednosti uništenog dobra. Ukoliko se ta vrijednost ne
može utvrditi uobičajenim ekonomskim metodama, sud će
utvrditi visinu štete po principu jednakosti uzimajući u
obzir potrebne troškove sanacije, stepen individualne
odgovornosti i korist stečenu nanošenjem štete okolišu.
(3) Federacija BiH zadržava pravo na naknadu štete ukoliko
nema drugih lica koje imaju to pravo.
Član 122.
(Primjena posebnih propisa)
Na sva pitanja o odgovornosti za štetu nanesenu okolišu
koja nisu posebno uređena ovim zakonom primjenjuju se opšta
pravila Zakona o obligacionim odnosima i drugih posebnih
propisa.
POGLAVLJE XIII
SISTEM EKO-OZNAČAVANJA I SISTEM
OKOLINSKOG UPRAVLJANJA I NEZAVISNOG
OCJENJIVANJA (EMAS)
Član 123.
(Sistem Eko-označavanja)
(1) Sistem dodjele eko-oznaka uspostavlja se radi promovisanja
izrade, proizvodnje, marketinga i upotrebe proizvoda sa
smanjenim uticajem na okoliš u odnosu na ukupan period
trajanja tog proizvoda, te radi bolje informisanosti potrošača
o uticaju proizvoda na okoliš.
(2) Eko-oznaka je amblem koji se utvrđuje provedbenim
propisom iz stava (4) ovog člana i dodjeljuje se
proizvodima i uslugama.
(3) Uticaji na okoliš se utvrđuju na osnovu ispitivanja
uzajamnog djelovanja proizvoda sa okolišem, uključujući
korištenje energije i prirodnih resursa, u odnosu na ukupan
životni ciklus proizvoda. Sistem dodjele eko-oznaka mora
biti u skladu sa postojećim i novonastalim zdravstvenim,
sigurnosnim i okolišnim zahtjevima.
(4) Federalni ministar provedbenim propisom propisuje sistem
i postupak dodjele eko-oznaka, organe nadležne za
upravljanje sistemom eko-oznaka, od izbora grupe
proizvoda i njihovog ekološkog kriterija do dodjele eko-
oznake i zaključivanja ugovora koji se odnosi na uslove za
upotrebu oznake, na način koji omogućava dobrovoljno
Srijeda, 24. 2. 2021.
učešće pravnih i fizičkih lica čiji proizvodi i usluge
ispunjavaju zahtjeve ovoga sistema.
Član 124.
(Sistem okolinskog upravljanja i nezavisnog ocjenjivanja -
EMAS)
(1) Pravna i fizička lica u Federaciji BiH mogu dobrovoljno
učestvovati u sistemu upravljanja zaštitom okoliša (EMAS),
koji je na nivou Europske unije osnovan sa ciljem ocjene i
poboljšanja djelovanja pravnih i fizičkih lica na okoliš i
pružanja odgovarajućih informacija javnosti i
zainteresovanim stranama.
(2) Cilj sistema iz stava (1) ovog člana je promovisanje
kontinuiranih poboljšanja u djelovanju organizacija na
okoliš:
a) uspostavljanjem i provođenjem sistema upravljanja od
organizacija,
b) sistemskom, objektivnom i periodičnom ocjenom
djelovanja sistema upravljanja okolišem,
c) prikupljanjem informacija o unaprjeđivanju u oblasti
zaštite okoliša,
d) pružanjem informacija o djelovanju na okoliš te
omogućavanjem razmjene informacija sa javnošću i
zainteresovanim stranama i
e) aktivnim učestvovanjem zaposlenih u organizaciji na
uspostavljanju i provođenju sistema upravljanja
okolišem,
(3) Postupak za podnošenje zahtjeva za registrovanje, visinu
naknade, sadržaj i način vođenja registra, razlog za odbija-
nje upisa, privremeno ili trajno brisanje iz registra, edukaci-
ju i promovisanje sistema EMAS, te druga pitanja, određuju
se posebnim propisom koji donosi Federalni ministar.
(4) Između organa i organizacija koji zastupaju određene
interese, grupa potencijalnih zagađivača ili pojedinačnih
zagađivača i nadležnih organa mogu se zaključiti
dobrovoljni sporazumi.
(5) Zaključivanje dobrovoljnih sporazuma između organa koji
zastupaju određene interese, grupa potencijalnih zagađivača
ili pojedinačnih zagađivača i nadležnih organa uređuje se
posebnim propisima kako bi se zadovoljili okolinski zahtje-
vi na okolinski prihvatljiv i ekonomski efikasan način.
(6) Da bi se zaključio dobrovoljni sporazum potrebno je da se:
- uspostavi proces konsultacija u kojem bi zaintereso-
vane strane mogle dati svoje sugestije o nacrtu
sporazuma;
- zaključi ugovor koji je obavezujući i može obuhvatiti
sankcije koje su primjenjive u slučaju nepoštovanja
ugovora;
- konkretni ciljevi ugovora izraze brojčanim
vrijednostima;
- uspostave prijelazni ciljevi i definiše rok radi
postizanja postepenog pristupa i
- definiše monitoring.
(7) Sporazum se objavljuje u "Službenim novinama Federacije
BiH".
POGLAVLJE XIV
MEĐUENTITETSKA SARADNJA
Član 125.
(Međuentitetsko tijelo za okoliš)
(1) Međuentitetsko tijelo za okoliš uspostavlja se odlukama
Vlade Federacije BiH, Vlade Republike Srpske i Vlade
Brčko Distrikta BiH.
(2) Međuentitetsko tijelo za okoliš ima četiri člana iz Republike
Srpske, četiri člana iz Federacije BiH i dva člana iz Brčko
Distrikta BiH vodeći računa o ravnopravnoj zastupljenosti
spolova.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) O održavanju sjednica Međuentitetskog tijela, u cilju
koordinacije i saradnje, redovno se obavještava
Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
(4) Međuentitetsko tijelo za okoliš sastaje se najmanje šest puta
godišnje i donosi odluke na osnovu konzenzusa.
(5) Organizacija i način rada Međuentitetskog tijela za okoliš
utvrđuje se usaglašenim odlukama entitetskih vlada.
(6) Nadležni organi i druge službe organa uprave, upravne
organizacije iz oba entiteta dužni su osigurati
administrativnu podršku Međuentitetskom tijelu za okoliš,
provoditi odluke Međuentitetskog tijela za okoliš u skladu
sa ovlaštenjima utvrđenim entitetskim propisima.
Član 126.
(Nadležnost međuentiteskog tijela za okoliš)
(1) Međuentitetsko tijelo za okoliš se bavi svim pitanjima iz
području okoliša koja zahtijevaju usaglašen pristup entiteta,
kao i drugim pitanjima koja su prenesena na
Međuentitetsko tijelo za okoliš od entiteta, ovim zakonom,
entitetskim i drugim propisima, a naročito pitanja:
a) međunarodnih sporazuma i programa u području
zaštite okoliša;
b) koordiniranje primjene i donošenja zakona i drugih
propisa;
c) koordiniranja praćenja provođenja standarda i
procedura za zaštitu okoliša;
d) davanja preporuka za uspostavljanje usuglašenih
standarda kvaliteta okoliša na nivou entiteta;
e) koordiniranje entitetskih akcijskih planova i drugih
programa i planova u području zaštite okoliša;
f) koordiniranje praćenja i sistema informisanja;
g) prikupljanje i razmjena informacija i
h) međuentitetsko tijelo razmatra i pitanja inicirana od
strane kantona u vezi sa pograničnim negativnim
uticajem pogona i postrojenja.
(2) Međuentitetsko tijelo za okoliš pruža stručnu pomoć
nadležnim entitetskim ministarstvima.
(3) Međuentitetsko tijelo za okoliš je dužno osigurati da su
interesi oba entiteta, Brčko Distrikta BiH i Bosne i
Hercegovine uzeti u obzir pri planiranju i realizaciji
projekata koji mogu imati odgovarajući međusobni uticaj
na okoliš, kako unutar Bosne i Hercegovine tj. između
entiteta i Brčko Distrikta BiH, tako i u prekograničnom
kontekstu.
Član 127.
(Saradnja sa Federalnim ministarstvom)
Članovi Međuentitetskog tijela za okoliš iz Federacije BiH,
poslije svake održane sjednice, podnose izvještaj Federalnom
ministarstvu.
POGLAVLJE XV
PRAĆENJE STANJA OKOLIŠA
Član 128.
(Nadležnost za praćenje stanja okoliša)
(1) Poslove prikupljanja i objedinjavanja prikupljenih podataka
i informacija o okolišu u skladu sa članom 28. ovog zakona,
radi osiguravanja i praćenja provođenja politike zaštite
okoliša i održivog razvoja obavlja Federalno ministarstvo
za zaštitu okoliša u saradnji sa Fondom za zaštitu okoliša.
(2) Praćenje stanja okoliša obuhvata naročito:
a) uspostavu, razvoj, vođenje i koordinaciju jedinstvenog
informacionog sistema zaštite okoliša u Federaciji
BiH,
b) praćenje i objedinjavanje podataka i /ili informacija o
okolišu,
Broj 15 - Strana 105
c) vođenje odgovarajućih baza podataka o okolišu te
upis u registar sistema za ekološko upravljanje i
nezavisno ocjenjivanje EMAS,
d) praćenje i izvještavanje o uticaju okoliša na zdravlje,
u saradnji sa Federalnim zavodom za zdravstvo,
e) obavljanje stručno-savjetodavnih poslova pri
određivanju sadržaja, metodologije i načina praćenja
stanja okoliša i vođenja jedinstvenog informacionog
sistema zaštite okoliša,
f) pripremu podataka za izradu dokumenata i izvještaja u
vezi sa zaštitom okoliša i održivim razvojem,
g) izradu stručnih podloga za pripremu, odnosno
saradnju na pripremi, dokumenata održivog razvoja i
zaštite okoliša te izvještaja koji se daju u vezi
provođenja tih dokumenata,
h) izradu Izvještaja o stanju okoliša,
i) izradu Federalne liste indikatora za praćenje stanja
okoliša,
j) saradnju sa federalnim i kantonalnim ministarstvima i
organima nadležnim za zaštitu okoliša, jedinicama
lokalne samouprave, pravnim licima sa javnim
ovlaštenjima i drugim licima, međunarodnim tijelima
putem nadležnih institucija BiH, institucijama i
udruženjima na izradi i realizaciji projekata i
programa zaštite okoliša,
k) učešće u provođenju međunarodnih ugovora,
sporazuma, projekata i programa iz područja zaštite
okoliša i izvještavanje prema preuzetima obavezama,
l) osiguravanje uslova za pristup informacijama o
okolišu, kojima raspolaže i koje nadzire.
(3) Federalna lista indikatora iz stava (2) ovoga člana izrađuje
se na osnovu posebnih propisa i međunarodnih ugovora,
vodeći računa o specifičnim zahtjevima za zaštitu okoliša.
Federalna lista indikatora redovno se ažurira i objavljuje na
internet stranici.
(4) Federalni organi nadležni za oblast upravljanja vodama,
meteorologiju, pedologiju, geologiju, zaštitu prirode,
statistiku i druge upravne organizacije dužni su osigurati
prikupljanje, obradu i evidentiranje odgovarajućih podataka
i informacija, posebno o korištenju i opterećenju okoliša iz
svoje nadležnosti i dostaviti ih Federalnom ministarstvu.
Član 129.
(Obim praćenja stanja okoliša)
(1) Praćenje stanja okoliša je sistemsko praćenje kvalieta
okoliša, odnosno promjena stanja okoliša i njegovih
komponenti.
(2) Praćenje stanja okoliša obuhvata:
a) praćenje stanja imisija odnosno kvaliteta zraka, voda,
mora, tla, biljnog i životinjskog svijeta, te
iskorištavanja mineralnih sirovina,
b) praćenje zagađenja okoliša odnosno emisija u okoliš,
c) praćenje uticaja zagađivanja okoliša na zdravlje ljudi,
d) praćenje proizvodnje otpada i upravljanja otpadom,
e) praćenje uticaja važnih gospodarskih sektora na
komponente okoliša,
f) praćenje stanja očuvanosti prirode,
g) praćenje drugih pojava koje utiču na stanje okoliša.
(3) Praćenje stanja okoliša provodi se za područja utvrđena
dokumentom u skladu sa strateškom procjenom, za zahvate
za koje je to određeno procjenom uticaja zahvata na okoliš,
za sve pogone i postrojenja za koja je to određeno
okolinskom dozvolom, te za područja na kojima je došlo do
zagađivanja okoliša ako zagađivač nije poznat.
(4) Vrstu emisija, imisija, prirodnih i drugih pojava koje su
predmet praćenja, metodologiju uzimanja uzoraka i
mjerenja, rokove za dostavljanje podataka nadležnim
Broj 15 - Strana 106 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ministarstvima i upravnim organima, način redovnog
obavještavanja javnosti, uslove u pogledu stručne
osposobljenosti i tehničke opremljenosti ovlaštenika koji
obavlja praćenje stanja okoliša, odnosno zagađivanja
okoliša, bliže propisuje Federalni ministar pravilnikom.
(5) Nosioc zahvata, operater i upravni organi iz člana 28. ovog
Zakona obavljaju praćenje stanja okoliša i obavezni su
podatke o mjerenjima emisija i imisija dostavljati
nadležnom organu u skladu sa članom 128. ovog Zakona, u
pisanom i/ili elektronskom obliku.
(6) Nadležna tijela ovlaštena za poslove praćenja stanja okoliša
u skladu sa st. (2) i (3) ovoga člana dužni su podatke
redovno dostavljati u sistem informisanja o okolišu iz člana
28. ovog Zakona.
Član 130.
(Obaveze operatera u pogledu praćenja stanja okoliša)
(1) Za zahvate za koje je u postupku procjene uticaja na okoliš
utvrđena obaveza praćenja stanja okoliša operater je
obavezan pratiti stanje okoliša na način da:
a) putem stručnih i za to osposobljenih lica provodi
mjerenja emisija i vodi o tome propisane registre,
b) putem stručnih i za to osposobljenih lica provodi
mjerenja imisija, odnosno učestvuje u mjerenju
imisija, prema udjelu svoga zahvata u zagađenju
okoliša,
c) učestvuje u praćenju prirodnih i drugih pojava koje su
posljedica zagađivanja okoliša.
(2) Podatke iz registra iz stava (1) tačke a) ovoga člana operater
obavezan je dostavljati nadležnom ministarstvu na
propisanim obrascima i u propisanim periodima odnosno
rokovima.
(3) Operater je, za postrojenje za koje je to određeno
okolinskom dozvolom obavezan pratiti stanje okoliša na
način da:
a) osigura mjerenje emisija iz postrojenja,
b) osigura nadziranje uticaja emisija na okoliš i o tome
vodi propisani registar,
c) osigura mjerenje imisija, odnosno učešće u mjerenju
imisija prema udjelu u zagađivanju okoliša
postrojenja kojim obavlja djelatnost i o tome vodi
propisani registar.
(4) Podatke iz registra iz stava (3) tč. b) i c) ovoga člana
operater je obavezan dostavljati na propisanim obrascima i
u propisanim periodima odnosno rokovima Fedealnom
ministarstvu.
(5) Operater je odgovoran za tačnost podataka koje dostavlja.
(6) Operater je obavezan osigurati finansijska sredstva za
praćenje stanja okoliša koje je dužan provoditi u skladu sa
ovim Zakonom.
Član 131.
(Analize podataka o praćenju stanja okoliša)
(1) Analizu podataka o emisijama i imisijama te analizu
izvještaja o provođenju praćenja stanja okoliša, odnosno
zagađenosti okoliša provodi Federalno ministarstvo u
saradnji sa Fondom za zaštitu okoliša Federacije BiH,
odnosno sa upravnim organizacijama i tijelima javne vlasti
nadležnim za pojedinu komponentu okoliša odnosno
opterećenje.
(2) Sredstva za provjeru podataka o emisijama i imisijama te
analizu izvještaja o provođenju praćenja stanja okoliša iz
stava (1) ovoga člana osiguravaju se u federalnom budžetu.
(3) Federalno ministarstvo može radi provjere i poređenja
dostavljenih podataka o izmjerenim emisijama i imisijama,
odnosno o izvršenim mjerenjima u tu svrhu osigurati
Srijeda, 24. 2. 2021.
praćenje zagađenosti okoliša, odnosno mjerenje emisija i/ili
imisija.
POGLAVLJE XVI
UPRAVNI I INSPEKCIJSKI NADZOR
Član 132.
(Upravni nadzor)
Nadzor nad primjenom odredbi ovog Zakona i propisa
donesenih na osnovu njega vrši Federalno ministarstvo.
Član 133.
(Inspekcijski nadzor)
(1) Inspekcijski nadzor nad provođenjem odredbi ovog Zakona
i drugih propisa donesenih na osnovu njega vrše inspektori
Federalne uprave za inspekcijske poslove i kantonalne
uprave za inspekcijske poslove.
(2) Inspekcijski nadzor nad poštovanjem uslova propisanih
okolinskom dozvolom i važećih propisa vrši nadležni
inspekcijski organ na nivou vlasti organa koji je donio
dozvolu.
(3) Nadležni inspektori u vršenju inspekcijskog nadzora
postupaju po odredbama ovog Zakona i propisom koji
reguliše oblast inspekcijskog nadzora u Federaciji BiH i
drugim zakonskim i provedbenim propisima.
(4) Za pogone i postrojenja za koje nije potrebna okolinska
dozvola, inspekcijski nadzor provodi mjesno nadležni
inspektor nadležan za poslove zaštite okoliša i urbanizma.
Član 134.
(Plan inspekcijske kontrole poštovanja mjera i uslova propisanih
okolinskom dozvolom)
(1) Plan inspekcijske kontrole podrazumijeva poštovanje
uslova propisanih okolinskom dozvolom i važećim
propisima, te uključuje slijedeće:
a) opštu ocjenu značajnih pitanja u vezi sa poštovanjem
uslova, mjera i monitoringa propisanih okolinskom
dozvolom;
b) opštu ocjenu značajnih pitanja u vezi sa poštovanjem
uslova, mjera i monitoringa propisanih rješenjem o
odobrenju Studije;
c) geografsko područje koje pokriva plan inspekcijske
kontrole;
d) registar postrojenja obuhvaćenih planom;
e) postupak za izradu programa rutinskih inspekcija i
poštovanja uslova propisanih okolinskom dozvolom;
f) postupak nerutinskih inspekcija poštovanja uslova
propisanih okolinskom dozvolom;
g) gdje je potrebno, odredbe o saradnji između različitih
inspekcijskih tijela.
(2) Plan inspekcije poštovanja uslova propisanih okolinskom
dozvolom i važećih propisa se redovno ažurira.
(3) Na osnovu inspekcija, nadležni inspektorat redovno
priprema programe rutinskih inspekcija poštovanja uslova
propisanih okolinskom dozvolom i važećih propisa koji
uključuju i učestalost posjeta lokacijama za različite vrste
postrojenja.
Član 135.
(Učestalost inspekcijskog nadzora)
(1) Period između dva izvršena nadzora na lokaciji se zasniva
na ocjeni rizika po okoliš koje predstavljaju predmetni
pogoni i postrojenja.
(2) Period iz stava (1) ovog člana ne smije prelaziti šest mjeseci
za postrojenja za koja je izdata okolinska dozvola, a koja
prema izvještaju o stanju sigurnosti predstavljaju najviši
rizik.
(3) U slučaju da se prilikom inspekcije utvrdi neusklađenost sa
mjerama propisanim okolinskom dozvolom, nadležni
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
inspektor će dati rok za izvršenje mjere i nakon isteka roka
za izvršenje, obaviti ponovni nadzor.
(4) Kada kršenje uslova iz dozvola predstavlja neposrednu
opasnost za ljudsko zdravlje ili postoji opasnost izazivanja
incidentne situacije u okolišu, nadležni organ za provođenje
inspekcijskog nadzora će narediti obustavljanje rada dok se
ne osigura usklađenost.
(5) O kršenju uslova propisanih dozvolom u skladu sa ovim
članom, nadležni organ za provođenje inspekcijskog
nadzora će obavijestiti organ koji je izdao predmetnu
okolinsku dozvolu, u roku od sedam dana.
Član 136.
(Vanredne inspekcije)
Vanredne okolinske inspekcije se vrše prilikom istraživanja
okolinskih nesreća, incidenata, žalbi i prigovora u vezi zagađenja
okoliša.
Član 137.
(Ovlaštenja nadležne inspekcije)
(1) Nadležni inspektori imaju pravo na nesmetan pristup svim
prostorijama, radnim područjima i postrojenjima radi
provođenja kontrole na licu mjesta. Inspektori mogu
kontrolisati sve dokumente, uređaje i materijale koji se
nalaze u postrojenjima, uzimati uzorke i naložiti mjerenja,
odnosno vršiti kontrolu nad svim mjestima gdje postoji
mogućnost ugrožavanja okoliša.
(2) Pravno lice čiji rad podliježe nadzoru dužno je omogućiti
provođenje inspekcijskog nadzora, dati na uvid potrebnu
dokumentaciju i pružiti sve potrebne podatke i obavještenja.
(3) O izvršenom nadzoru i utvrđenom stanju inspektor je dužan
da sačini zapisnik.
(4) Ukoliko nadležni inspektor utvrdi da rezultati izvršenih
mjerenja ne odgovaraju činjeničnom stanju ima pravo da
uzorke pošalje akreditovanim ispitnim tijelima i
laboratorijama za obavljanje ispitivanja ili referentnim
centrima ovlaštenim od strane Vlade za pojedine
komponente okoliša.
(5) Ukoliko se tokom ispitivanja utvrdi da izvršena mjerenja ne
odgovaraju činjeničnom stanju, troškove naknadnih
mjerenja snosi operater.
Član 138.
(Pristup zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru)
(1) Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru za pogone i
postrojenja za koja se izdaje okolinska dozvola mora biti
dostupan operateru pogona i postrojenja nad kojim je
izvršen inspekcijski nadzor i dostavlja se nadležnom
ministarstvu koje je izdalo okolinsku dozvolu.
(2) Zapisnik iz stava (1) ovog člana mora biti dostupan
javnosti, putem internet stranice nadležnog inspektorata u
roku od osam dana od dana izvršenog inspekcijskog
nadzora.
Član 139.
(Godišnji izvještaj)
(1) Inspekcija izrađuje godišnji izvještaj o radu.
(2) Sadržaj izvještaja iz stava (1) ovog člana obuhvata:
a) podatke i informacije o provođenju plana i programa
rada;
b) podatke i informacije o poduzetim mjerama radi
primjene propisa iz nadležnosti inspektorata,
c) zajednički izvještaj o provedenim koordiniranim
inspekcijskim nadzorima i o drugim aktivnostima u
okviru uzajamne saradnje sa drugim inspekcijama u
području zaštite okoliša i
d) prijedloge za unaprjeđenje inspekcijskog nadzora u
području okoliša i stanja zaštite okoliša.
Broj 15 - Strana 107
(3) Godišnji izvještaj iz stava (1) ovoga člana inspektor
podnosi nadležnom ministarstvu za zaštitu okoliša i biće
dostupan javnosti putem internet stranice Inspektorata i
ministarstva.
Član 140.
(Ovlaštenja inspektora)
(1) Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da je povrijeđen
ovaj Zakon ili propis donesen na osnovu njega, inspektor
ima pravo i obavezu bez odgađanja:
a) rješenjem narediti mjere za njihovo otklanjanje i rok;
b) izdati prekršajni nalog u skladu sa posebnim
zakonom;
c) donijeti rješenje o zabrani rada pogona i postrojenja,
odnosno pravnog lica koja obavlja djelatnost, ukoliko
utvrđene nepravilnosti nisu otklonjene u datom roku;
d) podnijeti krivičnu prijavu nadležnom tijelu zbog
krivičnog djela i
e) poduzeti druge mjere i izvršiti druge radnje koje je
ovlašten poduzeti i izvršiti na osnovu ovoga Zakona
i/ili posebnog propisa.
(2) U slučaju ponovljenog kršenja propisa ili u slučaju ozbiljne
opasnosti po ljudsko zdravlje i okoliš koja se ne može
riješiti drugim mjerama, inspektor zaštite okoliša će
zatražiti od nadležnog ministarstva da poništi izdatu
okolinsku dozvolu.
(3) Na rješenje federalnog inspektora može se uložiti žalba
Federalnom ministarstvu.
(4) Na rješenje kantonalnog inspektora žalba se podnosi
direktoru Federalne uprave za inspekcijske poslove.
(5) Žalba ne odlaže izvršenje rješenja.
(6) Na rješenje federalnog inspektora za vode, žalba se podnosi
Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva.
POGLAVLJE XVII
PREKRŠAJNE ODREDBE
Član 141.
(Novčane kazne)
(1) Novčanom kaznom od 20.000,00 KM do 200.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravno lice ako:
a) a) ne ispunjava obaveze nakon pribavljene okolinske
dozvole u skladu sa članom 91. ovog zakona;
b) ne poduzmu sve odgovarajuće preventivne mjere za
sprječavanje zagađenja preko graničnih vrijednosti
emisija (član 84.);
c) ne osigura mjerenje emisija i imisija u skladu sa
članm 130. ovog zakona;
d) dostavlja netačne odnosno neistinite podatke
nadležnom tijelu (član 130.);
e) ne osigura financijska sredstva za praćenje stanja
okoliša u skladu sa ovim zakonom (član 130. stav
(6));
f) ne izradi program prilagođavanja u skladu sa članom
94. stav (3) ovog zakona;
g) ne obavijesti Federalno ministarstvo o svakoj
promjeni u radu postrojenja (član 95.);
h) u postrojenju u kojem su prisutne ili će biti prisutne
opasne supstance ne poduzme preventivne mjere
nužne za smanjenje rizika nastanka i sprječavanje
nastanka velikih nesreća te mjere za ograničavanje
uticaja velikih nesreća na ljude, materijalna dobra i
okoliš (član 102. stav (3));
i) ne izvijesti o okolnostima nesreće, opasnim
supstancma i poduzetim mjerama (član 105.);
Broj 15 - Strana 108 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
j) ne dostavlja podatke Federalnom ministarstvu i
Civilnoj zaštiti i ne dobije saglasnost na Plan (član
106.);
k) utvrdi prisutnost velikih količina opasnih supstanci, a
ne izradi Izvještaj o stanju sigurnosti (član 107.);
l) ne izradi unutrašnji plan intervencije u skladu sa
obavezom iz člana 113.;
m) ne dostavi u registar zagađivanja okoliša
vjerodostojne, tačne i ažurne podatke u propisanom
roku (član 34. stav (4)).
(2) Novčanom kaznom od 3.000,00 KM do 15.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravno lice ako:
a) obavlja stručne poslove zaštite okoliša, a ne ispunjava
uslove propisane ovim Zakonom, odnosno posebnim
propisom (član 73. stav (1));
b) započne obavljati stručne poslove zaštite okoliša bez
dobijene saglasnosti Ministarstva za obavljanje tih
poslova (član 73. stav (2));
c) obavlja stručne poslove zaštite okoliša u svojstvu
nosioca izrade Studije, u istom postupku u kojem je
investitor/operater (član 73.);
d) se utvrdi da se radi o povezanim društvima od kojih je
jedno nosilac izrade Studije, a drugo podnosilac
zahtjeva.
(3) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se i
odgovorno lice novčanom kaznom od 1.000,00 do
20.000,00 KM.
(4) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se i fizičko
lice – obrt, novčanom kaznom od 500,00 KM do 10.000,00
KM.
(5) Posebno će se za prekršaj kazniti odgovorno lice kaznom
od 5.000,00 KM do 15.000,00 KM ukoliko ne obavijesti
Federalno ministarstvo o prestanku rada postrojenja (član
95.).
Član 142.
(Posebne novčane kazne)
(1) Novčanom kaznom od 5.000,00 KM do 15.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravno lice ako:
a) ne ishodi okolišnu dozvolu u skladu sa ovim
Zakonom i provedbenim propisima donesenim na
osnovu zakona (čl. 82. i 93.);
b) ne postupi u skladu sa odredbom člana 104. stav (3)
ovoga Zakona;
c) ne poduzme potrebne mjere za vraćanje lokacije u
prvobitno stanje nakon prestanka rada pogona i
postrojenja. (član 109. st. (2) i (3));
d) svojim djelovanjem ili propuštanjem djelovanja
izazove opasnost za okoliš, odnosno zagađivanje
okoliša, a bez odgađanja ne poduzme mjere
sprječavanja odnosno mjere otklanjanja u skladu sa
ovim Zakonom i provedbenim propisima donesenim
na osnovu zakona (član 115.).
(2) Za prekršaje iz stava (1) ovoga člana kaznit će se fizičko
lice novčanom kaznom od 300,00 KM do 1.500,00 KM.
(3) Za prekršaje iz stava (1) ovoga člana kaznit će se i
odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od
1.000,00 KM do 1.500,00 KM.
Član 143.
(Onemogućavanje rada inspektora)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 15.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravno lice ako onemogući
obavljanje pregleda inspektora, odnosno inspektora
nadležnog prema posebnom zakonu ili ne dostavi u
određenom roku na uvid sve podatke i dokumentaciju
potrebnu u provođenju nadzora.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(2) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se novčanom
kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.500,00 KM fizičko
lice.
(3) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se novčanom
kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 1.5000,00 KM i
odgovorno lice u pravnom licu.
Član 144.
(Prekršaj za nepoštovanje provedbenih propisa)
(1) Nepoštovanje obaveza određenih provedbenim propisima iz
člana 146. ovoga Zakona te neispunjenje tih obaveza u
utvrđenom roku i na propisani način smatra se prekršajem u
smislu ovoga Zakona.
(2) Za prekršaje iz stava (1) ovoga člana pravno lice će se
kazniti novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do
15.000,00 KM.
(3) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se i
odgovorno lice u pravnom licu iz stava 2) ovoga člana
novčanom kaznom od 500,00 KM do 3.000,00 KM.
(4) Za prekršaj iz stava (1) ovoga člana kaznit će se i fizičko
lice - obrtnik novčanom kaznom od 500,00 KM do
1.500,00 KM.
Član 145.
(Rok zastare za prekršaje)
Za prekršaje propisane ovim Zakonom prekršajni postupak
ne može biti pokrenut kada protekne pet godine od dana kada je
prekršaj izvršen.
POGLAVLJE XVIII
PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 146.
(Donošenje provedbenih propisa)
(1) Federalno ministarstvo će u roku od šest mjeseci od
stupanja na snagu ovog zakona predložiti Vladi Federacije
BiH članove Savjetodavnog vijeća iz člana 25. ovog
zakona.
(2) Federalni ministar donosi propise iz čl. 34., 73., 74., 78.,
100., 101., 102., 111.,123., 124., i 129. ovog zakona u roku
od jedne godine od stupanja na snagu ovog Zakona.
(3) Vlada Federacije BiH donosi propise iz čl. 28., 52, 68., 81. i
83. ovog zakona u roku od jedne godine od stupanja na
snagu ovog zakona.
(4) Kantonalna ministarstva nadležna za zaštitu okoliša dužna
su uskladiti kantonalne propise iz oblasti zaštite okoliša sa
ovim zakonom u roku od jedne godine od stupanja na snagu
ovog zakona.
(5) Provedbeni propisi koji su bili na snazi do dana stupanja na
snagu ovog zakona primjenjivati će se i dalje ako njihove
odredbe nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
(6) Postupci započeti prije stupanja na snagu ovog zakona, biti
će okončani u skladu sa odredbama propisa koji je bio na
snazi prije stupanja na snagu ovog zakona.
(7) Kantonalni ekološki akcioni planovi i lokalni ekološki
akcioni planovi ostaju na snazi i primjenjuju se do isteka
roka za koji su doneseni. Istekom roka, okolinsko planiranje
se vrši u skladu sa propisom koji reguliše strateško
planiranje i upravljanje razvojem u Federaciji BiH.
Član 147.
(Primjena postojećih propisa)
Odredbe posebnih zakona i provedbenih propisa kojima se
uređuju pitanja zaštite okoliša koji nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom nastavljaju se primjenjivati.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 109
Član 148. e) ostvarivanje i unaprjeđenje međunarodne suradnje u
(Prestanak važenja Zakona o zaštiti okoliša) zaštiti okoliša;
Stupanjem na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o f) animacija javnosti i učešće javnosti u djelatnostima
zaštiti okoliša ("Službene novine Federacije BiH", br. 33/03 i koje imaju za cilj zaštitu okoliša;
38/09). g) koordiniranje gospodarstva i integriranje socijalnog i
Član 149. ekonomskog razvoja sukladno zahtjevima zaštite
(Stupanje na snagu) okoliša, i
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana h) uspostavljanje i razvoj institucija za zaštitu i očuvanje
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH". okoliša.
(3) Gramatički izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu za
Predsjedavajući Predsjedavajući označavanje muškog ili ženskog roda podrazumijevaju oba
Predstavničkog doma Doma naroda roda.
Parlamenta Federacije BiH Parlamenta Federacije BiH
Mirsad Zaimović, s. r. Tomislav Martinović, s. r. Članak 2.
(Primjena zakona)
Odredbe ovog Zakona odnose se na:
a) sve sastavnice okoliša (zrak, vodu, tlo, svijet biljaka,
Temeljem članka IV.B.7 a)(IV) Ustava Federacije Bosne i
životinja i gljiva, krajobraz, izgrađeni okoliš);
Hercegovine, donosim
b) sve vidove aktivnosti kojima je svrha korištenje i
UKAZ opterećivanje prirodnih resursa, odnosno djelovanje
O PROGLAŠENJU ZAKONA O ZAŠTITI OKOLIŠA na okoliš koje znači opasnost od onečišćenjatijekom
Proglašava se Zakon o zaštiti okoliša, koji je usvojio trajanja te aktivnosti, ili imaju negativan utjecaj na
Parlament Federacije Bosne i Hercegovine na sjednici okoliš (poput buke, vibracija, radijacije, izuzimajući
Zastupničkog doma od 24.9.2019. godine i na sjednici Doma nuklearnu radijaciju, otpad, svjetlosno onečišćenje,
naroda od 28.01.2021. godine. itd.);
c) prava i odgovornosti pravnih i fizičkih osoba koje
Broj 01-02-1-110-01/21 obavljaju aktivnosti utvrđene zakonom;
18. veljače 2021. godine Predsjednik d) zadatke u području okoliša koji proizilaze iz
Sarajevo Marinko Čavara, v. r. međunarodnih konvencija.
Članak 3.
ZAKON (Pravo na okoliš)
O ZAŠTITI OKOLIŠA Svaka osoba ima pravo na zdrav i ekološki prihvatljiv
POGLAVLJE I. okoliš kao osnovno ljudsko pravo te je opća dužnost zaštiti i
OPĆE ODREDBE poboljšati okoliš za dobrobit sadašnjih i budućih generacija.
Subjekti koji osiguravaju zaštitu okoliša su Federacija
Članak 1. Bosne i Hercegovine, kantoni i jedinice lokalne samouprave u
(Predmet i cilj zakona) skladu sa ovim Zakonom i drugim propisima.
(1) Ovim Zakonom (u daljem tekstu: Zakon) uređuju se:
a) načela zaštite okoliša; Članak 4.
b) zaštita sastavnicaokoliša; (Pojmovi i definicije)
c) nadležnost u oblasti zaštite okoliša; U smislu ovoga zakona, slijedeći pojmovi imaju slijedeće
d) informiranje i obrazovanje o okolišu; značenje:
e) pristup informacijama o okolišu i učešće javnosti u - "biota" - predstavlja skup svih bioloških (živih)
oblasti zaštite okoliša; organizama u biotičkoj sredini;
f) planiranje zaštite okoliša; - "biotička sredina" - je sustav u kojem, pored fizičkih
g) strateška procjena utjecaja na okoliš; i kemijskih zakonitosti, vladaju i specifične biološke
h) uspostava standarda kvalitete okoliša; zakonitosti;
i) procjena utjecaja na okoliš; - "emisija" - znači ispuštanje u okoliš supstanci,
j) okolišna dozvola; spojeva, organizama ili mikroorganizama koji su
k) sprječavanje nesreća velikih razmjera; posljedica ljudskih aktivnosti i, kao i vibracija,
l) financiranje zaštite okoliša; topline, mirisa, buke ili svjetlosti koje proizvodi jedan
m) građanska odgovornost za štetu u okolišu; ili više izvora u postrojenju i ispušta u zrak, vodu, tlo;
n) sustav eko-označavanja i upravljanja okolišem; - "granične vrijednosti emisija" - masa ili energija
o) međuentitetska suradnja u oblasti zaštite okoliša; izražena u vidu specifičnih parametara, koncentracije
p) upravni i inspekcijski nadzor i ili razine emisija, koje neće biti prekoračene tijekom
r) prekršajne odredbe. određenog ili određenih vremenskih perioda;
(2) Ciljevi ovog Zakona su: - "Imisija" - kvalitet sastavnica okoliša (zrak, voda,
a) smanjeno korištenje, sprječavanje opterećivanja i tlo) koja se izražava kao prosječna vrijednost u
zagađenje okoliša, sprječavanje narušavanja, kao i određenom vremenu i prostoru;
poboljšanje i obnova oštećenog okoliša; - "informacije o okolišu" - svaka informacija u
b) poboljšanje uvjeta okoliša, zaštita ljudskog zdravlja, pisanoj, vizuelnoj, verbalnoj, elektronskoj ili bilo
uključujući pravo na zdrav život; kojoj drugoj materijalnoj formi o stanju okoliša,
c) očuvanje i zaštita prirodnih resursa, racionalno odnosno o komponentama okoliša;
korištenje resursa i takav način gospodarenja kojim se - "investitor" - nositelj zahvata odnosno projekta u
osigurava obnova resursa; okolišu;
d) usklađenost socijalnih, ekonomskih i drugih interesa - "izvješće o nultom stanju" - podaci o vrsti i količini
Federacije BiH sa zahtjevima za zaštitu okoliša; emisija sa ciljem utvrđivanja i procjene glavnih
Broj 15 - Strana 110 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
utjecaja na okoliš prilikom prvog podnošenja zahtjeva
za izdavanje okolišne dozvole;
- "izvješće o strateškoj procjeni" - dokument koji se
prilaže uz određeni plan, program ili strategiju i sadrži
identifikaciju, opis i procjenu mogućih znatnih
utjecaja na okoliš zbog realizacije plana, programa ili
strategije, kao i varijante razmatrane i usvojene na
osnovu ciljeva i prostornog obuhvata plana, programa
ili strategije;
- "javnost" - jedna ili više fizičkih ili pravnih osoba,
njihove udruge, organizacije ili grupe;
- "korištenje okoliša" - aktivnost koja izaziva
promjene u okolišu, njegovim korištenjem u
potpunosti ili nekom njegovom sastavnicom kao
prirodnim resursom ili ispuštajući supstance, odnosno
energiju u okoliš ili sastavnicu okoliša, sukladno
propisima koji reguliraju područje zaštite okoliša;
- "mjerenje i osmatranje" - postupci kojima se
identificiraju indikatori za praćenje stanja okoliša;
- "mjere otklanjanja" - svako djelovanje za
smirivanje stanja ili privremene mjere za ponovno
uspostavljanje prvobitnog stanja, sanaciju ili obnovu
oštećenih prirodnih dobara, ili osiguranje ekvivalentne
alternative tim dobrima;
- "mjere sprječavanja" - sve mjere poduzete kao
odgovor na događaj, radnju ili nedjelovanje koji su
izazvali prijeteću opasnost od štete u okolišu, radi
sprječavanja ili svođenja te štete na najmanju mjeru;
- "najbolje raspoložive tehnike" - najefikasniji i
najnapredniji stupanj razvoja aktivnosti i i njihovog
načina rada koji ukazuje na praktičnu pogodnost
primjena određenih tehnologija za osiguranje
graničnih vrijednosti emisija u cilju sprječavanja i
tamo gdje to nije izvodljivo, smanjenje emisija u
okoliš. Najbolje raspoložive tehnike podrazumijevaju
i tehnologiju koja se primjenjuje i način na koji se
postrojenje projektira, gradi, održava, koristi i stavlja
van uporabe;
- "nesreća većih razmjera" - pojava emisije većih
razmjera, požara ili eksplozije uslijed nekontroliranih
promjena nastalih tijekom rada postrojenja koje znače
neposrednu ili odloženu ozbiljnu opasnost po zdravlje
ljudi ili okoliš, unutar ili izvan postrojenja, a koja
uključuje jednu ili više opasnih supstanci;
- "održivi razvoj" je razvoj društva, koji kao osnovne
kriterije uključuje, ekološku, gospodarsku i socio-
kulturnu održivost, i koji s ciljem unapređenja
kvalitete života i zadovoljavanja potreba današnjeg
naraštaja uvažava iste mogućnosti zadovoljavanja
potreba idućih naraštaja, te omogućuje dugoročno
očuvanje kvaliteta okoliša, georaznolikosti,
bioraznolikosti i krajobraza;
- "okoliš"- je prirodno okruženje ljudi, životinjskog i
biljnog svijeta, gljiva i organizama i njihovih
zajednica, koje omogućuje njihovo postojanje i njihov
daljnji razvitak: zrak, vode, tlo, zemljište, energija, te
materijalna dobra i kulturnu baštinu kao dio okruženja
kojeg je izgradio čovjek; svi u svojoj raznolikosti i
ukupnosti uzajamnog djelovanja;
- "okolišna dozvola" - rješenje kojim se propisuju
mjere i uvjeti zaštite okoliša tijekom izgradnje i rada
određenog pogona ili postrojenja, koja se izdaje na
osnovu provedenog postupka utvrđivanja mjera
zaštite okoliša kako je propisano odredbama ovoga
Zakona;
Srijeda, 24. 2. 2021.
- "obnavljanje" - uključujući "prirodno obnavljanje" -
u slučaju vode, zaštićenih vrsta i prirodnih staništa
vraćanje oštećenih prirodnih dobara i/ili oštećenih
funkcija u početno stanje, a u slučaju štete nanesene
zemljištu, otklanjanje svakog znatnog rizika od
nepovoljnog utjecaja na zdravlje ljudi;
- "onečišćenje" - podrazumijeva direktno ili indirektno
uvođenje, kao posljedicu ljudske djelatnosti,
supstanci, vibracija, toplote, mirisa, ili buke u zrak,
vodu ili tlo koje mogu biti štetne po zdravlje čovjeka
ili imovinu, ili kvalitetu života u okolišu kao i svaki
poremećaj količine određenih kemijskih ili bioloških
supstancii ili fizikčkih osobina u odnosu na prirodne
vrijednosti;
- "onečišćivač" - svaka fizička ili pravnaosoba koja
posrednim ili neposrednim djelovanjem ili
propuštanjem djelovanja izazivaonečišćenje okoliša;
- "onečišćujuća supstanca" - supstanca ili više
supstanci koje zbog svojih osobina, količine i
unošenja u okoliš, odnosno u pojedine sastavnice
okoliša mogu štetno utjecati na zdravlje ljudi, biljni ili
životinjski svijet, svijet gljiva, odnosno bioraznolikost
i krajobraznu raznolikost;
- "opasnost" - unutrašnje svojstvo opasnih tvari ili
fizička situacija koja može izazvati štetu po ljudsko
zdravlje i okoliš kao i stvarna mogućnost da će u
bliskoj budućnosti doći do štete u okolišu;
- "opasna supstanca" - supstanca, mješavina supstanci
ili preparat koji je prisutan kao proizvod, nusproizvod,
talog ili međuproizvod, uključujući i one supstance za
koje je osnovano očekivati da bi mogle nastati u
slučaju nesreće;
- "opća obvezujuća pravila" - su pravila koja sadrže
granične vrijednosti emisije ili druge mjere i tehnike
na razini djelatnosti, i koja su donesena kako bi se
pomoću njih direktno utvrdili uvjeti (mjere i tehnike)
okolinske dozvole;
- "opterećivanje okoliša" - emisija supstanci ili
energije u okoliš;
- "operater" - pravna ili fizičkaosoba kojasukladno
posebnom propisu obavlja ili nadzire gospodarsku
aktivnost naosnovu dozvole, drugog odobrenja, upisa
u registar ili u drugu javnu evidenciju, uključujući
upravljanje radom ili nadzor postrojenja ili na koju je
preneseno ovlaštenje donošenja ekonomskih odluka o
tehničkom funkcioniranju postrojenja;
- "plan aktivnosti" - plan prilagođavanja postojećih
pogona i postrojenja koji sadrži ciljeve, mjere i uvjete
koji moraju zadovoljiti nove standarde zaštite okoliša,
u utvrđenom roku;
- "pogoni i postrojenja" - jedna ili više tehničkih
jedinica u kojima se vrše djelatnosti koje mogu imati
negativne utjecaje na okoliš ili mogu biti prisutne
opasne supstance;
- "postojeći pogoni i postrojenja" - pogon i
postrojenje koje je u radu, uključujući i probni rad, ili
je bilo u radu, a ima mogućnost ponovnog pokretanja
rada, i koje je izgrađeno na osnovu odobrenja za
građenje;
- "praćenje stanja" - praćenje promjena u okolišu na
osnovu Federalne liste indikatora za praćenje okoliša;
- "prirodni resurs" - komponenta prirodnog okoliša,
odnosno sastavni dio prirodnog okoliša, koji se može
koristiti da bi se zadovoljile potrebe društva,
izuzimajući umjetni okoliš;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
- "procjena utjecaja na okoliš" - identifikacija, opis i
odgovarajuća procjena u odnosu na svaki pojedinačan
slučaj, sukladno odredbama ovog Zakona, izravan i
neizravan utjecaj nekog projekta na sljedeće elemente
i faktore:
1. ljude, biljni, životinjski svijet i gljive;
2. zemljište, vodu, zrak, klimu i krajobraz;
3. materijalna dobra i kulturnu baštinu;
4. međudjelovanje faktora navedenih u prethodnim
točkama.
- "promjena u radu" - promjena u prirodi, funkcioniranju
ili proširenje pogona, postrojenja, objekta i aktivnosti u
određenoj djelatnosti koje bi moglo imati posljedice po
okoliš;
- "razine emisije povezane s najboljim raspoloživim
tehnikama" - su razine industrijskih emisija koje su
postignute u normalnim uvjetima rada koristeći najbolju
raspoloživu tehniku ili kombinaciju najboljih raspoloživih
tehnika;
- "rizik po okoliš" - potencijalni i stvarni efekat pogona i
postrojenja na ljudsko zdravlje i okoliš uzimajući u obzir
razinu i vrste emisija, osjetljivost lokalnog okoliša i rizik od
nesreća;
- "sanacija" - skup mjera i aktivnosti kojima se uspostavlja
stanje okoliša koje je bilo prije nastanka štete, odnosno
onečišćenja okoliša uključujući uređenje prostora,
revitalizaciju i rekultivaciju.
- "komponente okoliša" - zemljište, zrak, vode, tlo,
biosfera, kao i onečišćeni okoliš nastao kao posljedica
djelovanja ljudskog faktora i sastavni je dio okoliša;
- "skladištenje" - odlaganje radi čuvanja na sigurnome
mjestu ili držanja na skladištu;
- "standard kvalitete okoliša" - propisani zahtjevi koji se
moraju ispuniti u određenom vremenskom razdoblju, u
određenoj sredini ili određenom dijelu;
- "strategija, plan ili program" - je dokument koji se
priprema i/ili usvaja na federalnoj ili kantonalnojrazini,
ilirazinijedinica lokalne samouprave, ili koji je pripremljen
za donošenje kroz zakonodavnu proceduru, te koji je uređen
zakonom ili provedbenim propisom;
- "strateška procjena utjecaja na okoliš" - sustavni proces
vrijednovanja okolišnih posljedica predloženih planova i
programa, uključujući i zdravlje, koji se sastoji od
određivanja obima izvješća o strateškoj procjeni i njegovoj
pripremi, uz osiguranje javnih rasprava i konzultacija, kako
bi se još u ranoj fazi donošenja odluka uz ekonomska i
društvena uključila i okolišna razmatranja;
- "strateška studija" - u postupku strateške procjene
izrađuje se strateška studija. Strateškom studijom određuju
se, opisuju i procjenjuju očekivani znatni efekti na okoliš
koje može izazvati provođenje strategije, plana ili programa
i opcije zaštite okoliša koji uzimaju u obzir ciljeve i obim te
strategije, plana ili programa;
- "svjetlosno onečišćenje" - emisija svjetlosti iz umjetnih
izvora svjetlosti koja štetno djeluje na ljudsko zdravlje i
izaziva osjećaj bliještanja, ugrožava sigurnost u prometu
zbog bliještanja, zbog neposrednog ili posrednog zračenja
svjetlosti prema nebu ometa život ili seobu ptica, šišmiša,
kukaca i drugih životinja te remeti rast biljaka, ugrožava
prirodnu ravnotežu na zaštićenim područjima, ometa
profesionalno ili amatersko astronomsko promatranje neba
ili zračenjem svjetlosti prema nebu nepotrebno troši
električnu energiju te narušava sliku noćnog krajobraza;
- "šteta" - u smislu odgovornosti za štetuizazvanu u okolišu
znači mjerljiv štetni efekat, odnosno promjenu na prirodnim
Broj 15 - Strana 111
dobrima ili neposredan ili posredan mjerljivi poremećaj u
funkcioniranju prirodnih dobara;
- "šteta u okolišu" - svaka šteta nanesena zaštićenim biljnim
i/ili životinjskim vrstama i njihovim staništima, vodama,
moru, tlu i zemljinoj kamenoj kori;
- "tehničke upute" - predstavljanju referentni dokument o
najboljim raspoloživim tehnikamanastao kao rezultat
razmjene podataka za utvrđene djelatnosti;
- "tehnika u nastajanju" - je nova tehnika za industrijsku
aktivnost koja bi, ako se komercijalno razvije, mogla pružiti
višu općurazinu zaštite okoliša ili bar jednakurazinu zaštite
okoliša, uz veće uštede troškova od postojećih najboljih
raspoloživih tehnika;
- "tlo" - znači gornji sloj Zemljine kore, smješten između
kamene podloge i površine. Tlo se sastoji od čestica
minerala, organskih supstanci, vode, zraka i živih
organizama;
- "temeljno izvješće" - izvjeće o stanju voda, zraka i tla koji
su zagađeni opasnim supstancama povezanim s djelatnošću
operatera;
- "troškovi" - znači troškovi opravdani potrebom osiguranja
dobrog i efikasnog provođenja ovog Zakona uključujući
troškove procjene štete u okolišu, procjenu opasnosti od
štete, alternativnih mjera, kao i administrativne i zakonske
troškove, troškove izvršenja, troškove prikupljanja podataka
i druge opće troškove te troškove praćenja i nadzora;
- "supstance" - su kemijski elementi i njihovi spojevi u
prirodnom stanju ili dobiveni proizvodnim postupkom,
uključujući i dodatke koji su nužni za održavanje njihove
stabilnosti te nečistoće koje proizlaze iz proizvodnog
postupka uključujući radioaktivne supstance i genetski
modificirane mikroorganizme i genetski modificirane
organizme. U odredbama ovoga Zakona koje se odnose na
okolišnu dozvolu, supstance su kemijski elementi i njihovi
spojevi, osim:
1. radioaktivnih supstanci određenih posebnim propisom
kojim se utvrđuju osnovne sigurnosne norme za
zaštitu zdravlja radnika i šire javnosti od opasnosti od
ionizirajućeg zračenja;
2. genetski modificiranih mikroorganizama koji su
određeni posebnim propisom o kontroliranoj upotrebi
genetski modificiranih mikroorganizama;
3. genetski modificiranih organizama koji su određeni
posebnim propisom kojim se uređuje namjerno
ispuštanje genetski modificiranih organizama u
okoliš;
- "udruge za zaštitu okoliša" - udruge koje su se svojim
statutima i u svom polju djelovanja opredijelile za rad i
promoviranje u oblasti zaštite okoliša;
- "utjecaj na okoliš" - znači bilo koji efekt na okoliš,
uključujući ljudsko zdravlje, floru, faunu, biološku
raznolikost, tlo, klimu, vode, zrak, krajobraze, prirodna
područja, materijalna dobra, kulturnu baštinu i uzajamno
djelovanje ovih faktora;
- "vodni akt" - podrazumijeva prethodnu vodnu suglasnost
ili vodnu suglasnost ili vodnu dozvolu u skladu sa Zakonom
o vodama;
- "zainteresirana strana" - javnost na koju utječe ili bi
moglo utjecati odlučivanje o okolišu ili ima interes o
odlučivanju o okolišu; udruge građana koje djeluju na
području zaštite okoliša i ispunjavaju sve uvjete u skladu sa
ovim Zakonom, smatratće se zainteresiranim;
- "zainteresirani organ" - organ javne uprave nadležan za
davanje mišljenja u tijeku upravnog postupka, odnosno
organ uprave ili organ jedinice lokalne samouprave koji
Broj 15 - Strana 112 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
može biti zainteresiran za planirani projekat, odnosno
procjenu njegovog utjecaja na okoliš i zdravlje;
- "zaštita okoliša" - sve odgovarajuće djelatnosti i mjere
kojima je cilj prevencija od opasnosti štete ili zagađenja
okoliša, reduciranje ili odstranjivanje štete koja je nastala i
povrat na stanje prije izazvane štete;
- "zemljište" - obuhvata fizički prostor: tlo, klimu,
hidrologiju, geologiju, vegetaciju u obimu koji utječe na
mogućnost njegovog korištenja, te rezultate prošle i
sadašnje aktivnosti čovjeka, kao i društveno - ekonomske
parametre, i
- "znatna promjena" - promjena u radu pogona i
postrojenja koja može imati znatan negativan utjecaj po
ljude i okoliš. Znatnom promjenom smatra se i bilo koja
promjena ili proširenje postrojenja koje odgovara
kriterijima/pragovima navedenim u provedbenim
propisima.
POGLAVLJE II.
NAČELA ZAŠTITE OKOLIŠA
Članak 5.
(Načelo održivog razvoja)
Održivi razvoj u oblasti okoliša podrazumijeva:
a) očuvanje komnponenti okoliša i jačanje njihovih
ekoloških funkcija;
b) da emisije polutanata ne prelaze kapacitet zraka, vode
i tla i njihovu sposobnost apsorpcije i samoprečišća-
vanja, i
c) stalno očuvanje biološkog diverziteta, ljudskog
zdravlja, te kvaliteta zraka, vode i tla prema
standardima koji su uvijek dovoljni za život ljudi,
biljnog i životinjskog svijeta.
Članak 6.
(Načelo opreza i prevencije)
(1) Pri postojanju prijetnje od nepopravljive štete po okoliš,
nedostatak pune znanstvene podloge ne odgađa uvođenja
mjera opreza i spriječavanja dalje degradacije okoliša.
(2) Upotreba okoliša organizira se i obavlja na način koji:
a) rezultira najnižim mogućim stupnjem opterećenja i
upotrebe okoliša;
b) spriječava onečišćenja okoliša i
c) spriječava štetu po okoliš.
(3) Pri uporabi resursa (sirovina i materijala) mora se poštovati
načelo opreza, tj. pažljivo upravljati i ekonomično koristiti
sastavnice okoliša, te svesti na najmanju moguću mjeru
nastajanje otpada primjenom recikaže i/ili ponovne uporabe
prirodnih i vještačkih materijala.
(4) U cilju prevencije degradacije pri upotrebi okoliša
primjenjuju se najbolje raspoložive tehnike. Korisnik
okoliša koji predstavlja opasnost po okoliš ili izazove štetu
po okoliš dužan je opasnost za nastanak štete svesti na
razinu dozvoljenu graničnim vrijednostima.
(5) Ukoliko je šteta nastala kao posljedica dosadašnjih
djelatnosti korisnika, korisnik je dužan otkloniti i popraviti
nastalu štetu u okolišu.
Članak 7.
(Načelo zamjene)
(1) Svaku postojeću djelatnost koja ima štetne posljedice po
okoliš, potrebno je prilagoditi propisanim ograničenjima u
pogledu obima utjecaja na okoliš. Prilagodb adjelatnosti
obavlja se i u slučaju da su troškovi prilagodbe veći od
vrijednosti koje treba zaštititi.
(2) Odredba stavka (1) ovoga članka primjenjuje se pri uporabi
proizvoda, dijelova postrojenja, opreme i primjene
proizvodnih procesa uz obvezno ograničavanje onečišćenje
okoliša na izvoru.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Članak 8.
(Načelo integralnog pristupa)
(1) Zahtjevi za visokim nivoom zaštite okoliša i poboljšanjem
kvaliteta okoliša sastavni su dio svih politika kojima je cilj
razvoj okoliša, a osiguravaju se u skladu sa načelom
održivog razvoja.
(2) Svrha načela integralnog pristupa je spriječavanje ili
svođenje na najmanju moguću mjeru rizika od štete po
okoliš u cijelosti.
(3) Načelo integralnog pristupa obuhvata:
a) uzimanje u obzir cijelog životnog ciklusa materijala i
proizvoda;
b) predviđanje posljedica u svim komponentama okoliša
kao rezultata djelovanja materijala i djelatnosti (novih
i postojećih);
c) svođenje nastanka otpada i štetnog djelovanja otpada
na najmanju moguću mjeru;
d) primjenjivanje općih metoda za procjenu i poređenje
problema u okolišu; i
e) komplementarnu primjenu mjera u odnosu na
posljedice, poput kvalitativnih ciljeva zaštite okoliša i
mjera usmjerenih prema izvorima kada su u pitanju
emisije.
Članak 9.
(Načelo suradnje i podjele odgovornosti)
(1) Održivi razvoj u području okoliša postiže se suradnjom i
zajedničkim djelovanjem svih subjekata u cilju zaštite
okoliša.
(2) Provođenje ciljeva vezanih za okoliš ostvaruje se surad-
njom i koordinacijom unutar Federacije BiH, međuenti-
tetskom suradnjom i suradnjom sa Brčko Distriktom BiH,
bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim
sporazumima o zaštiti okoliša, kao i pružanjem informacija
i pomoći u vezi zaštite okoliša, a naročito u odnosima sa
susjednim zemljama.
Članak 10.
(Načelo učešća javnosti i pristup informacijama)
(1) Pitanja zaštite okoliša ostvaruju se putem učešća javnosti.
Svaki pojedinac i organizacija moraju imati odgovarajući
pristup informacijama koje se odnose na okoliš, a kojim
raspolažu organi uprave i upravne organizacije, uključujući
i informacije o opasnim supstancama i djelatnostima u
njihovim zajednicama kao i mogućnost učešća u donošenju
odluka.
(2) Organi koji donose propise i tijela nadležna za zaštitu
okoliša su dužni pomagati i razvijati svijest javnosti, kao i
poticati učešće u odlučivanju, omogućujući dostupnost
informacija široj javnosti.
(3) Javnost ima pravo sudjelovati u postupcima koji se vode na
zahtjev operatera i investitora sukladno odredbama ovog
Zakona ili drugim propisima.
(4) S ciljem postizanja obeštećenja ili pravne zaštite svaka
zainteresirana strana ima pravo na zaštitu u upravnim i
sudskim postupcima.
(5) Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup informacijama
o okolišu bez obzira na spol, dob, vjersku i rasnu
pripadnost.
Članak 11.
(Načelo onečišćivać plaća)
(1) Onečišćivać plaća troškove nadzora i prevencije od
onečišćenja, kao i nadoknadu za štetu učinjenu okolišu bez
obzira jesu li troškovi nastali uslijed nametanja
odgovornosti zbog emisija onečišćenja, naknada utvrđenih
odgovarajućim financijskim instrumentima ili kao obveza
utvrđena propisom o smanjivanju onečišćenja okoliša.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Onečišćivać, iz stavka (1) ovog članka, je odgovoran za sve
djelatnosti koje imaju utjecaj na okoliš sukladno ovom
Zakonu i drugim propisima.
POGLAVLJE III.
ZAŠTITA SASTAVNICA OKOLIŠA
Članak 12.
(Integrirana zaštita komponenti okoliša)
(1) Sastavnice okoliša moraju biti zaštićene pojedinačno i u
sklopu ostalih sastavnica okoliša, uzevši u obzir njihove
međuovisne odnose. Sukladno tome utvrđuje se i način
opterećivanja i korištenja sastavnica okoliša
(2) Zaštita komponenti okoliša podrazumijeva zaštitu kvalitete,
kvantiteta i njihovih zaliha, kao i očuvanje prirodnih
procesa unutar sastavnicai i njihove prirodne ravnoteže.
(3) Posebnim propisima uređuju se pojedina područja zaštite i
očuvanja sastavnica okoliša i zaštite od utjecaja koji znače
opasnost po okoliš.
Članak 13.
(Očuvanje tla)
(1) Očuvanje tla obuhvata površinu i slojeve ispod površine
zemlje, formacije stijena i minerala kao i njihove prirodne i
prijelazne oblike i procese.
(2) Očuvanje tla obuhvata očuvanje proizvodnosti, strukture,
ravnoteže vode i zraka, te biota tla.
(3) Na površini ili ispod površine tla mogu se obavljati takve
vrste djelatnosti i odlagati tvari koje ne onečišćuje ili ne
oštećuju kvantitet iznad propisanih graničnih vrijednosti,
kvalitete, materijalne procese tla i komponente okoliša.
(4) Tijekom i prije provođenja projekata (izgradnje,
eksploatiranja ruda, itd.), mora se osigurati odgovarajuće
razdvajanje, deponiranje i zaštita površinskog sloja tla kao i
zaštita i korištenje poljoprivrednog i šumskog tla.
(5) Nakon završetka djelatnosti koje uključuju uporabu tla,
korisnik osigurava obnovu područja prema projektu
rekultivacije.
(6) Korisnik osigurava obnovu i ponovni razvoj područja
tijekom korištenja okoliša, tamo gdje postoje uvjeti i
ukoliko je to utvrđeno posebnim propisima ili odlukom
nadležnog organa.
(7) Zaštita tla definirana je posebnim propisima koji reguliraju
oblast poljoprivrednog, šumskog i ostalog tla u Federaciji
BiH.
Članak 14.
(Zaštita voda)
(1) Zaštita voda obuhvata očuvanje površinskih, podzemnih,
prijelaznih i priobalnih voda, zaliha vode, reguliranje
kvaliteta i kvantiteta vode, zaštitu riječnih korita, vodnog
dobra, vodnih i za vodu vezanih ekosustava, obalnih
područja kopnenih voda i akvafera.
(2) Zaštita voda se provodi kroz opće zabrane i ograničenja,
obvezu odvodnje i tretmana otpadnih voda, kontrolu
poštovanja propisanih graničnih vrijednosti za ispuštanje
otpadnih voda, postizanje dobrog stanja voda i standarda
kvalitete okoliša za vode, upravljanje incidentnim
situacijama, osiguranje uvjeta za postizanje ekološki
prihvatljivog protoka i uspostavu zaštićenih područja.
(3) Zaštita mora i obalnog područja od onečišćenja
podrazumijeva: upravljanje obalnim područjem, morskim
dnom i morskim podzemljem, te morskim okolišem na
osnovu ekosustavnog pristupa, smanjenje ili uklanjanje
onečišćenja, odnosno opterećenja u morskom i obalnom
okolišu, očuvanje zaštićenih i ekološko značajnih područja
u moru i obalnom području, zaštita, očuvanje i obnavljanje
morskih resursa te strukture i funkcije morskih i obalnih
Broj 15 - Strana 113
ekosustava, sustavno praćenje i nadzor morskih i obalnih
ekosustava, na osnovu ekosustavnog pristupa.
(4) Zaštita i upravljanje obalnim područjem obuhvata mjere
zaštite obalnih ekosustava i održivo i integrirano
upravljanje obalnim resursima te koordinativne aktivnosti
vezane za unaprijeđenje usaglašavanja djelatnosti svih
subjekata nadležnih za obalna područja primjenjujući
pristup integriranog upravljanja obalnim područjem.
(5) Zaštita voda definirana je posebnim propisom koji regulira
oblast voda u Federaciji BiH.
Članak 15.
(Zaštita zraka)
(1) Zaštita zraka obuhvaća očuvanje atmosfere u cijelini, sa
svim njenim procesima, očuvanje njene strukture i
klimatskih obilježja.
(2) Zrak mora biti zaštićen od opterećenja svih umjetnih
utjecaja koji se vrše na zrak ili na druge sastavnice okoliša
putem transmisija radiokativnih, tekućih, plinovitih ili
krutih supstanci ukoliko postoji opasnost od štetnog utjecaja
na kvalitetu zraka ili štetnog odražavanja na ljudsko
zdravlje.
(3) Kada se planira uvođenje aktivnosti i uspostava postrojenja,
kao i proizvodnja i korištenje proizvoda potrebno je
poduzeti mjere kako bi nivo onečišćujućih supstanci zraka
bio sveden na najmanju moguću mjeru.
(4) Planiranje zaštite zraka, izvori emisija, zaštita zraka, nadzor,
sudjelovanje javnosti i financiranje zaštite zraka propisani
su posebnim propisom koji regulira zaštitu zraka u
Federaciji BiH.
Članak 16.
(Očuvanje i korištenje biosfere)
(1) Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu živih organizama,
njihovih zajednica i staništa, uzimajući u obzir i očuvanje
prirodnih procesa unutar njihovih staništa i prirodne
ravnoteže uz osiguravanje održivosti ekosustava.
(2) Korištenje biosfere ne može se obavljati na način koji
narušava prirodne procese i uvjete bioraznolikosti i znači
opasnost za njegovu održivost.
(3) Zaštita i korištenje biosfere, vrši se na osnovu ovog Zakona
i posebnog propisa koji regulira zaštitu prirode u Federaciji
BiH.
Članak 17.
(Očuvanje izgrađenog okoliša)
(1) Prostornim planom određuju se zone građenja na
određenim lokacijama ovisno o stupnju opterećenja okoliša
i svrhe izgradnje unutar pojedinih dijelova na određenim
lokacijama.
(2) Obavljanje djelatnosti u pojedinim zonama, s različitim
razinama zaštite područja, dozvoljeno je na način utvrđen
posebnim propisima sukladno sa prirodom opterećivanja
okoliša i ovim zakonom.
(3) Zelene površine unutar jedinica lokalne samouprave
uređuju se na način utvrđen Zakonom o principima lokalne
samouprave u Federaciji BiH i akata lokalne samouprave o
komunalnom redu.
Članak 18.
(Zaštita od štetnih utjecaja opasnih supstanci i tehnologija)
(1) Zaštita od štetnih utjecaja opasnih supstanci obuhvata
zaštitu od uporabe svih prirodnih i umjetnih supstanci koje
koriste, proizvode ili dijele korisnici okoliša tijekom
provođenja djelatnosti, a koje su po svom kvantitetu ili
karakteristikama, eksplozivne, zapaljive, radioaktivne,
toksične, podložne koroziji, izazivaju infekcije,
ekotoksične, mutagene, kancerogene, iritirajuće ili mogu
izazvati takav utjecaj u kontaktu s drugim supstancama.
Broj 15 - Strana 114 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Tijekom upravljanja opasnim supstancama ili tijekom
uporabe, uključujući i eksploataciju, odnosno ekstrakciju,
skladištenje, transport, proizvodnju, izradu i primjenu ili
kada se primjenjuju opasne tehnologije, moraju se poduzeti
sve potrebne zaštitne i sigurnosne mjere kojima se rizik od
opasnosti po okoliš svodi na najniži stupanj ili se eliminira
mogućnost takvih opasnosti sukladno posebnim propisima.
(3) Pri primjeni tehnologija koje mogu značiti opasnost po
okoliš mora se odrediti zaštitno područje ili udaljenost,
sukladno prirodi izvora opasnosti, kako bi se smanjio rizik
od opasnosti po okoliš.
Članak 19.
(Zaštita od štetnog utjecaja otpada)
(1) Zaštita od štetnog utjecaja otpada na okoliš obuhvata zaštitu
od svih vrsta supstanci, proizvoda, uključujući ambalažu i
materijal za pakiranje tih supstanci, odnosno sve vrste
proizvoda koji se odlažu ili za koje se planira da će biti
odloženi.
(2) Posjednik otpada dužan je poduzeti odgovarajuće mjere
upravljanja otpadom i druge mjere zbrinjavanja otpada koje
su propisane propisom o upravljanju otpadom u Federaciji
BiH, te osigurati osnovne mjere u cilju sprječavanja
stvaranja otpada, recikliranja i tretiranja otpada za ponovnu
uporabu, kao i moguće korištenje otpada za stvaranje
energije te sigurno odlaganje.
Članak 20.
(Zaštita od buke i vibracija)
(1) Zaštita od buke i vibracija u okolišu obuhvaća zaštitu od
svih vrsta vještački proizvedenih emisija koje izazivaju
opterećenje nepoželjnom, neprijatnom bukom i
vibracijama, koje mogu ugroziti zdravlje ili na njega štetno
utjecati.
(2) Radi zaštite od buke i vibracija potrebno je primjenjivati
tehničke i organizacijske metode koje potiču:
a) smanjivanje stvaranja emisija buke i vibracija,
odnosno izvora koji stvaraju buku i vibracije;
b) smanjivanje opterećenja, odnosno sprječavanje
povećanja opterećenja bukom i vibracijama;
c) naknadnu zaštitu u onim sredinama koje su pod
stalnim opterećenjem iznad utvrđenih standarda.
(3) Zaštita od buke i vibracija definirana je ovim Zakonom i
posebnim propisima o zaštiti od buke i vibracija u
Federaciji BiH.
Članak 21.
(Zaštita od štetnih radijacijskih i svjetlosnih utjecaja)
(1) Zaštita okoliša od radijacijskih utjecaja obuhvata zaštitu od
umjetno proizvedene i prirodne ionizacije, neionizirajuće
radijacije i termalne radijacije svih vrsta u skladu sa
zakonima i drugim propisima.
(2) Svjetlosno onečišćenje je promjena razine prirodne
svjetlosti u noćnim uvjetima prouzrokovana unošenjem
svjetlosti proizvedene ljudskim djelovanjem.
(3) Zaštita od svjetlosnog onečišćenja obuhvata mjere zaštite
od nepotrebnih, nekorisnih ili štetnih emisija svjetlosti u
prostor u zoni i izvan zone koju je potrebno osvijetliti, te
mjere zaštite noćnog neba od prekomjernog osvjetljenja.
(4) Nadležno federalno ministarstvo podzakonskim aktima
regulira mjere zaštite od svjetlosnog zagađenja koje
proizilazi iz ovog članka.
Srijeda, 24. 2. 2021.
POGLAVLJE IV.
NADLEŽNOST
Članak 22.
(Nadležnost federalnog i kantonalnih ministarstava)
Nadležnosti po pitanju okoliša ostvaruju se na razini
Federacije BiH i kantona.
Članak 23.
(Nadležnost Federalnog ministarstva okoliša i turizma)
Federalno ministarstvo okoliša i turizma (u daljnjem tekstu:
Federalno ministarstvo):
a) planira, predlaže i provodi strateške dokumente,
politike, financijske planove i programe iz područja
zaštite okoliša, te programe i propise u oblasti
prevencije, sanacije i razvoja zaštite okoliša;
b) prati, analizira i ocijenjuje stanje okoliša i provođenje
zaštite okoliša, kao i iskustva stečena u području
zaštite, korištenja i razvoja okoliša;
c) uspostavlja i upravlja sustavom izvještavanja i
informiranja o okolišu u Federaciji BiH;
d) izdaje okolišne dozvole iz svoje nadležnosti sukladno
odredbama ovoga Zakona i drugih propisa;
e) vodi registar o onečišćivača i onečišćenjima svih
komponenti okoliša koji je dostupan javnosti;
f) organizira aktivnosti kojima je cilj sprječavanje ili
smanjenje štetnih posljedica po okoliš;
g) sudjeluje s drugim nadležnim organima u izradi
programa i planova za uporabu prirodnih resursa,
izradi i ostvarivanju posebnog plana i kvalifikacijskog
sustava i rješava po žalbama na rješenja kantonalnih
ministarstava donesenih na temelju federalnog zakona
i drugih federalnih propisa i obavlja druge poslove i
zadatke zaštite okoliša iz nadležnosti Federacije BiH;
h) pruža potrebnu pomoć nadležnim državnim organima
u provođenju međunarodnih obveza koje je BiH
preuzela i surađuje s nadležnim ministarstvom
Republike Srpske, nadležnim organom Brčko
Distrikta BiH i institucijama BiH.
Članak 24.
(Nadležnost kantonalnog ministarstva nadležnog za okoliš)
Kantonalno ministarstvo nadležno za okoliš (u daljnjem
tekstu: kantonalno ministarstvo):
a) izrađuje nacrte propisa i planskih dokumenata iz
područja zaštite okoliša, koji su usklađeni sa
federalnim propisima, strategijama i drugim planskim
dokumentima iz ove oblasti;
b) analizira i ocjenjuje stanje okoliša i djelatnosti zaštite
okoliša razmjenom iskustava stečenih u području
zaštite i korištenja okoliša;
c) obavlja poslove i zadatke utvrđene federalnim
zakonom i drugim federalnim propisima;
d) uspostavlja i upravlja sustavom informiranja o okolišu
u kantonu;
e) izdaje dozvole iz svoje nadležnosti;
f) organizira poslove kojima je cilj sprječavanje ili
smanjenje štetnih posljedica po okoliš;
g) obavlja nadzor nad provođenjem kantonalnih propisa i
planskih dokumenata iz područja zaštite okoliša;
h) uspostavlja i provodi sustav zabrane kretanja
motornih vozila određenih eko kategorija kada se
procijeni da je to nužna mjera u zaštiti okoliša;
i) obavlja i druge poslove utvrđene kantonalnim
propisom.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 25.
(Savjetodavno vijeće za okoliš)
(1) Savjetodavno vijeće za okoliš (u daljnjem tekstu:
Savjetodavno vijeće) osniva se radi pružanja znanstvene i
stručne potpore Federalnom ministru okoliša i turizma (u
daljnjem tekstu: Federalni ministar) i Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada Federacije
BiH) u području zaštite okoliša.
(2) Savjetodavno vijeće ima konzultativnu i savjetodavnu
ulogu, a čini ga slijedećih 18 članova vodeći računa o
ravnopravnoj zastupljenosti spolova:
a) predstavnik iz Federalnog ministarstva, koji je ujedno
i predsjedavajući,
b) po jedan predstavnik iz svakog kantonalnog
ministarstva nadležnog za zaštitu okoliša,
c) tajnik Odbora za prostorno uređenje, stambeno-
komunalnu politiku, ekologiju i turizam Zastupničkog
doma Parlamenta Federacije BiH,
d) tajnik Odbora za prostorno uređenje, ekologiju i
stambeno-komunalne poslove Doma naroda
Parlamenta Federacije BiH,
e) Predsjednik Saveza općina i gradova Federacije BiH,
f) predstavnik Akademije znanosti i umjetnosti Bosne i
Hercegovine.
g) dva predstavnika udruženja za zaštitu okoliša koje
imenuje mreža Aarhus centara u BiH, na osnovu
pisane suglasnosti najmanje pet udruženja građana
koja promoviraju zaštitu okoliša registriranih na
području Federacije BiH.
h) predstavnik Hrvatske akademije za znanost i
umjetnost BiH.
(3) U slučaju potrebe, na sjednice Vijeća mogu se pozvati i
predstavnici udruga poslodavaca i određenih grana
industrije, u zavisnosti od dnevnog reda. Pozvani
predstavnici mogu davati prijedloge i sugestije, ali nemaju
pravo glasa pri odlučivanju.
(4) Savjetodavno vijeće vrši usaglašavanje strategijskih
planskih i programskih dokumenata iz članka 44. ovog
Zakona i politika u oblasti okoliša. Savjetodavno vijeće
razmatra i pitanja međukantonalne suradnje i koordinacije
iz područja zaštite okoliša..
(5) Članove Savjetodavnog vijeća imenuje Vlada Federacije
BiH na razdoblje od četiri godine.
(6) Na prijedlog Federalnog ministra, Savjetodavno vijeće
donosi poslovnik o svom radu, na svojoj prvoj
konstituirajućoj sjednici. Poslovnikom će se definirati
metod rada i odlučivanja Vijeća, kao i druga pitanja od
važnosti za rad Vijeća.
Članak 26.
(Akti Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine u oblasti zaštite
okoliša)
Parlament Federacije BiH u oblаsti zаštite okoliša usvаjа
strаtegiju zаštite okoliša i druge plаnove neophodne zа očuvаnje
interesа zаštite okoliša i procjenjuje njihovo izvršаvаnje svаke
dvije godine nа osnovu realizacije strategije zaštite okoliša.
Članak 27.
(Uloga pravosuđa u zaštiti okoliša)
U slučaju izazvane štete ili postojanju opasnosti od štete po
okoliš, primjenjuju se odredbe Kaznenog zakona Federacije BiH,
Zakona o kaznenom postupku Federacije BiH i drugih propisa
koji su na snazi u Federaciji BiH.
Broj 15 - Strana 115
POGLAVLJE V.
INFORMIRANJE I OBRAZOVANJE O OKOLIŠU
Članak 28.
(Sustav informiranja o okolišu i prikupljanje informacija)
(1) Federalno ministarstvo dužno je uspostaviti sustav
informiranja o okolišu i naložiti praćenje stanja okoliša,
aktivnosti mjerenja, prikupljanja, obrade i evidentiranja
podataka o okolišu kao i omogućiti da svi podaci koji se
prikupljaju budu dostupni.
(2) Sustav informiranja se formira i organizira, tako da se:
a) utvrđuju kvantitativne i kvalitativne promjene stanja
okoliša te zajedničke procjene uz primjenu socijalnih i
ekonomskih pokazatelja i sa stajališta utjecaja na
zdravlje stanovništva;
b) utvrđuju uzroci utjecaja na okoliš, uključujući i
detaljne prikaze potrebne za određivanje uzročno-
posljedične veze u odnosu na štetu;
c) predviđaju opasnosti po okoliš;
d) predlaže provođenje potrebnih mjera u cilju zaštite
okoliša;
e) koristi u svrhu planiranja.
(3) Federalne Agencije za vodu, Federalni hidrometeorološki
zavod, Federalni zavod za agropedologiju, Fond za zaštitu
okoliša Federacije BiH, Federalni zavod za statistiku,
Federalni zavod za geologiju i druge federalne upravne
organizacije i kantoni, dužni su osigurati prikupljanje,
obradu i evidentiranje odgovarajućih podataka i
informacija, osobito o korištenju i opterećenju okoliša, iz
svoje nadležnosti.
(4) Način prikupljanja i dostavljanja podataka detaljnije je
definiran člankom 129. ovog Zakona.
(5) Kantonalno ministarstvo dužno je dostaviti podatke koji su
neophodni za rad sustava informiranja o okolišu na
zakonom propisani način.
(6) Sva pitanja u vezi sa vrstom podataka, načinom i rokovima
za prikupljanja podataka i informiranja o okolišu, bit će
regulirana podzakonskim aktom koji donosi Vlada
Federacije BiH.
Članak 29.
(Mjerenja opterećenja i korištenja okoliša)
Korisnici okoliša dužni su obavljati mjerenja opterećenja i
korištenja okoliša koja su posljedica njihovih djelatnosti na način
utvrđen posebnim propisima, potvrđivati ih i evidentirati i
omogućiti nadležnim organima pristup tim podacima. Nadležni
organ ove informacije objavljuje na svojoj internet stranici radi
informiranja javnosti.
Članak 30.
(Upis podataka o okolišu u druge upisnike)
(1) Utvrđeno činjenično stanje, obim i priroda stalne štete po
okoliš, utvrđeni odlukom nadležnog organa ili suda,
evidentiraju se kao privremeni upis u katastru nekretnina.
(2) Federalno ili kantonalno ministarstvo po službenoj dužnosti
zahtijeva upis podataka u slučaju kada je odgovornost
utvrđena od suda.
(3) Izmjena činjeničnog stanja, stupnja prirode onečišćenja
okoliša temelj je upisu podataka koji se obavlja na zahtjev
vlasnika nekretnine, Federalnog ili kantonalnog
ministarstva ili suda.
Članak 31.
(Istraživanje okoliša i tehnički razvoj)
(1) Odgovornost za zaštitu okoliša unaprjeđuje se kroz razvoj
znanosti i tehnologije, organiziranjem znanstvenih
istraživanja i tehničkog razvitka, objavljivanjem nalaza, kao
i praktičnom primjenom domaćih i međunarodnih
istraživačkih radova.
Broj 15 - Strana 116 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Studija usmjerena na istraživanje stanja okoliša i razvoja
zaštite okoliša predmet je prioritetne potpore nadležnih
organa i institucija. Federalni ministar okoliša i turizma i
kantonalni ministar za zaštitu okoliša dužan je, u suradnji s
ministrom nadležnim za obrazovanje i znanost, koordinirati
potporu i procjenu znanstvenih istraživanja u području
okoliša.
Članak 32.
(Obrazovanje o okolišu)
(1) Svaki građanin ima pravo stjecati i unaprijeđivati znanje o
okolišu.
(2) Federalno ministarstvo je dužno surađivati s organima
uprave i ministarstvima nadležnim za okoliš i obrazovanje u
cilju osiguranja stručnog obrazovanja o okolišu.
(3) Federalno ministarstvo u suradnji sa nadležnim
ministarstvima iz oblasti obrazovanja sudjeluje u izradi
godišnjih programa edukacije o zaštiti okoliša u cilju
obrazovanja i podizanja svijesti javnosti u području zaštite
okoliša.
(4) Programi obrazovanja o zaštiti okoliša uključuju se u
nastavne i izvannastavne programe.
(5) Federalno ministarstvo organizira obuku zainteresiranih
pravnih osoba koje se bave pitanjima zaštite okoliša.
(6) Subjekti koji osiguravaju zaštitu okoliša će u skladu sa
mogućnostima u svojim proračunima osigurati sredstva za
obrazovanje i promociju o zaštiti okoliša.
Članak 33.
(Instruiranje i obuka javnosti o okolišu)
(1) Federalni i kantonalni organi uprave odgovorni su za
provođenje aktivnosti utvrđene u čl. 31. i 32. ovog Zakona
putem institucija za instruiranje i podučavanje javnosti, u
suradnji s udrugama za zaštitu okoliša i stručnim
organizacijama koje angažiraju.
(2) Općinske službe za upravu mogu provoditi aktivnosti
utvrđene u čl. 31. i 32. ovog Zakona.
(3) Federalni, kantonalni organi uprave i općinske službe za
upravu pružaju potporu institucijama obrazovanja, vjerskim
zajednicama, znanstvenim institucijama, stručnim
organizacijama i udrugama kako bi mogli djelotvornije
provoditi svoje aktivnosti obrazovanja i podučavanja iz
područja zaštite okoliša.
POGLAVLJE VI.
PRISTUP INFORMACIJAMA O OKOLIŠU I
SUDJELOVANJE JAVNOSTI
Članak 34.
(Upisnik o zagađivačima, zagađenjima i postrojenjima u kojima
su prisutne opasne tvari)
(1) Federalno ministarstvo vodi elektronske upisnike o
zagađivačima, zagađenjima i postrojenjima u kojima su
prisutne opasne tvari koji predstavljaju osnov za
izvještavanje u skladu sa zakonskim obvezama i
međunarodnim ugovorima, uključujući one koji proizilaze
iz Kijevskog protokola i Arhuske konvencije o pristupu
informacijama.
(2) Elektronski upisnik sadrži podatke o pogonima i
postrojenjima iz federalne i kantonalne nadležnosti koja
ugrožavaju ili mogu ugroziti okoliš, a naročito:
a) naziv i adresu operatera i lokaciju pogona i
postrojenja;
b) vrstu djelatnosti, sažet opis djelatnosti i tehnološkog
procesa;
c) podatke o godišnjoj količini ispuštene onečiščujuće
supstance u okoliš, količini opasnih supstanci
prisutnih u pogonu i postrojenju ili proslijeđenih za
daljnji tretman van lokacije pogona i postrojenja ili u
Srijeda, 24. 2. 2021.
drugu državu, količinama komunalnog otpada i
uporabi resursa i energije, a naročito vode, električne
energije, druge energije i drugih resursa,
d) podatke koji se odnose na izdate dozvole pogonu ili
postrojenju, promjene u radu i sl., i
e) podatke o inspekcijskom nadzoru, aktivnostima i
poduzetim mjerama.
(3) Operateri su dužni unijeti podatke u elektronski upisnik.
(4) Federalni ministar provedbenim propisom utvrđuje vrstu
podataka, način i rokove za njihovo dostavljanje i
izvješćivanje.
(5) Elektronski upisnici o zagađivačima, zagađenjima i
postrojenjima u kojima su prisutne opasne tvari dostupni su
javnosti putem internet stranice Federalnog ministarstva.
(6) Svaka osoba može tražiti uvid u elektronski upisnik i
davanje podataka iz elektronskog upisnika.
(7) Ovlaštena osoba u nadležnom kantonalnom ministarstvu,
inspektori za zaštitu okoliša i ovlaštene osobe u referentnim
centrima za verifikaciju imaju direktan pristup
elektronskom upisniku.
Članak 35.
(Pružanje informacija o zaštiti okoliša)
(1) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva pružaju
informacije o okolišu na transparentan način.
(2) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva koriste
tiskane i elektronske medije za dostavljanje informacija
široj javnosti.
(3) U slučaju neposredne opasnosti po ljudsko zdravlje ili
okoliš Federalni ministar ili kantonalni ministar za zaštitu
okoliša predstavnicima javnosti hitno dostavlja sve podatke
koje posjeduje i koji bi javnosti mogli omogućiti
poduzimanje mjera za sprječavanje ili ublažavanje štete
koja proizlazi iz određene opasnosti.
Članak 36.
(Informacije o okolišu i javnost)
Informacije o okolišu uključuju sve informacije u pisanom,
vizualnom, usmenom, audio, elektronskom ili drugom obliku o:
a) stanju sastavnica okoliša, krajobrazu i prirodnoj
lokaciji, biološkom diverzitetu i njegovim
sastavnicama, uključujući genetički modificirane
organizme i interakciju između tih sastavnica;
b) supstancama, energiji, buci i radijaciji, te aktivnostima
i mjerama, uključujući administrativne mjere,
okolišne sporazume, politike, zakonodavstvo, planove
i programe, koji se odnose na sastavnice okoliša u
okviru točke a) ovog člana, isplativosti i drugih
ekonomskih analiza i pretpostavki koje se koriste u
odlučivanju po pitanju okoliša;
c) stanju ljudskog zdravlja i sigurnosti, uvjetima
ljudskog življenja, kulturnim lokacijama i graditelj-
skim strukturama, onoliko koliko su one pod
utjecajem ili mogu biti pod utjecajem stanja sastav-
nica okoliša, te putem tih sastavnica pod utjecajem
faktora, aktivnosti ili mjera iz točke b) ovog člana.
Članak 37.
(Zabrana diskriminiranja)
(1) Sukladno odredbama ovog Zakona javnost ima pristup
informacijama, mogućnost učešća u odlučivanju i zaštitu
prava pred upravnim i sudskim organima po pitanjima
zaštite okoliša bez diskriminiranja na temelju državljanstva,
nacionalnosti ili mjesta stanovanja i u slučaju pravnih osoba
bez diskriminiranja na osnovu njihovog mjesta upisa ili
centra djelatnosti.
(2) Zlouporaba pravnih sredstava (pokretanje parnice, plaćanje
odštete ili pokretanje građanskog, kaznenog, prekršajnog ili
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
radno-pravnog postupka) radi kažnjavanja, progona ili
uznemiravanja osoba koje su ostvarivala svoja prava na
učešće javnosti smatrat će se nezakonitim.
Članak 38.
(Pristup informacijama o okolišu)
(1) Na zahtjev za pristup informacijama u vezi okoliša,
Federalno ministarstvo, kantonalna ministarstva i drugi
organi uprave i pravne osobe koje vrše javna ovlaštenja, a
posjeduju informaciju o okolišu, osiguravaju da takve
informacije budu dostupne javnosti.
(2) Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva
informaciju daju u pisanom obliku. Informacija može biti
data i u drugom obliku uz navođenje razloga za takvim
oblikom ili u slučaju njene dostupnosti javnosti u drugom
obliku.
(3) Informacije o okolišu iz stavka (1) ovoga članka se stavljaju
na raspolaganje što je prije moguće, a najkasnije u roku od
15 dana od dana podnošenja zahtjeva osim u slučajevima
kada sadržaj i složenost datih informacija opravdava
produženje ovoga roka do jednog mjeseca.
(4) Podnositelj zahtjeva bit će obaviješten o svakom
produženju datog roka i razlozima toga produženja.
(5) Troškove izdavanja i umnožavanja traženih informacija
snosi podnositelj zahtjeva osim prvih deset stranica, u
standardnom formatu, koje se ne naplaćuju.
Članak 39.
(Odbijanje zahtjeva za davanje informacija o okolišu)
(1) Zahtjev za davanje informacija o okolišu se odbija ukoliko:
a) organ uprave ne posjeduje tražene informacije o
okolišu;
b) zahtjev je nerazumljiv ili formuliran suviše uopćeno i
c) zahtjev se tiče materijala u fazi pripreme ili unutarnje
komunikacije organa uprave gdje je takvo izuzimanje
od davanja informacije predviđeno nekim drugim
zakonom, uzimajući u obzir narušavanje općeg
interesa davanjem informacije.
(2) Zahtjev za informacije o okolišu može biti odbijen ukoliko
bi davanje informacija imalo štetan utjecaj na:
a) međunarodne odnose, obranu ili opću sigurnost;
b) tijek pravde, pravo osoba na pravedno suđenje i
mogućnost organa uprave u provođenju kaznenog ili
disciplinskog postupka;
c) povjerljivost informacija koje se odnose na trgovinu i
industriju, ukoliko je povjerljivost informacije
utvrđena posebnim propisom u cilju zaštite
ekonomskih interesa, izuzev informacija o emisijama
koje su relevantne za zaštitu okoliša.
d) prava intelektualnog vlasništva;
e) povjerljivost osobnih podataka i/ili dokumente koji se
odnose na fizičke osobe u slučaju da te osobe nisu
dale suglasnost za otkrivanje datih informacija
javnosti, ukoliko je to utvrđeno posebnim propisom;
f) interese treće osobe koja je osigurala tražene
informacije, a da to nije bila obvezna i ukoliko ta
osoba nije dala suglasnost za otkrivanje datog
materijala, i
g) okoliš na koji se informacije odnose, poput mjesta
uzgoja rijetkih vrsta.
(3) Rješenje o odbijanju zahtjeva za davanje informacija iz st.
(1) i (2) ovog članka dostavlja se podnositelju zahtjeva
najkasnije u roku od 15 dana.
(4) Ukoliko organ uprave ne posjeduje tražene informacije
dužan je u roku od 8 dana od dana prijema zahtjeva
proslijediti zahtjev organu uprave za koji se smatra da bi
Broj 15 - Strana 117
mogao imati tražene informacije i o istome obavijestiti
podnositelja zahtjeva.
(5) Rješenje sadrži razloge odbijanja zahtjeva i pruža
informacije o raspoloživim pravnim sredstvima sukladno
članku 42. ovog Zakona.
Članak 40.
(Učešće javnosti u postupku donošenja odluka)
(1) Federalno i kantonalno ministarstvo osiguravaju učešće
javnosti u odlučivanju kod vođenja svih postupaka koji se
tiču donošenja odluka o okolišu.
(2) Federalno ministarstvo osigurava učešće javnosti i u
odlučivanju za:
a) projekte kod kojih se vrši prethodna procjena i/ili
procjena utjecaja na okoliš, u obliku javne rasprave;
b) sva postojeća postrojenja i nova postrojenja za koja
nije potrebna procjena utjecaja na okoliš, u obliku
javnog uvida i
c) prestanak rada, zatvaranje ili rušenje pogona i
postrojenja, u obliku javne rasprave.
(3) Odredbe ovoga članka ne primjenjuju se u slučaju
donošenja odluka o djelatnostima koje služe za obranu i
sigurnost.
(4) Nakon pokretanja upravnog postupka,nadležno ministarstvo
obavještava javnost o:
a) zahtjevu za procjenu utjecaja na okoliš, zahtjevu za
izdavanje okolišne dozvole i predloženim
djelatnostima i tehnologijama podnositelja zahtjeva;
b) načinu učešća javnosti (javna rasprava ili javni uvid);
c) mjestu na kojem se može izvršiti uvid u
dokumentaciju;
d) informacijama o okolišu koje su relevantne za
predložene aktivnosti;
e) rok za podnošenje primjedbi, prijedloga, mišljenja i
pitanja.
(5) Javnost će biti obaviještena putem tiskanih sredstava javnog
informiranja i internet stranice nadležnog ministarstva u
pisanoj formi o vremenu održavanja javne rasprave,
postupka izvođenja dokaza, te o mogućnosti dostavljanja
dokaza i činjenica od utjecaja na rješavanje u predmetnom
postupku.
(6) Javnost može, u roku od 30 dana od dana objavljivanja
informacije dostaviti u pisanom obliku primjedbe,
informacije, analize, ili mišljenja koje smatra bitnim za
rješavanje u predmetnom postupku.
(7) Rezultati učešća javnosti uzimaju se u obzir pri donošenju
odluke, o čemu se informira javnost putem internet stranice
nadležnog ministarstva, dok se zainteresirane strane koje su
dostavile svoje komentare u tijeku postupka sudjelovanja
javnosti obavještavaju u tiskanoj formi u rokovima koji
važe za podnositelja zahtjeva.
(8) Javna rasprava će se održati i za pogone i postrojenja iz
kantonalne nadležnosti, ukoliko su u pitanju djelatnosti
opasne po okoliš u skladu sa člankom 116. ovog Zakona, ili
kada se djelatnost obavlja na osjetljivoj lokaciji.
Članak 41.
(Informacije koje se daju na zahtjev)
(1) Federalno i kantonalno ministarstvo na zahtjev javnosti, u
roku od 15 dana, dostavljaju informacije o okolišu ili ih čini
javno dostupnim putem internet stranice ministarstva o
čemu podnositelja zahtjeva obavještava u pisanom obliku.
(2) Uvid se odnosi na:
a) opis lokacije, fizičkih i tehničkih karakteristika
predložene djelatnosti uključujući procjenu
očekivanih rezidija/taloga i emisija;
b) opis znatnih utjecaja predložene djelatnosti po okoliš;
Broj 15 - Strana 118 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
c) opis mjera predviđenih za sprječavanje i/ili smanjenje
utjecaja uključujući emisije;
d) netehnički rezime;
e) prikaz osnovnih alternativnih rješenja
f) izvješća i stručna mišljenja i
g) Studija utjecaja na okoliš.
Članak 42.
(Pravo žalbe)
(1) Predstavnici javnosti koji su sudjelovali kao stranka u
prvostupanjskom postupku imaju pravo uložiti žalbu
protiv akata donesenih u upravnom postupku ili pokrenuti
upravni spor, ako nema drugostupanjskog organa,
(2) Podnositelj zahtjeva za pristup informacijama čiji zahtjev
nije razmatran, odbijen ili na koji je nepotpuno ili
djelimično odgovoreno od strane nadležnog organa, ima
pravo pokrenuti postupak pred drugostupanjskim organom
ili pokrenuti upravni spor.
Članak 43.
(Pristup pravosuđu)
Predstavnici javnosti pored prava učešća u postupcima
izdavanja dozvola i procjene utjecaja na okoliš imaju pravo
pokrenuti postupak zaštite svojih prava pred nadležnim sudom.
POGLAVLJE VII.
PLANIRANJE ZAŠTITE OKOLIŠA
Članak 44.
(Sustavi okolišnog planiranja)
Ključni planski i programski dokumenti u oblasti zaštite
okoliša u Federaciji BiH su:
a) Strategija razvoja BiH i Federacije BiH, uključujući
njihove implementacijske dokumente,
b) Federalna strategija zaštite okoliša i Akcijski plan
zaštite okoliša sa pripadajućim implementacijskim
dokumentima,
c) Kantonalni plan zaštite okoliša sa pripadajućim
implementacijskim dokumentima,
d) Planove razvoja jedinica lokalne samouprave,
uključujući njihove implementacijske dokumente,
e) Drugi planski i programski dokumenti sukladno
posebnom federalnom propisu koji definira razvojno
planiranje i upravljanje razvojem.
Članak 45.
(Planiranje i izvješćivanje)
(1) Planiranje zaštite okoliša u Federaciji BiH se usklađuje sa
planskim dokumentima višeg nivoa kao i međunarodno
preuzetim obvezama BiH te sa socijalnim i ekonomskim
razvojnim programima, međunarodnim programima
razvoja i dokumentima prostornog uređenja.
(2) Federalno ministarstvo podnosi Vladi Federacije BiH
izvješće o provedbi Federalne strategije zaštite okoliša
svake dvije godine radi razmatranja, usvajanja i
dostavljanja Parlamentu Federacije BiH.
(3) Izvješće iz stavka (2) ovog članka mora biti dostupno na
internet stranicama resornih ministarstava.
(4) U procesu planiranja zaštite okoliša na razini kantona i na
razini Federacije BiH osigurava se učešće javnosti.
Članak 46.
(Federalna strategija zaštite okoliša)
(1) Federalnom strategijom zaštite okoliša se utvrđuju ciljevi i
prioriteti zaštite okoliša u Federaciji BiH, način njihova
ostvarivanja, financijski i institucionalni okvir za
implementaciju, monitoring, evaluaciju i izvješćivanje.
(2) Prijedlog Federalne strategije zaštite okoliša dostavlja se
kantonalnim ministarstvima, jedinicama lokalne
samouprave, Savjetodavnom vijeću i zainteresiranoj
Srijeda, 24. 2. 2021.
javnosti radi obavljanja konzultacija i davanja mišljenja,
primjedbi i sugestija.
(3) Prijedlog Federalne strategije zaštite okoliša dostavlja se
institucijama na razini BiH, Međuentitetskom tijelu za
okoliš, kao i vladama Republike Srpske i Brčko Distrikta
BiH radi davanja mišljenja.
(4) Mišljenja, primjedbe i sugestije na prijedlog Federalne
strategije zaštite okoliša dostavljaju se u roku od 30 dana od
prijema prijedloga.
(5) Parlament Federacije BiH, na prijedlog Vlade Federacije
BiH, donosi Federalnu strategiju zaštite okoliša za razdoblje
od najmanje 7 (sedam) godina.
Članak 47.
(Kantonalni plan zaštite okoliša)
(1) Kantonalni plan zaštite okoliša utvrđuje ciljeve i prioritete
zaštite okoliša, način njihova ostvarivanja, financijski i
institucionalni okvir za implementaciju, monitoring,
evaluaciju i izvještavanje.
(2) U procesu izrade kantonalnog plana, resorna kantonalna
ministarstva uključuju nadležne federalne institucije, druge
kantonalne institucije i jedinice lokalne samouprave,
sukladno načelu otvorenog mehanizma koordinacije.
(3) Kantoni donose kantonalne planove zaštite okoliša, koji su
usklađeni sa Federalnom strategijom zaštite okoliša.
(4) Kantonalni plan zaštite okoliša donosi skupština kantona na
prijedlog vlade kantona.
(5) Vlada kantona može kantonalnoj skupštini predložiti
usvajanje Federalne strategije zaštite okoliša kao
kantonalnog strateškog okvira za zaštitu okoliša.
(6) U slučaju iz stavka (5) ovog članka, kantonalne vlade i
institucije izrađuju sve dokumente koji su neophodni za
implementaciju Federalne strategije za zaštitu okoliša i
izvješćivanje.
(7) Prijedlog kantonalnog plana zaštite okoliša dostavlja se
Federalnom ministarstvu, Federalnom ministarstvu
prostornog uređenja, Federalnom ministarstvu poljoprivre-
de, vodoprivrede i šumarstva, Savjetodavnom vijeću,
jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima radi
davanja mišljenja, primjedbi i sugestija.
(8) Ciljevi sprječavanja zagađenja okoliša i ograničavanja
posljedica zagađenja uzimaju se u obzir pri izradi
prostornih planova i pri donošenju odluka u skladu sa
propisom kojim se uređuje prostorno uređenje, posebno
prilikom određivanja lokacija za nova postrojenja,
utvrđivanja promjena nastalih na postojećim postrojenjima i
planiranja novih građevina kao što su prometnice, javne
površine i stambena naselja.
POGLAVLJE VIII.
STRATEŠKA PROCJENA UTJECAJA
Članak 48.
(Strateška procjena utjecaja na okoliš)
(1) Strateška procjena utjecaja na okoliš (u daljnjem tekstu:
strateška procjena) je postupak kojim se procjenjuju mogući
znatni utjecaji na okoliš koji bi mogli nastati provođenjem
strategije, plana i programa. Time se omogućava da se
odluke o prihvatanju strategije, plana i programa donose uz
poznavanje mogućih znatnih utjecaja koje bi strategija, plan
i program svojom provedbom mogli imati na okoliš, a
nositeljima zahvata pružaju se okviri djelovanja i daje
mogućnost uključivanja bitnih elemenata zaštite okoliša u
donošenje odluka.
(2) Strateška procjena obvezno se provodi za strategije,
planove i programe u sljedećim oblastima: prostornog
planiranja ili uporabe zemljišta, poljoprivrede, šumarstva,
ribarstva, lovstva, energetike, industrije, prometa, upravlja-
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
nja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija,
turizma, očuvanja prirodnih staništa biljnog i životinjskog
svijeta, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih
razvojnih projekata.
(3) Osnovu strateške procjene čini strategija, plan ili program
kojim se utvrđuje obim za razvoj određenog sektora,
odnosno njegove karakteristike, ciljevi i prostorni obuhvat.
Članak 49.
(Strategije, planovi i programi koji ne podliježu strateškoj
procjeni)
Strateškoj procjeni ne podliježu strategije, planovi i
programi koji služe isključivo za potrebe obrane i civilne zaštite,
proglašenja izvanrednog stanja, zaštite i spašavanja, planova
upravljanja poplavnim rizikom te financijske i proračunske
strategije.
Članak 50.
(Faze u postupku strateške procjene)
(1) Strateška procjena provodi se u sljedećim fazama:
a) Faza utvrđivanja obima i sadržaja strateške studije.
b) Faza ocjene strateške studije od strane stručnog
povjerenstva (u daljnjem tekstu: povjerenstvo za
stratešku procjenu).
c) Faza konzultacija na nacrt strategije, plana i programa
i stratešku studiju koja obuhvata:
- učešće zainteresiranih organa i organizacija;
- učešće javnosti;
- konzultacije sa zainteresiranim organima,
organizacijima i javnosti drugog entiteta,
odnosno Brčko Distrikta BiH, ili druge zemlje,
ukoliko izvršenje plana, programa ili strategije
može imati utjecaj na okoliš drugog entiteta,
Brčko Distrikta BiH ili druge zemlje i
- izvješća o rezultatima sudjelovanja
zainteresiranih organa i organizacija i javnosti.
d) Faza ocjene nacrta strategije, plana i programa i
strateške studije koja podrazumijeva izdavanje
mišljenja Federalnog ministarstva o nacrtu strategije,
plana i programa, koja uzima u obzir rezultate ocjene
strateške studije od strane stručnog povjerenstva,
konzultacija sa organima i organizacijama te sa
javnosti i naročito konzultacije vođene sa
predstavnicima drugog entiteta, Brčko Distrikta BiH
ili druge države.
e) Usvajanje izvješća organa nadležnog za pripremu
strategije, plana i programa.
(2) Konzultacije s predstavnicima druge države, kao i
procedure dobijanja i davanja mišljenja u tom smislu, se
vode putem institucija Bosne i Hercegovine nadležnih za
vanjsku politiku i okoliš i implementaciju Konvencije o
procjeni utjecaja na okoliš u prekograničnom kontekstu.
Članak 51.
(Nadležnost za provođenje strateške procjene)
Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
dužan je prije započinjanja postupka, pribaviti mišljenje
nadležnog ministarstva za okoliš o obimu i sadržaju strateške
procjene.
Članak 52.
(Utvrđivanje obima, sadržaja i ocjene strateške studije)
Utvrđivanje obima, sadržaja i ocjene strateške studije
detaljno se regulira podzakonskim aktom kojeg donosi Vlada
Federacije BiH.
Broj 15 - Strana 119
Članak 53.
(Način provođenja strateške procjene)
(1) Strateška procjena se provodi tijekom izrade nacrta
strategije, plana ili programa, prije utvrđivanja konačnog
prijedloga strategije, plana ili programa i upućivanja u
postupak donošenja strategije, plana ili programa, na način
propisan ovim Zakonom i uredbom iz članka 52. ovog
Zakona.
(2) U postupku strateške procjene osigurava se informiranje i
sudjelovanje javnosti na način propisan ovim zakonom.
(3) Iznimno od st. (1) i (2) ovog članka, postupak provedbe
strateške procjene, te postupak informiranja i sudjelovanja
javnosti koji se provodi tijekom izrade dokumenata
prostornog uređenja, provodi se u ranoj fazi izrade tog
plana sukladno posebnom propisu.
Članak 54.
(Izrada strateške studije)
(1) U postupku strateške procjene izrađuje se strateška studija.
(2) Strateškom studijom određuju se, opisuju i procjenjuju
očekivani značajni utjecaji na okoliš koje može uzrokovati
provođenje strategije, plana ili programa i razumnih opcija
vezanih za zaštitu okoliša koje uzimaju u obzir ciljeve i
obuhvat te strategije, plana ili programa.
(3) Strateška studija je stručna podloga koja se prilaže uz
strategiju, plan ili program i čini njen sastavni dio.
Članak 55.
(Organ nadležan za izbor nositelja izrade strateške studije)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
odlučuje o izboru nositelja izrade strateške studije, po
postupku utvrđenom zakonom o javnim nabavkama.
(2) Nositelj izrade strateške studije je pravni subjekt sa liste
nositelja izrade Studije Federalnog ministarstva sukladno
članku 73. ovog zakona.
(3) Pravne osobe koje su sudjelovale u izradi strategije, plana
ili programa, ne mogu biti angažirane na izradi strateške
studije.
Članak 56.
(Povjerenstvo za ocjenu strateške studije)
(1) Ocjenu strateške studije vrši povjerenstvo za ocjenu
strateške studije koju imenuje nadležno ministarstvo.
(2) Troškove rada povjerenstva za ocjenu strateške studije snosi
organ nadležan za pripremu strategije, plana i programa.
(3) Rad povjerenstva za stratešku procjenu i naknada za rad
povjerenstva utvrđuju se podzakonskim aktom iz članka 52.
ovog zakona.
Članak 57.
(Pribavljanje mišljenja zainteresiranih organa uprave i upravnih
organizacija)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
dužan je dostaviti zainteresiranim organima uprave i
upravnim organizacijama na mišljenje strategiju, plan ili
program i stratešku studiju.
(2) Zainteresirani organi uprave i upravne organizacije dužni su
dostaviti mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema
strategije, plana ili programa i strateške studije.
(3) Ako se mišljenje ne dostavi u roku iz stavka (2) ovog
članka smatrat će se da nema primjedbi na dostavljenu
stratešku studiju.
Članak 58.
(Učešće javnosti u postupku strateške procjene)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
osigurava učešće javnosti u postupku razmatranja nacrta
strategije, plana ili programa i strateške studije, prije
Broj 15 - Strana 120 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
dostavljanja nacrta strategije, plana ili programa i srateške
studije nadležnom ministarstvu na mišljenje.
(2) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa
izvješćuje javnost o načinu i rokovima za vršenje uvida u
nacrt strategije, plana ili programa i starteške studije i o
načinu i rokovima za dostavljanje mišljenja, kao i o
vremenu i mjestu održavanja javne rasprave u postupku
kojim se uređuje donošenje strategije, plana ili programa i
strateške studije.
(3) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa, u
roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave, izrađuje
izvješće o učešću zainteresiranih organa, organizacija i
javnosti, koji se objavljuje na internet stranici organa iz
stavka (1) ovog članka.
(4) Izvješće iz stavka(3) ovog članka sadrži obrazloženje o
svim prihvaćenim ili neprihvaćenim mišljenjima i čini
sastavni dio strategije, plana ili programa.
Članak 59.
(Pribavljanje mišljenja entiteta, Brčko Distrikta BiH ili druge
države)
(1) Organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa, u
slučaju da strateška studija utvrdi da realizacija strategije,
plana ili programa može imati značajan utjecaj na okoliš
drugog entiteta, Brčko Distrikta BiH ili druge države ili ako
drugi entitet, Brčko Distrikt BiH ili druga država čiji okoliš
može biti znatno ugrožen to zatraži, dužan je osigurati da u
postupku učešća zainteresiranih organa i organizacija i
javnosti, entitetu, Brčko Distriktu BiH ili drugoj državi
dostavi na mišljenje sljedeće informacije:
a) opis strategije, plana ili programa zajedno sa svim
dostupnim informacijama o njihovim mogućim
utjecajima;
b) opis u kojem je sažeto izneseno kako su pitanja
okoliša uključena u strategiju, plan ili program i kako
se izvješće o okolišu, mišljenja i rezultati uzimaju u
obzir;
c) u kojem roku i na koji načindrugi entitet, Brčko
Distrikt BiH ili druga država može saopćiti svoje
mišljenje.
(2) Rezultate konzultacija i pribavljenog mišljenja
zainteresiranih organa i organizacija i javnosti drugog
entiteta, Brčko Distrikta BiH ili druge države, Federalno
ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja mišljenja o
prijedlogu strategije, plana ili programa i o tome sačinjava
poseban dio mišljenja.
Članak 60.
(Ocjena strateške studije)
(1) Postupak strateške procjene završava ocjenom strateške
studije od strane povjerenstva za ocjenu strateške studije.
(2) Ocjena strateške studije sadrži načine na koji pitanja zaštite
okoliša treba da budu integriranau strategiju, plan ili
program.
Članak 61.
(Mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu okoliša)
Nadležno ministarstvo za zaštitu okoliša u roku od 30 dana
od dostavljene ocjene povjerenstva za stratešku studiju daje
mišljenje, uzimajući u obzir interese zaštite, očuvanja i
unaprijeđivanja okoliša, naročito:
a) stupanj utjecaja provođenja strategije, plana ili
programa na okoliš, cijeneći svaki mogući pojedinačni
utjecaj, kao i kumulativni utjecaj na području koje je
obuhvaćeno planom, programom ili strategijom;
b) mjere i aktivnosti koje se trebaju poduzeti da bi se
negativan utjecaj realizacije plana, programa ili
strategije umanjio ili izbjegao kao i razumne
Srijeda, 24. 2. 2021.
alternative zasnovane na ciljevima i geografskom
domašaju strategije, plana i programa;
c) izvješće o provedenim konzultacijama sa nadležnim
organima i organizacijama i javnosti;
d) izvješće o provedenim konzultacijama sa nadležnim
organima i organizacijama i javnosti drugog entiteta,
Brčko Distrikta BiH i druge države i
e) način na koji se predviđa praćenje utjecaja na okoliš
realizacije plana, programa ili strategije, te mjere koje
će se poduzeti ako pri njihovoj realizaciji bude uočen
veći negativan utjecaj na okoliš nego što je to
predviđeno ili očekivano.
Članak 62.
(Usklađivanje sa mišljenjem ministarstva nadležnog za zaštitu
okoliša)
Prije utvrđivanja prijedloga strategije, plana ili programa
organ nadležan za pripremu strategije, plana ili programa dužan
je uzeti u obzir mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu
okoliša na dostavljeni nacrt strategije, plana ili programa.U
skladu sa mišljenjem, organ nadležan za pripremu strategije,
plana ili programavrši usklađivanje strategije, plana ili programa
sa interesima zaštite, očuvanja i unaprijeđivanja okoliša.
Članak 63.
(Sredstva za stratešku procjenu)
Sredstva za stratešku procjenu, kada se ti postupci provode
za plan i program koji se donose na federalnom nivou,
osiguravaju se iz sredstava federalnog proračuna i iz drugih
izvora sukladno zakonu.
POGLAVLJE IX.
PROCJENA UTJECAJA NA OKOLIŠ
Članak 64.
(Procjena utjecaja na okoliš)
(1) Procjena utjecaja na okoliš (u daljnjem tekstu: procjena
utjecaja) obuhvata identificiranje, opis, procjenu, direktan i
indirektan utjecaj projekata na:
a) ljude, biljni i životinjski svijet i svijet gljiva;
b) tlo, vodu, zrak, klimu i krajobraz;
c) materijalna dobra i kulturnu baštinu i
d) međudjelovanje faktora navedenih u tč. a) do c) ovog
stavk-a.
(2) Procjeni utjecaja na okoliš ne podliježu projekti koji služe
isključivo za svrhe obrane ili projekti čija je jedina svrha
odgovor na civilna izvanredna stanja.
Članak 65.
(Nadležnost u procjeni utjecaja na okoliš)
(1) Federalno ministarstvo provodi postupak procjene utjecaja
na okoliš.
(2) U postupak procjene utjecaja uključuju se zainteresirane
strane, nadležni organi, udruge građana i zainteresirana
javnost.
Članak 66.
(Predmet procjene utjecaja na okoliš)
Za projekte koji mogu imati značajan utjecaj na okoliš s
obzirom na njihovu prirodu, veličinu ili lokaciju, provodi se
procjena utjecaja na okoliš i pribavlja rješenje o odobravanju
studije o procjeni utjecaja na okoliš (u daljnjem tekstu: rješenje o
odobravanju studije) sukladno ovom Zakonu.
Članak 67.
(Faze procjene utjecaja na okoliš)
Procjena utjecaja provodi se u dvije faze
a) postupak prethodne procjene utjecaja, u kojem se
odlučuje o:
1) potrebi provođenja procjene utjecaja,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
2) obimu procjene utjecaja, ako je provođenje
procjene utjecaja obavezno, i
b) izrada studije o procjeni utjecaja na okoliš.
Članak 68.
(Projekti za koje je obvezna procjena utjecaja na okoliš)
(1) Vlada Federacije BiH donosi propis kojim se određuju:
a) projekti za koje se obvezno provodi procjena
utjecaja i
b) projekti za koje o obvezi provođenja procjene
utjecaja odlučuje nadležno ministarstvo na osnovu
kriterija u pojedinim slučajevima o obvezi
provođenja procjene utjecaja i o obimu procjene
utjecaja.
(2) Osim projekata utvrđenih propisom iz stavka (1) ovog
članka, procjena utjecaja na okoliš potrebna je i za:
a) znatne promjene na projektima, utvrđene člankom
95. ovog Zakona, pri čemu promjena projekta
dostiže propisane pragove utvrđene propisom iz
stavka 1. ovog članka,
b) projekte čiji rast proizvodnje, uporaba energije,
uporaba vode, korištenje prostora, emisije ili
proizvodnja otpada prelazi 25% od prvobitno
utvrđenih vrijednosti, i
c) prestanak rada, rušenje i zatvaranje objekata iz
stavka (1) ovog članka i pogoni i postrojenja koji
podliježu obvezi pribavljanja okolinske dozvole,
sukladno podzakonskom aktu iz stavka (1) članka
83. ovog Zakona.
Članak 69.
(Pokretanje postupka za prethodnu procjenu utjecaja na okoliš)
(1) Postupak za prethodnu procjenu utjecaja na okoliš pokreće
se zahtjevom koji podnositelj zahtjeva podnosi nadležnom
ministarstvu (u daljnjem tekstu: zahtjev za prethodnu
procjenu utjecaja).
(2) Zahtjev za prethodnu procjenu utjecaja sadrži:
a) opis projekta, uključujući podatke o njegovoj namjeni
i veličini,
b) izvod iz prostorno-planskog akta;
c) podaci o vrsti i količini materijala koji će biti
korišteni, te vrsti i količini emisija,
d) opis mogućih utjecaja projekta na okoliš u tijeku
njegove izgradnje, u tijeku njegovog rada ili
eksploatacije i u fazi prestanka rada,
e) opis osnovnih i pomoćnih sirovina i ostalih izvora
energije,
f) opis okoliša na području pod utjecajem projekta,
g) kratak pregled alternativnih rješenja s obzirom na
utjecaje na okoliš,
h) informacije o mogućim poteškoćama na koje je naišao
podnositelj zahtjeva pri prikupljanju podataka, i
i) netehnički rezime informacija iz stavka (2) ovog
članka.
(3) Opisi iz stavka (2) ovog članka daju se stručnim tehničkim
jezikom, sa tekstualnim, numeričkim i grafičkim podacima,
a netehnički rezime netehničkim jezikom, na način koji je
pogodan za informiranje nadležnih organa, organizacija i
zainteresirane javnosti.
(4) Izradu prethodne procjene utjecaja na okoliš, podnositelj
zahtjeva povjerava pravnoj osobi iz stavka (2) članka 73.
ovog Zakona.
(5) Federalno ministarstvo može zahtijevati od podnositelja
zahtjeva dodatne informacije o projektu koje su mu
potrebne za donošenje odluke o obvezi izrade i obima
studije o procjeni utjecaja na okoliš.
Broj 15 - Strana 121
Članak 70.
(Obvezni uvid za prethodnu procjenu utjecaja na okoliš)
(1) U postupku razmatranja i odlučivanja o zahtjevu za
prethodnu procjenu utjecaja, Federalno ministarstvo je
obvezno da dostavi kopiju zahtjeva i osigura besplatan uvid
u priložena dokumenta radi pribavljanja mišljenja
slijedećim subjektima:
a) nadležnom organu uprave u kantonu i jedinici lokalne
samouprave na čijem se području projekat izvodi,
b) organima uprave i organizacijama nadležnim za
zaštitu komponenti okoliša, koji izvođenjem projekta
mogu biti izloženi njegovom znatnom utjecaju, i to:
1) nadležnim za zaštitu kulturno-povijesne i
prirodne baštine,
2) nadležnim za zaštitu zdravlja,
3) drugim zainteresiranim stranama,
c) organu nadležnom za zaštitu okoliša drugog entiteta i
Brčko Distrikta, ako je riječ o projektu sa znatnim
utjecajem na okoliš drugog entiteta ili Brčko Distrikta,
ili druge države, u skladu sa ovim Zakonom,
d) zainteresiranoj javnosti
(2) Subjekti iz stavka (1) ovog članka daju mišljenje
Federalnom ministarstvu u vezi sa zahtjevom i priloženoj
dokumentaciji, u roku od 30 dana od dana prijema kopije
zahtjeva u pisanoj formi.
(3) Federalno ministarstvo će prilikom donošenja odluke uzeti
u obzir dostavljena mišljenja subjekata iz stavka (1) ovog
članka.
Članak 71.
(Rješenje o prethodnoj procjeni utjecaja na okoliš)
(1) O zahtjevu za prethodnu procjenu utjecaja, Federalno
ministarstvo odlučuje rješenjem.
(2) Rješenjem se utvrđuje da na osnovu prethodne procjene
utjecaja na okoliš nije potrebno daljnja provedba procjene
utjecaja, ili se utvrđuje da je obavezna provedba procjene
utjecaja na okoliš, te se određuje obveza izrade studije o
procjeni utjecaja na okoliš (u daljnjem tekstu: Studija),
obim i sadržaj Studije.
Članak 72.
(Provođenje procjene utjecaja na okoliš)
(1) Obim Studije određuje se prema specifičnim karakteristi-
kama pojedinog projekta i kriterijima određenim u
posebnom propisu iz članka 68. stavak (1) ovog Zakona.
(2) Prilikom donošenja rješenja o procjeni utjecaja na okoliš,
Federalno ministarstvo je dužno da razmotri i uzme u obzir
blagovremeno primljena mišljenja iz članka 70. ovog
Zakona.
(3) Rješenje iz stavka (2) ovog članka donosi se u roku od 60
dana od dana prijema zahtjeva.
(4) Federalno ministarstvo u roku od 8 dana od dana donošenja
rješenja o procjeni utjecaja na okoliš, navedeno rješenje
postavlja na internet stranicu Federalnog ministarstva.
Članak 73.
(Nositelji izrade Studije i elektronski upisnik)
(1) Nakon dobijanja rješenja o procjeni utjecaja na okoliš,
podnositelj zahtjeva je obvezan da ugovori izradu Studije
kod ovlaštenog nositelja izrade Studije.
(2) Federalni ministar posebnim propisom utvrđuje uvjete za:
a) davanje ovlaštenja nositeljima izrade Studije,
b) način i kriterije koje moraju ispunjavati nositelji
izrade Studije,
c) visinu naknade za troškove izdavanja ovlaštenja
nositeljima izrade Studija.
(3) Federalno ministarstvo vodi elektronski upisnik nositelja
izrade Studije kojima je izdato ovlaštenje iz stavka (2)
Broj 15 - Strana 122 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
alineja (a) ovog članka, a koji je javnosti dostupan putem
internet stranice.
(4) Ministarstva i drugi organi i organizacije sa nadležnostima I
odgovornostima ili javnim ovlaštenjima u oblasti zaštite
okoliša moraju omogućiti pristup podacim a koji su
potrebni za izradu Studije ako njima raspolažu.
Članak 74.
(Sadržaj Studije)
(1) Federalni minister donosi propis kojim se utvrđuje sadržaj
Studije.
(2) Pored sadržaja utvrđenih u propisu I zstavka (1) ovog
članka Studija sadrži I poseban dio, u kojem se daje kratak
pregled dostavljenih mišljenja zainteresiranih strana u
postupku prethodne procjene utjecaja na okoliš i
obrazloženje zaprimljena mišljenja koja su uzeta u obzir
prilikom izrade Studije.
(3) Ukoliko se radi o projektu za koji je potrebno pribavljanje
okolišne dozvole sukladno ovom zakonu I podzakonskim
aktima, Studija sadrži I Plan upravljanja otpadom koji se
izrađuje sukladno Zakonu o upravljanju otpadom.
(4) Studija sadrži posebni dio koji se odnosi na mogući utjecaj
projekta na okoliš drugog entiteta ili Brčko Distrikta ili
prekogranični utjecaj sukladno ovom zakonu.
Članak 75.
(Način dostavljanja Studije i izvješćivanje javnosti)
(1) Podnositelj zahtjeva dostavlja Federalnom ministarstvu po
jedan primjerak Studije u tiskanoj i elektronskoj formi u
roku od 30 dana od dana prijema Studije podnositelja izrade
studije. Na zahtjev voditelja postupka, podnositelj zahtjeva
dostavlja dodatni broj primjeraka Studije.
(2) Federalno ministarstvo je obvezno da u roku od 15 dana od
dana prijema Studije, dostavi elektronsku kopiju Studije
zainteresiranim organima i zainteresiranoj javnosti I objavi
Studiju na internet stranici.
Članak 76.
(Javna rasprava)
(1) U postupku ocjene Studije Federalno ministarstvo
obavještava i poziva javnost na javnu raspravu o Studiji na
način propisan članom 40. ovog Zakona.
(2) Poziv za javnu raspravu se dostavlja najmanje 15 dana prije
dana održavanja javne rasprave.
(3) Sugestije i primjedbe javnosti dostavljaju se Federalnom
ministarstvu u pisanoj formi u roku od 15 dana od dana
održavanja javne rasprave.
Članak 77.
(Postupak javne rasprave)
(1) Federalno ministarstvo organizira javnu raspravu o projektu
u prostoru koji je najbliži lokaciji danog projekta.
(2) Nadležno ministarstvo priprema zapisnik sa javne rasprave
u roku od 7 dana od dana održavanja javne rasprave.
Članak 78.
(Stručno povjerenstvo)
(1) Ocjenu Studije vrši stručno povjerenstvo za ocjenu Studije
(u daljnjem tekstu: stručno povjerenstvo) koje imenuje
Federalni ministar.
(2) Sastav povjerenstva, naknade kao I druga pitanja vezana za
rad stručnog povjerenstva propisuje federalni minister
provedbenim propisom.
(3) Naknada za ocjenu Studije obuhvata naknadu za rad u
nutarnjih I vanjskih pravnih, tehničkih i drugih stručnjaka I
sve ostale troškove koje može imati Federalno ministarstvo
ili drugi dionici u postupku procjene utjecaja na okoliš.
(4) Stručno povjerenstvo vrši ocjenu Studije u roku od 30 dana
od dana održavanja javne rasprave.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(5) Studija koja sadrži nedostatke vraća se podnositelju
zahtjeva na dorado u skladu sa primjedbama stručnog
povjerenstva I dostavljenim primjedbama zainteresiranih
organa i javnosti.
(6) Podnositelj zahtjeva je dužan u roku od 30 dana dostaviti
potrebne izmjene/dopune studije utjecaja nakon čega
ministarstvo izvještava zainteresiranu javnost o
izmjenama/dopunama koje je podnositelj dostavio.
(7) Studija može biti vraćena samo jednom radi dorade. Ako
dopunjena Studija ne bude odobrena, novi zahtjev, sa
novom Studijom, može biti podnesen najranije u periodu od
šest mjeseci od dana uručenja rješenja podnositelju
zahtjeva.
Članak 79.
(Odobravanje Studije)
(1) Federalno ministarstvo rješenjem odobrava Studiju u roku
od 60 dana od završetka postupka ocjene Studije.
(2) Studija neće biti odobrena ukoliko:
a) se utvrdi da bi projekt mogao izazvati znatno
onečišćenje okoliša ili u znatnoj mjeri ugroziti okoliš,
b) projekt nije u skladu sa Federalnom strategijom zaštite
okoliša i Akcijskim planom zaštite okoliša i
c) projekt nije u skladu sa međunarodnim obvezama
države po pitanju zaštite okoliša.
(3) Rješenje o odobravanju ili odbijanju Studije dostavlja se
podnositelju zahtjeva i zainteresiranim stranama iz članka
75. stavak (2) ovog Zakona.
(4) Dostavljanje rješenja iz stavka (3) ovog članka vrši
sukladno odredbama Zakona o upravnom postupku i
objavljuje na internet stranici Federalnog ministarstva.
(5) U slučaju prekograničnog utjecaja Federalno ministarstvo
će proslijediti rješenje drugom entitetu/državi na koju
projekt može imati utjecaj.
(6) Rješenje o odobravanju Studije prestaje da važi ukoliko
podnositelj zahtjeva ne pribavi odobrenje za građenje u
roku od 3 godine od dana prijema rješenja.
Članak 80.
(Troškovi nastali u postupku procjene utjecaja na okoliš)
Troškove obavještavanja i omogućavanja učešća javnosti u
postupcima procjene utjecaja, troškove naknade za rad stručnog
povjerenstva i sve ostale troškove u postupku procjene utjecaja na
okoliš snosi podnositelj zahtjeva.
Članak 81.
(Vjerojatnoća prekograničnih utjecaja na okoliš susjednih država,
Republike Srpske i/ili Brčko Distrikta BiH)
(1) Pravila koja se odnose na procjenu utjecaja na okoliš u
kontekstu prekograničnih utjecaja primjenjuju se i kada
postoji obveza po međunarodnim ugovorima, bilateralnim
sporazumima ili iz drugih razloga.
(2) Kada nositelj izrade Studije sazna da će projekt vjerojatno
imati značajan utjecaj na okoliš druge države ili drugi
entitet, dužan je izraditi posebno poglavlje u Studiji o
procjeni utjecaja na okoliš s podacima o mogućim
utjecajima na okoliš druge države. Studija se dostavlja
drugoj državi ili entitetu ili Distriktu Brčko BiH, sa
informacijom o vremenu i mjestu održavanja javne
rasprave.
(3) Na javnoj raspravi omogućuje se učešće javnosti iz države,
entiteta ili Brčko Distrikta BiH na koje projekt može imati
utjecaja.
(4) Federalno ministarstvo, putem Institucija Bosne i
Hercegovine, nakon održane javne rasprave provodi
konzultacije s predstavnicima države na koju projekt može
imati utjecaja.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(5) Nakon zaprimanja informacije o projektu koji se odvija u
drugoj državi, entitetu ili Brčko Distriktu BiH, a koji može
imati značajne posljedice po okoliš na teritoriju Federacije,
Federalno ministarstvo poduzima aktivnosti u cilju učešća
nadležnih organa i javnosti u procjeni prekograničnih
utjecaja na okoliš.
(6) Federalno ministarstvo dostavlja mišljenja, sugestije i
primjedbe organa uprave i javnosti nadležnim organima
države, entiteta ili Brčko Distrikta BiH iz koje potječu
prekogranični utjecaji na okoliš i obavlja konzultacije s
predstavnicima države, entiteta ili Brčko Distrikta BiH iz
koje potječu utjecaji na okoliš.
(7) Troškove izrade posebnih poglavlja Studije iz st. (2) i (4)
ovog članka snosi podnositelj zahtjeva.
(8) Detalji o postupcima za projekte s mogućim međuentitet-
skim utjecajem mogu biti određeni sporazumom među
entitetima koji se zaključuje uz konzultiranje Međuentitet-
skog tijela za okoliš.
(9) Postupanja koja se odnose na prekogranični i međuentitet-
ski utjecaj na okoliš susjednih država, Republike Srpske i/ili
Brčko Distrikta BiH, definira se posebnim podzakonskim
aktom kojeg donosi Vlada Federacije BiH.
POGLAVLJE X.
IZDAVANJE OКOLIŠNIH DOZVOLA
Članak 82.
(Cilj i svrha izdavanja okolišne dozvole)
(1) Okolišna dozvola izdaje se u cilju kompletne zaštite okoliša
osiguravajući mjere za sprječavanje i smanjenje
industrijskih emisija u zrak,vodu,tlo, smanjenje utjecaja na
stanovništvo, biljni i životinjski svijet isprječavanje
stvaranja otpada i buke kako bi se ostvario visoki nivo
zaštite okoliša kao cjeline.
(2) Okolišna dozvola se izdaje i u slučaju znatne promjene u
radu pogona i postrojenja.
(3) Okolišna dozvola se ne izdaje za istraživačke aktivnosti,
razvojne aktivnosti ili za testiranje novih proizvoda i
procesa.
(4) Za istraživačke aktivnosti iz stava 3. ovog člana, obvezna
jeprocjena utjecaja na okoliš.
(5) Federalno ministarstvo izdaje okolišnu dozvolu na rok od
petgodina.
Članak 83.
(Nadležnost za izdavanje okolišne dozvole)
(1) Vlada Federacije BiH donosi propis kojim utvrđuje pogone
i postrojenja koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad samo
ukoliko imaju okolišnu dozvolu izdanu u skladu sa
odredbama ovog Zakona.
(2) Federalno ministarstvo nadležno je za izdavanje okolišne
dozvole za pogone i postrojenja iznad pragova utvrđenih
propisom iz stavka (1) ovog članka.
(3) Kantonalno ministarstvo nadležno je za pogone i
postrojenja ispod pragova utvrđenih propisom iz stavka (1)
ovog članka.
Članak 84.
(Opće obveze operatera u vezi sa zaštitom okoliša)
(1) U svrhu kompletne zaštite okoliša od štetnih utjecaja
djelatnosti koje se obavljaju u postrojenju, operater je
obvezan osigurati da pogoni i postrojenja budu izgrađeni i
funkcioniraju tako da se:
a) ne ugrožava zdravlje ljudi, ostvaruje povoljno stanje
flore i faune, ne dovede do gubitka staništa koji se
nalaze na području utjecaja postrojenja ili okoliša
zbog emisija supstanci, buke, mirisa, vibracija ili
topline, saobraćaja ili od postrojenja;
Broj 15 - Strana 123
b) poduzmu sve odgovarajuće preventivne mjere za
sprječavanje zagađenja i ne prouzrokuju zagađenje
iznad graničnih emisija;
c) izbjegava stvaranje otpada, njegova količina svodi na
najmanju moguću mjeru, stvoreni otpad ponovo
koristi, reciklira ili odlaže na način da se izbjegne i
smanji negativan utjecaj na okoliš;
d) efikasno koriste energetski i prirodni resursi;
e) poduzmu mjere za sprječavanje nesreća i ograniča-
vanje njihovih posljedica, i
f) poduzmu mjere nakon prestanka rada postrojenja za
izbjegavanje rizika od onečišćenja i za povrat lokacije
na kojoj se nalazi postrojenje u zakonom propisano
stanje okoliša.
(2) Zahtjevi dati u stavku (1) ovoga članka predstavljaju opće
obveze operatera koje se trebaju ispuniti tijekom izgradnje,
rada, održavanja i prestanka rada pogona i postrojenja.
(3) Za pogone i postrojenja za koje nije potrebno pribavljanje
okolišne dozvole, nadležni će organ pri izdavanju potrebnih
dozvola uzeti u obzir ispunjenje zahtjeva iz stavka (1)
ovoga članka.
Članak 85.
(Objedinjavanje okolišne dozvole)
(1) Jedan zahtjev za izdavanje okolišne dozvole, može se
predati za više pogona i postrojenja na istoj lokaciji kada
njima upravlja isti operater.
(2) Izuzetno, zahtjev može podnijeti više operatera, ako je
pogon ili postrojenje tehnološka cjelina koju čini više
dijelova postrojenja kojima upravljaju različiti operateri.
(3) U slučaju iz stavka (2) ovog članka okolišnom dozvolom se
utvrđuju obveze i odgovornosti svakog operatera posebno,
te se okolišna dozvola dostavlja svim operaterima.
(4) Ako se okolišna dozvola izdaje za pogone ili postrojenja iz
stavka (1) ovog članka, svako postrojenje mora ispunjavati
uvjete propisane ovim Zakonom.
(5) U slučajevima iz st. (1) i (2) ovog članka, nadležni organ za
izdavanje okolišne dozvole je Federalno ministarstvo.
Članak 86.
(Zahtjev za izdavanje okolišne dozvole)
(1) Zahtjev za izdavanje okolišne dozvole podnosi se
nadležnom ministarstvu u jednom primjerku u pisanoj
formi i jednom primjerku na elektronskom mediju za
pohranu podataka.
(2) Zahtjev za izdavanje okolišne dozvole sadrži:
a) podatke o podnositelju zahtjeva: naziv isjedište
operatera ili investitora, ID broj, ime odgovorne
osobe,broj telefona i e-mailadresu;
b) lokaciju pogona i postrojenja;
c) uvjerenje nadležne porezne uprave da nema
neizmirenih novčanih obveza za kazne izrečene zbog
učinjenih prekršaja u oblasti okoliša.
(3) Uz zahtjev iz stavka (1) ovog članka prilaže se
dokumentacija koja sadrži slijedeće podatke:
a) opis pogona i postrojenja (plan,opispogona i
postrojenja, tehnički opis rada,kapacitet postrojenja
itd.);
b) opis osnovnih i pomoćnih sirovina, ostalih tvari i
energije koja se koristi il ikoju proizvodi pogon i
postrojenje;
c) opis stanja lokacije pogona i postrojenja;
d) opis izvora emisija, priroda i količine emisija i
zpogona i postrojenja u okoliš (zrak,voda,tlo) tj.
izvješće o nultom stanju, kao i identificiranje znatnih
utjecaja na okoliš;
Broj 15 - Strana 124 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
e) opis predloženih mjera, tehnologija i drugih tehnika
za sprječavanje ili ukoliko to nije moguće, smanjenje
emisija iz postrojenja;
f) opis mjera za spriječavanje produkcije otpada kao i za
povra tkorisnog materijala iz otpada koji producira
postrojenje;
g) opis ostalih mjera radi usklađivanja s osnovnim
obvezama operatera, posebno mjera nakon zatvaranja
ili rušenja postrojenja;
h) opis planiranih mjera za smanjenje emisija i opis
planiranog monitoringa;
i) izvod iz planskog akta;
j) pravomoćni vodni akt;
k) netehnički rezime
l) idejni projekat;
m) plan upravljanja otpadom;
n) Izvješće o stanju sigurnosti i/ili Plan za spriječavanje
nesreća većih razmjera, ukoliko se radi o pogonu ili
postrojenju koje može izazvati nesreću većih
razmjera.
(4) U slučaju kada se za novi pogon i postrojenje ili znatnu
promjenu postojećeg postrojenja provodi procjena utjecaja,
sve relevantne informacije prikupljene u postupku procjene
utjecaja prilažu se uz zahtjev za izdavanje okolišne dozvole,
uključujući Studiju i rješenje o odobravanju Studije.
(5) Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole izrađuje pravna
osoba registrirana za tu djelatnost.
Članak 87.
(Procedura po prijemu zahtjeva za okolišnu dozvolu)
(1) Ukoliko zahtjev ne sadrži propisane podatke ili
dokumentaciju iz članka 86. nadležno ministarstvo će
zatražiti od podnositelja zahtjeva da dostavi podatke ili
dokumentaciju koji nedostaju.
(2) Ako podnositelj zahtjeva ne dostavi tražene podatke ili
dokumentaciju u određenom roku, nadležno ministarstvo će
bez odgađanja donijeti zaključak o odbacivanju zahtjeva.
(3) Sve procesne radnje koje nisu regulirane ovim Zakonom,
provodit će se sukladno odredbama Zakona o upravnom
postupku.
Članak 88.
(Sudjelovanje javnosti)
(1) Nadležno ministarstvo obavještava javnost, zainteresirane
strane i jedinicu lokalne samouprave o podnesenom
zahtjevu za izdavanje okolišne dozvole objavom u najmanje
jednim od dnevnih novina na području Federacije BiH, o
trošku podnositelja zahtjeva te na internet stranici
ministarstva.
(2) Jedinica lokalne samouprave obavještava mjesne zajednice
u svom sastavu, udruge građana, javnost i zainteresirane
strane o podnesenom zahtjevu iz stavka (1) ovog članka.
(3) Nadležno ministarstvo i jedinica lokalne samuprave će
osigurati zaintresiranim stranama besplatan uvid u zahtjev
za okolišnu dozvolu i priloženu dokumentaciju.
(4) Zainteresirane strane mogu, u roku od 30 dana od dana
objavljivanja izvješća iz stavka (1) ovog članka, dostaviti
nadležnom ministarstvu mišljenje o zahtjevu i priloženoj
dokumentaciji u pisanoj formi.
(5) Nacrt rješenja o izdavanju okolišne dozvole, objavljuje se
na internet stranici nadležnog ministarstva.
(6) Rok za dostavu sugestija i mišljenja javnosti na nacrt
rješenja je 8 dana od dana objave.
Članak 89.
(Izdavanje okolišne dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolišne dozvole
donosi rješenje o izdavanju okolišne dozvole u roku od 90
Srijeda, 24. 2. 2021.
dana od dana prijema urednog zahtjeva za izdavanje
okolišne dozvole.
(2) Okolišna dozvola sadrži:
a) Granične vrijednosti emisija onečišćene supstance
zasnovane na važećim propisima ili najboljim
raspoloživim tehnikama,po svakoj emisijskoj točki;
b) Mjere za zaštitu zraka, tla, voda, biljnog i životinjskog
svijeta;
c) mjere za upravljanje otpadom koji proizvodi pogon i
postrojenje;
d) mjere zaštite od buke i vibracija;
e) mjere za spriječavanje ili minimiziranje
prekogranično onečišćenja;
f) sustav praćenje emisija uz određivanje metodologije i
učestalosti mjerenja;
g) uvjete i mjere za spriječavanje nesreća većih razmjera;
h) mjere sanacije nakon prestanka rada postrojenja;
i) mjere vezane za uvjete rada u izvanrednim
situacijama.
(3) Kada standard kvaliteta okoliša zahtjeva strožije mjere u
odnosu na one koje su utvrđene posebnim propisima kojima
su regulirane granične vrijednosti emisija, u okolišnu
dozvolu se unose dodatne ili strožije mjere da bi se postigao
standard kvaliteta okoliša.
(4) Kada standard kvaliteta okoliša zahtjeva strožije mjere u
odnosu na one koje su ostvarive primjenom najboljih
raspoloživih tehnika, u okolišnu dozvolu se uključuju
dodatne ili strožije mjere (npr. ograničenje radnih sati,
manje onečišćujućih goriva, itd).
(5) Sve mjere iz stavka (2) ovog članka obvezno sadrže rokove
za realizaciju.
Članak 90.
(Dostava okolišne dozvole i pravo na žalbu)
(1) Rješenje o okolišnoj dozvoli koje je u nadležnosti
Federalnog ministarstva dostavlja se podnositelju zahtjeva,
nadležnoj inspekciji zaštite okoliša, kantonalnom
ministarstvu nadležnom za zaštitu okoliša, lokalnoj
samoupravi,zainteresiranim organima i zainteresiranoj
javnosti koja je sudjelovala u postupku.
(2) Rješenje iz nadležnosti kantonalnog ministarstva nadležnog
za zaštitu okoliša dostavlja se podnositelju zahtjeva,
kantonalnoj inspekciji zaštite okoliša i organu jedinice
lokalne samouprave, zainteresiranim organima i
zainteresiranoj javnosti koja je sudjelovala u postupku.
(3) Protiv rješenja iz stavka (1) ovog članka žalba nije
dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor.
(4) Protiv rješenja iz stavka (2) ovog članka, dopuštena je
žalba, koja se podnosi Federalnom ministarstvu kao
drugostupanjskom organu.
(5) Nadležno ministarstvo u roku od osam dana od dana
donošenja rješenja o okolišnoj dozvoli, objavljuje rješenje o
izdavanju okolišne dozvole na svojoj internet stranici.
Članak 91.
(Obveze operatera nakon pribavljene okolišne dozvole)
(1) Operater je dužan da provodi praćenje emisija i utjecaja
koje izazivaju pogon, i postrojenje
(2) Operater je dužan osigurati provjeru usklađenosti rada
pogona i postrojenja sukladno rokovima, mjerama i
praćenjem navedenim u okolišnoj dozvoli.
(3) Operater je dužan dostavljati nadležnom ministarstvu za
okoliš izvješća o izvršenom mjerenju emisija u zrak,
godišnje izvješće o vrstama, količini i načinu zbrinjavanja
otpada, izvješće o monitoringu buke i ostalo propisano
okolišnom dozvolom.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Operater je dužan sanirati nedostatke utvrđene prilikom
nadzora rada pogona i postrojenja, bez odlaganja.
(5) Operater dostavlja nadležnom ministarstvu izvješće o
postupanju po osnovu izvršenog inspekcijskog nadzora i
poduzetim sanacijskim mjerama koje su naložene u slučaju
utvrđenih nedostataka.
(6) Operater je dužan osigurati odgovarajuće održavanje
pogona i postrojenja, kao i redovnu kontrolu nad radom
tehničkih uređaja.
(7) U slučaju nesreća koje vode prekoračenju graničnih
vrijednosti emisija, operater je dužan bez odlaganje
poduzeti sanacijske mjere s ciljem ponovnog uspostavljanja
usklađenosti sa okolišnom dozvolom i propisima.
(8) Ukoliko nesreća može prouzrokovati ozbiljnu prijetnju po
ljudsko zdravlje ili okoliš operater je dužan smanjiti ili
privremeno obustaviti rad pogona i postrojenja.
Članak 92.
(Odbijanje zahtjeva za izdavanje okolišne dozvole)
(1) Ministarstvo nadležno za izdavanje okolišne dozvole će
odbiti zahtjev za izdavanje iste ukoliko zahtjev nije
blagovremeno upotpunjen ili sadrži netočne podatke koji su
od utjecaja za izdavanje okolišne dozvole.
(2) Nadležno ministarstvo će odbiti zahtjev za izdavanje
okolinske dozvole ukoliko isti nije u skladu sa pravnim,
okolinskim i zdravstvenim standardima.
(3) Zahtjev za izdavanje okolišne dozvole odbija se i u slučaju
kada podnositelj zahtjeva ima neizmirene novčane kazne
izrečene sukladno čl. 141. do 146. ovog Zakona.
(4) Rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje okolišne dozvole
dostavlja se podnositelju zahtjeva u roku od 7 dana od dana
donošenja rješenja i o tome obavještava nadležni
inspekcijski organ.
Članak 93.
(Obnova okolišne dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolišne dozvole
svakih pet godina vrši obnovu okolišne dozvole.
(2) Operater je dužan nadležnom ministarstvu podnijeti zahtjev
za obnovu okolišne dozvole sukladno članku 86. ovog
Zakona.
(3) Zahtjev za obnovu okolišne dozvole podnosi se nadležnom
ministarstvu 90 dana prije isteka važenja prethodne
dozvole.
(4) Operater uz zahtjev za obnovu okolišne dozvole, pored
identifikacijskih podataka, adrese, kontakt telefona i e-mail
adrese, dostavlja:
a) pravomoćni vodni akt, ako nije završena izgradnja
pogona ili postrojenja,
b) pravomoćnu građevinsku ili uporabnu dozvolu
ukoliko pogon ili postrojenje nije pušteno u rad.
(5) Nakon analize svih prikupljenih informacija iz st. (3) i (4)
ovog članka i informacija iz izvještaja iz st. (3) i (5) članka
91. ovog Zakona, nadležno ministarstvo:
a) u roku od 60 dana izdaje okolinsku dozvolu, ili
b) odbija zahtjev za izdavanje okolinske dozvole.
(6) Javnost se obavještava o pokretanju postupka obnove
okolišne dozvole u rokovima i na način propisan člankom
40. ovog Zakona.
(7) U slučaju da operater ne podnese zahtjev za obnovu
okolišne dozvole sukladno stavku 3. ovog članka, nadležno
ministarstvo obavještava inspektora zaštite okoliša.
Članak 94.
(Ponovno razmatranje i izmjene okolišne dozvole)
(1) Nadležno ministarstvo ponovno razmatra, revidira uvjete
definirane u okolišnoj dozvoli i vrši izmjenu okolišne
dozvole:
Broj 15 - Strana 125
a) ako onečišćenje koje stvara pogon i postrojenje
prelazi granične vrijednosti utvrđene u okolišnoj
dozvoli;
b) ako je došlo do znatnih promjena u najboljim
raspoloživim tehnikama koje omogućuju znatno
smanjenje emisija; ili
c) ako sigurnost odvijanja rada i djelatnosti zahtijeva
uporabu drugih tehnologija.
(2) Nadležno ministarstvo može na zahtjev nadležne inspekcije
za okoliš i zainteresiranih strana koji žive na području rada
pogona i postrojenja koje može imati negativan utjecaj i
ugrožavati ili predstavljati opasnost po okoliš i zdravlje,
ponovo razmatriti okolišnu dozvolu.
(3) Ukoliko bi izmjene pogona i postrojenja radi prilagodbe
zahtjevima u području zaštite okoliša prouzrokovale
promjene pogona i postrojenja, nadležno ministarstvo
nalaže operateru izradu plana prilagodbe sa mjerama i
rokovima dostizanja najboljih raspoloživih tehnika i
usklađivanje sa odredbama provedbenih propisa.
(4) Javnost se obaviještava o ponovnom razmatranju i izmjeni
okolišne dozvole u rokovima i na način propisan člankom
40. ovog Zakona.
Članak 95.
(Promjena u radu)
(1) Ukoliko operater pogona i postrojenja tijekom trajanja
važenja izdate okolišne dozvole planira promjenu prirode ili
funkcioniranja postrojenja ili proširenje postrojenja koje
može utjeicati na okoliš, dužan je da o tome u pisanoj formi
obavijesti nadležni organ za izdavanje okolišne dozvole.
(2) Obavještenje iz stavka (1) ovog članka sadrži podatke o
postojećem i planiranom dijelu pogona i postrojenja, a ovi
podaci će uključivati idejni projekt i druga propratna
dokumenta koja su važna za utvrđivanje.
(3) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolišne dozvole će
pregledati zahtjev i utvrditi da li proizvodnja, uporaba
energije, korištenje vode, korištenje prostora, emisije ili
proizvodnja otpada prelazi 25% od utvrđenih vrijednosti.
(4) Ukoliko su potrebni dodatni podaci da bi se odredilo da je
promjena znatna, nadležno ministarstvo će zatražiti od
operatera da ih dostavi.
(5) Nadležno ministarstvo će u roku od 30 dana od dana
dobijanja potrebnih podataka odlučiti o tome da li je
predložena promjena znatna.
(6) Ukoliko je promjena identificirana kao znatna, nadležno
ministarstvo će o tome obavijestiti operatera i pozvati ga da
podnese novi zahtjev za izdavanje okolišne dozvole koji će
sadržavati podatke o postojećem i planiranom dijelu pogona
i postrojenja.
(7) Postupak izdavanja okolišne dozvole iz stavka (6) ovog
članka vrši se sukladno odredbama ovog Zakona kojim je
propisan postupak izdavanja okolišne dozvole.
Članak 96.
(Prestanak rada)
(1) Kada pogon i postrojenje koje posjeduje okolišnu dozvolu
prestane sa radom, operater je dužan da o tome obavijesti
nadležno ministarstvo u pisanoj formi.
(2) Operater pogona i postrojenja ili stečajni upravnik
obavještava nadležno ministarstvo o pokrenutom stečajnom
postupku i mogućnosti provođenja mjera i monitoringa
navedenih u okolišnoj dozvoli.
(3) Nakon što nadležno ministarstvo utvrdi da su ispunjeni
uvjeti iz stavka (1) ovog članka izdaje rješenje o prestanku
važenja okolišne dozvole te će sukladno zakonu obavijestiti
zainteresiranu javnost o donesenom Rješenju.
Broj 15 - Strana 126 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 97.
(Prestanak važenja okolišne dozvole)
(1) Okolišna dozvola prestaje važiti ukoliko:
a) operater to zahtijeva;
b) ukoliko se utvrdi da operater nije obavijestio nadležni
organ o znatnim promjenama na pogonu i postrojenju;
c) operater prestane da ispunjava uvjete i mjere koji su
utvrđeni dozvolom;
d) u toku kontrole nadležni inspektor utvrdi da operater
ne ispunjava obaveze iz okolišne dozvole utvrđene na
osnovu odobrenog Plana aktivnosti;
e) utvrdi se da je operater dobio okolišnu dozvolu na
temelju lažnog predstavljanja ili krivotvorene
dokumentacije;
f) izgrađeni pogoni i postrojenje za koje se izdaje
okolišna dozvola ne radi duže od dvije godine,
g) operater ne vrši monitoring i ne dostavlja izvješća o
mjerenjima u roku utvrđenom u okolišnoj dozvoli;
h) operater ne unosi podatke u elektronski upisnik o
postrojenjima i onečišćenjima;
i) operater ne postupi po nalogu inspektora nadležnog za
okoliš prema zapisniku o izvršenim inspekcijama, i
j) pokrenuta je likvidacija pogona i postrojenja.
(2) Ako se ispuni jedan ili više uvjeta iz stavka (1) ovog članka,
nadležno ministarstvo donosi rješenje o prestanku važenja
rješenja o okolišnoj dozvoli, koje dostavlja operateru,
nadležnoj inspekciji i organima nadležnim za vode i
prostorno uređenje i graditeljstvo.
(3) Protiv rješenja o prestanku važenja rješenja o okolišnoj
dozvoli koje donosi Federalno ministarstvo može se
pokrenuti upravni spor.
(4) Protiv rješenja o prestanku važenja rješenja koje donosi
kantonalno ministarstvo žalba se može podnijeti
Federalnom ministarstvu.
(5) Podnošenje žalbe i pokretanje upravnog spora ne odgađa
izvršenje rješenja.
(6) Rješenjem o prestanku važenja rješenja o okolišnoj dozvoli
utvrđuje se obveza i nositelj izvršenja mjera sanacije za
pogon i postrojenje i lokaciju poslije prestanka aktivnosti,
kako bi se izbjegao rizik po okoliš, zdravlje ljudi i
materijalna dobra.
Članak 98.
(Postojeći pogoni i postrojenja)
Postojeći pogoni i postrojenja, koji nemaju okolinsku
dozvolu iako su obveznici pribavljanja iste, prilikom izdavanja
okolinske dozvole tretirat će se kao nova postrojenja i morati će
ispuniti sve zakonom propisane zahtjeve i biti usklađeni sa
najboljim raspoloživim tehnikama.
Članak 99.
(Granične vrijednosti emisija)
Granične vrijednosti emisija su propisane i sadržane u
okolišnoj dozvoli, zasnovane na propisima kojim se definiraju
granične vrijednosti emisija, a koji se usaglašavaju s najboljim
raspoloživim tehnikama (BAT).
Članak 100.
(Najbolje raspoložive tehnike)
(1) Najbolje raspoložive tehnike se utvrđuju u formi tehničkih
uputa.
(2) Federalni ministar donosi propis kojim se definiraju
djelatnosti za koje se utvrđuju najbolje raspoložive tehnike,
odnos sa referentnim dokumentima za najbolje raspoložive
tehnike i primjena drugih dokumenata o najboljim
raspoloživim tehnikama, kriterijima za određivanje
najboljih raspoloživih tehnika, sadržaju tehničkih uputa o
najboljim raspoloživim tehnikama i donošenju odluka i
Srijeda, 24. 2. 2021.
načinu rada radnih grupa za izradu i ažuriranje tehničkih
uputa o najboljim raspoloživim tehnikama.
(3) Tehničke upute pripremaju radne grupe za najbolje
raspoložive tehnike, čije članove imenuje Federalni
ministar.
(4) Novi pogoni i postrojenja od samog početka izgradnje i
puštanja u rad moraju zadovoljavati uvjete navedene u
najboljim raspoloživim tehnikama, dok se postojećim
pogonima i postrojenjima određuje vremenski rok za
postizanje uvjeta.
(5) Za djelatnosti za koje nisu definirane najbolje raspoložive
tehnike u skladu sa stavkom (2) ovog članka, primjenjuju se
najbolje raspoložive tehnike EU.
(6) Sve informacije o razvoju tehničkih uputa su dostupne
javnosti.
Članak 101.
(Upisnik okolišnih dozvola)
(1) Nadležno ministarstvo za izdavanje okolišnih dozvola
uspostavlja i vodi Upisnik izdatih okolišnih dozvola.
(2) Kantonalna ministarstva dostavljaju Federalnom
ministarstvu godišnje izvješće o izdatim dozvolama za
pogone i postrojenja iz njihove nadležnosti.
(3) Federalni ministar donosi propis kojim utvrđuje sadržaj i
način vođenja Upisnika izdatih okolišnih dozvola.
POGLAVLJE XI.
SPRJEČAVANJE NESREĆA VELIKIH RAZMJERA
Članak 102.
(Sprječavanje i nadzor nesreća velikih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja, uključujući skladišta koji
mogu izazvati nesreće većih razmjera, zbog prisutnosti
opasnih supstanci u količinama iznad količina navedenih u
provedbenom propisu, koji donosi Federalni ministar,
dužan je da:
a) dostavi ministarstvu podatke o svim prijetećim
opasnostima od štete u okolišu ili o sumnji na takvu
prijeteću opasnost;
b) poduzme potrebne mjere sprječavanja;
c) traži upute o potrebnim mjerama sprečavanja koje
treba poduzeti.
(2) Operater je dužan u bilo koje vrijeme ministarstvu i
nadležnom inspektoratu prezentirati dokaz o poduzetim
mjerama.
(3) Ukoliko ministarstvo ne može utvrditi operatera ili operater
ne snosi odgovornost sukladno članku 117. ovog Zakona,
ministarstvo poduzima potrebne mjere.
Članak 103.
(Nadležnost za pogone i postrojenja kod kojih postoji opasnost
od nesreća većih razmjera)
Za pogone i postrojenja iz stavka (1), članka 102 ovog
Zakona, nadležno je Federalno ministarstvo.
Članak 104.
(Obveze operatera pogona ili postrojenja koje može izazvati
nesreće većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja ili skladišta iz stavka (1)
članka 102. ovog zakona, dužan je da Federalnom
ministarstvu dostavi obavještenje sa sljedećim podacima:
a) ime odgovornog lica i punu adresu pogona,
b) registrovano mjesto poslovanja pogona i postrojenja,
sa punom adresom,
c) informacije o prisutnim opasnim supstancama ili
kategorija supstanci u pogonu i postrojenju ili
skladištu,
d) količinu i fizički oblik opasnih supstanci u pogonu i
postrojenju ili skladištu,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
e) opis pogona i postrojenja i skladišnog prostora, i
f) neposredno okruženje pogona i postrojenja ili
skladišta koji mogu prouzrokovati veću nesreću ili
pogoršati njene posljedice.
(2) Podaci iz stavka (1) ovog članka dostavljaju se Federalnom
ministarstvu uz zahtjev za izdavanje okolišne dozvole.
(3) U slučaju znatnog povećanja u količini ili znatne promjene
u prirodi ili fizičkom obliku prisutne opasne supstance ili
svake promjene postupka u kojem se koristi opasna
supstanca, promjene u radu pogona i postrojenja ili uređaja
koja bi mogla znatno utjecati na opasnost od nesreća velikih
razmjera ili trajnog zatvaranja postrojenja, operater
obavještava Federalno ministarstvo o promjeni stanja.
Članak 105.
(Informiranje o nesrećama većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja dužan je u što kraćem roku
obavijestiti Centar za obavještavanje i uzbunjivanje Civilne
zaštite, a potom i Federalno ministarstvo o nesreći većih
razmjera, te dostaviti podatke o:
a) okolnostima nesreće;
b) opasnim supstancama koje su prisutne;
c) procjeni utjecaja nesreće na ljude i okoliš, i
d) poduzetim hitnim mjerama.
(2) Operater je dužan obavijestiti ministarstvo o poduzetim
mjerama za ublažavanje posljedica nesreće i sprječavanje
pojave novih nesreća.
(3) Ukoliko operater zaprimi dodatne podatke u vezi s
nesrećom dužan ih je dostaviti Federalnom ministarstvu.
(4) Fizičke ili pravne osobe imaju pravo iznijeti ministarstvu
sve primjedbe koje se odnose na slučajeve štete u okolišu ili
opasnost od štete koje su im poznate, kao i zahtijevati da
Federalno ministarstvo djeluje na temelju ovog Zakona:
a) koje su pogođene ili će vjerojatno biti pogođene
štetom u okolišu;
b) koje imaju dovoljan interes u pogledu donošenja
odluka o okolišu koje se odnose na štetu ili,
alternativno
c) koje se pozivaju na povredu prava.
Članak 106.
(Plan sprječavanja nesreća većih razmjera)
(1) Operater pogona i postrojenja iz stavka (1), članka 102.
ovog Zakona, dužan je pripremiti Plan sprječavanja nesreća
većih razmjera (u daljnjem tekstu: Plan) i osigurati
provođenje Plana kojim se postiže visoka razina zaštite
ljudi i okoliša putem odgovarajućih sredstava, struktura i
sustava upravljanja, organizacije i kadrova, identifikacije i
procjene opasnosti, nadzora rada, planiranja interventnih
mjera i provođenja monitoringa pogona i postrojenja.
(2) Operater je dužan izvršiti procjenu stanja sigurnosti za nove
pogone i postrojenja u roku od najmanje tri mjeseca prije
početka gradnje, odnosno za postojeće pogone i postrojenja
u roku od najmanje šest mjeseci od dana stupanja na snagu
ovog Zakona.
(3) Plan za postrojenja iz stavka (1) ovog članka, uključujući i
skladišta dostavlja se nadležnoj inspekciji i Federalnom
ministarstvu uz zahtjev za izdavanje dozvole.
Članak 107.
(Izvješće o stanju sigurnosti)
(1) Za pogone i postrojenja u kojima su prisutne opasne
supstance u količinama navedenim u provedbenom propisu
iz stavka (1), članka 102. ovog zakona, operater je dužan
sačiniti Izvješće o stanju sigurnosti iz kojeg se vidi da su:
a) plan sprječavanja nesreća većih razmjera i sustav
sigurnosnog upravljanja za njegovo provođenje
započeli provođenje;
Broj 15 - Strana 127
b) rizici pojave većih nesreća identificirani i poduzete
neophodne mjere za identificiranje takvih nesreća i
ograničavanje njihovih posljedica;
c) odgovarajuća sigurnost i pouzdanost uključene u
projektiranje, gradnju, funkcioniranje i održavanje
pogona i postrojenja, i
d) napravljeni unutrnji i planovi intervencija koji pružaju
informacije za donošenje vanjskog plana.
(2) Operater obavlja reviziju Izvješća o stanju sigurnosti
najmanje svake tri godine.
(3) Na zahtjev ministarstva ili samoinicijativno, operater
obavlja izmjenu Izvješća o stanju sigurnosti s
obrazloženjem za novonastalo činjenično stanje i nove
tehnologije u vezi sa pitanjem sigurnosti.
(4) Izvješće o stanju sigurnosti za postojeće pogone i
postrojenja se dostavlja ministarstvu najkasnije u roku od
šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona.
(5) Izvješće o stanju sigurnosti pogona i postrojenja je dostupan
javnosti na internet stranici Federalnog ministarstva.
Članak 108.
(Promjene u radu postrojenja)
(1) U slučaju promjena u radu pogona i postrojenja ili količini
opasnih supstanci koje mogu da rezultiraju pojavom
nesreća većih razmjera operater je dužan preispitati i
ukoliko je neophodno, ažurirati Plan.
(2) U slučaju prestanka rada pogona ili postrojenja, navedenih
u provedbenim propisima iz stavka (2) članka 83. i stavka
(1) članka 102. ovog Zakona, operater je dužan pisanim
putem informirati nadležni organ o ispunjavanju uvjeta
predviđenih okolišnom dozvolom koji se odnose na mjere
poduzete nakon što je postrojenje prestalo sa radom.
Članak 109.
(Postupak prestanka rada)
(1) Po konačnom obustavljanju aktivnosti u pogonu postrojenju
za koje je izdata okolišna dozvola, operater putem
ovlaštenih subjekata vrši procjenu stanja kontaminacije tla i
podzemnih voda opasnim supstancama koje su se koristile
i/ili proizvodile u postrojenju ili ispuštale iz postrojenja.
(2) Kada je postrojenje uzrokovalo znatno zagađenje tla ili
podzemnih voda opasnim supstancama u poređenju sa
stanjem utvrđenim izvještajem o nultom stanju, operater je
dužan poduzeti potrebne mjere za rješavanje tog stanja,
kako bi se lokacija vratila u prvobitno stanje.
(3) Nakon konačnog obustavljanja aktivnosti u postrojenju i u
slučaju kada kontaminacija tla i podzemnih voda na lokaciji
predstavlja znatnu prijetnju ljudskom zdravlju ili okolišu
kao rezultat aktivnosti koje je obavljao operater i uzimajući
u obzir uvjete lokacije postrojenja utvrđene početnim
stanjem, operater je dužan poduzeti potrebne radnje
usmjerene na uklanjanje, kontrolu, ograničavanje ili
smanjenje opasnih supstanci tako da lokacija, uzimajući u
obzir njeno trenutno i buduće korištenje, ne predstavlja
rizik.
(4) Federalno ministarstvo će učiniti dostupnim javnosti, putem
svoje internet stranice, informacije o mjerama poduzetim od
strane operatera nakon konačne obustave aktivnosti
sukladno ovom članku.
Članak 110.
(Informacija o sigurnosnim mjerama)
(1) Operator je dužan dostaviti informaciju o sigurnosnim
mjerama Federalnom ministarstvu, pravnim i fizičkim
osobama na koje može utjecati nesreća većih razmjera, koju
izaziva pogon i postrojenje.
(2) Informacija o sigurnosnim mjerama se ponovo razmatra
svake treće godine, ili se ažurira u slučaju promjena u radu
Broj 15 - Strana 128 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
pogona ili postrojenja u roku od šest mjeseci nakon izvršene
promjene.
(3) Informacija iz stavka (1) ovog članka je dostupna javnosti
putem internet stranice Federalnog ministarstva.
Članak 111.
(Upisnik nesreća većih razmjera)
(1) Na osnovu podnesenih informacija o sigurnosnim mjerama
Federalno ministarstvo vodi i ažurira Upisnik nesreća većih
razmjera pogona i postrojenja.
(2) Federalni ministar donosi propis kojim utvrđuje sadržaj i
način vođenja Upisnika nesreća većih razmjera.
Članak 112.
(Domino učinak)
(1) Na osnovu Izvješća o stanju sigurnosti, Federalno
ministarstvo dužno je identificirati pogone i postrojenja ili
grupe pogona i postrojenja u kojima postoji mogućnost
pojave posljedica izazvanih nesrećom većih razmjera ili
može biti povećana zbog lokacije ili blizine takvih pogona i
postrojenja, te izvršiti identifikaciju opasnih supstanci.
(2) Federalno ministarstvo će provedbenim propisom iz stavka
(1) članka 102. ovog Zakona defininirati sadržaj Izvješća o
stanju sigurnosti, sadržaj Informacije o sigurnosnim
mjerama i sadržaj unutarnjih i vanjskih planova
intervencije.
(3) Federalno ministarstvo je dužno osigurati razmjenu
informacija o identificiranju pogona i postrojenja što će
omogućiti operaterima da pri izradi Plana sprečavanja
nesreća većih razmjera, uzmu u obzir ukupan rizik i
mogućnosti pojave nesreća većih razmjera.
(4) Operateri pogona i postrojenja iz stavka (1) ovoga članka
dužni su surađivati na informiranju javnosti i dostavljanju
informacija Federalnom ministarstvu radi pripreme
vanjskih planova intervencije.
Članak 113.
(Unutarnji i vanjski planovi intervencije)
(1) Operater je dužan izraditi unutarnji plan intervencije sa
sadržanim mjerama koje će se poduzeti u slučaju nesreće
većih razmjera i dostaviti ga Federalnoj upravi civilne
zaštite radi izrade vanjskih planova intervencije za mjere
koje će se poduzeti izvan pogona i postrojenja.
(2) Cilj izrade planova intervencije je:
a) kontroliranje nesreća na način da se njihove posljedice
svedu na najmanju moguću mjeru i ograniči se njihov
štetan utjecaj na ljude, okoliš i imovinu;
b) primjenjivanje mjera koje su neophodne za zaštitu
ljudi i okoliša od utjecaja nesreća većih razmjera;
c) prijenos neophodnih informacija javnosti i nadležnim
službama i organima koje se nalaze u datom području,
i (3) Pogoni i postrojenja kao što su rudnici, nalazišta mineralnih
d) omogućavanje revitalizacije i čišćenje okoliša nakon
nesreća većih razmjera.
(3) Kod izrade unutarnjih i vanjskih planova mora se navesti
udaljenost između pogona i postrojenja i stambenih
područja, javnih mjesta i područja posebne prirodne
osjetljivosti ili interesa.
(4) Unutarnji i vanjski planovi intervencija moraju biti
primijenjeni bez odlaganja u slučaju nesreća većih razmjera
ili u slučaju pojave nekontroliranog incidenta, koji bi
mogao dovesti do nesreće većih razmjera.
(5) Planovi moraju biti razmotreni, provjereni, i ukoliko je
neophodno, promijenjeni i revidirani od operatera ili
nadležnog organa u roku od šest mjeseci, uzimajući u obzir
promjene do kojih je došlo u radu pogona i postrojenja, u
planovima intervencije ili u novim tehnološkim rješenjima.
Srijeda, 24. 2. 2021.
POGLAVLJE XII.
FINANCIRANJE ŠTETA U OKOLIŠU I ODGOVORNOST
ZA ŠTETU U OKOLIŠU
Članak 114.
(Fond za zaštitu okoliša)
Fond za zaštitu okoliša Federacije BiH je osnovan
posebnim zakonom sa ciljem unapređenja razvoja ekonomske
organizacije povoljne po okoliš, spriječavanja štete po okoliš,
provođenja mjera za otklanjanje nastale štete u okolišu; očuvanja
zaštićenih prirodnih područja; motiviranja i unaprjeđenja
korištenja najboljih raspoloživih tehnika ili alternativnih rješenja
povoljnih za zaštitu okoliša; unaprijeđenje i razvoj svijesti
javnosti o zaštiti okoliša i istraživanje okoliša.
Članak 115.
(Utvrđivanje odgovornosti za štetu u okolišu)
(1) Pravne i fizičke osobe dužne su da u obavljanju svoje
aktivnosti osiguraju zaštitu okoliša i to:
a) primjenom i provođenjem propisa o zaštiti okolišu,
b) održivom uporabom prirodnih resursa, dobara i
energije,
c) uvođenjem energetski učinkovitih tehnologija i
korištenjem obnovljivih prirodnih resursa,
d) uporabom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse
koji manje ugrožavaju okoliš,
e) poduzimanjem mjera prevencije ili otklanjanja
posljedica ugrožavanja i štete po okoliš,
f) vođenjem evidencije o potrošnji sirovina i energije,
ispuštanju onečišćujućih supstanci i
1. energije, klasifikaciji, karakteristikama i
količinama otpada,
g) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu
predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po okoliš
i zdravlje ljudi,
h) drugim mjerama sukladno ovom Zakonu.
(2) Mjere zaštite okoliša iz stavka (1) ovog članka pravne i
fizičke osobe obavlja samostalno ili preko ovlaštene pravne
osobe.
Članak 116.
(Odgovornost za djelatnosti opasne po okoliš)
(1) Operater koji obavlja djelatnost opasnu po okoliš
odgovoran je za štetu nanesenu tom djelatnošću ljudima,
imovini i okolišu.
(2) Mogućnost da djelatnost opasna po okoliš prouzrokuje štetu
se procjenjuje na osnovu načina rada, korištenih
postrojenja, vrste i koncentracije supstanci koje se
upotrebljavaju ili nastaju tom aktivnošću, korištenja
genetički modificiranih organizama ili mikroorganizama,
meteoroloških uvjeta kao i vremena i mjesta nastanka štete.
ulja ili rafinerije, postrojenja za opskrbom plinom i taljenje
metala, termoelektrane, koksne peći, postrojenja za
proizvodnju i obradu metala i minerala, kemijska
postrojenja, postrojenja za tretman, termičku obradu i
skladištenje otpada, postrojenja za tretman otpadnih voda,
klaonice, bojaonice i kožare, postrojenja za proizvodnju
papira, brane i hidroenergetska infrastruktura, plinovodi ili
naftovodi i skladišta tekućih atmosferskih plinova
predstavljaju opasnost po okoliš zbog načina na koji se
njima upravlja, zbog materijala koje koriste ili djelatnosti
koja se u njima obavlja.
(4) Ukoliko više operatera zajedno obavlja djelatnost opasnu
po okoliš odgovornost snose zajednički.
(5) Za remedijaciju lokacije na kojima je pogon i postrojenje
prestao s radom ili djelatnost trajno zaustavljena,
odgovornost snosi posljednji operater.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 117.
(Izuzeci od odgovornosti)
(1) Operater nije odgovoran za štetu uzrokovanu:
a) ratom;
b) prirodnom nepogodom ili drugom višom silom;
c) od strane treće osobe čija je namjera nanošenje štete;
ili
d) zbog provođenja posebnih naredbi i mjera nadležnih
organa koje su utjecale na nastanak štete.
(2) Operater se oslobađa odgovornosti za štetu ukoliko dokaže
da je primijenio odgovarajuće mjere zaštite kako bi
spriječio ili ublažio štetu.
Članak 118.
(Pravo na informiranje)
Pravna ili fizička osoba koja smatra da je pretrpila štetu
usljed obavljanja djelatnosti opasnom po okoliš može uvijek
zahtijevati informacije o okolnostima koje su od utjecaja na
dokazivanje da je data djelatnost prouzrokovala štetu.
Članak 119.
(Financijske garancije)
(1) Operater koji obavlja djelatnost opasnu po okoliš dužan je
putem osiguranja ili izdvajanjem novčanog iznosa za
posebne namjene osigurati sredstva za naknadu štete nastale
u okolišu.
(2) Operater cjelokupnom svojom imovinom garantira za
naknadu štete.
Članak 120.
(Šteta nanesena okolišu opasnom djelatnošću)
(1) Ukoliko opasna djelatnost nanosi štetu okolišu operater je
dužan nadoknaditi troškove procjene štete i troškove mjera
za vraćanje u stanje koje je bilo neposredno prije nastanka
štete ili ublažavanje štete nanesene okolišu kao i naknadu za
štetu nanesenu licima i imovini koja je prouzrokovana
opasnom djelatnosti.
(2) Troškove iz stavka (1) ovog članka snosi operater čija je
djelatnost nanijela štetu.
(3) Odredbe ovog članka se ne primjenjuju na djelatnosti čija je
glavna svrha državna obrana ili međunarodna sigurnost niti
na djelatnost čija je jedina svrha zaštita od prirodnih
katastrofa.
Članak 121.
(Naknada za izazvanu štetu po okoliš)
(1) Ukoliko se šteta nanesena okolišu ne može sanirati
odgovarajućim mjerama, lice koje je prouzrokovalo štetu
odgovorno je za nadoknadu štete u visini vrijednosti
uništenog dobra.
(2) Visina naknade treba biti približna ekonomskoj i ekološkoj
vrijednosti uništenog dobra. Ukoliko se ta vrijednost ne
može utvrditi uobičajenim ekonomskim metodama, sud će
utvrditi visinu štete po principu jednakosti uzimajući u
obzir potrebne troškove sanacije, stupanj individualne
odgovornosti i korist stečenu nanošenjem štete okolišu.
(3) Federacija BiH zadržava pravo na naknadu štete ukoliko
nema drugih osoba koje imaju to pravo.
Članak 122.
(Primjena posebnih propisa)
Na sva pitanja o odgovornosti za štetu nanesenu okolišu
koja nisu posebno uređena ovim zakonom primjenjuju se opća
pravila Zakona o obligacionim odnosima i drugih posebnih
propisa.
Broj 15 - Strana 129
POGLAVLJE XIII.
SUSTAV EKO-OZNAČAVANJA I SUSTAV OKOLIŠNOG
UPRAVLJANJA I NEOVISNOG OCJENJIVANJA (EMAS)
Članak 123.
(Sustav Eko-označavanja)
(1) Sustav dodjele eko-oznaka uspostavlja se radi promoviranja
izrade, proizvodnje, marketinga i uporabe proizvoda sa
smanjenim utjecajem na okoliš u odnosu na ukupan period
trajanja tog proizvoda, te radi bolje informiranosti potrošača
o utjecaju proizvoda na okoliš.
(2) Eko-oznaka je amblem koji se utvrđuje provedbenim
propisom iz stavka (4) ovog članka i dodjeljuje se
proizvodima i uslugama.
(3) Utjecaji na okoliš se utvrđuju na temelju ispitivanja
uzajamnog djelovanja proizvoda s okolišem, uključujući
korištenje energije i prirodnih resursa, u odnosu na ukupan
životni ciklus proizvoda. Sistem dodjele eko-oznaka mora
biti sukladan postojećim i novonastalim zdravstvenim,
sigurnosnim i okolišnim zahtjevima.
(4) Federalni ministar provedbenim propisom propisuje sustav i
postupak dodjele eko-oznaka, organe nadležne za
upravljanje sustavom eko-oznaka, od izbora grupe
proizvoda i njihovog ekološkog kriterija do dodjele eko-
oznake i zaključivanja ugovora koji se odnosi na uvjete za
uporabu oznake, na način koji omogućava dragovoljno
učešće pravnih i fizičkih osoba čiji proizvodi i usluge
ispunjavaju zahtjeve ovoga sustava.
Članak 124.
(Sustav okolišnog upravljanja i neovisnog ocjenjivanja - EMAS)
(1) Pravne i fizičke osobe u Federaciji BiH mogu dragovoljno
sudjelovati u sustavu upravljanja zaštitom okoliša (EMAS),
koji je na nivou Europske unije osnovan s ciljem ocjene i
poboljšanja djelovanja pravnih i fizičkih osoba na okoliš i
pružanja odgovarajućih informacija javnosti i
zainteresiranim stranama.
(2) Cilj sistema iz stavka (1) ovog članka je promoviranje
kontinuiranih poboljšanja u djelovanju organizacija na
okoliš:
a) uspostavljanjem i provođenjem sustava upravljanja od
organizacija,
b) sustavnom, objektivnom i periodičnom ocjenom
djelovanja sustava upravljanja okolišem,
c) prikupljanjem informacija o unaprjeđivanju u oblasti
zaštite okoliša,
d) pružanjem informacija o djelovanju na okoliš te
omogućavanjem razmjene informacija s javnošću i
zainteresiranim stranama i
e) aktivnim sudjelovanjem zaposlenih u organizaciji na
uspostavljanju i provođenju sustavu upravljanja
okolišem,
(3) Postupak za podnošenje zahtjeva za registriranje, visinu
naknade, sadržaj i način vođenja upisnika, razlog za
odbijanje upisa, privremeno ili trajno brisanje iz upisnika,
edukaciju i promoviranje sistema EMAS, te druga pitanja,
određuju se posebnim propisom koji donosi Federalni
ministar.
(4) Između organa i organizacija koji zastupaju određene
interese, grupa potencijalnih zagađivača ili pojedinačnih
onečišćivača i nadležnih organa mogu se zaključiti
dragovoljni sporazumi
(5) Zaključivanje dragovoljnih sporazuma između organa koji
zastupaju određene interese, grupa potencijalnih
onečišćivačaili pojedinačnih nečišćivača i nadležnih organa
uređuje se posebnim propisima kako bi se zadovoljili
Broj 15 - Strana 130 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
okolišni zahtjevi na okolišno prihvatljiv i ekonomski
efikasan način.
(6) Da bi se zaključio dragovoljni sporazum potrebno je da se:
- uspostavi proces konzultacija u kojem bi
zainteresirane strane mogle dati svoje sugestije o
nacrtu sporazuma;
- zaključi ugovor koji je obvezujući i može obuhvatiti
sankcije koje su primjenjive u slučaju nepoštivanja
ugovora;
- konkretni ciljevi ugovora izraze brojčanim
vrijednostima;
- uspostave prijelazni ciljevi i definira rok radi
postizanja postepenog pristupa i
- definira monitoring.
(7) Sporazum se objavljuje u "Službenim novinama Federacije
BiH".
POGLAVLJE XIV.
MEĐUENTITETSKA SURADNJA
Članak 125.
(Međuentitetsko tijelo za okoliš)
(1) Međuentitetsko tijelo za okoliš uspostavlja se odlukama
Vlade Federacije BiH, Vlade Republike Srpske i Vlade
Brčko Distrikta BiH.
(2) Međuentitetsko tijelo za okoliš ima četiri člana iz Republike
Srpske, četiri člana iz Federacije BiH i dva člana iz Brčko
Distrikta BiH vodeći računa o ravnopravnoj zastupljenosti
spolova.
(3) O održavanju sjednica Međuentitetskog tijela, u cilju
koordinacije i suradnje, redovno se obavještava
Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
(4) Međuentitetsko tijelo za okoliš sastaje se najmanje šest puta
godišnje i donosi odluke na osnovu konsenzusa.
(5) Organizacija i način rada Međuentitetskog tijela za okoliš
utvrđuje se usaglašenim odlukama entitetskih vlada.
(6) Nadležni organi i druge službe organa uprave, upravne
organizacije iz oba entiteta dužni su osigurati
administrativnu potporu Međuentitetskom tijelu za okoliš,
provoditi odluke Međuentitetskog tijela za okoliš u skladu
sa ovlaštenjima utvrđenim entitetskim propisima.
Članak 126.
(Nadležnost međuentiteskog tijela za okoliš)
(1) Međuentitetsko tijelo za okoliš se bavi svim pitanjima iz
području okoliša koja zahtijevaju usuglašen pristup entiteta,
kao i drugim pitanjima koja su prenesena na
Međuentitetsko tijelo za okoliš od entiteta, ovim zakonom,
entitetskim i drugim propisima, a naročito pitanja:
a) međunarodnih sporazuma i programa u području
zaštite okoliša;
b) koordiniranje primjene i donošenja zakona i drugih
propisa;
c) koordiniranja praćenja provođenja standarda i
procedura za zaštitu okoliš;
d) davanja preporuka za uspostavljanje usuglašenih
standarda kvalitete okoliša na nivou entiteta;
e) koordiniranje entitetskih akcijskih planova i drugih
programa i planova u području zaštite okoliša;
f) koordiniranje praćenja i sustava informiranja;
g) prikupljanje i razmjena informacija i
h) međuentitetsko tijelo razmatra i pitanja inicirana od
strane kantona u vezi sa pograničnim negativnim
utjecajem pogona i postrojenja.
(2) Međuentitetsko tijelo za okoliš pruža stručnu pomoć
nadležnim entitetskim ministarstvima.
(3) Međuentitetsko tijelo za okoliš je dužno osigurati da su
interesi oba entiteta, Brčko Distrikta BiH i Bosne i
Srijeda, 24. 2. 2021.
Hercegovine uzeti u obzir pri planiranju i realizaciji
projekata koji mogu imati odgovarajući međusobni utjecaj
na okoliš, kako unutar Bosne i Hercegovine tj. između
entiteta i Brčko Distrikta BiH, tako i u prekograničnom
kontekstu.
Članak 127.
(Suradnja sa Federalnim ministarstvom)
Članovi Međuentitetskog tijela za okoliš iz Federacije BiH,
poslije svake održane sjednice, podnose izvješće Federalnom
ministarstvu.
POGLAVLJE XV.
PRAĆENJE STANJA OKOLIŠA
Članak 128.
(Nadležnost za praćenje stanja okoliša)
(1) Poslove prikupljanja i objedinjavanja prikupljenih podataka
i informacija o okolišu sukladno članku 28. ovog zakona,
radi osiguravanja i praćenja provođenja politike zaštite
okoliša i održivog razvoja obavlja Federalno ministarstvo
za zaštitu okoliša u saradnji sa Fondom za zaštitu okoliša.
(2) Praćenje stanja okoliša obuhvata naročito:
a) uspostavu, razvoj, vođenje i koordinaciju jedinstvenog
informacionog sustava zaštite okoliša u Federaciji
BiH,
b) praćenje i objedinjavanje podataka i /ili informacija o
okolišu,
c) vođenje odgovarajućih baza podataka o okolišu te
upis u upisnik sustava za ekološko upravljanje i
nezavisno ocjenjivanje EMAS,
d) praćenje i izvješćivanje o utjecaju okoliša na zdravlje,
u suradnji s Federalnim zavodom za zdravstvo,
e) obavljanje stručno-savjetodavnih poslova pri
određivanju sadržaja, metodologije i načina praćenja
stanja okoliša i vođenja jedinstvenog informacionog
sustava zaštite okoliša,
f) pripremu podataka za izradu dokumenata i izvještaja u
vezi sa zaštitom okoliša i održivim razvojem,
g) izradu stručnih podloga za pripremu, odnosno
suradnju na pripremi, dokumenata održivog razvoja i
zaštite okoliša te izvješća koji se daju u vezi
provođenja tih dokumenata,
h) izradu Izvješća o stanju okoliša,
i) izradu Federalne liste indikatora za praćenje stanja
okoliša,
j) suradnju s federalnim i kantonalnim ministarstvima i
organima nadležnim za zaštitu okoliša, jedinicama
lokalne samouprave, pravnim osobama s javnim
ovlaštenjima i drugim osobama, međunarodnim
tijelima putem nadležnih institucija BiH, institucijama
i udruženjima na izradi i realizaciji projekata i
programa zaštite okoliša,
k) učešće u provođenju međunarodnih ugovora,
sporazuma, projekata i programa iz područja zaštite
okoliša i izvještavanje prema preuzetim obvezama,
l) osiguravanje uvjeta za pristup informacijama o
okolišu, kojima raspolaže i koje nadzire.
(3) Federalna lista indikatora iz stavka (2) ovoga članka
izrađuje se na osnovu posebnih propisa i međunarodnih
ugovora, vodeći računa o specifičnim zahtjevima za zaštitu
okoliša. Federalna lista indikatora redovno se ažurira i
objavljuje na internet stranici.
(4) Federalni organi nadležni za oblast upravljanja vodama,
meteorologiju, pedologiju, geologiju, zaštitu prirode,
statistiku i druge upravne organizacije dužni su osigurati
prikupljanje, obradu i evidentiranje odgovarajućih podataka
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
i informacija, posebno o korištenju i opterećenju okoliša iz
svoje nadležnosti i dostaviti ih Federalnom ministarstvu.
Članak 129.
(Obim praćenja stanja okoliša)
(1) Praćenje stanja okoliša je sustavno praćenje kvaliete
okoliša, odnosno promjena stanja okoliša i njegovih
sastavnica.
(2) Praćenje stanja okoliša obuhvata:
a) Praćenje stanja imisija odnosno kvaliteta zraka, voda,
mora, tla, biljnog i životinjskog svijeta, te
iskorištavanja mineralnih sirovina,
b) praćenje onečišćenja okoliša odnosno emisija u
okoliš,
c) praćenje utjecaja onečišćenja okoliša na zdravlje ljudi,
d) praćenje proizvodnje otpada i upravljanja otpadom,
e) praćenje utjecaja važnih gospodarskih sektora na
komponente okoliša,
f) praćenje stanja očuvanosti prirode,
g) praćenje drugih pojava koje utječu na stanje okoliša.
(3) Praćenje stanja okoliša provodi se za područja utvrđena
dokumentom sukladno strateškoj procjeni, za zahvate za
koje je to određeno procjenom utjecaja zahvata na okoliš,
za sve pogone i postrojenja za koja je to određeno
okolišnom dozvolom, te za područja na kojima je došlo do
onećišćenja okoliša ako onečišćivač nije poznat.
(4) Vrstu emisija, imisija, prirodnih i drugih pojava koje su
predmet praćenja, metodologiju uzimanja uzoraka i
mjerenja, rokove za dostavljanje podataka nadležnim
ministarstvima i upravnim organima, način redovnog
obavještavanja javnosti, uvjete u pogledu stručne
osposobljenosti i tehničke opremljenosti ovlaštenika koji
obavlja praćenje stanja okoliša, odnosno zagađivanja
okoliša, bliže propisuje Federalni ministar pravilnikom.
(5) Nositelj zahvata, operater i upravni organi iz članka 28.
ovog Zakona obavljaju praćenje stanja okoliša i obavezni su
podatke o mjerenjima emisija i imisija dostavljati nadlžnom
organu sukladno članku 128. ovog Zakona, u pisanom i/ili
elektronskom obliku.
(6) Nadležna tijela ovlaštena za poslove praćenja stanja okoliša
sukladno st. (2) i (3) ovoga članka dužni su podatke
redovno dostavljati u sustav informiranja o okolišu iz k? 28.
ovog Zakona.
Članak 130.
(Obveze operatera u pogledu praćenja stanja okoliša)
(1) Za zahvate za koje je u postupku procjene utjecaja na okoliš
utvrđena obveza praćenja stanja okoliša operater je obvezan
pratiti stanje okoliša na način da:
a) putem stručnih i za to osposobljenih osoba provodi
mjerenja emisija i vodi o tome propisane upisnike,
b) putem stručnih i za to osposobljenih osoba provodi
mjerenja imisija, odnosno sudjeluje u mjerenju
imisija, prema udjelu svoga zahvata u onečišćenju
okoliša,
c) sudjeluje u praćenju prirodnih i drugih pojava koje su
posljedica onečišćenja okoliša.
(2) Podatke iz upisnika iz stavka (1) točke a) ovoga članka
operater je obvezan dostavljati nadležnom ministarstvu na
propisanim obrascima i u propisanim periodima odnosno
rokovima.
(3) Operater je, za postrojenje za koje je to određeno okolišnom
dozvolom obvezan pratiti stanje okoliša na način da:
a) osigura mjerenje emisija iz postrojenja,
b) osigura nadziranje utjecaja emisija na okoliš i o tome
vodi propisani registar,
Broj 15 - Strana 131
c) osigura mjerenje imisija, odnosno učešće u mjerenju
imisija prema udjelu u onečišćenju okoliša postrojenja
kojim obavlja djelatnost i o tome vodi propisani
upisnik.
(4) Podatke iz registra iz stavka (3) tč. b) i c) ovoga članka
operater je obvezan dostavljati na propisanim obrascima i u
propisanim periodima odnosno rokovima Fedealnom
ministarstvu.
(5) Operater je odgovoran za točnost podataka koje dostavlja.
(6) Operater je obvezan osigurati financijska sredstva za
praćenje stanja okoliša koje je dužan provoditi sukladno
ovom Zakonu.
Članak 131.
(Analize podataka o praćenju stanja okoliša)
(1) Analizu podataka o emisijama i imisijama te analizu
izvješća o provedbi praćenja stanja okoliša, odnosno
onečišćenju okoliša provodi Federalno ministarstvo u
suradnji sa Fondom za zaštitu okoliša Federacije BiH,
odnosno s upravnim organizacijama i tijelima javne vlasti
nadležnim za pojedinu komponentu okoliša odnosno
opterećenje.
(2) Sredstva za provjeru podataka o emisijama i imisijama te
analizu izvješšća o provedbi praćenja stanja okoliša iz
stavka (1) ovoga članka osiguravaju se u federalnom
proračunu.
(3) Federalno ministarstvo može radi provjere i uspoređivanja
dostavljenih podataka o izmjerenim emisijama i imisijama,
odnosno o izvršenim mjerenjima u tu svrhu osigurati
praćenje onečišćenja okoliša, odnosno mjerenje emisija i/ili
imisija.
POGLAVLJE XVI.
UPRAVNI I INSPEKCIJSKI NADZOR
Članak 132.
(Upravni nadzor)
Nadzor nad primjenom odredbi ovog Zakona i propisa
donesenih na osnovu njega vrši Federalno ministarstvo.
Članak 133.
(Inspekcijski nadzor)
(1) Inspekcijski nadzor nad provođenjem odredbi ovog Zakona
i drugih propisa donesenih na osnovu njega vrše inspektori
Federalne uprave za inspekcijske poslove i kantonalne
uprave za inspekcijske poslove.
(2) Inspekcijski nadzor nad poštivanjem uvjeta propisanih
okolišnom dozvolom i važećih propisa vrši nadležni
inspekcijski organ na razini vlasti organa koji je donio
dozvolu.
(3) Nadležni inspektori u vršenju inspekcijskog nadzora
postupaju po odredbama ovog Zakona i propisom koji
regulira oblast inspekcijskog nadzora u Federaciji BiH i
drugim zakonskim i provedbenim propisima.
(4) Za pogone i postrojenja za koje nije potrebna okolišna
dozvola, inspekcijski nadzor provodi mjesno nadležni
inspektor nadležan za poslove zaštite okoliša i urbanizma.
Članak 134.
(Plan inspekcijske kontrole poštivanja mjera i uvjeta propisanih
okolišnom dozvolom)
(1) Plan inspekcijske kontrole podrazumijeva poštivanje uvjeta
propisanih okolišnom dozvolom i važećim propisima, te
uključuje slijedeće:
a) opću ocjenu značajnih pitanja u vezi sa poštivanjem
uvjeta, mjera i monitoringa propisanih okolišnom
dozvolom;
Broj 15 - Strana 132 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
b) opću ocjenu značajnih pitanja u vezi sa poštivanjem
uvjeta, mjera i monitoringa propisanih rješenjem o
odobrenju Studije;
c) geografsko područje koje pokriva plan inspekcijske
kontrole;
d) upisnik postrojenja obuhvaćenih planom;
e) postupak za izradu programa rutinskih inspekcija i
poštivanja uvjeta propisanih okolišnom dozvolom;
f) postupak nerutinskih inspekcija poštivanja uvjeta
propisanih okolišnom dozvolom;
g) gdje je potrebno, odredbe o suradnji između različitih
inspekcijskih tijela.
(2) Plan inspekcije poštivanja uvjeta propisanih okolišnom
dozvolom i važećih propisa se redovno ažurira.
(3) Na osnovu inspekcija, nadležni inspektorat redovno
priprema programe rutinskih inspekcija poštivanja uvjeta
propisanih okolišnom dozvolom i važećih propisa koji
uključuju i učestalost posjeta lokacijama za različite vrste
postrojenja.
Članak 135.
(Učestalost inspekcijskog nadzora)
(1) Period između dva izvršena nadzora na lokaciji se zasniva
na ocjeni rizika po okoliš koje predstavljaju predmetni
pogoni i postrojenja.
(2) Period iz stavka (1) ovog članka ne smije prelaziti šest
mjeseci za postrojenja za koja je izdata okolišna dozvola, a
koja prema izvješću o stanju sigurnosti predstavljaju najviši
rizik.
(3) U slučaju da se prilikom inspekcije utvrdi neusklađenost sa
mjerama propisanim okolišnom dozvolom, nadležni
inspektor će dati rok za izvršenje mjere i nakon isteka roka
za izvršenje, obaviti ponovni nadzor.
(4) Kada kršenje uvjeta iz dozvola predstavlja neposrednu
opasnost za ljudsko zdravlje ili postoji opasnost izazivanja
incidentne situacije u okolišu, nadležni organ za provođenje
inspekcijskog nadzora će narediti obustavljanje rada dok se
ne osigura usklađenost.
(5) O kršenju uvjeta propisanih dozvolom u skladu sa ovim
članom, nadležni organ za provođenje inspekcijskog
nadzora će obavijestiti organ koji je izdao predmetnu
okolišnu dozvolu, u roku od sedam dana.
Članak 136.
(Izvanredne inspekcije)
Izvanredne okolišne inspekcije se vrše prilikom istraživanja
okolišnih nesreća, incidenata, žalbi i prigovora u vezi onečišćenja
okoliša.
Članak 137.
(Ovlaštenja nadležne inspekcije)
(1) Nadležni inspektori imaju pravo na nesmetan pristup svim
prostorijama, radnim područjima i postrojenjima radi
provođenja kontrole na licu mjesta. Inspektori mogu
kontrolirati sva dokumenta, uređaje i materijale koji se
nalaze u postrojenjima, uzimati uzorke i naložiti mjerenja,
odnosno vršiti kontrolu nad svim mjestima gdje postoji
mogućnost ugrožavanja okoliša.
(2) Pravna osoba čiji rad podliježe nadzoru dužna je omogućiti
provođenje inspekcijskog nadzora, dati na uvid potrebnu
dokumentaciju i pružiti sve potrebne podatke i obavještenja.
(3) O izvršenom nadzoru i utvrđenom stanju inspektor je dužan
da sačini zapisnik.
(4) Ukoliko nadležni inspektor utvrdi da rezultati izvršenih
mjerenja ne odgovaraju činjeničnom stanju ima pravo da
uzorke pošalje akreditovanim ispitnim tijelima i
laboratorijama za obavljanje ispitivanja ili referentnim
Srijeda, 24. 2. 2021.
centrima ovlaštenim od strane Vlade za pojedine sastavnice
okoliša.
(5) Ukoliko se tijekom ispitivanja utvrdi da izvršena mjerenja
ne odgovaraju činjeničnom stanju, troškove naknadnih
mjerenja snosi operater.
Članak 138.
(Pristup zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru)
(1) Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru za pogone i
postrojenja za koja se izdaje okolišna dozvola mora biti
dostupan operateru pogona i postrojenja nad kojim je
izvršen inspekcijski nadzor i dostavlja se nadležnom
ministarstvu koje je izdalo okolišnu dozvolu.
(2) Zapisnik iz stavka (1) ovog članka mora biti dostupan
javnosti, putem internet stranice nadležnog inspektorata u
roku od osam dana od dana izvršenog inspekcijskog
nadzora.
Članak 139.
(Godišnje izvješće)
(1) Inspekcija izrađuje godišnje izvješće o radu.
(2) Sadržaj izvješća iz stavka (1) ovog članka obuhvata:
a) podatke i informacije o provođenju plana i programa
rada;
b) podatke i informacije o poduzetim mjerama radi
primjene propisa iz nadležnosti inspektorata,
c) zajedničko izvješće o provedenim koordiniranim
inspekcijskim nadzorima i o drugim aktivnostima u
okviru uzajamne suradnje sa drugim inspekcijama u
području zaštite okoliša i
d) prijedloge za unaprijeđenje inspekcijskog nadzora u
području okoliša i stanja zaštite okoliša.
(3) Godišnje izvješće iz stavka (1) ovoga članka inspektor
podnosi nadležnom ministarstvu za zaštitu okoliša i bit će
dostupno javnosti putem internet stranice Inspektorata i
ministarsva.
Članak 140.
(Ovlaštenja inspektora)
(1) Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da je povrijeđen
ovaj Zakon ili propis donesen na temelju njega, inspektor
ima pravo i obvezu bez odgađanja:
a) rješenjem narediti mjere za njihovo otklanjanje i rok;
b) izdati prekršajni nalog sukladno posebnom zakonu;
c) donijeti rješenje o zabrani rada pogona i postrojenja,
odnosno pravne osobe koja obavlja djelatnost, ukoliko
utvrđene nepravilnosti nisu otklonjene u datom roku;
d) podnijeti kaznenu prijavu nadležnom tijelu zbog
kaznenog djela i
e) poduzeti druge mjere i izvršiti druge radnje koje je
ovlašten poduzeti i izvršiti na temelju ovoga Zakona
i/ili posebnog propisa.
(2) U slučaju ponovljenog kršenja propisa ili u slučaju ozbiljne
opasnosti po ljudsko zdravlje i okoliš koja se ne može
riješiti drugim mjerama, inspektor zaštite okoliša će
zatražiti od nadležnog ministarstva da poništi izdanu
okolišnu dozvolu.
(3) Na rješenje federalnog inspektora može se uložiti žalba
Federalnom ministarstvu.
(4) Na rješenje kantonalnog inspektora žalba se podnosi
direktoru Federalne uprave za inspekcijske poslove.
(5) Žalba ne odlaže izvršenje rješenja.
(6) Na rješenje federalnog inspektora za vode, žalba se podnosi
Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
POGLAVLJE XVII.
PREKRŠAJNE ODREDBE
Članak 141.
(Novčane kazne)
(1) Novčanom kaznom od 20.000,00 KM do 200.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravna osoba ako:
a) ne ispunjava obveze nakon pribavljene okolišne
dozvole sukladno članku 91. ovog Zakona;
b) ne poduzmu sve odgovarajuće preventivne mjere za
spriječavanje onečišćenja preko graničnih vrijednosti
emisija (članak 84.);
c) ne osigura mjerenje emisija i imisija sukladno članku
130. ovog Zakona;
d) dostavlja netočne odnosno neistinite podatke
nadležnom tijelu (članak 130.);
e) ne osigura financijska sredstva za praćenje stanja
okoliša sukladno ovom Zakonu (članak 130. stavak
(6));
f) ne izradi program prilagođavanja sukladno članku 94.
stavak (3) ovog Zakona;
g) ne obavijesti Federalno ministarstvo o svakoj
promjeni u radu postrojenja (članak 95.);
h) u postrojenju u kojem su prisutne ili će biti prisutne
opasne supstance ne poduzme preventivne mjere
nužne za smanjenje rizika nastanka i sprječavanje
nastanka velikih nesreća te mjere za ograničavanje
utjecaja velikih nesreća na ljude, materijalna dobra i
okoliš (članak 102. stavak (3));
i) ne izvijesti o okolnostima nesreće, opasnim
supstancma i poduzetim mjerama (članak 105.);
j) ne dostavlja podatke Federalnom ministarstvu i
Civilnoj zaštiti i ne dobije suglasnost na Plan (članak
106.);
k) utvrdi prisutnost velikih količina opasnih supstanci, a
ne izradi Izvješće o stanju sigurnosti (članak 107.);
l) ne izradi unutarnji plan intervencije sukladno članku
113.;
m) ne dostavi u upisnik onečišćavanja okoliša
vjerodostojne, točne i ažurne podatke u propisanom
roku (članak 34. stavak (4)).
(2) Novčanom kaznom od 3.000,00 KM do 15.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravna osoba ako:
a) obavlja stručne poslove zaštite okoliša, a ne ispunjava
uvjete propisane ovim Zakonom, odnosno posebnim
propisom (članak 73. stavak (1));
b) započne obavljati stručne poslove zaštite okoliša bez
ishođene suglasnosti Ministarstva za obavljanje tih
poslova (članak 73. stavak (2));
c) obavlja stručne poslove zaštite okoliša u svojstvu
nositelja izrade Studije, u istom postupku u kojem je
investitor/operater (članak 73.);
d) se utvrdi da se radi o povezanim društvima od kojih je
jedno nositelj izrade Studije, a drugo podnositelj
zahtjeva.
(3) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se i
odgovorna osoba nositelja izrade Studije novčanom
kaznom od 1.000,00 do 20.000,00 KM.
(4) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se i
fizička osoba – obrt, novčanom kaznom od 500,00 KM do
10.000,00 KM.
(5) Posebno će se za prekršaj kazniti odgovorna osoba
kaznom od 5.000,00 KM do 15.000,00 KM ukoliko ne
obavijesti Federalno ministarstvo o prestanku rada
postrojenja (članak 95.).
Broj 15 - Strana 133
Članak 142.
(Posebne novčane kazne)
(1) Novčanom kaznom od 5.000,00 KM do 15.000,00 KM
kaznit će se za prekršaj pravna osoba ako:
a) ne ishodi okolišnu dozvolu sukladno ovom zakonu i
provedbenim propisima donesenim na osnovu zakona
(čl. 82. i 93.);
b) ne postupi u skladu s odredbom članka 104. stavak (3)
ovoga zakona;
c) ne poduzme potrebne mjere za vraćanje lokacije u
prvobitno stanje nakon prestanka rada pogona i
postrojenja. (članak 109. st. (2) i (3));
d) svojim djelovanjem ili propuštanjem djelovanja
izazove opasnost za okoliš, odnosno onečišćenje
okoliša, a bez odgađanja ne poduzme mjere
sprječavanja odnosno mjere otklanjanja sukladno
ovom zakonu i provedbenim propisima donesenim na
osnovu zakona (članak 115.).
(2) Za prekršaje iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se fizička
osoba novčanom kaznom od 300,00 KM do 1.500,00 KM.
(3) Za prekršaje iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se i
odgovorna osoba u pravnoj osobi novčanom kaznom od
1.000,00 KM do 1.500,00 KM.
Članak 143.
(Onemogućavanje rada inspektora)
(1) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000,00 KM do 15.000,00
KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba ako onemogući
obavljanje pregleda inspektora, odnosno inspektora
nadležnog prema posebnom zakonu ili ne dostavi u
određenom roku na uvid sve podatke i dokumentaciju
potrebnu u provođenju nadzora.
(2) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se
novčanom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.500,00
KM fizička osoba.
(3) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se
novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 1.5000,00
KM i odgovorno osoba u pravnoj osobi.
Članak 144.
(Prekršaj za nepoštivanje provedbenih propisa)
(1) Nepoštivanje obveza određenih provedbenim propisima iz
članka 146. ovoga Zakona te neispunjenje tih obveza u
utvrđenom roku i na propisani način smatra se prekršajem u
smislu ovoga Zakona.
(2) Za prekršaje iz stavka (1) ovoga člana pravna osoba će se
kazniti novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do
15.000,00 KM.
(3) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se i
odgovorna osoba u pravnoj osobi iz stavka 2) ovoga članka
novčanom kaznom od 500,00 KM do 3.000,00 KM.
(4) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se i fizička
osoba - obrtnik novčanom kaznom od 500,00 KM do
1.500,00 KM.
Članak 145.
(Rok zastare za prekršaje)
Za prekršaje propisane ovim Zakonom prekršajni postupak
ne može biti pokrenut kada protekne pet godine od dana kada je
prekršaj izvršen.
POGLAVLJE XVIII.
PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Članak 146.
(Donošenje provedbenih propisa)
(1) Federalno ministarstvo će u roku od šest mjeseci od
stupanja na snagu ovog Zakona predložiti Vladi Federacije
Broj 15 - Strana 134 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
BiH članove Savjetodavnog vijeća iz članka 25. ovog
zakona.
(2) Federalni ministar donosi propise iz čl. 34., 73., 74., 78.,
83., 100., 101., 102., 111.,123., 124., i 129. ovog zakona u
roku od jedne godine od stupanja na snagu ovog Zakona.
(3) Vlada Federacije BiH donosi propise iz čl. 28., 52, 68., 81. i
83. ovog zakona u roku od jedne godine od stupanja na
snagu ovog zakona.
(4) Kantonalna ministarstva nadležna za zaštitu okoliša dužna
su uskladiti kantonalne propise iz oblasti zaštite okoliša sa
ovim zakonom u roku od jedne godine od stupanja na snagu
ovog zakona.
(5) Provedbeni propisi koji su bili na snazi do dana stupanja na
snagu ovog zakona primjenjivati će se i dalje ako njihove
odredbe nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
(6) Postupci započeti prije stupanja na snagu ovog zakona, biti
će okončani sukladno odredbama propisa koji je bio na
snazi prije stupanja na snagu ovog zakona.
(7) Kantonalni ekološki akcijski planovi i lokalni ekološki
akcijski planovi ostaju na snazi i primjenjuju se do isteka
roka za koji su doneseni. Istekom roka, okolišno planiranje
se vrši sukladno propisu koji regulira strateško planiranje i
upravljanje razvojem u Federaciji BiH.
Članak 147.
(Primjena postojećih propisa)
Odredbe posebnih zakona i provedbenih propisa kojima se
uređuju pitanja zaštite okoliša koji nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom nastavljaju se primjenjivati.
Članak 148.
(Prestanak važenja Zakona o zaštiti okoliša)
Stupanjem na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o
zaštiti okoliša ("Službene novine Federacije BiH", br. 33/03 i
38/09).
Članak 149.
(Stupanje na snagu)
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
Predsjedatelj Predsjedatelj
Zastupničkog doma Doma naroda
Parlamenta Federacije BiH Parlamenta federacije BiH
Mirsad Zaimović, v. r. Tomislav Martinović, v. r.
На основу члана IV.Б.7.а(IV) Устава Федерације Босне
и Херцеговине, доносим
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ОКОЛИША
Проглашава се Закон о заштити околиша, који је
усвојио Парламент Федерације Босне и Херцеговине на
сједници Представничког дома од 24.9.2019. године и на
сједници Дома народа од 28.01.2021. године.
Број 01-02-1-110-01/21
18. фебруара 2021. године Предсједник
Сарајево Маринко Чавара, с. р.
ЗАКОН
О ЗАШТИТИ ОКОЛИША
ПОГЛАВЉЕ I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет и циљ закона)
(1) Овим Законом (у даљем тексту: Закон) уређују се:
Srijeda, 24. 2. 2021.
a) начела заштите околиша;
б) заштита компоненти околиша;
ц) надлежност у области заштите околиша;
д) информисање и образовање о околишу;
e) приступ информацијама о околишу и учешће
јавности у области заштите околиша;
ф) планирање заштите околишa;
г) стратешка процјена утицаја на околиш;
х) успостављање стандарда квалитета околиша;
и) процјена утицаја на околиш;
ј) околинска дозволa;
к) спречавање несрећа великих размјера;
л) финансирање заштите околиша;
м) грађанска одговорност за штету у околишу;
н) систем еко-означавања и управљања околишем;
о) међуентитетска сарадња у области заштите
околиша;
п) управни и инспекцијски надзор и
р) прекршајне одредбе.
(2) Циљеви овог Закона су:
a) смањено коришћење, спречавање оптерећивања и
загађења околиша, спречавање нарушавања, као и
побољшање и обнова оштећеног околиша;
б) побољшање услова околиша, заштита људског
здравља, укључујући право на здрав живот;
ц) очување и заштита природних ресурса, рацио-
нално коришћење ресурса и такав начин
привређивања којим се осигурава обнова ресурса;
д) усклађеност социјалних, економских и других
интереса Федерације БиХ са захтјевима за
заштиту околиша;
e) остваривање и унапређење међународне сaрадње
у заштити околиша;
ф) aнимaциja јавности и учешће јавности у активно-
стима које имају за циљ заштиту околиша;
г) координирање привреде и интегрирање
социјалног и економског развоја у складу са
захтјевима заштите околиша, и
х) успостављање и развој институција за заштиту и
очување околиша.
(3) Граматички изрази употријебљени у овом Закону за
означавање мушког или женског рода подразумијевају
оба рода.
Члан 2.
(Примјена закона)
Одредбе овог Закона односе се на:
a) све компоненете околиша (ваздух, воду, тло,
свијет биљака, животиња и гљива, пејзаж,
изграђени околиш);
б) све видове дјелатности којима је сврха коришћење
и оптерећивање природних ресурса, односно
дјеловање на околиш које значи опасност од
загађења током трајања те активности, или имају
негативан утицај на околиш (попут буке,
вибрација, радијације, изузимајући нуклеарну
радијацију, отпад, свјетлосно загађење, итд.);
ц) права и одговорности правних и физичких лица
које обављају активности утврђене законом;
д) задатке у подручју околиша који произилазе из
међународних конвенција.
Члан 3.
(Право на околиш)
Свако лице има право на здрав и еколошки прихватљив
околиш као основно људско право тe је општа дужност
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
заштити и побољшати околиш за добробит садашњих и
будућих генерација.
Субјекти који осигуравају заштиту околиша су Феде-
рација Босне и Херцеговине, кантони и јединице локалне
самоуправе у складу са овим Законом и другим прописима.
Члан 4.
(Појмови и дефиниције)
У смислу овога закона, сљедећи појмови имају сљедеће
значење:
- "биота" - представља скуп свих биолошких
(живих) организама у биотичкој средини;
- "биотичка средина" - је систем у којем, поред
физичких и хемијских законитости, владају и
специфичне биолошке законитости;
- "емисија" - значи испуштање у околиш
супстанци, једињења, организама или
микроорганизама који су посљедица људских
активности и, као и вибрација, топлоте, мириса,
буке или свјетлости које производи један или
више извора у постројењу и испушта у ваздух,
воду, тло;
- "граничне вриједности емисија"- маса или
енергија изражена у виду специфичних
параметара, концентрације или нивоа емисија,
које неће бити прекорачене током одређеног или
одређених временских периода;
- "Имисија" – квалитет компоненти околиша
(ваздух, вода, тло) која се изражава као просјечна
вриједност у одређеном времену и простору;
- "информације о околишу" - свака информација
у писаној, визуелној, вербалној, електронској или
било којој другој материјалној форми о стању
околиша, односно о компонентама околиша;
- "инвеститор" - носиоц захвата односно пројекта
у околишу;
- "извјештај о нултом стању" - подаци о врсти и
количини емисија са циљем утврђивања и
процјене главних утицаја на околиш приликом
првог подношења захтјева за издавање околинске
дозволе;
- "извјештај о стратешкој процјени" - документ
који се прилаже уз одређени план, програм или
стратегију и садржи идентификацију, опис и
процјену могућих знатних утицаја на околиш због
реализације плана, програма или стратегије, као и
варијанте разматране и усвојене на основу циљева
и просторног обухвата плана, програма или
стратегије;
- "јавност" - једно или више физичких или
правних лица, њихова удружења, организације
или групе;
- "коришћење околиша" - активност која изазива
промјене у околишу, његовим коришћењем у
потпуности или неком његовом компонентом као
природним ресурсом или испуштајући супстанце,
односно енергију у околиш или компоненту
околиша, у складу са прописима који регулишу
подручје заштите околиша;
- "мјерење и осматрање" - поступци којима се
идентификују индикатори за праћење стања
околиша;
- "мјере отклањања" - свако дјеловање за
смиривање стања или привремене мјере за
поновно успостављање првобитног стања,
рехабилитацију или обнову оштећених природних
Broj 15 - Strana 135
добара, или осигурање еквивалентне алтернативе
тим добрима;
- "мјере спречавања" - све мјере подузете као
одговор на догађај, радњу или недјеловање који су
изазвали пријетећу опасност од штете у околишу,
ради спречавања или свођења те штете на најмању
мјеру;
- "најбоље расположиве технике" - најефикаснији
и најнапреднији степен развоја активности и
њиховог начина рада који указује на практичну
погодност примјена одређених технологија за
осигурање граничних вредности емисија у циљу
спречавања и тамо гдје то није изводљиво,
смањење емисија у околиш. Најбоље расположиве
технике подразумијевају и технологију која се
примјењује и начин на који се постројење
пројектира, гради, одржава, користи и ставља ван
употребе;
- "несрећа већих размјера" - појава емисије већих
размјера, пожара или експлозије усљед
неконтролисаних промјена насталих током рада
постројења које значе непосредну или одложену
озбиљну опасност по здравље људи или околиш, у
или изван постројења, а која укључује једну или
више опасних супстанци;
- "одрживи развој" је развој друштва, који као
основне критерије укључује, еколошку, економску
и социо-културну одрживост, и који са циљем
унапређења квалитета живота и задовољавања
потреба данашње генерације уважава исте
могућности задовољавања потреба идућих
генерација те омогућава дугорочно очување
квалитета околиша, георазноликости,
биоразноликости и пејзажа;
- "околиш"- је природно окружење људи,
животињског и биљног свијета, гљива и
организама и њихових заједница, које омогућава
њихово постојање и њихов даљи развој: ваздух,
воде, тло, земљиште, енергија, те материјална
добра и културно наслијеђе као дио окружења
којег је изградио човјек; сви у својој разноликости
и укупности узајамног дјеловања;
- "околинска дозвола" – рјешење којим се
прописују мјере и услови заштите околиша током
изградње и рада одређеног погона или постројења,
која се издаје на основу проведеног поступка
утврђивања мјера заштите околиша како је
прописано одредбама овога Закона;
- "обнављање"- укључујући "природно
обнављање" - у случају воде, заштићених врста и
природних станишта враћање оштећених
природних добара и/или оштећених функција у
почетно стање, а у случају штете нанесене
земљишту, отклањање сваког знатног ризика од
неповољног утицаја на здравље људи;
- "загађење" - подразумијева директно или
индиректно увођење, као посљедицу људске
активности, супстанци, вибрација, топлоте,
мириса, или буке у ваздух, воду или тло које могу
бити штетне по здравље човјека или имовину, или
квалитет живота у околишу као и сваки поремећај
количине одређених хемијских или биолошких
супстанци или физикчких особина у односу на
природне вриједности;
- "загађивач" - свако физичко или правно лице
које посредним или непосредним дјеловањем или
Broj 15 - Strana 136 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
пропуштањем дјеловања изазива загађење
околиша;
- "загађујућа супстанца" – супстанца или више
супстанци које због својих особина, количине и
уношења у околиш, односно у поједине
компоненте околиша могу штетно утицати на
здравље људи, биљни или животињски свијет,
свијет гљива, односно биоразноликост и пејзажну
разноликост;
- "опасност" - унутрашње својство опасних
материја или физичка ситуација која може
изазвати штету по људско здравље и околиш као и
стварна могућност да ће у блиској будућности
доћи до штете у околишу;
- "опасна супстанца" - супстанца, мјешавина
супстанци или препарат који је присутан као
производ, нуспроизвод, талог или међупроизвод,
укључујући и оне супстанце за које је основано
очекивати да би могле настати у случају несреће;
- "општа обавезујућа правила" - су правила која
садрже граничне вриједности емисије или друге
мјере и технике на нивоу дјелатности, и која су
донесена како би се помоћу њих директно
утврдили услови (мјере и технике) околинске
дозволе;
- "оптерећивање околиша" - емисија супстанци
или енергије у околиш;
- "оператер"- правно или физичко лице којa у
складу сa посебним прописом обавља или надзире
привредну активност на основу дозволе, другог
одобрења, уписа у регистар или у другу јавну
евиденцију, укључујући управљање радом или
надзор постројења или на коју је пренесено
овлашћење доношења економских одлука о
техничком функционисању постројења;
- "план активности" - план прилагођавања
постојећих погона и постројења који садржи
циљеве, мјере и услове који морају задовољити
нове стандарде заштите околиша, у утврђеном
року;
- "погони и постројења"- једна или више
техничких јединица у којима се врше дјелатности
које могу имати негативне утицаје на околиш или
могу бити присутне опасне супстанце;
- "постојећи погони и постројења" - погон и
постројење које је у раду, укључујући и пробни
рад, или је било у раду, а има могућност поновног
покретања рада, и које је изграђено на основу
одобрења за грађење;
- "праћење стања" - праћење промјена у околишу
на основу Федералне листе индикатора за праћење
околиша;
- "природни ресурс" - компонента природног
околиша, односно саставни дио природног
околиша, који се може користити да би се
задовољиле потребе друштва, изузимајући
вјештачки околиш;
- "процјена утицаја на околиш"
идентификација, опис и одговарајућа процјена у
односу на сваки појединачан случај, у складу
одредбама овог Закона, директан и индиректан
утицај неког пројекта на слиједеће елементе и
факторе:
1. људе, биљни, животињски свијет и гљиве;
2. земљиште, воду, ваздух, климу и пејзаж;
3. материјална добра и културно наслијеђе;
Srijeda, 24. 2. 2021.
4. међудјеловање фактора наведених у
претходним тачкама.
- "промјена у раду" - промјена у природи,
функционисању или проширење погона,
постројења, објекта и активности у одређеној
активности које би могло имати последице по
околиш;
- "нивои емисије повезане сa најбољим
расположивим техникама" - су нивои
индустријских емисија који су постигнути у
нормалним условима рада користећи најбољу
расположиву технику или комбинацију најбољих
расположивих техника;
- "ризик по околиш" – потенцијални и стварни
ефекат погона и постројења на људско здравље и
околиш узимајући у обзир ниво и врсте емисија,
осјетљивост локалног околиша и ризик од
несрећа;
- "санација"- скуп мјера и активности којима се
успоставља стање околиша које је било прије
настанка штете, односно загађења околиша
укључујући уређење простора, ревитализацију и
рекултивацију.
- "компоненте околиша" – земљиште, ваздух,
воде, тло, биосфера, као и изграђени околиш
настао као последица дјеловања људског фактора
и саставни је дио околиша;
- "складиштење" - одлагање ради чувања на
сигурноме мјесту или држања на складишту;
- "стандард квалитета околиша" - прописани
захтјеви који се морају испунити у одређеном
временском пeриoду, у одређеној средини или
одређеном дијелу;
- "стратегија, план или програм" - је документ
који се припрема и/или усваја на федералном или
кантоналном нивоу, или нивоу јединица локалне
самоуправе, или који је припремљен за доношење
кроз законодавну процедуру те који је уређен
законом или проведбеним прописом.
- "стратешка процјена утицаја на околиш" –
системски процес вредновања околинских
последица предложених планова и програма,
укључујући и здравље, који се састоји од
одређивања обима извјештаја о стратешкој
процјени и његовој припреми, уз осигурање
јавних расправа и консултација, како би се још у
раној фази доношења одлука уз економска и
друштвена укључила и околинска разматрања;
- "стратешка студија" - у поступку стратешке
процјене израђује се стратешка студија.
Стратешком студијом одређују се, описују и
процјењују очекивани знатни ефекти на околиш
које може изазвати провођење стратегије, плана
или програма и опције заштите околиша који
узимају у обзир циљеве и обим те стратегије,
плана или програма;
- "свјетлосно загађење"- емисија свјетлости из
- вјештачких извора свјетлости која штетно дјелује
на људско здравље и изазива осјећај блијештања,
угрожава сигурност у саобраћају због блијештања,
због непосредног или посредног зрачења
свјетлости према небу омета живот или сеобу
птица, шишмиша, кукаца и других животиња те
ремети раст биљака, угрожава природну
равнотежу на заштићеним подручјима, омета
професионално или аматерско астрономско
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
посматрање неба или зрачењем свјетлости према
небу непотребно троши електричну енергију те
нарушава слику ноћног пејзажа;
- "штета" - у смислу одговорности за штету
изазвану у околишу значи мјерљив штетни
ефекат, односно промјену на природним добрима
или непосредан или посредан мјерљиви поремећај
у функционисању природних добара;
- "штета у околишу" - свака штета нанесена
заштићеним биљним и/или животињским врстама
и њиховим стаништима, водама, мору, тлу и
земљиној каменој кори;
- "техничка упутства" - представљању
референтни документ о најбољим расположивим
техникама настао као резултат размјене података
за утврђене дјелатности;
- "техника у настајању" - је нова техника за
индустријску активност која би, ако се
комерцијално развије, могла пружити виши општи
ниво заштите околиша или бар једнак ниво
заштите околиша, уз веће уштеде трошкова од
постојећих најбољих расположивих техника;
- "тло" - значи горњи слој Земљине коре, смјештен
између камене подлоге и површине. Тло се састоји
од честица минерала, органских супстанци, воде
ваздуха и живих организама;
- "основни извјештај" - извјештај о стању вода,
ваздуха и тла који су загађени опасним
супстанцама повезаним са активностима
оператера;
- "трошкови" - трошкови оправдани потребом
осигурања доброг и ефикасног провођења овог
Закона укључујући трошкове процјене штете у
околишу, процјену опасности од штете,
алтернативних мјера, као и административне и
законске трошкове, трошкове извршења,
трошкове прикупљања података и друге ште
трошкове те трошкове праћења и надзора;
- "супстанце" - су хемијски елементи и њихови
спојеви у природном стању или добијени
производним поступком, укључујући и додатке
који су нужни за одржавање њихове стабилности
те нечистоће које произлазе из производног
поступка укључујући радиоактивне супстанце и
генетски модификоване микроорганизме и
генетски модификоване организме. У одредбама
овога Закона које се односе на околинску дозволу,
супстанце су хемијски елементи и њихови
спојеви, осим:
1. радиоактивних супстанци одређених
посебним прописом којим се утврђују
основне безбједносне норме за заштиту
здравља радника и шире јавности од
опасности од ионизирајућег зрачења;
2. генетски модификованих микроорганизама
који су одређени посебним прописом о
контролираној употреби генетски
модификованих микроорганизама;
3. генетски модификованих организама који су
одређени посебним прописом којим се
уређује намјерно испуштање генетски
модификованих организама у околиш;
- "удружења за заштиту околиша" - удружења
која су се својим статутима и у свом пољу
дјеловања опредијелила за рад и промовисање у
области заштите околиша.
Broj 15 - Strana 137
- "утицај на околиш" - значи било који ефекaт на
околиш, укључујући људско здравље, флору, фауну,
биолошку разновpснoст, тло, климу, воде, ваздух,
пејзаже, природна подручја, материјална добра,
културно наслијеђе и узајамно дјеловање ових фактора;
- "водни акт" – подразумијева претходну водну
сагласност или водну сагласност или водну дозволу у
складу са Законом о водама;
- "заинтересована страна" - је јавност на коју утиче
или би могло утицати одлучивање о околишу или има
интерес о одлучивању о околишу; удружења грађана
која дјелују на подручју заштите околиша и испуњавају
све услове у складу са овим Законом, сматраће се
заинтересованом;
- "заинтересовани орган"- орган јавне управе надлежан
за давање мишљења у току управног поступка, односно
орган управе или орган јединице локалне самоуправе
који може бити заинтересован за планирани пројекат,
односно процјену његовог утицаја на околиш и
здравље;
- "заштита околиша" - све одговарајуће дјелатности и
мјере којима је циљ превенција од опасности штете или
загађења околиша, смањење или одстрањивање штете
која је настала и повратaк на стање прије изазване
штете;
- "земљиште" - обухвата физички простор: тло, климу,
хидрологију, геологију, вегетацију у обиму који утиче
на могућност његовог коришћења, те резултате прошле
и садашње активности човјека, као и друштвено –
економске параметре, и
- "знатна промјена" - промјена у раду погона и
постројења која може имати знатан негативан утицај по
људе и околиш. Знатном промјеном сматра се и било
која промјена или проширење постројења које одговара
критеријима/праговима наведеним у проведбеним
прописима.
ПОГЛАВЉЕ II
НАЧЕЛА ЗАШТИТЕ ОКОЛИША
Члан 5.
(Начело одрживог развоја)
Одрживи развој у области околиша подразумијева:
a) очување комнпоненти околиша и јачање њихових
еколошких функција;
б) да емисије полутаната не прелазе капацитет
ваздуха, воде и тла и њихову способност
апсорпције и самопречишћавања, и
ц) стално очување биолошког диверзитета, људског
здравља, те квалитета ваздуха, воде и тла према
стандардима који су увијек довољни за живот
људи, биљног и животињског свијета.
Члан 6.
(Начело опреза и превенције)
(1) При постојању пријетње од непоправљиве штете по
околиш, недостатак пуне научне подлоге не одгађа
увођења мјера опреза и спречавања даље деградације
околиша.
(2) Употреба околиша организује се и обавља на начин
који:
a) Даје резултат најнижег могућег степена
оптерећења и употребе околиша;
б) спрјечава загађења околиша и
ц) спрјечава штету по околиш.
(3) При употреби ресурса (сировина и материјала) мора се
поштовати начело опреза, тј. пажљиво управљати и
Broj 15 - Strana 138 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
економично користити компоненте околиша, те свести
на најмању могућу мјеру настајање отпада примјеном
рециклаже и/или поновне употребе природних и
вјештачких материјала.
(4) У циљу превенције деградације при употреби околиша
примјењују се најбоље расположиве технике. Корисник
околиша који представља опасност по околиш или
изазове штету по околиш дужан је опасност за настанак
штете свести на ниво дозвољен граничним
вриједностима.
(5) Уколико је штета настала као посљедица досадашњих
дјелатности корисника, корисник је дужан отклонити и
поправити насталу штету у околишу.
Члан 7.
(Начело замјене)
(1) Сваку постојећу активност која има штетне последице
по околиш, потребно је прилагодити прописаним
ограничењима у погледу обима утицаја на околиш.
Прилагођавање активности обавља се и у случају да су
трошкови прилагођавањa већи од вриједности које
треба заштитити.
(2) Одредба става (1) овога члана примјењује се при
употреби производа, дијелова постројења, опреме и
примјене производних процеса уз обавезно
ограничавање загађења околиша на извору.
Члан 8.
(Начело интегралног приступа)
(1) Захтјеви за високим нивоом заштите околиша и
побољшањем квалитета околиша саставни су дио свих
политика којима је циљ развој околиша, а обeзбјeђују
се у складу са начелом одрживог развоја.
(2) Сврха начела интегралног приступа је спрјечавање или
свођење на најмању могућу мјеру ризика од штете по
околиш у цјелини.
(3) Начело интегралног приступа обухвата:
a) узимање у обзир цијелог животног циклуса
материјала и производа;
б) предвиђање посљедица у свим компонентама
околиша као резултата дјеловања материјала и
активности (нових и постојећих);
ц) свођење настанка отпада и штетног дјеловања
отпада на најмању могућу мјеру;
д) примјењивање општих метода за процјену и
поређење проблема у околишу; и
e) комплементарну примјену мјера у односу на
посљедице, попут квалитативних циљева заштите
околиша и мјера усмјерених према изворима када
су у питању емисије.
Члан 9.
(Начело сарадње и подјеле одговорности)
(1) Одрживи развој у подручју околиша постиже се
сарадњом и заједничким активностима свих субјеката у
циљу заштите околиша.
(2) Провођење циљева везаних за околиш остварује се
сарадњом и координацијом у Федерацији БиХ,
међуентитетском сарадњом и сарадњом са Брчко
Дистриктом БиХ, билатералним или мултилатералним
међународним споразумима о заштити околиша, као и
пружањем информација и помоћи у вези заштите
околиша, а нарочито у односима са сусједним земљама.
Члан 10.
(Начело учешћа јавности и приступ информацијама)
(1) Питања заштите околиша остварују се путем учешћа
јавности. Сваки појединац и организација морају имати
одговарајући приступ информацијама које се односе на
Srijeda, 24. 2. 2021.
околиш, а којим располажу органи управе и управне
организације, укљулујући и информације о опасним
супстанцама и активностима у њиховим заједницама
као и могућност учешћа у доношењу одлука.
(2) Органи који доносе прописе и тијела надлежна за
заштиту околиша су дужни помагати и развијати
свијест јавности, као и подстицати учешће у
одлучивању, омогућујући доступност информација
широј јавности.
(3) Јавност има право учествовати у поступцима који се
воде на захтјев оператера и инвеститора у складу са
одредбама овог Закона или другим прописима.
(4) Са циљем постизања обештећења или правне заштите
свака заинтересована страна има право на заштиту у
управним и судским поступцима.
(5) Сваки појединац има право на једнак приступ
информацијама о околишу без обзира на пол, доб,
вјерску и расну припадност.
Члан 11.
(Начело загађивач плаћа)
(1) Загађивач плаћа трошкове надзора и превенције од
загађења, као и надокнаду за штету учињену околишу
без обзира јесу ли трошкови настали усљед наметања
одговорности због емисија загађења, накнада утврђених
одговарајућим финанцијским инструментима или као
обавеза утврђена прописом о смањивању загађења
околиша.
(2) Загађивач, из става (1) овог члана, је одговоран за све
активности које имају утицај на околиш у складу са
овим Законом и другим прописима.
ПОГЛАВЉЕ III
ЗАШТИТА КОМПОНЕНТИ ОКОЛИША
Члан 12.
(Интегрисана заштита компоненти околиша)
(1) Компоненте околиша морају бити заштићене
појединачно и у склопу осталих компоненти околиша,
узевши у обзир њихове међузависне односе. У складу
сa тим утврђује се и начин оптерећивања и коришћења
компоненти околиша.
(2) Заштита компоненти околиша подразумијева заштиту
квалитета, квантитета и њихових залиха, као и очување
природних процеса унутар компоненти и њихове
природне равнотеже.
(3) Посебним прописима уређују се поједина подручја
заштите и очувања компоненти околиша и заштите од
утицаја који значе опасност по околиш.
Члан 13.
(Очување тла)
(1) Очување тла обухвата површину и слојеве испод
површине земље, формације стијена и минерала као и
њихове природне и пријелазне облике и процесе.
(2) Очување тла обухвата очување производности,
структуре, равнотеже воде и ваздуха те биота тла.
(3) На површини или испод површине земље могу се
обављати такве врсте дјелатности и одлагати супстанце
које не загађује или не оштећују квантитет изнад
прописаних граничних вриједности, квалитета,
материјалне процесе тла и компоненте околиша.
(4) Током и прије провођења пројеката (изградње,
експлоатирања руда, итд.), мора се обeзбијeдити
одговарајуће раздвајање, депоновање и заштита
површинског слоја тла као и заштита и кориштење
пољопривредног и шумског земљишта.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(5) Након завршетка дјелатности које укључују употребу
тла, корисник обeзбeђуje обнову подручја према
пројекту рекултивације.
(6) Корисник обeзбeђуje обнову и поновни развој подручја
током коришћења околиша, тамо гдје постоје услoви и
уколико је то утврђено посебним прописима или
одлуком надлежног органа.
(7) Заштита тла дефинисана је посебним прописима који
регулишу област пољопривредног, шумског и осталог
тла у Федерацији БиХ.
Члан 14.
(Заштита вода)
(1) Заштита вода обухвата очување површинских,
подземних, прелазних и приобалних вода, залиха воде,
регулисање квалитета и квантитета воде, заштиту
ријечних корита, водног добра, водних и за воду
везаних екосистема, обалних подручја копнених вода и
аквафера.
(2) Заштита вода се проводи кроз опште забране и
ограничења, обавезу одвођења и третмана отпадних
вода, контролу поштовања прописаних граничних
вриједности за испуштање отпадних вода, постизање
доброг стања вода и стандарда квалитета околиша за
воде, управљање инцидентним ситуацијама, осигурање
услова за постизање еколошки прихватљивог протока и
успостављање заштићених подручја.
(3) Заштита мора и обалног подручја од загађења
подразумијева: управљање обалним подручјем,
морским дном и морским подземљем, те морским
околишем на основу екосистемског приступа, смањење
или уклањање загађења, односно оптерећења у
морском и обалном околишу, очување заштићених и
еколошко значајних подручја у мору и обалном
подручју, заштита, очување и обнављање морских
ресурса те структуре и функције морских и обалних
екосистема, системско праћење и надзор морских и
обалних екосистема, на основу екосистемског
приступа.
(4) Заштита и управљање обалним подручјем обухвата
мјере заштите обалних екосистема и одрживо и
интегрирано управљање обалним ресурсима те
координативне активности везане за унапређење
усаглашавања дјелатности свих субјеката надлежних за
обална подручја примјењујући приступ интегрисаног
управљања обалним подручјем.
(5) Заштита вода дефинисана је посебним прописом који
регулише област вода у Федерацији БиХ.
Члан 15.
(Заштита ваздуха)
(1) Заштита ваздуха обухвата очување атмосфере у
цијелини, са свим њеним процесима, очување њене
структуре и климатских обиљежја.
(2) Ваздух мора бити заштићен од оптерећења свих
вјештачких утицаја који се врше на ваздух или на друге
компоненте околиша путем трансмисија
радиокативних, текућих, гасовитих или крутих
супстанци уколико постоји опасност од штетног
утицаја на квалитет ваздуха или штетног одражавања
на људско здравље.
(3) Када се планира увођење активности и успостављање
постројења, као и производња и коришћење производа
потребно је предузети мјере како би ниво загађујућих
супстанци ваздуха био сведен на најмању могућу мјеру.
(4) Планирање заштите ваздуха, извори емисија, заштита
ваздуха, надзор, учешће јавности и финансирање
Broj 15 - Strana 139
заштите ваздуха, прописани су посебним прописом
који регулише заштиту ваздуха у Федерацији БиХ.
Члан 16.
(Очување и коришћење биосфере)
(1) Очување биосфере обухвата заштиту живих
организама, њихових заједница и станишта, узимајући
у обзир и очување природних процеса унутар њихових
станишта и природне равнотеже уз осигуравање
одрживости екосистема.
(2) Коришћење биосфере не може се обављати на начин
који нарушава природне процесе и услове
биоразноврсности и значи опасност за њену одрживост.
(3) Заштита и коришћење биосфере, врши се на основу
овог Закона и посебног прописа који регулише заштиту
природе у Федерацији БиХ.
Члан 17.
(Очување изграђеног околиша)
(1) Просторним планом одређују се зоне грађења на
одређеним локацијама зависно од степена оптерећења
околиша и сврхе изградње унутра појединих дијелова
на одређеним локацијама.
(2) Обављање дјелатности у појединим зонама, сa
различитим нивоима заштите подручја, дозвољено је на
начин утврђен посебним прописима у складу са
природом оптерећивања околиша и овим законом.
(3) Зелене површине унутра јединица локалне самоуправе
уређују се на начин утврђен Законом о принципима
локалне самоуправе у Федерацији БиХ и аката локалне
самоуправе о комуналном реду.
Члан 18.
(Заштита од штетних утицаја опасних супстанци и
технологија)
(1) Заштита од штетних утицаја опасних супстанци
обухвата заштиту од употребе свих природних и
вјештачких супстанци које користе, производе или
дијеле корисници околиша током провођења активно-
сти, а које су по свом квантитету или карактеристи-
кама, експлозивне, запаљиве, радиоактивне, токсичне,
подложне корозији, изазивају инфекције, екотоксичне,
мутагене, канцерогене, иритирајуће или могу изазвати
такав утицај у контакту сa другим супстанцама.
(2) Током управљања опасним супстанцама или током
употребе, укључујући и експлоатацију, односно
екстракцију, складиштење, транспорт, производњу,
израду и примјену или када се примјењују опасне
технологије, морају се предузети све потребне
заштитне и безбједоносне мјере којима се ризик од
опасности по околиш своди на најнижи степен или се
елиминише могућност таквих опасности у складу са
посебним прописима.
(3) При примјени технологија које могу значити опасност
по околиш мора се одредити заштитно подручје или
удаљеност, у складу са природом извора опасности,
како би се смањио ризик од опасности по околиш.
Члан 19.
(Заштита од штетног утицаја отпада)
(1) Заштита од штетног утицаја отпада на околиш обухвата
заштиту од свих врста супстанци, производа,
укључујући амбалажу и материјал за пакирање тих
супстанци, односно све врсте производа који се одлажу
или за које се планира да ће бити одложени.
(2) Посједник отпада дужан је предузети одговарајуће
мјере управљања отпадом и друге мјере збрињавања
отпада које су прописане прописом о управљању
отпадом у Федерацији БиХ, те осигурати основне мјере
Broj 15 - Strana 140 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
у циљу спрјечавања стварања отпада, рециклирања и
третирања отпада за поновну употребу, као и могуће
коришћење отпада за стварање енергије те сигурно
одлагање.
Члан 20.
(Заштита од буке и вибрација)
(1) Заштита од буке и вибрација у околишу обухвата
заштиту од свих врста вјештачки произведених емисија
које изазивају оптерећење непожељном, непријатном
буком и вибрацијама, које могу угрозити здравље или
на њега штетно утицати.
(2) Ради заштите од буке и вибрација потребно је
примјењивати техничке и организацијске методе које
потичу:
а) смањивање стварања емисија буке и вибрација,
односно извора који стварају буку и вибрације;
б) смањивање оптерећења, односно спрјечавање
повећања оптерећења буком и вибрацијама;
ц) накнадну заштиту у оним срединама које су под
сталним оптерећењем изнад утврђених стандарда.
(3) Заштита од буке и вибрација дефинисана је овим
Законом и посебним прописима о заштити од буке и
вибрација у Федерацији БиХ.
Члан 21.
(Заштита од штетних радијацијских и свјетлосних утицаја)
(1) Заштита околиша од радијацијских утицаја обухвата
заштиту од вјештачки произведене и природне
јонизације, нејонизирајуће радијације и термалне
радијације свих врста у складу са законима и другим
прописима.
(2) Свјетлосно загађење је промјена нивоа природне
свјетлости у ноћним условима проузрокована
уношењем свјетлости произведене људским
дјеловањем.
(3) Заштита од свјетлосног загађења обухвата мјере
заштите од непотребних, некорисних или штетних
емисија свјетлости у простор у зони и изван зоне коју је
потребно освијетлити, те мјере заштите ноћног неба од
прекомјерног освјетљења.
(4) Надлежно федерално министарство подзаконским
актима регулише мјере заштите од свјетлосног
загађења које произилази из овог члана.
ПОГЛАВЉЕ IV
НАДЛЕЖНОСТ
Члан 22.
(Надлежност федералног и кантоналних министарстава)
Надлежности по питању околиша остварују се на нивоу
Федерације БиХ и кантона.
Члан 23.
(Надлежност Федералног министарства околиша и туризма)
Федерално министарство околиша и туризма (у даљем
тексту: Федерално министарство):
a) планира, предлаже и проводи стратешке
документе, политике, финансијске планове и
програме из подручја заштите околиша, те
програме и прописе у области превенције,
санације и развоја заштите околиша;
б) прати, анализира и оцјењује стање околиша и
провођење заштите околиша, као и искуства
стечена у подручју заштите, коришћења и развоја
околиша;
ц) успоставља и управља системом извјештавања и
информисања о околишу у Федерацији БиХ;
Srijeda, 24. 2. 2021.
д) издаје околинске дозволе из своје надлежности у
складу са одредбама овога Закона и других
прописа;
е) води регистар о загађивачима и загађењима свих
компоненти околиша који је доступан јавности;
ф) организује активности којима је циљ спречавање
или смањење штетних посљедица по околиш;
г) учествује са другим надлежним органима у изради
програма и планова за употребу природних
ресурса, изради и остваривању посебног плана и
квалификацијског система и рјешава по жалбама
на рјешења кантоналних министарстава донесе-
них на основу федералног закона и других феде-
ралних прописа и обавља друге послове и задатке
заштите околиша из надлежности Федерације
БиХ;
х) пружа потребну помоћ надлежним државним
органима у провођењу међународних обaвеза које
је БиХ преузела и сaрађује сa надлежним
министарством Републике Српске, надлежним
органом Брчко Дистрикта БиХ и институцијама
БиХ.
Члан 24.
(Надлежност кантоналног министарства надлежног за
околиш)
Кантонално министарство надлежно за околиш (у
даљем тексту: кантонално министарство):
a) израђује нацрте прописа и планских докумената
из подручја заштите околиша, који су усклађени
са федералним прописима, стратегијама и другим
планским документима из ове области;
б) анализира и оцјењује стање околиша и
дјелатности заштите околиша размјеном
искустава стечених у подручју заштите и
кориштења околиша;
ц) обавља послове и задатке утврђене федералним
законом и другим федералним прописима;
д) успоставља и управља системом информисања о
околишу у кантону;
е) издаје дозволе из своје надлежности;
ф) организује послове којима је циљ спречавање или
смањење штетних последица по околиш;
г) обавља надзор над провођењем кантоналних
прописа и планских докумената из подручја
заштите околиша;
х) успоставља и проводи систем забране кретања
моторних возила одређених еко категорија када се
процијени да је то нужна мјера у заштити
околиша;
и) обавља и друге послове утврђене кантоналним
прописом.
Члан 25.
(Савјетодавно вијеће за околиш)
(1) Савјетодавно вијеће за околиш (у даљем тексту:
Савјетодавно вијеће) оснива се ради пружања научне и
стручне подршке Федералном министру околиша и
туризма (у даљем тексту: Федерални министар) и
Влади Федерације Босне и Херцеговине (у даљем
тексту: Влада Федерације БиХ) у подручју заштите
околиша.
(2) Савјетодавно вијеће има консултативну и савјетодавну
улогу, а чини га сљедећих 18 чланова водећи рачуна о
равноправној заступљености сполова:
а) представник из Федералног министарства, који је
уједно и предсједавајући,
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
б) по један представник из сваког кантоналног
министарства надлежног за заштиту околиша,
ц) секретар Одбора за просторно уређење, стамбено-
комуналну политику, екологију и туризам
Представничког дома Парламента Федерације
БиХ,
д) секретар Одбора за просторно уређење, екологију
и стамбено-комуналне послове Дома народа
Парламента Федерације БиХ,
е) Предсједник Савеза општина и градова
Федерације БиХ,
ф) представник Академије наука и умјетности Босне
и Херцеговине.
г) два представника удружења за заштиту околиша
које именује мрежа Архус центара у БиХ, на
основу писане сагласности најмање пет удружења
грађана која промовишу заштиту околиша
регистрованих на подручју Федерације БиХ.
х) прeдстaвник Хрвaтскe aкaдeмијe зa знaнoст и
умjeтнoст БиХ.
(3) У случају потребе, на сједнице Вијећа могу се позвати
и представници удружења послодаваца и одређених
грана индустрије, у зависности од дневног реда.
Позвани представници могу давати приједлоге и
сугестије, али немају право гласа при одлучивању.
(4) Савјетодавно вијеће врши усаглашавање стратегијских
планских и програмских докумената из члана 44. овог
Закона и политика у области околиша. Савјетодавно
вијеће разматра и питања међукантоналне сарадње и
координације из подручја заштите околиша..
(5) Чланове Савјетодавног вијећа именује Влада
Федерације БиХ на период од четири године.
(6) На приједлог Федералног министра, Савјетодавно
вијеће доноси пословник о свом раду, на својој првој
конституирајућој сједници. Пословником ће се
дефинисати метод рада и одлучивања Вијећа, као и
друга питања од важности за рад Вијећа.
Члан 26.
(Акти Парламента Федерације Босне и Херцеговине у
области заштите околиша)
Парламент Федерације БиХ у области заштите околиша
усваја стратегију заштите околиша и друге планове
неопходне за очување интереса заштите околиша и
процјењује њихово извршавање сваке двије године на основу
реализације стратегије заштите околиша.
Члан 27.
(Улога правосуђа у заштити околиша)
У случају изазване штете или постојању опасности од
штете по околиш, примјењују се одредбе Кривичног закона
Федерације БиХ, Закона о кривичном поступку Федерације
БиХ и других прописа који су на снази у Федерацији БиХ.
ПОГЛАВЉЕ V
ИНФОРМИСАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ О ОКОЛИШУ
Члан 28.
(Систем информиcања о околишу и прикупљање
информација)
(1) Федерално министарство дужно је успоставити систем
информисања о околишу и наложити праћење стања
околиша, активности мјерења, прикупљања, обраде и
евидентирања података о околишу као и омогућити да
сви подаци који се прикупљају буду доступни.
(2) Систем информисања се формира и организује, тако да
се:
a) утврђују квантитативне и квалитативне промјене
стања околиша те заједничке процјене уз
Broj 15 - Strana 141
примјену социјалних и економских показатеља и
са стајалишта утицаја на здравље становништва;
б) утврђују узроци утицаја на околиш, укључујући и
детаљне приказе потребне за одређивање узрочно-
последичне везе у односу на штету;
ц) предвиђају опасности по околиш;
д) предлаже провођење потребних мјера у циљу
заштите околиша;
e) користи у сврху планирања.
(3) Федералне Агенције за воду, Федерални хидрометеоро-
лошки завод, Федерални завод за агропедологију, Фонд
за заштиту околиша Федерације БиХ, Федерални завод
за статистику, Федерални завод за геологију и друге
федералне управне организације и кантони, дужни су
осигурати прикупљање, обраду и евидентирање
одговарајућих података и информација, посебно о
коришћењу и оптерећењу околиша, из своје
надлежности.
(4) Начин прикупљања и достављања података детаљније
је дефинисан чланом 129. овог Закона.
(5) Кантонално министарство дужно је доставити податке
који су неопходни за рад система информисања о
околишу на законом прописани начин.
(6) Сва питања у вези са врстом података, начином и
роковима за прикупљања података и информисања о
околишу, биће регулисана подзаконским актом који
доноси Влада Федерације БиХ.
Члан 29.
(Мјерења оптерећења и коришћења околиша)
Корисници околиша дужни су обављати мјерења
оптерећења и употребе околиша која су последица њихових
дјелатности на начин утврђен посебним прописима,
потврђивати их и евидентирати и омогућити надлежним
органима приступ тим подацима. Надлежни орган ове
информације објављује на својој интернет страници ради
информисања јавности.
Члан 30.
(Упис података о околишу у друге регистре)
(1) Утврђено чињенично стање, обим и природа сталне
штете по околиш, утврђени одлуком надлежног органа
или суда, евидентирају се као привремени упис у
катастру некретнина.
(2) Федерално или кантонално министарство по службеној
дужности захтјева упис података у случају када је
одговорност утврђена од суда.
(3) Измјена чињеничног стања, степена природе загађења
околиша, основ је упису података који се обавља на
захтјев власника некретнине, Федералног или
кантоналног министарства или суда.
Члан 31.
(Истраживање околиша и технички развој)
(1) Одговорност за заштиту околиша унапређује се кроз
развој науке и технологије, организовањем научних
истраживања и техничког развоја, објављивањем
налаза, као и практичном примјеном домаћих и
међународних истраживачких радова.
(2) Студија усмјерена на истраживање стања околиша и
развоја заштите околиша предмет је приоритетне
подршке надлежних органа и институција. Федерални
министар околиша и туризма и кантонални министар за
заштиту околиша дужан је, у сaрадњи сa министром
надлежним за образовање и науку, координирати
подршку и процјену научних истраживања у подручју
околиша.
Broj 15 - Strana 142 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 32.
(Образовање о околишу)
(1) Сваки грађанин има право стицати и унапређивати
знање о околишу.
(2) Федерално министарство је дужно сарађивати са
органима управе и министарствима надлежним за
околиш и образовање у циљу осигурања стручног
образовања о околишу.
(3) Федерално министарство у сарадњи са надлежним
министарствима из области образовања учествује у
изради годишњих програма едукације о заштити
околиша у циљу образовања и подизања свијести
јавности у подручју заштите околиша.
(4) Програми образовања о заштити околиша укључују се
у наставне и ваннаставне програме.
(5) Федерално министарство организује обуку
заинтересoваних правних лица која се баве питањима
заштите околиша.
(6) Субјекти који осигуравају заштиту околиша ће у складу
са могућностима у својим буџетима осигурати средства
за образовање и промоцију о заштити околиша.
Члан 33.
(Инструиcање и обука јавности о околишу)
(1) Федерални и кантонални органи управе одговорни су за
провођење активности утврђене у чл. 31. и 32. овог
Закона путем институција за инструирање и обуку
јавности, у сарадњи сa удружењима за заштиту
околиша и стручним организацијама које ангажују.
(2) Општинске службе за управу могу проводити
активности утврђене у чл. 31. и 32. овог Закона.
(3) Федерални, кантонални органи управе и општинске
службе за управу пружају подршку институцијама
образовања, вјерским заједницама, научним
институцијама, стручним организацијама и за спрјечавање или ублажавање штете која произлази
удружењима како би могли ефективније проводити
своје активности образовања и обуке из подручја
заштите околиша.
ПОГЛАВЉЕ VI
ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА О ОКОЛИШУ И
УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ
Члан 34.
(Регистар о загађивачима, загађењима и постројењима у
којима су присутне опасне твари)
(1) Федерално министарство води електронске регистре о
загађивачима, загађењима и постројењима у којима су
присутне опасне твари који представљају основ за
извјештавање у складу са законским обавезама и
међународним уговорима, укључујући оне који
произилазе из Кијевског протокола и Архуске
конвенције о приступу информацијама.
(2) Електронски регистар садржи податке о погонима и
постројењима из федералне и кантоналне надлежности
која угрожавају или могу угрозити околиш, а нарочито:
a) назив и адресу оператера и локацију погона и
постројења;
б) врсту дјелатности, сажет опис дјелатности и
технолошког процеса;
ц) податке о годишњој количини испуштене
загађујуће супстанце у околиш, количини опасних
супстанци присутних у погону и постројењу или
прослијеђених за даљњи третман ван локације
погона и постројења или у другу државу,
количинама комуналног отпада и употреби
ресурса и енергије, а нарочито воде, електричне
енергије, друге енергије и других ресурса,
Srijeda, 24. 2. 2021.
д) податке који се односе на издате дозволе погону
или постројењу, промјене у раду и сл., и
е) податке о инспекцијском надзору, активностима и
подузетим мјерама.
(3) Оператeри су дужни унијети податке у електронски
регистар.
(4) Федерални министар проведбеним прописом утврђује
врсту података, начин и рокове за њихово достављање
и извјештавање.
(5) Електронски регистри о загађивачима, загађењима и
постројењима у којима су присутне опасне твари
доступни су јавности путем интернет странице
Федералног министарства.
(6) Свакo лицe може тражити увид у електронски регистар
и давање података из електронског регистра.
(7) Овлаштенo лицe у надлежном кантоналном
министарству, инспектори за заштиту околиша и
овлаштенa лицa у референтним центрима за
верификацију имају директан приступ електронском
регистру.
Члан 35.
(Пружање информација о заштити околиша)
(1) Федерално министарство и кантонална министарства
пружају информације о околишу на транспарентан
начин.
(2) Федерално министарство и кантонална министарства
користе штампане и електронске медије за достављање
информација широј јавности.
(3) У случају непосредне опасности по људско здравље
или околиш Федерални министар или кантонални
министар за заштиту околиша представницима
јавности хитно доставља све податке које посједује и
који би јавности могли омогућити предузимање мјера
из одређене опасности.
Члан 36.
(Информације о околишу и јавност)
Информације о околишу укључују све информације у
писаном, визуелном, усменом, аудио, електронском или
другом облику о:
a) стању компоненти околиша, пејзажу и природној
локацији, биолошком диверзитету и његовим
компонентама, укључујући генетички
модификоване организме и интеракцију између
тих компоненти;
б) супстанцама, енергији, буци и радијацији, те
активностима и мјерама, укључујући администра-
тивне мјере, околинске споразуме, политике,
законодавство, планове и програме, који се односе
на компоненте околиша у оквиру тачке а) овог
члана, исплативости и других економских анализа
и претпоставки које се користе у одлучивању по
питању околиша;
ц) стању људског здравља и сигурности, условима
људског живљења, културним локацијама и
градитељским структурама, онолико колико су
оне под утицајем или могу бити под утицајем
стања компоненти околиша, те путем тих
компоненти под утицајем фактора, активности
или мјера из тачке б) овог члана.
Члан 37.
(Забрана дискриминисања)
(1) У складу са одредбама овог Закона јавност има приступ
информацијама, могућност учешћа у одлучивању и
заштиту права пред управним и судским органима по
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
питањима заштите околиша без дискриминисања на
основу држављанства, националности или мјеста
становања и у случају правних лица без
дискриминисања на основу њиховог мјеста уписа или
центра дјелатности.
(2) Злоупотреба правних средстава (покретање парнице,
плаћање одштете или покретање грађанског кривичног,
прекршајног или радно-правног поступка) ради
кажњавања, прогона или узнемиравања лица која су
остваривала своја права на учешће јавности сматраће се
незаконитим.
Члан 38.
(Приступ информацијама о околишу)
(1) На захтјев за приступ информацијама у вези околиша,
Федерално министарство, кантонална министарства и
други органи управе и правна лица која врше јавна
овлашћења, а посједују информацију о околишу,
обeзбeђују да такве информације буду доступне
јавности.
(2) Федерално министарство и кантонална министарства
информацију дају у писаном облику. Информација
може бити дата и у другом облику уз навођење разлога
за таквим обликом или у случају њене доступности
јавности у другом облику.
(3) Информације о околишу из става (1) овога члана се
стављају на располагање што је прије могуће, а
најкасније у року од 15 дана од дана подношења
захтјева осим у случајевима када садржај и сложеност
датих информација оправдава продужење овога рока до
једног мјесеца.
(4) Подносиоц захтјева биће обавјештен о сваком
продужењу датог рока и разлозима тога продужења.
(5) Трошкове издавања и умножавања тражених
информација сноси подносиоц захтјева осим првих
десет страна, у стандардном формату, које се не
наплаћују.
Члан 39.
(Одбијање захтјева за давање информација о околишу)
(1) Захтјев за давање информација о околишу се одбија
уколико:
a) орган управе не посједује тражене информације о
околишу;
б) захтјев је неразумљив или формулисан сувише
уопштено и
ц) захтјев се тиче материјала у фази припреме или
унутрaшње комуникације органа управе гдје је
такво изузимање од давања информације
предвиђено неким другим законом, узимајући у
обзир нарушавање општег интереса давањем
информације.
(2) Захтјев за информације о околишу може бити одбијен
уколико би давање информација имало штетан утицај
на:
a) међународне односе, одбрану или општу
сигурност;
б) ток правде, право лица на праведно суђење и
могућност органа управе у провођењу кривичног
или дисциплинског поступка;
ц) повјерљивост информација које се односе на
трговину и индустрију, уколико је повјерљивост
информације утврђена посебним прописом у циљу
заштите економских интереса, изузев
информација о емисијама које су релевантне за
заштиту околиша.
д) права интелектуалног власништва;
Broj 15 - Strana 143
е) повјерљивост личних података и/или документе
који се односе на физичка лица у случају да та
лица нису дала сагласност за откривање датих
информација јавности, уколико је то утврђено
посебним прописом;
ф) интересе трећег лица које је осигурало тражене
информације, а да то није било обавезно и
уколико то лице није дало сагласност за
откривање датог материјала, и
г) околиш на који се информације односе, попут
мјеста узгоја ријетких врста.
(3) Рјешење о одбијању захтјева за давање информација из
ст. (1) и (2) овог члана доставља се подносиоцу захтјева
најкасније у року од 15 дана.
(4) Уколико орган управе не посједује тражене
информације дужан је у року од 8 дана од дана пријема
захтјева прослиједити захтјев органу управе за који се
сматра да би могао имати тражене информације и о
истоме обавијестити подносиоца захтјева.
(5) Рјешење садржи разлоге одбијања захтјева и пружа
информације о расположивим правним средствима у
складу са чланом 42. овог Закона.
Члан 40.
(Учешће јавности у поступку доношења одлука)
(1) Федерално и кантонално министарство обeзбeђују
учешће јавности у одлучивању код вођења свих
поступака који се тичу доношења одлука о околишу.
(2) Федерално министарство обeзбeђујe учешће јавности и
у одлучивању за:
a) пројекте код којих се врши претходна процјена
и/или процјена утицаја на околиш, у облику јавне
расправе;
б) сва постојећа постројења и нова постројења за
која није потребна процјена утицаја на околиш, у
облику јавног увида и
ц) престанак рада, затварање или рушење погона и
постројења, у облику јавне расправе.
(3) Одредбе овога члана не примјењују се у случају
доношења одлука о дјелатностима које служе за обрану
и сигурност.
(4) Након покретања управног поступка, надлежно
министарство обавјештава јавност о:
a) захтјеву за процјену утицаја на околиш, захтјеву
за издавање околинске дозволе и предложеним
дјелатностима и технологијама подносиoца
захтјева;
б) начину учешћа јавности (јавна расправа или јавни
увид);
ц) мјесту на којем се може извршити увид у
документацију;
д) информацијама о околишу које су релевантне за
предложене активности;
е) рок за подношење примједби, приједлога,
мишљења и питања.
(5) Јавност ће бити обавијештена путем писаних средстава
јавног информисања и интернет странице надлежног
министарства у писаној форми о времену одржавања
јавне расправе, поступка извођења доказа, те о
могућности достављања доказа и чињеница од утицаја
на рјешавање у предметном поступку.
(6) Јавност може, у року од 30 дана од дана објављивања
информације доставити у писаном облику примједбе,
информације, анализе, или мишљења које сматра
битним за рјешавање у предметном поступку.
(7) Резултати учешћа јавности узимају се у обзир при
доношењу одлуке, о чему се информише јавност путем
Broj 15 - Strana 144 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
интернет странице надлежног министарства, док се
заинтересоване стране које су доставиле своје
коментаре у току поступка учешћа јавности
обавјештавају у писаној форми у роковима који важе за
подносиоца захтјева.
(8) Јавна расправа ће се одржати и за погоне и постројења
из кантоналне надлежности, уколико су у питању
дјелатности опасне по околиш у складу са чланом 116.
овог Закона, или када се дјелатност обавља на
осјетљивој локацији.
Члан 41.
(Информације које се дају на захтјев)
(1) Федерално и кантонално министарство на захтјев
јавности, у року од 15 дана, доставља информације о
околишу или их чини јавно доступним путем интернет
странице министарства о чему подносиоца захтјева
обавјештава у писаном облику.
(2) Увид се односи на:
a) опис локације, физичких и техничких карактери-
стика предложене дјелатности укључујући
процјену очекиваних резидија/талога и емисија;
б) опис знатних утицаја предложене активности по
околиш;
ц) опис мјера предвиђених за спречавање и/или
смањење утицаја укључујући емисије;
д) нетехнички резиме;
е) приказ основних алтернативних рјешења;
ф) извјештаји и стручна мишљења и
г) Студија утицаја на околиш.
Члан 42.
(Право жалбе)
(1) Представници јавности који су учествовали као странка
у првостепеном поступку имају право уложити жалбу
против аката донесених у управном поступку или
покренути управни спор, ако нема другостепеног
органа,.
(2) Подносиоц захтјева за приступ информацијама чији
захтјев није разматран, одбијен или на који је
непотпуно или дјелимично одговорено од стране
надлежног органа, има право покренути поступак пред
другостепеним органом или покренути управни спор.
Члан 43.
(Приступ правосуђу)
Представници јавности поред права учешћа у
поступцима издавања дозвола и процјене утицаја на околиш
имају право покренути поступак заштите својих права пред
надлежним судом.
ПОГЛАВЉЕ VII
ПЛАНИРАЊЕ ЗАШТИТЕ ОКОЛИША
Члан 44.
(Системи околинског планирања)
Кључни плански и програмски документи у области
заштите околиша у Федерацији БиХ су:
a) Стратегија развоја БиХ и Федерације БиХ,
укључујући њихове имплементационе документе,
б) Федерална стратегија заштите околиша и
Акцијски план заштите околиша са припадајућим
имплементационим документима,
ц) Кантонални план заштите околиша околиша са
припадајућим имплементационим документима,
д) Планови развоја јединица локалне самоуправе,
укључујући њихове имплементационе документе,
е) Други плански и програмски документи у складу
сa посебним федералним прописoм који
Srijeda, 24. 2. 2021.
дефинишe развојно планирање и управљање
развојем.
Члан 45.
(Планирање и извјештавање)
(1) Планирање заштите околиша у Федерацији БиХ се
усклађује са планским документима вишег нивоа као и
међународно преузетим обавезама БиХ те са
социјалним и економским развојним програмима,
међународним програмима развоја и документима
просторног уређења.
(2) Федерално министарство подноси Влади Федерације
БиХ извјештај о провођењу Федералне стратегије
заштите околиша сваке двије године ради разматрања,
усвајања и достављања Парламенту Федерације БиХ.
(3) Извјештај из става (2) овог члана мора бити доступан
на интeрнeт страницама ресорних министарстава.
(4) У процесу планирања заштите околиша на нивоу
кантона и на нивоу Федерације БиХ обeзбeђуje се
учешће јавности.
Члан 46.
(Федерална стратегија заштите околиша)
(1) Федералном стратегијом заштите околиша се утврђују
циљеви и приоритети заштите околиша у Федерацији
БиХ, начин њихова остваривања, финансијски и
институционални оквир за имплементацију,
мониторинг, евалуацију и извјештавање.
(2) Приједлог Федералне стратегије заштите околиша
доставља се кантоналним министарствима, јединицама
локалне самоуправе, Савјетодавном вијећу и
заинтересованој јавности ради обављања консултација
и давања мишљења, примједби и сугестија.
(3) Приједлог Федералне стратегије заштите околиша
доставља се институцијама на нивоу БиХ,
Међуентитетском тијелу за околиш, као и владама
Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ ради давања
мишљења.
(4) Мишљења, примједбе и сугестије на приједлог
Федералне стратегије заштите околиша достављају се у
року од 30 дана од пријема приједлога.
(5) Парламент Федерације БиХ, на приједлог Владе
Федерације БиХ, доноси Федералну стратегију заштите
околиша за период од најмање 7 (седам) година.
Члан 47.
(Кантонални план заштите околиша)
(1) Кантонални план заштите околиша утврђује циљеве и
приоритете заштите околиша, начин њихова
остваривања, финансијски и институционални оквир за
имплементацију, мониторинг, евалуацију и
извјештавање.
(2) У процесу израде кантоналног плана, ресорна канто-
нална министарства укључују надлежне федералне
институције, друге кантоналне институције и јединице
локалне самоуправе, у складу са начелом отвореног
механизма координације.
(3) Кантони доносе кантоналне планове заштите околиша,
који су усклађени са Федералном стратегијом заштите
околиша.
(4) Кантонални план заштите околиша доноси скупштина
кантона на приједлог владе кантона.
(5) Влада кантона може кантоналној скупштини
предложити усвајање Федералне стратегије заштите
околиша као кантоналног стратешког оквира за
заштиту околиша.
(6) У случају из става (5) овог члана, кантоналне владе и
институције израђују све документе који су неопходни
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
за имплементацију Федералне стратегије за заштиту
околиша и извјештавање.
(7) Приједлог кантоналног плана заштите околиша
доставља се Федералном министарству, Федералном
министарству просторног уређења, Федералном
министарству пољопривреде, водопривреде и односно Брчко Дистрикта БиХ, или друге
шумарства, Савјетодавном вијећу, јединицама локалне
самоуправе и другим субјектима ради давања
мишљења, примједби и сугестија.
(8) Циљеви спречавања загађења околиша и ограничавања
посљедица загађења узимају се у обзир при изради
просторних планова и при доношењу одлука у складу
са прописом којим се уређује просторно уређење,
посебно приликом одређивања локација за нова
постројења, утврђивања промјена насталих на
постојећим постројењима и планирања нових грађевина
као што су саобраћајнице, јавне површине и стамбена
насеља.
ПОГЛАВЉЕ VIII
СТРАТЕШКА ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА
Члан 48.
(Стратешка процјена утицаја на околиш)
(1) Стратешка процјена утицаја на околиш (у даљем
тексту: стратешка процјена) је поступак којим се
процјењују могући знатни утицаји на околиш који би
могли настати провођењем стратегије, плана и
програма. Тиме се омогућава да се одлуке о
прихватању стратегије, плана и програма доносе уз
познавање могућих знатних утицаја које би стратегија,
план и програм својом провођењем могли имати на
околиш, а носиоцима захвата пружају се оквири
дјеловања и даје могућност укључивања битних
елемената заштите околиша у доношење одлука.
(2) Стратешка процјена обавезно се проводи за стратегије,
планове и програме у следећим областима: просторног
планирања или употребе земљишта, пољопривреде,
шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије,
саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама,
телекомуникација, туризма, очувања природних
станишта биљног и животињског свијета, којима се
успоставља оквир за одобравање будућих развојних
пројеката.
(3) Основ стратешке процјене чини стратегија, план или
програм којим се утврђује обим за развој одређеног
сектора, односно његове карактеристике, циљеви и
просторни обухват.
Члан 49.
(Стратегије, планови и програми који не подлијежу
стратешкој процјени)
Стратешкој процјени не подлежу стратегије, планови и
програми који служе искључиво за потребе одбране и
цивилне заштите, проглашења ванредног стања, заштите и
спашавања, планова управљања поплавним ризиком те
финансијске и буџетске стратегије.
Члан 50.
(Фазе у поступку стратешке процјене)
(1) Стратешка процјена проводи се у сљедећим фазама:
a) Фаза утврђивања обима и садржаја стратешке
студије.
б) Фаза оцјене стратешке студије од стране стручне
комисије (у даљем тексту: комисија за стратешку
процјену).
ц) Фаза консултација на нацрт стратегије, плана и
програма и стратешку студију која обухвата:
Broj 15 - Strana 145
- учешће заинтересованих органа и
организација;
- учешће јавности;
- консултације са заинтересованим органима,
организацијима и јавности другог ентитета,
земље, уколико извршење плана, програма
или стратегије може имати утицај на околиш
другог ентитета, Брчко Дистрикта БиХ или
друге земље и
- извјештај о резултатима учешћа заинтересo-
ваних органа и организација и јавности.
д) Фаза оцјене нацрта стратегије, плана и програма и
стратешке студије која подразумијева издавање
мишљења Федералног министарства о нацрту
стратегије, плана и програма, која узима у обзир
резултате оцјене стратешке студије од стране
стручне комисије, консултација са органима и
организацијама, те са јавности и нарочито
консултације вођене са представницима другог
ентитета, Брчко Дистрикта БиХ или друге државе.
е) Усвајање извјештаја органа надлежног за
припрему стратегије, плана и програма.
(2) Консултације сa представницима друге државе, као и
процедуре добијања и давања мишљења у том смислу,
се воде путем институција Босне и Херцеговине
надлежних за вањску политику и околиш и
имплементацију Конвенције о процјени утицаја на
околиш у прекограничном контексту.
Члан 51.
(Надлежност за провођење стратешке процјене)
Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма дужан је прије започињања поступка, прибавити
мишљење надлежног министарства за околиш о обиму и
садржају стратешке процјене.
Члан 52.
(Утврђивање обима, садржаја и оцјене стратешке студије)
Утврђивање обима, садржаја и оцјене стратешке
студије детаљно се регулише подзаконским актом који
доноси Влада Федерације БиХ.
Члан 53.
(Начин провођења стратешке процјене)
(1) Стратешка процјена се проводи током израде нацрта
стратегије, плана или програма, прије утврђивања
коначног приједлога стратегије, плана или програма и
упућивања у поступак доношења стратегије, плана или
програма, на начин прописан овим Законом и уредбом
из члана 52. овог Закона.
(2) У поступку стратешке процјене обeзбeђујe се
информисање и учешће јавности на начин прописан
овим Законом.
(3) Изузетно од ст. (1) и (2) овог члана, поступак проведбе
стратешке процјене, те поступак информисања и
учешћа јавности који се проводи током израде
докумената просторног уређења, проводи се у раној
фази израде тог плана у складу са посебним прописом.
Члан 54.
(Израда стратешке студије)
(1) У поступку стратешке процјене израђује се стратешка
студија.
(2) Стратешком студијом одређују се, описују и
процјењују очекивани значајни утицаји на околиш које
може узроковати провођење стратегије, плана или
програма и разумних опција везаних за заштиту
Broj 15 - Strana 146 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
околиша које узимају у обзир циљеве и обухват те
стратегије, плана или програма.
(3) Стратешка студија је стручна подлога која се прилаже
уз стратегију, план или програм и чини њен саставни
дио.
Члан 55.
(Орган надлежан за избор носитеља израде стратешке
студије)
(1) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма одлучује о избору носиоца израде стратешке
студије, по поступку утврђеном законом о јавним
набавкама.
(2) Носиоц израде стратешке студије је правни субјект са
листе носиоца израде Студије Федералног министар-
ства у складу са чланом 73. овог Закона.
(3) Правна лица која су учествовала у изради стратегије,
плана или програма, не могу бити ангажoвани на
изради стратешке студије.
Члан 56.
(Комисија за оцјену стратешке студије)
(1) Оцјену стратешке студије врши комисија за оцјену
стратешке студије коју именује надлежно министар-
ство.
(2) Трошкове рада комисије за оцјену стратешке студије
сноси орган надлежан за припрему стратегије, плана и
програма.
(3) Рад комисије за стратешку процјену и накнада за рад
комисије утврђују се подзаконским актом из члана 52.
овог Закона.
Члан 57.
(Прибављање мишљења заинтересoваних органа управе и
управних организација)
(1) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма дужан је доставити заинтересованим
органима управе и управним организацијама на
мишљење стратегију, план или програм и стратешку
студију.
(2) Заинтересовани органи управе и управне организације
дужни су доставити мишљење у року од 30 дана од
дана пријема стратегије, плана или програма и
стратешке студије.
(3) Ако се мишљење не достави у року из става (2) овог
члана сматра се да нема примједби на достављену
стратешку студију.
Члан 58.
(Учешће јавности у поступку стратешке процјене)
(1) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма обeзбeђујe учешће јавности у поступку
разматрања нацрта стратегије, плана или програма и
стратешке студије, прије достављања нацрта стратегије,
плана или програма и сратешке студије надлежном
министарству на мишљење.
(2) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма обавјештава јавност о начину и роковима за
вршење увида у нацрт стратегије, плана или програма и
стартешке студије и о начину и роковима за
достављање мишљења, као и о времену и мјесту
одржавања јавне расправе у поступку којим се уређује
доношење стратегије, плана или програма и стратешке
студије.
(3) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма, у року од 30 дана од дана завршетка јавне
расправе, израђује извјештај о учешћу заинтересованих
органа, организација и јавности, који се објављује на
интернет страници органа из става (1) овог члана.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(4) Извјештај из става (3) овог члана садржи образложење
о свим прихваћеним или неприхваћеним мишљењима и
чини саставни дио стратегије, плана или програма.
Члан 59.
(Прибављање мишљења ентитета, Брчко Дистрикта БиХ или
друге државе)
(1) Орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма, у случају да стратешка студија утврди да
реализација стратегије, плана или програма може имати
значајан утицај на околиш другог ентитета, Брчко
Дистрикта БиХ или друге државе или ако други
ентитет, Брчко Дистрикт БиХ или друга држава чији
околиш може бити знатно угрожен то затражи, дужан је
обeзбeдити да у поступку учешћа заинтересoваних
органа и организација и јавности, ентитету, Брчко
Дистрикту БиХ или другој држави достави на
мишљење сљедеће информације:
a) опис стратегије, плана или програма заједно са
свим доступним информацијама о њиховим
могућим утицајима;
б) опис у којем је сажето изнесено како су питања
околиша укључена у стратегију, план или програм
и како се извјештај о околишу, мишљења и
резултати узимају у обзир;
ц) у којем року и на који начин други ентитет, Брчко
Дистрикт БиХ или друга држава може саопштити
своје мишљење.
(2) Резултате консултација и прибављеног мишљења
заинтересoваних органа и организација и јавности
другог ентитета, Брчко Дистрикта БиХ или друге
државе, Федерално министарство узима у обзир
приликом давања мишљења о приједлогу стратегије,
плана или програма и о томе сачињава посебан дио
мишљења.
Члан 60.
(Оцјена стратешке студије)
(1) Поступак стратешке процјене завршава оцјеном
стратешке студије од стране комисије за оцјену
стратешке студије.
(2) Оцјена стратешке студије садржи начине на који
питања заштите околиша треба да буду интегрисана у
стратегију, план или програм.
Члан 61.
(Мишљење министарства надлежног за заштиту околиша)
Надлежно министарство за заштиту околиша у року од
30 дана од достављене оцјене комисије за стратешку студију
даје мишљење, узимајући у обзир интересе заштите, очувања
и унапређивања околиша, нарочито:
a) степен утицаја провођења стратегије, плана или
програма на околиш, цијенећи сваки могући
појединачни утицај, као и кумулативни утицај на
подручју које је обухваћено планом, програмом
или стратегијом;
б) мјере и активности које се требају предузети да би
се негативан утицај реализације плана, програма
или стратегије умањио или избјегао као и разумне
алтернативе засноване на циљевима и географ-
ском домашају стратегије, плана и програма;
ц) извјештај о проведеним консултацијама са
надлежним органима и организацијама и јавности;
д) извјештај о проведеним консултацијама са
надлежним органима и организацијама и јавности
другог ентитета, Брчко Дистрикта БиХ и друге
државе и
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
е) начин на који се предвиђа праћење утицаја на
околиш реализације плана, програма или
стратегије, те мјере које ће се предузети ако при
њиховој реализацији буде уочен већи негативан
утицај на околиш него што је то предвиђено или
очекивано.
Члан 62.
(Усклађивање са мишљењем министарства надлежног за
заштиту околиша)
Прије утврђивања предлога стратегије, плана или
програма орган надлежан за припрему стратегије, плана или
програма дужан је узети у обзир мишљење министарства
надлежног за заштиту околиша на достављени нацрт
стратегије, плана или програма. У складу са мишљењем,
орган надлежан за припрему стратегије, плана или програма
врши усклађивање стратегије, плана или програма са
интересима заштите, очувања и унапређивања околиша.
Члан 63.
(Средства за стратешку процјену)
Средства за стратешку процјену, када се ти поступци
проводе за план и програм који се доносе на федералном
нивоу, осигуравају се из средстава федералног буџета и из
других извора у складу са законом.
ПОГЛАВЉЕ IX
ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА НА ОКОЛИШ
Члан 64.
(Процјена утицаја на околиш)
(1) Процјена утицаја на околиш (у даљем тексту: процјена
утицаја) обухвата идентификацију, опис, процјену,
директан и индиректан утицај пројеката на:
a) људе, биљни и животињски свијет и свијет гљива;
б) тло, воду, вaздух, климу и пејзаж;
ц) материјална добра и културно наслеђе и
д) међудјеловање фактора наведених у тч. а) до ц)
овог става.
(2) Процјени утицаја на околиш не подлијежу пројекти
који служе искључиво за одбрамбене сврхе или
пројекти чија је једина сврха одговор на цивилна
ванредна стања.
Члан 65.
(Надлежност у процјени утицаја на околиш)
(1) Федерално министарство проводи поступак процјене
утицаја на околиш.
(2) У поступак процјене утицаја укључују се заинтересо-
ване стране, надлежни органи, удружења грађана и
заинтересована јавност.
Члан 66.
(Предмет процјене утицаја на околиш)
За пројекте који могу имати знатан утицај на околиш
обзиром на њихову природу, величину или локацију,
проводи се процјена утицаја на околиш и прибавља рјешење
о одобравању студије о процјени утицаја на околиш (у
даљем тексту: рјешење о одобравању студије) у складу са
овим Законом.
Члан 67.
(Фазе процјене утицаја на околиш)
Процјена утицаја проводи се у двије фазе
a) поступак претходне процјене утицаја, у којем се
одлучује о:
1) потреби провођења процјене утицаја,
2) обиму процјене утицаја, ако је провођење
процјене утицаја обавезно, и
б) израда студије о процјени утицаја на околиш
Broj 15 - Strana 147
Члан 68.
(Пројекти за које је обавезна процјена утицаја на околиш)
(1) Влада Федерације БиХ доноси пропис којим се
одређују:
a) пројекти за које се обвезно проводи процјена
утицаја и
б) пројекти за које о обавези провођења процјене
утицаја одлучује надлежно министарство на
основу критерија у појединим случајевима о
обавези провођења процјене утицаја и о обиму
процјене утицаја.
(2) Осим пројеката утврђених прописом из става (1) овог
члана, процјена утицаја на околиш потребна је и за:
a) знатне промјене на пројектима, утврђене чланом
95. овог Закона, при чему промјена пројекта
достиже прописане прагове утврђене прописом из
става 1. овог члана,
б) пројекте чији раст производње, употреба енергије,
употреба воде, коришћење простора, емисије или
производња отпада прелази 25% од првобитно
утврђених вредности, и
ц) престанак рада, рушење и затварање објеката из
става (1) овог члана и погони и постројења који
подлежу обавези прибављања околинске дозволе,
у складу са подзаконским актом из става (1) члана
83. овог Закона.
Члан 69.
(Покретање поступка за претходну процјену утицаја на
околиш)
(1) Поступак за претходну процјену утицаја на околиш
покреће се захтјевом који подносиoц захтјева подноси
надлежном министарству (у даљем тексту: захтјев за
претходну процјену утицаја).
(2) Захтјев за претходну процјену утицаја садржи:
a) опис пројекта, укључујући податке о његовој
намјени и величини,
б) извод из просторно-планског акта;
ц) подаци о врсти и количини материјала који ће
бити коришћени, те врсти и количини емисија,
д) опис могућих утицаја пројекта на околиш у току
његове изградње, у току његовог рада или
експлоатације и у фази престанка рада,
е) опис основних и помоћних сировина и осталих
извора енергије,
ф) опис околиша на подручју под утицајем пројекта,
г) кратак преглед алтернативних рјешења сa обзиром
на утицаје на околиш,
х) информације о могућим тешкоћама на које је
наишао подносиoц захтјева при прикупљању
података, и
и) нетехнички резиме информација из става (2) овог
члана.
(3) Описи из става (2) овог члана дају се стручним
техничким језиком, са текстуалним, нумеричким и
графичким подацима, а нетехнички резиме нетехнич-
ким језиком, на начин који је погодан за информисање
надлежних органа, организација и заинтересoване
јавности.
(4) Израду претходне процјене утицаја на околиш,
подносиоц захтјева повјерава правном лицу из става (2)
члана 73. овог Закона.
(5) Федерално министарство може захтијевати од
подносиоца захтјева додатне информације о пројекту
које су му потребне за доношење одлуке о обавези
израде и обима студије о процјени утицаја на околиш.
Broj 15 - Strana 148 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 70.
(Обавезни увид за претходну процјену утицаја на околиш)
(1) У поступку разматрања и одлучивања о захтјеву за
претходну процјену утицаја, Федерално министарство
је обавезно да достави копију захтјева и осигура
бесплатан увид у приложена документа ради
прибављања мишљења сљедећим субјектима:
a) надлежном органу управе у кантону и јединици
локалне самоуправе на чијем се подручју пројекат
изводи,
б) органима управе и организацијама надлежним за
заштиту компоненти околиша, који извођењем
пројекта могу бити изложени његовом знатном
утицају, и то:
1) надлежним за заштиту културно-
историјског и природног насљеђа,
2) надлежним за заштиту здравља,
3) другим заинтересовaним странама,
ц) органу надлежном за заштиту околиша другог
ентитета и Брчко Дистрикта, ако је ријеч о
пројекту са знатним утицајем на околиш другог
ентитета или Брчко Дистрикта, или друге државе,
у складу са овим Законом,
д) заинтересованој јавности.
(2) Субјекти из става (1) овог члана дају мишљење
Федералном министарству у вези са захтјевом и
приложеној документацији, у року од 30 дана од дана
пријема копије захтјева у писаној форми.
(3) Федерално министарство ће приликом доношења
одлуке узети у обзир достављена мишљења субјеката
из става (1) овог члана.
Члан 71.
(Рјешење о претходној процјени утицаја на околиш)
(1) О захтјеву за претходну процјену утицаја, Федерално
министарство одлучује рјешењем.
(2) Рјешењем се утврђује да на основу претходне процјене
утицаја на околиш није потребно даље провођење
процјене утицаја, или се утврђује да је обавезно
провођење процјене утицаја на околиш, те се одређује
обавеза израде студије о процјени утицаја на околиш (у
даљем тексту: Студија), обим и садржај Студије.
Члан 72.
(Провођење процјене утицаја на околиш)
(1) Обим Студије одређује се према специфичним
карактеристикама појединог пројекта и критеријима
одређеним у посебном пропису из члана 68. став (1)
овог Закона.
(2) Приликом доношења рјешења о процјени утицаја на
околиш, Федерално министарство је дужно да размотри
и узме у обзир благовремено примљена мишљења из
члана 70. овог Закона.
(3) Рјешење из става (2) овог члана доноси се у року од 60
дана од дана пријема захтјева.
(4) Федерално министарство у року од 8 дана од дана
доношења рјешења о процјени утицаја на околиш,
наведено рјешење поставља на интернет страницу
Федералног министарства.
Члан 73.
(Носиоци израде Студије и електронски регистар)
(1) Након добијања рјешења о процјени утицаја на околиш,
подносиоц захтјева је обвезан да уговори израду
Студије код овлаштеног носиоца израде Студије.
(2) Федерални министар посебним прописом утврђује
услове за:
а) давање овлаштења носиоцима израде Студије,
Srijeda, 24. 2. 2021.
б) начин и критерије које морају испуњавати
носиоци израде Студије,
ц) висину накнаде за трошкове издавања овлаштења
носиоцима израде Студија.
(3) Федерално министарство води електронски регистар
носиоца израде Студије којима је издато овлаштење из
става (2) алинеја (а) овог члана, а који је јавности
доступан путем интернет странице.
(4) Министарства и други органи и организације са
надлежностима и одговорностима или јавним
овлаштењима у области заштите околиша морају
омогућити приступ подацима који су потребни за
израду Студије ако њима располажу.
Члан 74.
(Садржај Студије)
(1) Федерални министар доноси пропис којим се утврђује
садржај Студије.
(2) Поред садржаја утврђених у пропису из става (1) овог
члана Студија садржи и посебан дио, у којем се даје
кратак преглед достављених мишљења
заинтересoваних страна у поступку претходне процјене
утицаја на околиш и образложење за примљена
мишљења која су узета у обзир приликом израде
Студије.
(3) Уколико се ради о пројекту за који је потребно
прибављање околинске дозволе у складу са овим
законом и подзаконским актима, Студија садржи и
План управљања отпадом који се израђује у складу са
Законом о управљању отпадом.
(4) Студија садржи посебни дио који се односи на могући
утицај пројекта на околиш другог ентитета или Брчко
Дистрикта или прекогранични утицај у складу са овим
законом.
Члан 75.
(Начин достављања Студије и обавјештавање јавности)
(1) Подносиоц захтјева доставља Федералном
министарству по један примјерак Студије у писаној и
електронској форми у року од 30 дана од дана пријема
Студије од носиоца израде студије. На захтјев водитеља
поступка, подносиоц захтјева доставља додатни број
примјерака Студије.
(2) Федерално министарство је обавезно да у року од 15
дана од дана пријема Студије, достави електронску
копију Студије заинтересoваним органима и
заинтересoваној јавности и објави Студију на интернет
страници.
Члан 76.
(Јавна расправа)
(1) У поступку оцјене Студије Федерално министарство
обавјештава и позива јавност на јавну расправу о
Студији на начин прописан чланом 40. овог Закона.
(2) Позив за јавну расправу се доставља најмање 15 дана
прије дана одржавања јавне расправе.
(3) Сугестије и примједбе јавности достављају се
Федералном министарству у писаној форми у року од
15 дана од дана одржавања јавне расправе.
Члан 77.
(Поступак јавне расправе)
(1) Федерално министарство организује јавну расправу о
пројекту у простору који је најближи локацији датог
пројекта.
(2) Надлежно министарство припрема записник са јавне
расправе у року од 7 дана од дана одржавања јавне
расправе.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 78.
(Стручна комисија)
(1) Оцјену Студије врши стручна комисија за оцјену
Студије (даљем у тексту: стручна комисија) коју
именује федерални министар.
(2) Састав комисије, накнаде као и друга питања везана за
рад стручне комисије прописује федерални министар
проведбеним прописом.
(3) Накнада за оцјену Студије обухвата накнаду за рад
унутрашњих и вањских правних, техничких и других
стручњака и све остале трошкове које може имати
Федерално министарство или други учесници у
поступку процјене утицаја на околиш.
(4) Стручна комисија врши оцјену Студије у року од 30
дана од дана одржавања јавне расправе.
(5) Студија која садржи недостатке враћа се подносиоцу
захтјева на дораду у складу са примједбама стручне
комисије и достављеним примједбама заинтересованих
органа и јавности.
(6) Подносиоц захтјева је дужан у року од 30 дана
доставити потребне измјене/допуне студије утицаја
након чега министарство обавјештава заинтересовану
јавност о измјенама/допунама које је подносиоц
доставио.
(7) Студија може бити враћена само једном ради дораде.
Ако допуњена Студија не буде одобрена, нови захтјев,
са новом Студијом, може бити поднесен најраније у
периоду од шест мјесеци од дана уручења рјешења
подносиоцу захтјева.
Члан 79.
(Одобравање Студије)
(1) Федерално министарство рјешењем одобрава Студију у
року од 60 дана од завршетка поступка оцјене Студије.
(2) Студија неће бити одобрена уколико:
a) се утврди да би пројект могао изазвати знатно
загађивање околиша или у знатној мјери угрозити
околиш,
б) пројект није у складу са Федералном стратегијом
заштите околиша и Акционим планом заштите
околиша и
ц) пројект није у складу са међународним обавезама
државе по питању заштите околиша.
(3) Рјешење о одобравању или одбијању Студије доставља
се подносиоцу захтјева и заинтересованим странама из
члана 75. став (2) овог Закона.
(4) Достављање рјешења из става (3) овог члана врши се у
складу са одредбама Закона о управном поступку и
објављује на интернет страници Федералног
министарства.
(5) У случају прекограничног утицаја Федерално
министарство ће прослиједити рјешење другом
ентитету/држави на коју пројект може имати утицај.
(6) Рјешење о одобравању Студије престаје да важи
уколико подносиоц захтјева не прибави одобрење за
грађење у року од 3 године од дана пријема рјешења.
Члан 80.
(Трошкови настали у поступку процјене утицаја на околиш)
Трошкове обавјештавања и омогућавања учешћа
јавности у поступцима процјене утицаја, трошкове накнаде
за рад стручне комисије и све остале трошкове у поступку
процјене утицаја на околиш сноси подносиоц захтјева.
Broj 15 - Strana 149
Члан 81.
(Вјероватноћа прекограничних утицаја на околиш сусједних
држава, Републике Српске и/или Брчко Дистрикта БиХ)
(1) Правила која се односе на процјену утицаја на околиш
у контексту прекограничних утицаја примјењују се и
када постоји обавеза по међународним уговорима,
билатералним споразумима или из других разлога.
(2) Када носиоц израде Студије сазна да ће пројекaт
вјероватно имати значајан утицај на околиш друге
државе или други ентитет, дужан је израдити посебно
поглавље у Студији о процјени утицаја на околиш сa
подацима о могућим утицајима на околиш друге
државе. Студија се доставља другој држави или
ентитету или Дистрикту Брчко БиХ, са информацијом о
времену и мјесту одржавања јавне расправе.
(3) На јавној расправи омогућава се учешће јавности из
државе, ентитета или Брчко Дистрикта БиХ на које
пројекaт може имати утицаја.
(4) Федерално министарство, путем Институција Босне и
Херцеговине, након одржане јавне расправе проводи
консултације сa представницима државе на коју
пројекaт може имати утицаја.
(5) Након запримања информације о пројекту који се
одвија у другој држави, ентитету или Брчко Дистрикту
БиХ, а који може имати значајне посљедице по околиш
на територију Федерације, Федерално министарство
прeдузима активности у циљу учешћа надлежних
органа и јавности у процјени прекограничних утицаја
на околиш.
(6) Федерално министарство доставља мишљења, сугестије
и примједбе органа управе и јавности надлежним
органима државе, ентитета или Брчко Дистрикта БиХ
из које потичу прекогранични утицаји на околиш и
обавља консултације сa представницима државе,
ентитета или Брчко Дистрикта БиХ из које потичу
утицаји на околиш.
(7) Трошкове израде посебних поглавља Студије из ст. (2)
и (4) овог члана сноси подносиоц захтјева.
(8) Детаљи о поступцима за пројекте сa могућим
међуентитетским утицајем могу бити одређени
споразумом међу ентитетима који се закључује уз
консултирање Међуентитетског тијела за околиш.
(9) Поступања која се односе на прекогранични и
међуентитетски утицај на околиш сусједних држава,
Републике Српске и/или Брчко Дистрикта БиХ,
дефинише се посебним подзаконским актом који
доноси Влада Федерације БиХ.
ПОГЛАВЉЕ X
ИЗДАВАЊЕ ОКОЛИНСКИХ ДОЗВОЛА
Члан 82.
(Циљ и сврха издавања околинске дозволе)
(1) Околинска дозвола издаје се у циљу комплетне заштите
околиша обeзсбeђујући мјере за спечавање и смањење
индустријских емисија у вaздух, воду, тло, смањење
утицаја на становништво, биљни и животињски свијет
и спрeчавање стварања отпада и буке како би се
остварио високи ниво заштите околиша као цјелине.
(2) Околинска дозвола се издаје и у случају знатне
промјене у раду погона и постројења.
(3) Околинска дозвола се не издаје за истраживачке
активности, развојне активности или за тестирање
нових производа и процеса.
(4) За истраживачке активности из става 3. овог члана,
обавезна је процјена утицаја на околиш.
Broj 15 - Strana 150 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(5) Федерално министарство издаје околинску дозволу на
рок од пет година.
Члан 83.
(Надлежност за издавање околинске дозволе)
(1) Влада Федерације БиХ доноси пропис којим утврђује
погоне и постројења који могу бити изграђени и
пуштени у рад само уколико имају околинску дозволу
издату у складу са одредбама овог Закона.
(2) Федерално министарство надлежно је за издавање
околинске дозволе за погоне и постројења изнад
прагова утврђених прописом из става (1) овог члана.
(3) Кантонално министарство надлежно је за погоне и
постројења испод прагова утврђених прописом из става
(1) овог члана.
Члан 84.
(Опште обавезе оператера у вези са заштитом околиша)
(1) У сврху комплетне заштите околиша од штетних
утицаја дјелатности које се обављају у постројењу,
оператер је обавезан осигурати да погони и постројења
буду изграђени и функционирају тако да се:
a) не угрожава здравље људи, остварује повољно
стање флоре и фауне, не доведе до губитка
станишта који се налазе на подручју утицаја
постројења или околиша због емисија супстанци,
буке, мириса, вибрација или топлине, саобраћаја
или од постројења;
б) предузму све одговарајуће превентивне мјере за
спречавање загађења и не проузрокују загађење
изнад граничних емисија;
ц) избјегава стварање отпада, његова количина своди
на најмању могућу мјеру, створени отпад поново
користи, рециклира или одлаже на начин да се
избјегне и смањи негативан утицај на околиш;
д) ефикасно користе енергетски и природни ресурси;
е) предузму мјере за спрјечавање несрећа и
ограничавање њихових посљедица, и
ф) предузму мјере након престанка рада постројења
за избјегавање ризика од загађења и за поврат
локације на којој се налази постројење у законом
прописано стање околиша.
(2) Захтјеви дати у ставу (1) овога члана представљају
опште обавезе оператера које се требају испунити
током изградње, рада, одржавања и престанка рада
погона и постројења.
(3) За погоне и постројења за које није потребно
прибављање околинске дозволе, надлежни ће орган при
издавању потребних дозвола узети у обзир испуњење
захтјева из става (1) овога члана.
Члан 85.
(Обједињавање околинске дозволе)
(1) Један захтјев за издавање околинске дозволе, може се
предати за више погона и постројења на истој локацији
када њима управља исти оператер.
(2) Изузетно, захтјев може поднијети више оператера, ако
је погон или постројење технолошка цјелина коју чини
више дијелова постројења којима управљају различити
оператери.
(3) У случају из става (2) овог члана околинском дозволом
се утврђују обавезе и одговорности сваког оператера
посебно, те се околинска дозвола доставља свим
оператерима.
(4) Ако се околинска дозвола издаје за погоне или
постројења из става (1) овог члана, свако постројење
мора испуњавати услове прописане овим Законом.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(5) У случајевима из ст. (1) и (2) овог члана, надлежни
орган за издавање околинске дозволе је Федерално
министарство.
Члан 86.
(Захтјев за издавање околинске дозволе)
(1) Захтјев за издавање околинске дозволе подноси се
надлежном министарству у једном примјерку у писаној
форми и једном примјерку на електронском медију за
похрану података.
(2) Захтјев за издавање околинске дозволе садржи:
a) податке о подносиоцу захтјева: назив и сједиште
оператера или инвеститора, ИД број, име
одговорног лица, број телефона и е-маил адресу;
б) локацију погона и постројења;
ц) увјерење надлежне порезне управе да нема
неизмирених новчаних обавеза за казне изречене
због учињених прекршаја у области околиша.
(3) Уз захтјев из става (1) овог члана прилаже се
документација која садржи слиједеће податке:
a) опис погона и постројења (план, опис погона и
постројења, технички опис рада, капацитет
постројења итд.);
б) опис основних и помоћних сировина, осталих
материја и енергије која се користи или коју
производи погон и постројење;
ц) опис стања локације погона и постројења;
д) опис извора емисија, природа и количине емисија
из погона и постројења у околиш (вaздух вода,
тло) тј. извјештај о нултом стању, као и
идентификације знатних утицаја на околиш;
e) опис предложених мјера, технологија и других
техника за спречавање илиуколико то није могуће,
смањење емисија из постројења;
ф) опис мјера за спречавање производњe отпада као
и за поврат корисног материјала из отпада који
производи постројење;
г) опис осталих мјера ради усклађивања сa основним
обавезама оператера, посебно мјера након
затварања или рушења постројења;
х) опис планираних мјера за смањење емисија и опис
планираног мониторинга;
и) извод из планског акта
ј) правоснажни водни акт;
к) нетехнички резиме
л) идејни пројекат;
м) план управљања отпадом;
н) Извјештај о стању сигурности и/или План за
спречавање несрећа већих размјера, уколико се
ради о погону или постројењу које може изазвати
несрећу већих размјера.
(4) У случају када се за нови погон и постројење или
знатну промјену постојећег постројења проводи
процјена утицаја, све релевантне информације
прикупљене у поступку процјене утицаја прилажу се уз
захтјев за издавање околинске дозволе, укључујући
Студију и рјешење о одобравању Студије.
(5) Захтјев за издавање околинске дозволе израђује правно
лице регистровано за ту дјелатност.
Члан 87.
(Процедура по пријему захтјева за околинску дозволу)
(1) Уколико захтјев не садржи прописане податке или
документацију из члана 86. надлежно министарство ће
затражити од подносиоца захтјева да достави податке
или документацију који недостају.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Ако подносиоцј захтјева не достави тражене податке
или документацију у одређеном року, надлежно
министарство ће без одгађања донијети закључак о
одбацивању захтјева.
(3) Све процесне радње које нису регулисане овим
Законом, проводиће се у складу са одредбама Закона о
управном поступку.
Члан 88.
(Учешће јавности)
(1) Надлежно министарство обавјештава јавност,
заинтересоване стране и јединицу локалне самоуправе
о поднесеном захтјеву за издавање околинске дозволе
објавом у најмање једним од дневних новина на
подручју Федерације БиХ, о трошку подносиоца
захтјева те на интернет страници министарства.
(2) Јединица локалне самоуправе обавјештава мјесне
заједнице у свом саставу, удружења грађана, јавност и
заинтересоване стране о поднесеном захтјеву из става
(1) овог члана.
(3) Надлежно министарство и јединица локалне самуправе
ће осигурати заинтресованим странама бесплатан увид
у захтјев за околинску дозволу и приложену
документацију.
(4) Заинтересоване стране могу, у року од 30 дана од дана
објављивања обавјештења из става (1) овог члана,
доставити надлежном министарству мишљење о
захтјеву и приложеној документацији у писаној форми.
(5) Нацрт рјешења о издавању околинске дозволе,
објављује се на интернет страници надлежног
министарства.
(6) Рок за доставу сугестија и мишљења јавности на нацрт
рјешења је 8 дана од дана објаве.
Члан 89.
(Издавање околинске дозволе)
(1) Надлежно министарство за издавање околинске
дозволе доноси рјешење о издавању околинске дозволе
у року од 90 дана од дана пријема уредног захтјева за
издавање околинске дозволе.
(2) Околинска дозвола садржи:
a) граничне вриједности емисија за загађујуће
супстанце засноване на важећим прописима или
најбољим расположивим техникама, по свакој
емисијској тачки;
б) мјере за заштиту вaздухa тла, вода, биљног и
животињског свијета;
ц) мјере за управљање отпадом који производи погон
и постројење;
д) мјере заштите од буке и вибрација;
е) мјере за спречавање или минимизирање
прекограничног загађења;
ф) систем праћење емисија уз одређивање
методологије и учесталости мјерења;
г) услови и мјере за спречавање несрећа већих
размјера;
х) мјере санације након престанка рада постројења;
и) мјере везане за услове рада у ванредним
ситуацијама.
(3) Када стандард квалитета околиша захтјева строжије
мјере у односу на оне које су утврђене посебним
прописима којима су регулисане граничне вриједности
емисија, у околинску дозволу се уносе додатне или
строжије мјере да би се постигао стандард квалитета
околиша.
(4) Када стандард квалитета околиша захтјева строжије
мјере у односу на оне које су оствариве примјеном
Broj 15 - Strana 151
најбољих расположивих техника, у околинску дозволу
се укључују додатне или строжије мјере (нпр.
ограничење радних сати, мање загађујућих горива,
итд).
(5) Све мјере из става (2) овог члана обавезно садрже
рокове за реализацију.
Члан 90.
(Достава околинске дозволе и право на жалбу)
(1) Рјешење о околинској дозволи које је у надлежности
Федералног министарства доставља се подносиоцу
захтјева, надлежној инспекцији заштите околиша,
кантоналном министарству надлежном за заштиту
околиша, локалној самоуправи заинтересованим
органима и заинтересованој јавности која је
учествовала у поступку.
(2) Рјешење из надлежности кантоналног министарства
надлежног за заштиту околиша доставља се
подносиоцу захтјева, кантоналној инспекцији заштите
околиша и органу јединице локалне самоуправе,
заинтересованим органима и заинтересованој јавности
која је учествовала у поступку.
(3) Против рјешења из става (1) овог члана жалба није
дозвољена, али се може покренути управни спор.
(4) Против рјешења из става (2) овог члана, дозвољена је
жалба, која се подноси Федералном министарству као
другостепеном органу.
(5) Надлежно министарство у року од осам дана од дана
доношења рјешења о околинској дозволи, објављује
рјешење о издавању околинске дозволе на својој
интернет страници.
Члан 91.
(Обавезе оператера након прибављене околинске дозволе)
(1) Оператер је дужан да проводи праћење емисија и
утицаја које изазивају погон, и постројење
(2) Оператер је дужан осигурати провјеру усклађености
рада погона и постројења у складу са роковима,
мјерама и праћењем наведеним у околинској дозволи.
(3) Оператер је дужан достављати надлежном
министарству за околиш извјештаје о извршеном
мјерењу емисија у вaздух, годишњи извјештај о
врстама, количини и начину збрињавања отпада,
извјештај о мониторингу буке и остало прописано
околинском дозволом.
(4) Оператер је дужан санирати недостатке утврђене
приликом надзора рада погона и постројења, без
одлагања.
(5) Оператер доставља надлежном министарству извјештај
о поступању по основу извршеног инспекцијског
надзора и предузетим санацијским мјерама које су
наложене у случају утврђених недостатака.
(6) Оператер је дужан осигурати одговарајуће одржавање
погона и постројења, као и редовну контролу над радом
техничких уређаја.
(7) У случају несрећа које воде прекорачењу граничних
вриједности емисија, оператер је дужан без одлагање
предузети санацијске мјере са циљем поновног
успостављања усклађености са околинском дозволом и
прописима.
(8) Уколико несрећа може проузроковати озбиљну
пријетњу по људско здравље или околиш оператер је
дужан смањити или привремено обуставити рад погона
и постројења.
Broj 15 - Strana 152 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 92.
(Одбијање захтјева за издавање околинске дозволе)
(1) Надлежно министарство за издавање околинске
дозволе ће одбити захтјев за издавање исте уколико
захтјев није благовремено допуњен или садржи нетачне
податке који су од утицаја за издавање околинске
дозволе.
(2) Надлежно министарство ће одбити захтјев за издавање
околинске дозволе уколико исти није у складу са
правним, околинским и здравственим стандардима.
(3) Захтјев за издавање околинске дозволе одбија се и у
случају када подносиоц захтјева има неизмирене
новчане казне изречене у складу са чл. 141. до 146. овог
Закона.
(4) Рјешење о одбијању захтјева за издавање околинске
дозволе доставља се подносиоцу захтјева у року од 7
дана од дана доношења рјешења и о томе обавјештава
надлежни инспекцијски орган.
Члан 93.
(Обнова околинске дозволе)
(1) Министарство надлежно за издавање околинске
дозволе сваких пет година врши обнову околинске
дозволе.
(2) Оператер је дужан надлежном министарству поднијети
захтјев за обнову околинске дозволе у складу са чланом
86. овог Закона.
(3) Захтјев за обнову околинске дозволе подноси се
надлежном министарству 90 дана прије истека важења
претходне дозволе.
(4) Оператер уз захтјев за обнову околинске дозволе, поред
идентификацијских података, адресе, контакт телефона
и е-маил адресе, доставља:
а) правоснажни водни акт, ако није завршена
изградња погона или постројења,
б) правоснажну грађевинску или употребну дозволу
уколико погон или постројење није пуштено у
рад.
(5) Након анализе свих прикупљених информација из ст.
(3) и (4) овог члана и информација из извјештаја из ст.
(3) и (5) члана 91. овог Закона, надлежно министарство:
а) у року од 60 дана издаје околинску дозволу, или
б) одбија захтјев за издавање околинске дозволе.
(6) Јавност се обавјештава о покретaњу поступка обнове
околинске дозволе у роковима и на начин прописан
чланом 40. овог Закона.
(7) У случају да оператер не поднесе захтјев за обнову
околинске дозволе у складу са ставом 3. овог члана,
надлежно министарство обавјештава инспектора
заштите околиша.
Члан 94.
(Поновно разматрање и измјене околинске дозволе)
(1) Надлежно министарство поновно разматра, ревидира
услове дефинисане у околинској дозволи и врши
измјену околинске дозволе:
a) ако загађење које ствара погон и постројење
прелази граничне вриједности утврђене у
околинској дозволи;
б) ако је дошло до знатних промјена у најбољим
расположивим техникама које омогућавају знатно
смањење емисија; или
ц) ако безбедност одвијања рада и дјелатности
захтијева употребу других технологија.
(2) Надлежно министарство може на захтјев надлежне
инспекције за околиш и заинтересoваних страна који
живе на подручју рада погона и постројења које може
Srijeda, 24. 2. 2021.
имати негативан утицај и угрожавати или представљати
опасност по околиш и здравље, поново разматрити
околинску дозволу.
(3) Уколико би измјене погона и постројења ради
прилагођавања захтјевима у подручју заштите околиша
проузроковале промјене погона и постројења,
надлежно министарство налаже оператеру израду плана
прилагођавања са мјерама и роковима достизања
најбољих расположивих техника и усклађивање са
одредбама проведбених прописа.
(4) Јавност се обавјештава о поновном разматрању и
измјени околинске дозволе у роковима и на начин
прописан чланом 40. овог Закона.
Члан 95.
(Промјена у раду)
(1) Уколико оператер погона и постројења током трајања
важења издате околинске дозволе планира промјену
природе или функционисања постројења или
проширење постројења које може утицати на околиш,
дужан је да о томе у писаној форми обавијести
надлежни орган за издавање околинске дозволе.
(2) Обавјештење из става (1) овог члана садржи податке о
постојећем и планираном дијелу погона и постројења, а
ови подаци ће укључивати идејни пројекат и друга
пропратна документа која су важна за утврђивање.
(3) Надлежно министарство за издавање околинске
дозволе ће прегледати захтјев и утврдити да ли
производња, употреба енергије, коришћење воде,
коришћење простора, емисије или производња отпада
прелази 25% од утврђених вриједности.
(4) Уколико су потребни додатни подаци да би се
одредило да је промјена знатна, надлежно
министарство ће затражити од оператeра да их достави.
(5) Надлежно министарство ће у року од 30 дана од дана
добијања потребних података одлучити о томе да ли је
предложена промјена знатна.
(6) Уколико је промјена идентификована као знатна,
надлежно министарство ће о томе обавијестити
оператера и позвати га да поднесе нови захтјев за
издавање околинске дозволе који ће садржавати
податке о постојећем и планираном дијелу погона и
постројења.
(7) Поступак издавања околинске дозволе из става (6) овог
члана врши се у складу са одредбама овог Закона којим
је прописан поступак издавања околинске дозволе.
Члан 96.
(Престанак рада)
(1) Када погон и постројење које посједује околинску
дозволу престанe сa радoм, оператер је дужан да о томе
обавијести надлежно министарство у писаној форми.
(2) Оператер погона и постројења или стечајни управник
обавјештава надлежно министарство о покренутом
стечајном поступку и могућности провођења мјера и
мониторинга наведених у околинској дозволи.
(3) Након што надлежно министарство утврди да су
испуњени услови из става (1) овог члана издаје рјешење
о престанку важења околинске дозволе те ће у складу
са законом обавијестити заинтересовану јавност о
донесеном Рјешењу.
Члан 97.
(Престанак важења околинске дозволе)
(1) Околинска дозвола престаје важити уколико:
a) оператер то захтијева;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
б) уколико се утврди да оператер није обавијестио
надлежни орган о знатним промјенама на погону и
постројењу;
ц) оператер престане да испуњава услове и мјере
који су утврђени дозволом;
д) у току контроле надлежни инспектор утврди да
оператер не испуњава обавезе из околинске
дозволе утврђене на основу одобреног Плана
активности;
е) утврди се да је оператер добио околинску дозволу
на основу лажног представљања или
фалсификоване документације;
ф) изграђени погони и постројење за које се издаје
околинска дозвола не ради дуже од двије године,
г) оператер не врши мониторинг и не доставља
извјештаје о мјерењима у року утврђеном у
околинској дозволи;
х) оператер не уноси податке у електронски регистар
о постројењима и загађењима;
и) оператер не поступи по налогу инспектора
надлежног за околиш према записнику о
извршеним инспекцијама, и
ј) покренута је ликвидација погона и постројења.
(2) Ако се испуни један или више услова из става (1) овог
члана, надлежно министарство доноси рјешење о
престанку важења рјешења о околинској дозволи, које
доставља оператеру, надлежној инспекцији и органима
надлежним за воде и просторно уређење и грађење.
(3) Против рјешења о престанку важења рјешења о
околинској дозволи које доноси Федерално
министарство може се покренути управни спор.
(4) Против рјешења о престанку важења рјешења које
доноси кантонално министарство жалба се може
поднијети Федералном министарству.
(5) Подношење жалбе и покретање управног спора не
одгађа извршење рјешења.
(6) Рјешењем о престанку важења рјешења о околинској
дозволи утврђује се обавеза и носиоц извршења мјера
санације за погон и постројење и локацију послије
престанка активности, како би се избјегао ризик по
околиш, здравље људи и материјална добра.
Члан 98.
(Постојећи погони и постројења)
Постојећи погони и постројења, који немају околинску
дозволу иако су обавезници прибављања исте, приликом
издавања околинске дозволе третираће се као нова
постројења и морат ће испунити све законом прописане
захтјеве и бити усклађени са најбољим расположивим
техникама.
Члан 99.
(Граничне вриједности емисија)
Граничне вриједности емисија су прописане и садржане
у околинској дозволи, засноване на прописима којим се
дефинишу граничне вриједности емисија, а који се
усаглашавају сa најбољим расположивим техникама (БАТ).
Члан 100.
(Најбоље расположиве технике)
(1) Најбоље расположиве технике се утврђују у форми
техничких упутстава.
(2) Федерални министар доноси пропис којим се
дефинишу активности за које се утврђују најбоље
расположиве технике, однос са референтним док-
ументима за најбоље расположиве технике и примјена
других докумената о најбољим расположивим
техникама, критеријима за одређивање најбољих
Broj 15 - Strana 153
расположивих техника, садржају техничких упутстава о
најбољим расположивим техникама и доношењу
одлука и начину рада радних група за израду и
ажурирање техничких упутстава о најбољим
расположивим техникама.
(3) Техничка упутства припремају радне групе за најбоље
расположиве технике, чије чланове именује Федерални
министар.
(4) Нови погони и постројења од самог почетка изградње и
пуштања у рад морају задовољавати услове наведене у
најбољим расположивим техникама, док се постојећим
погонима и постројењима одређује временски рок за
постизање услова.
(5) За дјелатности за које нису дефинисане најбоље
расположиве технике у складу са ставом (2) овог члана,
примјењују се најбоље расположиве технике ЕУ.
(6) Све информације о развоју техничких упутстава су
доступне јавности.
Члан 101.
(Регистар околинских дозвола)
(1) Надлежно министарство за издавање околинских
дозвола успоставља и води Регистар издатих
околинских дозвола.
(2) Кантонална министарства достављају Федералном
министарству годишњи извјештај о издатим дозволама
за погоне и постројења из њихове надлежности.
(3) Федерални министар доноси пропис којим утврђује
садржај и начин вођења Регистра издатих околинских
дозвола.
ПОГЛАВЉЕ XI
СПРЕЧАВАЊЕ НЕСРЕЋА ВЕЛИКИХ РАЗМЈЕРА
Члан 102.
(Спречавање и надзор несрећа великих размјера)
(1) Оператер погона и постројења, укључујући складишта,
који могу изазвати несреће већих размјера, због
присутности опасних супстанци у количинама изнад
количина наведених у проведбеном пропису, који
доноси Федерални министар, дужан је да:
a) достави министарству податке о свим пријетећим
опасностима од штете у околишу или о сумњи на
такву претећу опасност;
б) предузме потребне мјере спрeчавања;
ц) тражи упутства о потребним мјерама спречавања
које треба предузети.
(2) Оператер је дужан у било које вријеме министарству и
надлежном инспекторату презентирати доказ о
предузетим мјерама.
(3) Уколико министарство не може утврдити оператера
или оператер не сноси одговорност у складу са чланом
117. овог Закона, министарство пpeдузима потребне
мјере.
Члан 103.
(Надлежност за погоне и постројења код којих постоји
опасност од несрећа већих размјера)
За погоне и постројења из става (1), члана 102 овог
Закона, надлежно је Федерално министарство.
Члан 104.
(Обавезе оператера погона или постројења које може
изазвати несреће већих размјера)
(1) Оператер погона и постројења или складишта из става
(1) члана 102. овог закона, дужан је да Федералном
министарству достави обавјештење са сљедећим
подацима:
a) име одговорног лица и пуну адресу погона,
Broj 15 - Strana 154 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
б) регистровано мјесто пословања погона и
постројења, са пуном адресом,
ц) информације о присутним опасним супстанцама (3)
или категорија супстанци у погону и постројењу
или складишту,
д) количину и физички облик опасних супстанци у
погону и постројењу или складишту,
е) опис погона и постројења и складишног простора,
и (1)
ф) непосредно окружење погона и постројења или
складишта који могу проузроковати већу несрећу
или погоршати њене последице.
(2) Подаци из става (1) овог члана достављају се
Федералном министарству уз захтјев за издавање
околинске дозволе.
(3) У случају знатног повећања у количини или знатне
промјене у природи или физичком облику присутне
опасне супстанце или сваке промјене поступка у којем
се употребљава опасна супстанца, промјене у раду
погона и постројења или уређаја која би могла знатно
утицати на опасност од несрећа великих размјера или
трајног затварања постројења, оператер обавјештава
Федерално министарство о промјени стања.
Члан 105.
(Информиcање о несрећама већих размјера)
(1) Оператер погона и постројења дужан је у што краћем
року обавијестити Центар за обавјештавање и (2)
узбуњивање Цивилне заштите, а потом и Федерално
министарство о несрећи већих размјера, те доставити (3)
податке о:
a) околностима несреће;
б) опасним супстанцама које су присутне;
ц) процјени утицаја несреће на људе и околиш, и
д) предузетим хитним мјерама. (4)
(2) Оператер је дужан обавијестити министарство о
предузетим мјерама за ублажавање последица несреће
и спрчавање појаве нових несрећа. (5)
(3) Уколико оператер заприми додатне податке у вези са
несрећом дужан их је доставити Федералном
министарству.
(4) Физичка или правна лица имају право изнијети
министарству све примједбе које се односе на случајеве (1)
штете у околишу или опасност од штете које су им
познате, као и захтијевати да Федерално министарство
дјелује на основу овог Закона:
а) које су погођене или ће вјероватно бити погођене (2)
штетом у околишу;
б) које имају довољан интерес у погледу доношења
одлука о околишу које се односе на штету или,
алтернативно;
ц) које се позивају на повреду права.
Члан 106.
(План спречавања несрећа већих размјера)
(1) Оператер погона и постројења из става (1), члана 102.
овог Закона, дужан је припремити План спречавања (1)
несрећа већих размјера (у даљем тексту: План) и
осигурати провођење Плана којим се постиже висок
ниво заштите људи и околиша путем одговарајућих
средстава, структура и система управљања,
организације и кадрова, идентификације и процјене
опасности, надзора рада, планирања интервентних (2)
мјера и провођења мониторинга погона и постројења.
(2) Оператер је дужан извршити процјену стања
сигурности за нове погоне и постројења у року од
најмање три мјесеца прије почетка грађењa, односно за
Srijeda, 24. 2. 2021.
постојеће погоне и постројења у року од најмање шест
мјесеци од дана ступања на снагу овог Закона.
План за постројења из става (1) овог члана, укључујући
и складишта доставља се надлежној инспекцији и
Федералном министарству уз захтјев за издавање
дозволе.
Члан 107.
(Извјештај о стању безбједности)
За погоне и постројења у којима су присутне опасне
супстанце у количинама наведеним у проведбеном
пропису из става (1), члана 102. овог закона, оператер је
дужан сачинити Извјештај о стању сигурности из којег
се види да су:
a) план спречавања несрећа већих размјера и
системи безбједоносног управљања за његово
провођење започели провођење;
б) ризици појаве већих несрећа идентификовани и
предузете неопходне мјере за идентификовање
таквих несрећа и ограничавање њихових
последица;
ц) одговарајућа безбједност и поузданост укључене у
пројектовање, грађење, функционисање и
одржавање погона и постројења, и
д) направљени унутрашњи и планови интервенција
који пружају информације за доношење вањског
плана.
Оператер обавља ревизију Извјештаја о стању
сигурности најмање сваке три године.
На захтјев министарства или самоиницијативно,
оператер обавља измјену Извјештаја о стању
сигурности сa образложењем за новонастало
чињенично стање и нове технологије у вези са питањем
сигурности.
Извјештај о стању сигурности за постојеће погоне и
постројења се доставља министарству најкасније у року
од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог Закона.
Извјештај о стању сигурности погона и постројења је
доступан јавности на интернет страници Федералног
министарства.
Члан 108.
(Промјене у раду постројења)
У случају промјена у раду погона и постројења или
количини опасних супстанци које могу да резултирају
појавом несрећа већих размјера оператер је дужан
преиспитати и уколико је неопходно, ажурирати План.
У случају престанка рада погона или постројења,
наведених у проведбеним прописима из става (2) члана
83. и става (1) члана 102. овог Закона, оператер је
дужан писаним путем информисати надлежни орган о
испуњавању услова предвиђених околинском дозволом
који се односе на мјере предузете након што је
постројење престало са радом.
Члан 109.
(Поступак престанка рада)
По коначном обустављању активности у погону
постројењу за које је издата околинска дозвола,
оператер путем овлаштених субјеката врши процјену
стања контаминације тла и подземних вода опасним
супстанцама које су се користиле и/или производиле у
постројењу или испуштале из постројења.
Када је постројење узроковало знатно загађење тла или
подземних вода опасним супстанцама у поређењу са
стањем утврђеним извјештајем о нултом стању,
оператер је дужан предузети потребне мјере за
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
рјешавање тог стања, како би се локација вратила у
првобитно стање.
(3) Након коначног обустављања активности у постројењу
и у случају када контаминација тла и подземних вода
на локацији представља знатну пријетњу људском
здрављу или околишу као резултат активности које је
обављао оператер и узимајући у обзир услове локације
постројења утврђене почетним стањем, оператер је
дужан подузети потребне радње усмјерене на
уклањање, контролу, ограничавање или смањење
опасних супстанци тако да локација, узимајући у обзир
њено тренутно и будуће коришћење, не представља
ризик.
(4) Федерално министарство ће учинити доступним
јавности, путем своје интернет странице, информације
о мјерама предузетим од стране оператера након
коначног обустављања активности у складу са овим
чланом.
Члан 110.
(Информација о безбједоносним мјерама)
(1) Оператeр је дужан доставити информацију о
безбедоносним мјерама Федералном министарству,
правним и физичким лицима на које може утицати
несрећа већих размјера, коју изазива погон и
постројење.
(2) Информација о безбједоносним мјерама се поново
разматра сваке треће године, или се ажурира у случају
промјена у раду погона или постројења у року од шест
мјесеци након извршене промјене.
(3) Информација из става (1) овог члана је доступна
јавности путем интернет странице Федералног
министарства.
Члан 111.
(Регистар несрећа већих размјера)
(1) На основу поднесених информација о безбједоносним
мјерама Федерално министарство води и ажурира
регистар несрећа већих размјера погона и постројења.
(2) Федерални министар доноси пропис којим утврђује
садржај и начин вођења Регистра несрећа већих
размјера.
Члан 112.
(Домино учинак)
(1) На основу Извјештаја о стању безбједности, Федерално
министарство дужно је идентификовати погоне и
постројења или групе погона и постројења у којима
постоји могућност појаве последица изазваних
несрећом већих размјера или може бити повећана због
локације или близине таквих погона и постројења, те
извршити идентификацију опасних супстанци.
(2) Федерално министарство ће проведбеним прописом из
става (1) члана 102. овог Закона дефинисати садржај
Извјештаја о стању безбједности, садржај Информације
о безбједоносним мјерама и садржај унутарњих и
вањских планова интервенције.
(3) Федерално министарство је дужно обезбиједити
размјену информација о идентификовању погона и
постројења што ће омогућити оператерима да при
изради Плана спречавања несрећа већих размјера, узму
у обзир укупан ризик и могућности појаве несрећа
већих размјера.
(4) Оператери погона и постројења из става (1) овога члана
дужни су сарађивати на информисању јавности и
достављању информација Федералном министарству
ради припреме вањских планова интервенције.
Broj 15 - Strana 155
Члан 113.
(Унутрашњи и вањски планови интервенције)
(1) Оператер је дужан израдити унутрашњи план
интервенције са садржаним мјерама које ће се подузети
у случају несреће већих размјера и доставити га
Федералној управи цивилне заштите ради израде
вањских планова интервенције за мјере које ће се
подузети изван погона и постројења.
(2) Циљ израде планова интервенције је:
a) контролисање несрећа на начин да се њихове
посљедице сведу на најмању могућу мјеру и
ограничи се њихов штетан утицај на људе,
околиш и имовину;
б) примјењивање мјера које су неопходне за заштиту
људи и околиша од утицаја несрећа већих
размјера;
ц) пренос неопходних информација јавности и
надлежним службама и органима које се налазе у
датом подручју, и
д) омогућавање ревитализације и чишћење околиша
након несрећа већих размјера.
(3) Код израде унутрашњих и вањских планова мора се
навести удаљеност између погона и постројења и
стамбених подручја, јавних мјеста и подручја посебне
природне осјетљивости или интереса.
(4) Унутрашњи и вањски планови интервенција морају
бити примијењени без одлагања у случају несрећа
већих размјера или у случају појаве неконтролисаног
инцидента, који би могао довести до несреће већих
размјера.
(5) Планови морају бити размотрени, провјерени, и
уколико је неопходно, промијењени и ревидирани од
оператера или надлежног органа у року од шест
мјесеци, узимајући у обзир промјене до којих је дошло
у раду погона и постројења, у плановима интервенције
или у новим технолошким рјешењима.
ПОГЛАВЉЕ XII
ФИНАНСИРАЊЕ ШТЕТА У ОКОЛИШУ И
ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ У ОКОЛИШУ
Члан 114.
(Фонд за заштиту околиша)
Фонд за заштиту околиша Федерације БиХ је основан
посебним законом са циљем унапређења развоја економске
организације повољне по околиш, спријечавања штете по
околиш, провођења мјера за отклањање настале штете у
околишу; очувања заштићених природних подручја;
мотивисања и унапређења коришћења најбољих
расположивих техника или алтернативних рјешења
повољних за заштиту околиша; унапређење и развој свијести
јавности о заштити околиша и истраживање околиша.
Члан 115.
(Утврђивање одговорности за штету у околишу)
(1) Правна и физичка лица дужна су да у обављању своје
активности осигурају заштиту околиша и то:
а) примјеном и провођењем прописа о заштити
околишу,
б) одрживом употребом природних ресурса, добара и
енергије,
ц) увођењем енергетски ефикаснијих технологија и
коришћењем обновљивих природних ресурса,
д) употребом производа, процеса, технологија и
праксе који мање угрожавају околиш,
е) предузимањем мјера превенције или отклањања
посљедица угрожавања и штете по околиш,
Broj 15 - Strana 156 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ф) вођењем евиденције о потрошњи сировина и
енергије, испуштању загађујућих супстанци и
енергије, класификацији, карактеристикама и
количинама отпада,
г) контролом активности и рада постројења који
могу представљати ризик или проузроковати
опасност по околиш и здравље људи,
х) другим мјерама у складу са овим Законом.
(2) Мјере заштите околиша из става (1) овог члана правно
и физичко лице обавља самостално или преко
овлаштеног правног лица.
Члан 116.
(Одговорност за дјелатности опасне по околиш)
(1) Оператер који обавља активност опасну по околиш
одговоран је за штету нанесену том активношћу
људима, имовини и околишу.
(2) Могућност да дјелатност опасна по околиш
проузрокује штету се процјењује на основу начина
рада, коришћених постројења, врсте и концентрације
супстанци које се употребљавају или настају том
активношћу, коришћења генетички модифицираних
организама или микроорганизама, метеоролошких
услoва као и времена и мјеста настанка штете.
(3) Погони и постројења као што су рудници, налазишта
минералних уља или рафинерије, постројења за
снабдијевањем гасом и топљење метала,
термоелектране, коксне пећи, постројења за
производњу и обраду метала и минерала, хемијска
постројења, постројења за третман, термичку обраду и
складиштење отпада, постројења за третман отпадних
вода, клаонице, бојаонице и кожаре, постројења за
производњу папира, бране и хидроенергетска
инфраструктура, гасоводи или нафтоводи и складишта
текућих атмосферских гасова представљају опасност по
околиш због начина на који се њима управља, због
материјала које користе или дјелатности која се у њима
обавља.
(4) Уколико више оператера заједно обавља дјелатност
опасну по околиш одговорност сносе заједнички.
(5) За ремедијацију локације на којима је погон и
постројење престао сa радом или дјелатност трајно
заустављена, одговорност сноси посљедњи оператер.
Члан 117.
(Изузеци од одговорности)
(1) Оператер није одговоран за штету узроковану:
a) ратом;
б) природном катастрофом или другом вишом
силом;
ц) од стране трећег лица чија је намјера наношење
штете или
д) због провођења посебних наредби и мјера
надлежних органа које су утицале на настанак
штете.
(2) Оператер се ослобађа одговорности за штету уколико
докаже да је примијенио одговарајуће мјере заштите
како би спријечио или ублажио штету.
Члан 118.
(Право на информисање)
Правно или физичко лице које сматра да је претрпило
штету усљед обављања дјелатности опасном по околиш
може увијек захтијевати информације о околностима које су
од утицаја на доказивање да је дата дјелатност
проузроковала штету.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Члан 119.
(Финансијске гаранције)
(1) Оператер који обавља дјелатност опасну по околиш
дужан је путем осигурања или издвајањем новчаног
износа за посебне намјене осигурати средства за
накнаду штете настале у околишу.
(2) Оператер цјелокупном својом имовином гарантује за
накнаду штете.
Члан 120.
(Штета нанесена околишу опасном активности)
(1) Уколико опасна активност наноси штету околишу
оператер је дужан надокнадити трошкове процјене
штете и трошкове мјера за враћање у стање које је било
непосредно прије настанка штете или ублажавање
штете нанесене околишу као и накнаду за штету
нанесену лицима и имовини која је проузрокована
опасном активности.
(2) Трошкове из става (1) овог члана сноси оператер чија је
активност нанијела штету.
(3) Одредбе овог члана се не примјењују на дјелатности
чија је главна сврха државна одбрана или међународна
сигурност нити на дјелатност чија је једина сврха
заштита од природних катастрофа.
Члан 121.
(Накнада за изазвану штету по околиш)
(1) Уколико се штета нанесена околишу не може санирати
одговарајућим мјерама, лице које је проузроковало
штету одговорно је за надокнаду штете у висини
вриједности уништеног добра.
(2) Висина накнаде треба бити приближна економској и
еколошкој вриједности уништеног добра. Уколико се та
вриједност не може утврдити уобичајеним економским
методама, суд ће утврдити висину штете по принципу
једнакости узимајући у обзир потребне трошкове
санације, степен индивидуалне одговорности и корист
стечену наношењем штете околишу.
(3) Федерација БиХ задржава право на накнаду штете
уколико нема других лица које имају то право.
Члан 122.
(Примјена посебних прописа)
На сва питања о одговорности за штету нанесену
околишу која нису посебно уређена овим законом
примјењују се општа правила Закона о облигационим
односима и других посебних прописа.
ПОГЛАВЉЕ XIII
СИСТЕМ ЕКО-ОЗНАЧАВАЊА И СИСТЕМ
ОКОЛИНСКОГ УПРАВЉАЊА И НЕЗАВИСНОГ
ОЦЈЕЊИВАЊА (ЕМАС)
Члан 123.
(Систем Еко-означавања)
(1) Систем додјељивања еко-ознака успоставља се ради
промовисања израде, производње, маркетинга и
употребе производа са смањеним утицајем на околиш у
односу на укупан период трајања тог производа, те
ради боље информисаности потрошача о утицају
производа на околиш.
(2) Еко-ознака је амблем који се утврђује проведбеним
прописом из става (4) овог члана и додјељује се
производима и услугама.
(3) Утицаји на околиш се утврђују на основу испитивања
мeђусoбног дјеловања производа сa околишем,
укључујући коришћење енергије и природних ресурса,
у односу на укупан животни циклус производа. Систем
додјеле еко-ознака мора бити у складу са постојећим и
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
новонасталим здравственим, сигурносним и ПОГЛАВЉЕ XIV
околишним захтјевима.
(4) Федерални министар проведбеним прописом прописује
систем и поступак додјеле еко-ознака, органе надлежне
за управљање системом еко-ознака, од избора групе
производа и њиховог еколошког критерија до додјеле
еко-ознаке и закључивања уговора који се односи на
услове за употребу ознаке, на начин који омогућава
добровољно учешће правних и физичких лица чији
производи и услуге испуњавају захтјеве овога система.
Члан 124.
(Систем околинског управљањa и независног оцјењивања -
ЕМАС)
(1) Правна и физичка лица у Федерацији БиХ могу
добровољно учествовати у систему управљања
заштитом околиша (ЕМАС), који је на нивоу Еуропске
уније основан са циљем оцјене и побољшања дјеловања
правних и физичких лица на околиш и пружања
одговарајућих информација јавности и (5) Организација и начин рада Међуентитетског тијела за
заинтересoваним странама.
(2) Циљ система из става (1) овог члана је промовисање
континуираних побољшања у дјеловању организација
на околиш:
a) успостављањем и провођењем система управљања
од организација,
б) системском, објективном и периодичном оцјеном
дјеловања система управљања околишем,
ц) прикупљањем информација о унапређивању у
области заштите околиша,
д) пружањем информација о дјеловању на околиш те
омогућавањем размјене информација са јавношћу
и заинтересoваним странама и
e) активним учествовањем запослених
организацији на успостављању и провођењу
система управљања околишем,
(3) Поступак за подношење захтјева за регистровање,
висину накнаде, садржај и начин вођења регистра,
разлог за одбијање уписа, привремено или трајно
брисање из регистра, едукацију и промовисање система
ЕМАС, те друга питања, одређују се посебним
прописом који доноси Федерални министар.
(4) Између органа и организација који заступају одређене
интересе, група потенцијалних загађивача или
појединачних загађивача и надлежних органа могу се
закључити добровољни споразуми
(5) Закључивање добровољних споразума између органа
који заступају одређене интересе, група потенцијалних
загађивача или појединачних загађивача и надлежних
органа уређује се посебним прописима како би се
задовољили околински захтјеви на околински
прихватљив и економски ефикасан начин.
(6) Да би се закључио добровољни споразум потребно је да
се:
- успостави процес консултација у којем би
заинтересоване стране могле дати своје сугестије
о нацрту споразума;
- закључи уговор који је обавезујући и може
обухватити санкције које су примјењиве у случају
непоштовања уговора;
- конкретни циљеви уговора изразе бројчаним
вриједностима;
- успоставе прелазни циљеви и дефинише рок ради
постизања постепеног приступа и дефинише
мониторинг.
(7) Споразум се објављује у "Службеним новинама
Федерације БиХ".
Broj 15 - Strana 157
МЕЂУЕНТИТЕТСКА САРАДЊА
Члан 125.
(Међуентитетско тијело за околиш)
(1) Међуентитетско тијело за околиш успоставља се
одлукама Владе Федерације БиХ, Владе Републике
Српске и Владе Брчко Дистрикта БиХ.
(2) Међуентитетско тијело за околиш има четири члана из
Републике Српске, четири члана из Федерације БиХ и
два члана из Брчко Дистрикта БиХ водећи рачуна о
равноправној заступљености полова.
(3) О одржавању сједница Међуентитетског тијела, у циљу
координације и сарадње, редовно се обавјештава
Министарство вањске трговине и економских односа
БиХ.
(4) Међуентитетско тијело за околиш састаје се најмање
шест пута годишње и доноси одлуке на основу
конзензуса.
околиш утврђује се усаглашеним одлукама ентитетских
влада.
(6) Надлежни органи и друге службе органа управе,
управне организације из оба ентитета дужни су
осигурати административну подршку Међуентитетском
тијелу за околиш, проводити одлуке Међуентитетског
тијела за околиш у складу са овлаштењима утврђеним
ентитетским прописима.
Члан 126.
(Надлежност међуентитеског тијела за околиш)
(1) Међуентитетско тијело за околиш се бави свим
питањима из подручју околиша која захтијевају
усаглашен приступ ентитета, као и другим питањима
у која су пренесена на Међуентитетско тијело за околиш
од ентитета, овим законом, ентитетским и другим
прописима, а нарочито питања:
a) међународних споразума и програма у подручју
заштите околиша;
б) координирање примјене и доношења закона и
других прописа;
ц) координирања праћења провођења стандарда и
процедура за заштиту околишa;
д) давања препорука за успостављање усуглашених
стандарда квалитета околиша на нивоу ентитета;
e) координирање ентитетских акцијских планова и
других програма и планова у подручју заштите
околиша;
ф) координирање праћења и система информисања;
г) прикупљање и размјена информација и
х) међуентитетско тијело разматра и питања
иницирана од стране кантона у вези са
пограничним негативним утицајем погона и
постројења.
(2) Међуентитетско тијело за околиш пружа стручну
помоћ надлежним ентитетским министарствима.
(3) Међуентитетско тијело за околиш је дужно осигурати
да су интереси оба ентитета, Брчко Дистрикта БиХ и
Босне и Херцеговине узети у обзир при планирању и
реализацији пројеката који могу имати одговарајући
међусобни утицај на околиш, како унутар Босне и
Херцеговине тј. између ентитета и Брчко Дистрикта
БиХ, тако и у прекограничном контексту.
Broj 15 - Strana 158 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 127.
(Сарадња са Федералним министарством)
Чланови Међуентитетског тијела за околиш из
Федерације БиХ, послије сваке одржане сједнице, подносе
извјештај Федералном министарству.
ПОГЛАВЉЕ XV
ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ОКОЛИША
Члан 128.
(Надлежност за праћење стања околиша)
(1) Послове прикупљања и обједињавања прикупљених
података и информација о околишу у складу са чланом
28. овог закона, ради осигуравања и праћења
провођења политике заштите околиша и одрживог
развоја обавља Федерално министарство за заштиту
околиша у сарадњи са Фондом за заштиту околиша.
(2) Праћење стања околиша обухвата нарочито:
a) успоставу, развој, вођење и координацију
јединственог информационог система заштите
околиша у Федерацији БиХ,
б) праћење и обједињавање података и /или
информација о околишу,
ц) вођење одговарајућих база података о околишу те
упис у регистар система за еколошко управљање и
независно оцјењивање ЕМАС,
д) праћење и извјештавање о утицају околиша на
здравље, у сарадњи сa Федералним заводом за
здравство,
e) обављање стручно-савјетодавних послова при
одређивању садржаја, методологије и начина
праћења стања околиша и вођења јединственог
информационог система заштите околиша,
ф) припрему података за израду докумената и
извјештаја у вези са заштитом околиша и
одрживим развојем,
г) израду стручних подлога за припрему, односно
сарадњу на припреми, докумената одрживог
развоја и заштите околиша те извјештаја који се
дају у вези провођења тих докумената,
х) израду Извјештаја о стању околишa,
и) израду Федералне листе индикатора за праћење
стања околиша,
ј) сарадњу сa федералним и кантоналним министар-
ствима и органима надлежним за заштиту
околиша, јединицама локалне самоуправе,
правним лицима сa јавним овлаштењима и другим
лицима, међународним тијелима путем надлежних
институција БиХ, институцијама и удружењима
на изради и реализацији пројеката и програма
заштите околиша,
к) учешће у провођењу међународних уговора,
споразума, пројеката и програма из подручја
заштите околиша и извјештавање према
преузетима обвезама,
л) осигуравање услова за приступ информацијама о
околишу, којима располаже и које надзире.
(3) Федерална листа индикатора из става (2) овога члана
израђује се на основу посебних прописа и
међународних уговора, водећи рачуна о специфичним
захтјевима за заштиту околиша. Федерална листа
индикатора редовно се ажурира и објављује на
интернет страници.
(4) Федерални органи надлежни за област управљања
водама, метеорологију, педологију, геологију, заштиту
природе, статистику и друге управне организације
дужни су осигурати прикупљање, обраду и
Srijeda, 24. 2. 2021.
евидентирање одговарајућих података и информација,
посебно о коришћењу и оптерећењу околиша из своје
надлежности и доставити их Федералном
министарству.
Члан 129.
(Обим праћења стања околиша)
(1) Праћење стања околиша је системско праћење
квалитета околиша, односно промјена стања околиша и
његових компоненти.
(2) Праћење стања околиша обухвата:
a) праћење стања имисија односно квалитета
вaздухa, вода, мора, тла, биљног и животињског
свијета, те искоришћавања минералних сировина,
б) праћење загађења околиша односно емисија у
околиш,
ц) праћење утицаја загађивања околиша на здравље
људи,
д) праћење производње отпада и управљања
отпадом,
е) праћење утицаја важних економских сектора на
компоненте околиша,
ф) праћење стања очуваности природe,
г) праћење других појава које утичу на стање
околиша.
(3) Праћење стања околиша проводи се за подручја
утврђена документом у складу са стратешком
процјеном, за захвате за које је то одређено процјеном
утицаја захвата на околиш, за све погоне и постројења
за која је то одређено околинском дозволом, те за
подручја на којима је дошло до загађивања околиша
ако загађивач није познат.
(4) Врсту емисија, имисија, природних и других појава које
су предмет праћења, методологију узимања узорака и
мјерења, рокове за достављање података надлежним
министарствима и управним органима, начин редовног
обавјештавања јавности, услове у погледу стручне
оспособљености и техничке опремљености
овлаштеника који обавља праћење стања околиша,
односно загађивања околиша, ближе прописује
Федерални министар правилником.
(5) Носиоц захвата, оператер и управни органи из члана 28.
овог Закона обављају праћење стања околиша и
обавезни су податке о мјерењима емисија и имисија
достављати надлeжном органу у складу са чланом 128.
овог Закона, у писаном и/или електронском облику.
(6) Надлежна тијела овлаштена за послове праћења стања
околиша у складу са ст. (2) и (3) овога члана дужни су
податке редовно достављати у систем информисања о
околишу из члана 28. овог Закона.
Члан 130.
(Обавезе оператера у погледу праћења стања околиша)
(1) За захвате за које је у поступку процјене утицаја на
околиш утврђена обaвеза праћења стања околиша
оператер је обавезан пратити стање околиша на начин
да:
a) путем стручних и за то оспособљених лица
проводи мјерења емисија и води о томе прописане
регистре,
б) путем стручних и за то оспособљених лица
проводи мјерења имисија, односно учествује у
мјерењу имисија, према удјелу свога захвата у
загађењу околиша,
ц) учествује у праћењу природних и других појава
које су посљедица загађивања околиша.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Податке из регистра из става (1) тачке а) овога члана
оператер обавезан је достављати надлежном
министарству на прописаним обрасцима и у
прописаним периодима односно роковима.
(3) Оператер је, за постројење за које је то одређено
околинском дозволом обавезан пратити стање околиша
на начин да:
a) осигура мјерење емисија из постројења,
б) осигура надзирање утицаја емисија на околиш и о
томе води прописани регистар,
ц) осигура мјерење имисија, односно учешће у
мјерењу имисија нa oснoву загађивањa околиша
постројења којим обавља дјелатност и о томе води
прописани регистар.
(4) Податке из регистра из става (3) тч. б) и ц) овога члана
оператер је обавезан достављати на прописаним
обрасцима и у прописаним периодима односно
роковима Федеалном министарству.
(5) Оператер је одговоран за тачност података које
доставља.
(6) Оператер је обавезан осигурати финансијска средства
за праћење стања околиша које је дужан проводити у
складу са овим Законом.
Члан 131.
(Анализе података о праћењу стања околиша)
(1) Анализу података о емисијама и имисијама те анализу
извјештаја о провођењу праћења стања околиша,
односно загађености околиша проводи Федерално
министарство у сарадњи са Фондом за заштиту
околиша Федерације БиХ, односно сa управним
организацијама и тијелима јавне власти надлежним за
поједину компоненту околиша односно оптерећење.
(2) Средства за провјеру података о емисијама и имисијама
те анализу извјештаја о провођењу праћења стања
околиша из става (1) овога члана обезбеђују се у
федералном буџету.
(3) Федерално министарство може ради провјере и
поређeња достављених података о измјереним
емисијама и имисијама, односно о извршеним
мјерењима у ту сврху осигурати праћење загађености
околиша, односно мјерење емисија и/или имисија.
ПОГЛАВЉЕ XVI
УПРАВНИ И ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
Члан 132.
(Управни надзор)
Надзор над примјеном одредби овог Закона и прописа
донесених на основу њега врши Федерално министарство.
Члан 133.
(Инспекцијски надзор)
(1) Инспекцијски надзор над провођењем одредби овог
Закона и других прописа донесених на основу њега
врше инспектори Федералне управе за инспекцијске
послове и кантоналне управе за инспекцијске послове.
(2) Инспекцијски надзор над поштовањем услова
прописаних околинском дозволом и важећих прописа
врши надлежни инспекцијски орган на нивоу власти
органа који је донио дозволу.
(3) Надлежни инспектори у вршењу инспекцијског надзора
поступају по одредбама овог Закона и прописом који
регулише област инспекцијског надзора у Федерацији
БиХ и другим законским и проведбеним прописима.
(4) За погоне и постројења за које није потребна околинска
дозвола, инспекцијски надзор проводи мјесно
Broj 15 - Strana 159
надлежни инспектор надлежан за послове заштите
околиша и урбанизма.
Члан 134.
(План инспекцијске контроле поштовања мјера и услова
прописаних околинском дозволом)
(1) План инспекцијске контроле подразумијева поштовање
услова прописаних околинском дозволом и важећим
прописима, те укључује следеће:
a) општу оцјену значајних питања у вези са
поштовањем услова, мјера и мониторинга
прописаних околинском дозволом;
б) општу оцјену значајних питања у вези са
поштовањем услова, мјера и мониторинга
прописаних рјешењем о одобрењу Студије;
ц) географско подручје које покрива план
инспекцијске контроле;
д) регистар постројења обухваћених планом;
e) поступак за израду програма рутинских
инспекција и поштовања услова прописаних
околинском дозволом;
ф) поступак нерутинских инспекција поштовања
услова прописаних околинском дозволом;
г) гдје је потребно, одредбе о сарадњи између
различитих инспекцијских тијела.
(2) План инспекције поштовања услова прописаних
околинском дозволом и важећих прописа се редовно
ажурира.
(3) На основу инспекција, надлежни инспекторат редовно
припрема програме рутинских инспекција поштовања
услова прописаних околинском дозволом и важећих
прописа који укључују и учесталост посјета локацијама
за различите врсте постројења.
Члан 135.
(Учесталост инспекцијскoг нaдзopa)
(1) Период између двa извpшeнa нaдзopa нa локацији се
заснива на оцјени ризика по околиш које представљају
предметни погони и постројења.
(2) Период из става (1) овог члана не смије прелазити шест
мјесеци за постројења за која је издата околинска
дозвола, а која према извјештају о стању сигурности
представљају највиши ризик.
(3) У случају да се приликом инспекције утврди
неусклађеност са мјерама прописаним околинском
дозволом, надлежни инспектор ће дати рок за
извршење мјере и након истека рока за извршење,
обавити поновни надзор.
(4) Када кршење услова из дозвола представља непосредну
опасност за људско здравље или постоји опасност
изазивања инцидентне ситуације у околишу, надлежни
орган за провођење инспекцијског надзора ће наредити
обустављање рада док се не осигура усклађеност.
(5) О кршењу услова прописаних дозволом у складу са
овим чланом, надлежни орган за провођење
инспекцијског надзора ће обавијестити орган који је
издао предметну околинску дозволу, у року од седам
дана.
Члан 136.
(Ванредне инспекције)
Ванредне околинске инспекције се врше приликом
истраживања околинских несрећа, инцидената, жалби и
приговора у вези загађења околиша.
Члан 137.
(Овлаштења надлежне инспекције)
(1) Надлежни инспектори имају право на несметан
приступ свим просторијама, радним подручјима и
Broj 15 - Strana 160 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
постројењима ради провођења контроле на лицу мјеста.
Инспектори могу контролисати све документе, уређаје
и материјале који се налазе у постројењима, узимати
узорке и наложити мјерења, односно вршити контролу
над свим мјестима гдје постоји могућност угрожавања
околиша.
(2) Правно лице чији рад подлијеже надзору дужно је
омогућити провођење инспекцијског надзора, дати на
увид потребну документацију и пружити све потребне
податке и обавјештења.
(3) О извршеном надзору и утврђеном стању инспектор је
дужан да сачини записник.
(4) Уколико надлежни инспектор утврди да резултати
извршених мјерења не одговарају чињеничном стању
има право да узорке пошаље акредитованим испитним
тијелима и лабораторијама за обављање испитивања
или референтним центрима овлаштеним од стране
Владе за поједине компоненте околиша.
(5) Уколико се током испитивања утврди да извршена
мјерења не одговарају чињеничном стању, трошкове
накнадних мјерења сноси оператер.
Члан 138.
(Приступ записнику о извршеном инспекцијском надзору)
(1) Записник о извршеном инспекцијском надзору за
погоне и постројења за која се издаје околинска дозвола
мора бити доступан оператеру погона и постројења над
којим је извршен инспекцијски надзор и доставља се
надлежном министарству које је издало околинску
дозволу.
(2) Записник из става (1) овог члана мора бити доступан
јавности, путем интернет странице надлежног
инспектората у року од осам дана од дана извршеног
инспекцијског надзора.
Члан 139.
(Годишњи извјештај)
(1) Инспекција израђује годишњи извјештај о раду.
(2) Садржај извјештаја из става (1) овог члана обухвата:
a) податке и информације о провођењу плана и
програма рада;
б) податке и информације о предузетим мјерама ради
примјене прописа из надлежности инспектората,
ц) заједнички извјештај о проведеним
координираним инспекцијским надзорима и о
другим активностима у оквиру узајамне сарадње
са другим инспекцијама у подручју заштите
околиша и
д) приједлоге за унапређење инспекцијског надзора у
подручју околиша и стања заштите околиша.
(3) Годишњи извјештај из става (1) овога члана инспектор
подноси надлежном министарству за заштиту околиша
и биће доступан јавности путем интернет странице
Инспектората и министарсва.
Члан 140.
(Овлаштења инспектора)
(1) Ако се инспекцијским надзором утврди да је
повријеђен овај Закон или пропис донесен на основу
њега, инспектор има право и обавезу без одгађања:
a) рјешењем наредити мјере за њихово отклањање и
рок;
б) издати прекршајни налог у складу са посебним
законом;
ц) донијети рјешење о забрани рада погона и
постројења, односно правнoг лицa која обавља
дјелатност, уколико утврђене неправилности нису
отклоњене у датом року;
Srijeda, 24. 2. 2021.
д) поднијети кривичну пријаву надлежном тијелу
због кривичног дјела и
е) предузети друге мјере и извршити друге радње
које је овлаштен предузети и извршити на основу
овога Закона и/или посебног прописа.
(2) У случају поновљеног кршења прописа или у случају
озбиљне опасности по људско здравље и околиш која
се не може ријешити другим мјерама, инспектор
заштите околиша ће затражити од надлежног
министарства да поништи издату околинску дозволу.
(3) На рјешење федералног инспектора може се уложити
жалба Федералном министарству.
(4) На рјешење кантоналног инспектора жалба се подноси
директору Федералне управе за инспекцијске послове.
(5) Жалба не одлаже извршење рјешења.
(6) На рјешење федералног инспектора за воде, жалба се
подноси Федералном министарству пољопривреде,
водопривреде и шумарства.
ПОГЛАВЉЕ XVII
ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 141.
(Новчане казне)
(1) Новчаном казном од 20.000,00 КМ до 200.000,00 КМ
казниће се за прекршај правно лице ако:
a) не испуњава обавезе након прибављене околинске
дозволе у складу са чланом 91. овог закона;
б) не предузму све одговарајуће превентивне мјере
за спрјечавање загађења преко граничних
вриједности емисија (члан 84.);
ц) не обeзбијeди мјерење емисија и имисија у складу
са чланм 130. овог закона;
д) доставља нетачне односно неистините податке
надлежном тијелу (члан 130.);
е) не осигура финансијска средства за праћење стања
околиша у складу са овим законом (члан 130. став
(6));
ф) не изради програм прилагођавања у складу са
чланом 94. став (3) овог закона;
г) не обавијести Федерално министарство о свакој
промјени у раду постројења (члан 95.);
х) у постројењу у којем су присутне или ће бити
присутне опасне супстанце не подузме
превентивне мјере нужне за смањење ризика
настанка и спрјечавање настанка великих несрећа
те мјере за ограничавање утицаја великих несрећа
на људе, материјална добра и околиш (члан 102.
став (3));
и) не извијести о околностима несреће, опасним
супстанцма и предузетим мјерама (члан 105.);
ј) не доставља податке Федералном министарству и
Цивилној заштити и не добије сагласност на План
(члан 106.);
к) утврди присутност великих количина опасних
супстанци, а не изради Извјештај о стању
безбједности (члан 107.);
л) не изради унутрашњи план интервенције у складу
са обавезом из члана 113.;
м) не достави у регистар загађивања околиша
вјеродостојне, тачне и ажурне податке у
прописаном року (члан 34. став (4)).
(2) Новчаном казном од 3.000,00 КМ до 15.000,00 КМ
казниће се за прекршај правно лице ако:
а) обавља стручне послове заштите околиша, а не
испуњава услове прописане овим законом,
односно посебним прописом (члан 73. став (1));
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
б) започне обављати стручне послове заштите
околиша без добијене сагласности Министарства
за обављање тих послова (члан 73. став (2));
ц) обавља стручне послове заштите околиша у
својству носиоца израде Студије, у истом
поступку у којем је инвеститор/оператер (члан
73.);
д) се утврди да се ради о повезаним друштвима од
којих је једно носиoц израде Студије, а друго
подносиoц захтјева.
(3) За прекршај из става (1) овога члана казниће се и
одговорно лице новчаном казном од 1.000,00 до
20.000,00 КМ.
(4) За прекршај из става (1) овога члана казниће се и
физичко лице - обрт, новчаном казном од 500,00 КМ до
10.000,00 КМ.
(5) Посебно ће се за прекршај казнити одговорно лице
казном од 5.000,00 КМ до 15.000,00 КМ уколико не
обавијести Федерално министарство о престанку рада
постројења (члан 95.).
Члан 142.
(Посебне новчане казне)
(1) Новчаном казном од 5.000,00 КМ до 15.000,00 КМ
казниће се за прекршај правно лице ако:
a) не исходи околинску дозволу у складу сa овим
Законом и проведбеним прописима донесеним на
основу закона (чл. 82. и 93.);
б) не поступи у складу сa одредбом члана 104. став
(3) овога Закона;
ц) не предузме потребне мјере за враћање локације у
првобитно стање након престанка рада погона и
постројења. (члан 109. ст. (2) и (3));
д) својим дјеловањем или пропуштањем дјеловања
изазове опасност за околиш, односно загађивање
околиша, а без одгађања не предузме мјере
спречавања односно мјере отклањања у складу сa
овим Законом и проведбеним прописима
донесеним на основу закона (члан 115.).
(2) За прекршаје из става (1) овога члана казниће се
физичко лице новчаном казном од 300,00 КМ до
1.500,00 КМ.
(3) За прекршаје из става (1) овога члана казниће се и
одговорно лице у правном лицу новчаном казном од
1.000,00 КМ до 1.500,00 КМ.
Члан 143.
(Онемогућавање рада инспектора)
(1) Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 15.000,00
КМ казниће се за прекршај правно лице ако онемогући
обављање прегледа инспектора, односно инспектора
надлежног према посебном закону или не достави у
одређеном року на увид све податке и документацију
потребну у провођењу надзора.
(2) За прекршај из става (1) овога члана казниће се
новчаном казном у износу од 500,00 КМ до 1.500,00
КМ физичко лице.
(3) За прекршај из става (1) овога члана казниће се
новчаном казном у износу од 1.000,00 КМ до 1.5000,00
КМ и одговорно лице у правном лицу.
Члан 144.
(Прекршај за непоштовање проведбених прописа)
(1) Непоштовање обавеза одређених проведбеним
прописима из члана 146. овога Закона те неиспуњење
тих обaвеза у утврђеном року и на прописани начин
сматра се прекршајем у смислу овога Закона.
Broj 15 - Strana 161
(2) За прекршаје из става (1) овога члана правно лице ће се
казнити новчаном казном у износу од 5.000,00 КМ до
15.000,00 КМ.
(3) За прекршај из става (1) овога члана казниће се и
одговорно лице у правном лицу из става 2) овога члана
новчаном казном од 500,00 КМ до 3.000,00 КМ.
(4) За прекршај из става (1) овога члана казниће се и
физичко лице - обртник новчаном казном од 500,00 КМ
до 1.500,00 КМ.
Члан 145.
(Рок застаре за прекршаје)
За прекршаје прописане овим Законом прекршајни
поступак не може бити покренут када протекне пет године
од дана када је прекршај извршен.
ПОГЛАВЉЕ XVIII
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 146.
(Доношење проведбених прописа)
(1) Федерално министарство ће у року од шест мјесеци од
ступања на снагу овог закона предложити Влади
Федерације БиХ чланове Савјетодавног вијећа из члана
25. овог закона.
(2) Федерални министар доноси прописе из чл. 34., 68., 73.,
74., 78., 83., 100., 101., 102., 111.,123., 124., и 129. овог
закона у року од једне године од ступања на снагу овог
закона.
(3) Влада Федерације БиХ доноси прописе из чл. 28., 52.,
68., 81. и 83.овог закона у року од једне године од
ступања на снагу овог закона.
(4) Кантонална министарства надлежна за заштиту
околиша дужна су ускладити кантоналне прописе из
области заштите околиша са овим законом у року од
једне године од ступања на снагу овог закона.
(5) Проведбени прописи који су били на снази до дана
ступања на снагу овог закона примјењивaће се и даље
ако њихове одредбе нису у супротности са овим
законом.
(6) Поступци започети прије ступања на снагу овог закона,
биће зaвpшeни у складу са одредбама прописа који је
био на снази прије ступања на снагу овог закона.
(7) Кантонални еколошки акциони планови и локални
еколошки акциони планови остају на снази и
примјењују се до истека рока за који су донесени.
Истеком рока, околинско планирање се врши у складу
са прописом који регулише стратешко планирање и
управљање развојем у Федерацији БиХ.
Члан 147.
(Примјена постојећих прописа)
Одредбе посебних закона и проведбених прописа
којима се уређују питања заштите околиша који нису у
супротности са овим законом настављају се примјењивати.
Члан 148.
(Престанак важења Закона о заштити околине)
Ступањем на снагу овог Закона престаје да важи Закон
о заштити околине ("Службене новине Федерације БиХ", бр.
33/03 и 38/09).
Члан 149.
(Ступање на снагу)
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
Предсједaвaјући Предсједaвaјући
Предстaвничког домa Дома народа
Пaрлaментa Федерaције БиХ Пaрлaментa Федерaције БиХ
Мирсад Заимовић, с. р. Томислав Мартиновић, с. р.
Broj 15 - Strana 162 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
VLADA FEDERACIJE Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su:
BOSNE I HERCEGOVINE 1. Kvalitet kandidiranih projekata/programa i njihov doprinos
307 podizanju općeg nivoa zaštite nepokretnih, pokretnih i
Na osnovu čl. 33. i 37. Zakona o izvršavanju Budžeta Fe- nematerijalnih dobara;
deracije Bosne i Hercegovine za 2021. godinu ("Službene novine 2. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz
Federacije BiH", broј 4/21), Vlada Federacije Bosne i Herce- poštivanje principa kvalitete programa;
govine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi 3. Osigurano finansiranje iz drugih izvora.
ODLUKU Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Izrada projekata i
O USVAJANJU PROGRAMA UTROŠKA SREDSTAVA S izvođenje radova za zaštitu javnih objekata kulture koji
KRITERIJIMA RASPODJELE SREDSTAVA TEKUĆIH imaju status nacionalnog spomenika", "Izrada projekata i
TRANSFERA UTVRĐENIH BUDŽETOM FEDERACIJE izvođenje radova za zaštitu stambenih objekata koji imaju
BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2021. GODINU status nacionalnog spomenika", "Izrada projekata zaštite
FEDERALNOM MINISTARSTVU KULTURE I SPORTA - nekropola sa stećcima i izvođenje radova za zaštitu starih
FEDERALNOM MINISTARSTVU KULTURE I ŠPORTA gradova značajne kulturne baštine" i "Projekti zaštite
I. pokretnih kulturnih dobara koji imaju status nacionalnog
Usvajaju se Program i kriteriji raspodjele sredstava tekućih spomenika i projekti očuvanja nematerijalne kulturne
transfera Federalnog ministarstva kulture i sporta - Federalnog baštine" u okviru tekućeg transfera su:
ministarstva kulture i športa utvrđenih u razdjelu 52. Budžeta 1. Nastavak realizacije aktivnosti na započetim programima i
Federacije Bosne i Hercegovine za 2021. godinu ("Službene projektima;
novine Federacije BiH", broj 4/21). 2. Vrijednost kulturnog dobra (historijska, umjetnička i
II. estetska, simbolička, duhovna vrijednost, ambijentalna
Raspodjela sredstava tekućih transfera utvrđenih ovom vrijednost, izvornost, jedinstvenost i reprezentativnost);
odlukom vršit će se u skladu s općim i posebnim kriterijima. 3. Prioriteti i neophodnosti radova u skladu sa stanjem objekta
Opći kriteriji utvrđuju se za svaki transfer posebno, a poseb- (preliminarna zaštita, konzervacija, restauracija, sanacija i
ni kriteriji utvrđuju se za pojedinačne programe unutar transfera. revitalizacija);
III. 4. Doprinos promoviranju i afirmiranju kulturne baštine Bosne
Raspodjela sredstava tekućih transfera vršit će se za i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine.
programe i projekte kako slijedi: Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Interventna
1. Transfer za obnovu kulturnog i graditeljskog nasljeđa sredstva za provođenje hitnih mjera zaštite i završetka
započetih i ugovorenih radova" u okviru tekućeg transfera
Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - primalac Iznos
su:
1. 2 3 4 5
1. Izrada projekata i Zaštita objekata Pravni subjekti, 528.000,00 1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost u provođenju mjera
izvođenje radova za kulturne baštine sa organizacije, udruge i zaštite s ciljem očuvanja kulturne baštine.
zaštitu javnih statusom nosioci projekata
objekata kulture koji nacionalnog očuvanja kulturno- 2. Transfer za kulturu od značaja za Federaciju BiH
imaju status spomenika historijskog naslijeđa, Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - Iznos
nacionalnog odabrani putem javnog primalac
spomenika poziva 1. 2 3 4 5
2. Izrada projekata i Zaštita stambenih Izvođači radova izabrani 60.000,00 1. Manifestacije, Podrška Udruženja, 830.000,00
izvođenje radova za objekata značajne od strane vlasnika objekta programi i projekti manifestacijama, fondacije, druga
zaštitu stambenih kulturne baštine sa odabrani putem javnog kulture od programima i pravna lica u
objekata koji imaju statusom poziva internacionalnog projektima od kulturi i drugi
status nacionalnog nacionalnog značaja za BiH i internacionalnog nosioci projekata
spomenika spomenika Federaciju BiH značaja za BiH i u kulturi
3. Izrada projekata Zaštita arheoloških Pravni subjekti, 40.000,00 Federaciju BiH odabrani putem
zaštite nekropola sa područja - organizacije, udruge i javnog poziva
stećcima i izvođenje nekropola značajne drugi nosioci projekata 2. Manifestacije, Podrška programima Udruženja, 550.000,00
radova za zaštitu kulturne baštine očuvanja kulturno- programi i projekti razvoja kulturnog i fondacije i druga
arheoloških historijskog naslijeđa, kulture od posebnog umjetničkog pravna lica u
nalazišta značajne odabrani putem javnog značaja za stvaralaštva, kulturi i drugi
kulturne baštine poziva Federaciju BiH manifestacijama, nosioci projekata
4. Projekti zaštite Zaštita spomeničke Pravni subjekti, 30.000,00 programima i u kulturi
pokretnih kulturnih baštine i očuvanje organizacije, udruge i projektima u oblasti odabrani putem
dobara koji imaju nematerijalne drugi nosioci projekata kulture i osiguravanje javnog poziva
status nacionalnog kulturne baštine na očuvanja nematerijalne uvjeta za realizaciju
spomenika i projekti teritoriju Federacije kulturne baštine, odabrani programa/projekta
očuvanja BiH putem javnog poziva 3. Interventna sredstva Podrška programima Udruženja, 100.000,00
nematerijalne za programe kulture kulture od značaja za fondacije, druga
kulturne baštine od značaja za Federaciju BiH pravna lica u
5. Interventna sredstva Projekti obnove i Svi korisnici u 62.000,00 Federaciju BiH kulturi i drugi
za provođenje hitnih zaštite kulturne kategorijama 1-4 nosioci projekata
mjera zaštite i baštine. u kulturi
završetka započetih Nominiranje UKUPNO 1.480.000,00
i ugovorenih radova kulturne baštine u F
BiH na liste svjetske Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su:
baštine UNESCO-a 1. Kvalitet programa (produkcija, prezentacija i afirmacija
i projekti zaštite i
očuvanja kulturnih
kulturnog i umjetničkog stvaralaštva u Federaciji BiH);
dobara upisanih na 2. Kontinuiranost programa/projekata i njegova tradicijska
liste UNESCO-a osnova (projektne aktivnosti koje imaju dugoročni učinak i
UKUPNO 720.000,00 održivost);
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 163
3. Stepen razvoja organizacijskih kapaciteta aplikanta; BiH na zvaničnim javnog poziva
4. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz međunarodnim
takmičenjima
poštivanje principa kvalitete programa;
3. Djelatnosti sportskih Podrška aktivnostima Sportski savezi 250.000,00
5. Doprinos razvoju i uspjehu općeg kulturnog nivoa. saveza konstituiranih sportskih saveza registrirani u
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Manifestacije, na nivou BiH i FBiH registriranih na nivou Ministarstvu
BiH i FBiH pravde BiH ili
programi i projekti kulture od internacionalnog značaja za Ministarstvu
BiH i Federaciju BiH", u okviru tekućeg transfera su: pravde Federacije
1. Značaj projekata/programa za razvoj kulture i umjetnosti u BiH, odabrani
putem javnog
internacionalnim okvirima; poziva
2. Saradnja sa drugim sličnim udruženjima i organizacijama 4. Sufinansiranje Podrška u Sportske 60.000,00
na međunarodnom nivou. sportskih manifestacija organizaciji sportskih organizacije,
i klubova osoba sa manifestacija, koje klubovi, udruženja
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Manifestacije, invaliditetom doprinose afirmaciji i koji su članovi
programi i projekti kulture od posebnog značaja za razvoju sporta kod strukovnih saveza
Federaciju BiH", u okviru tekućeg transfera su: osoba sa registriranih na
invaliditetom u razini BiH i FBiH
1. Poseban značaj projekata/programa za razvoj kulture i Federaciji BiH odabrani putem
umjetnosti na području Federacije Bosne i Hercegovine; javnog poziva
2. Saradnja s drugim sličnim udruženjima i organizacijama u 5. Nagrađivanje sportista Nagrađivanje Sportska udruženja 270.000,00
FBiH i BiH. u skladu sa Uredbom o sportista za ostvarene i klubovi
određivanju kriterija za sportske rezultate
Posebni kriterij za raspodjelu programa "Interventna dodjeljivanje nagrade
sredstva za programe kulture od značaja za Federaciju BiH" sportistima, sportskim
u okviru tekućeg transfera je: radnicima i sportskim
udruženjima iz FBiH
1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata za ostvarene sportske
iz oblasti kulture. rezultate na
međunarodnim
3. Transfer za institucije nauke i kulture od značaja za Bosnu takmičenjima
i Hercegovinu 6. Učešće sportista iz Programske Olimpijski komitet 40.000,00
Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - iznos Bosne i Hercegovine aktivnosti i rad BiH
primalac na međunarodnim Olimpijskog komiteta
1. 2 3 4 5 takmičenjima u 2021. BiH
1. Podrška Podrška radu i Institucije od 600.000,00 godini
institucijama od realizaciji osnovne značaja za BiH i 7. Sufinansiranje Programske Paraolimpijski 30.000,00
značaja za BiH i djelatnosti institucije Federaciju BiH programskih aktivnosti aktivnosti i rad komitet BiH
Federaciju BiH odabrani putem Paraolimpijskog Paraolimpijskog
javnog poziva komiteta u 2021. komiteta
2. Podrška Organizacija Sveučilište u 50.000,00 godini
programskim znanstveno stručne Mostaru 8. Sufinansiranje Podrška u Udruženja 10.000,00
aktivnostima konferencije sa organizacije sportske organizaciji i izabrana za
sveučilišta međunarodnim manifestacije # promociji Europskog organizaciju
sudjelovanjem BeActive Europski tjedna sporta sportske
UKUPNO 650.000,00 tjedan sporta manifestacije u
okviru IPA
Kriteriji za raspodjelu sredstava programa "Podrška projekat za 2021.
institucijama od značaja za BiH i Federaciju BiH" u okviru godinu EU4
tekućeg transfera su: Youth- Europenan
Week of Sport
1. Značaj institucija za kulturnu djelatnost Bosne i beyond Borders in
Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine; the Western
Balkans
2. Održavanje djelatnosti na dostignutom nivou i njezina
9. Interventna sredstva Podrška programima Sportske 110.000,00
tradicijska osnova; rezerve za projekte i i projektima u oblasti organizacije,
3. Značaj rada institucije za kulturno-historijski razvoj Bosne i programe u oblasti sporta klubovi, savezi i
Hercegovine i kulturnih identiteta njenih naroda. sporta udruženja i drugi
nosioci
4. Transfer za sport od značaja za Federaciju UKUPNO 1.420.000,00
Organizacija-
Br. Naziv programa Svrha programa
primalac
Iznos Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su:
1 2 3 4 5 1. Kvalitet kandidiranih programa/projekata;
1. Sufinansiranje Podrška izgradnji, Sportske 450.000,00 2. Dugogodišnji kontinuitet programa/projekata;
izgradnje, rekonstrukciji i organizacije, 3. Doprinos popularizaciji i razvoju sporta;
rekonstrukcije i opremanju sportskih klubovi, savezi i
opremanja sportskih objekata s ciljem udruženja i drugi 4. Doprinos postizanju vrhunskih sportskih rezultata;
objekata stvaranja preduvjeta nosioci, odabrani 5. Doprinos omasovljavanju sporta;
za razvoj sporta i putem javnog 6. Doprinos projekta za afirmaciju mladih sportista s ciljem
rekreacije građana poziva razvoja sporta.
2. Sufinansiranje Podrška u Sportske 200.000,00
sportskih manifestacija organizaciji sportskih organizacije, Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinansiranje
koje se organiziraju u manifestacija koje klubovi i izgradnje, rekonstrukcije i opremanja sportskih objekata", u
Federaciji BiH i doprinose udruženja koji su okviru tekućeg transfera su:
sufinansiranje učešća popularizaciji i članovi strukovnih
sportista na zvaničnim razvoju sporta u saveza 1. Značaj sportskog objekta za razvoj sporta i stvaranje uvjeta
međunarodnim Federaciji BiH i registriranih na za sportsko-rekreativne aktivnosti i vrhunski sport;
takmičenjima podrška učešću razini BiH i FBIH 2. Postojeće stanje objekta;
klubova iz Federacije odabrani putem
Broj 15 - Strana 164 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
3. Neophodnost radova; 5. Transfer za mlade
4. Izvori finansiranja (dokaz o ostalim izvorima finansiranja);
Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija- Iznos
5. Obim korištenja objekta i broj korisnika. primalac
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinansiranje 1. 2 3 4 5
sportskih manifestacija koje se organiziraju u Federaciji BiH 1. Podrška projektima Harmoniziranje politika Institucije, 270.000,00
istraživanja, Federacije BiH prema organizacije,
i sufinansiranje učešća sportista na zvaničnim
formiranja, mladima; jačanje udruge i drugi
međunarodnim takmičenjima", u okviru tekućeg transfera promoviranja i organizacionih nosioci odabrani
su: realizacije politika kapaciteta nosioca putem javnog
prema mladima u omladinske politike u poziva
Sufinansiranje sportskih manifestacija koje se Federaciji BiH Federacije BiH i njihovo
organiziraju u Federaciji BiH promoviranje među
1. Značaj manifestacije i takmičenja za FBiH; mladima
2. Broj sportista i sportskih ekipa koje učestvuju u realizaciji 2. Podrška radu Vijeća Jačanje organizacionih Vijeće mladih 30.000,00
projekta; mladih u Federaciji kapaciteta Vijeća Federacije BiH
BiH mladih Federacije BiH i
3. Kontinuitet sportske manifestacije; stvaranje uvjeta za rad
4. Stepen uvažavanja ravnopravnosti spolova na manifestaciji 3. Istraživanje i Utvrđivanje položaja i Institucije, 40.000,00
- takmičenju za koje se traži sufinansiranje; analiza stanja, potreba mladih u F BiH organizacije,
5. Doprinos razvoju sporta u FBiH. položaja i potreba kao polazno istraživanje udruge i drugi
mladih i stručna za izradu Strategije za nosioci odabrani
Sufinansiranje učešća sportista na zvaničnim međunarodnim podrška za izradu mlade i konsultantska putem javnog
takmičenjima Strategije za mlade podrška u procesu poziva
izrade Strategije i
1. Doprinos promociji vrhunskog sporta na zvaničnim akcionih planova
međunarodnim takmičenjima; 4. Interventna sredstva Podrška programima i Institucije, 60.000,00
2. Stepen obezbjeđenja i podsticanja vrhunskih sportskih za programe udruga projektima u vezi s organizacije,
rezultata; omladinskih mladima udruge i drugi
3. Ostvareni sportski rezultati u prethodnim godinama organizacija nosioci
potvrđenim od strane strukovnog Saveza; UKUPNO 400.000,00
4. Značaj projekta za afirmaciju sportskih ekipa na Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su:
međunarodnom nivou. 1. Kvaliteta kandidiranih programa/projekata;
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Djelatnosti 2. Značaj programa/projekata za mlade u Federaciji BiH;
sportskih saveza konstituiranih na nivou BiH i FBiH", u 3. Doprinos ostvarivanju principa ravnopravnosti spolova kroz
okviru tekućeg transfera su: kreiranje programa/projekata i očekivanih rezultata;
1. Učešće sportskih saveza na međunarodnim takmičenjima; 4. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz
2. Postignuti sportski rezultati u prethodnoj takmičarskoj poštivanje principa kvalitete programa;
sezoni; 5. Doprinos unapređenju položaja i afirmiranju mladih u
3. Značaj projekta u promoviranju i predstavljanju BiH na Federaciji BiH.
međunarodnim sportskim takmičenjima; Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Podrška
4. Stvaranje uvjeta za podizanje kvalitete sporta uz uvažavanje projektima istraživanja, formiranja, promoviranje i
ravnopravnosti spolova; realizacije politika prema mladima u Federaciji BiH", u
5. Broj sportskih klubova članova sportskog saveza. okviru tekućeg transfera su:
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinansiranje 1. Obim, kvaliteta i struktura istraživanja i promoviranja;
sportskih manifestacija i klubova osoba sa invaliditetom", u 2. Broj učesnika (direktnih/indirektnih) koji su uključeni u
okviru tekućeg transfera su: program/projekat;
1. Značaj manifestacije s ciljem razvoja sporta kod osoba sa 3. Reference aplikanta i dosadašnje iskustvo u radu s
invaliditetom; mladima;
2. Promoviranje sportskih aktivnosti osoba sa invaliditetom uz 4. Osigurana suradnja s drugim nivoima vlasti i
uvažavanje ravnopravnosti spolova; međunarodnim organizacijama;
3. Stepen obezbjeđenja i podsticanja vrhunskih sportskih 5. Očekivani efekti i značaj od istraživanja, razvoja i
rezultata osoba sa invaliditetom; promoviranja politika prema mladima u Federaciji BiH.
4. Značaj projekta za afirmaciju sportskih ekipa na Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Istraživanje i
međunarodnim takmičenjima; analiza stanja, položaja i potreba mladih i stručna podrška za
5. Značaj za razvoj sporta i uključivanje što većeg broja izradu Strategije za mlade", u okviru tekućeg transfera su:
sportista sa invaliditetom. 1. Reference aplikanta;
Posebni kriterij za raspodjelu programa "Interventna 2. Dosadašnje iskustvo u istraživanju i izradi strateških
sredstva rezerve za projekte i programe u oblasti sporta" u dokumenata i akcionih planova za mlade;
okviru tekućeg transfera je: 3. Kontinuitet rada aplikanta;
1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata 4. Stručnost lica angažiranih na projektu.
iz oblasti sporta.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 165
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Interventna II.
sredstva za programe udruga omladinskih organizacija", u Raspodjela sredstava tekućih transfera utvrđenih ovom
okviru tekućeg transfera su: odlukom vršit će se sukladno s općim i posebnim kriterijima.
1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata Opći kriteriji utvrđuju se za svaki transfer posebno, a
iz oblasti mladih. posebni kriteriji utvrđuju se za pojedinačne programe unutar
transfera.
IV.
Sredstva iz tačke III. podtačka 1. pod rednim br. 1, 2, 3 i 4; III.
tačke III. podtačka 2. pod rednim brojem 1 i 2; tačke III. podtačka Raspodjela sredstava tekućih transfera vršit će se za
3. pod rednim brojem 1; tačke III. podtačka 4. pod rednim br.1, 2, programe i projekte kako slijedi:
3 i 4 i tačke III. podtačka 5. pod rednim brojem 1. i 3. ove odluke, 1. Transfer za obnovu kulturnog i graditeljskog nasljeđa
dodijelit će se na osnovu javnog poziva kojeg raspisuje federalni Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - primalac Iznos
ministar kulture i sporta. 1. 2 3 4 5
V. 1. Izrada projekata i Zaštita objekata Pravni subjekti, 528.000,00
izvođenje radova za kulturne baštine sa organizacije, udruge i
U skladu s ovom odlukom, pojedinačne ugovore o dodjeli zaštitu javnih statusom nosioci projekata
sredstava, u svim navedenim transferima, s korisnicima potpisuje objekata kulture nacionalnog očuvanja kulturno-
federalni ministar kulture i sporta. koji imaju status spomenika historijskog naslijeđa,
nacionalnog odabrani putem javnog
VI. spomenika poziva
Korisnici sredstava su obavezni dodijeljena sredstva 2. Izrada projekata i Zaštita stambenih Izvođači radova izabrani 60.000,00
koristiti namjenski i dostaviti izvještaj s kompletnom izvođenje radova za objekata značajne od strane vlasnika
dokumentacijom kojom se dokazuje namjenski utrošak sredstava zaštitu stambenih kulturne baštine sa objekta odabrani putem
u roku koji će se regulisati ugovorom. Izvještaji obavezno sadrže objekata koji imaju statusom javnog poziva
status nacionalnog nacionalnog
i gender analizu krajnjih korisnika/ica ovih sredstava. spomenika spomenika
VII. 3. Izrada projekata Zaštita arheoloških Pravni subjekti, 40.000,00
Komisija Federalnog ministarstva kulture i sporta - zaštite nekropola sa područja - organizacije, udruge i
stećcima i izvođenje nekropola značajne drugi nosioci projekata
Federalnog ministarstva kulture i športa za nadzor nad radova za zaštitu kulturne baštine očuvanja kulturno-
namjenskim utroškom sredstava, vršit će kontrolu namjenskog arheoloških historijskog naslijeđa,
utroška odobrenih sredstava korisnicima. Komisija će kontrolu nalazišta značajne odabrani putem javnog
vršiti na osnovu dostavljenih izvještaja od strane korisnika, a po kulturne baštine poziva
potrebi i neposredno kod korisnika sredstava. 4. Projekti zaštite Zaštita spomeničke Pravni subjekti, 30.000,00
pokretnih kulturnih baštine i očuvanje organizacije, udruge i
VIII. dobara koji imaju nematerijalne drugi nosioci projekata
Za realizaciju ove odluke zadužuju se Federalno status nacionalnog kulturne baštine na očuvanja nematerijalne
spomenika i projekti teritoriju Federacije kulturne baštine,
ministarstvo kulture i sporta - Federalno ministarstvo kulture i očuvanja BiH odabrani putem javnog
športa i Federalno ministarstvo finansija - Federalno ministarstvo nematerijalne poziva
financija, svako u okviru svoje nadležnosti. kulturne baštine
IX. 5. Interventna sredstva Projekti obnove i Svi korisnici u 62.000,00
za provođenje hitnih zaštite kulturne kategorijama 1-4
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana mjera zaštite i baštine.
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH". završetka započetih Nominiranje
V. broj 274/2021 i ugovorenih radova kulturne baštine u F
BiH na liste svjetske
18. februara 2021. godine Premijer baštine UNESCO-a
Sarajevo Fadil Novalić, s. r. i projekti zaštite i
očuvanja kulturnih
dobara upisanih na
liste UNESCO-a
Na temelju čl. 33. i 37. Zakona o izvršavanju Proračuna UKUPNO 720.000,00
Federacije Bosne i Hercegovine za 2021. godinu ("Službene
novine Federacije BiH", broj 4/21), Vlada Federacije Bosne i Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su:
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, 1. Kvalitet kandidiranih projekata/programa i njihov doprinos
donosi podizanju općeg nivoa zaštite nepokretnih, pokretnih i
nematerijalnih dobara;
ODLUKA 2. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz
O USVAJANJU PROGRAMA UTROŠKA SREDSTAVA S poštivanje principa kvalitete programa;
KRITERIJIMA RASPODJELE SREDSTAVA TEKUĆIH 3. Osigurano financiranje iz drugih izvora.
TRANSFERA UTVRĐENIH PRORAČUNOM
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2021. Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Izrada projekata i
GODINU FEDERALNOM MINISTARSTVU KULTURE I izvođenje radova za zaštitu javnih objekata kulture koji
ŠPORTA - FEDERALNOM MINISTARSTVU KULTURE I imaju status nacionalnog spomenika", "Izrada projekata i
SPORTA izvođenje radova za zaštitu stambenih objekata koji imaju
status nacionalnog spomenika", "Izrada projekata zaštite
I. nekropola sa stećcima i izvođenje radova za zaštitu starih
Usvajaju se Program i kriteriji raspodjele sredstava tekućih gradova značajne kulturne baštine" i "Projekti zaštite
transfera Federalnog ministarstva kulture i sporta - Federalnog pokretnih kulturnih dobara koji imaju status nacionalnog
ministarstva kulture i športa utvrđenih u razdjelu 52. Proračuna spomenika i projekti očuvanja nematerijalne kulturne
Federacije Bosne i Hercegovine za 2021. godinu ("Službene baštine", u okviru tekućeg transfera su:
novine Federacije BiH", broj 4/21).
1. Nastavak realizacije aktivnosti na započetim programima i
projektima;
Broj 15 - Strana 166 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
2. Vrijednost kulturnog dobra (historijska, umjetnička i Posebni kriterij za raspodjelu programa "Interventna
estetska, simbolička, duhovna vrijednost, ambijentalna sredstva za programe kulture od značaja za Federaciju BiH",
vrijednost, izvornost, jedinstvenost i reprezentativnost); u okviru tekućeg transfera je:
3. Prioriteti i neophodnosti radova sukladno sa stanjem 1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata
objekta (preliminarna zaštita, konzervacija, restauracija, iz oblasti kulture.
sanacija i revitalizacija);
4. Doprinos promoviranju i afirmiranju kulturne baštine Bosne 3. Transfer za institucije nauke i kulture od značaja za Bosnu
i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine. i Hercegovinu
Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - iznos
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Interventna primalac
sredstva za provođenje hitnih mjera zaštite i završetka 1. 2 3 4 5
započetih i ugovorenih radova", u okviru tekućeg transfera 1. Potpora Potpora radu i Institucije od 600.000,00
su: institucijama od realizaciji osnovne značaja za BiH i
značaja za BiH i djelatnosti institucije Federaciju BiH
1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost u provođenju mjera Federaciju BiH odabrani putem
zaštite s ciljem očuvanja kulturne baštine. javnog poziva
2. Transfer za kulturu od značaja za Federaciju BiH 2. Potpora Organizacija Sveučilište u 50.000,00
programskim znanstveno stručne Mostaru
Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija - Iznos aktivnostima konferencije sa
primalac sveučilišta međunarodnim
1. 2 3 4 5 sudjelovanjem
1. Manifestacije, Potpora manifestacijama, Udruženja, UKUPNO 650.000,00
programi i projekti programima i projektima fondacije, druga
kulture od od internacionalnog pravna lica u Kriteriji za raspodjelu sredstava programa "Podrška
internacionalnog značaja za BiH i kulturi i drugi institucijama od značaja za BiH i Federaciju BiH", u okviru
830.000,00
značaja za BiH i Federaciju BiH nosioci projekata u tekućeg transfera su:
Federaciju BiH kulturi odabrani
putem javnog 1. Značaj institucija za kulturnu djelatnost Bosne i
poziva Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine;
2. Manifestacije, Potpora programima Udruženja, 2. Održavanje djelatnosti na dostignutom nivou i njezina
programi i projekti razvoja kulturnog i fondacije i druga tradicijska osnova;
kulture od posebnog umjetničkog stvaralaštva, pravna lica u
značaja za manifestacijama, kulturi i drugi
3. Značaj rada institucije za kulturno-historijski razvitak
Federaciju BiH programima i projektima nosioci projekata u 550.000,00 Bosne i Hercegovine i kulturnih identiteta njenih naroda.
u oblasti kulture i kulturi odabrani 4. Transfer za sport od značaja za Federaciju
osiguravanje uvjeta za putem javnog
realizaciju poziva B Naziv programa Svrha programa Organizacija- Iznos
programa/projekta r. primalac
3. Interventna sredstva Potpora programima Udruženja, 1 2 3 4 5
za programe kulture kulture od značaja za fondacije, druga 1. Sufinanciranje Potpora izgradnji, Sportske 450.000,00
od značaja za Federaciju BiH pravna lica u izgradnje, rekonstrukciji i organizacije,
100.000,00 rekonstrukcije i opremanju sportskih klubovi, savezi i
Federaciju BiH kulturi i drugi
nosioci projekata u opremanja sportskih objekata s ciljem udruženja i drugi
kulturi objekata stvaranja preduvjeta za nosioci, odabrani
UKUPNO 1.480.000,00 razvitak sporta i putem javnog
rekreacije građana poziva
Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su: 2. Sufinanciranje Potpora u organizaciji Sportske 200.000,00
1. Kvalitet programa (produkcija, prezentacija i afirmacija sportskih manifestacija sportskih manifestacija organizacije,
koje se organiziraju u koje doprinose klubovi i udruženja
kulturnog i umjetničkog stvaralaštva u Federaciji BiH; Federaciji BiH i popularizaciji i razvoju koji su članovi
2. Kontinuiranost programa/projekata i njegova tradicijska sufinanciranje učešća sporta u Federaciji BiH strukovnih saveza
osnova (projektne aktivnosti koje imaju dugoročni učinak i sportista na zvaničnim i potpora učešću registriranih na
održivost); međunarodnim klubova iz Federacije razini BiH i FBiH
3. Stepen razvoja organizacijskih kapaciteta aplikanta; takmičenjima BiH na zvaničnim odabrani putem
međunarodnim javnog poziva
4. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz takmičenjima
poštivanje principa kvalitete programa; 3. Djelatnosti sportskih Potpora aktivnostima Sportski savezi 250.000,00
5. Doprinos razvoju i uspjehu općeg kulturnog nivoa. saveza konstituiranih sportskih saveza registrirani u
na nivou BiH i FBiH registriranih na nivou Ministarstvu pravde
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Manifestacije, BiH i FBiH BiH ili Ministarstvu
programi i projekti kulture od internacionalnog značaja za pravde Federacije
BiH i Federaciju BiH", u okviru tekućeg transfera su: BiH, odabrani
putem javnog
1. Značaj projekata/programa za razvoj kulture i umjetnosti u poziva
internacionalnim okvirima; 4. Sufinanciranje Potpora u organizaciji Sportske
2. Suradnja s drugim sličnim udrugama i organizacijama na sportskih manifestacija sportskih organizacije, 60.000,00
međunarodnom nivou. i klubova osoba sa manifestacija, koje klubovi, udruženja
invaliditetom doprinose afirmaciji i koji su članovi
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Manifestacije, razvoju sporta kod strukovnih saveza
programi i projekti kulture od posebnog značaja za osoba sa invaliditetom registriranih na
Federaciju BiH", u okviru tekućeg transfera su: u Federaciji BiH razini BiH i FBiH
odabrani putem
1. Poseban značaj projekata/programa za razvoj kulture i javnog poziva
umjetnosti na području Federacije Bosne i Hercegovine; 5. Nagrađivanje sportista Nagrađivanje sportista Sportska udruženja i 270.000,00
2. Suradnja s drugim sličnim udrugama i organizacijama u u skladu sa za ostvarene sportske klubovi
Uredbom o rezultate
FBiH i BiH.
određivanju kriterija
za dodjeljivanje
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 167
nagrade sportistima, 2. Stepen obezbjeđenja i podsticanja vrhunskih sportskih
sportskim radnicima i rezultata;
sportskim udruženjima
iz FBiH za ostvarene
3. Ostvareni sportski rezultati u prethodnim godinama
sportske rezultate na potvrđenim od strane strukovnog Saveza;
međunarodnim 4. Značaj projekta za afirmaciju sportskih ekipa na
takmičenjima međunarodnom nivou.
6. Učešće sportista iz Programske aktivnosti Olimpijski komitet 40.000,00
Bosne i Hercegovine i rad Olimpijskog BiH Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Djelatnosti
na međunarodnim komiteta BiH sportskih saveza konstituiranih na nivou BiH i FBiH", u
takmičenjima u 2021. okviru tekućeg transfera su:
godini
7. Sunifanciranje Programske aktivnosti Paraolimpijski 30.000,00 1. Učešće sportskih saveza na međunarodnim takmičenjima;
programskih aktivnosti i rad Paraolimpijskog komitet BiH 2. Postignuti sportski rezultati u prethodnoj takmičarskoj
Paraolimpijskog komiteta sezoni;
komiteta u 2021. 3. Značaj projekta u promoviranju i predstavljanju BiH na
godini
8. Sufinanciranje Potpora u organizaciji i Udruženja izabrana 10.000,00
međunarodnim sportskim takmičenjima;
organizacije sportske promociji Europskog za organizaciju 4. Stvaranje uvjeta za podizanje kvalitete sporta uz uvažavanje
manifestacije # tjedna sporta sportske ravnopravnosti spolova;
BeActive Europski manifestacije u 5. Broj sportskih klubova članova sportskog saveza.
tijedan sporta okviru IPA projekat
za 2021. godinu Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinanciranje
EU4 Youth - sportskih manifestacija i klubova osoba sa invaliditetom", u
Europenan Week of okviru tekućeg transfera su:
Sport beyond
Borders in the 1. Značaj manifestacije s ciljem razvoja sporta kod osoba sa
Western Balkans invaliditetom;
9. Interventna sredstva Potpora programima i Sportske 110.000,00 2. Promoviranje sportskih aktivnosti osoba sa invaliditetom uz
rezerve za projekte i projektima u oblasti organizacije, uvažavanje ravnopravnosti spolova;
programe u oblasti sporta klubovi, savezi i
sporta udruženja i drugi
3. Stepen obezbjeđenja i podsticanja vrhunskih sportskih
nosioci rezultata osoba sa invaliditetom;
UKUPNO 1.420.000,00 4. Značaj projekta za afirmaciju sportskih ekipa na
Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su: međunarodnim takmičenjima;
5. Značaj za razvoj sporta i uključivanje što većeg broja
1. Kvalitet kandidiranih programa/projekata; sportista sa invaliditetom.
2. Dugogodišnji kontinuitet programa/projekata;
3. Doprinos popularizaciji i razvoju sporta; Posebni kriterij za raspodjelu programa "Interventna
4. Doprinos postizanju vrhunskih sportskih rezultata; sredstva rezerve za projekte i programe u oblasti sporta", u
5. Doprinos omasovljavanju sporta; okviru tekućeg transfera je:
6. Doprinos projekta za afirmaciju mladih sportista s ciljem 1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata
razvoja sporta. iz oblasti sporta.
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinanciranje 5. Transfer za mlade
izgradnje, rekonstrukcije i opremanja sportskih objekata", u Br. Naziv programa Svrha programa Organizacija- Iznos
okviru tekućeg transfera su: primalac
1. 2 3 4 5
1. Značaj sportskog objekta za razvoj sporta i stvaranje uvjeta 1. Potpora projektima Harmoniziranje politika Institucije, 270.000,00
za sportsko-rekreativne aktivnosti i vrhunski sport; istraživanja, Federacije BiH prema organizacije,
2. Postojeće stanje objekta; formiranja, mladima; jačanje udruge i drugi
3. Neophodnost radova; promoviranja i organizacionih kapaciteta nosioci odabrani
4. Izvori financiranja (dokaz o ostalim izvorima financiranja); realizacije politika nosioca omladinske putem javnog
prema mladima u politike u Federacije BiH poziva
5. Obim korištenja objekta i broj korisnika. Federaciji BiH i njihovo promoviranje
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Sufinanciranje među mladima
sportskih manifestacija koje se organiziraju u Federaciji BiH 2. Potpora radu Vijeća Jačanje organizacionih Vijeće mladih 30.000,00
mladih u Federaciji kapaciteta Vijeća mladih Federacije BiH
i sufinanciranje učešća sportista na zvaničnim BiH Federacije BiH i
međunarodnim takmičenjima", u okviru tekućeg transfera stvaranje uvjeta za rad
su: 3. Istraživanje i Utvrđivanje položaja i Institucije, 40.000,00
Sufinanciranje sportskih manifestacija koje se organiziraju u analiza stanja, potreba mladih u F BiH organizacije,
Federaciji BiH položaja i potreba kao polazno istraživanje udruge i drugi
mladih i stručna za izradu Strategije za nosioci odabrani
1. Značaj manifestacije i takmičenja za FBiH; podrška za izradu mlade i konsultantska putem javnog
2. Broj sportista i sportskih ekipa koje učestvuju u realizaciji Strategije za mlade podrška u procesu izrade poziva
projekta; Strategije i akcionih
planova
3. Kontinuitet sportske manifestacije; 4. Interventna sredstva Potpora programima i Institucije, 60.000,00
4. Stepen uvažavanja ravnopravnosti spolova na manifestaciji za programe udruga projektima u vezi s organizacije,
- takmičenju za koje se traži sufinanciranje; omladinskih mladima udruge i drugi
5. Doprinos razvitku sporta u FBiH. organizacija nosioci
UKUPNO 400.000,00
Sufinanciranje učešća sportista na zvaničnim međunarodnim
takmičenjima
1. Doprinos promociji vrhunskog sporta na zvaničnim
međunarodnim takmičenjima;
Broj 15 - Strana 168 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
Opći kriteriji za raspodjelu sredstava tekućeg transfera su: športa i Federalno ministarstvo finansija - Federalno ministarstvo
1. Kvaliteta kandidiranih programa/projekata; financija, svako u okviru svoje nadležnosti.
2. Značaj programa/projekata za mlade u Federaciji BiH; IX.
3. Doprinos ostvarivanju principa ravnopravnosti spolova kroz Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
kreiranje programa/projekata i očekivanih rezultata; "Službenim novinama Federacije BiH".
4. Ravnomjerna regionalna i kantonalna zastupljenost uz V. broj 274/2021
poštivanje principa kvalitete programa; 18. veljače 2021. godine Premijer
5. Doprinos unapređenju položaja i afirmiranju mladih u Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
Federaciji BiH.
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Podrška
projektima istraživanja, formiranja, promoviranje i На основу чл. 33. и 37. Закона о извршавању Буџета
realizacije politika prema mladima u Federaciji BiH", u Федерације Босне и Херцеговине за 2021. годину
okviru tekućeg transfera su: ("Службене новине Федерације БиХ", број 4/21), Влада
1. Obim, kvaliteta i struktura istraživanja i promoviranja; Федерације Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној
2. Broj učesnika (direktnih/indirektnih) koji su uključeni u 18.02.2021. године, доноси
program/projekat;
3. Reference aplikanta i dosadašnje iskustvo u radu s
ОДЛУКУ
О УСВАЈАЊУ ПРОГРАМА УТРОШКА СРЕДСТАВА С
mladima; КРИТЕРИЈИМА РАСПОДЈЕЛЕ СРЕДСТАВА
4. Osigurana suradnja s drugim nivoima vlasti i ТЕКУЋИХ ТРАНСФЕРА УТВРЂЕНИХ БУЏЕТОМ
međunarodnim organizacijama; ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2021.
5. Očekivani efekti i značaj od istraživanja, razvoja i ГОДИНУ ФЕДЕРАЛНОМ МИНИСТАРСТВУ
promoviranja politika prema mladima u Federaciji BiH. КУЛТУРЕ И СПОРТА - ФЕДЕРАЛНОМ
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Istraživanje i МИНИСТАРСТВУ КУЛТУРЕ И ШПОРТА
analiza stanja, položaja i potreba mladih i stručna podrška za I
izradu Strategije za mlade", u okviru tekućeg transfera su: Усвајају се Програм и критерији расподјеле средстава
1. Reference aplikanta; текућих трансфера Федералног министарства културе и
2. Dosadašnje iskustvo u istraživanju i izradi strateških спорта - Федералног министарства културе и шпорта
dokumenata i akcionih planova za mlade; утврђених у раздјелу 52. Буџета Федерације Босне и
3. Kontinuitet rada aplikanta; Херцеговине за 2021. годину ("Службене новине Федерације
4. Stručnost lica angažiranih na projektu. БиХ", број 4/21).
Posebni kriteriji za raspodjelu programa "Interventna II
sredstva za programe udruga omladinskih organizacija", u Расподјела средстава текућих трансфера утврђених
okviru tekućeg transfera su: овом одлуком вршиће се у складу с опћим и посебним
1. Hitnost, nepredviđenost i specifičnost programa/projekata критеријима.
iz oblasti mladih. Опћи критерији утврђују се за сваки трансфер посебно,
а посебни критерији утврђују се за појединачне програме
IV.
унутар трансфера.
Sredstva iz točke III. podtočka 1. pod rednim br. 1, 2, 3 i 4;
točke III. podtočka 2. pod rednim brojem 1 i 2; točke III. III
podtočka 3. pod rednim brojem 1; točke III. podtočka 4. pod Расподјела средстава текућих трансфера вршиће се за
rednim br.1, 2, 3 i 4 i točke III. podtočka 5. pod rednim brojem 1. програме и пројекте како слиједи:
i 3. ove odluke, dodijelit će se na osnovu javnog poziva kojeg 1. Трансфер за обнову културног и градитељског
raspisuje federalni ministar kulture i sporta. насљеђа
V. Бр. Назив програма Сврха програма Организација - Износ
Sukladno s ovom odlukom, pojedinačne ugovore o dodjeli прималац
sredstava, u svim navedenim transferima, s korisnicima potpisuje 1. 2 3 4 5
federalni ministar kulture i sporta. Израда пројеката и Правни субјекти,
извођење радова за Заштита објеката организације, удруге
VI. заштиту јавних културне баштине и носиоци пројеката
Korisnici sredstava su obvezni dodijeljena sredstva koristiti 1. објеката културе са статусом очувања културно- 528.000,00
namjenski i dostaviti izvješće s kompletnom dokumentacijom који имају статус националног хисторијског
националног споменика наслијеђа, одабрани
kojim se dokazuje namjenski utrošak sredstava u roku koji će se споменика путем јавног позива
regulirati ugovorom. Izvještaji obavezno sadrže i gender analizu Заштита
Израда пројеката и
krajnjih korisnika/ica ovih sredstava. стамбених Извођачи радова
извођење радова за
објекaтa значајне изабрани од стране
VII. заштиту стамбених
2. културне баштине власника објекта 60.000,00
Povjerenstvo Federalnog ministarstva kulture i sporta - објеката који имају
са статусом одабрани путем јавног
статус националног
Federalnog ministarstva kulture i športa za nadzor nad споменика
националног позива
namjenskim utroškom sredstava, vršit će kontrolu namjenskog споменика
utroška odobrenih sredstava korisnicima. Povjerenstvo će Израда пројеката Правни субјекти,
заштите некропола Заштита организације, удруге
kontrolu vršiti na osnovu dostavljenih izvještaja od strane са стећцима и археолошких и други носиоци
korisnika, a po potrebi i neposredno kod korisnika sredstava. извођење радова за подручја- пројеката очувања
3. 40.000,00
заштиту некропола културно-
VIII. археолошких значајне културне хисторијског
Za realiziranje ove odluke zadužuju se Federalno налазишта значајне баштине наслијеђа, одабрани
ministarstvo kulture i sporta - Federalno ministarstvo kulture i културне баштине путем јавног позива
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 169
Пројекти заштите 2. Трансфер за културу од значаја за Федерацију БиХ
Заштита Правни субјекти,
покретних
споменичке организације, удруге
културних добара Бр. Назив програма Сврха програма Организација - Износ
баштине и и други носиоци
који имају статус прималац
очување пројеката очувања
4. националног 30.000,00 1. 2 3 4 5
нематеријалне нематеријалне
споменика и Удружења,
културне баштине културне баштине,
пројекти очувања Подршка фондације,
на територију одабрани путем јавног Манифестације,
нематеријалне манифестацијама, друга правна
Федерације БиХ позива програми и
културне баштине програмима и лица у култури
пројекти културе од
Пројекти обнове 1. пројектима од и други носиоци 830.000,00
интернационалног
и заштите интернационалног пројеката у
значаја за БиХ и
културне значаја за БиХ и култури
Федерацију БиХ
баштине. Федерацију БиХ одабрани путем
Интервентна Номинирање јавног позива
средства за културне баштине Подршка
провођење хитних у Ф БиХ на листе Сви корисници у програмима развоја
5.
мјера заштите и свјетске баштине категоријама 1-4
62.000,00 Удружења,
културног и
завршетка започетих UNESCO-а и фондације и
умјетничког
и уговорених радова пројекти заштите Манифестације, друга правна
стваралаштва,
и очувања програми и лица у култури
манифестацијама,
културних добара 2. пројекти културе од и други носиоци 550.000,00
програмима и
уписаних на листе посебног значаја за пројеката у
пројектима у
Федерацију БиХ култури
UNESCO-а области културе и
одабрани путем
УКУПНО 720.000,00 осигуравање увјета
јавног позива
за реализацију
Опћи критерији за расподјелу средстава текућег програма/пројекта
трансфера су: Удружења,
1. Квалитет кандидираних пројеката/програма и њихов Интервентна фондације,
Подршка
средства за друга правна
допринос подизању опћег нивоа заштите непокретних, 3. програме културе
програмима
лица у култури 100.000,00
покретних и нематеријалних добара; културе од значаја
од значаја за и други носиоци
за Федерацију БиХ
2. Равномјерна регионална и кантонална заступљеност уз Федерацију БиХ пројеката у
поштивање принципа квалитете програма; култури
3. Осигурано финансирање из других извора. УКУПНО 1.480.000,00

Посебни критерији за расподјелу програма "Израда
пројеката и извођење радова за заштиту јавних објеката
културе који имају статус националног споменика",
"Израда пројеката и извођење радова за заштиту
стамбених објеката који имају статус националног
споменика", "Израда пројеката заштите некропола са
стећцима и извођење радова за заштиту старих градова
значајне културне баштине" и "Пројекти заштите
покретних културних добара који имају статус
националног споменика и пројекти очувања
нематеријалне културне баштине" у оквиру текућег
трансфера су:
1. Наставак реализације активности на започетим
програмима и пројектима;
2. Вриједност културног добра (хисторијска, умјетничка и
естетска, симболичка, духовна вриједност,
амбијентална вриједност, изворност, јединственост и
репрезентативност);
3. Приоритети и неопходности радова у складу са стањем
објекта (прелиминарна заштита, конзервација,
рестаурација, санација и ревитализација);
4. Допринос промовирању и афирмирању културне
баштине Босне и Херцеговине и Федерације Босне и
Херцеговине.
Посебни критерији за расподјелу програма
"Интервентна средства за провођење хитних мјера
заштите и завршетка започетих и уговорених радова" у
оквиру текућег трансфера су:
1. Хитност, непредвиђеност и специфичност у провођењу
мјера заштите с циљем очувања културне баштине.
Опћи критерији за расподјелу средстава текућег
трансфера су:
1. Квалитет програма (продукција, презентација и
афирмација културног и умјетничког стваралаштва у
Федерацији БиХ;
2. Континуираност програма/пројеката и његова
традицијска основа (пројектне активности које имају
дугорочни учинак и одрживост);
3. Степен развоја организацијских капацитета апликанта;
4. Равномјерна регионална и кантонална заступљеност уз
поштивање принципа квалитете програма;
5. Допринос развоју и успјеху опћег културног нивоа.
Посебни критерији за расподјелу програма
"Манифестације, програми и пројекти културе од
интернационалног значаја за БиХ и Федерацију БиХ", у
оквиру текућег трансфера су:
1. Значај пројеката/програма за развој културе и
умјетности у интернационалним оквирима;
2. Сарадња са другим сличним удружењима и
организацијама на међународном нивоу.
Посебни критерији за расподјелу програма
"Манифестације, програми и пројекти културе од
посебног значаја за Федерацију БиХ", у оквиру текућег
трансфера су:
1. Посебан значај пројеката/програма за развој културе и
умјетности на подручју Федерације Босне и Херцего-
вине;
2. Сарадња с другим сличним удружењима и организа-
цијама у ФБиХ и БиХ.
Broj 15 - Strana 170 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
Посебни критериј за расподјелу програма "Интервентна Награђивање
средства за програме културе од значаја за Федерацију спортиста у
складу са
БиХ" у оквиру текућег трансфера је: Уредбом о
1. Хитност, непредвиђеност и специфичност програма/ одређивању
пројеката из области културе. критерија за
додјељивање
3. Трансфер за институције науке и културе од значаја за награде
Награђивање
Босну и Херцеговину спортистима,
спортиста за Спортска удружења
5. спортским 270.000,00
Бр. Назив програма Сврха програма Организација - Износ остварене спортске и клубови
радницима и
прималац резултате
спортским
1. 2 3 4 5 удружењима из
1. Подршка Подршка раду и Институције од 600.000,00 ФБиХ за
институцијама од реализацији значаја за БиХ и остварене
значаја за БиХ и основне Федерацију БиХ спортске
Федерацију БиХ дјелатности одабрани путем резултате на
институције јавног позива међународним
2. Подршка Организација Свеучилиште у 50.000,00 такмичењима
програмским знанствено стручне Мостару Учешће
активностима конференције са спортиста из
свеучилишта међународним Програмске
Босне и
судјеловањем активности и рад Олимпијски
6. Херцеговине на 40.000,00
УКУПНО Олимпијског комитет БиХ
650.000,00 међународним
комитета БиХ
такмичењима у
Критерији за расподјелу средстава програма "Подршка 2021. години
институцијама од значаја за БиХ и Федерацију БиХ" у Суфинансирање
оквиру текућег трансфера су: програмских Програмске
активности активности и рад Параолимпијски
1. Значај институција за културну дјелатност Босне и 7.
Параолимпијског Параолимпијског комитет БиХ
30.000,00
Херцеговине и Федерације Босне и Херцеговине; комитета у 2021. комитета
2. Одржавање дјелатности на достигнутом нивоу и години
њезина традицијска основа; Удружења изабрана
3. Значај рада институције за културно-хисторијски развој за организацију
Суфинансирање
спортске
Босне и Херцеговине и културних идентитета њених организације Подршка у
манифестације у
народа. спортске организацији и
оквиру IPA пројекат
8. манифестације # промоцији 10.000,00
4. Трансфер за спорт од значаја за Федерацију за 2021. годину EU4
BeActive Еуропског тиједна
Youth- Europenan
Бр. Назив програма Сврха програма Организација- Износ Еуропски тједан спорта
Week of Sport
прималац спорта
beyond Borders in the
1 2 3 4 5 Western Balkans
Подршка изградњи,
Суфинансирање Спортске Интервентна Спортске
реконструкцији и Подршка
изградње, организације, средства резерве организације,
опремању спортских програмима и
реконструкције и клубови, савези и 9. за пројекте и клубови, савези и 110.000,00
1. објеката с циљем 450.000,00 пројектима у области
опремања удружења и други програме у удружења и други
стварања предувјета спорта
спортских носиоци, одабрани области спорта носиоци
за развој спорта и
објеката путем јавног позива
рекреације грађана
УКУПНО 1.420.000,00
Подршка у
Суфинансирање
организацији Опћи критерији за расподјелу средстава текућег
спортских трансфера су:
спортских Спортске
манифестација које
манифестација организације, 1. Квалитет кандидираних програма/пројеката;
доприносе
које се клубови и удружења
организирају у
популаризацији и
који су чланови 2. Дугогодишњи континуитет програма/пројеката;
развоју спорта у 3. Допринос популаризацији и развоју спорта;
2. Федерацији БиХ струковних савеза 200.000,00
Федерацији БиХ и
и суфинансирање
подршка учешћу
регистрираних на 4. Допринос постизању врхунских спортских резултата;
учешћа спортиста разини БиХ и ФБиХ 5. Допринос омасовљавању спорта;
клубова из
на званичним одабрани путем
међународним
Федерације БиХ на
јавног позива
6. Допринос пројекта за афирмацију младих спортиста с
такмичењима
званичним циљем развоја спорта.
међународним
такмичењима Посебни критерији за расподјелу програма
Спортски савези "Суфинансирање изградње, реконструкције и опремања
Дјелатности Подршка
регистрирани у спортских објеката", у оквиру текућег трансфера су:
Министарству
спортских савеза активностима 1. Значај спортског објекта за развој спорта и стварање
правде БиХ или
3. конституираних спортских савеза 250.000,00
на нивоу БиХ и регистрираних на
Министарству увјета за спортско-рекреативне активности и врхунски
ФБиХ нивоу БиХ и ФБиХ
правде Федерације спорт;
БиХ, одабрани 2. Постојеће стање објекта;
путем јавног позива
Подршка у Спортске
3. Неопходност радова;
организацији организације, 4. Извори финансирања (доказ о осталим изворима
Суфинансирање спортских клубови, удружења финансирања);
спортских манифестација, које који су чланови 5. Обим кориштења објекта и број корисника.
4. манифестација и доприносе струковних савеза 60.000,00
клубова особа са афирмацији и развоју регистрираних на
инвалидитетом спорта код особа са разини БиХ и ФБиХ
инвалидитетом у одабрани путем
Федерацији БиХ јавног позива
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 171
Посебни критерији за расподјелу програма 5. Трансфер за младе
"Суфинансирање спортских манифестација које се
Бр. Назив Сврха програма Организациј Износ
организирају у Федерацији БиХ и суфинансирање програма а-прималац
учешћа спортиста на званичним међународним 1. 2 3 4 5
такмичењима", у оквиру текућег трансфера су: Подршка Хармонизирање политика Институције, 270.000,00
Суфинансирање спортских манифестација које се пројектима Федерације БиХ према организације,
организирају у Федерацији БиХ истраживања, младима; јачање удруге и
формирања, организационих капацитета други
1. Значај манифестације и такмичења за ФБиХ; 1. промовирања и носиоца омладинске носиоци
2. Број спортиста и спортских екипа које учествују у реализације политике у Федерације БиХ одабрани
реализацији пројекта; политика према и њихово промовирање међу путем јавног
младима у младима позива
3. Континуитет спортске манифестације; Федерацији БиХ
4. Степен уважавања равноправности сполова на Подршка раду Јачање организационих Вијеће 30.000,00
манифестацији - такмичењу за које се тражи Вијећа младих у капацитета Вијећа младих младих
2.
суфинансирање; Федерацији БиХ Федерације БиХ и стварање Федерације
5. Допринос развоју спорта у ФБиХ. увјета за рад БиХ
Истраживање и Утврђивање положаја и Институције, 40.000,00
Суфинансирање учешћа спортиста на званичним анализа стања, потреба младих у Ф БиХ као организације,
међународним такмичењима положаја и полазно истраживање за удруге и
потреба младих израду Стратегије за младе и други
1. Допринос промоцији врхунског спорта на званичним 3. и стручна консултантска подршка у носиоци
међународним такмичењима; подршка за процесу израде Стратегије и одабрани
2. Степен обезбјеђења и подстицања врхунских спортских израду акционих планова путем јавног
резултата; Стратегије за позива
младе
3. Остварени спортски резултати у претходним годинама Интервентна Подршка програмима и Институције, 60.000,00
потврђеним од стране струковног Савеза; средства за пројектима у вези с младима организације,
4. Значај пројекта за афирмацију спортских екипа на 4. програме удруга удруге и
међународном нивоу. омладинских други
организација носиоци
Посебни критерији за расподјелу програма "Дјелатности УКУПНО 400.000,00
спортских савеза конституираних на нивоу БиХ и
ФБиХ", у оквиру текућег трансфера су: Опћи критерији за расподјелу средстава текућег
трансфера су:
1. Учешће спортских савеза на међународним
такмичењима; 1. Квалитета кандидираних програма/пројеката;
2. Постигнути спортски резултати у претходној 2. Значај програма/пројеката за младе у Федерацији БиХ;
такмичарској сезони; 3. Допринос остваривању принципа равноправности
3. Значај пројекта у промовирању и представљању БиХ на сполова кроз креирање програма/пројеката и
међународним спортским такмичењима; очекиваних резултата;
4. Стварање увјета за подизање квалитете спорта уз 4. Равномјерна регионална и кантонална заступљеност уз
уважавање равноправности сполова; поштивање принципа квалитете програма;
5. Број спортских клубова чланова спортског савеза. 5. Допринос унапређењу положаја и афирмирању младих
у Федерацији БиХ.
Посебни критерији за расподјелу програма
"Суфинансирање спортских манифестација и клубова Посебни критерији за расподјелу програма "Подршка
особа са инвалидитетом", у оквиру текућег трансфера су: пројектима истраживања, формирања, промовирање и
реализације политика према младима у Федерацији
1. Значај манифестације с циљем развоја спорта код особа БиХ", у оквиру текућег трансфера су:
са инвалидитетом;
2. Промовирање спортских активности особа са 1. Обим, квалитета и структура истраживања и
инвалидитетом уз уважавање равноправности сполова; промовирања;
3. Степен обезбјеђења и подстицања врхунских спортских 2. Број учесника (директних/индиректних) који су
резултата особа са инвалидитетом; укључени у програм/пројекат
4. Значај пројекта за афирмацију спортских екипа на 3. Референце апликанта и досадашње искуство у раду с
међународним такмичењима; младима;
5. Значај за развој спорта и укључивање што већег броја 4. Осигурана сурадња с другим нивоима власти и
спортиста са инвалидитетом. међународним организацијама;
5. Очекивани ефекти и значај од истраживања, развоја и
Посебни критериј за расподјелу програма "Интервентна промовирања политика према младима у Федерацији
средства резерве за пројекте и програме у области БиХ.
спорта" у оквиру текућег трансфера је:
Посебни критерији за расподјелу програма
1. Хитност, непредвиђеност и специфичност програма/ "Истраживање и анализа стања, положаја и потреба
пројеката из области спорта. младих и стручна подршка за израду Стратегије за
младе", у оквиру текућег трансфера су:
1. Референце апликанта;
2. Досадашње искуство у истраживању и изради
стратешких докумената и акционих планова за младе;
Broj 15 - Strana 172 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
3. Континуитет рада апликанта;
4. Стручност лица ангажираних на пројекту.
Посебни критерији за расподјелу програма
"Интервентна средства за програме удруга омладинских
организација", у оквиру текућег трансфера су:
1. Хитност, непредвиђеност и специфичност програма/
пројеката из области младих.
IV
Средства из тачке III подтачка 1. под редним бр. 1, 2, 3
и 4; тачке III подтачка 2. под редним бројем 1 и 2; тачке III
подтачка 3. под редним бројем 1; тачке III подтачка 4. под
редним бр. 1, 2, 3 и 4 и тачке III подтачка 5. под редним
бројем 1. и 3. ове одлуке, додијелиће се на основу јавног
позива којег расписује федерални министар културе и
спорта.
V 18. februara 2021. godine
У складу с овом одлуком, појединачне уговоре о
додјели средстава, у свим наведеним трансферима, с
корисницима потписује федерални министар културе и
спорта.
VI
Корисници средстава су обавезни додијељена средства
користити намјенски и доставити извјештај с комплетном
документацијом којом се доказује намјенски утрошак
средстава у року који ће се регулисати уговором. Извјештаји
обавезно садрже и гендер анализу крајњих корисника/ица
ових средстава.
VII
Комисија Федералног министарства културе и спорта -
Федералног министарства културе и шпорта за надзор над
намјенским утрошком средстава, вршиће контролу
намјенског утрошка одобрених средстава корисницима.
Комисија ће контролу вршити на основу достављених
извјештаја од стране корисника, а по потреби и непосредно
код корисника средстава.
VIII
За реализацију ове одлуке задужују се Федерално
министарство културе и спорта - Федерално министарство
културе и шпорта и Федерално министарство финансија -
Федерално министарство финанција, свако у оквиру своје
надлежности.
IX
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 274/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
308
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 15.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
Srijeda, 24. 2. 2021.
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU PRIVREDNOG DRUŠTVA
KONFEKCIJA BORAC D.D. TRAVNIK ZA DONOŠENJE
ODLUKE O RAZRJEŠENJU VRŠIOCA DUŽNOSTI
DIREKTORA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru privred-
nog društva Konfekcija BORAC d.d. Travnik za donošenje
Odluke o razrješenju vršioca dužnosti direktora društva, radi
isteka perioda na koji je imenovan.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 275/2021
Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi s člankom 15.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa
sudjelovanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16,
3/17, 9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercego-
vine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU GOSPODARSKOG DRUŠTVA
KONFEKCIJA BORAC D.D. TRAVNIK ZA DONOŠENJE
ODLUKE O RAZRJEŠENJU VRŠITELJA DUŽNOSTI
RAVNATELJA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna suglasnost Nadzornom odboru
gospodarskog društva Konfekcija BORAC d.d. Travnik za
donošenje Odluke o razrješenju vršitelja dužnosti ravnatelja
društva, radi isteka razdoblja na koji je imenovan.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 275/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 15.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
НАДЗОРНОМ ОДБОРУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
КОНФЕКЦИЈА БОРАЦ Д.Д. ТРАВНИК ЗА
ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА
ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ДРУШТВА
I I.
Даје се претходна сагласност Надзорном одбору
привредног друштва Конфекција БОРАЦ д.д. Травник за
доношење Одлуке о разрјешењу вршиоца дужности
директора друштва, ради истека периода на који је именован.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 275/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
309
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine (Službene novine Federacije BiH", br. 1/94,
8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 15. Uredbe o
vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem državnog
kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU PRIVREDNOG DRUŠTVA
KONFEKCIJA BORAC D.D. TRAVNIK ZA DONOŠENJE
ODLUKE O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI
DIREKTORA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru
privrednog društva Konfekcija BORAC d.d. Travnik za
donošenje Odluke o imenovanju Čolo Seada vršioca dužnosti
direktora društva, do okončanja konkursne procedure, a najduže
na vremenski period do dvanaest mjeseci.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 276/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi s člaknom 15.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa
sudjelovanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16,
3/17, 9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercego-
vine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
Broj 15 - Strana 173
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU GOSPODARSKOG DRUŠTVA
KONFEKCIJA BORAC D.D. TRAVNIK ZA DONOŠENJE
ODLUKE O IMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI
RAVNATELJA DRUŠTVA
Daje se prethodna suglasnost Nadzornom odboru gospodar-
skog društva Konfekcija BORAC d.d. Travnik za donošenje
Odluke o imenovanju Čolo Seada vršitelja dužnosti ravnatelja
društva, do okončanja natječajne procedure, a najduže na
vremensko razdoblje do dvanaest mjeseci.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 276/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 15.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
НАДЗОРНОМ ОДБОРУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
КОНФЕКЦИЈА БОРАЦ Д.Д. ТРАВНИК ЗА
ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА
ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ДРУШТВА
I
Даје се претходна сагласност Надзорном одбору прив-
редног друштва Конфекција БОРАЦ д.д. Травник за доно-
шење Одлуке о именовању Чоло Сеада вршиоца дужности
директора друштва, до окончања конкурсне процедуре, а
најдуже на временски период до дванаест мјесеци.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 276/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
310
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi s članom 9. Uredbe
o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
Broj 15 - Strana 174 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI SKUPŠTINI
PRIVREDNOG DRUŠTVA "OPERATOR - TERMINALI
FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO ZA RAZRJEŠENJE
DUŽNOSTI ČLANOVA NADZORNOG ODBORA
PRIVREDNOG DRUŠTVA "OPERATOR - TERMINALI
FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO
I.
Daje se prethodna saglasnost Skupštini privrednog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo za razrješenje
dužnosti članova Nadzornog odbora privrednog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo, radi isteka
perioda na koji su imenovani.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 277/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 9.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa sudjelo-
vanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17,
9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI SKUPŠTINI
GOSPODARSKOG DRUŠTVA "OPERATOR -
TERMINALI FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO ZA
RAZRJEŠENJE DUŽNOSTI ČLANOVA NADZORNOG
ODBORA GOSPODARSKOG DRUŠTVA "OPERATOR -
TERMINALI FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO
I.
Daje se prethodna suglasnost Skupštini gospodarskog
društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo za
razrješenje dužnosti članova Nadzornog odbora gospodarskog
društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo, radi
isteka razdoblja na koji su imenovani.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 277/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези с чланом 9.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
Srijeda, 24. 2. 2021.
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
"ОПЕРАТОР - ТЕРМИНАЛИ ФЕДЕРАЦИЈЕ" Д.О.О.
САРАЈЕВО ЗА РАЗРЈЕШЕЊЕ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА
НАДЗОРНОГ ОДБОРА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
"ОПЕРАТОР - ТЕРМИНАЛИ ФЕДЕРАЦИЈЕ" Д.О.О.
САРАЈЕВО
I
Даје се претходна сагласност Скупштини привредног
друштва "Оператор - Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево
за разрјешење дужности чланова Надзорног одбора
привредног друштва "Оператор - Терминали Федерације"
д.о.о. Сарајево, ради истека периода на који су именовани.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 277/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарaјево Фадил Новалић, с. р.
311
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u vezi sa članom 10.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI SKUPŠTINI
PRIVREDNOG DRUŠTVA "OPERATOR - TERMINALI
FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO ZA IMENOVANJE
VRŠILACA DUŽNOSTI ČLANOVA NADZORNOG
ODBORA PRIVREDNOG DRUŠTVA "OPERATOR -
TERMINALI FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO
I.
Daje se prethodna saglasnost Skupštini privrednog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo na prijedlog za
imenovanje vršilaca dužnosti članova Nadzornog odbora
privrednog društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o.
Sarajevo, do okončanja konkursne procedure, a najduže na
vremenski period do najviše tri mjeseca, počev od dana stupanja
na snagu odluke skupštine privrednog društva "Operator -
Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo o imenovanju vršilaca
dužnosti članova Nadzornog odbora, i to:
1. Amer Kapo,
2. Esad Hasanović i
3. Miroslav Rozić.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 278/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u svezi s člankom 10.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskm društvima sa
sudjelovanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16,
3/17, 9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI SKUPŠTINI
GOSPODARSKOG DRUŠTVA "OPERATOR -
TERMINALI FEDERACIJE" D.O.O. SARAJEVO ZA
IMENOVANJE VRŠITELJA DUŽNOSTI ČLANOVA
NADZORNOG ODBORA GOSPODARSKOG DRUŠTVA
"OPERATOR - TERMINALI FEDERACIJE" D.O.O.
SARAJEVO
I.
Daje se prethodna suglasnost Skupštini gospodarskog
društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo na
prijedlog za imenovanje vršitelja dužnosti članova Nadzornog
odbora gospodarskog društva "Operator - Terminali Federacije"
d.o.o. Sarajevo, do okončanja natječajne procedure, a najduže na
vremensko razdoblje do najviše tri mjeseca, počev od dana
stupanja na snagu odluke skupštine gospodarskog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo o imenovanju
vršitelja dužnosti članova Nadzornog odbora, i to:
1. Amer Kapo,
2. Esad Hasanović i
3. Miroslav Rozić.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 278/2021
18 veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), у вези са чланом 10.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
"ОПЕРАТОР - ТЕРМИНАЛИ ФЕДЕРАЦИЈЕ" Д.О.О.
САРАЈЕВО ЗА ИМЕНОВАЊЕ ВРШИЛАЦА
ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА НАДЗОРНОГ ОДБОРА
ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА "ОПЕРАТОР -
ТЕРМИНАЛИ ФЕДЕРАЦИЈЕ" Д.О.О. САРАЈЕВО
I DIREKTORA DRUŠTVA
Даје се претходна сагласност Скупштини привредног
друштва "Оператор - Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево
на приједлог за именовање вршилаца дужности чланова
Надзорног одбора привредног друштва "Оператор -
Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево, до окончања
конкурсне процедуре, а најдуже на временски период до
Broj 15 - Strana 175
највише три мјесеца, почев од дана ступања на снагу одлуке
скупштине привредног друштва "Оператор - Терминали
Федерације" д.о.о. Сарајево о именовању вршилаца
дужности чланова Надзорног одбора, и то:
1. Амер Капо,
2. Есад Хасановић и
3. Мирослав Розић.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 278/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
312
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 15.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU PRIVREDNOG DRUŠTVA
"KTK VISOKO" D.D. VISOKO ZA DONOŠENJE
ODLUKE O RAZRJEŠENJU VRŠIOCA DUŽNOSTI
DIREKTORA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru
privrednog društva "KTK Visoko" d.d. Visoko za donošenje
Odluke o razrješenju vršioca dužnosti direktora društva, radi
isteka perioda na koji je imenovan.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 279/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi s člankom 15.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa
sudjelovanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16,
3/17, 9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercego-
vine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU PRIVREDNOG DRUŠTVA
"KTK VISOKO" D.D. VISOKO ZA DONOŠENJE
ODLUKE O RAZRJEŠENJU VRŠIOCA DUŽNOSTI
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru
privrednog društva "KTK Visoko" d.d. Visoko za donošenje
Odluke o razrješenju vršioca dužnosti direktora društva, radi
isteka perioda na koji je imenovan.
Broj 15 - Strana 176 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 279/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 15.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
НАДЗОРНОМ ОДБОРУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
"КТК ВИСОКО" Д.Д. ВИСОКО ЗА ДОНОШЕЊЕ
ОДЛУКЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ДИРЕКТОРА ДРУШТВА
I u "Službenim novinama Federacije BiH".
Даје се претходна сагласност Надзорном одбору
привредног друштва "КТК Високо" д.д. Високо за доношење
Одлуке о разрјешењу вршиоца дужности директора
друштва, ради истека периода на који је именован.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 279/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
313
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 15.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU PRIVREDNOG DRUŠTVA
"KTK VISOKO" D.D. VISOKO ZA DONOŠENJE
ODLUKE O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI
DIREKTORA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru
privrednog društva "KTK Visoko" d.d. Visoko za donošenje
Odluke o imenovanju Bilalović Senada vršioca dužnosti direktora
društva, do okončanja konkursne procedure, a najduže na
vremenski period do dvanaest mjeseci.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 280/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi s člankom 15.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa državnog
kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI
NADZORNOM ODBORU GOSPODARSKOG DRUŠTVA
"KTK VISOKO" D.D. VISOKO ZA DONOŠENJE
ODLUKE O IMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI
RAVNATELJA DRUŠTVA
I.
Daje se prethodna saglasnost Nadzornom odboru
gospodarskog društva "KTK Visoko" d.d. Visoko za donošenje
Odluke o imenovanju Bilalović Senada vršitelja ravnatelja
društva, do okončanja natječajne procedure, a najduže na
vremensko razdoblje do dvanaest mjeseci.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
V. broj 280/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 15.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ
НАДЗОРНОМ ОДБОРУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
"КТК ВИСОКО" Д.Д. ВИСОКО ЗА ДОНОШЕЊЕ
ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ДИРЕКТОРА ДРУШТВА
I
Даје се претходна сагласност Надзорном одбору
привредног друштва "КТК Високо" д.д. Високо за доношење
Одлуке о именовању Билаловић Сенада вршиоца дужности
директора друштва, до окончања конкурсне процедуре, а
најдуже на временски период до дванаест мјесеци.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 280/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
314
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 43. Zakona o
izvršavanju Budžeta Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU TREZORA - RIZNICE
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na osnovu raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Trezora - Riznice Federacije Bosne i Herce-
govine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20 Zavoda
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to sa
Podračuna broj 1020 5000 0010 8929 u iznosu od 15.137,78 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Evropska sedmica imunizacije".
III.
Donatorska sredstva iz tačke l. ove odluke, u iznosu od
15.137,78 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0010
8929, Projekat 3001006, Grupa plaćanja 100-6, rasporedit će se
na ekonomski kod 613900 - "Ugovorene i druge posebne usluge"
u iznosu od 15.137,78 KM.
IV.
Sredstva iz tačke III. ove odluke koristit će se isključivo u
skladu sa pojedinačnim budžetom Projekta, odobrenim i
kontroliranim od strane donatora.
V.
O izvršenju budžeta Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će u skladu sa odredbom tačke 15. Uputstva o
otvaranju posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu
planiranja, prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima
sa posebnih namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao
podračuna u okviru Jedinstvenog računa Trezora Federalnog
ministarstva finansija/Federalnog ministarstva financija
("Službene novine Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o
finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu Budžeta u
Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 69/14, 14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati
periodične i godišnje izvještaje o namjenskom utrošku sredstava
Federalnom ministarstvu finansija/Federalnom ministarstvu
financija - Sektor za Budžet.
VI.
Za realizaciju ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno
ministarstvo zdravstva i Federalno ministarstvo finansija/Fede-
ralno ministarstvo financija, svako u okviru svojih nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 281/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 43. Zakona o
Broj 15 - Strana 177
izvršavanju Proračuna Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU RIZNICE - TREZORA
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na temelju raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Riznice - Trezora Federacije Bosne i Herce-
govine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20 Zavoda
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to sa
Podračuna broj 1020 5000 0010 8929 u iznosu od 15.137,78 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Europska sedmica imunizacije".
III.
Donatorska sredstva iz točke l. ove odluke, u iznosu od
15.137,78 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0010
8929, Projekt 3001006, Skupina plaćanja 100-6, rasporedit će se
na ekonomski kod 613900 - "Ugovorene i druge posebne usluge"
u iznosu od 15.137,78 KM.
IV.
Sredstva iz točke III. ove odluke koristit će se isključivo
sukladno pojedinačnom proračunu Projekta, odobrenom i
kontroliranom od strane donatora.
V.
O izvršenju proračuna Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će sukladno odredbi točke 15. Naputka o otvaranju
posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu planiranja,
prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima sa posebnih
namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao podračuna u
okviru Jedinstvenog računa Riznice Federalnog ministarstva
financija/Federalnog ministarstva finansija ("Službene novine
Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o financijskom
izvješćivanju i godišnjem obračunu Proračuna u Federaciji Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 69/14,
14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati periodična i godišnja
izvješća o namjenskom utrošku sredstava Federalnom ministar-
stvu financija/Federalnom ministarstvu finansija - Sektor za
Proračun.
VI.
Za realiziranje ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno ministar-
stvo zdravstva i Federalno ministarstvo financija/Federalno
ministarstvo finansija, svatko u okviru svojih nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 281/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
Broj 15 - Strana 178 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 43. Закона о
извршавању Буџета Федерације Босне и Херцеговине за
2021. годину ("Службене новине Федерације БиХ", број
4/21), на приједлог Завода за јавно здравство Федерације
Босне и Херцеговине, Влада Федерације Босне и
Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године,
доноси
ОДЛУКУ
О ОДОБРАВАЊУ РАСПОРЕЂИВАЊА СРЕДСТАВА
СА ПОДРАЧУНА ЕВИДЕНТИРАНОГ НА
ЈЕДИНСТВЕНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА - РИЗНИЦЕ
ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНСИЈА/ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНЦИЈА ЗАВОДУ ЗА ЈАВНО ЗДРАВСТВО
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
На основу расположивих и евидентираних података на
Јединственом рачуну Трезора - Ризнице Федерације Босне и
Херцеговине одобрава се распоређивање средстава Раздјел
20 Завода за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине и то са Подрачуна број 1020 5000 0010 8929 у
износу од 15.137,78 КМ.
II
Одобрава се распоређивање донаторских средстава из
Пројекта "Европска седмица имунизације".
III
Донаторска средства из тачке I ове одлуке, у износу од
15.137,78 КМ евидентирана на Подрачуну број 1020 5000
0010 8929, Пројекат 3001006, Група плаћања 100-6,
распоредиће се на економски код 613900 - "Уговорене и
друге посебне услуге" у износу од 15.137,78 КМ.
IV
Средства из тачке III ове одлуке користиће се
искључиво у складу са појединачним буџетом Пројекта,
одобреним и контролисаним од стране донатора.
V na sljedeće ekonomske kodove:
О извршењу буџета Пројекта водиће се посебно
књиговодство, а Завод за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине ће у складу са одредбом тачке 15. Упутства о
отварању посебних намјенских трансакцијских рачуна,
начину планирања, прикупљања, евидентирања и распола-
гања средствима са посебних намјенских трансакцијских
рачуна отворених као подрачуна у оквиру Јединственог
рачуна Трезора Федералног министарства финансија/Феде-
ралног министарства финанција ("Службене новине Федера-
ције БиХ", број 44/17) и Правилником о финансијском
извјештавању и годишњем обрачуну Буџета у Федерацији
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 69/14, 14/15, 4/16 и 19/18) сачињавати и достављати
периодичне и годишње извјештаје о намјенском утрошку
средстава Федералном министарству финансија/Федералном
министарству финанција - Сектор за Буџет.
VI
За реализацију ове одлуке задужују се Завод за јавно
здравство Федерације Босне и Херцеговине, Федерално
министарство здравства и Федерално министарство финан-
сија/Федерално министарство финанција, свако у оквиру
својих надлежности.
Srijeda, 24. 2. 2021.
VII
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 281/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
315
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 43. Zakona o
izvršavanju Budžeta Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU TREZORA - RIZNICE
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na osnovu raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Trezora - Riznice Federacije Bosne i
Hercegovine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20
Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to
sa Podračuna broj 1020 5000 0010 9608 u iznosu od 70.754,26
KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Istraživanje višestrukih pokazatelja 4/(MICS)".
III.
Donatorska sredstva iz tačke I. ove odluke, u iznosu od
70.754,26 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0010
9608, Projekat 3001037, Grupa plaćanja 100-37, rasporedit će se
- 613100 - "Putni troškovi" u iznosu od 800,00 KM
- 613400 - "Nabavka materijala i sitnog u iznosu od 1.100,00 KM
inventara"
- 613900 - "Ugovorene i druge posebne u iznosu od 68.854,26 KM
usluge"
IV.
Sredstva iz tačke III. ove odluke koristit će se isključivo u
skladu sa pojedinačnim budžetom Projekta, odobrenim i
kontroliranim od strane donatora.
V.
O izvršenju budžeta Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će u skladu sa odredbom tačke 15. Uputstva o
otvaranju posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu
planiranja, prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima
sa posebnih namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao
podračuna u okviru Jedinstvenog računa Trezora Federalnog
ministarstva finansija/Federalnog ministarstva financija
("Službene novine Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o
finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu Budžeta u
Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 69/14, 14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati
periodične i godišnje izvještaje o namjenskom utrošku sredstava
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Federalnom ministarstvu finansija/Federalnom ministarstvu
financija - Sektor za Budžet.
VI.
Za realizaciju ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno ministar-
stvo zdravstva i Federalno ministarstvo finansija/Federalno
ministarstvo financija, svako u okviru svojih nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 282/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 43. Zakona o
izvršavanju Proračuna Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU RIZNICE - TREZORA
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na temelju raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Riznice - Trezora Federacije Bosne i Herce-
govine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20 Zavoda
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to sa
Podračuna broj 1020 5000 0010 9608 u iznosu od 70.754,26 KM.
II
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Istraživanje višestrukih pokazatelja 4/(MICS)".
III.
Donatorska sredstva iz točke I. ove odluke, u iznosu od
70.754,26 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0010
9608, Projekt 3001037, Skupina plaćanja 100-37, rasporedit će se
na sljedeće ekonomske kodove:
- 613100 - "Putni troškovi" u iznosu od 800,00 KM
- 613400 - "Nabavka materijala i sitnog u iznosu od 1.100,00 KM
inventara"
- 613900 - "Ugovorene i druge posebne u iznosu od 68.854,26 KM
usluge"
IV.
Sredstva iz točke III. ove odluke koristit će se isključivo
sukladno pojedinačnom proračunu Projekta, odobrenom i
kontroliranom od strane donatora.
V.
O izvršenju proračuna Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će sukladno odredbi točke 15. Naputka o otvaranju
posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu planiranja,
prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima sa posebnih
namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao podračuna u
okviru Jedinstvenog računa Riznice Federalnog ministarstva
financija/Federalnog ministarstva finansija ("Službene novine
Broj 15 - Strana 179
Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o financijskom
izvješćivanju i godišnjem obračunu Proračuna u Federaciji Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 69/14,
14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati periodična i godišnja
izvješća o namjenskom utrošku sredstava Federalnom ministar-
stvu financija/Federalnom ministarstvu finansija - Sektor za
Proračun.
VI.
Za realiziranje ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno
ministarstvo zdravstva i Federalno ministarstvo finan-
cija/Federalno ministarstvo finansija, svatko u okviru svojih
nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 282/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 43. Закона о
извршавању Буџета Федерације Босне и Херцеговине за
2021. годину ("Службене новине Федерације БиХ", број
4/21), на приједлог Завода за јавно здравство Федерације
Босне и Херцеговине, Влада Федерације Босне и Херцего-
вине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О ОДОБРАВАЊУ РАСПОРЕЂИВАЊА СРЕДСТАВА
СА ПОДРАЧУНА ЕВИДЕНТИРАНОГ НА
ЈЕДИНСТВЕНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА - РИЗНИЦЕ
ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНСИЈА/ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНЦИЈА ЗАВОДУ ЗА ЈАВНО ЗДРАВСТВО
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I
На основу расположивих и евидентираних података на
Јединственом рачуну Трезора - Ризнице Федерације Босне и
Херцеговине одобрава се распоређивање средстава Раздјел
20 Завода за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине и то са Подрачуна број 1020 5000 0010 9608 у
износу од 70.754,26 КМ.
II
Одобрава се распоређивање донаторских средстава из
Пројекта "Истраживање вишеструких показатеља 4/(МIСS)".
III
Донаторска средства из тачке I ове одлуке, у износу од
70.754,26 КМ евидентирана на Подрачуну број 1020 5000
0010 9608, Пројекат 3001037, Група плаћања 100-37,
распоредиће се на сљедеће економске кодове:
- 613100 - "Путни трошкови" у износу од 800,00 КМ
- 613400 - "Набавка материјала и у износу од 1.100,00 КМ
ситног инвентара"
- 613900 - "Уговорене и друге посебне у износу од 68.854,26 КМ
услуге"
IV
Средства из тачке III ове одлуке користиће се
искључиво у складу са појединачним буџетом Пројекта,
одобреним и контролисаним од стране донатора.
Broj 15 - Strana 180 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
V IV.
О извршењу буџета Пројекта водиће се посебно
књиговодство, а Завод за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине ће у складу са одредбом тачке 15. Упутства о
отварању посебних намјенских трансакцијских рачуна,
начину планирања, прикупљања, евидентирања и распол-
агања средствима са посебних намјенских трансакцијских
рачуна отворених као подрачуна у оквиру Јединственог
рачуна Трезора Федералног министарства финансија/Феде-
ралног министарства финанција ("Службене новине
Федерације БиХ", број 44/17) и Правилником о финансиј-
ском извјештавању и годишњем обрачуну Буџета у Федера-
цији Босне и Херцегобине ("Службене новине Федерације
БиХ", бр. 69/14, 14/15, 4/16 и 19/18) сачињавати и
достављати периодичне и годишње извјештаје о намјенском
утрошку средстава Федералном министарству финансија/
Федералном министарству финанција - Сектор за Буџет.
VI
За реализацију ове одлуке задужују се Завод за јавно
здравство Федерације Босне и Херцеговине, Федерално
министарство здравства и Федерално министарство финан-
сија/Федерално министарство финанција, свако у оквиру
својих надлежности.
VII
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 282/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
316
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 43. Zakona o
izvršavanju Budžeta Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU TREZORA - RIZNICE
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na osnovu raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Trezora - Riznice Federacije Bosne i Herce-
govine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20 Zavoda
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to sa
Podračuna broj 1020 5000 0011 0190 u iznosu od 16.110,22 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva".
III.
Donatorska sredstva iz tačke I. ove odluke, u iznosu od
16.110,22 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0011
0190, Projekat 3001046, Grupa plaćanja 100-46, rasporedit će se
na ekonomski kod 613900 - "Ugovorene i druge posebne usluge"
u iznosu od 16.110,22 KM.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Sredstva iz tačke III. ove odluke koristit će se isključivo u
skladu sa pojedinačnim budžetom Projekta, odobrenim i
kontroliranim od strane donatora.
V.
O izvršenju budžeta Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će u skladu sa odredbom tačke 15. Uputstva o
otvaranju posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu
planiranja, prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima
sa posebnih namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao
podračuna u okviru Jedinstvenog računa Trezora Federalnog
ministarstva finansija/Federalnog ministarstva financija
("Službene novine Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o
finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu Budžeta u
Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 69/14, 14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati
periodične i godišnje izvještaje o namjenskom utrošku sredstava
Federalnom ministarstvu finansija/Federalnom ministarstvu
financija - Sektor za Budžet.
VI.
Za realizaciju ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno ministar-
stvo zdravstva i Federalno ministarstvo finansija/Federalno
ministarstvo financija, svako u okviru svojih nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 283/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 43. Zakona o
izvršavanju Proračuna Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), na
prijedlog Zavoda za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256.
sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU RIZNICE - TREZORA
FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANCIJA/FEDERALNOG MINISTARSTVA
FINANSIJA ZAVODU ZA JAVNO ZDRAVSTVO
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na temelju raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Riznice - Trezora Federacije Bosne i Herce-
govine odobrava se raspoređivanje sredstava Razdjel 20 Zavoda
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine i to sa
Podračuna broj 1020 5000 0011 0190 u iznosu od 16.110,22 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava iz
Projekta "Istraživanje zdravstvenog stanja pučanstva".
III.
Donatorska sredstva iz točke I. ove odluke, u iznosu od
16.110,22 KM evidentirana na Podračunu broj 1020 5000 0011
0190, Projekt 3001046, Skupina plaćanja 100-46, rasporedit će se
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
na ekonomski kod 613900 - "Ugovorene i druge posebne usluge"
u iznosu od 16.110,22 KM.
IV.
Sredstva iz točke III. ove odluke koristit će se isključivo
sukladno pojedinačnom proračunu Projekta, odobrenom i
kontroliranom od strane donatora.
V.
O izvršenju proračuna Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i
Hercegovine će sukladno odredbi točke 15. Naputka o otvaranju
posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu planiranja,
prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima sa posebnih
namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao podračuna u
okviru Jedinstvenog računa Riznice Federalnog ministarstva
financija/Federalnog ministarstva finansija ("Službene novine
Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o financijskom
izvješćivanju i godišnjem obračunu Proračuna u Federaciji Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 69/14,
14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati i dostavljati periodična i godišnja
izvješća o namjenskom utrošku sredstava Federalnom ministar-
stvu financija/Federalnom ministarstvu finansija - Sektor za
Proračun.
VI.
Za realiziranje ove odluke zadužuju se Zavod za javno
zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine, Federalno ministar-
stvo zdravstva i Federalno ministarstvo financija/Federalno
ministarstvo finansija, svatko u okviru svojih nadležnosti.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 283/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 43. Закона о
извршавању Буџета Федерације Босне и Херцеговине за
2021. годину ("Службене новине Федерације БиХ", број
4/21), на приједлог Завода за јавно здравство Федерације
Босне и Херцеговине, Влада Федерације Босне и Херцего-
вине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О ОДОБРАВАЊУ РАСПОРЕЂИВАЊА СРЕДСТАВА
СА ПОДРАЧУНА ЕВИДЕНТИРАНОГ НА
ЈЕДИНСТВЕНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА - РИЗНИЦЕ
ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНСИЈА/ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА
ФИНАНЦИЈА ЗАВОДУ ЗА ЈАВНО ЗДРАВСТВО
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I D.D. MOSTAR
На основу расположивих и евидентираних података на
Јединственом рачуну Трезора - Ризнице Федерације Босне и
Херцеговине одобрава се распоређивање средстава Раздјел
20 Завода за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине и то са Подрачуна број 1020 5000 0011 0190 у
износу од 16.110,22 КМ.
II
Одобрава се распоређивање донаторских средстава из
Пројекта "Истраживање здравственог стања становништва".
Broj 15 - Strana 181
III
Донаторска средства из тачке I ове одлуке, у износу од
16.110,22 КМ евидентирана на Подрачуну број 1020 5000
0011 0190, Пројекат 3001046, Група плаћања 100-46,
распоредиће се на економски код 613900 - "Уговорене и
друге посебне услуге" у износу од 16.110,22 КМ.
IV
Средства из тачке III ове одлуке користиће се
искључиво у складу са појединачним буџетом Пројекта,
одобреним и контролисаним од стране донатора.
V
О извршењу буџета Пројекта водиће се посебно
књиговодство, а Завод за јавно здравство Федерације Босне и
Херцеговине ће у складу са одредбом тачке 15. Упутства о
отварању посебних намјенских трансакцијских рачуна,
начину планирања, прикупљања, евидентирања и располага-
ња средствима са посебних намјенских трансакцијских
рачуна отворених као подрачуна у оквиру Јединственог
рачуна Трезора Федералног министарства финансија/Феде-
ралног министарства финанција ("Службене новине Федера-
ције БиХ", број 44/17) и Правилником о финансијском
извјештавању и годишњем обрачуну Буџета у Федерацији
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 69/14, 14/15, 4/16 и 19/18) сачињавати и достављати
периодичне и годишње извјештаје о намјенском утрошку
средстава Федералном министарству финансија/Федералном
министарству финанција - Сектор за Буџет.
VI
За реализацију ове одлуке задужују се Завод за јавно
здравство Федерације Босне и Херцеговине, Федерално
министарство здравства и Федерално министарство
финансија/Федерално министарство финанција, свако у
оквиру својих надлежности.
VII
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 283/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
317
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU OVLAŠTENJA PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI PRIVREDNOG
DRUŠTVA JP "HRVATSKE TELEKOMUNIKACIJE"
I.
Renatu (Kata) Škrobo daje se ovlaštenje da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine na
1. (vanrednoj) sjednici Skupštine Privrednog društva JP
"Hrvatske telekomunikacije" d.d. Mostar.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći sa
obavezujućim uputstvom o načinu glasanja po pojedinim
tačkama Dnevnog reda 1. (vanredne) sjednice Skupštine
Broj 15 - Strana 182 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Privrednog društva JP "Hrvatske telekomunikacije" d.d. Mostar,
zakazane za dan 26.02.2021. godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 284/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU OVLASTI PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI GOSPODARSKOG
DRUŠTVA JP "HRVATSKE TELEKOMUNIKACIJE"
D.D. MOSTAR
I.
Renatu (Kata) Škrobo daje se ovlast da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine na
1. (izvanrednoj) sjednici Skupštine Gospodarskog društva JP
"Hrvatske telekomunikacije" d.d. Mostar.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći sa
obvezujućom uputom o načinu glasovanja po pojedinim točkama
Dnevnog reda 1. (izvanredne) sjednice Skupštine Gospodarskog
društva JP "Hrvatske telekomunikacije" d.d. Mostar, zakazane za
dan 26.02.2021. godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 284/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), Влада Федерације
Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ОВЛАШТЕЊА ПУНОМОЋНИКУ ЗА
ЗАСТУПАЊЕ ВЛАДЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ НА СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА ЈП "ХРВАТСКЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ"
Д.Д. МОСТАР
I
Ренату (Ката) Шкробо даје се овлаштење да, у својству
пуномоћника, заступа Владу Федерације Босне и Херцего-
вине на 1. (ванредној) сједници Скупштине Привредног
друштва ЈП "Хрватске телекомуникације" д.д. Мостар.
II
Фадил Новалић, премијер Федерације Босне и
Херцеговине, овлашћује се за потписивање појединачне
пријаве и пуномоћи са обавезујућим упутством о начину
гласања по појединим тачкама Дневног реда 1. (ванредне)
сједнице Скупштине Привредног друштва ЈП "Хрватске
Srijeda, 24. 2. 2021.
телекомуникације" д.д. Мостар, заказане за дан 26.02.2021.
године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 284/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
318
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 43. Zakona o
izvršavanju Budžeta Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU TREZORA - RIZNICE
FEDERALNOG MINISTARSTVA FINANSIJA -
FEDERALNOG MINISTARSTVA FINANCIJA
FEDERALNOM TUŽILAŠTVU FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na osnovu raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Trezora - Riznice Federacije Bosne i
Hercegovine, odobrava se raspoređivanje sredstava, Razdjel 28 -
Federalno tužilaštvo Federacije Bosne i Hercegovine, i to sa
računa: Federacija BiH - Federalno ministarstvo finansija -
Depozitni račun, broj žiro računa: 1020500000106698, Partija:
1027080000043804, Projekat 3001105, Grupa za plaćanje 100-
105, otvoren unutar Jedinstvenog računa Trezora Federalnog
ministarstva finansija, Vrsta prihoda: 722751, u iznosu od
8.013,30 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava Granta
Evropske unije iz Projekta "Unapređenje rada na predmetima
ratnih zločina u BiH" - druga (II) tranša.
III.
Donatorska sredstva iz tačke I. ove odluke, u iznosu od
8.013,30 KM evidentirana na računu: Federacija BiH Federalno
ministarstvo finansija - Depozitni račun, broj žiro računa:
1020500000106698, Partija broj: 1027080000043804, Projekat
3001105, Grupa za plaćanje 100-105, otvoren unutar
Jedinstvenog računa Trezora Federalnog ministarstva finansija,
Vrsta prihoda: 722751, rasporedit će se na sljedeće ekonomske
kodove, kako slijedi:
- 6111 - Bruto plaće i naknade plaća u iznosu od 7.356,16 KM
- 6121 - Doprinosi poslodavca u iznosu od 657,14 KM
Ukupno: 8.013,30 KM
IV.
Sredstva iz tačke III. ove odluke koristit će se isključivo u
skladu sa pojedinačnim budžetima Projekta, odobrenim i
kontroliranim od strane donatora.
V.
O izvršenju budžeta Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Federalno tužilaštvo Federacije Bosne i
Hercegovine će u skladu sa tačkom 15. Uputstva o otvaranju
posebnih namjenskih transakcijskih računa, načinu planiranja,
prikupljanja, evidentiranja i raspolaganja sredstvima sa posebnih
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
namjenskih transakcijskih računa otvorenih kao Podračun u
okviru Jedinstvenog računa Trezora ("Službene novine
Federacije BiH", broj 44/17) i Pravilnikom o finansijskom
izvještavanju i godišnjem obračunu Budžeta u Federaciji Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 69/14,
14/15, 4/16 i 19/18) sačinjavati periodične i godišnje izvještaje o
namjenskom utrošku sredstava Federalnom ministarstvu
finansija/Federalnom ministarstvu financija - Sektor za budžet i
javne rashode.
VI.
Za realizaciju ove odluke zadužuju se Federalno ministar-
stvo finansija/Federalno ministarstvo financija i Federalno
tužilaštvo Federacije Bosne i Hercegovine.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 285/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 43. Zakona o
izvršavanju Proračuna Federacije Bosne i Hercegovine za 2021.
godinu ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/21), Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O ODOBRAVANJU RASPOREĐIVANJA SREDSTAVA
SA PODRAČUNA EVIDENTIRANOG NA
JEDINSTVENOM RAČUNU RIZNICE - TREZORA
FEDERALNOG MINISTARSTVA FINANCIJA -
FEDERALNOG MINISTARSTVA FINANSIJA
FEDERALNOM TUŽITELJSTVU FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
I.
Na temelju raspoloživih i evidentiranih podataka na
Jedinstvenom računu Riznice -Trezora Federacije Bosne i
Hercegovine, odobrava se raspoređivanje sredstava, Razdjel 28 -
Federalno tužiteljstvo Federacije Bosne i Hercegovine, i to sa
računa: Federacija BiH - Federalno ministarstvo financija -
Depozitni račun, broj žiro računa. 1020500000106698, Partija:
1027080000043804, Projekt 3001105, Skupina za plaćanje 100-
105, otvoren unutar Jedinstvenog računa Riznice Federalnog
ministarstva financija, Vrsta prihoda: 722751, u iznosu od
8.013,30 KM.
II.
Odobrava se raspoređivanje donatorskih sredstava Granta
Europske unije iz Projekta "Unapređenje rada na predmetima
ratnih zločina u BiH" - druga (II) tranša.
III.
Donatorska sredstva iz točke I. ove odluke, u iznosu od
8.013,30 KM evidentirana na računu: Federacija BiH Federalno
ministarstvo financija - Depozitni račun, broj žiro računa:
1020500000106698, Partija broj: 1027080000043804, Projekt
3001105, Skupina za plaćanje 100-105, otvoren unutar
Jedinstvenog računa Riznice Federalnog ministarstva financija,
Vrsta prihoda: 722751, rasporedit će se na sljedeće ekonomske
kodove, kako slijedi:
- 6111 - Bruto plaće i naknade plaća u iznosu od 7.356,16 KM
- 6121 - Doprinosi poslodavca u iznosu od 657,14 KM
Ukupno: 8.013,30 KM
Broj 15 - Strana 183
IV.
Sredstva iz točke III. ove odluke koristit će se isključivo
sukladno pojedinačnim proračunima Projekta, odobrenim i
kontroliranim od strane donatora.
V.
O izvršenju proračuna Projekta vodit će se posebno
knjigovodstvo, a Federalno tužilaštvo Federacije Bosne i
Hercegovine će sukladno točki 15. Naputka o otvaranju posebnih
namjenskih transakcijskih računa, načinu planiranja, prikupljanja,
evidentiranja i raspolaganja sredstvima sa posebnih namjenskih
transakcijskih računa otvorenih kao Podračun u okviru
Jedinstvenog računa Riznice ("Službene novine Federacije BiH",
broj 44/17) i Pravilnikom o financijskom izvješćivanju i
godišnjem obračunu Proračuna u Federaciji Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 69/14, 14/15, 4/16 i
19/18) sačinjavati periodična i godišnja izvješća o namjenskom
utrošku sredstava Federalnom ministarstvu financija/Federalnom
ministarstvu finansija - Sektor za proračun i javne rashode.
VI.
Za realiziranje ove odluke zadužuju se Federalno
ministarstvo financija/Federalno ministarstvo finansija i
Federalno tužiteljstvo Federacije Bosne i Hercegovine.
VII.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 285/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федeрације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 43. Закона о
извршавању Буџета Федерације Босне и Херцеговине за
2021. годину ("Службене новине Федерације БиХ", број
4/21), Влада Федерације Босне и Херцеговине, на 256.
сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О ОДОБРАВАЊУ РАСПОРЕЂИВАЊА СРЕДСТАВА
СА ПОДРАЧУНА ЕВИДЕНТИРАНОГ НА
ЈЕДИНСТВЕНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА - РИЗНИЦЕ
ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА -
ФЕДЕРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА ФИНАНЦИЈА
ФЕДЕРАЛНОМ ТУЖИЛАШТВУ ФЕДЕРАЦИЈЕ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I
На основу расположивих и евидентираних података на
Јединственом рачуну Трезора - Ризнице Федерације Босне и
Херцеговине, одобрава се распоређивање средстава, Раздјел
28 - Федерално тужилаштво Федерације Босне и Херцего-
вине, и то са рачуна: Федерација БиХ - Федерално мини-
старство финансија - Депозитни рачун, број жиро рачуна:
1020500000106698, Партија: 1027080000043804, Пројекат
3001105, Група за плаћање 100-105, отворен унутар
Јединственог рачуна Трезора Федералног министарства
финансија, Врста прихода: 722751, у износу од 8.013,30 КМ.
II
Одобрава се распоређивање донаторских средстава
Гранта Европске уније из Пројекта "Унапређење рада на
предметима ратних злочина у БиХ" - друга (II) транша.
III
Донаторска средства из тачке I ове одлуке, у износу од
8.013,30 КМ евидентирана на рачуну: Федерација БиХ
 Broj 15 - Strana 184 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
Федерално министарство финансија Депозитни рачун, број II.
жиро рачуна: 1020500000106698, Партија број: Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
1027080000043804, Пројекат 3001105, Група за плаћање 100- objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
105, отворен унутар Јединственог рачуна Трезора Федера- V. broj 286/2021
лног министарства финансија, Врста прихода. 722751, 18. februara 2021. godine Premijer
распоредиће се на сљедеће економске кодове, како слиједи: Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
- 6111 - Бруто плате и накнаде плата у износу од 7.356,16 КМ
- 6121 - Доприноси послодавца у износу од 657,14 КМ
Укупно: 8.013,30 КМ Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
IV 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Средства из тачке III ове одлуке користиће се Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
искључиво у складу са појединачним буџетима Пројекта, donosi
одобреним и контролисаним од стране донатора.
V ODLUKU
О извршењу буџета Пројекта водиће се посебно O DAVANJU SUGLASNOSTI ZA USVAJANJE IZVJEŠĆA
књиговодство, а Федерално тужилаштво Федерације Босне и O OSTVARENJU PROGRAMA RADA I FINANCIJSKOG
Херцеговине ће у складу са тачком 15. Упутства о отварању PLANA FONDA ZA ZAŠTITU OKOLIŠA FEDERACIJE
посебних намјенских трансакцијских рачуна, начину BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2020. GODINU
планирања, прикупљања, евидентирања и располагања I.
средствима са посебних намјенских трансакцијских рачуна Daje se suglasnost za usvajanje Izvješća o ostvarenju
отворених као Подрачун у оквиру Јединственог рачуна Programa rada i Financijskog plana Fonda za zaštitu okoliša
Трезора ("Службене новине Федерације БиХ", број 44/17) и Federacije Bosne i Hercegovine za 2020. godinu.
Правилником о финансијском извјештавању и годишњем II.
обрачуну Буџета у Федерацији Босне и Херцеговине Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 69/14, 14/15, 4/16 и "Službenim novinama Federacije BiH".
19/18) сачињавати периодичне и годишње извјештаје о
намјенском утрошку средстава Федералном министарству V. broj 286/2021
финансија/Федералном министарству финанција - Сектор за 18. veljače 2021. godine Premijer
буџет и јавне расходе. Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
VI
За реализацију ове одлуке задужују се Федерално На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
министарство финансија/Федерално министарство финан- Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
ција и Федерално тужилаштво Федерације Босне и бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), Влада Федерације
Херцеговине. Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
VII године, доноси
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ". ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА УСВАЈАЊЕ
В. број 285/2021 ИЗВЈЕШТАЈА О ОСТВАРЕЊУ ПРОГРАМА РАДА И
18. фебруара 2021. године Премијер ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНА ФОНДА ЗА ЗАШТИТУ
Сарајево Фадил Новалић, с. р. ОКОЛИША ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ЗА 2020. ГОДИНУ
319 I
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije Даје се сагласност за усвајање Извјештаја о остварењу
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. Програма рада и Финансијског плана Фонда за заштиту
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i околиша Федерације Босне и Херцеговине за 2020. годину.
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, II
donosi Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
ODLUKU објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
O DAVANJU SAGLASNOSTI ZA USVAJANJE В. број 286/2021
IZVJEŠTAJA O OSTVARENJU PROGRAMA RADA I 18. фебруара 2021. године Премијер
FINANSIJSKOG PLANA FONDA ZA ZAŠTITU Сарајево Фадил Новалић, с. р.
OKOLIŠA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
ZA 2020. GODINU
320
I. Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Daje se saglasnost za usvajanje Izvještaja o ostvarenju Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
Programa rada i Finansijskog plana Fonda za zaštitu okoliša 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u vezi sa članom 115. stav
Federacije Bosne i Hercegovine za 2020. godinu. (2) Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 35/05),
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ODLUKU
O DAVANJU SAGLASNOSTI GENDER CENTRU
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE ZA
PRODUŽENJE UGOVORA O ZAKUPU POSLOVNOG
PROSTORA
I.
Daje se saglasnost Gender Centru Federacije Bosne i
Hercegovine za produženje Ugovora o zakupu poslovnog
prostora, broj 360/20 od 10.03.2020. godine, za potrebe smještaja
Gender Centra Federacije Bosne i Hercegovine, zaključen sa JP
"Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine" d.o.o. Sarajevo, a
koji se nalazi na drugom spratu krila "B" zgrade željezničke
stanice u ulici Put života broj 2, Sarajevo, sa mjesečnom
najamninom u iznosu od 2.781,89 KM mjesečno, sa uračunatim
porezom na dodatu vrijednost za period od godinu dana, i to od
01.03.2021. do 28.02.2022. godine.
II.
Sredstva potrebna za realizaciju zakupa iz tačke I. ove
odluke osigurana su u Budžetu Federacije Bosne i Hercegovine,
na poziciji Gender Centra Federacije Bosne i Hercegovine.
III.
Ovlašćuje se direktorica Gender Centra Federacije Bosne i
Hercegovine da sa zakupodavcem produži Ugovor o zakupu
poslovnog prostora iz tačke I. ove odluke.
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 288/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u svezi s člankom 115.
stavak (2) Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj
35/05), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici,
održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU SUGLASNOSTI GENDER CENTRU
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE ZA
PRODUŽENJE UGOVORA O ZAKUPU POSLOVNOG
PROSTORA
I.
Daje se suglasnost Gender Centru Federacije Bosne i
Hercegovine za produženje Ugovora o zakupu poslovnog
prostora, broj 360/20 od 10.03.2020. godine, za potrebe smještaja
Gender Centra Federacije Bosne i Hercegovine, zaključen sa JP
"Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine" d.o.o. Sarajevo, a
koji se nalazi na drugom katu krila "B" zgrade željezničke stanice
u ulici Put života broj 2, Sarajevo, sa mjesečnom najamninom u
iznosu od 2.781,89 KM mjesečno, sa uračunatim porezom na
dodanu vrijednost za period od godinu dana, i to od 01.03.2021.
do 28.02.2022. godine.
II.
Sredstva potrebna za realizaciju zakupa iz tačke I. ove
odluke osigurana su u Proračunu Federacije Bosne i
Hercegovine, na poziciji Gender Centra Federacije Bosne i
Hercegovine.
Broj 15 - Strana 185
III.
Ovlašćuje se ravnateljica Gender Centra Federacije Bosne i
Hercegovine da sa zakupodavcem produži Ugovor o zakupu
poslovnog prostora iz točke I. ove odluke.
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 288/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), у вези са чланом 115.
став (2) Закона о организацији органа управе у Федерацији
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
број 35/05), Влада Федерације Босне и Херцеговине, на 256.
сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ГЕНДЕР ЦЕНТРУ
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА
ПРОДУЖЕЊЕ УГОВОРА О ЗАКУПУ ПОСЛОВНОГ
ПРОСТОРА
I
Даје се сагласност Гендер Центру Федерације Босне и
Херцеговине за продужење Уговора о закупу пословног
простора, број 360/20 од 10.03.2020. године, за потребе
смјештаја Гендер Центра Федерације Босне и Херцеговине,
закључен са ЈП "Жељезнице Федерације Босне и
Херцеговине" д.о.о. Сарајево, а који се налази на другом
спрату крила "Б" зграде жељезничке станице у улици Пут
живота број 2, Сарајево, са мјесечном најамнином у износу
од 2.781,89 КМ мјесечно, са урачунатим порезом на додатну
вриједност за период од годину дана, и то од 01.03.2021. до
28.02.2022. године.
II
Средства потребна за реализацију закупа из тачке I ове
одлуке осигурана су у Буџету Федерације Босне и
Херцеговине, на позицији Гендер Центра Федерације Босне
и Херцеговине.
III
Овлашћује се директорица Гендер Центра Федерације
Босне и Херцеговине да са закуподавцем продужи Уговор о
закупу пословног простора из тачке I ове одлуке.
IV
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 288/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
321
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 232.
Zakona o privrednim društvima ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
Broj 15 - Strana 186 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ODLUKU
O SAZIVANJU 23. REDOVNE SKUPŠTINE DIONIČARA
PRIVREDNOG DRUŠTVA FEROELEKTRO D.D.
SARAJEVO
I.
Saziva se 23. redovna Skupština dioničara Privrednog
društva FEROELEKTRO d.d. koja će se održati dana
20.03.2021. godine sa početkom u 12,00 sati, u prostorijama
Društva, ulica Maršala Tita broj 28, Sarajevo.
II.
Za Skupštinu iz tačke I. ove odluke predlaže se slijedeći
dnevni red:
1. Izbor radnih tijela Skupštine:
a) Predsjednika Skupštine,
b) Dva ovjerivača zapisnika;
- Haris Abdičević,
- Ćamil Hajdarević.
c) Zapisničara: Selma Makaš
Imenuje se Odbor za glasanje u sastavu:
1. Emir Sulejmanović, predsjednik
2. Darija Smajlović, član
3. Smiljana Cvijić, član.
2. Donošenje Odluke o razrješenju članova Nadzornog
odbora ispred državnog kapitala Privrednog društva
FEROELEKTRO d.d. Sarajevo, radi isteka perioda na
koji su imenovani.
3. Donošenje Odluke o izboru i imenovanju članova
Nadzornog odbora Privrednog društva
FEROELEKTRO d.d. Sarajevo, na mandatni period
od četiri godine.
4. Donošenje Odluke o davanju odobrenja za
zaključivanje ugovora članova Nadzornog odbora
Privrednog društva FEROELEKTRO d.d. Sarajevo sa
Dioničkim društvom.
III.
Zadužuje se Privredno društvo FEROELEKTRO d.d.
Sarajevo da objavi Obavještenje o sazivanju Skupštine Društva u
dnevnom listu "Dnevni avaz" dana 27.02.2021. godine.
IV.
Zadužuje se sekretar Društva da provede sve druge radnje
neophodne za održavanje Skupštine Društva u skladu sa članom
232. stav (5) Zakona o privrednim društvima ("Službene novine
Federacije BiH", broj 81/15).
V.
Zadužuje se Privredno društvo FEROELEKTRO d.d.
Sarajevo da omogući provođenje ove odluke i svih zakonom
utvrđenih radnji potrebnih za rad Skupštine Društva.
VI.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 304/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi s člankom 232.
Zakona o gospodarskim društvima ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
Srijeda, 24. 2. 2021.
ODLUKU
O SAZIVANJU 23. REDOVITE SKUPŠTINE DIONIČARA
GOSPODARSKOG DRUŠTVA FEROELEKTRO D.D.
SARAJEVO
I.
Saziva se 23. redovita Skupština dioničara Gospodarskog
društva FEROELEKTRO d.d. koja će se održati dana
20.03.2021. godine sa početkom u 12,00 sati, u prostorijama
Društva, ulica Maršala Tita broj 28, Sarajevo.
II.
Za Skupštinu iz tačke I. ove odluke predlaže se slijedeći
dnevni red:
1. Izbor radnih tijela Skupštine:
a) Predsjednika Skupštine,
b) Dva ovjerivača zapisnika;
- Haris Abdičević,
- Ćamil Hajdarević.
c) Zapisničara: Selma Makaš
Imenuje se Odbor za glasanje u sastavu:
1. Emir Sulejmanović, predsjednik
2. Darija Smajlović, član
3. Smiljana Cvijić, član.
2. Donošenje Odluke o razrješenju članova Nadzornog
odbora ispred državnog kapitala Gospodarskog
društva FEROELEKTRO d.d. Sarajevo, radi isteka
razdoblja na koji su imenovani.
3. Donošenje Odluke o izboru i imenovanju članova
Nadzornog odbora Gospodarskog društva
FEROELEKTRO d.d. Sarajevo, na mandatno
razdoblje od četiri godine.
4. Donošenje Odluke o davanju odobrenja za
zaključivanje ugovora članova Nadzornog odbora
Gospodarskog društva FEROELEKTRO d.d.
Sarajevo sa Dioničkim društvom.
III.
Zadužuje se Gospodarsko društvo FEROELEKTRO d.d.
Sarajevo da objavi Obavijest o sazivanju Skupštine Društva u
dnevnom listu "Dnevni avaz" dana 27.02.2021. godine.
IV.
Zadužuje se tajnik Društva da provede sve druge radnje
neophodne za održavanje Skupštine Društva sukladno članku
232. stavak (5) Zakona o gospodarskim društvima ("Službene
novine Federacije BiH", broj 81/15).
V.
Zadužuje se Gospodarsko društvo FEROELEKTRO d.d.
Sarajevo da omogući provođenje ove odluke i svih zakonom
utvrđenih radnji potrebitih za rad Skupštine Društva.
VI.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 304/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом
232. Закона о привредним друштвима ("Службене новине
Федерације БиХ", број 81/15), Влада Федерације Босне и
Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године,
доноси
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ОДЛУКУ
О САЗИВАЊУ 23. РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ
ДИОНИЧАРА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
ФЕРОЕЛЕКТРО Д.Д. САРАЈЕВО
I DRUŠTVA "FEROELEKTRO" D.D. SARAJEVO
Сазива се 23. редовна Скупштина дионичара
Привредног друштва ФЕРОЕЛЕКТРО д.д. која ће се
одржати дана 20.03.2021. године са почетком у 12,00 сати, у
просторијама Друштва, улица Маршала Тита број 28,
Сарајево.
II
За Скупштину из тачке I ове одлуке предлаже се
слиједећи дневни ред:
1. Избор радних тијела Скупштине:
а) Предсједника Скупштине,
б) Два овјеривача записника;
- Харис Абдичевић,
- Ћамил Хајдаревић.
ц) Записничара: Селма Макаш
Именује се Одбор за гласање у саставу:
1. Емир Сулејмановић, предсједник
2. Дарија Смајловић, члан
3. Смиљана Цвијић, члан.
2. Доношење Одлуке о разрјешењу чланова Над-
зорног одбора испред државног капитала Прив-
редног друштва ФЕРОЕЛЕКТРО д.д. Сарајево,
ради истека периода на који су именовани.
3. Доношење Одлуке о избору и именовању чланова
Надзорног одбора Привредног друштва
ФЕРОЕЛЕКТРО д.д. Сарајево, на мандатни
период од четири године.
4. Доношење Одлуке о давању одобрења за
закључивање уговора чланова Надзорног одбора
Привредног друштва ФЕРОЕЛЕКТРО д.д.
Сарајево са Дионичким друштвом.
III
Задужује се Привредно друштво ФЕРОЕЛЕКТРО д.д.
Сарајево да објави Обавјештење о сазивању Скупштине
Друштва у дневном листу "Дневни аваз" дана 27.02.2021.
године.
IV
Задужује се секретар Друштва да проведе све друге
радње неопходне за одржавање Скупштине Друштва у
складу са чланом 232. став (5) Закона о привредним
друштвима ("Службене новине Федерације БиХ", број
81/15).
V "FEROELEKTRO" d.d. Sarajevo, zakazane za dan 20.03.2021.
Задужује се Привредно друштво ФЕРОЕЛЕКТРО д.д.
Сарајево да омогући провођење ове одлуке и свих законом
утврђених радњи потребних за рад Скупштине Друштва.
VI
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 304/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
322
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
Broj 15 - Strana 187
ODLUKU
O DAVANJU OVLAŠTENJA PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI PRIVREDNOG
I.
Dijani (Nezir) Bukovac daje se ovlaštenje da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine, na
23. redovnoj Skupštini Privrednog društva "FEROELEKTRO"
d.d. Sarajevo.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći sa
obavezujućim uputstvom o načinu glasanja po pojedinim
tačkama Dnevnog reda 23. redovne Skupštine Privrednog društva
"FEROELEKTRO" d.d. Sarajevo, zakazane za dan 20.03.2021.
godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 305/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU OVLASTI PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI GOSPODARSKOG
DRUŠTVA "FEROELEKTRO" D.D. SARAJEVO
I.
Dijani (Nezir) Bukovac daje se ovlast da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine, na
23. redovitoj Skupštini Gospodarskog društva "FEROELEK-
TRO" d.d. Sarajevo.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći sa
obvezujućom uputom o načinu glasovanja po pojedinim točkama
Dnevnog reda 23. redovite Skupštine Gospodarskog društva
godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 305/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), Влада Федерације
Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
Broj 15 - Strana 188 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ОВЛАШТЕЊА ПУНОМОЋНИКУ ЗА
ЗАСТУПАЊЕ ВЛАДЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ НА СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА "ФЕРОЕЛЕКТРО" Д.Д. САРАЈЕВО
I poduzeća i banaka ("Službene novine Federacije BiH", broj
Дијани (Незир) Буковац даје се овлаштење да, у
својству пуномоћника, заступа Владу Федерације Босне и
Херцеговине, на 23. редовној Скупштини Привредног
друштва "ФЕРОЕЛЕКТРО" д.д. Сарајево.
II
Фадил Новалић, премијер Федерације Босне и
Херцеговине, овлашћује се за потписивање појединачне
пријаве и пуномоћи са обавезујућим упутством о начину
гласања по појединим тачкама Дневног реда 23. редовне
Скупштине Привредног друштва "ФЕРОЕЛЕКТРО" д.д.
Сарајево, заказане за дан 20.03.2021. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 305/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
323
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 5. Uredbe o načinu
korištenja naplaćenih novčanih sredstava iz pasivnog podbilansa
preduzeća i banaka ("Službene novine Federacije BiH", broj
63/06), a na prijedlog Agencije za privatizaciju u Federaciji
Bosne i Hercegovine i mišljenja nadležnih ministarstava, Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 201. hitnoj sjednici, održanoj
19.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RASPODJELI NOVČANIH SREDSTAVA IZ
PASIVNOG PODBILANSA PREDUZEĆA I BANAKA
I.
Ovom odlukom raspoređuju se novčana sredstva u
ukupnom iznosu od 648.203,50 KM, ostvarena prodajom
imovine iz pasivnog podbilansa privrednog društva "Solana" d.d.
Tuzla u Staroj Pazovi, Republika Srbija (547.632,40 KM) i
prodajom suvlasničkog dijela nekretnina privrednog društva
"Večernje novine" Sarajevo brisanog iz sudskog registra
(100.571,10 KM).
II.
Novčana sredstva iz tačke I. ove odluke raspoređuju se za
izmirenje dijela novčane pozajmice Agencije za privatizaciju u
Federaciji Bosne i Hercegovine dodijeljene Odlukom o
odobravanju interventne novčane pozajmice iz dijela novčanih
sredstava ostvarenih prodajom preduzeća iz nadležnosti Agencije
za privatizaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine za finansiranje
Agencije za privatizaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine u
2019. godini ("Službene novine Federacije BiH", broj 44/19).
III.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 307/2021
19. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 5. Uredbe o načinu
korištenja naplaćenih novčanih sredstava iz pasivne podbilance
63/06), a na prijedlog Agencije za privatizaciju u Federaciji
Bosne i Hercegovine i mišljenja nadležnih ministarstava, Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 201. žurnoj sjednici,
održanoj 19.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RASPODJELI NOVČANIH SREDSTAVA IZ PASIVNE
PODBILACE PODUZEĆA I BANAKA
I.
Ovom odlukom raspoređuju se novčana sredstva u
ukupnom iznosu od 648.203,50 KM, ostvarena prodajom
imovine iz pasivne podbilance gospodarskog društva "Solana"
d.d. Tuzla u Staroj Pazovi, Republika Srbija (547.632,40 KM) i
prodajom suvlasničkog dijela nekretnina gospodarskog društva
"Večernje novine" Sarajevo brisanog iz sudskog registra
(100.571,10 KM).
II.
Novčana sredstva iz točke I. ove odluke raspoređuju se za
izmirenje dijela novčane pozajmice Agencije za privatizaciju u
Federaciji Bosne i Hercegovine dodijeljene Odlukom o
odobravanju interventne novčane pozajmice iz dijela novčanih
sredstava ostvarenih prodajom poduzeća iz nadležnosti Agencije
za privatizaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine za financiranje
Agencije za privatizaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine u
2019. godini ("Službene novine Federacije BiH", broj 44/19).
III.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 307/2021
19. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 5. Уредбе о
начину кориштења наплаћених новчаних средстава из
пасивног подбиланса предузећа и банака ("Службене новине
Федерације БиХ", број 63/06), а на приједлог Агенције за
приватизацију у Федерацији Босне и Херцеговине и
мишљења надлежних министарстава, Влада Федерације
Босне и Херцеговине, на 201. хитној сједници, одржаној
19.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О РАСПОДЈЕЛИ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ИЗ
ПАСИВНОГ ПОДБИЛАНСА ПРЕДУЗЕЋА И БАНАКА
I
Овом одлуком распоређују се новчана средства у
укупном износу од 648.203,50 КМ, остварена продајом
имовине из пасивног подбиланса привредног друштва
"Солана" д.д. Тузла у Старој Пазови, Република Србија
(547.632,40 КМ) и продајом сувласничког дијела некретнина
привредног друштва "Вечерње новине" Сарајево брисаног из
судског регистра (100.571,10 КМ).
II
Новчана средства из тачке I ове одлуке распоређују се
за измирење дијела новчане позајмице Агенције за
приватизацију у Федерацији Босне и Херцеговине
додијељене Одлуком о одобравању интервентне новчане
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
позајмице из дијела новчаних средстава остварених продајом
предузећа из надлежности Агенције за приватизацију у
Федерацији Босне и Херцеговине за финансирање Агенције
за приватизацију у Федерацији Босне и Херцеговине у 2019.
години ("Службене новине Федерације БиХ", број 44/19).
III
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 307/2021
19. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
324
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u vezi sa tačkom X. Odluke
o statusnim pitanjima i organizaciji Operatora za obnovljive
izvore energije i efikasnu kogeneraciju ("Službene novine
Federacije BiH", br. 91/19, 69/20 i 83/20), na prijedlog
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RASPISIVANJU JAVNOG OGLASA ZA IZBOR I
IMENOVANJE PREDSJEDNIKA I DVA ČLANA
UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE I EFIKASNU KOGENERACIJU
I.
Raspisuje se javni oglas za izbor i imenovanje predsjednika
i dva člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore
energije i efikasnu kogeneraciju sa sjedištem u ulici Adema Buće
br. 34, Mostar.
II.
Kriteriji za izbor i imenovanje predsjednika i dva člana
Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju iz tačke I. ove odluke propisani su
Odlukom o utvrđivanju kriterija za izbor i imenovanje
predsjednika i dva člana Upravnog odbora Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju.
III.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će imenovati
Komisiju za provođenje postupka izbora kandidata iz tačke I. ove
odluke sa zadatkom, da nakon zatvaranja javnog oglasa pregleda
prijave prispjele na javni oglas, sačini listu sa užim izborom
kandidata koji ispunjavaju kriterije za imenovanje, po potrebi
prikupi dodatne informacije o kandidatima, obavi intervju sa
kandidatima i nakon toga, putem Federalnog ministarstva
energije, rudarstva i industrije predloži Vladi Federacije Bosne i
Hercegovine rang-listu sa najboljim kandidatima, radi konačnog
imenovanja.
IV.
Javni oglas iz tačke I. ove odluke objavit će se u
"Službenim novinama Federacije BiH" i dnevnim listovima
"Dnevni avaz" i "Večernji list".
V.
Za realizaciju tačke IV. ove odluke zadužuje se Federalno
ministarstvo energije, rudarstva i industrije.
Broj 15 - Strana 189
VI.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 308/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u svezi sa točkom X.
Odluke o statusnim pitanjima i organizaciji Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju ("Službene
novine Federacije BiH", br. 91/19, 69/20 i 83/20), na prijedlog
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RASPISIVANJU JAVNOG OGLASA ZA IZBOR I
IMENOVANJE PREDSJEDNIKA I DVA ČLANA
UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE I UČINKOVITU KOGENERACIJU
I.
Raspisuje se javni oglas za izbor i imenovanje predsjednika
i dva člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore
energije i učinkovitu kogeneraciju sa sjedištem u ulici Adema
Buće br. 34, Mostar.
II.
Kriteriji za izbor i imenovanje predsjednika i dva člana
Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju iz točke I. ove odluke propisani su
Odlukom o utvrđivanju kriterija za izbor i imenovanje
predsjednika i dva člana Upravnog odbora Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju.
III.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će imenovati
Povjerenstvo za provedbe postupka izbora kandidata iz točke I.
ove odluke sa zadatkom, da nakon zatvaranja javnog oglasa
pregleda prijave prispjele na javni oglas, sačini listu sa užim
izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije za imenovanje, po
potrebi prikupi dodatne informacije o kandidatima, obavi intervju
sa kandidatima i nakon toga, putem Federalnog ministarstva
energije, rudarstva i industrije predloži Vladi Federacije Bosne i
Hercegovine rang-listu sa najboljim kandidatima, radi konačnog
imenovanja.
IV.
Javni oglas iz točke I. ove odluke objavit će se u
"Službenim novinama Federacije BiH" i dnevnim listovima
"Dnevni avaz" i "Večernji list".
V.
Za realiziranje točke IV. ove odluke zadužuje se Federalno
ministarstvo energije, rudarstva i industrije.
VI.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 308/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
Broj 15 - Strana 190 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), у вези са тачком X.
Одлуке о статусним питањима и организацији Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 91/19, 69/20 и
83/20), на приједлог Федералног министарства енергије,
рударства и индустрије, Влада Федерације Босне и
Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године,
доноси
ОДЛУКУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ПРЕДСЈЕДНИКА И ДВА ЧЛАНА
УПРАВНОГ ОДБОРА ОПЕРАТОРА ЗА ОБНОВЉИВЕ
ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И ЕФИКАСНУ КОГЕНЕРАЦИЈУ
I Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
Расписује се jавни оглас за избор и именовање
предсједника и два члана Управног одбора Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију са
сједиштем у улици Адема Буће бр. 34, Мостар.
II
Критерији за избор и именовање предсједника и два
члана Управног одбора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију из тачке I ове одлуке
прописани су Одлуком о утврђивању критерија за избор и
именовање предсједника и два члана Управног одбора
Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију.
III
Влада Федерације Босне и Херцеговине ће именовати
Комисију за провођење поступка избора кандидата из тачке I
ове одлуке са задатком, да након затварања јавног огласа
прегледа пријаве приспјеле на јавни оглас, сачини листу са
ужим избором кандидата који испуњавају критерије за
именовање, по потреби прикупи додатне информације о
кандидатима, обави интервју са кандидатима и након тога,
путем Федералног министарства енергије, рударства и
индустрије предложи Влади Федерације Босне и
Херцеговине ранг-листу са најбољим кандидатима, ради
коначног именовања.
IV
Јавни оглас из тачке I ове одлуке објавиће се у
"Службеним новинама Федерације БиХ" и дневним
листовима "Дневни аваз" и "Вечерњи лист".
V Prilikom procjene kvalifikacija i iskustava svih kandidata
За реализацију тачке IV ове одлуке задужује се
Федерално министарство енергије, рударства и индустрије.
VI
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 308/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
325
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 7.
Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13) i tačkom X. Odluke o statusnim
Srijeda, 24. 2. 2021.
pitanjima i organizaciji Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju ("Službene novine Federacije BiH", br.
91/19, 69/20 i 83/20), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O UTVRĐIVANJU KRITERIJA ZA IZBOR I
IMENOVANJE PREDSJEDNIKA I DVA ČLANA
UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE I EFIKASNU KOGENERACIJU
I.
Ovom odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor i nominiranje
predsjednika i dva člana Upravnog odbora Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju na mandatni
period od četiri godine.
II.
Opći uslovi za izbor i imenovanje predsjednika i dva člana
efikasnu kogeneraciju:
- da je stariji od 18 godina;
- da nije otpušten iz državne službe kao rezultat
disciplinske mjere na bilo kojem nivou u Bosni i
Hercegovini (bilo na nivou države ili entiteta) u
periodu od tri godine prije dana objavljivanja
upražnjene pozicije;
- da se na njega ne odnosi član IX. 1. Ustava Bosne i
Hercegovine.
Posebni uslovi za izbor i imenovanje predsjednika i dva
člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju:
- da je državljanin Bosne i Hercegovine;
- da ima visoku stručnu spremu (VII stepen) iz oblasti
inženjerstva, ekonomije ili prava;
- da ima najmanje 5 godina radnog staža u struci i
stručnost u elektroenergetskom sektoru;
- da nije izabrani zvaničnik, nosilac izvršnih funkcija ili
savjetnik u smislu Zakona o sukobu interesa u
organima vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", broj 70/08);
- da nije na funkciji u političkoj stranci u smislu člana
5. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imeno-
vanjima Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13);
- da nije osuđivan za krivično djelo ili prekršaj;
- da ne postoje druge zakonske smetnje za obavljanje
poslova u Upravnom odboru Operatora.
III.
uzet će se u obzir i sljedeće:
- rezultati rada ostvareni tokom karijere;
- sposobnost za savjesno, odlučno, odgovorno i
profesionalno obavljanje upražnjene pozicije;
- izražena individualnost, inicijativnost, nezavisnost u
radu i donošenju odluka;
- komunikacijske i organizacijske sposobnosti;
- znanja i sposobnosti razumijevanja poslovnih
izvještaja i poznavanje ukupnog zakonodavstva na
području djelovanja Operatore za OIEiEK;
- sposobnost upravljanja finansijskim i ljudskim
resursima i naklonjenost timskom radu.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 309/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 7.
Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13) i točkom X. Odluke o statusnim
pitanjima i organizaciji Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju ("Službene novine Federacije BiH", br.
91/19, 69/20 i 83/20), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O UTVRĐIVANJU KRITERIJA ZA IZBOR I
IMENOVANJE PREDSJEDNIKA I DVA ČLANA
UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE I UČINKOVITU KOGENERACIJU
I.
Ovom odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor i nominiranje
predsjednika i dva člana Upravnog odbora Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju na mandatno
razdoblje od četiri godine.
II.
Opći uvjetii za izbor i imenovanje predsjednika i dva člana
Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju:
- da je stariji od 18 godina;
- da nije otpušten iz državne službe kao rezultat
stegovne mjere na bilo kojoj razini u Bosni i
Hercegovini (bilo na nivou države ili entiteta) u
razdoblju od tri godine prije dana objavljivanja
upražnjene pozicije;
- da se na njega ne odnosi članak IX. 1. Ustava Bosne i
Hercegovine.
Posebni uvjeti za izbor i imenovanje predsjednika i dva
člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju:
- da je državljanin Bosne i Hercegovine;
- da ima visoku stručnu spremu (VII stupanj) iz oblasti
inženjerstva, ekonomije ili prava;
- da ima najmanje 5 godina radnog staža u struci i
stručnost u elektroenergetskom
- sektoru;
- da nije izabrani zvaničnik, nositelj izvršnih funkcija ili
savjetnik glede Zakona o sukobu interesa u organima
vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", broj 70/08);
- da nije na funkciji u političkoj stranci glede članka 5.
Zakona o ministarskim, vladinim i drugim
imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i
65/13);
- da nije osuđivan za kazneno djelo ili prekršaj;
- da ne postoje druge zakonske smetnje za obavljanje
poslova u Upravnom odboru Operatora.
III.
Prigodom procjene kvalifikacija i iskustava svih kandidata
uzet će se u obzir i sljedeće:
Broj 15 - Strana 191
- rezultati rada ostvareni tijekom karijere;
- sposobnost za savjesno, odlučno, odgovorno i
profesionalno obavljanje upražnjene pozicije;
- izražena individualnost, inicijativnost, neovisnost u
radu i donošenju odluka;
- komunikacijske i organizacijske sposobnosti;
- znanja i sposobnosti razumijevanja poslovnih izvješća
i poznavanje ukupnog zakonodavstva na području
djelovanja Operatore za OIEiUK;
- sposobnost upravljanja financijskim i ljudskim
resursima i naklonjenost timskom radu.
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 309/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 7.
Закона о министарским, владиним и другим именовањима
Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине
Федерације БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13) и тачком X.
Одлуке о статусним питањима и организацији Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 91/19, 69/20 и
83/20), Влада Федерације Босне и Херцеговине, на 256.
сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О УТВРЂИВАЊУ КРИТЕРИЈА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ПРЕДСЈЕДНИКА И ДВА ЧЛАНА
УПРАВНОГ ОДБОРА ОПЕРАТОРА ЗА ОБНОВЉИВЕ
ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И ЕФИКАСНУ КОГЕНЕРАЦИЈУ
I
Овом одлуком утврђују се критерији за избор и
номинирање предсједника и два члана Управног одбора
Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију на мандатни период од четири године.
II
Општи услови за избор и именовање предсједника и
два члана Управног одбора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију:
- да је старији од 18 година;
- да није отпуштен из државне службе као резултат
дисциплинске мјере на било којем нивоу у Босни
и Херцеговини (било на нивоу државе или
ентитета) у периоду од три године прије дана
објављивања упражњене позиције;
- да се на њега не односи члан IX. 1. Устава Босне и
Херцеговине.
Посебни услови за избор и именовање предсједника и
два члана Управног одбора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију:
- да је држављанин Босне и Херцеговине;
- да има високу стручну спрему (VII степен) из
области инжењерства, економије или права;
- да има најмање 5 година радног стажа у струци и
стручност у електроенергетском сектору;
- да није изабрани званичник, носилац извршних
функција или савјетник у смислу Закона о сукобу
интереса у органима власти у Федерацији Босне и
Broj 15 - Strana 192 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Херцеговине ("Службене новине Федерације
БиХ", број 70/08);
- да није на функцији у политичкој странци у
смислу члана 5. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Федерације Босне и
Херцеговине ("Службене новине Федерације
БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13);
- да није осуђиван за кривично дјело или прекршај;
- да не постоје друге законске сметње за обављање
послова у Управном одбору Оператора.
III
Приликом процјене квалификација и искустава свих
кандидата узеће се у обзир и сљедеће:
- резултати рада остварени током каријере,
- способност за савјесно, одлучно, одговорно и
професионално обављање упражњене позиције;
- изражена индивидуалност, иницијативност,
независност у раду и доношењу одлука;
- комуникационе и организационе способности;
- знања и способности разумијевања пословних
извјештаја и познавање укупног законодавства на
подручју дјеловања Операторе за ОИЕиЕК;
- способност управљања финансијским и људским
ресурсима и наклоњеност тимском раду.
IV
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 309/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
326
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa tačkom XVI.
Odluke o statusnim pitanjima i organizaciji Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju ("Službene
novine Federacije BiH", br. 91/19, 69/20 i 83/20), na prijedlog
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RASPISIVANJU JAVNOG OGLASA ZA IZBOR I
IMENOVANJE DIREKTORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I EFIKASNU
KOGENERACIJU
I.
Raspisuje se Javni oglas za izbor i imenovanje direktora
Operatora za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju
sa sjedištem u Ulici Adema Buće br. 34, Mostar.
II.
Kriteriji za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju iz tačke I. ove
odluke propisani su Odlukom o utvrđivanju kriterija za izbor i
imenovanje direktora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju.
III.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će imenovati
Komisiju za provođenje postupka izbora kandidata iz tačke I. ove
odluke sa zadatkom, da nakon zatvaranja Javnog oglasa pregleda
prijave prispjele na Javni oglas, sačini listu sa užim izborom
kandidata koji ispunjavaju kriterije za imenovanje, po potrebi
prikupi dodatne informacije o kandidatima, obavi intervju sa
Srijeda, 24. 2. 2021.
kandidatima i nakon toga, putem Federalnog ministarstva
energije, rudarstva i industrije predloži Vladi Federacije Bosne i
Hercegovine rang-listu sa najboljim kandidatima, radi konačnog
imenovanja.
IV.
Javni oglas iz tačke I. ove odluke objavit će se u
"Službenim novinama Federacije BiH" i dnevnim listovima
"Dnevni avaz" i "Večernji list".
V.
Za realizaciju tačke IV. ove odluke zadužuje se Federalno
ministarstvo energije, rudarstva i industrije.
VI.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 311/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" br. 1/94,
8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa točkom XVI. Odluke
o statusnim pitanjima i ustrojstvu Operatora za obnovljive izvore
energije i učinkovitu kogeneraciju ("Službene novine Federacije
BiH", br. 91/19, 69/20 i 83/20), na prijedlog Federalnog
ministarstva energije, rudarstva i industrije, Vlada Federacije
Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021.
godine, donosi
ODLUKU
O RASPISIVANJU JAVNOG OGLASA ZA IZBOR I
IMENOVANJE DIREKTORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I UČINKOVITU
KOGENERACIJU
I.
Raspisuje se Javni oglas za izbor i imenovanje direktora
Operatora za obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju
sa sjedištem u Ulici Adema Buće br. 34, Mostar.
II.
Kriteriji za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju iz točke I.
ove odluke propisani su Odlukom o utvrđivanju kriterija za izbor
i imenovanje direktora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju.
III.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će imenovati
Povjerenstvo za provedbu postupka izbora kandidata iz točke I.
ove odluke sa zadatkom, da nakon zatvaranja Javnog oglasa
pregleda prijave prispjele na Javni oglas, sačini listu sa užim
izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije za imenovanje, po
potrebi prikupi dodatne informacije o kandidatima, obavi intervju
sa kandidatima i nakon toga, putem Federalnog ministarstva
energije, rudarstva i industrije predloži Vladi Federacije Bosne i
Hercegovine rang-listu sa najboljim kandidatima, radi konačnog
imenovanja.
IV.
Javni oglas iz točke I. ove odluke objavit će se u
"Službenim novinama Federacije BiH" i dnevnim listovima
"Dnevni avaz" i "Večernji list".
V.
Za realiziranje točke IV. ove odluke zadužuje se Federalno
ministarstvo energije, rudarstva i industrije.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
VI.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 311/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ"
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са тачком
XVI Одлуке о статусним питањима и организацији
Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију ("Службене новине Федерације БиХ", бр.
91/19, 69/20 и 83/20), на приједлог Федералног министарства
енергије, рударства и индустрије, Влада Федерације Босне и
Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021. године,
доноси
ОДЛУКУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ОПЕРАТОРА ЗА
ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И ЕФИКАСНУ
КОГЕНЕРАЦИЈУ
I -
Расписује се Јавни оглас за избор и именовање
директора Оператора за обновљиве изворе енергије и
ефикасну когенерацију са сједиштем у Улици Адема Буће
бр. 34, Мостар.
II
Критерији за избор и именовање директора Оператора
за обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију из
тачке I ове одлуке прописани су Одлуком о утврђивању
критерија за избор и именовање директора Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију.
III
Влада Федерације Босне и Херцеговине ће именовати
Комисију за провођење поступка избора кандидата из тачке I
ове одлуке са задатком, да након затварања Јавног огласа
прегледа пријаве приспјеле на Јавни оглас, сачини листу са
ужим избором кандидата који испуњавају критерије за
именовање, по потреби прикупи додатне информације о
кандидатима, обави интервју са кандидатима и након тога,
путем Федералног министарства енергије, рударства и
индустрије предложи Влади Федерације Босне и
Херцеговине ранг-листу са најбољим кандидатима, ради
коначног именовања.
IV
Јавни оглас из тачке I ове одлуке објавиће се у
"Службеним новинама Федерације БиХ" и дневним
листовима "Дневни аваз" и "Вечерњи лист".
V -
За реализацију тачке IV ове одлуке задужује се
Федерално министарство енергије, рударства и индустрије.
VI
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 311/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
Broj 15 - Strana 193
327
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u vezi sa članom 7. Zakona
o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
12/03, 34/03 i 65/13) i tačkom XVI. Odluke o statusnim
pitanjima i organizaciji Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju ("Službene novine Federacije BiH", br.
91/19, 69/20 i 83/20), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O UTVRĐIVANJU KRITERIJA ZA IZBOR I
IMENOVANJE DIREKTORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I EFIKASNU
KOGENERACIJU
I.
Ovom odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor i imenovanje
direktora Operatora za obnovljive izvore energije i efikasnu
kogeneraciju na mandatni period od četiri godine.
II.
Opći uslovi za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju:
da je stariji od 18 godina;
- da nije otpušten iz državne službe kao rezultat
disciplinske mjere na bilo kojem nivou u Bosni i
Hercegovini (bilo na nivou države ili entiteta) u
periodu od tri godine prije dana objavljivanja
upražnjene pozicije;
- da se na njega ne odnosi član IX. 1. Ustava Bosne i
Hercegovine.
Posebni uslovi za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju:
- da je državljanin Bosne i Hercegovine;
- da ima VSS, VII stepen stručne spreme, odnosno
visoko obrazovanje prvog ciklusa (koje se vrednuje sa
240 ECTS bodova) ili drugog ili trećeg ciklusa
Bolonjskog sistema studiranja elektrotehnički ili drugi
fakultet tehničkog ili društvenog smjera;
- da ima najmanje tri godine radnog staža u struci;
- da nije izabrani zvaničnik, nosilac izvršnih funkcija ili
savjetnik u smislu Zakona o sukobu interesa u
organima vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", broj 70/08);
- da nije na funkciji u političkoj stranci u smislu člana
5. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imeno-
vanjima Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13);
- da nije osuđivan za krivično djelo ili prekršaj;
- da mu bilo kojim zakonom nije zabranjeno obavljanje
dužnosti i
da posjeduje zdravstvenu sposobnost za obavljanje
funkcije na koju se imenuje.
III.
Prilikom procjene kvalifikacija i iskustava svih kandidata
uzet će se u obzir i sljedeće:
- rezultati rada ostvareni tokom karijere;
- sposobnost za savjesno, odlučno, odgovorno i
profesionalno obavljanje upražnjene pozicije;
- izražena individualnost, inicijativnost, nezavisnost u
radu i donošenju odluka;
- komunikacijske i organizacijske sposobnosti;
Broj 15 - Strana 194 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
- znanja i sposobnosti razumijevanja poslovnih
izvještaja i poznavanje ukupnog zakonodavstva na
području djelovanja Operatore za OIEiEK;
- sposobnost upravljanja finansijskim i ljudskim
resursima i naklonjenost timskom radu.
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 312/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), u svezi sa člankom 7.
Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13) i točkom XVI. Odluke o
statusnim pitanjima i organizaciji Operatora za obnovljive izvore
energije i učinkovitu kogeneraciju ("Službene novine Federacije
BiH", br. 91/19, 69/20 i 83/20), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O UTVRĐIVANJU KRITERIJA ZA IZBOR I
IMENOVANJE DIREKTORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I UČINKOVITU
KOGENERACIJU
I.
Ovom odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor i imenovanje
direktora Operatora za obnovljive izvore energije i učinkovitu
kogeneraciju na mandatno razdoblje od četiri godine.
II.
Opći uvjeti za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju:
- da je stariji od 18 godina;
- da nije otpušten iz državne službe kao rezultat
stegovne mjere na bilo kojoj razini u Bosni i
Hercegovini (bilo na razini države ili entiteta) u
razdoblju od tri godine prije dana objavljivanja
upražnjene pozicije;
- da se na njega ne odnosi članak IX. 1. Ustava Bosne i
Hercegovine.
Posebni uvjeti za izbor i imenovanje direktora Operatora za
obnovljive izvore energije i učinkovitu kogeneraciju:
- da je državljanin Bosne i Hercegovine;
- da ima VSS, VII stupanj stručne spreme, odnosno
visoko obrazovanje prvog ciklusa (koje se vrednuje sa
240 ECTS bodova) ili drugog ili trećeg ciklusa
Bolonjskog sustava studiranja elektrotehnički ili drugi
fakultet tehničkog ili društvenog smjera;
- da ima najmanje tri godine radnog staža u struci;
- da nije izabrani zvaničnik, nositelj izvršnih funkcija ili
savjetnik glede Zakona o sukobu interesa u organima
vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", broj 70/08);
- da nije na funkciji u političkoj stranci glede članka 5.
Zakona o ministarskim, vladinim i drugim
imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i
65/13);
- da nije osuđivan za kazneno djelo ili prekršaj;
Srijeda, 24. 2. 2021.
- da mu bilo kojim zakonom nije zabranjeno obavljanje
dužnosti i
- da posjeduje zdravstvenu sposobnost za obavljanje
funkcije na koju se imenuje.
III.
Prigodom procjene kvalifikacija i iskustava svih kandidata
uzet će se u obzir i sljedeće:
- rezultati rada ostvareni tijekom karijere;
- sposobnost za savjesno, odlučno, odgovorno i
profesionalno obavljanje upražnjene pozicije;
- izražena individualnost, inicijativnost, neovisnost u
radu i donošenju odluka;
- komunikacijske i organizacijske sposobnosti;
- znanja i sposobnosti razumijevanja poslovnih izvješća
i poznavanje ukupnog zakonodavstva na području
djelovanja Operatore za OIEiUK;
- sposobnost upravljanja financijskim i ljudskim
resursima i naklonjenost timskom radu.
IV.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u
"Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 312/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), у вези са чланом 7.
Закона о министарским, владиним и другим именовањима
Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине
Федерације БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13) и тачком XVI
Одлуке о статусним питањима и организацији Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 91/19, 69/20 и
83/20), Влада Федерације Босне и Херцеговине, на 256.
сједници, одржаној 18.02.2021. године, доноси
ОДЛУКУ
О УТВРЂИВАЊУ КРИТЕРИЈА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ОПЕРАТОРА ЗА
ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И ЕФИКАСНУ
КОГЕНЕРАЦИЈУ
I
Овом одлуком утврђују се критерији за избор и
именовање директора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију на мандатни период од
четири године.
II
Општи услови за избор и именовање директора
Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију:
- да је старији од 18 година;
- да није отпуштен из државне службе као резултат
дисциплинске мјере на било којем нивоу у Босни
и Херцеговини (било на нивоу државе или
ентитета) у периоду од три године прије дана
објављивања упражњене позиције;
- да се на њега не односи члан IX. 1. Устава Босне и
Херцеговине.
Посебни услови за избор и именовање директора
Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију:
- да је држављанин Босне и Херцеговине;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
- да има ВСС, VII степен стручне спреме, односно
високо образовање првог циклуса (које се
вреднује са 240 ЕСТЗ бодова) или другог или
трећег циклуса Болоњског система студирања
електротехнички или други факултет техничког
или друштвеног смјера;
- да има најмање три године радног стажа у струци;
- да није изабрани званичник, носилац извршних
функција или савјетник у смислу Закона о сукобу
интереса у органима власти у Федерацији Босне и
Херцеговине ("Службене новине Федерације
БиХ", број 70/08);
- да није на функцији у политичкој странци у
смислу члана 5. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Федерације Босне и
Херцеговине ("Службене новине Федерације
БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13);
- да није осуђиван за кривично дјело или прекршај;
- да му било којим законом није забрањено
обављање дужности и
- да посједује здравствену способност за обављање
функције на коју се именује.
III
Приликом процјене квалификација и искустава свих
кандидата узеће се у обзир и сљедеће:
- резултати рада остварени током каријере;
- способност за савјесно, одлучно, одговорно и
професионално обављање упражњене позиције;
- изражена индивидуалност, иницијативност,
независност у раду и доношењу одлука;
- комуникационе и организационе способности;
- знања и способности разумијевања пословних
извјештаја и познавање укупног законодавства на
подручју дјеловања Операторе за ОИЕиЕК;
- способност управљања финансијским и људским
ресурсима и наклоњеност тимском раду.
IV
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 312/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
328
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 9.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 255. sjednici
održanoj 11.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI ZA
RAZRJEŠENJE VRŠIOCA DUŽNOSTI ČLANA
NADZORNOG ODBORA PRIVREDNOG DRUŠTVA UNIS
"GINEX" D.D. GORAŽDE, ISPRED DRŽAVNOG
KAPITALA
I.
Daje se prethodna saglasnost za razrješenje vršioca dužnosti
člana Nadzornog odbora privrednog društva UNIS "GINEX" d.d.
Goražde, ispred državnog kapitala.
Broj 15 - Strana 195
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 314/2021
11. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 9.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 255. sjednici
održanoj 11.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI ZA
RAZRJEŠENJE VRŠITELJA DUŽNOSTI ČLANA
NADZORNOG ODBORA GOSPODARSKOG DRUŠTVA
UNIS "GINEX" D.D. GORAŽDE, ISPRED DRŽAVNOG
KAPITALA
I
Daje se prethodna suglasnost za razrješenje vršitelja
dužnosti člana Nadzornog odbora gospodarskog društva UNIS
"GINEX" d.d. Goražde, ispred državnog kapitala.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 314/2021
11. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 9.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 255. сједници одржаној 11.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ ЗА
РАЗРЈЕШЕЊЕ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНА
НАДЗОРНОГ ОДБОРА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА UNIS
"GINEX" Д.Д. ГОРАЖДЕ, ИСПРЕД ДРЖАВНОГ
КАПИТАЛА
I.
Даје се претходна сагласност за разрјешење вршиоца
дужности члана Надзорног одбора привредног друштва Unis
"GINEX" д.д. Горажде, испред државног капитала.
II.
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавит
ће се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 314/2021
11. фебруара 2021. године Премијер
Сарјево Фадил Новалић, с. р.
Broj 15 - Strana 196 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
329
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 10.
Uredbe o vršenju ovlaštenja u privrednim društvima sa učešćem
državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 i
96/17), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 255. sjednici,
održanoj 11.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SAGLASNOSTI ZA
IMENOVANJE VRŠILACA DUŽNOSTI ČLANOVA
NADZORNOG ODBORA PRIVREDNOG DRUŠTVA
UNIS "GINEX" D.D. GORAŽDE
I.
Daje se prethodna saglasnost za imenovanje vršilaca
dužnosti članova Nadzornog odbora privrednog društva UNIS
"GINEX" d.d. Goražde, ispred državnog kapitala, do okončanja
konkursne procedure, a najduže na vremenski period do najviše
tri mjeseca, počev od dana stupanja na snagu odluke skupštine
privrednog društva UNIS "GINEX" d.d. Goražde o imenovanju
vršilaca dužnosti članova Nadzornog odbora, i to:
1. Alem Omerhodžić i
2. Sedad Dedić.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 315/2021
11. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 10.
Uredbe o vršenju ovlasti u gospodarskim društvima sa
sudjelovanjem državnog kapitala iz nadležnosti Federacije Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 20/16,
3/17, 9/17, 69/17 i 96/17), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 255. sjednici, održanoj 11.02.2021. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU PRETHODNE SUGLASNOSTI ZA
IMENOVANJE VRŠITELJA DUŽNOSTI ČLANOVA
NADZORNOG ODBORA GOSPODARSKOG DRUŠTVA
UNIS "GINEX" D.D. GORAŽDE
I.
Daje se prethodna suglasnost za imenovanje vršilaca
dužnosti članova Nadzornog odbora privrednog društva UNIS
"GINEX" d.d. Goražde, ispred državnog kapitala, do okončanja
natječajne procedure, a najduže na vremensko razdoblje do
najviše tri mjeseca, počev od dana stupanja na snagu odluke
Skupštine gospodarskog društva UNIS "GINEX" d.d. Goražde o
imenovanju vršitelja dužnosti članova Nadzornog odbora, i to:
1. Alem Omerhodžić i
2. Sedad Dedić.
II.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 315/2021
11. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
Srijeda, 24. 2. 2021.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 10.
Уредбе о вршењу овлаштења у привредним друштвима са
учешћем државног капитала из надлежности Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 20/16, 3/17, 9/17, 69/17 и 96/17), Влада Федерације Босне
и Херцеговине, на 255. сједници, одржаној 11.02.2021.
године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ ЗА
ИМЕНОВАЊЕ ВРШИЛАЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА
НАДЗОРНОГ ОДБОРА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
UNIS "GINEX" Д.Д. ГОРАЖДЕ
I.
Даје се претходна сагласност за именовање вршилаца
дужности чланова Надзорног одбора привредног друштва
UNIS "GINEX" д.д. Горажде, испред државног капитала, до
окончања конкурсне процедуре, а најдуже на временски
период до највише три мјесеца, почев од дана ступања на
снагу одлуке скупштине привредног друштва UNIS
"GINEX" д.д. Горажде о именовању вршилаца дужности
чланова Надзорног одбора, и то:
1. Алем Омерхоџић и
2. Седад Дедић.
II.
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавит
ће се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 315/2021
11. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
330
Na osnovu člana 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
RJEŠENJE
O IZMJENI RJEŠENJA O FORMIRANJU FEDERALNOG
OPERATIVNOG ŠTABA ZA PITANJE MIGRACIJA
I.
U Rješenju o formiranju Federalnog operativnog štaba za
pitanje migracija ("Službene novine Federacije BiH", br. 75/15,
15/16, 34/19 i 95/19) u tački I., stav (1), redni broj 1. mijenja se i
glasi: "Enes Memić, šef Odsjeka u Federalnoj upravi civilne
zaštite, šef Štaba.".
II.
Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 287/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
RJEŠENJE
O IZMJENI RJEŠENJA O FORMIRANJU FEDERALNOG
OPERATIVNOG STOŽERA ZA PITANJE MIGRACIJA
I.
U Rješenju o formiranju Federalnog operativnog stožera za
pitanje migracija ("Službene novine Federacije BiH", br. 75/15,
15/16, 34/19 i 95/19) u točki I., stavak (1), redni broj 1. mijenja
se i glasi: "Enes Memić, šef Odsjeka u Federalnoj upravi civilne
zaštite, šef Stožera.".
II.
Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 287/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (3) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), Влада Федерације
Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној 18.02.2021.
године, доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ИЗМЈЕНИ РЈЕШЕЊА О ФОРМИРАЊУ
ФЕДЕРАЛНОГ ОПЕРАТИВНОГ ШТАБА ЗА ПИТАЊЕ
МИГРАЦИЈА
I 58/15).
У Рјешењу о формирању Федералног оперативног
штаба за питање миграција ("Службене новине Федерације
БиХ", бр. 75/15, 15/16, 34/19 и 95/19) у тачки I, став (1),
редни број 1. мијења се и гласи: "Енес Мемић, шеф Одсјека у
Федералној управи цивилне заштите, шеф Штаба.".
II
Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и
објавиће се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 287/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарјево Фадил Новалић, с. р.
331
Na osnovu člana 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 9. stav
(2) Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU KOMISIJE ZA PROVOĐENJE
POSTUPKA IZBORA KANDIDATA ZA PREDSJEDNIKA
I DVA ČLANA UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I EFIKASNU
KOGENERACIJU
I.
Postupak za izbor kandidata za predsjednika i dva člana
Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju provest će Komisija koju je imenovala
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine Odlukom o osnivanju
Komisije za izbor i imenovanje članova nadzornih odbora u
privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala u kojima
nadležnost Federacije Bosne i Hercegovine vrši Vlada Federacije
Broj 15 - Strana 197
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
70/15, 3/16, 18/17, 37/17, 35/18, 70/18 i 41/19), u sastavu:
1. Sanela Adžović, predsjednik
2. Širaza Brka, član
3. Mirjana Vučić, član
4. Saida Kastrat, član
5. Ružica Udovičić, član
Za obavljanje stručnih i administrativno - tehničkih poslova
za potrebe Komisije iz stava (1) ove tačke određuje se Damjana
Zorić, sekretar Komisije.
II.
Zadatak Komisije iz tačke I. ovog rješenja je da nakon
zatvaranja javnog oglasa pregleda prijave prispjele na javni oglas,
sačini listu sa užim izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije
za imenovanje, po potrebi prikupi dodatne informacije o
kandidatima, obavi intervju sa kandidatima i nakon toga, putem
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, predloži
Vladi Federacije Bosne i Hercegovine rang-listu sa najboljim
kandidatima, radi konačnog imenovanja.
III
Za učešće u radu Komisije iz tačke I. ovog rješenja
predsjedniku, članovima i sekretaru pripada pravo na naknadu
čija će se visina utvrditi posebnim rješenjem u skladu sa
Uredbom o načinu osnivanja i utvrđivanju visine nakade za rad
radnih tijela osnovanih od strane Vlade Federacije Bosne i
Hercegovine i rukovodilaca federalnih organa državne službe
("Službene novine Federacije BiH", br. 48/14, 77/14, 97/14 i
IV.
Ova rješenje stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 310/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 9.
stavak (2) Zakona o ministarskim, vladinim i drugim
imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU POVJERENSTVA ZA PROVEDBU
POSTUPKA IZBORA KANDIDATA ZA PREDSJEDNIKA
I DVA ČLANA UPRAVNOG ODBORA OPERATORA ZA
OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I UČINKOVITU
KOGENERACIJU
I.
Postupak za izbor kandidata za predsjednika i dva člana
Upravnog odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju provest će Povjerenstvo kojе je
imenovala Vlada Federacije Bosne i Hercegovine Odlukom o
osnivanju Povjerenstva za izbor i imenovanje članova nadzornih
odbora u gospodarskim društvima sa sudjelovanjem državnog
kapitala u kojima nadležnost Federacije Bosne i Hercegovine vrši
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine
Federacije BiH", br. 70/15, 3/16, 18/17, 37/17, 35/18, 70/18 i
41/19), u sastavu:
1. Sanela Adžović, predsjednik
2. Širaza Brka, član
3. Mirjana Vučić, član
Broj 15 - Strana 198 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
4. Saida Kastrat, član
5. Ružica Udovičić, član
Za obavljanje stručnih i administrativno - tehničkih poslova
za potrebe Povjerenstva iz stavka (1) ove točke određuje se
Damjana Zorić, tajnik Povjerenstva.
II.
Zadatak Povjerenstva iz točke I. ovog rješenja je da nakon
zatvaranja javnog oglasa pregleda prijave prispjele na javni oglas,
sačini listu sa užim izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije
za imenovanje, po potrebi prikupi dodatne informacije o
kandidatima, obavi intervju sa kandidatima i nakon toga, putem
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, predloži
Vladi Federacije Bosne i Hercegovine rang-listu sa najboljim
kandidatima, radi konačnog imenovanja.
III
Za sudjelovanje u radu Povjerenstva iz točke I. ovog
rješenja predsjedniku, članovima i tajniku pripada pravo na
naknadu čija će se visina utvrditi posebnim rješenjem sukladno
Uredbi o načinu osnivanja i utvrđivanju visine nakade za rad
radnih tijela osnovanih od strane Vlade Federacije Bosne i
Hercegovine i rukovoditelja federalnih organa državne službe
("Službene novine Federacije BiH", br. 48/14, 77/14, 97/14 i
58/15).
IV.
Ova rješenje stupa na snagu narednog dana od dana objave
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 310/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (3) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 9.
став (2) Закона о министарским, владиним и другим
именовањима Федерације Босне и Херцеговине ("Службене
новине Федерације БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13), Влада
Федерације Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној
18.02.2021. године, доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ПРОВОЂЕЊЕ
ПОСТУПКА ИЗБОРА КАНДИДАТА ЗА
ПРЕДСЈЕДНИКА И ДВА ЧЛАНА УПРАВНОГ ОДБОРА
ОПЕРАТОРА ЗА ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И
ЕФИКАСНУ КОГЕНЕРАЦИЈУ
I 2. dr. Stipo Buljan, član
Поступак за избор кандидата за предсједника и два
члана Управног одбора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију провешће Комисија коју је
именовала Влада Федерације Босне и Херцеговине Одлуком
о оснивању Комисије за избор и именовање чланова
надзорних одбора у привредним друштвима са учешћем
државног капитала у којима надлежност Федерације Босне и
Херцеговине врши Влада Федерације Босне и Херцеговине
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 70/15, 3/16, 18/17,
37/17, 35/18, 70/18 и 41/19), у саставу:
1. Санела Аџовић, предсједник
2. Шираза Брка, члан
3. Мирјана Вучић, члан
4. Саида Кастрат, члан
5. Ружица Удовичић, члан
За обављање стручних и административно - техничких
послова за потребе Комисије из става (1) ове тачке одређује
се Дамјана Зорић, секретар Комисије.
Srijeda, 24. 2. 2021.
II
Задатак Комисије из тачке I овог рјешења је да након
затварања јавног огласа прегледа пријаве приспјеле на јавни
оглас, сачини листу са ужим избором кандидата који
испуњавају критерије за именовање, по потреби прикупи
додатне информације о кандидатима, обави интервју са
кандидатима и након тога, путем Федералног министарства
енергије, рударства и индустрије, предложи Влади
Федерације Босне и Херцеговине ранг-листу са најбољим
кандидатима, ради коначног именовања.
III
За учешће у раду Комисије из тачке I овог рјешења
предсједнику, члановима и секретару припада право на
накнаду чија ће се висина утврдити посебним рјешењем у
скпаду са Уредбом о начину оснивања и утврђивању висине
накаде за рад радних тијела основаних од стране Владе
Федерације Босне и Херцеговине и руководилаца феде-
ралних органа државне службе ("Службене новине Федера-
ције БиХ", бр. 48/14, 77/14, 97/14 и 58/15).
IV
Ова рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 310/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарaјево Фадил Новалић, с. р.
332
Na osnovu člana 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u vezi sa članom 9. stav
(2) Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU KOMISIJE ZA PROVOĐENJE
POSTUPKA IZBORA KANDIDATA ZA DIREKTORA
OPERATORA ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I
EFIKASNU KOGENERACIJU
I.
Imenuje se Komisija za provođenje postupka izbora
kandidata za direktora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju, u sastavu:
1. Halko Balavac, predsjednik
3. Jasmina Pašić, član
4. Sanela Adžović, član
5. Bože Bago, član
Za obavljanje stručnih i administrativno - tehničkih poslova
za potrebe Komisije iz stava (1) ove tačke određuje se Magdalena
Kordić, sekretar Komisije.
II.
Zadatak Komisije iz tačke I. ovog rješenja je da nakon
zatvaranja javnog oglasa pregleda prijave prispjele na javni oglas,
sačini listu sa užim izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije
za imenovanje, po potrebi prikupi dodatne informacije o
kandidatima, objavi intervju sa kandidatima i nakon toga, putem
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, predloži
Vladi Federacije Bosne i Hercegovine rang-listu sa najboljim
kandidatima, radi konačnog imenovanja.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
III.
Za učešće u radu Komisije iz tačke I. ovog rješenja
predsjedniku, članovima i sekretaru pripada pravo na naknadu
čija će se visina utvrditi posebnim rješenjem u skladu sa
Uredbom o načinu osnivanja i utvrđivanju visine nakade za rad
radnih tijela osnovanih od strane Vlade Federacije Bosne i
Hercegovine i rukovodilaca federalnih organa državne službe
("Službene novine Federacije BiH", br. 48/14, 77/14, 97/14 i
58/15).
Naknada iz stava (1) ove tačke isplatit će se iz sredstava
organa državne službe na čiji je prijedlog lice imenovano.
IV.
Ovo rješenje stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 313/2021
18. februara 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a u svezi sa člankom 9.
stavak (2) Zakona o ministarskim, vladinim i drugim
imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada
Federacije Bosne i Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj
18.02.2021. godine, donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU POVJERENSTVA ZA PROVEDBU
POSTUPKA IZBORA KANDIDATA ZA DIREKTORA
OPERATORA ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE I
UČINKOVITU KOGENERACIJU
I.
Imenuje se Povjerenstvo za provedbu postupka izbora
kandidata za direktora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju, u sastavu:
1. Halko Balavac, predsjednik
2. dr. Stipo Buljan, član
3. Jasmina Pašić, član
4. Sanela Adžović, član
5. Bože Bago, član
Za obavljanje stručnih i administrativno - tehničkih poslova
za potrebe Povjerenstva iz stavka (1) ove točke određuje se
Magdalena Kordić, tajnik Povjerenstva.
II.
Zadatak Povjerenstva iz točke I. ovog rješenja je da nakon
zatvaranja javnog oglasa pregleda prijave prispjele na javni oglas,
sačini listu sa užim izborom kandidata koji ispunjavaju kriterije
za imenovanje, po potrebi prikupi dodatne informacije o
kandidatima, objavi intervju sa kandidatima i nakon toga, putem
Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, predloži
Vladi Federacije Bosne i Hercegovine rang-listu sa najboljim
kandidatima, radi konačnog imenovanja.
III.
Za sudjelovanje u radu Povjerenstva iz točke I. ovog
rješenja predsjedniku, članovima i tajniku pripada pravo na
naknadu čija će se visina utvrditi posebnim rješenjem sukladno
Uredbi o načinu osnivanja i utvrđivanju visine nakade za rad
radnih tijela osnovanih od strane Vlade Federacije Bosne i
Hercegovine i rukovoditelja federalnih organa državne službe
("Službene novine Federacije BiH", br. 48/14, 77/14, 97/14 i
58/15).
Naknada iz stavka (1) ove točke isplatit će se iz sredstava
organa državne službe na čiji je prijedlog osoba imenovana.
Broj 15 - Strana 199
IV.
Ovo rješenje stupa na snagu narednog dana od dana objave
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 313/2021
18. veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (3) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), а у вези са чланом 9.
став (2) Закона о министарским, владиним и другим
именовањима Федерације Босне и Херцеговине ("Службене
новине Федерације БиХ", бр. 12/03, 34/03 и 65/13), Влада
Федерације Босне и Херцеговине, на 256. сједници, одржаној
18.02.2021. године, доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ПРОВОЂЕЊЕ
ПОСТУПКА ИЗБОРА КАНДИДАТА ЗА ДИРЕКТОРА
ОПЕРАТОРА ЗА ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И
ЕФИКАСНУ КОГЕНЕРАЦИЈУ
I
Именује се Комисија за провођење поступка избора
кандидата за директора Оператора за обновљиве изворе
енергије и ефикасну когенерацију, у саставу:
1. Халко Балавац, предсједник
2. др Стипо Буљан, члан
3. Јасмина Пашић, члан
4. Санела Аџовић, члан
5. Боже Баго, члан
За обављање стручних и административно - техничких
послова за потребе Комисије из става (1) ове тачке одређује
се Магдалена Кордић, секретар Комисије.
II
Задатак Комисије из тачке I овог рјешења је да након
затварања јавног огласа прегледа пријаве приспјеле на јавни
оглас, сачини листу са ужим избором кандидата који
испуњавају критерије за именовање, по потреби прикупи
додатне информације о кандидатима, објави интервју са
кандидатима и након тога, путем Федералног министарства
енергије, рударства и индустрије, предложи Влади
Федерације Босне и Херцеговине ранг-листу са најбољим
кандидатима, ради коначног именовања.
III
За учешће у раду Комисије из тачке I овог рјешења
предсједнику, члановима и секретару припада право на
накнаду чија ће се висина утврдити посебним рјешењем у
складу са Уредбом о начину оснивања и утврђивању висине
накаде за рад радних тијела основаних од стране Владе
Федерације Босне и Херцеговине и руководилаца
федералних органа државне службе ("Службене новине
Федерације БиХ", бр. 48/14, 77/14, 97/14 и 58/15).
Накнада из става (1) ове тачке исплатиће се из
средстава органа државне службе на чији је приједлог лице
именовано.
IV
Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 313/2021
18. фебруара 2021. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
Broj 15 - Strana 200 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
333
Na temelju člana 31. stav (2) Zakona o eksproprijaciji
("Službene novine Federacije BiH", br. 70/07, 36/10, 25/12 i
34/16), u vezi sa članom 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a povodom zahtjeva
korisnika eksproprijacije - JP Autoceste Federacije BiH d.o.o.
Mostar, broj 02-02.1.3-1833-14/19 od 14.10.2020. godine, za
predaju u posjed nekretnina prije isplate naknade za nekretnine
potpuno eksproprisane rješenjem Grada Mostara putem Odjela za
financije i nekretnine - Služba za nekretnine, broj UPI-05/2-33-
2191/19-7 od 10.06.2020. godine, Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine,
donosi
RJEŠENJE
1. Dozvoljava se korisniku eksproprijacije ulazak u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine potpuno
eksproprisane rješenjem Grada Mostara putem Odjela za
financije i nekretnine - Služba za nekretnine, broj UPI-05/2-
33-2191/19-7 od 10.06.2020. godine, i to na parcelama:
­ k.č. 395/15 zv. "Kičin", u naravi šuma površine 42573
m2, upisana u zk. ul. br. 3 k.o. Hodbina, kojoj po
novom premjeru odgovara k.č. 665/4 upisana u p.l. br.
116 k.o. Hodbina,
­ k.č. 407/3 zv. "Podvornica", u naravi njiva površine
324 m2, upisana u zk. ul. br. 3 k.o. Hodbina, kojoj po
novom premjeru odgovara k.č. 664/2 upisana u p.l. br.
116 k.o. Hodbina,
a obje parcele zemljišno-knjižno vlasništvo Barice
Mićević kćeri Đoke sa dijelom 1/42 i ostalih suvlasnika
utvrđenih tačkom 1. dispozitiva prvostepenog rješenja
Grada Mostara putem Odjela za financije i nekretnine -
Služba za nekretnine, broj UPI-05/2-33-2191/19-7 od
10.06.2020.godine.
2. Prije predaje u posjed eksproprisanih nekretnina Grada
Mostar putem Odjela za financije i nekretnine - Služba za
nekretnine osigurat će sve dokaze koji su potrebni za
određivanje naknade za potpuno eksproprisane nekretnine.
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj 03-27-1225/2020
18. februara/veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
334
Na temelju člana 31. stav (2) Zakona o eksproprijaciji
("Službene novine Federacije BiH", br. 70/07, 36/10, 25/12 i
34/16), u vezi sa članom 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a povodom zahtjeva
korisnika eksproprijacije JP Elektroprivreda HZHB d.d. Mostar,
broj III-2820/20 od 16.11.2020. godine, za predaju u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine nepotpuno i
potpuno eksproprisane rješenjem Službe za prostorno uređenje,
komunalne djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama, broj 03/2-32-322/20 od
12.05.2020. godine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
RJEŠENJE
1. Dozvoljava se korisniku eksproprijacije ulazak u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine nepotpuno
eksproprisane rješenjem Službe za prostorno uređenje,
komunalne djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama, broj 03/2-32-322/20 od
Srijeda, 24. 2. 2021.
12.05.2020. godine, za ustanovljeno pravo služnosti na
dijelu parcela označenih kao:
­ k.č. 1/102/1 zv. "Hendek", ukupne površine 60 m2,
upisana u p.l. 320 k.o. Višnjani, vlasništvo Civaj Anđe
sa dijelom 1/1,
­ dio k.č. 1/100 zv. "Hendek", u naravi pašnjak 1. klase
površine 195 m2, upisana u p.l. 320 k.o. Višnjani,
vlasništvo Civaj Anđe sa dijelom 1/1,
na kojim parcelama se, u skladu sa Elaboratom nepotpune
eksproprijacije i projektnom dokumentacijom,
ustanovljava pravo stvarne služnosti u svrhu izgradnje
Dalekovoda DV 35 kV Blidinje - Risovac - Mluša.
2. Dozvoljava se korisniku eksproprijacije ulazak u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine potpuno
eksproprisane rješenjem Službe za prostorno uređenje,
komunalne djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i
katastar nekretnina Općine Prozor - Rama, broj 03/2-32-
322/20 od 12.05.2020. godine, na parceli označenoj kao:
- k.č. 1/102/2 zv. "Hendek", u naravi njiva 6. klase
površine 121 m2, upisana u p.l. 320 k.o. Višnjani,
vlasništvo Civaj Anđe sa dijelom 1/1.
3. Prije predaje u posjed nepotpuno eksproprisanih
nekretnina, Služba za prostorno uređenje, komunalne
djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama osigurat će sve dokaze
koji su potrebni za određivanje naknade za nepotpuno i
potpuno eksproprisane nekretnine.
4. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj 03-27-1315/2020
18. februara/veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
335
Na temelju člana 31. stav (2) Zakona o eksproprijaciji
("Službene novine Federacije BiH", br. 70/07, 36/10, 25/12 i
34/16), u vezi sa članom 19. stav (3) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br.
1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), a povodom zahtjeva
korisnika eksproprijacije JP Elektroprivreda HZHB d.d. Mostar,
broj III-2820/20 od 16.11.2020. godine, za predaju u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine nepotpuno
eksproprisane rješenjem Službe za prostorno uređenje,
komunalne djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama, broj 03/2-33-158/19 od
01.07.2020. godine, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na
256. sjednici, održanoj 18.02.2021. godine, donosi
RJEŠENJE
1. Dozvoljava se korisniku eksproprijacije ulazak u posjed
nekretnina prije isplate naknade za nekretnine nepotpuno
eksproprisane rješenjem Službe za prostorno uređenje,
komunalne djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama, broj 03/2-33-158/19 od
01.07.2020. godine, za ustanovljeno pravo služnosti na
dijelu parcela označenih kao:
- k.č. 5/59/2 zv. "Put pisak kruna brane", u naravi put
površine 25095 m2, upisana u p.l.br. 22 k.o. Mluša na
ime ON imovina - organ upravljanja Putovi, na dijelu
koje parcele se služnost uspostavlja u širini od 10 m i
dužini od 32,7 m, odnosno u ukupnoj površini od 327
m2,
- k.č. 25/1 zv. "Crima - rijeka", površine 3240 m2,
upisana u p.l. br. 48 k.o. Višnjani na ime Općenarodna
imovina - Vode, na dijelu koje parcele se služnost
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
uspostavlja u širini od 10 m i dužini od 64,7 m,
odnosno u ukupnoj površini od 647 m2,
- k.č. 8/38 zv. "Kamen", površine 5100 m2, upisana u
p.l. br. 47 k.o. Višnjani na ime Općenarodna imovina
- Putevi, na dijelu koje parcele se služnost uspostavlja
u širini od 10 m i dužini od 4,5 m, odnosno u ukupnoj
površini od 45 m2,
- k.č. 2/164 zv. "Cesta Višnjani - Lug", površine 4300
m2, upisana u p.l. br. 47 k.o. Višnjani na ime
Općenarodna imovina - Putevi, na dijelu koje parcele
se služnost uspostavlja u širini od 10 m i dužini od
71,2 m, odnosno u ukupnoj površini od 712,
- k.č. 8/54 zv. "Put - Višnjani - Prozor" površine 6000
m2, upisana u p.l. br. 47 k.o. Višnjani na ime Opće
narodna imovina - Putevi, na dijelu koje parcele se
služnost uspostavlja u širini od 10 m i dužini od 35,4
m, odnosno u ukupnoj površini od 354 m2,
na kojim parcelama se, u skladu sa Elaboratom nepotpune
eksproprijacije i projektnom dokumentacijom,
ustanovljava pravo stvarne služnosti u svrhu izgradnje
Dalekovoda DV 35 kV Blidinje - Risovac - Mluša.
2. Prije predaje u posjed nepotpuno eksproprisanih
nekretnina, Služba za prostorno uređenje, komunalne
djelatnosti, imovinsko-pravne poslove i katastar
nekretnina Općine Prozor - Rama osigurat će sve dokaze
koji su potrebni za određivanje naknade za nepotpuno
eksproprisane nekretnine.
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj 03-27-1315-1/2020
18. februara/veljače 2021. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
FEDERALNO MINISTARSTVO TRGOVINE
336
Na temelju članka 56. Zakona o organizaciji organa uprave
u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 35/05), sukladno članku 97. Pravilnika o
kancelarijskom poslovanju u Federaciji Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", broj 96/19), federalni
ministar trgovine donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU KOMISIJE ZA KONTROLU
PRAVILNOSTI VRŠENJA KANCELARIJSKOG
POSLOVANJA
I obrazovanje odraslih kao organizatore formalnog obrazovanja
Imenuje se Komisija koja će izvršiti kontrolu pravilnosti
vršenja kancelarijskog poslovanja u Federalnom ministarstvu
trgovine u 2020. godini.
II
U Komisiju iz tačke I ovog rješenja imenuju se:
1. Adrijana Prskalo, predsjednik
2. Edina Zukanović, član
3. Milica Rakić, član
III
Zadatak Komisije iz tačke 1. ovog rješenja je da, sukladno
članku 97. Pravilnika o kancelarijskom poslovanju u Federaciji
Bosne i Hercegovine izvrši kontrolu pravilnosti vršenja
kancelarijskog poslovanja u Federalnom ministarstvu trgovine u
2020. godini.
Po provedenom postupku Komisija će izvješće o radu
dostaviti federalnom ministru trgovine.
Broj 15 - Strana 201
IV
Predsjedniku i članovima Komisije na ime rada u Komisiji
pripada novčana naknada u skladu sa člankom 41. Zakona o
plaćama i naknadama u organima vlasti Federacije Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 45/10,
111/12 i 20/17) i Uredbom o načinu obrazovanja i visini naknade
za rad radnih tijela osnovanih od strane Vlade Federacije BiH
("Službene novine Federacije BiH", broj 48/14 i 77/14, 97/14 i
58/15), koja će se utvrditi posebnim aktom.
V
Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će
se u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj 01-30-123/21 Ministar
16. februara/veljače 2021. godine Zlatan Vujanović, s. r.
USTAVNI SUD FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
337
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući po
zahtjevu zamjenika Premijera Federacije Bosne i Hercegovine
Veska Drljače za davanje mišljenja o ustavnosti odredbi Zakona
o obrazovanju odraslih lica, u smislu člana IV.B.3.7.d.(III)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici Suda bez
javne rasprave održanoj dana 19.01.2021. godine, utvrdio je
sljedeće
MIŠLJENJE
1. Predmet zahtjeva i podnosilac zahtjeva
Zamjenik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine Vesko
Drljača (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva), podnio je dana
14.10.2019. godine Ustavnom sudu Federacije Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za
davanje Mišljenja (u daljem tekstu: zahtjev), u vezi sa ustavnošću
odredbi člana 8. Zakona o obrazovanju odraslih lica ("Službene
novine Kantona Središnja Bosna", broj 5/17 - u daljem tekstu:
osporene odredbe Zakona).
Podnosilac zahtjeva je ovlašteno lice, jer kao Zamjenik
Premijera Federacije Bosne i Hercegovine, na osnove odredbe
člana IV.B.3.7.d.(III) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine
"odlučuje da li će se tražiti mišljenje Ustavnog suda".
2. Bitni navodi zahtjeva
Podnosilac zahtjeva najprije citira osporene odredbe, a
potom navodi da je osnovni razlog za podnošenja zahtjeva u
tome što osporene odredbe Zakona ne predviđaju centre za
odraslih lica, a što je u suprotnosti sa Principima i standardima u
oblasti obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini, usvojenim 4.
aprila 2014. godine na 89. sjednici Vijeća ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/14, u daljem
tekstu: Principi). Prema navedenim Principima, organizatori
obrazovanja odraslih su i specijalizirane ustanove odraslih -
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodni, radnički i
otvoreni univerziteti, kao i univerziteti za treću životnu dob.
Podsjeća na to da je Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine
propisano da se "zakonom, u skladu sa Ustavom, uređuje način
ostvarivanja ljudskih prava i sloboda, kada je to neophodno za
njihovo ostvarivanje i da Zakon mora biti saglasan sa Ustavom i
potvrđenim međunarodnim ugovorima, a drugi propis mora biti
saglasan sa Ustavom i zakonom". Takođe ukazuje na član II.A. 2
(1) tačku c) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine gdje je stoji
"da će Federacija osigurati primjenu najvišeg nivoa
međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u
Broj 15 - Strana 202 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
dokumentima navedenim u Aneksu ovog Ustava te da su svi pred
zakonom jednaki bez obzira na bilo kakvu posebnost ili lično
svojstvo (princip jednakosti)."
Navodi kako svi zakoni o obrazovanju odraslih usvojeni na
području Bosne i Hercegovine, osim Zakona o obrazovanju
odraslih u Srednjobosanskom kantonu/Kantonu Središnja Bosna
(u daljem tekstu: SBK/KSB) prepoznaju Centre kao organizatore
i formalnog obrazovanja odraslih. Prije samog stavljanja u
zakonsku proceduru za usvajanje zakona, sedam kantona u
Federaciji Bosne i Hercegovine, Ministarstvo obrazovanja
Republike Srpske kao i Ministarstvo obrazovanja Distrikta
Brčko, postupaju u skladu sa navedenim Principima i
standardima koje je Vijeće ministara uskladilo sa zakonima
Evropske unije, te kao okvir preporučilo svim nižim nivoima da
kao takav bude usvojen.
Prema osporenoj odredbi Zakona, kaže se u nastavku,
formalno obrazovanje odraslih lica, mogu provoditi uz redovito
obrazovanje, osnovne škole, srednje škole i visokoškolske
ustanove u svim oblicima vlasništva te ustanove za smještaj i
brigu o licima sa posebnim potrebama i penološke ustanove.
Prema osporenoj odredbi Zakona neformalno obrazovanje mogu
organizovati i provoditi organizatori za obrazovanje odraslih lica,
osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, ustanove
za obrazovanje odraslih lica, škole/centri stranih jezika,
škole/centri za informaciono-komunikacijske tehnologije, centri
za kulturu i obrazovanje, autoškole ustanove za smještaj lica sa
posebnim potrebama i brigu o licima s posebnim potrebama, te
penološke i druge ustanove, udruge građana, privredni subjekti i
druga pravna lica koja su između ostalog, kao svoju djelatnost
navela neformalno obrazovanje odraslih. Prema njegovom
mišljenju osporena odredba Zakona je u suprotnosti sa Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine, konkretnije članom II. A. 2. (1)
tačka c) i sa Principima i standardima obrazovanja odraslih:
Organizatori obrazovanja odraslih mogu biti ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti, koji ispunjavaju uslove za
obavljanje ovih djelatnosti propisane od strane nadležnih organa.
Obrazovanje odraslih, kao svoju redovnu djelatnost ili kao
djelatnost koja prati redovnu mogu provoditi:
a) obrazovne ustanove u sistemu redovnog - formalnog
obrazovanja;
b) specijalizovane ustanove za obrazovanje odraslih -
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodni,
radnički i otvoreni univerziteti, kao i univerziteti za
treću životnu dob;
c) centri i organizacije za stručno usavršavanje, učenje
stranih jezika, informaciono-komunikacijske
tehnologije, obuku i razvoj ljudskih resursa;
d) auto-škole;
e) zavodi i službe za zapošljavanje;
f) javne agencije, javna preduzeća i privredna društva;
g) privredne komore, poslodavci, preduzetnici i obrtnici
i njihova udruženja, sindikalne organizacije, te
fondacije i udruženja građana;
h) ustanove za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje lica sa invaliditetom;
j) ustanove za smještaj i brigu o licima s posebnim
potrebama;
k) penološke ustanove;
l) centri za informisanje, savjetovanje i karijerno
vođenje;
m) kulturno-obrazovni centri;
n) drugi subjekti koji ispunjavaju propisne uslove;
Status javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih
stiče se pod uslovima i u postupku utvrđenom zakonom i/ili
podzakonskim aktom. Postupku za sticanje statusa javno
priznatog organizatora obrazovanja odraslih podliježu i
Srijeda, 24. 2. 2021.
obrazovne ustanove u sistemu redovnog obrazovanja. Po
izdavanju akta o dobijanju statusa javno priznatog organizatora,
te nakon početka rada odnosno implementacije odobrenih
programa, organizator podliježe postupku akreditacije. Državni
organi i institucije koje provode programe obuka i stručnog
usavršavanja u skladu sa posebnim propisima, imaju status javno
priznatih organizatora obrazovanja odraslih.
Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, konkretnije član
II.A.2 (1) tačka c), koji glasi:
"Federacija će osigurati primjenu najvišeg nivoa
međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u aktima
navedenim u Aneksu. Posebno: (1) Sva lica na teritoriji
Federacije uživaju prava na: tačka c) jednakost pred Zakonom,
k) imovinu; l) osnovne slobode: slobodu govora i štampe;
slobodu mišljenja, savjesti i uvjerenja ; slobodu religije,
uključujući privatno i javno vjeroispovjedanje; slobodu
okupljanja; slobodu udruživanja, uključujući slobodu osnivanja i
pripadanja sindikatima i slobodu neudruživanja; slobodu na
rad", a koja sloboda se u ovom slučaju u smislu
diskriminacionog odnosa zasigurno osporenom odredbom
Zakona krši. Suprotno Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine,
osporenom odredbom Zakona organizatorima za obrazovanje
odraslih lica onemogućeno je pravo na rad, pravo na imovinu,
obzirom da ustanovu za obrazovanje prema tački 4. osporenog
Zakona mogu osnivati pravna i fizička lica u svim oblicima
vlasništva. Ovakvim propisivanjem organizatori se primjenom
osporenog Zakona dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na
ostale organizatore sličnih centara u preostalih sedam kantona u
Federaciji Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Distrikta
Brčko koja prava ostvaruju, a čime se krši ustavni princip
jednakost, a koji nalaže jednako postupanje u istim pravnim
situacijama.
Osporeni Zakon neustavno stavlja organizatore obrazovanja
u nepovoljan položaj, samim time što im ograničava jedno od
osnovnih ljudskih prava, pravo na rad, pravo na imovinu, pravo
na obrazovanje.
Protokol br. 1. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava
i osnovnih sloboda, član 2. (pravo na obrazovanje). "Pravo na
obrazovanje Niko ne može biti lišen prava na obrazovanje. U
vršenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave
država poštuje pravo roditelja da osiguraju takvo obrazovanje i
nastavu koji su u skladu sa njihovim vlastitim vjerskim i
filozofskim uvjerenjima", a napadnuta neustavna odredba ne
sprječava samo rad podnosioca zahtjeva nego i posredno
korisnika usluga podnosioca zahtjeva protivno navedenom
Protokolu. Podnosilac zahtjeva naglašava da je navedena odredba
proizašla i iz nezakonitog ponašanja i postupanja predlagača
osporenog Zakona u kršenju osnovnih principa i načela u
donošenju osporenog Zakona pa i tom osnovu nezakonita i
neustavna ova odredba iz sljedećih razloga. Nacrt Zakona o
obrazovanju odraslih lica u postupku donošenja poslan je
učesnicima javne rasprave na razmatranje. Zakazan je termin za
javnu raspravu. Na javnoj raspravi se razmatrao Nacrt Zakona o
obrazovanju odraslih lica u kojemu je osporena odredba Zakona
glasila: "Da su centri za obrazovanje odraslih nosioci aktivnosti
formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih", i takva je ostala
nakon javne rasprave.
Kako podnosilac zahtjeva navodi, u skupštinsku proceduru
za usvajanje osporenog Zakona upućuje se Nacrt osporenog
Zakona u kojem se od strane podnosioca samovoljno mimo
Zaključaka sa javne rasprave izbacuje riječ "formalnog", tako da
ostaje tekst po kojem centri mogu izvoditi samo neformalno
obrazovanje, a čime se onemogućuju u radu u ključnom dijelu
posla i spuštaju na nivo poslova koje može raditi u obrazovanju
svako udruženje građana (kursevi i slično).
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Na taj način diskriminisani su centri u odnosu na javne
obrazovne ustanove i sve druge centre na prostoru države Bosne i
Hercegovine.
3. Odgovor na zahtjev
Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-41/19 od
23.10.2019. godine zatražio od Skupštine SBK/KSB odgovor na
zahtjev za davanje mišljenja, ali isti nije dostavljen.
4. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Član II.A.2 (1) c), k), l) i m)
(1) Sva lica na teritoriji Federacije uživaju prava na:
c) jednakost pred zakonom;
k) imovinu;
l) osnovne slobode: slobodu govora i štampe; slobodu
mišljenja, savjesti i uvjerenja; slobodu religije
uključujući privatno i javno vjeroispovijedanje;
slobodu okupljanja; slobodu udruživanja,
uključujući slobodu osnivanja i pripadanja
sindikatima i slobodu neudruživanja; slobodu na rad;
m) obrazovanje;
Član IV.B.3.7.d.(III)
Osim ako ovim ustavom nije drugačije utvrđeno:
d) Zamjenici Premijera su nadležni za:
(III) odlučivanje da li će se zatražiti mišljenje Ustavnog
suda;
B. Protokol uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda
(Pariz, 20. marta 1952.)
Član 2.
(Pravo na obrazovanje)
Nikome neće biti uskraćeno pravo na obrazovanje. U
obavljanju svojih funkcija povezanih sa odgojem i podučavanjem
država će poštovati pravo roditelja da osiguraju odgoj i
podučavanje u skladu sa svojim vjerskim i filozofskim
uvjerenjima.
C. Odluka o usvajanju principa i standarda u oblasti
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik
BiH", broj 39/14)
Član 1.
(Predmet Odluke)
(1) Ovom odlukom usvajaju se Principi i standardi u oblasti
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini (u daljem
tekstu: Principi i standardi obrazovanja odraslih).
(2) Principi i standardi obrazovanja odraslih su sastavni dio ove
odluke.
Član 2.
(Sadržaj i primjena Odluke)
(1) Principi i standardi obrazovanja odraslih usvojeni ovom
odlukom predstavljaju pravnu osnovu za djelovanje
obrazovnih i drugih vlasti - odgovornih organa, institucija,
organizacija i pojedinaca na svim nivoima vlasti u Bosni i
Hercegovini, kao okvir u kome iniciraju, provode i
koordiniraju svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja odraslih,
u skladu sa utvrđenim nadležnostima.
(2) Principima i standardima obrazovanja odraslih se utvrđuju
zajednički principi i standardi na kojima se zasnivaju,
razvijaju, implementiraju i koordiniraju politike i
zakonodavstvo u vezi sa obrazovanjem odraslih u cijeloj
Bosni i Hercegovini, prati, procjenjuje i razmatra stanje u
ovoj oblasti, te dogovaraju, predlažu i preduzimaju mjere za
njegovo unaprjeđenje.
(3) Osnovni principi i standardi definisani Principima i
standardima obrazovanja odraslih slijede međunarodne i
Broj 15 - Strana 203
evropske principe i standarde u području obrazovanja
odraslih, i uvažavaju specifičnosti ekonomskog, socijalnog i
kulturološkog konteksta u Bosni i Hercegovini.
PRINCIPI I STANDARDI U OBLASTI OBRAZOVANJA
ODRASLIH
U BOSNI I HERCEGOVINI
Januar 2014. godine
1. UVOD
Napori učinjeni tokom posljednjih godina u zaustavljanju
porasta nezaposlenosti u Evropi i svijetu nisu dali očekivane
rezultate. Dugotrajna nezaposlenost nastavlja rasti, a raširenost
socijalne isključenosti i siromaštva postala je glavni problem
skoro svih društava. Trenutno se milioni ljudi suočavaju sa
problemom nezaposlenosti ili sa opasnošću od gubitka posla, te s
tim u vezi i sa potrebom unaprjeđenja postojećih i sticanja novih
znanja, vještina i sposobnosti koje će im osigurati veće šanse za
zapošljivost, kao i kontinuiranu prilagodljivost zahtjevima tržišta
rada. U uslovima ekspanzije novih tehnologija postojeća znanja
brzo zastarjevaju te je potrebno njihovo stalno unaprjeđenje kako
bi se i pojedinci i društvo lakše i brže prilagodili zahtjevima koje
tehnološki napredak nosi. Također, razvoj demokratije i društava
zasnovanih na poštivanju ljudskih prava, jednakosti i pravdi
podrazumijevaju odgovorno građanstvo - pojedince osposobljene
za uspješno vršenje njihovih osnovnih životnih uloga (radnih,
građanskih, porodičnih, rekreativnih...). Mnoge zemlje su
odgovor na sve ove izazove prepoznale u ulaganju u ljudske
resurse, a ključno sredstvo u konceptu cjeloživotnog obrazovanja
i učenja, u kome je obrazovanje odraslih prepoznato kao bitna
komponenta obrazovnog sistema i jednako važno koliko i
obrazovanje djece i mladih. Široko razumijevanje značaja i
potrebe kvalitetnog obrazovanja za sve građane učinilo je da
obrazovanje postane jedno od prioritetnih pitanja svake države i
društva, koje treba da doprinese privrednom, socijalnom i
kulturnom razvoju, kao i ličnom razvoju pojedinca.
Savremene strategije razvoja obrazovanja se danas ne
orijentišu samo na obrazovanje djece i mladih. Naprotiv, naročito
u posljednje dvije decenije u fokus obrazovnih politika evropskih
zemalja sve više ulazi obrazovanje i učenje odraslih. Posmatrano
u svjetlu brzih promjena koje se događaju u svim aspektima
društva i u kojima se prepliću različiti interesi i zahtjevi javnog i
privatnog sektora, tržišta rada, civilnog društva i pojedinca, sve
su veća i izvjesnija očekivanja da će svaki pojedinac htjeti i
morati sticati i obnavljati svoja znanja tokom cijelog života. Zato
obrazovanje odraslih postaje najdinamičniji segment obrazovnih
sistema u Evropi i svijetu. Kako bi bilo u funkciji podizanja
konkurentnosti privrede, jačanja socijalne kohezije i podrške
ličnom razvoju pojedinca, obrazovanje odraslih treba razvijati
kao specifičnu, fleksibilnu i vrlo važnu komponentu sveukupnog
obrazovnog sistema i učiniti ga dostupnim svima, kroz različite
vidove obrazovanja i učenja (formalne, neformalne, informalne).
Shodno tome, pravci razvoja obrazovanja odraslih se danas
projeciraju i baziraju na koncepciji cjeloživotnog obrazovanja i
učenja kao sredstvu za napredovanje ka konceptu "društva koje
uči". Cilj je stvaranje fleksibilnog i demokratskog sistema
obrazovanja koji će biti otvoren i prohodan za sve, bez obzira na
životnu dob i kroz koji će se i odraslim licima osigurati već i
različite mogućosti za učenje i sticanje znanja za sva područja
života i rada. Uspostava efikasnog i otvorenog sistema
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini je u najboljem
interesu svih njenih građana, koji će kroz vlastiti razvoj
doprinijeti ostvarivanju razvojnih ciljeva zajednice kojoj
pripadaju.
Broj 15 - Strana 204 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
2. MEÐUNARODNI I EVROPSKI STANDARDI U
OBLASTI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Politike evropskih zemalja u vezi sa obrazovanjem odraslih
se zasnivaju na zajedničkim vrijednostima i principima
definisanim u brojnim međunarodnim dokumentima i
dokumentima Evropske unije (Prilog 1: Ključni dokumenti).
U skladu sa ovim dokumentima, opredjeljujuće vrijednosne
kategorije u kreiranju politika i organizaciji sistema obrazovanja
odraslih u savremenim društvima su:
a) obrazovanje ima za cilj omogućiti pun razvoj ljudske
ličnosti i dostojanstva i osnovne preduslove svakom
licu da ima aktivnu i korisnu ulogu u slobodnom
društvu;
b) svako ima pravo na obrazovanje;
c) svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom
životu zajednice i da se koristi dostignućima nauke i
njihovom primjenom;
d) svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja,
kao i na zaštitu u slučaju nezaposlenosti;
e) svako ima pravo na zaštitu od siromaštva i društvene
isključenosti;
f) pismenost i obrazovanje odraslih je sastavni dio prava
na obrazovanje kao osnovnog ljudskog prava;
g) odrasli imaju pravo na slobodu izbora odgovarajućeg
obrazovanja shodno njihovim potrebama,
sposobnostima i mogućnostima;
h) odrasli imaju pravo na jednake prilike i uslove za
pristup, učešće i sticanje obrazovanja, bez obzira na
godine života, spol, psiho-fizičke i druge lične
osobine, porodični status, materijalno i zdravstveno
stanje, mjesto življenja, rasnu, nacionalnu, etničku,
kulturnu, socijalnu i vjersku pripadnost, seksualnu
orijentaciju, te druge osnove;
i) odrasli imaju pravo na obrazovanje kroz sve nivoe,
vrste i vidove obrazovanja i učenja, kao i pravo na
vrednovanje i priznavanje stečenih znanja, vještina i
sposobnosti, bez obzira na način njihovog sticanja;
j) odrasli imaju pravo na informisanje, savjetovanje i
stručnu pomoć u cjeloživotnoj karijernoj orijentaciji;
k) obrazovanje odraslih je dio sveobuhvatnih sistema
obrazovanja, zasnovanih na konceptu cjeloživotnog
učenja i, s tim u vezi, na racionalnom korištenju
obrazovnih mogućnosti;
l) obrazovanje odraslih je otvoren i fleksibilan sistem -
otvoren prema zahtjevima i potrebama društva i
različitih kategorija stanovništva, i fleksibilan u
putevima učenja i napredovanja;
m) obrazovanje odraslih je djelatnost međusektorske
prirode, usmjerena na zadovoljenje interesa i potreba
javnog i privatnog sektora, tržišta rada, civilnog
društva i pojedinca;
n) obrazovanje odraslih je zasnovano na širokom
socijalnom partnerstvu i podijeljenoj odgovornosti
svih društvenih aktera za razvoj obrazovanja odraslih;
o) odrasli imaju odgovornost za vlastiti razvoj, kao i za
razvoj zajednice kojoj pripadaju.
Bosna i Hercegovina je, kao potencijalna kandidatkinja za
članstvo u Evropskoj uniji i kao potpisnica drugih međunarodnih
dokumenata, obavezna uskladiti politike i zakonodavstva u
području obrazovanja odraslih sa dogovorenim principima i
ciljevima, kao i osigurati njihovu punu i uspješnu implementaciju
na području cijele zemlje.
Doslijedna implementacija dogovorenih principa u politike
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini doprinosi:
a) uspostavi i razvoju koncepta cjeloživotnog učenja u
Bosni i Hercegovini;
Srijeda, 24. 2. 2021.
b) usklađivanju obrazovnih i drugih sektorskih politika o
obrazovanju odraslih sa međunarodnim i evropskim
politikama u ovom području obrazovanja i bržem
uključivanju u evropski prostor cjeloživotnog učenja;
c) osiguranju doslijednosti, praćenju i unaprjeđenju
kvaliteta obrazovanja odraslih, u skladu sa utvrđenim
obrazovnim standardima;
d) uspostavi fleksibilnih sistema obrazovanja odraslih,
koji adekvatno i efikasno odgovaraju na zahtjeve i
potrebe tržišta rada, društvene zajednice i pojedinaca;
e) boljoj povezanosti obrazovanja i privrede;
f) razvoju kvalifikacijskog okvira u Bosni i Hercegovini
i uporedivosti stečenih znanja, vještina i sposobnosti,
odnosno kvalifikacija na međunarodnom planu;
g) podizanju svijesti o značaju obrazovanja odraslih;
h) socijalnoj koheziji - kroz podršku društva ličnom
razvoju pojedinaca koji na demokratski način
ostvaruju zajedničke ciljeve, kroz smanjenje
siromaštva i socijalne isključenosti, te postizanje
pravičnosti i međugeneracijske solidarnosti;
i) uključivanju svih relevantnih partnera u dijalog o
politikama obrazovanja odraslih;
j) većem i održivom finansiranju obrazovanja odraslih;
k) uspješnijoj realizaciji strateških prioriteta iz EVROPA
2020 - Evropska strategija za pametan, održiv i
inkluzivan rast, koja je usvojena kao izlazna strategija
iz ekonomske krize za sve zemlje članice Evropske
unije, ali i za zemlje kandidate i potencijalne
kandidate.
3. PRINCIPI I STANDARDI OBRAZOVANJA ODRASLIH
U BOSNI I HERCEGOVINI
Osnovni principi i standardi obrazovanja odraslih u Bosni i
Hercegovini proističu iz univerzalnih vrijednosti demokratskog
društva, te iz specifičnosti domaćeg ekonomskog, socijalnog i
kulturološkog konteksta.
Principi i standardi utvrđeni ovim dokumentom, zasnovani
na međunarodnim i evropskim principima i standardima
obrazovanja odraslih, predstavljaju dogovoreni okvir u kome
nadležne obrazovne i druge vlasti u Bosni i Hercegovini,
postupajući u skladu sa svojim ustavnim ili zakonskim
nadležnostima, razvijaju, implementiraju i koordiniraju politike i
zakonodavstvo u vezi sa obrazovanjem odraslih, prate,
procjenjuju i razmatraju stanje u ovom području, te dogovaraju,
predlažu i preduzimaju mjere za njegovo unaprjeđenje.
3.3.3.2 Organizatori obrazovanja odraslih
Organizatori obrazovanja odraslih mogu biti ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti, koji ispunjavaju uslove za
obavljanje ove djelatnosti propisane od strane nadležnih organa.
Obrazovanje odraslih, kao svoju redovnu djelatnost ili kao
djelatnost koja prati redovnu mogu provoditi:
a) obrazovne ustanove u sistemu redovnog - formalnog
obrazovanja;
b) specijalizovane ustanove za obrazovanje odraslih -
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodni,
radnički i otvoreni univerziteti, kao i univerziteti za
treću životnu dob;
c) centri i organizacije za stručno usavršavanje, učenje
stranih jezika, informaciono- komunikacijske
tehnologije, obuku i razvoj ljudskih resursa;
d) auto-škole;
e) zavodi i službe za zapošljavanje;
f) javne agencije, javna preduzeća i privredna društva;
g) privredne komore, poslodavci, preduzetnici i obrtnici i
njihova udruženja, sindikalne organizacije, te
fondacije i udruženja građana;
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
h) ustanove za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje lica sa invaliditetom;
i) ustanove za smještaj i brigu o licima s posebnim
potrebama;
j) penološke ustanove;
k) centri za informisanje, savjetovanje i karijerno
vođenje;
l) kulturno-obrazovni centri;
m) drugi subjekti koji ispunjavaju propisane uslove.
Status javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih
stiče se pod Uslovima i u postupku utvrđenom zakonom i/ili
podzakonskim aktom.
Postupku za sticanje statusa javno priznatog organizatora
obrazovanja odraslih podliježu i obrazovne ustanove u sistemu
redovnog obrazovanja.
Po izdavanju akta o dobijanju statusa javno priznatog
organizatora, te nakon početka rada odnosno implementacije
odobrenih programa, organizator podliježe postupku akreditacije.
Državni organi i institucije koje provode programe obuka i
stručnog usavršavanja u skladu sa posebnim propisima, imaju
status javno priznatih organizatora obrazovanja odraslih.
3.1. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Pojmovi upotrebljeni u ovom dokumentu imaju sljedeće
značenje:
3. Obrazovanje odraslih - ne postoji konsenzus o
jedinstvenoj definiciji obrazovanja odraslih u Evropi i svijetu;
najčešće prihvaćena jeste UNESCO-va 1 definicija, koja
obrazovanje odraslih opisuje kao cijeli skup procesa učenja,
formalnih i ostalih, u kojem odrasla lica (u skladu sa definicijom
odraslog lica u društvima kojima pripadaju) razvijaju svoje
sposobnosti, obogaćuju svoje znanje i unaprjeđuju svoje tehničke
ili profesionalne kvalifikacije ili ih preusmjeravaju da bi
zadovoljile svoje potrebe ili potrebe svojih društava;
4. Odrasli - lica koja imaju više od 15 godina života a koje
nisu završila osnovno obrazovanje, odnosno lica starija od 18
godina života koje se obrazuju;
5. Polaznik - lice koje pohađa programe obrazovanja
odraslih;
6. Formalno obrazovanje odraslih - učenje usmjereno od
strane nastavnika ili instruktora koje se stiče u obrazovnim
ustanovama, a prema nastavnim planovima i programima
odobrenim od nadležnih obrazovnih vlasti;
7. Neformalno obrazovanje odraslih - organizovan proces
učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju, specijalizaciji i
dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti prema posebnim
programima koje izvode organizatori obrazovanja (redovne
škole, centri za obuku, kompanije, agencije i slično);
D. Zakon o obrazovanju odraslih lica
("Službene novine Kantona Središnja Bosna", broj 5/17);
Član 3.
(Značenje pojedinih izraza)
Pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu imaju sljedeće
značenje:
6. Formalno obrazovanje odraslih lica učenje je koje
usmjerava predavač ili instruktor koje se stiče u obrazovnim
ustanovama a prema javno važećim nastavnim planovima i
programima koje odobri mjerodavna obrazovna vlast.
13. Neformalno obrazovanje odraslih lica je organizovani
proces učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju,
specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti
prema posebnim programima koje izvode organizatori
obrazovanja (redovne škole, centri za obuku, kompanije, agencije
i slično).
14. Obrazovanje odraslih lica organizuje se za odrasla lica
(polazna tačka od koje se definiše odraslost kreće se od 15 do 18
Broj 15 - Strana 205
godine životne dobi), a cilj mu je zadovoljavanje opštih
obrazovnih potreba odraslog lica ili profesionalno stručno
usavršavanje. To je dio obrazovnog sistema jedne zemlje koji je,
ili bi trebao biti, potpuno ravnopravan sa ostalim dijelovima
obrazovnog sistema. Uključuje sve oblike učenja (formalno,
neformalno i informalno) odraslih lica.
15. Odraslo lice je lice koje ima više od 15 godina života a
koje nije okončalo osnovno obrazovanje odnosno lice starije od
18 godina života koja se obrazuje.
16. Osposobljavanje je obrazovanje i osposobljavanje za
uključivanje u rad nakon okončanja osnovnog obrazovanja, za
obavljanje jednostavnih i manje složenih poslova određenoga
zanimanja.
17. Organizatori obrazovanja odraslih lica su ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti koji zadovoljavaju uslove za
obavljanje djelatnosti obrazovanja odraslih lica, koje su propisala
mjerodavna tijela.
Član 4.
(Obrazovanje odraslih lica)
(1) Obrazovanje odraslih lica obuhvata cjelinu procesa učenja
odraslih lica namijenjenu:
a) ostvarivanju prava na slobodan razvoj lica;
b) osposobljavanju za zapošljavanje, sticanje kvalifika-
cija za prvo zanimanje, prekvalifikaciju i dokvalifika-
ciju te sticanje i produbljivanju stručnih znanja,
vještina i kompetencija;
c) osposobljavanju za aktivno stanovništvo.
(2) Obrazovanje odraslih lica dio je jedinstvenoga obrazovnoga
sistema Kantona i djelatnost je od javnog interesa za
Kanton.
Član 5.
(Principi obrazovanja odraslih lica)
Obrazovanje odraslih lica zasniva se na principima kako
slijedi:
a) cjeloživotno učenje;
b) uvažavanje različitosti potreba i mogućnosti
prethodnih znanja i iskustava te, s tim u vezi, i
specifičnosti obrazovanja i učenja odraslih lica;
c) sloboda izbora odgovarajućega obrazovanja, kao i
oblika, metoda i načina učenja;
d) dostupnost i raznovrsnost obrazovne ponude;
e) osiguranje odgovarajuće kvalitete obrazovanja;
f) promovisanje jednakih vrijednosti ishoda učenja u
formalnom i neformalnom obrazovanju te
informalnom učenju;
g) profesionalnost i odgovornost organizatora
obrazovanja odraslih lica te profesionalnost i etičnost
nastavnoga kadra;
h) poštovanje ličnosti i dostojanstva svakog sudionika u
procesu obrazovanju odraslih lica;
i) informisanje, savjetovanje i vođenje u daljem
obrazovanju i/ili karijernom napredovanju;
j) nediskriminacija i ravnopravnost spolova.
Član 6.
(Ciljevi obrazovanja odraslih lica)
Ciljevi su obrazovanja odraslih lica:
a) omogućavanje građanima postizanja najmanje
osnovnoškolskoga obrazovanja;
b) podizanje osnovne i funkcionalne pismenosti odraslih
lica;
c) osposobljavanje za zapošljavanje odraslih lica koja
nemaju završeno formalno obrazovanje i sticanje
kvalifikacija za prvo zanimanje;
d) omogućavanje daljega obrazovanja i obuke, odnosno
mogućnost dokvalifikacije, prekvalifikacije i konti-
Broj 15 - Strana 206 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
nuiranoga stručnoga usavršavanja tokom cijelog
radnog i životnog vijeka;
e) obrazovanje i sticanje znanja, vještina i kompetencija
u skladu sa ličnim sposobnostima, afinitetima i
životnoj dobi pojedinca;
f) omogućavanje formalnog/javnog priznavanja i
potvrđivanja rezultata prethodnoga učenja odnosno
stečenih znanja, vještina i kompetencija, bez obzira na
način njihova sticanja.
Član 7.
(Vidovi obrazovanja i učenja odraslih lica)
Obrazovanje odraslih lica ostvaruje se kroz formalno
obrazovanje, neformalno obrazovanje, informalno učenje i
samousmjereno učenje.
Član 8.
(Organizatori obrazovanja odraslih lica)
(1) Formalno obrazovanje odraslih lica, prema ovome Zakonu,
mogu provoditi, uz redovno obrazovanje: osnovne škole,
srednje škole i visokoškolske ustanove u svim oblicima
vlasništva te ustanove za smještaj i brigu o licima s
posebnim potrebama i penološke ustanove.
(2) Neformalno obrazovanje mogu organizovati i provoditi
organizatori za obrazovanje odraslih lica, osnovne škole,
srednje škole, visokoškolske ustanove, ustanove za
obrazovanje odraslih lica, škole/centri stranih jezika,
škole/centri za informaciono-komunikacijske tehnologije,
centri za kulturu i obrazovanje, autoškole, ustanove za
smještaj lica s posebnim potrebama i brigu o licima s
posebnim potrebama, te penološke i druge ustanove, udruge
građana, privredni subjekti i druga pravna lica koja su,
između ostaloga, kao svoju djelatnost navela neformalno
obrazovanje odraslih lica.
(3) Standarde i normative za obrazovanje odraslih lica (u
daljem tekstu: standardi i normativi) te način i postupak
utvrđivanja uslova koje mora zadovoljavati organizator
obrazovanja odraslih lica za izvođenje formalnih programa
obrazovanja odraslih lica donosi Ministarstvo obrazovanja,
znanosti, kulture i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo) uz
saglasnost Vlade Srednjobosanskog kantona/Kantona
Središnja Bosna (u daljem tekstu: Vlada Kantona).
(4) Ustanovu za obrazovanje odraslih lica (u daljem tekstu:
ustanova) može osnovati domaće i/ili strano pravno i/ili
fizičko lice (u daljem tekstu: osnivač) u svim oblicima
vlasništva.
(5) Ustanovu kao javnu može osnovati Kanton ili jedinica
lokalne samouprave.
(6) Osnivač osigurava sredstva potrebna za osnivanje i rad
ustanove, u skladu sa standardima i normativima.
E. Standardi i normativi za obrazovanje odraslih lica
("Službene novine Srednjobosanskog kantona", broj 2/19)
POGLAVLJE I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
(Osnovne odredbe )
(1) Standardima i normativima za obrazovanje odraslih lica (u
daljem tekstu: Standardi i normativi) propisuje se način i
postupak utvrđivanja uslova koje mora ispunjavati
organizator obrazovanja odraslih lica, za provođenje
programa formalnog obrazovanja (u daljem tekstu:
organizator).
(2) Ovim Standardima i normativima utvrđuju se minimalni
prostorni, kadrovski i drugi opšti materijalno-tehnički i
higijenski uslovi neophodni za provođenje programa
obrazovanja odraslih lica.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Član 3.
(Uslovi za realizaciju programa obrazovanja odraslih lica)
U skladu sa ovim Standardima i normativima, organizator
je dužan osigurati uslove za obavljanje djelatnosti obrazovanja
odraslih lica, i to:
a) organizovati i realizovati teorijsku i praktičnu nastavu
u skladu sa programom obrazovanja odraslih lica;
b) raspolagati odgovarajućim prostornim i materijalno-
tehničkim resursima, primjerenim prirodi programa;
c) raspolagati odgovarajućim ljudskim resursima
(nastavnim i nenastavnim osobljem);
d) da rad sa polaznicima bude u skladu sa nastavnim
planovima i programima, pri čemu se utvrđeni obim
aktivnosti realizuje redovnom nastavom,
konsultativno-instruktivnom nastavom, dopisno-
konsultativnom nastavom, praktičnim radom,
nastavom na daljinu i ostalim oblicima rada, a u
okviru predviđenih časova iz formalnog programa
obrazovanja odraslih lica.
POGLAVLJE VI. STANDARDI ZA IZVOÐENJE
PROGRAMA FORMALNOG OBRAZOVANJA
Član 15.
(Programi formalnog obrazovanja odraslih lica)
Programi formalnog obrazovanja odraslih lica definisani su
odredbama stavova (2), (4) i (5)
člana 14., te člana 15. Zakona, a postupak odobravanja
izvođenja programa bliže se određuju stavom (6) člana 18.
Zakona.
Član 16.
(Trajanje programa i nastavnog sata)
(1) Program formalnog obrazovanja odraslih lica izvodi se u
trajanju propisanom nastavnim planom i programom za
obrazovanje odraslih lica u skladu sa članom 24. Zakona.
(2) Nastavni čas teorijske nastave za srednjoškolsko
obrazovanje traje 45 minuta, a nastavni čas praktične
nastave, u pravilu, traje 60 minuta, izuzev u umjetničkim
školama.
(3) Polaznik tokom dana može imati najviše četiri nastavna
časa teorijske nastave, a praktičnog rada najviše osam
časova.
Član 17.
(Broj časova nastavnoga predmeta)
(1) Broj časova svakog pojedinog nastavnoga predmeta
programa obrazovanja odraslih lica za sticanje osnovnog
obrazovanja i srednje stručne spreme ili niže stručne
spreme, u skladu sa stavom (2) člana 14. Zakona, ne može
biti manji od 50% od broja nastavnih časova propisanih
nastavnim planom i programom za redovno obrazovanje,
bez obzira na oblik izvođenja nastave.
(2) Praktični rad izvodi se u punom fondu časova propisanim
nastavnim planom i programom za redovno obrazovanje.
POGLAVLJE VII. TRAJANJE I NAČIN IZVOÐENJA
FORMALNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH LICA
Član 18.
(Obrazovanje u redovnoj nastavi)
(1) Obrazovanje odraslih lica u redovnoj nastavi organizuje se i
izvodi na osnovu nastavnoga plana i programa propisanog
za redovno obrazovanje.
(2) Redovna nastava mora biti zastupljena sa najmanje 50%
ukupnog realizovanja predviđenih programa predmetnih
nastavnih sadržaja.
(3) Polaznici su obavezni prisustvovati redovnoj nastavi na
način utvrđen članom 16. Zakona.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 19.
(Obrazovanje u konsultativno-instruktivnoj nastavi)
(1) Obrazovanje u konsultativno-instruktivnoj nastavi se izvodi
u grupnim i individualnim konsultacijama, o čemu se vodi
evidencija, a može biti zastupljena sa najviše 40% od
ukupno predviđenog trajanja nastave, s tim da se
individualne konsultacije izvode najviše do 10%.
(2) Konsultacije je organizator dužan organizovati prema
potrebi polaznika, uz obavezu osiguranja nastavnoga
materijala potrebnog za samostalni rad polaznika.
Član 20.
(Obrazovanje u dopisno-konsultativnoj nastavi (e-learning))
(1) Obrazovanje u dopisno-konsultativnoj nastavi izvodi se na
grupnim i individualnim dopisnim konsultacijama.
(2) Broj časova dopisno-konsultativne nastave može biti
najviše do 10% od ukupnog broja časova propisanih
nastavnim planom i programom.
(3) Konsultacije iz stavova (1) i (2) ovoga člana izvode se uz
pomoć posebnih didaktičkih izvora učenja: platforme,
softvera i aplikacija za organizovanje učenja koje je dužan
osigurati organizator, te u skladu sa razrađenom
metodologijom rada sa polaznicima koja je sastavni dio
programa iz stava (4) člana 16. Zakona.
4.1. Organizacijski aspekt obrazovanja odraslih u
zakonodavstvu entiteta Republika Srpska
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 59/09 i 1/12)
Član 1.
(1) Ovim zakonom uređuju se organizacija i struktura
obrazovanja odraslih.
(2) Obrazovanje odraslih je dio jedinstvenog obrazovnog
sistema Republike Srpske (u daljem tekstu: Republika),
kojim se obezbjeđuje obrazovanje, usavršavanje i
osposobljavanje odraslih lica.
Član 2.
(1) Obrazovanje odraslih može biti:
a) formalno,
b) neformalno i
c) informalno.
(2) Formalno obrazovanje odraslih označava obrazovni proces
koji se izvodi u obrazovnim ustanovama po programima
osnovnog i srednjeg obrazovanja prilagođenim potrebama i
mogućnostima odraslih.
(3) Formalno obrazovanje odraslih sprovodi se u skladu sa
zakonima kojima se uređuju djelatnosti osnovnog i srednjeg
obrazovanja, osim u pitanjima koja su uređena ovim
zakonom.
(4) Neformalno obrazovanje odraslih je organizovan proces
učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju,
specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti
prema dijelovima programa formalnog obrazovanja
(modulima) i po posebnim programima za sticanje znanja,
vještina i sposobnosti, a koji se mogu organizovati kod
obrazovnih ustanova i specijalizovanih organizacija koje
ispunjavaju uslove prema programu koji izvode.
(5) Informalno učenje podrazumijeva permanentno
samoobrazovanje, usavršavanje i sticanje znanja i vještina
van obrazovnih ustanova i specijalizovanih organizacija
obrazovanja odraslih.
III - ORGANIZATORI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Član 10.(1)
(1) Obrazovanjem odraslih, kao svojom redovnom djelatnošću
ili djelatnošću koja prati redovnu mogu se baviti osnovne i
srednje škole koje su registrovane za obrazovanje odraslih i
Broj 15 - Strana 207
specijalizovane organizacije za obrazovanje ostalih, kao što
su radnički univerziteti, centri za obuku, škole stranih
jezika, auto škole, kao i druga pravna lica koja ispunjavaju
uslove predviđene pojedinačnim programom za
obrazovanje odraslih (u daljem tekstu: organizatori
obrazovanja).
4.2. Organizacioni aspekt obrazovanja odraslih u
zakonodavstvu susjednih država
CRNA GORA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni list Crne Gore", br. 020/11 i 047/17)
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje i učenje odraslih.
Odrasli se, po sopstvenom izboru, uključuju u obrazovanje,
osposobljavanje ili učenje radi poboljšanja znanja, vještina i
kompetencija ili sticanja odgovarajuće kvalifikacije za uspješniji
život, rad i lični razvoj. Jedinstveni sistem Član 2 Obrazovanje
odraslih je dio jedinstvenog obrazovnog sistema Crne Gore.
II. OBLICI I PROGRAMI OBRAZOVANJA
Oblici obrazovanja i učenja
Član 8.
Obrazovanje odraslih odvija se kao:
­ formalno obrazovanje;
­ neformalno obrazovanje, odnosno učenje;
­ informalno učenje;
­ samousmjereno učenje.
Formalno obrazovanje
Član 9.
Formalno obrazovanje je organizovan proces obrazovanja
koji se ostvaruje po javno važećem obrazovnom programu ili
dijelu tog programa ( modul, jedinica učenja i sl.), na osnovu
kojeg se stiče nivo obrazovanja, odnosno jedna ili više stručnih
kvalifikacija, u skladu sa ovim zakonom i zakonima koji uređuju
te oblasti obrazovanja.
Neformalno obrazovanje, odnosno učenje.
Član 10.
Neformalno obrazovanje, odnosno učenje (u daljem tekstu:
neformalno obrazovanje) se ostvaruje kroz organizovane i
planirane ciljeve i podršku, radi sticanja i unaprjeđivanja znanja,
vještina i kompetencija, koje se mogu provjeravati i dokazivati u
postupku sticanja nacionalne stručne kvalifikacije, odnosno
ključne vještine.
Informalno učenje.
Član 11.
Informalno učenje se odvija bez posebne namjere i
organizovanog cilja, vremena i podrške kroz dnevne aktivnosti na
radnom mjestu, u okviru porodičnog i društvenog života i
slobodnog vremena. Znanja, vještine i kompetencije stečene na
ovaj način mogu se provjeravati i dokazivati u postupku sticanja
nacionalne stručne kvalifikacije, odnosno ključne vještine.
IV. ORGANIZATOR OBRAZOVANJA ODRASLIH
Organizator obrazovanja
Član 27.
Obrazovanje odraslih može da se ostvaruje, odnosno
organizuje u školi, specijalizovanoj organizaciji za obrazovanje
odraslih (radnički univerziteti, univerziteti za treće doba, centri za
obuku, auto škole i dr.), ustanovi za smještaj i brigu lica sa
posebnim obrazovnim potrebama i kod drugih pravnih lica (u
daljem tekstu: organizator obrazovanja), koji imaju licencu za
rad, u skladu sa zakonom.
Broj 15 - Strana 208 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
REPUBLIKA HRVATSKA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Narodne novine", br: 17/07)
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
(1) Obrazovanje odraslih obuhvata cjelinu procesa učenja
odraslih namijenjenih:
- ostvarivanju prava na slobodan razvoj ličnosti,
- osposobljavanju za zapošljivost: sticanju kvalifika-
cija za prvo zanimanje, prekvalifikaciji, sticanju i
produbljivanju stručnih znanja, vještina i
sposobnosti,
- osposobljavanju za aktivno građanstvo.
(2) Obrazovanje odraslih dio je jedinstvenoga obrazovnog
sistema Republike Hrvatske.
Član 3.
(1) Obrazovanje odraslih odvija se kao formalno, neformalno,
informalno i/ili samousmjereno učenje.
(2) Formalno obrazovanje odraslih označava djelatnost koja se
izvodi u institucionalnim i javno verifikovanim oblicima
obrazovanja radi sticanja stručnog znanja, vještina i
sposobnosti.
(3) Formalno obrazovanje odraslih obuhvata:
- osnovno školovanje odraslih,
- srednjoškolsko obrazovanje odraslih; sticanje srednje
školske ili stručne spreme, niže stručne spreme,
prekvalifikacije, osposobljavanje i usavršavanje,
- visoko obrazovanje.
(4) Formalno obrazovanje odraslih provodi se u skladu sa
posebnim propisima kojima se uređuju ove djelatnosti, osim
u pitanjima koja su uređena ovim Zakonom.
(5) Neformalno obrazovanje odraslih označava organizovane
procese učenja usmjerene na osposobljavanje odraslih lica
za rad, za različite socijalne aktivnosti te za lični razvoj.
(6) Informalno učenje odraslih označava aktivnosti u kojima
odraslo lice prihvata stajališta i pozitivne vrednote te
vještine i znanja iz svakodnevnog iskustva i raznolikih
drugih utjecaja i izvora iz svoje okoline.
(7) Samousmjereno učenje odraslih označava aktivnosti u
kojima odraslo lice samostalno uspostavlja kontrolu nad
procesom učenja kao i odgovornost za rezultate učenja.
Član 4.
Obrazovanje odraslih prema ovome Zakonu mogu provoditi
narodni otvoreni univerziteti, osnovne škole, srednje škole,
visoke škole, škole stranih jezika, ustanove za smještaj i brigu
lica sa posebnim potrebama te penološke i druge ustanove (u
daljem tekstu: ustanove za obrazovanje odraslih), ako ispunjavaju
uslove propisane ovim Zakonom.
REPUBLIKA SRBIJA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17, 27/18 i 6/20)
Obrazovanje odraslih
Član 2.
Obrazovanje odraslih jeste deo jedinstvenog sistema
obrazovanja Republike Srbije, koji obezbjeđuje odraslima tokom
cijelog života sticanje kompetencija i kvalifikacija potrebnih za
lični i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje, kao i društveno
odgovorno ponašanje.
Obrazovanje odraslih ostvaruje se kao formalno
obrazovanje, neformalno obrazovanje i informalno učenje.
Formalno obrazovanje odraslih obuhvata osnovno i srednje
obrazovanje.
Formalno obrazovanje odraslih, u smislu ovog zakona, jesu
organizovani procesi učenja koji se ostvaruju na osnovu
nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, i
Srijeda, 24. 2. 2021.
programa drugih oblika stručnog obrazovanja prilagođenih
potrebama i mogućnostima odraslih i zahtjevima tržišta rada, u
skladu sa zakonom.
Neformalno obrazovanje odraslih, u smislu ovog zakona,
jesu organizovani procesi učenja odraslih na osnovu posebnih
programa, radi sticanja znanja, vrijednosti, stavova, sposobnosti i
vještina usmjerenih na lični razvoj odraslih, rad i zapošljavanje i
socijalne aktivnosti.
Informalno učenje odraslih, u smislu ovog zakona, jeste
proces samostalnog sticanja znanja, vrijednosti, stavova,
sposobnosti i vještina, u svakodnevnom životnom, radnom i
socijalnom okruženju.
Aktivnosti u obrazovanju odraslih
Član 7.
Aktivnosti u obrazovanju odraslih u smislu ovog zakona,
jesu:
1) obrazovanje odraslih koje omogućava sticanje
osnovnog i srednjeg obrazovanja (formalno
obrazovanje);
2) sticanje kompetencija i kvalifikacija za obavljanje,
usavršavanje ili promjenu zanimanja, posla, radne
funkcije ili radne operacije (formalnim ili
neformalnim obrazovanjem);
3) obrazovanje odraslih kojim se unapređuju znanja,
vještine i sposobnosti, radi ličnog i profesionalnog
razvoja i društveno odgovornog ponašanja,
unaprjeđivanja kvaliteta života, opšteg obrazovanja i
kulture (neformalnim obrazovanjem i informalnim
učenjem);
4) priznavanje prethodnog učenja koje se ostvaruje
procjenom znanja, vještina i sposobnosti stečenih
obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom i koje
omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti
na tržištu rada;
5) karijerno vođenje i savjetovanje pružanjem stručne
podrške odraslima za lični i profesionalni razvoj i
zapošljavanje.
III - ORGANIZACIJA I OSTVARIVANJE AKTIVNOSTI
OBRAZOVANJA ODRASLIH
Organizator aktivnosti obrazovanja odraslih
Član 16.
Organizator aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem
tekstu: organizator aktivnosti) u smislu ovog zakona je:
1) osnovna i srednja škola;
2) druga ustanova, javna agencija, javno preduzeće,
organizacija nadležna za poslove zapošljavanja,
agencija za zapošljavanje, privredno društvo, nosioci
poslova profesionalne rehabilitacije, preduzetnik,
sindikalna organizacija, udruženje, stručno društvo,
organizacije za obrazovanje odraslih (narodni,
radnički, otvoreni univerzitet, univerzitet za treće
doba i dr.), centri i organizacije za stručno
usavršavanje, za učenje stranih jezika, informaciono-
komunikacione tehnologije, za obuku i razvoj ljudskih
resursa, za obuku vozača, privredna komora, centar za
karijerno vođenje i savjetovanje, udruženje
poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, dom kulture,
kao i drugi subjekti registrovani za obrazovnu
djelatnost u skladu sa propisima kojima se uređuje
klasifikacija djelatnosti (u daljem tekstu: druga
organizacija).
Javno priznati organizator aktivnosti
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 17.
Osnovna i srednja škola jeste javno priznati organizator
aktivnosti, ako ispunjava propisane uslove za tu aktivnost i ima
rješenje o verifikaciji koje izdaje Ministarstvo, u skladu sa
zakonom kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i
vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i ovim zakonom.
Druga organizacija može steći status javno priznatog
organizatora aktivnosti, za aktivnosti neformalnog obrazovanja
odraslih iz člana 7. tačka 2) ovog zakona i aktivnosti iz tač. 3) i 5)
istog člana, ako je registrovana za obrazovne djelatnosti,
zadovoljava utvrđene standarde i na osnovu odobrenja
Ministarstva u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, status javno priznatog
organizatora aktivnosti imaju državni organi i ustanove koje u
skladu sa posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i
druge aktivnosti obrazovanja odraslih.
Odobrenje iz stava 2. ovog člana izdaje se drugoj
organizaciji koja ispunjava propisane uslove za organizovanje
aktivnosti obrazovanja odraslih u pogledu programa, kadra,
prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Bliže uslove u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i
nastavnih sredstava uključujući i uslove za obezbjeđivanje
pristupačnosti nastave i programa za lica sa invaliditetom
propisuje ministar.
5. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Nakon analize zahtjeva i dokumentacije u spisu predmeta,
analize osporenih odredbi i njihove usporedbe sa nekim
uporednim zakonskim rješenjima iz bližeg okruženja, a u svjetlu
relevantnog prava, Ustavni sud Federacije je utvrdio kao što
slijedi.
Zakon o obrazovanju odraslih lica, donijela je Skupština
SBK/KSB na XXI. sjednici održanoj 20.03.2017. godine.
Pomenutim Zakonom se uređuje "obavljanje djelatnosti
obrazovanja odraslih lica; opšta pitanja u vezi sa osnivanjem,
organizovanjem, finansiranjem, upravljanjem i rukovođenjem
procesom obrazovanja odraslih lica; djelatnost i uslovi za
obavljanje obrazovanja, usavršavanja i osposobljavanja odraslih
lica; prava i obaveze mjerodavnih tijela u oblasti obrazovanja
odraslih lica; uslovi za sticanje javnih isprava; statusna pitanja
kandidata koji su završili institucionalno obrazovanje odraslih
lica, te ostala pitanja važna za obavljanje djelatnosti obrazovanja
odraslih lica na području Srednjobosanskog kantona/Kantona
Središnja Bosna". Na osnovu stava (3) člana 8. i tačke a) stava (1)
člana 46. istog Zakona, uz saglasnost Vlade SBK/KSB,
Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta donijelo je
Standarde i normative za obrazovanje odraslih lica gdje je
propisan način i postupak utvrđivanja uslova koje mora
ispunjavati organizator obrazovanja odraslih lica, za provođenje
programa formalnog obrazovanja. Standardi normativi su stupili
na snagu danom donošenja a objavljeni su u "Službenim
novinama Srednjobosanskog kantona/Kantona Središnja Bosna"
od 28.02.2019. godine. Riječ je o dokumentu koji je oslonjen na
Odluku o usvajanju principa i standarda u oblasti obrazovanja
odraslih u Bosni i Hercegovini koju je donijelo Vijeće ministara
Bosne i Hercegovine na 89. sjednici, održanoj 04.04.2014.
godine.
Navedenom Odlukom su usvojeni Principi i standardi u
oblasti obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini, koji su
sastavni dio navedene Odluke. U principima i standardima je
između ostalog navedeno: "U uslovima ekspanzije novih
tehnologija postojeća znanja brzo zastarjevaju te je potrebno
njihovo stalno unaprjeđenje kako bi se i pojedinci i društvo lakše
i brže prilagodili zahtjevima koje tehnološki napredak nosi.
Također, razvoj demokratije i društava zasnovanih na poštivanju
ljudskih prava, jednakosti i pravdi podrazumijevaju odgovorno
Broj 15 - Strana 209
građanstvo - pojedince osposobljene za uspješno vršenje njihovih
osnovnih životnih uloga (radnih, građanskih, porodičnih,
rekreativnih...). Mnoge zemlje su odgovor na sve ove izazove
prepoznale u ulaganju u ljudske resurse, a ključno sredstvo u
konceptu cjeloživotnog obrazovanja i učenja, u kome je
obrazovanje odraslih prepoznato kao bitna komponenta
obrazovnog sistema i jednako važno koliko i obrazovanje djece i
mladih. Široko razumijevanje značaja i potrebe kvalitetnog
obrazovanja za sve građane učinilo je da obrazovanje postane
jedno od prioritetnih pitanja svake države i društva, koje treba da
doprinese privrednom, socijalnom i kulturnom razvoju, kao i
ličnom razvoju pojedinca.
Savremene strategije razvoja obrazovanja se danas ne
orijentišu samo na obrazovanje djece i mladih. Naprotiv, naročito
u posljednje dvije decenije u fokus obrazovnih politika evropskih
zemalja sve više ulazi obrazovanje i učenje odraslih. Posmatrano
u svjetlu brzih promjena koje se događaju u svim aspektima
društva i u kojima se prepliću različiti interesi i zahtjevi javnog i
privatnog sektora, tržišta rada, civilnog društva i pojedinca, sve
su veća i izvjesnija očekivanja da će svaki pojedinac htjeti i
morati sticati i obnavljati svoja znanja tokom cijelog života. Zato
obrazovanje odraslih postaje najdinamičniji segment obrazovnih
sistema u Evropi i svijetu. Kako bi bilo u funkciji podizanja
konkurentnosti privrede, jačanja socijalne kohezije i podrške
ličnom razvoju pojedinca, obrazovanje odraslih treba razvijati
kao specifičnu, fleksibilnu i vrlo važnu komponentu sveukupnog
obrazovnog sistema i učiniti ga dostupnim svima, kroz različite
vidove obrazovanja i učenja (formalne, neformalne, informalne).
Shodno tome, pravci razvoja obrazovanja odraslih se danas
projiciraju i baziraju na koncepciji cjeloživotnog obrazovanja i
učenja kao sredstvu za napredovanje ka konceptu 'društva koje
uči'. Cilj je stvaranje fleksibilnog i demokratskog sistema
obrazovanja koji će biti otvoren i prohodan za sve, bez obzira na
životnu dob i kroz koji će se i odraslim licima osigurati veće i
različite mogućnosti za učenje i sticanje znanja za sva područja
života i rada".
Organizatori obrazovanja odraslih mogu biti ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti, koji ispunjavaju uslove za
obavljanje ove djelatnosti propisane od strane nadležnih organa.
Obrazovanje odraslih, kao svoju redovnu djelatnost ili kao
djelatnost koja prati redovnu mogu provoditi: obrazovne
ustanove u sistemu redovnog - formalnog obrazovanja,
specijalizirane ustanove za obrazovanje odraslih - ustanove i
centri za obrazovanje odraslih, narodni, radnički i otvoreni
univerziteti, univerziteti za treću životnu dob itd.
Jasno je da principi i standardi utvrđeni predmetnom
Odlukom treba da "predstavljaju pravni osnov za djelovanje
obrazovnih i drugih vlasti, odgovornih tijela, institucija,
organizacija i pojedinaca na svim nivoima vlasti u Bosni i
Hercegovini", ali je jasno i to da ona nema pravnu snagu zakona.
Ipak, treba imati na umu da su na listi "ključnih međunarodnih i
dokumenata Evropske unije o politikama obrazovanja odraslih
lica u kontekstu cjeloživotnog učenja" i tri dokumenta koja su
sastavni dio Ustava Federacije Bosne i Hercegovine i imaju
snagu ustavne norme: Opšta deklaracija o ljudskim pravima UN
(1948), Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima (1966) i Evropska socijalna povelja (1961).
Izneseno predstavlja kontekst u kojem je zahtjev razmotren,
nakon čega je Ustavni sud Federacije mogao utvrditi mišljenje
koje podnosilac zahtjeva traži.
Uprkos nepreciznosti i nedorađenosti zahtjeva, sa
sigurnošću se može zaključiti da podnosilac, iako najčešće koristi
izraz "osporene odredbe člana 8. Zakona o obrazovanju odraslih
SBK/KSB", svoju argumentaciju prevashodno usmjerava na
odredbu člana 8. stav (1). O tome neposredno svjedoče navodi u
Broj 15 - Strana 210 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
dijelu zahtjeva naslovljenom sa "obrazloženje", na trećoj stranici,
gdje se expressis verbis govori o "osporenom članu 8. točka 1."
To je naime potpuno jasno, jer je akcenat zahtjeva na
"formalnom obrazovanju" i navodnoj nemogućnosti da u njemu
participiraju centri za obrazovanje odraslih izvan redovnog
školstva, a što navodno onemogućuje upravo odredba stava (1)
člana 8. Zakona o obrazovanju odraslih. Da je doista tako,
nepobitno svjedoči to što se u zaključku zahtjeva, od Ustavnog
suda Federacije traži "mišljenje o ustavnosti odredbe člana 8.
Tačka 1. Zakona o obrazovanju odraslih SBK/KSB".
Naime, kao što iz argumentacije podnosioca zahtjeva
nesporno proističe, odredba člana 8. stav (1) dovodi se u pitanje
zato što u organizatore formalnog obrazovanja odraslih ne
uključuje centre za obrazovanje odraslih, kao specijalizovane
institucije, pa se od Ustavnog suda Federacije traži mišljenje o
tome da li je odredba člana 8. stav (1) Zakona o obrazovanju
odraslih zbog toga u suprotnosti sa prvim Protokolom Evropske
konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine, te supsidijarno sa Principima i
standardima u području obrazovanja odraslih u Bosni i
Hercegovini.
Član 2. prvog Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, govori o pravu na obrazovanje
i garantuje da to pravo nikome ne može biti oduzeto, te da države
treba da poštuju pravo roditelja da osiguraju vaspitanje i
obrazovanje (djece) u skladu sa vlastitim vjerskim i filozofskim
uvjerenjima. Međutim ni odredba stava (1) člana 8. Zakona o
obrazovanju odraslih na koju se direktno ukazuje, a niti ostale
odredbe tog člana nikome ne oduzimaju pravo na obrazovanje.
Naprotiv, njima se pravno uređuje ambijent i način ostvarivanja
tog prava kao i njegova nesumnjiva dostupnost i odraslim licima.
O povredi prava roditelja da im se djeca obrazuju u skladu sa
njihovim vjerskim uvjerenjima i njihovim svjetonazorom ovdje,
dakako, ne može biti govora, te je jasno da su odredbe člana 8.
Zakona o obrazovanju odraslih korespondentne sa spomenutom
odredbom prvog Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sa ustavnom garancijom
prava na obrazovanje iz člana II.A.2.(1) m) Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine.
Kada je riječ o ustavnoj garanciji iz člana II.A.2(1) c)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, dakle garanciji prava na
jednakost pred zakonom, Ustavni sud Federacije konstatuje da ni
osporena odredba člana 8. stav (1) niti ostale odredbe tog člana
ne ugrožavaju pravo na jednakost pred zakonom odraslih lica kao
konzumenata obrazovanja. Ono je svakom odraslom licu
dostupno na isti način i pod istim uslovima. To što centri za
obrazovanje odraslih nisu u potpuno istom pravnom položaju sa
osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama
(pritom u svim oblicima vlasništva), ustanovama za smještaj i
brigu o licima s posebnim potrebama i penološkim ustanovama
ne može biti shvaćeno kao diskriminacija, već kao promišljena
obrazovna politika, gdje se svjesno pravi razlika između
formalnog i neformalnog obrazovanja. Ona je i nastala otkako je
u posljednje dvije decenije obrazovanje i učenje odraslih ušlo u
fokus obrazovnih politika evropskih zemalja i prisutna je i u
uporednom pravu i u dokumentu "Principi i standardi
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini" usvojenom na
državnom nivou 2014. godine, pa tako i u Zakonu o obrazovanju
odraslih SBK/KSB.
Tako se u pomenutom dokumentu formalno obrazovanje
odraslih definiše kao "učenje usmjereno od strane nastavnika ili
instruktora koje se stiče u obrazovnim ustanovama, a prema
nastavnim planovima i programima odobrenim od nadležnih
obrazovnih vlasti", dok je neformalno obrazovanje odraslih
"organiziran proces učenja i obrazovanja usmjeren ka
usavršavanju, specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i
Srijeda, 24. 2. 2021.
sposobnosti prema posebnim programima koje izvode
organizatori obrazovanja (redovne škole, centri za obuku,
kompanije, agencije i slično". Zakon o obrazovanju odraslih
SBK/KSB sadrži identične definicije, iz čega je vidljivo da je on
oslonjen na Principe i standarde na nivou Bosne i Hercegovine,
što je uostalom vidljivo i iz cjelokupne koncepcije tog Zakona.
S obzirom na značaj ove distinkcije, logično je da ona može
imati svoj odraz i u programskom i u organizacionom smislu, pa
to što centri za obrazovanje odraslih u osporenoj odredbi nisu
pomenuti može kao zakonsko rješenje biti predmetom kritike, ali
ne i razlogom njene neustavnosti. Ona, naprosto, ne govori o
centrima za obrazovanje odraslih, a neustavnom je se ne može
proglasiti zato što za obrazovanje odraslih ovlašćuje škole,
fakultete, ustanove za smještaj i brigu o licima s posebnim
potrebama i penološke ustanove.
Kada je u pitanju navodna povreda ustavne garancije prava
na imovinu iz člana II.A.2.k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud Federacije smatra da su ti navodi
neosnovani i da u njihovu potvrdu nisu izneseni nikakvi
argumenti.
Kada je riječ o pravu na rad "organizatora obrazovanja
odraslih lica", pod kojim pojmom se, dakako, podrazumijevaju i
centri za obrazovanje ostalih, to pravo ni jednom odredbom člana
8. osporenog Zakona nije uskraćeno. Ustavni sud Federacije
smatra da je riječ o pogrešnom tumačenju tih odredaba. Tačno je
da su redovne škole i visokoškolske ustanove, ustanove za
smještaj i brigu o licima s posebnim potrebama, te penološke
ustanove u odredbi člana 8. stav (1) prepoznate kao nosioci
formalnog obrazovanja odraslih i ta je odredba samo na njih
usmjerena. Potom su u stavu (2) istog člana, koji govori o
neformalnom obrazovanju odraslih pobrojane sve institucije i
organizacije koje se po Zakonu smatraju "organizatorima
obrazovanja odraslih lica", dakle i subjekti iz stava (1) i svi drugi
subjekti, odnosno institucije i organizacije koje se bave
obrazovanjem odraslih. Dakle pojam "organizatori obrazovanja
odraslih lica" integriše u sebi sve te subjekte.
U prilog tome najbolje govori odredba člana 3. tačka 17.
Zakona o obrazovanju odraslih lica kojom se za primjenu tog
Zakona utvrđuje autonomni integralni pojam "Organizatori
obrazovanja odraslih lica" a koji uključuje "ustanove,
organizacije i druge pravne subjekte koji zadovoljavaju uslove za
obavljanje djelatnosti obrazovanja odraslih lica, koje su propisala
mjerodavna tijela". Riječ je o tehničkim i higijenskim uslovima,
prostornim i materijalnim standardima, te drugim uslovima koji
su, kako je ranije navedeno, propisani Standardima i normativima
za obrazovanje odraslih lica koje je, po ovlaštenju iz člana 46.
stav 1. tačka a) Zakona o obrazovanju odraslih lica donijelo
kantonalno Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.
Prema tome, kada odredba člana 8. stav (3) Zakona o
obrazovanju odraslih govori o standardima i normativima za
obrazovanje odraslih lica i "načinu i postupku utvrđivanja uslova
koje mora zadovoljavati organizator obrazovanja odraslih lica za
izvođenje formalnih programa obrazovanja odraslih" koje će
donijeti (i koje je donijelo) Ministarstvo obrazovanja, nauke
kulture i sporta, onda se ti standardi i normativi odnose na "sve
organizatore obrazovanja odraslih lica", pa tako i na centre za
obrazovanje odraslih, a to znači da i oni imaju ravnopravan
pristup formalnom obrazovanju odraslih, ukoliko zadovoljavaju
propisane standarde i normative.
Dakle, sistematsko tumačenje odredaba člana 3. tačka 17. i
člana 8. st. (1), (2) i (3) Zakona o obrazovanju odraslih lica
dovodi do zaključka da i centri imaju pristup formalnom
obrazovanju odraslih, te ne može biti govora ni o uskraćivanju
prava na rad, koje svakome garantuje odredba člana II.A.2.(1) l)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. O tome zašto ne stoje
navodi o uskraćivanju prava na obrazovanje, već je bilo riječi.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Činjenica je dakle, da Zakon o obrazovanju odraslih
SBK/KSB u pogledu učešća centara za obrazovanje odraslih
samo naizgled ima restriktivniji stav u odnosu na zakone iz
okruženja i u odnosu na principe i standarde iz Odluke vijeća
ministara Bosne i Hercegovine.
Na kraju, Ustavni sud Federacije smatra da osporena
odredba člana 8. stav (1) može biti predmetom kritike i da
rješenje koje ona sadrži, pa možda i redakcija cijelog člana 8.
nisu optimalni, te da ih u odgovarajućoj proceduri treba izmijeniti
nabolje, ali njihova ustavnost nije upitna.
U provjeru tačnosti navoda podnosioca o tome da se tekst
odredbe člana 8. stav (2), koja se odnosi na centre za obrazovanje
razlikuje od teksta iz Nacrta koji je prošao javnu raspravu i
utvrđivanje da li je i na koji način došlo do te izmjene, Ustavni
sud Federacije ne može se upuštati.
Mišljenje objaviti u "Službenim novinama Federacije BiH"
i službenim glasilima kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine".
Ovo mišljenje Ustavni sud Federacije je utvrdio
jednoglasno, u sastavu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Suda,
Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Aleksandra Martinović i prof.
dr. Edin Muminović, sudije Suda.
Predsjednica
Broj U-41/19 Ustavnog Suda
19. januara 2021. godine Federacije Bosne i Hercegovine
Sarajevo Dr. sc. Kata Senjak, s. r.
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući
po zahtjeva dopremijera Federacije Bosne i Hercegovine Veska
Drljače za davanje mišljenja o ustavnosti odredbi Zakona o
obrazovanju odraslih osoba, u smislu članka IV.B.3.7.d.(III)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici Suda bez
javne rasprave održanoj dana 19.01.2021. godine, utvrdio je
sljedeće
MIŠLJENJE
1. Predmet zahtjeva i podnositelj zahtjeva
Dopremijer Federacije Bosne i Hercegovine Vesko
Drljača (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva), podnio je
dana 14.10.2019. godine Ustavnom sudu Federacije Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud Federacije)
zahtjev za davanje Mišljenja (u daljnjem tekstu: zahtjev), u
svezi sa ustavnošću odredbi članka 8. Zakona o obrazovanju
odraslih osoba ("Službene novine Kantona Središnja Bosna",
broj: 5/17 - u daljnjem tekstu: osporene odredbe Zakona).
Podnositelj zahtjeva je ovlaštena osoba, jer kao
Dopremijer Federacije Bosne i Hercegovine, na osnove odredbe
članka IV.B.3.7.d.(III) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine
"odlučuje da li će se tražiti mišljenje Ustavnog suda".
2. Bitni navodi zahtjeva
Podnositelj zahtjeva najprije citira osporene odredbe, a
potom navodi da je osnovni razlog za podnošenja zahtjeva u
tome što osporene odredbe Zakona ne predviđaju centre za
obrazovanje odraslih kao organizatore formalnog obrazovanja
odraslih osoba, a što je u suprotnosti s Principima i standardima u
oblasti obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini, usvojenim 4.
travnja 2014. godine na 89. sjednici Vijeća ministara Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj: 39/14, u daljnjem
tekstu: Principi). Prema navedenim Principima, organizatori
obrazovanja odraslih su i specijalizirane ustanove odraslih –
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodna, radnička i
otvorena učilišta, kao i učilišta za treću životnu dob. Podsjeća na
to da je Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine propisano da se
"zakonom, sukladno sa Ustavom, uređuje način ostvarivanja
ljudskih prava i sloboda, kada je to neophodno za njihovo
ostvarivanje i da Zakon mora biti suglasni sa Ustavom i
Broj 15 - Strana 211
potvrđenim međunarodnim ugovorima, a drugi propis mora biti
suglasan sa Ustavom i zakonom". Također ukazuje na članak
II.A. 2 (1) točku c) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine gdje
je stoji "da će Federacija osigurati primjenu najvišeg nivoa
međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u
dokumentima navedenim u Aneksu ovog Ustava te da su svi pred
zakonom jednaki bez obzira na bilo kakvu posebnost ili osobno
svojstvo (princip jednakosti)."
Navodi kako svi zakoni o obrazovanju odraslih usvojeni na
području Bosne i Hercegovine, osim Zakona o obrazovanju
odraslih u Srednjobosanskom kantonu/Kantonu Središnja Bosna
(u daljnjem tekstu: SBK/KSB) prepoznaju Centre kao
organizatore i formalnog obrazovanja odraslih. Prije samog
stavljanja u zakonsku proceduru za usvajanje zakona, sedam
kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine, Ministarstvo
obrazovanja Republike Srpske kao i Ministarstvo obrazovanja
Distrikta Brčko, postupaju sukladno s navedenim Principima i
standardima koje je Vijeće ministara uskladilo sa zakonima
Europske unije, te kao okvir preporučilo svim nižim nivoima da
kao takav bude usvojen.
Prema osporenoj odredbi Zakona, kaže se u nastavku,
formalno obrazovanje odraslih osoba, mogu provoditi uz redovito
obrazovanje, osnovne škole, srednje škole i visokoškolske
ustanove u svim oblicima vlasništva te ustanove za smještaj i
brigu o osobama s posebnim potrebama i penološke ustanove.
Prema osporenoj odredbi Zakona neformalno obrazovanje mogu
organizirati i provoditi organizatori za obrazovanje odraslih
osoba, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove,
ustanove za obrazovanje odraslih osoba, škole/centri stranih
jezika, škole/centri za informacijsko-komunikacijske tehnologije,
centri za kulturu i obrazovanje, autoškole ustanove za smještaj
osoba s posebnim potrebama i brigu o osobama s posebnim
potrebama, te penološke i druge ustanove, udruge građana,
gospodarski subjekti i druge pravne osobe koje su između
ostalog, kao svoju djelatnost navele neformalno obrazovanje
odraslih. Prema njegovom mišljenju osporena odredba Zakona je
u suprotnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine,
konkretnije člankom II. A. 2. (1) točka c) i s Principima i
standardima obrazovanja odraslih: Organizatori obrazovanja
odraslih mogu biti ustanove, organizacije i drugi pravni subjekti,
koji ispunjavaju uvjete za obavljanje ovih djelatnosti propisane
od strane nadležnih organa. Obrazovanje odraslih, kao svoju
redovnu djelatnost ili kao djelatnost koja prati redovnu mogu
provoditi:
a) obrazovne ustanove u sustavu redovnog – formalnog
obrazovanja;
b) specijalizirane ustanove za obrazovanje odraslih –
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodna,
radnička i otvorena učilišta, kao i učilišta za treću
životnu dob;
c) centri i organizacije za stručno usavršavanje, učenje
stranih jezika, informacijsko-komunikacijske
tehnologije, obuku i razvoj ljudskih resursa;
d) auto-škole;
e) zavodi i službe za zapošljavanje;
f) javne agencije, javna poduzeća i gospodarska
društva;
g) gospodarske komore, poslodavci, poduzetnici i
obrtnici i njihova udruženja, sindikalne udruge, te
fondacije i udruge građana;
h) ustanove za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba s invaliditetom;
j) ustanove za smještaj i brigu o osobama s posebnim
potrebama;
k) penološke ustanove;
Broj 15 - Strana 212 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
l) centri za informiranje, savjetovanje i karijerno
vođenje;
m) kulturno-obrazovni centri;
n) drugi subjekti koji ispunjavaju propisne uvjete;
Status javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih
stječe se pod uvjetima i u postupku utvrđenom zakonom i/ili
podzakonskim aktom. Postupku za stjecanje statusa javno
priznatog organizatora obrazovanja odraslih podliježu i
obrazovne ustanove u sustavu redovnog obrazovanja. Po
izdavanju akta o dobijanju statusa javno priznatog organizatora,
te nakon početka rada odnosno implementacije odobrenih
programa, organizator podliježe postupku akreditacije. Državni
organi i institucije koje provode programe obuka i stručnog
usavršavanja sukladno s posebnim propisima, imaju status javno
priznatih organizatora obrazovanja odraslih.
Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, konkretnije
članak II.A.2 (1) točka c), koji glasi:
"Federacija će osigurati primjenu najvišeg nivoa
međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u aktima
navedenim u Aneksu. Posebice: (1) Sve osobe na teritoriji
Federacije uživaju prava na: točka c) jednakost pred Zakonom,
k) imovinu; l) osnovne slobode: slobodu govora i štampe;
slobodu mišljenja, savjesti i uvjerenja ; slobodu religije,
uključujući privatno i javno vjeroispovjedanje; slobodu
okupljanja; slobodu udruživanja, uključujući slobodu osnivanja i
pripadanja sindikatima i slobodu neudruživanja; slobodu na
rad", a koja sloboda se u ovom slučaju u smislu
diskriminacijskog odnosa zasigurno osporenom odredbom
Zakona krši. Suprotno Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine,
osporenom odredbom Zakona organizatorima za obrazovanje
odraslih osoba onemogućeno je pravo na rad, pravo na imovinu,
obzirom da ustanovu za obrazovanje prema točki 4. osporenog
Zakona mogu osnivati pravne i fizičke osobe u svim oblicima
vlasništva. Ovakvim propisivanjem organizatori se primjenom
osporenog Zakona dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na
ostale organizatore sličnih centara u preostalih sedam kantona u
Federaciji Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Distrikta
Brčko koja prava ostvaruju, a čime se krši ustavni princip
jednakost, a koji nalaže jednako postupanje u istim pravnim
situacijama.
Osporeni Zakon neustavno stavlja organizatore obrazovanja u
nepovoljan položaj, samim time što im ograničava jedno od
osnovnih ljudskih prava, pravo na rad, pravo na imovinu, pravo
na obrazovanje.
Protokol br. 1. Europske Konvencije o zaštiti ljudskih prava
i temeljnih sloboda, članak 2. (pravo na obrazovanje). "Pravo na
obrazovanje Nitko ne može biti lišen prava na obrazovanje. U
vršenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave
država poštuje pravo roditelja da osiguraju takvo obrazovanje i
nastavu koji su sukladni s njihovim vlastitim vjerskim i
filozofskim uvjerenjima", a napadnuta neustavna odredba ne
sprječava samo rad podnositelja zahtjeva nego i posredno
korisnika usluga podnositelja zahtjeva protivno navedenom
Protokolu. Podnositelj zahtjeva naglašava da je navedena odredba
proizašla i iz nezakonitog ponašanja i postupanja predlagatelja
osporenog Zakona u kršenju osnovnih principa i načela u
donošenju osporenog Zakona pa i tom osnovu nezakonita i
neustavna ova odredba iz sljedećih razloga. Nacrt Zakona o
obrazovanju odraslih osoba u postupku donošenja poslan je
učesnicima javne rasprave na razmatranje. Zakazan je termin za
javnu raspravu. Na javnoj raspravi se razmatrao Nacrt Zakona o
obrazovanju odraslih osoba u kojemu je osporena odredba
Zakona glasila: "Da su centri za obrazovanje odraslih nositelji
aktivnosti formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih", i
takva je ostala nakon javne rasprave.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Kako podnositelj zahtjeva navodi, u skupštinsku proceduru
za usvajanje osporenog Zakona upućuje se Nacrt osporenog
Zakona u kojem se od strane podnositelja samovoljno mimo
Zaključaka s javne rasprave izbacuje riječ "formalnog", tako da
ostaje tekst po kojem centri mogu izvoditi samo neformalno
obrazovanje, a čime se onemogućuju u radu u ključnom dijelu
posla i spuštaju na nivo poslova koje može raditi u obrazovanju
svako udruženje građana (tečajevi i slično).
Na taj način diskriminirani su centri u odnosu na javne
obrazovne ustanove i sve druge centre na prostoru države Bosne i
Hercegovine.
3. Odgovor na zahtjev
Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-41/19 od
23.10.2019. godine zatražio od Skupštine SBK/KSB odgovor na
zahtjev za davanje mišljenja, ali isti nije dostavljen.
4. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Članak II.A.2 (1) c), k), l) i m)
(1) Sve osobe na teritoriji Federacije uživaju prava na:
c) jednakost pred zakonom;
k) imovinu;
l) osnovne slobode: slobodu govora i štampe; slobodu
mišljenja, savjesti i uvjerenja; slobodu religije
uključujući privatno i javno vjeroispovijedanje;
slobodu okupljanja; slobodu udruživanja,
uključujući slobodu osnivanja i pripadanja
sindikatima i slobodu neudruživanja; slobodu na rad;
m) obrazovanje;
Članak IV.B.3.7.d.(III)
Osim ako ovim ustavom nije drugačije utvrđeno:
d) Dopremijeri su nadležni za:
(III) odlučivanje da li će se zatražiti mišljenje Ustavnog
suda;
B. Protokol uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i
temeljnih sloboda
(Pariz, 20. ožujka 1952.)
Članak 2.
(Pravo na obrazovanje)
Nikome neće biti uskraćeno pravo na obrazovanje. U
obavljanju svojih funkcija povezanih s odgojem i podučavanjem
država će poštovati pravo roditelja da osiguraju odgoj i
podučavanje sukladno sa svojim vjerskim i filozofskim
uvjerenjima.
C. Odluka o usvajanju principa i standarda u oblasti
obrazovanja odraslih u Bosni I Hercegovini ("Službeni glasnik
BiH", broj 39/14)
Članak 1.
(Predmet Odluke)
(1) Ovom odlukom usvajaju se Principi i standardi u oblasti
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini (u daljnjem
tekstu: Principi i standardi obrazovanja odraslih).
(2) Principi i standardi obrazovanja odraslih su sastavni dio ove
odluke.
Članak 2.
(Sadržaj i primjena Odluke)
(1) Principi i standardi obrazovanja odraslih usvojeni ovom
odlukom predstavljaju pravnu osnovu za djelovanje
obrazovnih i drugih vlasti - odgovornih organa, institucija,
organizacija i pojedinaca na svim nivoima vlasti u Bosni i
Hercegovini, kao okvir u kome iniciraju, provode i
koordiniraju svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja odraslih,
sukladno sa utvrđenim nadležnostima.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Principima i standardima obrazovanja odraslih se utvrđuju
zajednički principi i standardi na kojima se temelje,
razvijaju, implementiraju i koordiniraju politike i
zakonodavstvo u svezi s obrazovanjem odraslih u cijeloj
Bosni i Hercegovini, prati, procjenjuje i razmatra stanje u
ovoj oblasti, te dogovaraju, predlažu i poduzimaju mjere za
njegovo unaprjeđenje.
(3) Osnovni principi i standardi definirani Principima i
standardima obrazovanja odraslih slijede međunarodne i
europske principe i standarde u području obrazovanja
odraslih, i uvažavaju specifičnosti ekonomskog, socijalnog i
kulturološkog konteksta u Bosni i Hercegovini.
PRINCIPI I STANDARDI U OBLASTI OBRAZOVANJA
ODRASLIH U BOSNI I HERCEGOVINI
Siječanj 2014. godine
1. UVOD
Napori učinjeni tijekom posljednjih godina u zaustavljanju
porasta nezaposlenosti u Europi i svijetu nisu dali očekivane
rezultate. Dugotrajna nezaposlenost nastavlja rasti, a raširenost
socijalne isključenosti i siromaštva postala je glavni problem
skoro svih društava. Trenutno se milioni ljudi suočavaju s
problemom nezaposlenosti ili sa opasnošću od gubitka posla, te s
tim u svezi i s potrebom unaprjeđenja postojećih i stjecanja novih
znanja, vještina i sposobnosti koje će im osigurati veće šanse za
zapošljivost, kao i kontinuiranu prilagodljivost zahtjevima tržišta
rada. U uvjetima ekspanzije novih tehnologija postojeća znanja
brzo zastarjevaju te je potrebno njihovo stalno unaprjeđenje kako
bi se i pojedinci i društvo lakše i brže prilagodili zahtjevima koje
tehnološki napredak nosi. Također, razvoj demokracije i društava
utemeljenih na poštivanju ljudskih prava, jednakosti i pravdi
podrazumijevaju odgovorno građanstvo - pojedince osposobljene
za uspješno vršenje njihovih osnovnih životnih uloga (radnih,
građanskih, obiteljskih, rekreativnih...). Mnoge zemlje su
odgovor na sve ove izazove prepoznale u ulaganju u ljudske
resurse, a ključno sredstvo u konceptu cjeloživotnog obrazovanja
i učenja, u kome je obrazovanje odraslih prepoznato kao bitna
komponenta obrazovnog sustava i jednako važno koliko i
obrazovanje djece i mladih. Široko razumijevanje značaja i
potrebe kvalitetnog obrazovanja za sve građane učinilo je da
obrazovanje postane jedno od prioritetnih pitanja svake države i
društva, koje treba da doprinese gospodarskom, socijalnom i
kulturnom razvoju, kao i osobnom razvoju pojedinca. Suvremene
strategije razvoja obrazovanja se danas ne orijentiraju samo na
obrazovanje djece i mladih. Naprotiv, naročito u posljednje dvije
decenije u fokus obrazovnih politika europskih zemalja sve više
ulazi obrazovanje i učenje odraslih. Posmatrano u svjetlu brzih
promjena koje se događaju u svim aspektima društva i u kojima
se prepliću različiti interesi i zahtjevi javnog i privatnog sektora,
tržišta rada, civilnog društva i pojedinca, sve su veća i izvjesnija
očekivanja da će svaki pojedinac htjeti i morati stjecati i
obnavljati svoja znanja tijekom cijelog života. Zato obrazovanje
odraslih postaje najdinamičniji segment obrazovnih sustava u
Europi i svijetu. Kako bi bilo u funkciji podizanja konkurentnosti
gospodarstvo, jačanja socijalne kohezije i podrške osobnom
razvoju pojedinca, obrazovanje odraslih treba razvijati kao
specifičnu, fleksibilnu i vrlo važnu komponentu sveukupnog
obrazovnog sustava i učiniti ga dostupnim svima, kroz različite
vidove obrazovanja i učenja (formalne, neformalne, informalne).
Shodno tome, pravci razvoja obrazovanja odraslih se danas
projeciraju i baziraju na koncepciji cjeloživotnog obrazovanja i
učenja kao sredstvu za napredovanje ka konceptu "društva koje
uči". Cilj je stvaranje fleksibilnog i demokratskog sustava
obrazovanja koji će biti otvoren i prohodan za sve, bez obzira na
životnu dob i kroz koji će se i odraslim osobama osigurati veće i
Broj 15 - Strana 213
različite mogućnosti za učenje i stjecanje znanja za sva područja
života i rada.
Uspostava efikasnog i otvorenog sustava obrazovanja
odraslih u Bosni i Hercegovini je u najboljem interesu svih njenih
građana, koji će kroz vlastiti razvoj doprinijeti ostvarivanju
razvojnih ciljeva zajednice kojoj pripadaju.
2. MEÐUNARODNI I EUROPSKI STANDARDI U
OBLASTI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Politike europskih zemalja u svezi s obrazovanjem odraslih
se temelje na zajedničkim vrijednostima i principima definiranim
u brojnim međunarodnim dokumentima i dokumentima Europske
unije (Prilog 1: Ključni dokumenti).
Sukladno s ovim dokumentima, opredjeljujuće vrijednosne
kategorije u kreiranju politika i organizaciji sustava obrazovanja
odraslih u suvremenim društvima su:
a) obrazovanje ima za cilj omogućiti pun razvoj ljudske
osobnosti i dostojanstva i osnovne preduvjete svakoj
osobi da ima aktivnu i korisnu ulogu u slobodnom
društvu;
b) svatko ima pravo na obrazovanje;
c) svatko ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom
životu zajednice i da se koristi dostignućima nauke i
njihovom primjenom;
d) svatko ima pravo na rad, na slobodan izbor
zaposlenja, kao i na zaštitu u slučaju nezaposlenosti;
e) svatko ima pravo na zaštitu od siromaštva i društvene
isključenosti;
f) pismenost i obrazovanje odraslih je sastavni dio prava
na obrazovanje kao temeljnog ljudskog prava;
g) odrasli imaju pravo na slobodu izbora odgovarajućeg
obrazovanja shodno njihovim potrebama,
sposobnostima i mogućnostima;
h) odrasli imaju pravo na jednake prilike i uvjete za
pristup, učešće i stjecanje obrazovanja, bez obzira na
godine života, spol, psiho-fizičke i druge osobne
osobine, obiteljski status, materijalno i zdravstveno
stanje, mjesto življenja, rasnu, nacionalnu, etničku,
kulturnu, socijalnu i vjersku pripadnost, seksualnu
orijentaciju, te druge osnove;
i) odrasli imaju pravo na obrazovanje kroz sve nivoe,
vrste i vidove obrazovanja i učenja, kao i pravo na
vrednovanje i priznavanje stečenih znanja, vještina i
sposobnosti, bez obzira na način njihovog stjecanja;
j) odrasli imaju pravo na informiranje, savjetovanje i
stručnu pomoć u cjeloživotnoj karijernoj orijentaciji;
k) obrazovanje odraslih je dio sveobuhvatnih sustava
obrazovanja, utemeljenih na konceptu cjeloživotnog
učenja i, s tim u svezi, na racionalnom korištenju
obrazovnih mogućnosti;
l) obrazovanje odraslih je otvoren i fleksibilan sustav -
otvoren prema zahtjevima i potrebama društva i
različitih kategorija stanovništva, i fleksibilan u
putevima učenja i napredovanja;
m) obrazovanje odraslih je djelatnost međusektorske
prirode, usmjerena na zadovoljenje interesa i potreba
javnog i privatnog sektora, tržišta rada, civilnog
društva i pojedinca;
n) obrazovanje odraslih je utemeljeno na širokom
socijalnom partnerstvu i podijeljenoj odgovornosti
svih društvenih aktera za razvoj obrazovanja odraslih;
o) odrasli imaju odgovornost za vlastiti razvoj, kao i za
razvoj zajednice kojoj pripadaju.
Bosna i Hercegovina je, kao potencijalna kandidatkinja za
članstvo u Europskoj uniji i kao potpisnica drugih međunarodnih
dokumenata, obvezna uskladiti politike i zakonodavstva u
Broj 15 - Strana 214 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
području obrazovanja odraslih s dogovorenim principima i
ciljevima, kao i osigurati njihovu punu i uspješnu implementaciju
na području cijele zemlje.
Doslijedna implementacija dogovorenih principa u politike
obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini doprinosi:
a) uspostavi i razvoju koncepta cjeloživotnog učenja u
Bosni i Hercegovini;
b) usklađivanju obrazovnih i drugih sektorskih politika o
obrazovanju odraslih s međunarodnim i europskim
politikama u ovom području obrazovanja i bržem
uključivanju u europski prostor cjeloživotnog učenja;
c) osiguranju doslijednosti, praćenju i unaprjeđenju
kvaliteta obrazovanja odraslih, sukladno s utvrđenim
obrazovnim standardima;
d) uspostavi fleksibilnih sustava obrazovanja odraslih,
koji adekvatno i efikasno odgovaraju na zahtjeve i
potrebe tržišta rada, društvene zajednice i pojedinaca;
e) boljoj povezanosti obrazovanja i gospodarstva;
f) razvoju kvalifikacijskog okvira u Bosni i Hercegovini
i uporedivosti stečenih znanja, vještina i sposobnosti,
odnosno kvalifikacija na međunarodnom planu;
g) podizanju svijesti o značaju obrazovanja odraslih;
h) socijalnoj koheziji - kroz podršku društva osobnom
razvoju pojedinaca koji na demokratski način
ostvaruju zajedničke ciljeve, kroz smanjenje
siromaštva i socijalne isključenosti, te postizanje
pravičnosti i međugeneracijske solidarnosti;
i) uključivanju svih relevantnih partnera u dijalog o
politikama obrazovanja odraslih;
j) većem i održivom financiranju obrazovanja odraslih;
k) uspješnijoj realizaciji strateških prioriteta iz EUROPA
2020 - Europska strategija za pametan, održiv i
inkluzivan rast, koja je usvojena kao izlazna strategija
iz ekonomske krize za sve zemlje članice Europske
unije, ali i za zemlje kandidate i potencijalne
kandidate.
3. PRINCIPI I STANDARDI OBRAZOVANJA ODRASLIH
U BOSNI I HERCEGOVINI
Osnovni principi i standardi obrazovanja odraslih u Bosni i
Hercegovini proističu iz univerzalnih vrijednosti demokratskog
društva, te iz specifičnosti domaćeg ekonomskog, socijalnog i
kulturološkog konteksta.
Principi i standardi utvrđeni ovim dokumentom, utemeljeni
na međunarodnim i europskim principima i standardima
obrazovanja odraslih, predstavljaju dogovoreni okvir u kome
nadležne obrazovne i druge vlasti u Bosni i Hercegovini,
postupajući sukladno sa svojim ustavnim ili zakonskim
nadležnostima, razvijaju, implementiraju i koordiniraju politike i
zakonodavstvo u svezi s obrazovanjem odraslih, prate,
procjenjuju i razmatraju stanje u ovom području, te dogovaraju,
predlažu i poduzimaju mjere za njegovo unaprjeđenje.
3.3.3.2 Organizatori obrazovanja odraslih
Organizatori obrazovanja odraslih mogu biti ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti, koji ispunjavaju uvjete za
obavljanje ove djelatnosti propisane od strane nadležnih organa.
Obrazovanje odraslih, kao svoju redovnu djelatnost ili kao
djelatnost koja prati redovnu mogu provoditi:
a) obrazovne ustanove u sustavu redovnog - formalnog
obrazovanja;
b) specijalizirane ustanove za obrazovanje odraslih -
ustanove i centri za obrazovanje odraslih, narodna,
radnička i otvorena učilišta, kao i učilišta za treću
životnu dob;
Srijeda, 24. 2. 2021.
c) centri i organizacije za stručno usavršavanje, učenje
stranih jezika, informacijsko- komunikacijske
tehnologije, obuku i razvoj ljudskih resursa;
d) auto-škole;
e) zavodi i službe za zapošljavanje;
f) javne agencije, javna poduzeća i gospodarska društva;
g) gospodarske komore, poslodavci, poduzetnici i
obrtnici i njihova udruge, sindikalne udruge, te
fondacije i udruge građana;
h) ustanove za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba s invaliditetom;
i) ustanove za smještaj i brigu o osoba s posebnim
potrebama;
j) penološke ustanove;
k) centri za informiranje, savjetovanje i karijerno
vođenje;
l) kulturno-obrazovni centri;
m) drugi subjekti koji ispunjavaju propisane uvjete.
Status javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih
stiče se pod Uvjetima i u postupku utvrđenom zakonom i/ili
podzakonskim aktom.
Postupku za stjecanje statusa javno priznatog organizatora
obrazovanja odraslih podliježu i obrazovne ustanove u sustavu
redovnog obrazovanja.
Po izdavanju akta o dobijanju statusa javno priznatog
organizatora, te nakon početka rada odnosno implementacije
odobrenih programa, organizator podliježe postupku akreditacije.
Državni organi i institucije koje provode programe obuka i
stručnog usavršavanja sukladno s posebnim propisima, imaju
status javno priznatih organizatora obrazovanja odraslih.
3.1. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Pojmovi upotrebljeni u ovom dokumentu imaju sljedeće
značenje:
3. Obrazovanje odraslih - ne postoji konsenzus o
jedinstvenoj definiciji obrazovanja odraslih u Europi i svijetu;
najčešće prihvaćena jeste UNESCO-va 1 definicija, koja
obrazovanje odraslih opisuje kao cijeli skup procesa učenja,
formalnih i ostalih, u kojem odrasle osobe (sukladno s
definicijom odrasle osobe u društvima kojima pripadaju)
razvijaju svoje sposobnosti, obogaćuju svoje znanje i unaprjeđuju
svoje tehničke ili profesionalne kvalifikacije ili ih preusmjeravaju
da bi zadovoljile svoje potrebe ili potrebe svojih društava;
4. Odrasli - osobe koje imaju više od 15 godina života a
koje nisu završile osnovno obrazovanje, odnosno osobe starije od
18 godina života koje se obrazuju;
5. Polaznik - osoba koja pohađa programe obrazovanja
odraslih;
6. Formalno obrazovanje odraslih - učenje usmjereno od
strane nastavnika ili instruktora koje se stječe u obrazovnim
ustanovama, a prema nastavnim planovima i programima
odobrenim od nadležnih obrazovnih vlasti;
7. Neformalno obrazovanje odraslih - organiziran proces
učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju, specijalizaciji i
dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti prema posebnim
programima koje izvode organizatori obrazovanja (redovne
škole, centri za obuku, kompanije, agencije i slično);
D. Zakon o obrazovanju odraslih osoba
("Službene novine Kantona Središnja Bosna", broj 5/17);
Članak 3.
(Značenje pojedinih izraza)
Pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu imaju sljedeće
značenje:
6. Formalno obrazovanje odraslih osoba učenje je koje
usmjerava predavač ili instruktor koje se stiče u obrazovnim
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ustanovama a prema javno važećim nastavnim planovima i
programima koje odobri mjerodavna obrazovna vlast.
13. Neformalno obrazovanje odraslih osoba je
organizirani proces učenja i obrazovanja usmjeren ka
usavršavanju, specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i
sposobnosti prema posebnim programima koje izvode
organizatori obrazovanja (redovne škole, centri za obuku,
kompanije, agencije i slično).
14. Obrazovanje odraslih osoba organizira se za odrasle
osobe (polazna točka od koje se definira odraslost kreće se od 15
do 18 godine životne dobi), a cilj mu je zadovoljavanje općih
obrazovnih potreba odrasle osobe ili profesionalno stručno
usavršavanje. To je dio obrazovnog sustava jedne zemlje koji je,
ili bi trebao biti, potpuno ravnopravan s ostalim dijelovima
obrazovnog sustava. Uključuje sve oblike učenja (formalno,
neformalno i informalno) odraslih osoba.
15. Odrasla osoba je osoba koja ima više od 15 godina
života a koja nije okončala osnovno obrazovanje odnosno osoba
starija od 18 godina života koja se obrazuje.
16. Osposobljavanje je obrazovanje i osposobljavanje za
uključivanje u rad nakon okončanja osnovnog obrazovanja, za
obavljanje jednostavnih i manje složenih poslova određenoga
zanimanja.
17. Organizatori obrazovanja odraslih osoba su
ustanove, organizacije i drugi pravni subjekti koji zadovoljavaju
uvjete za obavljanje djelatnosti obrazovanja odraslih osoba, koje
su propisala mjerodavna tijela.
Članak 4.
(Obrazovanje odraslih osoba)
(1) Obrazovanje odraslih osoba obuhvaća cjelinu procesa
učenja odraslih osoba namijenjenu:
a) ostvarivanju prava na slobodan razvoj osobe;
b) osposobljavanju za zapošljavanje, stjecanje
kvalifikacija za prvo zanimanje, prekvalifikaciju i
dokvalifikaciju te stjecanje i produbljivanju stručnih
znanja, vještina i kompetencija;
c) osposobljavanju za aktivno stanovništvo.
(2) Obrazovanje odraslih osoba dio je jedinstvenoga
obrazovnoga sustava Kantona i djelatnost je od javnog
interesa za Kanton.
Članak 5.
(Principi obrazovanja odraslih osoba)
Obrazovanje odraslih osoba zasniva se na principima kako
slijedi:
a) cjeloživotno učenje;
b) uvažavanje različitosti potreba i mogućnosti
prethodnih znanja i iskustava te, s tim u svezi, i
specifičnosti obrazovanja i učenja odraslih osoba;
c) sloboda izbora odgovarajućega obrazovanja, kao i
oblika, metoda i načina učenja;
d) dostupnost i raznovrsnost obrazovne ponude;
e) osiguranje odgovarajuće kvalitete obrazovanja;
f) promoviranje jednakih vrijednosti ishoda učenja u
formalnom i neformalnom obrazovanju te
informalnom učenju;
g) profesionalnost i odgovornost organizatora
obrazovanja odraslih osoba te profesionalnost i
etičnost nastavnoga kadra;
h) poštovanje osobnosti i dostojanstva svakog sudionika
u procesu obrazovanju odraslih osoba;
i) informiranje, savjetovanje i vođenje u daljnjem
obrazovanju i/ili karijernom napredovanju;
j) nediskriminacija i ravnopravnost spolova.
Broj 15 - Strana 215
Članak 6.
(Ciljevi obrazovanja odraslih osoba)
Ciljevi su obrazovanja odraslih osoba:
a) omogućavanje građanima postizanja najmanje
osnovnoškolskoga obrazovanja;
b) podizanje osnovne i funkcionalne pismenosti odraslih
osoba;
c) osposobljavanje za zapošljavanje odraslih osoba koje
nemaju završeno formalno obrazovanje i stjecanje
kvalifikacija za prvo zanimanje;
d) omogućavanje daljega obrazovanja i obuke, odnosno
mogućnost dokvalifikacije, prekvalifikacije i
kontinuiranoga stručnoga usavršavanja tijekom
cijelog radnog i životnog vijeka;
e) obrazovanje i stjecanje znanja, vještina i kompetencija
sukladno s osobnim sposobnostima, afinitetima i
životnoj dobi pojedinca;
f) omogućavanje formalnog/javnog priznavanja i
potvrđivanja rezultata prethodnoga učenja odnosno
stečenih znanja, vještina i kompetencija, bez obzira na
način njihova stjecanja.
Članak 7.
(Vidovi obrazovanja i učenja odraslih osoba)
Obrazovanje odraslih osoba ostvaruje se kroz formalno
obrazovanje, neformalno obrazovanje, informalno učenje i
samousmjereno učenje.
Članak 8.
(Organizatori obrazovanja odraslih osoba)
(1) Formalno obrazovanje odraslih osoba, prema ovome
Zakonu, mogu provoditi, uz redovno obrazovanje: osnovne
škole, srednje škole i visokoškolske ustanove u svim
oblicima vlasništva te ustanove za smještaj i brigu o
osobama s posebnim potrebama i penološke ustanove.
(2) Neformalno obrazovanje mogu organizirati i provoditi
organizatori za obrazovanje odraslih osoba, osnovne škole,
srednje škole, visokoškolske ustanove, ustanove za
obrazovanje odraslih osoba, škole/centri stranih jezika,
škole/centri za informacijsko-komunikacijske tehnologije,
centri za kulturu i obrazovanje, autoškole, ustanove za
smještaj osoba s posebnim potrebama i brigu o osobama s
posebnim potrebama, te penološke i druge ustanove, udruge
građana, gospodarski subjekti i druge pravne osobe koje su,
između ostaloga, kao svoju djelatnost navele neformalno
obrazovanje odraslih osoba.
(3) Standarde i normative za obrazovanje odraslih osoba (u
daljnjem tekstu: standardi i normativi) te način i postupak
utvrđivanja uvjeta koje mora zadovoljavati organizator
obrazovanja odraslih osoba za izvođenje formalnih
programa obrazovanja odraslih osoba donosi Ministarstvo
obrazovanja, znanosti, kulture i sporta (u daljnjem tekstu:
Ministarstvo) uz suglasnost Vlade Srednjobosanskog
kantona/Kantona Središnja Bosna (u daljnjem tekstu: Vlada
Kantona).
(4) Ustanovu za obrazovanje odraslih osoba (u daljnjem tekstu:
ustanova) može osnovati domaća i/ili strana pravna i/ili
fizička osoba (u daljnjem tekstu: osnivač) u svim oblicima
vlasništva.
(5) Ustanovu kao javnu može osnovati Kanton ili jedinica
lokalne samouprave.
(6) Osnivač osigurava sredstva potrebna za osnivanje i rad
ustanove, sukladno sa standardima i normativima.
Broj 15 - Strana 216 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
E. Standardi i normativi za obrazovanje odraslih osoba
("Službene novine Srednjobosanskog Kantona", broj 2/19)
POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE
Članak 1.
(Osnovne odredbe )
(1) Standardima i normativima za obrazovanje odraslih osoba
(u daljnjem tekstu: Standardi i normativi) propisuje se način
i postupak utvrđivanja uvjeta koje mora ispunjavati
organizator obrazovanja odraslih osoba, za provođenje
programa formalnog obrazovanja (u daljnjem tekstu:
organizator).
(2) Ovim Standardima i normativima utvrđuju se minimalni
prostorni, kadrovski i drugi opći materijalno-tehnički i
higijenski uvjeti neophodni za provođenje programa
obrazovanja odraslih osoba.
Članak 3.
(Uvjeti za realizaciju programa obrazovanja odraslih osoba)
Sukladno s ovim Standardima i normativima, organizator je
dužan osigurati uvjete za obavljanje djelatnosti obrazovanja
odraslih osoba, i to:
a) organizirati i realizirati teorijsku i praktičnu nastavu
sukladno s programom obrazovanja odraslih osoba;
b) raspolagati odgovarajućim prostornim i materijalno-
tehničkim resursima, primjerenim prirodi programa;
c) raspolagati odgovarajućim ljudskim resursima
(nastavnim i nenastavnim osobljem);
d) da rad s polaznicima bude sukladan s nastavnim
planovima i programima, pri čemu se utvrđeni obim
aktivnosti realizira redovnom nastavom,
konzultativno-instruktivnom nastavom, dopisno-
konzultativnom nastavom, praktičnim radom,
nastavom na daljinu i ostalim oblicima rada, a u
okviru predviđenih časova iz formalnog programa
obrazovanja odraslih osoba.
POGLAVLJE VI. STANDARDI ZA IZVOÐENJE
PROGRAMA FORMALNOG OBRAZOVANJA
Članak 15.
(Programi formalnog obrazovanja odraslih osoba)
Programi formalnog obrazovanja odraslih osoba definirani
su odredbama stavaka (2), (4) i (5)
članka 14., te članka 15. Zakona, a postupak odobravanja
izvođenja programa bliže se određuju stavkom (6) članka 18.
Zakona.
Članak 16.
(Trajanje programa i nastavnog časa)
(1) Program formalnog obrazovanja odraslih osoba izvodi se u
trajanju propisanom nastavnim planom i programom za
obrazovanje odraslih osoba sukladno s člankom 24.
Zakona.
(2) Nastavni čas teorijske nastave za srednjoškolsko
obrazovanje traje 45 minuta, a nastavni čas praktične
nastave, u pravilu, traje 60 minuta, izuzev u umjetničkim
školama.
(3) Polaznik tijekom dana može imati najviše četiri nastavna
časa teorijske nastave, a praktičnog rada najviše osam
časova.
Članak 17.
(Broj časova nastavnoga predmeta)
(1) Broj časova svakog pojedinog nastavnoga predmeta
programa obrazovanja odraslih osoba za stjecanje osnovnog
obrazovanja i srednje stručne spreme ili niže stručne
spreme, sukladno sa stavkom (2) članka 14. Zakona, ne
može biti manji od 50% od broja nastavnih časova
Srijeda, 24. 2. 2021.
propisanih nastavnim planom i programom za redovno
obrazovanje, bez obzira na oblik izvođenja nastave.
(2) Praktični rad izvodi se u punom fondu časova propisanim
nastavnim planom i programom za redovno obrazovanje.
POGLAVLJE VII. TRAJANJE I NAČIN IZVOÐENJA
FORMALNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH OSOBA
Članak 18.
(Obrazovanje u redovnoj nastavi)
(1) Obrazovanje odraslih osoba u redovnoj nastavi organizira
se i izvodi na temelju nastavnoga plana i programa
propisanog za redovno obrazovanje.
(2) Redovna nastava mora biti zastupljena s najmanje 50%
ukupnog realizovanja predviđenih programa predmetnih
nastavnih sadržaja.
(3) Polaznici su obvezni prisustvovati redovnoj nastavi na
način utvrđen člankom 16. Zakona.
Članak 19.
(Obrazovanje u konzultativno-instruktivnoj nastavi)
(1) Obrazovanje u konzultativno-instruktivnoj nastavi se izvodi
u grupnim i individualnim konzultacijama, o čemu se vodi
evidencija, a može biti zastupljena s najviše 40% od ukupno
predviđenog trajanja nastave, s tim da se individualne
konzultacije izvode najviše do 10%.
(2) Konzultacije je organizator dužan organizirati prema
potrebi polaznika, uz obvezu osiguranja nastavnoga
materijala potrebnog za samostalni rad polaznika.
Članak 20.
[Obrazovanje u dopisno-konzultativnoj nastavi (e-learning)]
(1) Obrazovanje u dopisno-konzultativnoj nastavi izvodi se na
grupnim i individualnim dopisnim konzultacijama.
(2) Broj časova dopisno-konzultativne nastave može biti
najviše do 10% od ukupnog broja časova propisanih
nastavnim planom i programom.
(3) Konzultacije iz stavaka (1) i (2) ovoga članka izvode se uz
pomoć posebnih didaktičkih izvora učenja: platforme,
softvera i aplikacija za organiziranje učenja koje je dužan
osigurati organizator, te sukladno s razrađenom
metodologijom rada s polaznicima koja je sastavni dio
programa iz stavka (4) članka 16. Zakona.
4.1. Organizacijski aspekt obrazovanja odraslih u
zakonodavstvu entiteta Republika Srpska
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 59/09 i 1/12)
Članak 1.
(1) Ovim zakonom uređuju se organizacija i struktura
obrazovanja odraslih.
(2) Obrazovanje odraslih je dio jedinstvenog obrazovnog
sustava Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Republika),
kojim se obezbjeđuje obrazovanje, usavršavanje i
osposobljavanje odraslih osoba.
Članak 2.
(1) Obrazovanje odraslih može biti:
a) formalno,
b) neformalno i
c) informalno.
(2) Formalno obrazovanje odraslih označava obrazovni proces
koji se izvodi u obrazovnim ustanovama po programima
osnovnog i srednjeg obrazovanja prilagođenim potrebama i
mogućnostima odraslih.
(3) Formalno obrazovanje odraslih sprovodi se sukladno
zakonima kojima se uređuju djelatnosti osnovnog i srednjeg
obrazovanja, osim u pitanjima koja su uređena ovim
zakonom.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Neformalno obrazovanje odraslih je organiziran proces
učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju,
specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti
prema dijelovima programa formalnog obrazovanja
(modulima) i po posebnim programima za stjecanje znanja,
vještina i sposobnosti, a koji se mogu organizirati kod
obrazovnih ustanova i specijalizovanih organizacija koje
ispunjavaju uvjete prema programu koji izvode.
(5) Informalno učenje podrazumijeva permanentno
samoobrazovanje, usavršavanje i stjecanje znanja i vještina
van obrazovnih ustanova i specijaliziranih organizacija
obrazovanja odraslih.
III – ORGANIZATORI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Članak 10.(1)
(1) Obrazovanjem odraslih, kao svojom redovnom
djelatnošću ili djelatnošću koja prati
redovnu mogu se baviti osnovne i srednje škole koje su
registrirane za obrazovanje odraslih i specijalizirane organizacije
za obrazovanje ostalih, kao što su radnička učilišta, centri za
obuku, škole stranih jezika, auto škole, kao i druge pravne osobe
koje ispunjavaju uvjete predviđene pojedinačnim programom za
obrazovanje odraslih (u daljnjem tekstu: organizatori
obrazovanja).
4.2. Organizacijski aspekt obrazovanja odraslih u
zakonodavstvu susjednih država
CRNA GORA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni list Crne Gore", br. 020/11 i 047/17)
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Članak 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje i učenje odraslih.
Odrasli se, po sopstvenom izboru, uključuju u obrazovanje,
osposobljavanje ili učenje radi poboljšanja znanja, vještina i
kompetencija ili stjecanja odgovarajuće kvalifikacije za uspješniji
život, rad i osobni razvoj. Jedinstveni sustav Članak 2
Obrazovanje odraslih je dio jedinstvenog obrazovnog sustava
Crne Gore.
II. OBLICI I PROGRAMI OBRAZOVANJA
Oblici obrazovanja i učenja
Članak 8.
Obrazovanje odraslih odvija se kao:
­ formalno obrazovanje;
­ neformalno obrazovanje, odnosno učenje;
­ informalno učenje;
­ samousmjereno učenje.
Formalno obrazovanje
Članak 9.
Formalno obrazovanje je organiziran proces obrazovanja
koji se ostvaruje po javno važećem obrazovnom programu ili
dijelu tog programa (modul, jedinica učenja i sl.), na temelju
kojeg se stječe nivo obrazovanja, odnosno jedna ili više stručnih
kvalifikacija, sukladno sa ovim zakonom i zakonima koji uređuju
te oblasti obrazovanja.
Neformalno obrazovanje, odnosno učenje.
Članak 10.
Neformalno obrazovanje, odnosno učenje (u daljnjem
tekstu: neformalno obrazovanje) se ostvaruje kroz organizirane i
planirane ciljeve i podršku, radi stjecanja i unaprjeđivanja znanja,
vještina i kompetencija, koje se mogu provjeravati i dokazivati u
postupku stjecanja nacionalne stručne kvalifikacije, odnosno
ključne vještine.
Informalno učenje.
Broj 15 - Strana 217
Članak 11.
Informalno učenje se odvija bez posebne namjere i
organiziranog cilja, vremena i podrške kroz dnevne aktivnosti na
radnom mjestu, u okviru obiteljskog i društvenog života i
slobodnog vremena. Znanja, vještine i kompetencije stečene na
ovaj način mogu se provjeravati i dokazivati u postupku stjecanja
nacionalne stručne kvalifikacije, odnosno ključne vještine.
IV. ORGANIZATOR OBRAZOVANJA ODRASLIH
Organizator obrazovanja
Članak 27.
Obrazovanje odraslih može da se ostvaruje, odnosno
organizira u školi, specijaliziranoj organizaciji za obrazovanje
odraslih (pučka učilišta, učilišta za treće doba, centri za obuku,
auto škole i dr.), ustanovi za smještaj i skrb osoba s posebnim
obrazovnim potrebama i kod drugih pravnih osoba (u daljnjem
tekstu: organizator obrazovanja), koji imaju licencu za rad,
sukladno sa zakonom.
REPUBLIKA HRVATSKA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Narodne novine", br. 17/07)
OPĆE ODREDBE
Članak 1.
(1) Obrazovanje odraslih obuhvaća cjelinu procesa učenja
odraslih namijenjenih:
- ostvarivanju prava na slobodan razvoj osobnosti,
- osposobljavanju za zapošljivost: stjecanju
kvalifikacija za prvo zanimanje, prekvalifikaciji,
stjecanju i produbljivanju stručnih znanja, vještina i
sposobnosti,
- osposobljavanju za aktivno građanstvo.
(2) Obrazovanje odraslih dio je jedinstvenoga obrazovnog
sustava Republike Hrvatske.
Članak 3.
(1) Obrazovanje odraslih odvija se kao formalno, neformalno,
informalno i/ili samousmjereno učenje.
(2) Formalno obrazovanje odraslih označava djelatnost koja se
izvodi u institucionalnim i javno verificiranim oblicima
obrazovanja radi stjecanja stručnog znanja, vještina i
sposobnosti.
(3) Formalno obrazovanje odraslih obuhvaća:
- osnovno školovanje odraslih,
- srednjoškolsko obrazovanje odraslih; stjecanje srednje
školske ili stručne spreme, niže stručne spreme,
prekvalifikacije, osposobljavanje i usavršavanje,
- visoko obrazovanje.
(4) Formalno obrazovanje odraslih provodi se sukladno s
posebnim propisima kojima se uređuju ove djelatnosti, osim
u pitanjima koja su uređena ovim Zakonom.
(5) Neformalno obrazovanje odraslih označava organizirane
procese učenja usmjerene na osposobljavanje odraslih
osoba za rad, za različite socijalne aktivnosti te za osobni
razvoj.
(6) Informalno učenje odraslih označava aktivnosti u kojima
odrasla osoba prihvaća stajališta i pozitivne vrednote te
vještine i znanja iz svakodnevnog iskustva i raznolikih
drugih utjecaja i izvora iz svoje okoline.
(7) Samousmjereno učenje odraslih označava aktivnosti u
kojima odrasla osoba samostalno uspostavlja kontrolu nad
procesom učenja kao i odgovornost za rezultate učenja.
Članak 4.
Obrazovanje odraslih prema ovome Zakonu mogu provoditi
pučka otvorena učilišta, osnovne škole, srednje škole, visoka
učilišta, škole stranih jezika, ustanove za smještaj i skrb osoba s
posebnim potrebama te penološke i druge ustanove (u daljnjem
Broj 15 - Strana 218 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
tekstu: ustanove za obrazovanje odraslih), ako ispunjavaju uvjete
propisane ovim Zakonom.
REPUBLIKA SRBIJA
Zakon o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17, 27/18 i 6/20)
Obrazovanje odraslih
Članak 2.
Obrazovanje odraslih jeste deo jedinstvenog sustava
obrazovanja Republike Srbije, koji obezbjeđuje odraslima
tijekom cijelog života stjecanje kompetencija i kvalifikacija
potrebnih za osobni i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje,
kao i društveno odgovorno ponašanje.
Obrazovanje odraslih ostvaruje se kao formalno
obrazovanje, neformalno obrazovanje i informalno učenje.
Formalno obrazovanje odraslih obuhvata osnovno i srednje
obrazovanje.
Formalno obrazovanje odraslih, u smislu ovog zakona, jesu
organizirani procesi učenja koji se ostvaruju na temelju nastavnih
planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, i programa
drugih oblika stručnog obrazovanja prilagođenih potrebama i
mogućnostima odraslih i zahtjevima tržišta rada, sukladno sa
zakonom.
Neformalno obrazovanje odraslih, u smislu ovog zakona,
jesu organizirani procesi učenja odraslih na temelju posebnih
programa, radi stjecanja znanja, vrijednosti, stavova, sposobnosti
i vještina usmjerenih na osobni razvoj odraslih, rad i
zapošljavanje i socijalne aktivnosti.
Informalno učenje odraslih, u smislu ovog zakona, jeste
proces samostalnog stjecanja znanja, vrijednosti, stavova,
sposobnosti i vještina, u svakodnevnom životnom, radnom i
socijalnom okruženju.
Aktivnosti u obrazovanju odraslih
Članak 7.
Aktivnosti u obrazovanju odraslih u smislu ovog zakona,
jesu:
1) obrazovanje odraslih koje omogućava stjecanje
osnovnog i srednjeg obrazovanja (formalno
obrazovanje);
2) stjecanje kompetencija i kvalifikacija za obavljanje,
usavršavanje ili promenu zanimanja, posla, radne
funkcije ili radne operacije (formalnim ili neformal-
nim obrazovanjem);
3) obrazovanje odraslih kojim se unapređuju znanja,
vještine i sposobnosti, radi osobnog i profesionalnog
razvoja i društveno odgovornog ponašanja,
unaprjeđivanja kvaliteta života, općeg obrazovanja i
kulture (neformalnim obrazovanjem i informalnim
učenjem);
4) priznavanje prethodnog učenja koje se ostvaruje
procjenom znanja, vještina i sposobnosti stečenih
obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom i koje
omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti
na tržištu rada;
5) karijerno vođenje i savjetovanje pružanjem stručne
podrške odraslima za osobni i profesionalni razvoj i
zapošljavanje.
III ORGANIZACIJA I OSTVARIVANJE AKTIVNOSTI
OBRAZOVANJA ODRASLIH
Organizator aktivnosti obrazovanja odraslih
Članak 16.
Organizator aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljnjem
tekstu: organizator aktivnosti) u smislu ovog zakona je:
1) osnovna i srednja škola;
2) druga ustanova, javna agencija, javno poduzeće,
organizacija nadležna za poslove zapošljavanja,
Srijeda, 24. 2. 2021.
agencija za zapošljavanje, gospodarsko društvo,
nositelji poslova profesionalne rehabilitacije,
poduzetnik, sindikalna organizacija, udruga, stručno
društvo, organizacije za obrazovanje odraslih (pučka,
radnička, otvorena učilišta, učilišta za treće doba i
dr.), centri i organizacije za stručno usavršavanje, za
učenje stranih jezika, informacijsko-komunikacijske
tehnologije, za obuku i razvoj ljudskih resursa, za
obuku vozača, gospodarska komora, centar za
karijerno vođenje i savjetovanje, udruženje
poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, centar
kulture, kao i drugi subjekti registrirani za obrazovnu
djelatnost sukladno s propisima kojima se uređuje
klasifikacija djelatnosti (u daljnjem tekstu: druga
organizacija).
Javno priznati organizator aktivnosti
Članak 17.
Osnovna i srednja škola jeste javno priznati organizator
aktivnosti, ako ispunjava propisane uvjete za tu aktivnost i ima
rješenje o verifikaciji koje izdaje Ministarstvo, sukladno sa
zakonom kojim se uređuju osnovi sustav obrazovanja i vaspitanja
(u daljnjem tekstu: Zakon) i ovim zakonom.
Druga organizacija može steći status javno priznatog
organizatora aktivnosti, za aktivnosti neformalnog obrazovanja
odraslih iz članka 7. točka 2) ovog zakona i aktivnosti iz toč. 3) i
5) istog članka, ako je registrirana za obrazovne djelatnosti,
zadovoljava utvrđene standarde i na temelju odobrenja
Ministarstva sukladno sa ovim zakonom.
Izuzetno od stavka 2. ovog članka, status javno priznatog
organizatora aktivnosti imaju državni organi i ustanove koje
sukladno s posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i
druge aktivnosti obrazovanja odraslih.
Odobrenje iz stavka 2. ovog članka izdaje se drugoj
organizaciji koja ispunjava propisane uvjete za organiziranje
aktivnosti obrazovanja odraslih u pogledu programa, kadra,
prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Bliže uvjete u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i
nastavnih sredstava uključujući i uvjete za obezbjeđivanje
pristupačnosti nastave i programa za osobe s invaliditetom
propisuje ministar.
5. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Nakon analize zahtjeva i dokumentacije u spisu predmeta,
analize osporenih odredbi i njihove usporedbe s nekim
uporednim zakonskim rješenjima iz bližeg okruženja, a u svjetlu
relevantnog prava, Ustavni sud Federacije je utvrdio kao što
slijedi.
Zakon o obrazovanju odraslih osoba, donijela je Skupština
SBK/KSB na XXI. sjednici održanoj 20.03.2017. godine.
Pomenutim Zakonom se uređuje "obavljanje djelatnosti
obrazovanja odraslih osoba; opća pitanja u svezi s osnivanjem,
organiziranjem, financiranjem, upravljanjem i rukovođenjem
procesom obrazovanja odraslih osoba; djelatnost i uvjeti za
obavljanje obrazovanja, usavršavanja i osposobljavanja odraslih
osoba; prava i obveze mjerodavnih tijela u oblasti obrazovanja
odraslih osoba; uvjeti za stjecanje javnih isprava; statusna pitanja
kandidata koji su završili institucionalno obrazovanje odraslih
osoba, te ostala pitanja važna za obavljanje djelatnosti
obrazovanja odraslih osoba na području Srednjobosanskog
kantona/Kantona Središnja Bosna". Na temelju stavka (3) članka
8. i točke a) stavka (1) članka 46. istog Zakona, uz suglasnost
Vlade SBK/KSB, Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i
sporta donijelo je Standarde i normative za obrazovanje odraslih
osoba gdje je propisan način i postupak utvrđivanja uvjeta koje
mora ispunjavati organizator obrazovanja odraslih osoba, za
sprovođenje programa formalnog obrazovanja. Standardi
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
normativi su stupili na snagu danom donošenja a objavljeni su u
"Službenim novinama Srednjobosanskog kantona/Kantona
Središnja Bosna" od 28.02.2019. godine. Riječ je o dokumentu
koji je oslonjen na Odluku o usvajanju principa i standarda u
oblasti obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini koju je
donijelo Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 89. sjednici,
održanoj 04.04.2014. godine.
Navedenom Odlukom su usvojeni Principi i standardi u
oblasti obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini, koji su
sastavni dio navedene Odluke. U principima i standardima je
između ostalog navedeno: "U uvjetima ekspanzije novih
tehnologija postojeća znanja brzo zastarjevaju te je potrebno
njihovo stalno unaprjeđenje kako bi se i pojedinci i društvo lakše
i brže prilagodili zahtjevima koje tehnološki napredak nosi.
Također, razvoj demokracije i društava utemeljenih na poštivanju
ljudskih prava, jednakosti i pravdi podrazumijevaju odgovorno
građanstvo - pojedince osposobljene za uspješno vršenje njihovih
osnovnih životnih uloga (radnih, građanskih, obiteljskih,
rekreativnih...). Mnoge zemlje su odgovor na sve ove izazove
prepoznale u ulaganju u ljudske resurse, a ključno sredstvo u
konceptu cjeloživotnog obrazovanja i učenja, u kome je
obrazovanje odraslih prepoznato kao bitna komponenta
obrazovnog sustava i jednako važno koliko i obrazovanje djece i
mladih. Široko razumijevanje značaja i potrebe kvalitetnog
obrazovanja za sve građane učinilo je da obrazovanje postane
jedno od prioritetnih pitanja svake države i društva, koje treba da
doprinese gospodarskom, socijalnom i kulturnom razvoju, kao i
osobnom razvoju pojedinca.
Suvremene strategije razvoja obrazovanja se danas ne
orijentiraju samo na obrazovanje djece i mladih. Naprotiv,
naročito u posljednje dvije decenije u fokus obrazovnih politika
europskih zemalja sve više ulazi obrazovanje i učenje odraslih.
Posmatrano u svjetlu brzih promjena koje se događaju u svim
aspektima društva i u kojima se prepliću različiti interesi i
zahtjevi javnog i privatnog sektora, tržišta rada, civilnog društva i
pojedinca, sve su veća i izvjesnija očekivanja da će svaki
pojedinac htjeti i morati stjecati i obnavljati svoja znanja tijekom
cijelog života. Zato obrazovanje odraslih postaje najdinamičniji
segment obrazovnih sustava u Europi i svijetu. Kako bi bilo u
funkciji podizanja konkurentnosti gospodarstva, jačanja socijalne
kohezije i podrške osobnom razvoju pojedinca, obrazovanje
odraslih treba razvijati kao specifičnu, fleksibilnu i vrlo važnu
komponentu sveukupnog obrazovnog sustava i učiniti ga
dostupnim svima, kroz različite vidove obrazovanja i učenja
(formalne, neformalne, informalne).
Shodno tome, pravci razvoja obrazovanja odraslih se danas
projiciraju i baziraju na koncepciji cjeloživotnog obrazovanja i
učenja kao sredstvu za napredovanje ka konceptu 'društva koje
uči'. Cilj je stvaranje fleksibilnog i demokratskog sustava
obrazovanja koji će biti otvoren i prohodan za sve, bez obzira na
životnu dob i kroz koji će se i odraslim osobama osigurati veće i
različite mogućnosti za učenje i stjecanje znanja za sva područja
života i rada".
Organizatori obrazovanja odraslih mogu biti ustanove,
organizacije i drugi pravni subjekti, koji ispunjavaju uvjete za
obavljanje ove djelatnosti propisane od strane nadležnih organa.
Obrazovanje odraslih, kao svoju redovnu djelatnost ili kao
djelatnost koja prati redovnu mogu provoditi: obrazovne
ustanove u sustavu redovnog - formalnog obrazovanja,
specijalizirane ustanove za obrazovanje odraslih - ustanove i
centri za obrazovanje odraslih, pučka, radnička i otvorena
učilišta, učilišta za treću životnu dob itd.
Jasno je da principi i standardi utvrđeni predmetnom
Odlukom treba da "predstavljaju pravni temelj za djelovanje
obrazovnih i drugih vlasti, odgovornih tijela, institucija,
organizacija i pojedinaca na svim nivoima vlasti u Bosni i
Broj 15 - Strana 219
Hercegovini", ali je jasno i to da ona nema pravnu snagu zakona.
Ipak, treba imati na umu da su na listi "ključnih međunarodnih i
dokumenata Europske unije o politikama obrazovanja odraslih
osoba u kontekstu cjeloživotnog učenja" i tri dokumenta koja su
sastavni dio Ustava Federacije Bosne i Hercegovine i imaju
snagu ustavne norme: Opća deklaracija o ljudskim pravima UN
(1948), Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima (1966) i Europska socijalna povelja (1961).
Izneseno predstavlja kontekst u kojem je zahtjev razmotren,
nakon čega je Ustavni sud Federacije mogao utvrditi mišljenje
koje podnositelj zahtjeva traži.
Uprkos nepreciznosti i nedorađenosti zahtjeva, sa
sigurnošću se može zaključiti da podnositelj, iako najčešće koristi
izraz "osporene odredbe članka 8. Zakona o obrazovanju odraslih
SBK/KSB", svoju argumentaciju prevashodno usmjerava na
odredbu članka 8. stavak (1). O tome neposredno svjedoče
navodi u dijelu zahtjeva naslovljenom sa "obrazloženje", na
trećoj stranici, gdje se expressis verbis govori o "osporenom
članku 8. točka 1."
To je naime potpuno jasno, jer je akcenat zahtjeva na
"formalnom obrazovanju" i navodnoj nemogućnosti da u njemu
participiraju centri za obrazovanje odraslih izvan redovnog
školstva, a što navodno onemogućuje upravo odredba stavka (1)
članka 8. Zakona o obrazovanju odraslih. Da je doista tako,
nepobitno svjedoči to što se u zaključku zahtjeva, od Ustavnog
suda Federacije traži "mišljenje o ustavnosti odredbe članka 8.
točka 1. Zakona o obrazovanju odraslih SBK/KSB".
Naime, kao što iz argumentacije podnositelja zahtjeva
nesporno proističe, odredba članka 8. stavak (1) dovodi se u
pitanje zato što u organizatore formalnog obrazovanja odraslih ne
uključuje centre za obrazovanje odraslih, kao specijalizirane
institucije, pa se od Ustavnog suda Federacije traži mišljenje o
tome da li je odredba članka 8. stavak (1) Zakona o obrazovanju
odraslih zbog toga u suprotnosti s prvim Protokolom Europske
konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda, Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine, te supsidijarno sa Principima i
standardima u području obrazovanja odraslih u Bosni i
Hercegovini.
Članak 2. prvog Protokola uz Europsku konvenciju o zaštiti
ljudskih prava i temeljnih sloboda, govori o pravu na obrazovanje
i garantira da to pravo nikome ne može biti oduzeto, te da države
treba da poštuju pravo roditelja da osiguraju vaspitanje i
obrazovanje (djece) sukladno s vlastitim vjerskim i filozofskim
uvjerenjima. Međutim ni odredba stavka (1) članka 8. Zakona o
obrazovanju odraslih na koju se direktno ukazuje, a niti ostale
odredbe tog članka nikome ne oduzimaju pravo na obrazovanje.
Naprotiv, njima se pravno uređuje ambijent i način ostvarivanja
tog prava kao i njegova nesumnjiva dostupnost i odraslim
osobama. O povredi prava roditelja da im se djeca obrazuju
sukladno s njihovim vjerskim uvjerenjima i njihovim
svjetonazorom ovdje, dakako, ne može biti govora, te je jasno da
su odredbe članka 8. Zakona o obrazovanju odraslih
korespondentne sa spomenutom odredbom prvog Protokola uz
Europsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda,
kao i sa ustavnom garancijom prava na obrazovanje iz članka
II.A.2.(1) m) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.
Kada je riječ o ustavnoj garanciji iz članka II.A.2(1) c)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, dakle garanciji prava na
jednakost pred zakonom, Ustavni sud Federacije konstatira da ni
osporena odredba članka 8. stavak (1) niti ostale odredbe tog
članka ne ugrožavaju pravo na jednakost pred zakonom odraslih
osoba kao konzumenata obrazovanja. Ono je svakoj odrasloj
osobi dostupno na isti način i pod istim uvjetima. To što centri za
obrazovanje odraslih nisu u potpuno istom pravnom položaju s
osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama
(pritom u svim oblicima vlasništva), ustanovama za smještaj i
Broj 15 - Strana 220 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
brigu o osobama s posebnim potrebama i penološkim
ustanovama ne može biti shvaćeno kao diskriminacija, već kao
promišljena obrazovna politika, gdje se svjesno pravi razlika
između formalnog i neformalnog obrazovanja. Ona je i nastala
otkako je u posljednje dvije decenije obrazovanje i učenje
odraslih ušlo u fokus obrazovnih politika europskih zemalja i
prisutna je i u uporednom pravu i u dokumentu "Principi i
standardi obrazovanja odraslih u Bosni i Hercegovini" usvojenom
na državnom nivou 2014. godine, pa tako i u Zakonu o
obrazovanju odraslih SBK/KSB.
Tako se u pomenutom dokumentu formalno obrazovanje
odraslih definira kao "učenje usmjereno od strane nastavnika ili
instruktora koje se stječe u obrazovnim ustanovama, a prema
nastavnim planovima i programima odobrenim od nadležnih
obrazovnih vlasti", dok je neformalno obrazovanje odraslih
"organiziran proces učenja i obrazovanja usmjeren ka
usavršavanju, specijalizaciji i dopunjavanju znanja, vještina i
sposobnosti prema posebnim programima koje izvode
organizatori obrazovanja (redovne škole, centri za obuku,
kompanije, agencije i slično". Zakon o obrazovanju odraslih
SBK/KSB sadrži istovjetne definicije, iz čega je vidljivo da je on
oslonjen na Principe i standarde na nivou Bosne i Hercegovine,
što je uostalom vidljivo i iz cjelokupne koncepcije tog Zakona.
S obzirom na značaj ove distinkcije, logično je da ona može
imati svoj odraz i u programskom i u organizacionom smislu, pa
to što centri za obrazovanje odraslih u osporenoj odredbi nisu
pomenuti može kao zakonsko rješenje biti predmetom kritike, ali
ne i razlogom njene neustavnosti. Ona, naprosto, ne govori o
centrima za obrazovanje odraslih, a neustavnom je se ne može
proglasiti zato što za obrazovanje odraslih ovlašćuje škole,
fakultete, ustanove za smještaj i brigu o osobama s posebnim
potrebama i penološke ustanove.
Kada je u pitanju navodna povreda ustavne garancije prava
na imovinu iz članka II.A.2.k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud Federacije smatra da su ti navodi
neutemeljeni i da u njihovu potvrdu nisu izneseni nikakvi
argumenti.
Kada je riječ o pravu na rad "organizatora obrazovanja
odraslih osoba", pod kojim pojmom se, dakako, podrazumijevaju
i centri za obrazovanje ostalih, to pravo ni jednom odredbom
članka 8. osporenog Zakona nije uskraćeno. Ustavni sud
Federacije smatra da je riječ o pogrešnom tumačenju tih
odredaba. Točno je da su redovne škole i visokoškolske ustanove,
ustanove za smještaj i brigu o osobama s posebnim potrebama, te
penološke ustanove u odredbi članka 8. stavak (1) prepoznate kao
nositelji formalnog obrazovanja odraslih i ta je odredba samo na
njih usmjerena. Potom su u stavku (2) istog članka, koji govori o
neformalnom obrazovanju odraslih pobrojane sve institucije i
organizacije koje se po Zakonu smatraju "organizatorima
obrazovanja odraslih osoba", dakle i subjekti iz stavka (1) i svi
drugi subjekti, odnosno institucije i organizacije koje se bave
obrazovanjem odraslih. Dakle pojam "organizatori obrazovanja
odraslih osoba" integrira u sebi sve te subjekte.
U prilog tome najbolje govori odredba članka 3. točka 17.
Zakona o obrazovanju odraslih osoba kojom se za primjenu tog
Zakona utvrđuje autonomni integralni pojam "Organizatori
obrazovanja odraslih osoba" a koji uključuje "ustanove,
organizacije i druge pravne subjekte koji zadovoljavaju uvjete za
obavljanje djelatnosti obrazovanja odraslih osoba, koje su
propisala mjerodavna tijela". Riječ je o tehničkim i higijenskim
uvjetima, prostornim i materijalnim standardima, te drugim
uvjetima koji su, kako je ranije navedeno, propisani Standardima
i normativima za obrazovanje odraslih osoba koje je, po
ovlaštenju iz članka 46. stavak 1. točka a) Zakona o obrazovanju
odraslih osoba donijelo kantonalno Ministarstvo obrazovanja,
nauke, kulture i sporta.
Srijeda, 24. 2. 2021.
Prema tome, kada odredba članka 8. stavak (3) Zakona o
obrazovanju odraslih govori o standardima i normativima za
obrazovanje odraslih osoba i "načinu i postupku utvrđivanja
uvjeta koje mora zadovoljavati organizator obrazovanja odraslih
osoba za izvođenje formalnih programa obrazovanja odraslih"
koje će donijeti (i koje je donijelo) Ministarstvo obrazovanja,
nauke kulture i sporta, onda se ti standardi i normativi odnose na
"sve organizatore obrazovanja odraslih osoba", pa tako i na
centre za obrazovanje odraslih, a to znači da i oni imaju
ravnopravan pristup formalnom obrazovanju odraslih, ukoliko
zadovoljavaju propisane standarde i normative.
Dakle, sistematsko tumačenje odredaba članka 3. točka 17.
i članka 8. st. (1), (2) i (3) Zakona o obrazovanju odraslih osoba
dovodi do zaključka da i centri imaju pristup formalnom
obrazovanju odraslih, te ne može biti govora ni o uskraćivanju
prava na rad, koje svakome garantira odredba članka II.A.2.(1) l)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. O tome zašto ne stoje
navodi o uskraćivanju prava na obrazovanje, već je bilo riječi.
Činjenica je dakle, da Zakon o obrazovanju odraslih
SBK/KSB u pogledu učešća centara za obrazovanje odraslih
samo naizgled ima restriktivniji stav u odnosu na zakone iz
okruženja i u odnosu na principe i standarde iz Odluke vijeća
ministara Bosne i Hercegovine.
Na kraju, Ustavni sud Federacije smatra da osporena
odredba članka 8. stavak (1) može biti predmetom kritike i da
rješenje koje ona sadrži, pa možda i redakcija cijelog članka 8.
nisu optimalni, te da ih u odgovarajućoj proceduri treba izmijeniti
nabolje, ali njihova ustavnost nije upitna.
U provjeru točnosti navoda podnositelja o tome da se tekst
odredbe članka 8. stavak (2), koja se odnosi na centre za
obrazovanje razlikuje od teksta iz Nacrta koji je prošao javnu
raspravu i utvrđivanje da li je i na koji način došlo do te izmjene,
Ustavni sud Federacije ne može se upuštati.
Mišljenje objaviti u "Službenim novinama Federacije BiH"
i službenim glasilima kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine".
Ovo mišljenje Ustavni sud Federacije je utvrdio
jednoglasno, u sastavu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Suda,
Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Aleksandra Martinović i prof.
dr. Edin Muminović, suci Suda.
Predsjednica
Broj U-41/19 Ustavnog suda Federacije
19. siječnja 2021. godine Bosne i Hercegovine
Sarajevo Dr. sc. Kata Senjak
Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине,
одлучујући по захтјеву замјеника Премијера Федерације
Босне и Херцеговине Веска Дрљаче за давање мишљења о
уставности одредби Закона о образовању одраслих лица, у
смислу члана IV.Б.3.7.д.(III) Устава Федерације Босне и
Херцеговине, на сједници Суда без јавне расправе одржаној
дана 19.01.2021. године утврдио је сљедеће
МИШЉЕЊЕ
1. Предмет захтјева и подносилац захтјева
Замјеник Премијера Федерације Босне и Херцеговине
Веско Дрљача (у даљем тексту: подносилац захтјева),
поднио је дана 14.10.2019. године Уставном суду Федерације
Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд
Федерације) захтјев за давање Мишљења (у даљем тексту:
захтјев), у вези са уставношћу одредби члана 8. Закона о
образовању одраслих лица ("Службене новине Кантона
Средишња Босна", број 5/17 - у даљем тексту: оспорене
одредбе Закона).
Подносилац захтјева је овлашћено лице, јер као
Замјеник Премијера Федерације Босне и Херцеговине, на
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
основе одредбе члана IV.Б.3.7.д.(III) Устава Федерације
Босне и Херцеговине "одлучује да ли ће се тражити
мишљење Уставног суда".
2. Битни наводи захтјева
Подносилац захтјева најприје цитира оспорене одредбе,
а потом наводи да је основни разлог за подношења захтјева у
томе што оспорене одредбе Закона не предвиђају центре за
образовање одраслих као организаторе формалног
образовања одраслих лица, а што је у супротности са
Принципима и стандардима у области образовања одраслих
у Босни и Херцеговини, усвојеним 4. априла 2014. године на
89. сједници Савјетa министара Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", број: 39/14, у даљем тексту:
Принципи). Према наведеним Принципима, организатори
образовања одраслих су и специјализoвaнe установе
одраслих – установе и центри за образовање одраслих,
народни, раднички и отворени универзитети, као и
универзитети за трећу животну доб. Подсјећа на то да је
Уставом Федерације Босне и Херцеговине прописано да се
"законом, у складу са Уставом, уређује начин остваривања
људских права и слобода, када је то неопходно за њихово
остваривање и да Закон мора бити сагласан са Уставом и
потврђеним међународним уговорима, а други пропис мора
бити сагласан са Уставом и законом". Такође указује на
члан II.А. 2 (1) тачку ц) Устава Федерације Босне и
Херцеговине гдје је стоји "да ће Федерација осигурати
примјену највишег нивоа међународно признатих права и
слобода утврђених у документима наведеним у Анексу овог
Устава те да су сви пред законом једнаки без обзира на било
какву посебност или лично својство (принцип једнакости)."
Наводи како сви закони о образовању одраслих
усвојени на подручју Босне и Херцеговине, осим Закона о
образовању одраслих у Средњобосанском кантону/ Кантону
Средишња Босна (у даљем тексту: СБК/КСБ) препознају
Центре као организаторе и формалног образовања одраслих.
Прије самог стављања у законску процедуру за усвајање
закона, седам кантона у Федерацији Босне и Херцеговине,
Министарство образовања Републике Српске као и
Министарство образовања Дистрикта Брчко, поступају у
складу са наведеним Принципима и стандардима које је
Савјет министара ускладило са законима Европске уније, те
као оквир препоручило свим нижим нивоима да као такав
буде усвојен.
Према оспореној одредби Закона, каже се у наставку,
формално образовање одраслих лица, могу проводити уз
редовито образовање, основне школе, средње школе и
високошколске установе у свим облицима власништва те
установе за смјештај и бригу о лицима са посебним
потребама и пенолошке установе. Према оспореној одредби
Закона неформално образовање могу организовати и
проводити организатори за образовање одраслих лица,
основне школе, средње школе, високошколске установе,
установе за образовање одраслих лица, школе/центри
страних језика, школе/центри за информационо-
комуникацијске технологије, центри за културу и
образовање, аутошколе установе за смјештај лица са
посебним потребама и бригу о лицима с посебним
потребама, те пенолошке и друге установе, удруге грађана,
привредни субјекти и друга правна лица која су између
осталог, као своју дјелатност навела неформално образовање
одраслих. Према његовом мишљењу оспорена одредба
Закона је у супротности са Уставом Федерације Босне и
Херцеговине, конкретније чланом II. А. 2. (1) тачка ц) и са
Принципима и стандардима образовања одраслих:
Организатори образовања одраслих могу бити установе,
Broj 15 - Strana 221
организације и други правни субјекти, који испуњавају
услове за обављање ових дјелатности прописане од стране
надлежних органа. Образовање одраслих, као своју редовну
дјелатност или као дјелатност која прати редовну могу
проводити:
а) образовне установе у систему редовног –
формалног образовања;
б) специјализоване установе за образовање одраслих
– установе и центри за образовање одраслих,
народни, раднички и отворени универзитети, као
и универзитети за трећу животну доб;
ц) центри и организације за стручно усавршавање,
учење страних језика, информационо-
комуникацијске технологије, обуку и развој
људских ресурса;
д) ауто-школе;
е) заводи и службе за запошљавање;
ф) јавне агенције, јавна предузећа и привредна
друштва;
г) привредне коморе, послодавци, предузетници и
обртници и њихова удружења, синдикалне
организације, те фондације и удружења грађана;
х) установе за професионалну рехабилитацију и
запошљавање лица са инвалидитетом;
ј) установе за смјештај и бригу о лицима с
посебним потребама;
к) пенолошке установе;
л) центри за информисање, савјетовање и каријерно
вођење;
м) културно-образовни центри;
н) други субјекти који испуњавају прописне услове;
Статус јавно признатог организатора образовања
одраслих стиче се под условима и у поступку утврђеном
законом и/или подзаконским актом. Поступку за стицање
статуса јавно признатог организатора образовања одраслих
подлијежу и образовне установе у систему редовног
образовања. По издавању акта о добијању статуса јавно
признатог организатора, те након почетка рада односно
имплементације одобрених програма, организатор
подлијеже поступку акредитације. Државни органи и
институције које проводе програме обука и стручног
усавршавања у складу са посебним прописима, имају статус
јавно признатих организатора образовања одраслих.
Уставом Федерације Босне и Херцеговине, конкретније
члан II.А.2 (1) тaчка ц), који гласи:
"Федерација ће осигурати примјену највишег нивоа
међународно признатих права и слобода утврђених у
актима наведеним у Анексу. Посебно: (1) Сва лица на
територији Федерације уживају права на: тачка ц)
једнакост пред Законом, к) имовину; л) основне слободе:
слободу говора и штампе; слободу мишљења, савјести и
увјерења ; слободу религије, укључујући приватно и јавно
вјероисповједање; слободу окупљања; слободу удруживања,
укључујући слободу оснивања и припадања синдикатима и
слободу неудруживањa; слободу на рад", а која слобода се у
овом случају у смислу дискриминационог односа засигурно
оспореном одредбом Закона крши. Супротно Уставу
Федерације Босне и Херцеговине, оспореном одредбом
Закона организаторима за образовање одраслих лица
онемогућено је право на рад, право на имовину, обзиром да
установу за образовање према тачки 4. оспореног Закона
могу оснивати правна и физичка лица у свим облицима
власништва. Оваквим прописивањем организатори се
примјеном оспореног Закона доводе у неповољнији положај
у односу на остале организаторе сличних центара у
преосталих седам кантона у Федерацији Босне и
Broj 15 - Strana 222 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Херцеговине, Републике Српске и Дистрикта Брчко која
права остварују, а чиме се крши уставни принцип једнакост,
а који налаже једнако поступање у истим правним
ситуацијама.
Оспорени Закон неуставно ставља организаторе
образовања у неповољан положај, самим тиме што им
ограничава једно од основних људских права, право на рад,
право на имовину, право на образовање.
Протокол бр. 1. Европске Конвенције о заштити
људских права и основних слобода, члан 2. (право на
образовање). "Право на образовање Нико не може бити
лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у
области образовања и наставе држава поштује право
родитеља да осигурају такво образовање и наставу који су
у складу са њиховим властитим вјерским и филозофским
увјерењима", а нападнута неуставна одредба не спрјечава
само рад подносиоца захтјева него и посредно корисника
услуга подносиоца захтјева противно наведеном Протоколу.
Подносилац захтјева наглашава да је наведена одредба
произашла и из незаконитог понашања и поступања
предлагача оспореног Закона у кршењу основних принципа
и начела у доношењу оспореног Закона па и том основу
незаконита и неуставна ова одредба из сљедећих разлога.
Нацрт Закона о образовању одраслих лица у поступку
доношења послан је учесницима јавне расправе на
разматрање. Заказан је термин за јавну расправу. На јавној
расправи се разматрао Нацрт Закона о образовању одраслих
лица у којему је оспорена одредба Закона гласила: "Да су
центри за образовање одраслих носиоци активности
формалног и неформалног образовања одраслих", и таква је
остала након јавне расправе.
Како подносилац захтјева наводи, у скупштинску
процедуру за усвајање оспореног Закона упућује се Нацрт
оспореног Закона у којем се од стране подносиоца
самовољно мимо Закључака са јавне расправе избацује ријеч
"формалног", тако да остаје текст по којем центри могу
изводити само неформално образовање, а чиме се
онемогућују у раду у кључном дијелу посла и спуштају на
ниво послова које може радити у образовању свако
удружење грађана (курсеви и слично).
На тај начин дискриминисани су центри у односу на
јавне образовне установе и све друге центре на простору
државе Босне и Херцеговине.
3. Одговор на захтјев
Уставни суд Федерације је актом број У-41/19 од
23.10.2019. године затражио од Скупштине СБК/КСБ
одговор на захтјев за давање мишљења, али исти није
достављен.
4. Релевантно право
А. Устав Федерације Босне и Херцеговине
Члан II.А.2 (1) ц), к), л) и м)
(1) Сва лица на територији Федерације уживају права на:
ц) једнакост пред законом;
к) имовину;
л) основне слободе: слободу говора и штампе;
слободу мишљења, савјести и увјерења; слободу
религије укључујући приватно и јавно
вјероисповиједање; слободу окупљања; слободу
удруживања, укључујући слободу оснивања и
припадања синдикатима и слободу
неудруживања; слободу на рад;
м) образовање;
Члан IV.Б.3.7.д.(III)
Осим ако овим уставом није другачије утврђено:
Srijeda, 24. 2. 2021.
д) Замјеници Премијера су надлежни за:
(III) одлучивање да ли ће се затражити мишљење
Уставног суда;
Б. Протокол уз Конвенцију за заштиту људских права и
основних слобода
(Париз, 20. марта 1952.)
Члан 2.
(Право на образовање)
Никоме неће бити ускраћено право на образовање. У
обављању својих функција повезаних са одгојем и
подучавањем држава ће поштовати право родитеља да
осигурају одгој и подучавање у складу са својим вјерским и
филозофским увјерењима.
B. Одлука о усвајaњу принципа и стандарда у области
образовања одраслих у Босни и Херцеговини ("Службени
гласник БиХ", број: 39/14)
Члан 1.
(Предмет Одлуке)
(1) Овом одлуком усвајају се Принципи и стандарди у
области образовања одраслих у Босни и Херцеговини
(у даљем тексту: Принципи и стандарди образовања
одраслих).
(2) Принципи и стандарди образовања одраслих су
саставни дио ове одлуке.
Члан 2.
(Садржај и примјена Одлуке)
(1) Принципи и стандарди образовања одраслих усвојени
овом одлуком представљају правну основу за
дјеловање образовних и других власти - одговорних
органа, институција, организација и појединаца на свим
нивоима власти у Босни и Херцеговини, као оквир у
коме иницирају, проводе и координирају своје
активности у области образовања одраслих, у складу са
утврђеним надлежностима.
(2) Принципима и стандардима образовања одраслих се
утврђују заједнички принципи и стандарди на којима се
заснивају, развијају, имплементирају и координирају
политике и законодавство у вези са образовањем
одраслих у цијелој Босни и Херцеговини, прати,
процјењује и разматра стање у овој области, те
договарају, предлажу и предузимају мјере за његово
унапређење.
(3) Основни принципи и стандарди дефинисани Принци-
пима и стандардима образовања одраслих слиједе
међународне и европске принципе и стандарде у под-
ручју образовања одраслих, и уважавају специфич-
ности економског, социјалног и културолошког
контекста у Босни и Херцеговини.
ПРИНЦИПИ И СТАНДАРДИ У ОБЛАСТИ
ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ У БОСНИ И
ХЕРЦЕГОВИНИ
Јануар 2014. године
1. УВОД
Напори учињени током посљедњих година у
заустављању пораста незапослености у Европи и свијету
нису дали очекиване резултате. Дуготрајна незапосленост
наставља расти, а раширеност социјалне искључености и
сиромаштва постала је главни проблем скоро свих друштава.
Тренутно се милиони људи суочавају са проблемом
незапослености или са опасношћу од губитка посла, те с тим
у вези и са потребом унапређења постојећих и стицања
нових знања, вјештина и способности које ће им осигурати
веће шансе за запошљивост, као и континуирану
прилагодљивост захтјевима тржишта рада. У условима
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
експанзије нових технологија постојећа знања брзо
застарјевају те је потребно њихово стално унапређење како
би се и појединци и друштво лакше и брже прилагодили
захтјевима које технолошки напредак носи. Такође, развој
демократије и друштава заснованих на поштивању људских
права, једнакости и правди подразумијевају одговорно
грађанство - појединце оспособљене за успјешно вршење
њихових основних животних улога (радних, грађанских,
породичних, рекреативних...). Многе земље су одговор на
све ове изазове препознале у улагању у људске ресурсе, а
кључно средство у концепту цјеложивотног образовања и
учења, у коме је образовање одраслих препознато као битна
компонента образовног система и једнако важно колико и
образовање дјеце и младих. Широко разумијевање значаја и
потребе квалитетног образовања за све грађане учинило је да
образовање постане једно од приоритетних питања сваке
државе и друштва, које треба да допринесе привредном,
социјалном и културном развоју, као и личном развоју
појединца.
Савремене стратегије развоја образовања се данас не
оријентишу само на образовање дјеце и младих. Напротив,
нарочито у посљедње двије деценије у фокус образовних
политика европских земаља све више улази образовање и
учење одраслих. Посматрано у свјетлу брзих промјена које
се догађају у свим аспектима друштва и у којима се
преплићу различити интереси и захтјеви јавног и приватног
сектора, тржишта рада, цивилног друштва и појединца, све
су већа и извјеснија очекивања да ће сваки појединац хтјети
и морати стицати и обнављати своја знања током цијелог
живота. Зато образовање одраслих постаје најдинамичнији
сегмент образовних система у Европи и свијету. Како би
било у функцији подизања конкурентности привреде, јачања
социјалне кохезије и подршке личном развоју појединца,
образовање одраслих треба развијати као специфичну,
флексибилну и врло важну компоненту свеукупног
образовног система и учинити га доступним свима, кроз
различите видове образовања и учења (формалне,
неформалне, информалне).
Сходно томе, правци развоја образовања одраслих се
данас пројецирају и базирају на концепцији цјеложивотног
образовања и учења као средству за напредовање ка
концепту "друштва које учи". Циљ је стварање флекси-
билног и демократског система образовања који ће бити
отворен и проходан за све, без обзира на животну доб и кроз
који ће се и одраслим лицима осигурати веће и различите
могућности за учење и стицање знања за сва подручја
живота и рада.
Успостава ефикасног и отвореног система образовања
одраслих у Босни и Херцеговини је у најбољем интересу
свих њених грађана, који ће кроз властити развој
допринијети остваривању развојних циљева заједнице којој
припадају.
2. МЕЂУНАРОДНИ И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ У
ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Политике европских земаља у вези са образовањем
одраслих се заснивају на заједничким вриједностима и
принципима дефинисаним у бројним међународним
документима и документима Европске уније (Прилог 1:
Кључни документи).
У складу са овим документима, опредјељујуће
вриједносне категорије у креирању политика и организацији
система образовања одраслих у савременим друштвима су:
а) образовање има за циљ омогућити пун развој
људске личности и достојанства и основне
Broj 15 - Strana 223
предуслове сваком лицу да има активну и корисну
улогу у слободном друштву;
б) свако има право на образовање;
ц) свако има право да слободно учествује у
културном животу заједнице и да се користи
достигнућима науке и њиховом примјеном;
д) свако има право на рад, на слободан избор
запослења, као и на заштиту у случају
незапослености;
е) свако има право на заштиту од сиромаштва и
друштвене искључености;
ф) писменост и образовање одраслих је саставни дио
права на образовање као основног људског права;
г) одрасли имају право на слободу избора
одговарајућег образовања сходно њиховим
потребама, способностима и могућностима;
х) одрасли имају право на једнаке прилике и услове
за приступ, учешће и стицање образовања, без
обзира на године живота, спол, психо-физичке и
друге личне особине, породични статус,
материјално и здравствено стање, мјесто
живљења, расну, националну, етничку, културну,
социјалну и вјерску припадност, сексуалну
оријентацију, те друге основе;
и) одрасли имају право на образовање кроз све
нивое, врсте и видове образовања и учења, као и
право на вредновање и признавање стечених
знања, вјештина и способности, без обзира на
начин њиховог стицања;
ј) одрасли имају право на информисање,
савјетовање и стручну помоћ у цјеложивотној
каријерној оријентацији;
к) образовање одраслих је дио свеобухватних
система образовања, заснованих на концепту
цјеложивотног учења и, с тим у вези, на
рационалном коришћењу образовних могућности;
л) образовање одраслих је отворен и флексибилан
систем - отворен према захтјевима и потребама
друштва и различитих категорија становништва, и
флексибилан у путевима учења и напредовања;
м) образовање одраслих је дјелатност међусекторске
природе, усмјерена на задовољење интереса и
потреба јавног и приватног сектора, тржишта
рада, цивилног друштва и појединца;
н) образовање одраслих је засновано на широком
социјалном партнерству и подијељеној
одговорности свих друштвених актера за развој
образовања одраслих;
о) одрасли имају одговорност за властити развој, као
и за развој заједнице којој припадају.
Босна и Херцеговина је, као потенцијална кандида-
ткиња за чланство у Европској унији и као потписница дру-
гих међународних докумената, обавезна ускладити политике
и законодавства у подручју образовања одраслих са догово-
реним принципима и циљевима, као и осигурати њихову
пуну и успјешну имплементацију на подручју цијеле земље.
Дослиједна имплементација договорених принципа у
политике образовања одраслих у Босни и Херцеговини
доприноси:
а) успостави и развоју концепта цјеложивотног
учења у Босни и Херцеговини;
б) усклађивању образовних и других секторских
политика о образовању одраслих са међународним
и европским политикама у овом подручју
образовања и бржем укључивању у европски
простор цјеложивотног учења;
Broj 15 - Strana 224 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
ц) осигурању дослиједности, праћењу и унапређењу
квалитета образовања одраслих, у складу са
утврђеним образовним стандардима;
д) успостави флексибилних система образовања
одраслих, који адекватно и ефикасно одговарају
на захтјеве и потребе тржишта рада, друштвене
заједнице и појединаца;
е) бољој повезаности образовања и привреде;
ф) развоју квалификацијског оквира у Босни и
Херцеговини и упоредивости стечених знања,
вјештина и способности, односно квалификација
на међународном плану;
г) подизању свијести о значају образовања одраслих;
х) социјалној кохезији - кроз подршку друштва
личном развоју појединаца који на демократски
начин остварују заједничке циљеве, кроз смањење
сиромаштва и социјалне искључености, те пости-
зање правичности и међугенерацијске солидарно-
сти;
и) укључивању свих релевантних партнера у дијалог
о политикама образовања одраслих;
ј) већем и одрживом финансирању образовања
одраслих;
к) успјешнијој реализацији стратешких приоритета
из ЕВРОПА 2020 - Европска стратегија за
паметан, одржив и инклузиван раст, која је
усвојена као излазна стратегија из економске
кризе за све земље чланице Европске уније, али и
за земље кандидате и потенцијалне кандидате.
3. ПРИНЦИПИ И СТАНДАРДИ ОБРАЗОВАЊА
ОДРАСЛИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Основни принципи и стандарди образовања одраслих у
Босни и Херцеговини проистичу из универзалних
вриједности демократског друштва, те из специфичности
домаћег економског, социјалног и културолошког контекста.
Принципи и стандарди утврђени овим документом,
засновани на међународним и европским принципима и
стандардима образовања одраслих, представљају договорени
оквир у коме надлежне образовне и друге власти у Босни и
Херцеговини, поступајући у складу са својим уставним или
законским надлежностима, развијају, имплементирају и
координирају политике и законодавство у вези са
образовањем одраслих, прате, процјењују и разматрају стање
у овом подручју, те договарају, предлажу и предузимају
мјере за његово унапређење.
3.3.3.2 Организатори образовања одраслих
Организатори образовања одраслих могу бити
установе, организације и други правни субјекти, који
испуњавају услове за обављање ове дјелатности прописане
од стране надлежних органа.
Образовање одраслих, као своју редовну дјелатност или
као дјелатност која прати редовну могу проводити:
а) образовне установе у систему редовног -
формалног образовања;
б) специјализоване установе за образовање одраслих
- установе и центри за образовање одраслих,
народни, раднички и отворени универзитети, као и
универзитети за трећу животну доб;
ц) центри и организације за стручно усавршавање,
учење страних језика, информационо- комуника-
цијске технологије, обуку и развој људских
ресурса;
Srijeda, 24. 2. 2021.
д) ауто-школе;
е) заводи и службе за запошљавање;
ф) јавне агенције, јавна предузећа и привредна
друштва;
г) привредне коморе, послодавци, предузетници и
обртници и њихова удружења, синдикалне
организације, те фондације и удружења грађана;
х) установе за професионалну рехабилитацију и
запошљавање лица са инвалидитетом;
и) установе за смјештај и бригу о лицима с посебним
потребама;
ј) пенолошке установе;
к) центри за информисање, савјетовање и каријерно
вођење;
л) културно-образовни центри;
м) други субјекти који испуњавају прописане услове.
Статус јавно признатог организатора образовања
одраслих стиче се под Условима и у поступку утврђеном
законом и/или подзаконским актом.
Поступку за стицање статуса јавно признатог
организатора образовања одраслих подлијежу и образовне
установе у систему редовног образовања.
По издавању акта о добијању статуса јавно признатог
организатора, те након почетка рада односно имплемента-
ције одобрених програма, организатор подлијеже поступку
акредитације.
Државни органи и институције које проводе програме
обука и стручног усавршавања у складу са посебним
прописима, имају статус јавно признатих организатора
образовања одраслих.
3.1. ДЕФИНИЦИЈЕ КЉУЧНИХ ПОЈМОВА
Појмови употребљени у овом документу имају сљедеће
значење:
3. Образовање одраслих - не постоји консензус о
јединственој дефиницији образовања одраслих у Европи и
свијету; најчешће прихваћена јесте УНЕСKО-ва 1
дефиниција, која образовање одраслих описује као цијели
скуп процеса учења, формалних и осталих, у којем одрасла
лица (у складу са дефиницијом одраслог лица у друштвима
којима припадају) развијају своје способности, обогаћују
своје знање и унапређују своје техничке или професионалне
квалификације или их преусмјеравају да би задовољиле своје
потребе или потребе својих друштава;
4. Одрасли - лица која имају више од 15 година живота
а које нису завршила основно образовање, односно лица
старија од 18 година живота које се образују;
5. Полазник - лице које похађа програме образовања
одраслих;
6. Формално образовање одраслих - учење усмјерено
од стране наставника или инструктора које се стиче у
образовним установама, а према наставним плановима и
програмима одобреним од надлежних образовних власти;
7. Неформално образовање одраслих - организован
процес учења и образовања усмјерен ка усавршавању,
специјализацији и допуњавању знања, вјештина и
способности према посебним програмима које изводе
организатори образовања (редовне школе, центри за обуку,
компаније, агенције и слично);
Г. Закон о образовању одраслих лица
("Службене новине Кантона Средишња Босна", број
5/17);
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 3.
(Значење појединих израза)
Поједини изрази употријебљени у овом Закону имају
сљедеће значење:
6. Формално образовање одраслих лица учење је које
усмјерава предавач или инструктор које се стиче у
образовним установама а према јавно важећим наставним
плановима и програмима које одобри мјеродавна образовна
власт.
13. Неформално образовање одраслих лица је
организовани процес учења и образовања усмјерен ка
усавршавању, специјализацији и допуњавању знања,
вјештина и способности према посебним програмима које
изводе организатори образовања (редовне школе, центри за
обуку, компаније, агенције и слично).
14. Образовање одраслих лица организује се за
одрасла лица (полазна тачка од које се дефинише одраслост
креће се од 15 до 18 године животне доби), а циљ му је
задовољавање општих образовних потреба одраслог лица
или професионално стручно усавршавање. То је дио
образовног система једне земље који је, или би требао бити,
потпуно равноправан са осталим дијеловима образовног
система. Укључује све облике учења (формално,
неформално и информално) одраслих лица.
15. Одрасло лице је лице које има више од 15 година
живота а које није окончало основно образовање односно
лице старије од 18 година живота која се образује.
16. Оспособљавање је образовање и оспособљавање за
укључивање у рад након окончања основног образовања, за
обављање једноставних и мање сложених послова
одређенога занимања.
17. Организатори образовања одраслих лица су
установе, организације и други правни субјекти који
задовољавају услове за обављање дјелатности образовања
одраслих лица, које су прописала мјеродавна тијела.
Члан 4.
(Образовање одраслих лица)
(1) Образовање одраслих лица обухваћа цјелину процеса
учења одраслих лица намијењену:
а) остваривању права на слободан развој лица;
б) оспособљавању за запошљавање, стицање квали-
фикација за прво занимање, преквалификацију и
доквалификацију те стицање и продубљивању
стручних знања, вјештина и компетенција;
ц) оспособљавању за активно становништво.
(2) Образовање одраслих лица дио је јединственога
образовнога система Кантона и дјелатност је од јавног
интереса за Кантон.
Члан 5.
(Принципи образовања одраслих лица)
Образовање одраслих лица заснива се на принципима
како слиједи:
а) цјеложивотно учење;
б) уважавање различитости потреба и могућности
претходних знања и искустава те, с тим у вези, и
специфичности образовања и учења одраслих
лица;
ц) слобода избора одговарајућега образовања, као и
облика, метода и начина учења;
д) доступност и разноврсност образовне понуде;
е) осигурање одговарајуће квалитете образовања;
ф) промовисање једнаких вриједности исхода учења
у формалном и неформалном образовању те
информалном учењу;
Broj 15 - Strana 225
г) професионалност и одговорност организатора
образовања одраслих лица те професионалност и
етичност наставнога кадра;
х) поштовање личности и достојанства сваког
судионика у процесу образовању одраслих лица;
и) информисање, савјетовање и вођење у даљем
образовању и/или каријерном напредовању;
ј) недискриминација и равноправност сполова.
Члан 6.
(Циљеви образовања одраслих лица)
Циљеви су образовања одраслих лица:
а) омогућавање грађанима постизања најмање
основношколскога образовања;
б) подизање основне и функционалне писмености
одраслих лица;
ц) оспособљавање за запошљавање одраслих лица
која немају завршено формално образовање и
стицање квалификација за прво занимање;
д) омогућавање даљега образовања и обуке, односно
могућност доквалификације, преквалификације и
континуиранога стручнога усавршавања током
цијелог радног и животног вијека;
е) образовање и стицање знања, вјештина и
компетенција у складу са личним способностима,
афинитетима и животној доби појединца;
ф) омогућавање формалног/јавног признавања и
потврђивања резултата претходнога учења однос-
но стечених знања, вјештина и компетенција, без
обзира на начин њихова стицања.
Члан 7.
(Видови образовања и учења одраслих лица)
Образовање одраслих лица остварује се кроз формално
образовање, неформално образовање, информално учење и
самоусмјерено учење.
Члан 8.
(Организатори образовања одраслих лица)
(1) Формално образовање одраслих лица, према овоме
Закону, могу проводити, уз редовно образовање: основ-
не школе, средње школе и високошколске установе у
свим облицима власништва те установе за смјештај и
бригу о лицима с посебним потребама и пенолошке
установе.
(2) Неформално образовање могу организовати и
проводити организатори за образовање одраслих лица,
основне школе, средње школе, високошколске
установе, установе за образовање одраслих лица,
школе/центри страних језика, школе/центри за
информационо-комуникацијске технологије, центри за
културу и образовање, аутошколе, установе за смјештај
лица с посебним потребама и бригу о лицима с
посебним потребама, те пенолошке и друге установе,
удруге грађана, привредни субјекти и друга правна
лица која су, између осталога, као своју дјелатност
навела неформално образовање одраслих лица.
(3) Стандарде и нормативе за образовање одраслих лица (у
даљем тексту: стандарди и нормативи) те начин и
поступак утврђивања услова које мора задовољавати
организатор образовања одраслих лица за извођење
формалних програма образовања одраслих лица доноси
Министарство образовања, знаности, културе и спорта
(у даљем тексту: Министарство) уз сагласност Владе
Средњобосанског кантона/Кантона Средишња Босна (у
даљем тексту: Влада Кантона).
(4) Установу за образовање одраслих лица (у даљем
тексту: установа) може основати домаће и/или страно
Broj 15 - Strana 226 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
правно и/или физичко лице (у даљем тексту: оснивач) у
свим облицима власништва.
(5) Установу као јавну може основати Кантон или
јединица локалне самоуправе.
(6) Оснивач осигурава средства потребна за оснивање и
рад установе, у складу са стандардима и нормативима.
Д. Стандарди и нормативи за образовање одраслих лица
("Службене новине Средњобосанског кантона", број
2/19)
ПОГЛАВЉЕ I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Основне одредбе )
(1) Стандардима и нормативима за образовање одраслих
лица (у даљем тексту: Стандарди и нормативи)
прописује се начин и поступак утврђивања услова које
мора испуњавати организатор образовања одраслих
лица, за провођење програма формалног образовања (у
даљем тексту: организатор).
(2) Овим Стандардима и нормативима утврђују се
минимални просторни, кадровски и други општи
материјално-технички и хигијенски услови неопходни
за провођење програма образовања одраслих лица.
Члан 3.
(Услови за реализацију програма
образовања одраслих лица)
У складу са овим Стандардима и нормативима, органи-
затор је дужан осигурати услове за обављање дјелатности
образовања одраслих лица, и то:
а) организовати и реализовати теоријску и
практичну наставу у складу са програмом
образовања одраслих лица;
б) располагати одговарајућим просторним и изводи у групним и индивидуалним консултацијама, о
материјално-техничким ресурсима, примјереним
природи програма;
ц) располагати одговарајућим људским ресурсима
(наставним и ненаставним особљем);
д) да рад са полазницима буде у складу са наставним
плановима и програмима, при чему се утврђени
обим активности реализује редовном наставом,
консултативно-инструктивном наставом, дописно-
консултативном наставом, практичним радом,
наставом на даљину и осталим облицима рада, а у
оквиру предвиђених часова из формалног
програма образовања одраслих лица.
ПОГЛАВЉЕ VI. СТАНДАРДИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ
ПРОГРАМА ФОРМАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА
Члан 15.
(Програми формалног образовања одраслих лица)
Програми формалног образовања одраслих лица
дефинисани су одредбама ставова (2), (4) и (5) члана 14., те
члана 15. Закона, а поступак одобравања извођења програма
ближе се одређују ставом (6) члана 18. Закона.
Члан 16.
(Трајање програма и наставног сата)
(1) Програм формалног образовања одраслих лица изводи
се у трајању прописаном наставним планом и
програмом за образовање одраслих лица у складу са
чланом 24. Закона.
(2) Наставни час теоријске наставе за средњошколско
образовање траје 45 минута, а наставни час практичне
наставе, у правилу, траје 60 минута, изузев у
умјетничким школама.
Srijeda, 24. 2. 2021.
(3) Полазник током дана може имати највише четири
наставна часа теоријске наставе, а практичног рада
највише осам часова.
Члан 17.
(Број часова наставнога предмета)
(1) Број часова сваког појединог наставнога предмета
програма образовања одраслих лица за стицање
основног образовања и средње стручне спреме или
ниже стручне спреме, у складу са ставом (2) члана 14.
Закона, не може бити мањи од 50% од броја наставних
часова прописаних наставним планом и програмом за
редовно образовање, без обзира на облик извођења
наставе.
(2) Практични рад изводи се у пуном фонду часова
прописаним наставним планом и програмом за редовно
образовање.
ПОГЛАВЉЕ VII. ТРАЈАЊЕ И НАЧИН ИЗВОЂЕЊА
ФОРМАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ ЛИЦА
Члан 18.
(Образовање у редовној настави)
(1) Образовање одраслих лица у редовној настави
организује се и изводи на основу наставнога плана и
програма прописаног за редовно образовање.
(2) Редовна настава мора бити заступљена са најмање 50%
укупног реализовања предвиђених програма
предметних наставних садржаја.
(3) Полазници су обавезни присуствовати редовној настави
на начин утврђен чланом 16. Закона.
Члан 19.
(Образовање у консултативно-инструктивној настави)
(1) Образовање у консултативно-инструктивној настави се
чему се води евиденција, а може бити заступљена са
највише 40% од укупно предвиђеног трајања наставе, с
тим да се индивидуалне консултације изводе највише
до 10%.
(2) Консултације је организатор дужан организовати према
потреби полазника, уз обавезу осигурања наставнога
материјала потребног за самостални рад полазника.
Члан 20.
(Образовање у дописно-консултативној настави (e-learning))
(1) Образовање у дописно-консултативној настави изводи
се на групним и индивидуалним дописним
консултацијама.
(2) Број часова дописно-консултативне наставе може бити
највише до 10% од укупног броја часова прописаних
наставним планом и програмом.
(3) Консултације из ставова (1) и (2) овога члана изводе се
уз помоћ посебних дидактичких извора учења:
платформе, софтвера и апликација за организовање
учења које је дужан осигурати организатор, те у складу
са разрађеном методологијом рада са полазницима која
је саставни дио програма из става (4) члана 16. Закона.
4.1. Организацијски аспект образовања одраслих у
законодавству ентитета Република Српска
Закон о образовању одраслих
("Службени гласник Републике Српске", бр. 59/09 и 1/12)
Члан 1.
(1) Овим законом уређују се организација и структура
образовања одраслих.
(2) Образовање одраслих је дио јединственог образовног
система Републике Српске (у даљем тексту: Републи-
ка), којим се обезбјеђује образовање, усавршавање и
оспособљавање одраслих лица.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Члан 2.
(1) Образовање одраслих може бити:
а) формално,
б) неформално и
ц) информално.
(2) Формално образовање одраслих означава образовни
процес који се изводи у образовним установама по
програмима основног и средњег образовања
прилагођеним потребама и могућностима одраслих.
(3) Формално образовање одраслих спроводи се у складу
са законима којима се уређују дјелатности основног и
средњег образовања, осим у питањима која су уређена
овим законом.
(4) Неформално образовање одраслих је организован
процес учења и образовања усмјерен ка усавршавању,
специјализацији и допуњавању знања, вјештина и
способности према дијеловима програма формалног
образовања (модулима) и по посебним програмима за
стицање знања, вјештина и способности, а који се могу
организовати код образовних установа и специјализо-
ваних организација које испуњавају услове према
програму који изводе.
(5) Информално учење подразумијева перманентно
самообразовање, усавршавање и стицање знања и
вјештина ван образовних установа и специјализованих
организација образовања одраслих.
III – ОРГАНИЗАТОРИ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Члан 10.(1)
(1) Образовањем одраслих, као својом редовном дјелат-
ношћу или дјелатношћу која прати редовну могу се
бавити основне и средње школе које су регистроване
за образовање одраслих и специјализоване органи-
зације за образовање осталих, као што су раднички
универзитети, центри за обуку, школе страних језика,
ауто школе, као и друга правна лица која испуњавају
услове предвиђене појединачним програмом за
образовање одраслих (у даљем тексту: организатори
образовања).
4.2. Организациони аспект образовања одраслих у
законодавству сусједних држава
ЦРНА ГОРА
Закон о образовању одраслих
("Службени лист Црне Горе", бр. 020/11 и 047/17)
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет
Члан 1.
Овим законом уређује се образовање и учење одраслих.
Одрасли се, по сопственом избору, укључују у образовање,
оспособљавање или учење ради побољшања знања, вјештина
и компетенција или стицања одговарајуће квалификације за
успјешнији живот, рад и лични развој. Јединствени систем
Члан 2 Образовање одраслих је дио јединственог образовног
система Црне Горе.
II. ОБЛИЦИ И ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА
Облици образовања и учења
Члан 8.
Образовање одраслих одвија се као:
- формално образовање;
- неформално образовање, односно учење;
- информално учење;
- самоусмјерено учење.
Broj 15 - Strana 227
Формално образовање
Члан 9.
Формално образовање је организован процес
образовања који се остварује по јавно важећем образовном
програму или дијелу тог програма ( модул, јединица учења и
сл.), на основу којег се стиче ниво образовања, односно једна
или више стручних квалификација, у склладу са овим
законом и законима који уређују те области образовања.
Неформално образовање, односно учење.
Члан 10.
Неформално образовање, односно учење (у даљем
тексту: неформално образовање) се остварује кроз органи-
зоване и планиране циљеве и подршку, ради стицања и
унапређивања знања, вјештина и компетенција, које се могу
провјеравати и доказивати у поступку стицања националне
стручне квалификације, односно кључне вјештине.
Информално учење.
Члан 11.
Информално учење се одвија без посебне намјере и
организованог циља, времена и подршке кроз дневне
активности на радном мјесту, у оквиру породичног и
друштвеног живота и слободног времена. Знања, вјештине и
компетенције стечене на овај начин могу се провјеравати и
доказивати у поступку стицања националне стручне
квалификације, односно кључне вјештине.
IV. ОРГАНИЗАТОР ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Организатор образовања
Члан 27.
Образовање одраслих може да се остварује, односно
организује у школи, специјализованој организацији за
образовање одраслих (раднички универзитети, универзитети
за треће доба, центри за обуку, ауто школе и др.), установи за
смјештај и бригу лица са посебним образовним потребама и
код других правних лица (у даљем тексту: организатор
образовања), који имају лиценцу за рад, у складу са законом.
РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА
Закон о образовању одраслих
("Народне новине", бр: 17/07)
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(1) Образовање одраслих обухвата цјелину процеса
учења одраслих намијењених:
- остваривању права на слободан развој личности,
- оспособљавању за запошљивост: стицању квали-
фикација за прво занимање, преквалификацији,
стицању и продубљивању стручних знања,
вјештина и способности,
- оспособљавању за активно грађанство.
(2) Образовање одраслих дио је јединственога образовног
система Републике Хрватске.
Члан 3.
(1) Образовање одраслих одвија се као формално,
неформално, информално и/или самоусмјерено учење.
(2) Формално образовање одраслих означава дјелатност
која се изводи у институционалним и јавно верифико-
ваним облицима образовања ради стицања стручног
знања, вјештина и способности.
(3) Формално образовање одраслих обухвата:
- основно школовање одраслих,
- средњошколско образовање одраслих; стицање
средње школске или стручне спреме, ниже
стручне спреме, преквалификације, оспособљава-
ње и усавршавање,
- високо образовање.
Broj 15 - Strana 228 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(4) Формално образовање одраслих проводи се у складу са
посебним прописима којима се уређују ове дјелатности,
осим у питањима која су уређена овим Законом.
(5) Неформално образовање одраслих означава организо-
ване процесе учења усмјерене на оспособљавање
одраслих лица за рад, за различите социјалне
активности те за лични развој.
(6) Информално учење одраслих означава активности у
којима одрасло лице прихвата стајалишта и позитивне
вредноте те вјештине и знања из свакодневног искуства
и разноликих других утицаја и извора из своје околине.
(7) Самоусмјерено учење одраслих означава активности у
којима одрасло лице самостално успоставља контролу
над процесом учења као и одговорност за резултате
учења.
Члан 4.
Образовање одраслих према овоме Закону могу
проводити народни отворени универзитети, основне школе,
средње школе, високе школе, школе страних језика, установе
за смјештај и бригу лица са посебним потребама те
пенолошке и друге установе (у даљем тексту: установе за
образовање одраслих), ако испуњавају услове прописане
овим Законом.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Закон о образовању одраслих
("Службени гласник РС", бр.: 55/13, 88/17, 27/18 и 6/20)
Образовање одраслих
Члан 2.
Образовање одраслих јесте део јединственог система
образовања Републике Србије, који обезбjеђује одраслима
током цијелог живота стицање компетенција и
квалификација потребних за лични и професионални развој,
рад и запошљавање, као и друштвено одговорно понашање.
Образовање одраслих остварује се као формално
образовање, неформално образовање и информално учење.
Формално образовање одраслих обухвата основно и
средње образовање.
Формално образовање одраслих, у смислу овог закона,
јесу организовани процеси учења који се остварују на основу
наставних планова и програма основног и средњег
образовања, и програма других облика стручног образовања
прилагођених потребама и могућностима одраслих и
захтjевима тржишта рада, у складу са законом.
Неформално образовање одраслих, у смислу овог
закона, јесу организовани процеси учења одраслих на основу
посебних програма, ради стицања знања, вриједности,
ставова, способности и вјештина усмјерених на лични развој
одраслих, рад и запошљавање и социјалне активности.
Информално учење одраслих, у смислу овог закона,
јесте процес самосталног стицања знања, вриједности,
ставова, способности и вјештина, у свакодневном животном,
радном и социјалном окружењу.
Активности у образовању одраслих
Члан 7.
Активности у образовању одраслих у смислу овог
закона, јесу:
1) образовање одраслих које омогућава стицање
основног и средњег образовања (формално
образовање);
2) стицање компетенција и квалификација за
обављање, усавршавање или промјену занимања,
посла, радне функције или радне операције
(формалним или неформалним образовањем);
3) образовање одраслих којим се унапређују знања,
вјештине и способности, ради личног и професио-
Srijeda, 24. 2. 2021.
налног развоја и друштвено одговорног понаша-
ња, унапређивања квалитета живота, општег
образовања и културе (неформалним образовањем
и информалним учењем);
4) признавање претходног учења које се остварује
процjеном знања, вјештина и способности стече-
них образовањем, животним или радним искус-
твом и које омогућава даље учење и повећање
конкурентности на тржишту рада;
5) каријерно вођење и савјетовање пружањем
стручне подршке одраслима за лични и
професионални развој и запошљавање.
III ОРГАНИЗАЦИЈА И ОСТВАРИВАЊЕ
АКТИВНОСТИ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Организатор активности образовања одраслих
Члан 16.
Организатор активности образовања одраслих (у даљем
тексту: организатор активности) у смислу овог закона је:
1) основна и средња школа;
2) друга установа, јавна агенција, јавно предузеће,
организација надлежна за послове запошљавања,
агенција за запошљавање, привредно друштво,
носиоци послова професионалне рехабилитације,
предузетник, синдикална организација, удружење,
стручно друштво, организације за образовање
одраслих (народни, раднички, отворени
универзитет, универзитет за треће доба и др.),
центри и организације за стручно усавршавање, за
учење страних језика, информационо-
комуникационе технологије, за обуку и развој
људских ресурса, за обуку возача, привредна
комора, центар за каријерно вођење и савјетовање,
удружење послодаваца, културно-образовни
центар, дом културе, као и други субјекти
регистровани за образовну дјелатност у складу са
прописима којима се уређује класификација
дјелатности (у даљем тексту: друга организација).
Јавно признати организатор активности
Члан 17.
Основна и средња школа јесте јавно признати
организатор активности, ако испуњава прописане услове за
ту активност и има рjешење о верификацији које издаје
Министарство, у складу са законом којим се уређују основи
система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон) и
овим законом.
Друга организација може стећи статус јавно признатог
организатора активности, за активности неформалног
образовања одраслих из члана 7. тачка 2) овог закона и
активности из тач. 3) и 5) истог члана, ако је регистрована за
образовне дјелатности, задовољава утврђене стандарде и на
основу одобрења Министарства у складу са овим законом.
Изузетно од става 2. овог члана, статус јавно признатог
организатора активности имају државни органи и установе
које у складу са посебним законом обављају стручно
усавршавање и друге активности образовања одраслих.
Одобрење из става 2. овог члана издаје се другој
организацији која испуњава прописане услове за
организовање активности образовања одраслих у погледу
програма, кадра, простора, опреме и наставних средстава.
Ближе услове у погледу програма, кадра, простора,
опреме и наставних средстава укључујући и услове за
обезбјеђивање приступачности наставе и програма за лица са
инвалидитетом прописује министар.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
5. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације
Након анализе захтјева и документације у спису
предмета, анализе оспорених одредби и њихове успоредбе са
неким упоредним законским рјешењима из ближег
окружења, а у свјетлу релевантног права, Уставни суд
Федерације је утврдио као што слиједи.
Закон о образовању одраслих лица, донијела је
Скупштина СБК/КСБ на XXI. сједници одржаној 20.03.2017.
године. Поменутим Законом се уређује "обављање дјелатно-
сти образовања одраслих лица; општа питања у вези са
оснивањем, организовањем, финансирањем, управљањем и
руковођењем процесом образовања одраслих лица;
дјелатност и услови за обављање образовања, усавршавања и
оспособљавања одраслих лица; права и обавезе мјеродавних
тијела у области образовања одраслих лица; услови за
стицање јавних исправа; статусна питања кандидата који су
завршили институционално образовање одраслих лица, те
остала питања важна за обављање дјелатности образовања
одраслих лица на подручју Средњобосанског
кантона/Кантона Средишња Босна". На основу става (3)
члана 8. и тачке а) става (1) члана 46. истог Закона, уз
сагласност Владе СБК/КСБ, Министарство образовања,
науке, културе и спорта донијело је Стандарде и нормативе
за образовање одраслих лица гдје је прописан начин и
поступак утврђивања услова које мора испуњавати
организатор образовања одраслих лица, за провођење
програма формалног образовања. Стандарди нормативи су
ступили на снагу даном доношења а објављени су у
"Службеним новинама Средњобосанског кантона/Кантона
Средишња Босна" од 28.02.2019. године. Ријеч је о
документу који је ослоњен на Одлуку о усвајању принципа и
стандарда у области образовања одраслих у Босни и
Херцеговини коју је дониo je Савјет министара Босне и
Херцеговине на 89. сједници, одржаној 04.04.2014. године.
Наведеном Одлуком су усвојени Принципи и стандарди
у области образовања одраслих у Босни и Херцеговини, који
су саставни дио наведене Одлуке. У принципима и стандар-
дима је између осталог наведено: "У условима експанзије
нових технологија постојећа знања брзо застарјевају те је
потребно њихово стално унапређење како би се и појединци
и друштво лакше и брже прилагодили захтјевима које
технолошки напредак носи. Такође, развој демократије и
друштава заснованих на поштивању људских права,
једнакости и правди подразумијевају одговорно грађанство -
појединце оспособљене за успјешно вршење њихових
основних животних улога (радних, грађанских, породичних,
рекреативних...). Многе земље су одговор на све ове изазове
препознале у улагању у људске ресурсе, а кључно средство у
концепту цјеложивотног образовања и учења, у коме је
образовање одраслих препознато као битна компонента
образовног система и једнако важно колико и образовање
дјеце и младих. Широко разумијевање значаја и потребе ква-
литетног образовања за све грађане учинило је да образо-
вање постане једно од приоритетних питања сваке државе и
друштва, које треба да допринесе привредном, социјалном и
културном развоју, као и личном развоју појединца.
Савремене стратегије развоја образовања се данас не
оријентишу само на образовање дјеце и младих. Напротив,
нарочито у посљедње двије деценије у фокус образовних
политика европских земаља све више улази образовање и
учење одраслих. Посматрано у свјетлу брзих промјена које
се догађају у свим аспектима друштва и у којима се препли-
ћу различити интереси и захтјеви јавног и приватног сектора,
тржишта рада, цивилног друштва и појединца, све су већа и
извјеснија очекивања да ће сваки појединац хтјети и морати
стицати и обнављати своја знања током цијелог живота. Зато
Broj 15 - Strana 229
образовање одраслих постаје најдинамичнији сегмент обра-
зовних система у Европи и свијету. Како би било у функцији
подизања конкурентности привреде, јачања социјалне
кохезије и подршке личном развоју појединца, образовање
одраслих треба развијати као специфичну, флексибилну и
врло важну компоненту свеукупног образов-ног система и
учинити га доступним свима, кроз различите видове
образовања и учења (формалне, неформалне, информалне).
Сходно томе, правци развоја образовања одраслих се
данас пројицирају и базирају на концепцији цјеложивотног
образовања и учења као средству за напредовање ка
концепту 'друштва које учи'. Циљ је стварање флексибилног
и демократског система образовања који ће бити отворен и
проходан за све, без обзира на животну доб и кроз који ће се
и одраслим лицима осигурати веће и различите могућности
за учење и стицање знања за сва подручја живота и рада".
Организатори образовања одраслих могу бити
установе, организације и други правни субјекти, који
испуњавају услове за обављање ове дјелатности прописане
од стране надлежних органа. Образовање одраслих, као своју
редовну дјелатност или као дјелатност која прати редовну
могу проводити: образовне установе у систему редовног -
формалног образовања, специјализиране установе за
образовање одраслих - установе и центри за образовање
одраслих, народни, раднички и отворени универзитети,
универзитети за трећу животну доб итд.
Јасно је да принципи и стандарди утврђени предметном
Одлуком треба да "представљају правни основ за дјеловање
образовних и других власти, одговорних тијела, институција,
организација и појединаца на свим нивоима власти у Босни и
Херцеговини", али је јасно и то да она нема правну снагу
закона. Ипак, треба имати на уму да су на листи "кључних
међународних и докумената Европске уније о политикама
образовања одраслих лица у контексту цјеложивотног
учења" и три документа која су саставни дио Устава
Федерације Босне и Херцеговине и имају снагу уставне
норме: Општа декларација о људским правима УН (1948),
Међународни пакт о економским, социјалним и културним
правима (1966) и Европска социјална повеља (1961).
Изнесено представља контекст у којем је захтјев
размотрен, након чега је Уставни суд Федерације могао
утврдити мишљење које подносилац захтјева тражи.
Упркос непрецизности и недорађености захтјева, са
сигурношћу се може закључити да подносилац, иако
најчешће користи израз "оспорене одредбе члана 8. Закона о
образовању одраслих СБК/КСБ", своју аргументацију
превасходно усмјерава на одредбу члана 8. став (1). О томе
непосредно свједоче наводи у дијелу захтјева насловљеном
са "образложење", на трећој страници, гдје се expressis verbis
говори о "оспореном члану 8. точка 1."
То је наиме потпуно јасно, јер је акценат захтјева на
"формалном образовању" и наводној немогућности да у
њему партиципирају центри за образовање одраслих изван
редовног школства, а што наводно онемогућује управо
одредба става (1) члана 8. Закона о образовању одраслих. Да
је доиста тако, непобитно свједочи то што се у закључку
захтјева, од Уставног суда Федерације тражи "мишљење о
уставности одредбе члана 8. Тачка 1. Закона о образовању
одраслих СБК/КСБ".
Наиме, као што из аргументације подносиоца захтјева
неспорно проистиче, одредба члана 8. став (1) доводи се у
питање зато што у организаторе формалног образовања
одраслих не укључује центре за образовање одраслих, као
специјализоване институције, па се од Уставног суда
Федерације тражи мишљење о томе да ли је одредба члана 8.
став (1) Закона о образовању одраслих због тога у супротно-
Broj 15 - Strana 230 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
сти са првим Протоколом Европске конвенције о заштити
људских права и основних слобода, Уставом Федерације
Босне и Херцеговине, те супсидијарно са Принципима и
стандардима у подручју образовања одраслих у Босни и
Херцеговини.
Члан 2. првог Протокола уз Европску конвенцију о
заштити људских права и основних слобода, говори о праву
на образовање и гарантује да то право никоме не може бити
одузето, те да државе треба да поштују право родитеља да
осигурају васпитање и образовање (дјеце) у складу са
властитим вјерским и филозофским увјерењима. Међутим
ни одредба става (1) члана 8. Закона о образовању одраслих
на коју се директно указује, а нити остале одредбе тог члана
никоме не одузимају право на образовање. Напротив, њима
се правно уређује амбијент и начин остваривања тог права
као и његова несумњива доступност и одраслим лицима. О
повреди права родитеља да им се дјеца образују у складу са
њиховим вјерским увјерењима и њиховим свјетоназором
овдје, дакако, не може бити говора, те је јасно да су одредбе
члана 8. Закона о образовању одраслих кореспондентне са
споменутом одредбом првог Протокола уз Европску
конвенцију о заштити људских права и основних слобода,
као и са уставном гаранцијом права на образовање из члана
II.А.2.(1) м) Устава Федерације Босне и Херцеговине.
Када је ријеч о уставној гаранцији из члана II.А.2(1) ц)
Устава Федерације Босне и Херцеговине, дакле гаранцији
права на једнакост пред законом, Уставни суд Федерације
констатује да ни оспорена одредба члана 8. став (1) нити
остале одредбе тог члана не угрожавају право на једнакост
пред законом одраслих лица као конзумената образовања.
Оно је сваком одраслом лицу доступно на исти начин и под
истим условима. То што центри за образовање одраслих
нису у потпуно истом правном положају са основним и
средњим школама, високошколским установама (притом у
свим облицима власништва), установама за смјештај и бригу
о лицима с посебним потребама и пенолошким установама
не може бити схваћено као дискриминација, већ као
промишљена образовна политика, гдје се свјесно прави
разлика између формалног и неформалног образовања. Она
је и настала откако је у посљедње двије деценије образовање
и учење одраслих ушло у фокус образовних политика
европских земаља и присутна је и у упоредном праву и у
документу "Принципи и стандарди образовања одраслих у
Босни и Херцеговини" усвојеном на државном нивоу 2014.
године, па тако и у Закону о образовању одраслих СБК/КСБ.
Тако се у поменутом документу формално образовање
одраслих дефинише као "учење усмјерено од стране настав-
ника или инструктора које се стиче у образовним установа-
ма, а према наставним плановима и програмима одобреним
од надлежних образовних власти", док је неформално
образовање одраслих "организиран процес учења и
образовања усмјерен ка усавршавању, специјализацији и
допуњавању знања, вјештина и способности према посебним
програмима које изводе организатори образовања (редовне
школе, центри за обуку, компаније, агенције и слично".
Закон о образовању одраслих СБК/КСБ садржи идентичне
дефиниције, из чега је видљиво да је он ослоњен на
Принципе и стандарде на нивоу Босне и Херцеговине, што је
уосталом видљиво и из цјелокупне концепције тог Закона.
С обзиром на значај ове дистинкције, логично је да она
може имати свој одраз и у програмском и у организационом
смислу, па то што центри за образовање одраслих у
оспореној одредби нису поменути може као законско
рјешење бити предметом критике, али не и разлогом њене
неуставности. Она, напросто, не говори о центрима за
образовање одраслих, а неуставном је се не може прогласити
Srijeda, 24. 2. 2021.
зато што за образовање одраслих овлашћује школе,
факултете, установе за смјештај и бригу о лицима с
посебним потребама и пенолошке установе.
Када је у питању наводна повреда уставне гаранције
права на имовину из члана II.А.2.к) Устава Федерације Босне
и Херцеговине, Уставни суд Федерације сматра да су ти
наводи неосновани и да у њихову потврду нису изнесени
никакви аргументи.
Када је ријеч о праву на рад "организатора образовања
одраслих лица", под којим појмом се, дакако, подразу-
мијевају и центри за образовање осталих, то право ни једном
одредбом члана 8. оспореног Закона није ускраћено. Уставни
суд Федерације сматра да је ријеч о погрешном тумачењу
тих одредаба. Тачно је да су редовне школе и високошколске
установе, установе за смјештај и бригу о лицима с посебним
потребама, те пенолошке установе у одредби члана 8. став
(1) препознате као носиоци формалног образовања одраслих
и та је одредба само на њих усмјерена. Потом су у ставу (2)
истог члана, који говори о неформалном образовању
одраслих побројане све институције и организације које се
по Закону сматрају "организаторима образовања одраслих
лица", дакле и субјекти из става (1) и сви други субјекти,
односно институције и организације које себаве образова-
њем одраслих. Дакле појам "организатори образовања
одраслих лица" интегрише у себи све те субјекте.
У прилог томе најбоље говори одредба члана 3. тачка
17. Закона о образовању одраслих лица којом се за примјену
тог Закона утврђује аутономни интегрални појам
"Организатори образовања одраслих лица" а који укључује
"установе, организације и друге правне субјекте који
задовољавају услове за обављање дјелатности образовања
одраслих лица, које су прописала мјеродавна тијела". Ријеч
је о техничким и хигијенским условима, просторним и
материјалним стандардима, те другим условима који су, како
је раније наведено, прописани Стандардима и нормативима
за образовање одраслих лица које је, по овлашћењу из члана
46. став 1. тачка а) Закона о образовању одраслих лица
донијело кантонално Министарство образовања, науке,
културе и спорта.
Према томе, када одредба члана 8. став (3) Закона о
образовању одраслих говори о стандардима и нормативима
за образовање одраслих лица и "начину и поступку
утврђивања услова које мора задовољавати организатор
образовања одраслих лица за извођење формалних програма
образовања одраслих" које ће донијети (и које је донијело)
Министарство образовања, науке културе и спорта, онда се
ти стандарди и нормативи односе на "све организаторе
образовања одраслих лица", па тако и на центре за
образовање одраслих, а то значи да и они имају равноправан
приступ формалном образовању одраслих, уколико
задовољавају прописане стандарде и нормативе.
Дакле, систематско тумачење одредаба члана 3. тачка
17. и члана 8. ст. (1), (2) и (3) Закона о образовању одраслих
лица доводи до закључка да и центри имају приступ
формалном образовању одраслих, те не може бити говора ни
о ускраћивању права на рад, које свакоме гарантује одредба
члана II.А.2.(1) л) Устава Федерације Босне и Херцеговине.
О томе зашто не стоје наводи о ускраћивању права на
образовање, већ је било ријечи.
Чињеница је дакле, да Закон о образовању одраслих
СБК/КСБ у погледу учешћа центара за образовање одраслих
само наизглед има рестриктивнији став у односу на законе из
окружења и у односу на принципе и стандарде из Одлуке
вијећа министара Босне и Херцеговине.
На крају, Уставни суд Федерације сматра да oспорена
одредба члана 8. став (1) може бити предметом критике и да
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
рјешење које она садржи, па можда и редакција цијелог
члана 8. нису оптимални, те да их у одговарајућој процедури
треба измијенити набоље, али њихова уставност није упитна.
У провјеру тачности навода подносиоца о томе да се
текст одредбе члана 8. став (2), која се односи на центре за
образовање разликује од текста из Нацрта који је прошао
јавну расправу и утврђивање да ли је и на који начин дошло
до те измјене, Уставни суд Федерације не може се упуштати.
Мишљење објавити у "Службеним новинама
Федерације БиХ" и службеним гласилима кантона у
Федерацији Босне и Херцеговине".
Ово мишљење Уставни суд Федерације је утврдио
једногласно, у саставу: др сц. Ката Сењак, предсједница
Суда, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Александра
Мартиновић и проф. др Един Муминовић, судије Суда.
Предсједница
Број У-41/19 Уставног суда Федерације
19. јануара 2021. године Босне и Херцеговине
Сарајево Др сц. Ката Сењак, с. р.
"BH-GAS" D.O.O. SARAJEVO
338
Na osnovu člana 234. tačka k) Zakona o privrednim
društvima ("Službene novine Federacije BiH", brој 81/15), 28.
Statuta Privrednog društva za proizvodnju i transport gasa BH
Gas d.o.o. Sarajevo, u skladu sa Odlukom Vlade FBiH o davanju
prethodne saglasnosti Skupštini Privrednog društva BH-Gas
d.o.o. Sarajevo za razrješenje dužnosti članova Nadzornog
odbora Privrednog društva BH-Gas d.o.o. Sarajevo, br. V. broj
171/2021 od 14.01.2021. godine, Skupština Društva je na 51.
sjednici, održanoj dana 15.02.2021. godine, donijela
ODLUKU
O RAZRJEŠENJU ČLANOVA NADZORNOG ODBORA
BH-GASA D.O.O. SARAJEVO
I (Sl-218/21-F)
Ovom Odlukom razrješavaju se dužnosti imenovani vršioci
dužnosti članova Nadzornog odbora BH- Gasa d.o.o. Sarajevo,
zbog isteka mandata i to:
- Armin Zulkić, predsjednik
- Ferid Bučo, član
- Edin Dilberović, član
- Nermina Đugum, član
- Amra Salihović, član.
Imenovani se razrješavaju dužnosti sa danom 14.01.2021.
godine.
II
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objaviće se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj SD-0102-622 Predsjedavajući
15. februara/veljače 2021. godine Skupštine
Sarajevo Halko Balavac, s. r.
(Sl-217/21-F)
339
Na osnovu člana 234. tačka k) Zakona o privrednim
društvima ("Službene novine Federacije BiH", brој 81/15), 28.
Statuta Privrednog društva za proizvodnju i transport gasa BH
Gas d.o.o. Sarajevo, u skladu sa Odlukom Vlade FBiH o davanju
prethodne saglasnosti Skupštini Privrednog društva BH-Gas doo
Sarajevo za imenovanje vršilaca dužnosti članova Nadzornog
odbora Privrednog društva BH-Gas doo Sarajevo, br. V. broj
172/2021 od 14.01.2021. godine, Skupština Društva je na 51.
sjednici, održanoj dana 15.02.2021. godine, donijela
Broj 15 - Strana 231
ODLUKU
O IMENOVANJU VRŠILACA DUŽNOSTI ČLANOVA
NADZORNOG ODBORA BH-GASA D.O.O. SARAJEVO
I
Ovom Odlukom vrši se imenovanje vršilaca dužnosti
članova Nadzornog odbora BH-Gasa d.o.o. Sarajevo, na
vremenski period do okončanja konkursne procedure, a najduže
na tri mjeseca, i to:
- Armin Zulkić
- Ferid Bučo
- Edin Dilberović
- Amra Salihović
- Asmir Mujanović.
Imenovanje teče od dana donošenja Odluke, tj. od
15.02.2021. godine.
II
Daje se ovlaštenje vd. direktoru BH-Gasa d.o.o. Sarajevo da
sa imenovanim vršiocima dužnosti članova Nadzornog odbora
zaključi ugovor o angažmanu kojim će se urediti međusobna
prava i obaveze u obavljanju poslova.
Na ime obavljanja poslova iz svoje nadležnosti članovima
Nadzornog odbora pripada mjesečna naknada i ista će biti
utvrđena u skladu sa aktom Federalnog ministarstva energije,
rudarstva i industrije kojim će biti data prethodna saglasnost za
određivanje i isplatu naknada, shodno Zakonu o plaćama i
drugim materijalnim pravima članova organa upravljanja
institucija FBiH i javnih preduzeća u većinskom vlasništvu FBiH
("Službene novine Federacije BiH", br. 12/09).
III
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objaviće se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj SD-0102-624 Predsjedavajući
15. februara/veljače 2021. godine Skupštine
Sarajevo Halko Balavac, s. r.
RUDNICI MRKOG UGLJA "BANOVIĆI" D.D.
BANOVIĆI
340
Na osnovu člana 50. tačka k) Statuta Rudnici mrkog uglja
"Banovići" d.d. Banovići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i
broj 4862/17 od 06.03.2017. godine, Statuta o izmjeni i dopuni
Statuta Rudnici mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići, broj
2089/2020 od 14.02.2020. godine, Skupština društva na svojoj
13. (trinaestoj) vanrednoj sjednici Skupštine održanoj dana
12.02.2021. godini, donosi
ODLUKU
O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI ČLANA
NADZORNOG ODBORA RMU "BANOVIĆI" D.D.
BANOVIĆI ISPRED DRŽAVNOG KAPITALA
I.
Skupština društva za vršioca dužnosti člana Nadzornog
odbora Privrednog društva RMU "Banovići" d.d. Banovići ispred
državnog kapitala imenuje Amira Brigića.
II.
Imenovanje člana Nadzornog odbora Privrednog društva
RMU "Banovići" d.d. Banovići. ispred državnog kapitala vrši se,
počev od dana stupanja na snagu ove Odluke, pa do okončanja
konkursne procedure, a najduže na vremenski period do najviše 3
(tri) mjeseca.
III.
Zadužuje se v.d. direktora Privrednog društva RMU
"Banovići" d.d. Banovići da u roku od 7 (sedam) dana od dana
Broj 15 - Strana 232 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
stupanja na snagu ove Odluke, u ime društva, zaključi Ugovor sa
imenovanim članom Nadzornog odbora u skladu sa Odlukom o
visini naknade predsjedniku i članovima Nadzornog odbora
RMU "Banovići" d.d. Banovići, broj 8113-5/15 od 30.06.2015.
godine i Odlukom o odobravanju osnovnih elemenata za
zaključivanje Ugovora između RMU "Banovići" d.d. Banovići i
predsjednika i članova Nadzornog odbora, broj 8113-6/15 od
30.06.2015. godine.
IV.
Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će biti
objavljena na oglasnim tablama društva i u "Službenim novinama
Federacije BiH".
Predsjednik Skupštine
Broj 2400/21 RMU "Banovići" d.d.
12. februara/veljače 2021. godine Banovići
Banovići Jasmina Pašić, s. r.
(Sl-210/21-F)
341
Na osnovu člana 257. Zakona o privrednim društvima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), člana 68. Statuta RMU "Banovići" d.d. Bano-
vići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni Statu-
ta RMU "Banovići" d.d. Banovići broj 4862/17 od 06.03.2017.
godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici mrkog uglja
"Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od 14.02.2020. godine,
prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj 235/2021 od 04.02.2021.
godine, Nadzorni odbor na svojoj 1. (prvoj) vanrednoj-telefonskoj
sjednici, održanoj dana 15.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O RAZRJEŠENJU VRŠIOCA DUŽNOSTI UPRAVE -
DIREKTORA I IZVRŠNIH DIREKTORA RMU
"BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI RADI ISTEKA MANDATA
- PERIODA NA KOJI SU IMENOVANI
I Na osnovu člana 257. Zakonu o privrednim društvima
Vršiocima dužnosti članova Uprave - Direktoru i Izvršnim
direktorima RMU "Banovići" d.d. Banovići, i to:
­ V. d. Direktoru društva, Fadil Kudumović, dipl. ing.
rud.
­ V. d. izvršnom direktoru za tehničke poslove, Selmir
Bjelić, dipl. ing. rud.
­ V. d. izvršnom direktoru za investicije i razvoj novih
djelatnosti, mr. sc. Damiru Mrkonjiću, dip. ing. rud.
­ V. d. Izvršnom direktoru za ekonomske poslove,
Ibrahimu Demiroviću, dipl. oec.
­ V. d. Izvršnom direktoru za pravne i kadrovske
poslove. Jasmini Husić - Mujić, dipl.pravnik,
dana 15.02.2021. godine ističe mandat - period na koji su
imenovani, sa kojim datumom se isti razrješavaju dužnosti,
odnosno prava, obaveza i dužnosti članova Uprave RMU
"Banovići" d.d. Banovići.
II
Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se
primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na
oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim
novinama Federacije BiH".
Broj 2521/2021 Nadzorni odbor
15. februara/veljače 2021. godine Predsjednik
Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r.
(Sl-204/21-F)
342
Na osnovu člana 257. Zakonu o privrednim društvima
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), člana 78. Statuta RMU "Banovići" d.d. Bano-
vići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni Statu-
Srijeda, 24. 2. 2021.
ta RMU "Banovići" d.d. Banovići broj 4862/17 od 06.03.2017.
godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici mrkog uglja
"Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od 14.02.2020. godine,
prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj 236/2021 od 04.02.2021.
godine, Nadzorni odbor na svojoj 1. (prvoj) vanrednoj -
telefonskoj sjednici održanoj dana 15.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA
DRUŠTVA RMU "BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI
I
Za vršioca dužnosti direktora društva RMU "Banovići" d.d.
Banovići imenuje se Fadil (Ibrahima) Kudumović, dipl. ing. rud.
II
Vršioc dužnosti direktor društva RMU "Banovići" d.d.
Banovići, imenuje se do okončanja konkursne procedure, a
najduže na period do 6 (šest) mjeseci, počev od 15.02.2021.
godine.
III
Ovlaštenja, prava i obaveze vršioca dužnosti direktora
društva RMU "Banovići" d.d. Banovići regulisat će se Ugovorom
između Nadzornog odbora i vršioca dužnosti direktora društva
RMU "Banovići" d.d. Banovići.
IV
Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se
primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na
oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim
novinama Federacije BiH".
Broj 2522/2021 Nadzorni odbor
15. februara/veljače 2021. godine Predsjednik
Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r.
(Sl-205/21-F)
343
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), člana 68. Statuta RMU "Banovići" d.d. Bano-
vići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni Statu-
ta RMU "Banovići" d.d. Banovići broj 4862/17 od 06.03.2017.
godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici mrkog uglja
"Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od 14.02.2020. godine,
prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj 236/2021 od 04.02.2021.
godine, Nadzorni odbor na svojoj 1. (prvoj) vanrednoj-telefonskoj
sjednici održanoj dana 15.02.2021. godine, donosi
ODLUKU
O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI IZVRŠNOG
DIREKTORA ZA TEHNIČKE POSLOVE RMU
"BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI
I
Za vršioca dužnosti Izvršnog direktora za tehničke poslove
RMU "Banovići" d.d. Banovići imenuje se Elvir (Ramiz)
Jamaković, dipl. ing. rud.
II
Vršilac dužnosti Izvršnog direktora za tehničke poslove
RMU "Banovići" d.d. Banovići, imenuje se do okončanja
konkursne procedure, a najduže na period do 6 (šest) mjeseci,
počev od 15.02.2021. godine.
III
Ovlaštenja, prava i obaveze vršioca dužnosti Izvršnog
direktora za tehničke poslove RMU "Banovići"d.d. Banovići
regulisat će se Ugovorom.
IV
Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se
primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 233
oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim II.
novinama Federacije BiH". Vršilac dužnosti Izvršni direktor za pravne i kadrovske
Broj 2523/2021 Nadzorni odbor poslove RMU "Banovići" d.d. Banovići, imenuje se do okončanja
15. februara 2021. godine Predsjednik konkursne procedure, a najduže na period do 6 (šest) mjeseci,
Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r. počev od 15.02.2021. godine.
(Sl-206/21-F) III.
Ovlaštenja, prava i obaveze vršioca dužnosti Izvršnog
344 direktora za pravne i kadrovske poslove RMU "Banovići" d.d.
Na osnovu člana 257. Zakona o privrednim društvima Banovići regulisat će se ugovorom.
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 81/15), člana 78. Statuta RMU "Banovići" d.d. Bano- IV.
vići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni Sta- Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se
tuta RMU "Banovići" d.d. Banovići broj 4862/17 od 06.03.2017. primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na
godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici mrkog uglja oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim
"Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od 14.02.2020. godine, novinama Federacije BiH".
prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj 236/2021 od 04.02.2021. Broj 2525/2021 Nadzorni odbor
godine, Nadzorni odbor na svojoj 1. (prvoj) vanrednoj-telefonskoj 15. februara/veljače 2021. godine Predsjednik
sjednici održanoj dana 15.02.2021. godine, donosi Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r.
(Sl-208/21-F)
ODLUKU
O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI IZVRŠNOG 346
DIREKTORA ZA INVESTICIJE I RAZVOJ NOVIH Na osnovu člana 257. Zakona o privrednim društvima
DJELATNOSTI U RMU "BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
I BiH", broj 81/15), člana 78. Statuta RMU "Banovići" d.d. Bano-
Za vršioca dužnosti Izvršnog direktora za investicije i vići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni
razvoj novih djelatnosti RMU "Banovići" d.d. Banovići imenuje Statuta RMU "Banovići" d.d. Banovići broj 4862/17 od
se Damir (Hasana) Mrkonjić, 06.03.2017. godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici
II mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od
Vršilac dužnosti, Izvršni direktor za investicije i razvoj 14.02.2020. godine, prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj
novih djelatnosti RMU "Banovići" d.d, Banovići, imenuje se do 236/2021 od 04.02.2021. godine, Nadzorni odbor na svojoj 1.
okončanja konkursne procedure, a najduže na period do 6 (šest) (prvoj) vanrednoj-telefonskoj sjednici održanoj dana 15.02.2021.
mjeseci, počev od 15.02.2021. godine. godine, donosi
III ODLUKU
Ovlaštenja, prava i obaveze vršioca dužnosti Izvršnog O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI IZVRŠNOG
direktora za investicije i razvoj novih djelatnosti RMU DIREKTORA ZA EKONOMSKE POSLOVE RMU
"Banovići" d.d. Banovići regulisat će se Ugovorom. "BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI
IV I.
Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se Za vršioca dužnosti Izvrsnog direktora za ekonomske
primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na poslove RMU "Banovići" d.d. Banovići imenuje se Ibrahim
oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim (Đulaga) Demirović.
novinama Federacije BiH". II.
Broj 2524/2021 Nadzorni odbor Vršilac dužnosti Izvršni direktor za ekonomske poslove
15. veljače/februara 2021. godine Predsjednik RMU "Banovići" d.d. Banovići, imenuje sc do okončanja
Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r. konkursne procedure, a najduže na period do 6 (šest) mjeseci,
(Sl-207/21-F) počev od 15.02.2021. godine.
III.
345 Ovlaštenja, prava i obaveze vršioca dužnosti Izvršnog
Na osnovu člana 257. Zakona o privrednim drušvima direktora za ekonomske poslove RMU "Banovići" d.d. Banovići
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije regulisat će se Ugovorom.
BiH", broj 81/15), člana 78. Statuta RMU "Banovići" d.d.
Banovići broj 317/2016 od 11.01.2016. godine i Statuta o dopuni IV.
Statuta RMU Banovići d.d. Banovići broj 4862/17 od 06.03.2017. Odluka stupa na snagu danom donošenja, i ista će se
godine, Statuta o izmjeni i dopuni Statuta Rudnici mrkog uglja primjenjivati od 15.02.2021. godine, te će se ista objaviti na
"Banovići" d.d. Banovići broj 2089/20 od 14.02.2020. godine, oglasnim tablama RMU "Banovići" d.d. Banovići i "Službenim
prethodne saglasnosti Vlade FBiH broj 236/2021 od 04.2.2021. novinama Federacije BiH".
godine. Nadzorni odbor na svojoj 1. (prvoj) vanrednoj-telefonskoj Broj 2526/2021 Nadzorni odbor
sjcdnici održanoj dana 15.02.2021. godine, donosi 15. februara/veljače 2021. godine Predsjednik
ODLUKU Banovići Mr. Edin Kurtić, s. r.
(Sl-209/21-F)
O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI IZVRŠNOG
DIREKTORA ZA PRAVNE I KADROVSKE POSLOVE
RMU "BANOVIĆI" D.D. BANOVIĆI
I.
Za vršioca dužnosti Izvršnog direktora za pravne i
kadrovske poslove RMU "Banovići" d.d. Banovići imenuje se
Jasmina (Enes) Husić Mujić.
Broj 15 - Strana 234 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
PARLAMENT FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
305 Zakon o računovodstvu i reviziji u Federaciji Bosne
i Hercegovine (bosanski jezik)
Zakon o računovodstvu i reviziji u Federaciji Bosne
i Hercegovine (hrvatski jezik)
Закон о рачуноводству и ревизији у Федерацији
Босне и Херцеговине (српски језик)
306 Zakon o zaštiti okoliša (bosanski jezik)
Zakon o zaštiti okoliša (hrvatski jezik)
Закон о заштити околиша (српски језик)
VLADA FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
307 Odluka o usvajanju Programa utroška sredstava s
kriterijima raspodjele sredstava tekućih transfera
utvrđenih Budžetom Federacije Bosne i
Hercegovine za 2021. godinu Federalnom ministar-
stvu kulture i sporta - Federalnom ministarstvu
kulture i športa (bosanski jezik)
Odluka o usvajanju Programa utroška sredstava s
kriterijima raspodjele sredstava tekućih transfera
utvrđenih Proračunom Federacije Bosne i
Hercegovine za 2021. godinu Federalnom
ministarstvu kulture i športa - Federalnom
ministarstvu kulture i sporta (hrvatski jezik)
Одлука о усвајању Програма утрошка средстава
с критеријима расподјеле средстава текућих
трансфера утврђених Буџетом Федерације
Босне и Херцеговине за 2021. годину
Федералном министарству културе и спорта -
Федералном министарству културе и шпорта
(српски језик)
308 Odluka o davanju prethodne saglasnosti
Nadzornom odboru Privrednog društva Konfekcija
Borac d.d. Travnik za donošenje Odluke o
razrješenju vršioca dužnosti direktora društva
(bosanski jezik)
Odluka o davanju prethodne suglasnosti
Nadzornom odboru Gospodarskog društva
Konfekcija Borac d.d. Travnik za donošenje
Odluke o razrješenju vršitelja dužnosti ravnatelja
društva (hrvatski jezik)
Одлукa о давању претходне сагласности
Надзорном одбору Привредног друштва
Конфекција Борац д.д. Травник за доношење
Одлуке о разрјешењу вршиоца дужности
директора друштва (српски језик)
309 Odluka o davanju prethodne saglasnosti
Nadzornom odboru Privrednog društva Konfekcija
BORAC d.d. Travnik za donošenje Odluke o
imenovanju vršioca dužnosti direktora društva
(bosanski jezik)
Srijeda, 24. 2. 2021.
SADRŽAJ
Odluka o davanju prethodne suglasnosti
Nadzornom odboru Gospodarskog društva
Konfekcija BORAC d.d. Travnik za donošenje
Odluke o imenovanju vršitelja dužnosti ravnatelja
1 društva (hrvatski jezik) 173
Одлукa о давању претходне сагласности
28 Надзорном одбору Привредног друштва
Конфекција БОРАЦ д.д. Травник за доношење
54 Одлуке о именовању вршиоца дужности
83 директора друштва (српски језик) 173
109 310 Odluka o davanju prethodne saglasnosti Skupštini
134 privrednog društva "Operator - Terminali
Federacije" d.o.o. Sarajevo za razrješenje dužnosti
članova Nadzornog odbora privrednog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo
(bosanski jezik) 173
Odluka o davanju prethodne suglasnosti Skupštini
gospodarskog društva "Operator - Terminali
Federacije" d.o.o. Sarajevo za razrješenje dužnosti
162 članova Nadzornog odbora gospodarskog društva
"Operator - Terminali Federacije" d.o.o. Sarajevo
(hrvatski jezik) 174
Одлука о давању претходне сагласности
Скупштини привредног друштва "Оператор -
Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево за
165 разрјешење дужности чланова Надзорног
одбора привредног друштва "Оператор -
Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево (српски
језик) 174
311 Odluka o davanju prethodne saglasnosti Skupštini
privrednog društva "Operator - Terminali
Federacije" d.o.o. Sarajevo za imenovanje vršilaca
168 dužnosti članova Nadzornog odbora privrednog
društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o.
Sarajevo (bosanski jezik) 174
Odluka o davanju prethodne suglasnosti Skupštini
gospodarskog društva "Operator - Terminali
172 Federacije" d.o.o. Sarajevo za imenovanje vršitelja
dužnosti članova Nadzornog odbora gospodarskog
društva "Operator - Terminali Federacije" d.o.o.
Sarajevo (hrvatski jezik) 175
Одлука о давању претходне сагласности
172 Скупштини привредног друштва "Оператор -
Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево за
именовање вршилаца дужности чланова
Надзорног одбора привредног друштва
"Оператор - Терминали Федерације" д.о.о.
172 Сарајево (српски језик) 175
312 Odluka o davanju prethodne saglasnosti
Nadzornom odboru privrednog društva "KTK
Visoko" d.d. Visoko za donošenje Odluke o
razrješenju vršioca dužnosti direktora društva
173 (bosanski jezik) 175
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Odluka o davanju prethodne saglasnosti
Nadzornom odboru privrednog društva "KTK
Visoko" d.d. Visoko za donošenje Odluke o
razrješenju vršioca dužnosti direktora društva
(hrvatski jezik)
Одлука о давању претходне сагласности
Надзорном одбору привредног друштва "КТК
Високо" д.д. Високо за доношење Одлуке о
разрјешењу вршиоца дужности директора
друштва (српски језик)
313 Odluka o davanju prethodne saglasnosti
Nadzornom odboru privrednog društva "KTK
Visoko" d.d. Visoko za donošenje Odluke o
imenovanju vršioca dužnosti direktora društva
(bosanski jezik)
Odluka o davanju prethodne suglasnosti
Nadzornom odboru gospodarskog društva "KTK
Visoko" d.d. Visoko za donošenje Odluke o
imenovanju vršitelja dužnosti ravnatelja društva
(hrvatski jezik)
Одлуку о давању претходне сагласности
Надзорном одбору привредног друштва "КТК
Високо" д.д. Високо за доношење Одлуке о
именовању вршиоца дужности директора
друштва (српски језик)
314 Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Trezora - Riznice Federalnog ministarstva
finansija/Federalnog ministarstva financija Zavodu
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(bosanski jezik)
Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Riznice - Trezora Federalnog ministarstva
financija/Federalnog ministarstva finansija Zavodu
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(hrvatski jezik)
Одлука о одобравању распоређивања средстава
са подрачуна евидентираног на Јединственом
рачуну Трезора - Ризнице Федералног мини-
старства финансија/Федералног министарства
финанција Заводу за јавно здравство Федера-
ције Босне и Херцеговине (српски језик)
315 Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Trezora - Riznice Federalnog ministarstva
finansija/Federalnog ministarstva financija Zavodu
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(bosanski jezik)
Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Riznice - Trezora Federalnog ministarstva
financija/Federalnog ministarstva finansija Zavodu
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(hrvatski jezik)
Одлука о одобравању распоређивања средстава
са подрачуна евидентираног на Јединственом
рачуну Трезора - Ризнице Федералног мини-
старства финансија/Федералног министарства
финанција Заводу за јавно здравство Федера-
ције Босне и Херцеговине (српски језик)
Broj 15 - Strana 235
316 Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Trezora - Riznice Federalnog ministarstva
finansija/Federalnog ministarstva financija Zavodu
175 za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(bosanski jezik) 180
Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Riznice - Trezora Federalnog ministarstva
176 financija/Federalnog ministarstva finansija Zavodu
za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine
(hrvatski jezik) 180
Одлука о одобравању распоређивања средстава
са подрачуна евидентираног на Јединственом
176 рачуну Трезора - Ризнице Федералног мини-
старства финансија/ Федералног министарства
финанција Заводу за јавно здравство Федера-
ције Босне и Херцеговине (српски језик) 181
317 Odluka o davanju ovlaštenja punomoćniku za
176 zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercegovine
na Skupštini Privrednog društva JP "Hrvatske
telekomunikacije" d.d. Mostar (bosanski jezik) 181
Odluku o davanju ovlasti punomoćniku za
zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercegovine
176 na Skupštini Gospodarskog društva JP "Hrvatske
telekomunikacije" d.d. Mostar (hrvatski jezik) 182
Одлуку о давању овлаштења пуномоћнику за
заступање Владе Федерације Босне и
Херцеговине на Скупштини Привредног
друштва ЈП "Хрватске телекомуникације" д.д.
176 Мостар (српски језик) 182
318 Odlukа o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
trezora - Riznice Federalnog ministarstva finansija -
Federalnog ministarstva financija Federalnom
tužilaštvu Federacije Bosne i Hercegovine
177 (bosanski jezik) 182
Odluka o odobravanju raspoređivanja sredstava sa
podračuna evidentiranog na Jedinstvenom računu
Riznice - Trezora Federalnog ministarstva financija
- Federalnog ministarstva finansija Federalnom
tužiteljstvu Federacije Bosne i Hercegovine
178 (hrvatski jezik) 183
Одлука о одобравању распоређивања средстава
са подрачуна евидентираног на Јединственом
рачуну Трезора - Ризнице Федералног мини-
старства финансија - Федералног министарства
финанција Федералном тужилаштву Федера-
178 ције Босне и Херцеговине (српски језик) 183
319 Odluka o davanju saglasnosti za usvajanje
Izvještaja o ostvarenju Programa rada i
Finansijskog plana Fonda za zaštitu okoliša
Federacije Bosne i Hercegovine za 2020. godinu
(bosanski jezik) 184
179 Odluka o pavanju suglasnosti za usvajanje Izvješća
o ostvarenju Programa rada i Financijskog plana
Fonda za zaštitu okoliša Federacije Bosne i
Hercegovine za 2020. godinu (hrvatski jezik) 184
Одлука о давању сагласности за усвајање
Извјештаја о остварењу програма рада и
179 Финансијског плана Фонда за заштиту околиша
Федерације Босне и Херцеговине за 2020.
годину (српски језик) 184
Broj 15 - Strana 236 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
320 Odlukа o davanju saglasnosti Gender Centru
Federacije Bosne i Hercegovine za produženje
ugovora o zakupu poslovnog prostora (bosanski
jezik) 184
Odluka o davanju suglasnosti Gender Centru
Federacije Bosne i Hercegovine za produženje
ugovora o zakupu poslovnog prostora (hrvatski
jezik) 185
Одлука о давању сагласности Гендер Центру
Федерације Босне и Херцеговине за продужење
уговора о закупу пословног простора (српски
језик) 185
321 Odluka o sazivanju 23. redovne Skupštine
dioničara Privrednog društva Feroelektro d.d.
Sarajevo (bosanski jezik) 185
Odluka o sazivanju 23. redovite Skupštine
dioničara Gospodarskog društva Feroelektro d.d.
Sarajevo (hrvatski jezik) 186
Одлука о сазивању 23. редовне Скупштине
дионичара Привредног друштва Фероелектро
д.д. Сарајево (српски језик) 186
322 Odluka o davanju ovlaštenja punomoćniku za
zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercegovine
na Skupštini Privrednog društva "Feroelektro" d.d.
Sarajevo (bosanski jezik) 187
Odluka o davanju ovlasti punomoćniku za
zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercegovine
na Skupštini Gospodarskog društva "Feroelektro"
d.d. Sarajevo (hrvatski jezik) 187
Одлука о давању овлаштења пуномоћнику за
заступање Владе Федерације Босне и Херцего-
вине на Скупштини Привредног друштва
"Фероелектро" д.д. Сарајево (српски језик) 187
323 Odluka o raspodjeli novčanih sredstava iz pasivnog
podbilansa preduzeća i banaka (bosanski jezik) 188
Odluka o raspodjeli novčanih sredstava iz pasivne
podbilace poduzeća i banaka (hrvatski jezik) 188
Одлукa о расподјели новчаних средстава из
пасивног подбиланса предузећа и банака
(српски језик) 188
324 Odluka o raspisivanju javnog oglasa za izbor i
imenovanje predsjednika i dva člana Upravnog
odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju (bosanski jezik) 189
Odluka o raspisivanju javnog oglasa za izbor i
imenovanje predsjednika i dva člana Upravnog
odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju (hrvatski jezik) 189
Одлука о расписивању јавног огласа за избор и
именовање предсједника и два члана Управног
одбора Оператора за обновљиве изворе енергије
и ефикасну когенерацију (српски језик) 190
325 Odluka o utvrđivanju kriterija za izbor i
imenovanje predsjednika i dva člana Upravnog
odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
efikasnu kogeneraciju (bosanski jezik) 190
Odluka o utvrđivanju kriterija za izbor i
imenovanje predsjednika i dva člana Upravnog
odbora Operatora za obnovljive izvore energije i
učinkovitu kogeneraciju (hrvatski jezik) 191
Одлука о утврђивању критерија за избор и
именовање предсједника и два члана Управног
одбора Оператора за обновљиве изворе енергије
и ефикасну когенерацију (српски језик) 191
Srijeda, 24. 2. 2021.
326 Odluka o raspisivanju javnog oglasa za izbor i
imenovanje direktora Operatora za obnovljive
izvore energije i efikasnu kogeneraciju (bosanski
jezik) 192
Odluka o raspisivanju javnog oglasa za izbor i
imenovanje direktora Operatora za obnovljive
izvore energije i učinkovitu kogeneraciju (hrvatski
jezik) 192
Одлукa о расписивању јавног огласа за избор и
именовање директора Оператора за обновљиве
изворе енергије и ефикасну когенерацију
(српски језик) 193
327 Odluka o utvrđivanju kriterija za izbor i
imenovanje direktora Operatora za obnovljive
izvore energije i efikasnu kogeneraciju (bosanski
jezik) 193
Odluka o utvrđivanju kriterija za izbor i
imenovanje direktora Operatora za obnovljive
izvore energije i učinkovitu kogeneraciju (hrvatski
jezik) 194
Одлука о утврђивању критерија за избор и
именовање директора Оператора за обновљиве
изворе енергије и ефикасну когенерацију
(српски језик) 194
328 Odluka o davanju prethodne saglasnosti za
razrješenje vršioca dužnosti člana Nadzornog
odbora privrednog društva Unis "Ginex" d.d.
Goražde, ispred državnog kapitala (bosanski jezik) 195
Odluka o davanju prethodne suglasnosti za
razrješenje vršitelja dužnosti člana Nadzornog
odbora gospodarskog društva Unis "Ginex" d.d.
Goražde, ispred državnog kapitala (hrvatski jezik) 195
Одлукa о давању претходне сагласности за
разрјешење вршиоца дужности члана
Надзорног одбора привредног друштва Unis
"Ginex" д.д. Горажде, испред државног
капитала (српски језик) 195
329 Odluka o davanju prethodne saglasnosti za
imenovanje vršilaca dužnosti članova Nadzornog
odbora privrednog društva Unis "Ginex" d.d.
Goražde (bosanski jezik) 196
Odluka o davanju prethodne suglasnosti za
imenovanje vršitelja dužnosti članova Nadzornog
odbora gospodarskog društva Unis "Ginex" d.d.
Goražde (hrvatski jezik) 196
Одлукa о давању претходне сагласности за
именовање вршилаца дужности чланова
Надзорног одбора привредног друштва Unis
"Ginex" д.д. Горажде (српски језик) 196
330 Rješenje o izmjeni Rješenja o formiranju
Federalnog operativnog štaba za pitanje migracija
(bosanski jezik) 196
Rješenje o izmjeni Rješenja o formiranju
Federalnog operativnog stožera za pitanje migracija
(hrvatski jezik) 196
Рјешење о измјени Рјешења о формирању
Федералног оперативног штаба за питање
миграција (српски језик) 197
331 Rješenje o imenovanju Komisije za provođenje
postupka izbora kandidata za predsjednika i dva
člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive
izvore energije i efikasnu kogeneraciju (bosanski
jezik) 197
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Rješenje o imenovanju Povjerenstva za provedbu
postupka izbora kandidata za predsjednika i dva
člana Upravnog odbora Operatora za obnovljive
izvore energije i učinkovitu kogeneraciju (hrvatski
jezik) 197
Рјешење о именовању Комисије за провођење
поступка избора кандидата за предсједника и
два члана Управног одбора Оператора за
обновљиве изворе енергије и ефикасну
когенерацију (српски језик) 198
332 Rješenje o imenovanju Komisije za provođenje
postupka izbora kandidata za direktora Operatora
za obnovljive izvore energije i efikasnu
kogeneraciju (bosanski jezik) 198
Rješenje o imenovanju Povjerenstva za provedbu
postupka izbora kandidata za direktora Operatora
za obnovljive izvore energije i učinkovitu
kogeneraciju (hrvatski jezik) 199
Рјешење о именовању Комисије за провођење
поступка избора кандидата за директора
Оператора за обновљиве изворе енергије и
ефикасну когенерацију (српски језик) 199
333 Rješenje broj 03-27-1225/2020 200
334 Rješenje broj 03-27-1315/2020 200
335 Rješenje broj 03-27-1315-1/2020 200
FEDERALNO MINISTARSTVO TRGOVINE
336 Rješenje o imenovanju Komisije za kontrolu
pravilnosti vršenja kancelarijskog poslovanja 201
USTAVNI SUD FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
337 Mišljenje broj U-41/19 (bosanski jezik) 201
Mišljenje borj U-41/19 (hrvatski jezik) 201
Broj 15 - Strana 237
Мишљење број У-41/19 (српски језик) 220
"BH-GAS" D.O.O. SARAJEVO
338 Odluka o razrješenju članova Nadzornog odbora
BH-Gasa d.o.o. Sarajevo 231
339 Odluka o imenovanju vršilaca dužnosti članova
Nadzornog odbora BH-Gasa d.o.o. Sarajevo 231
RUDNICI MRKOG UGLJA "BANOVIĆI" D.D.
BANOVIĆI
340 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti člana
Nadzornog odbora RMU "Banovići" d.d. Banovići
ispred državnog kapitala 231
341 Odluka o razrješenju vršioca dužnosti Uprave -
direktora i izvršnih direktora RMU "Banovići" d.d.
Banovići radi isteka mandata - perioda na koji su
imenovani 232
342 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti direktora
Društva RMU "Banovići" d.d. Banovići 232
343 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti izvršnog
direktora za tehničke poslove RMU "Banovići" d.d.
Banovići 232
344 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti izvršnog
direktora za investicije i razvoj novih djelatnosti u
RMU "Banovići" d.d. Banovići 233
345 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti izvršnog
direktora za pravne i kadrovske poslove RMU
"Banovići" d.d. Banovići 233
346 Odluka o imenovanju vršioca dužnosti izvršnog
direktora za ekonomske poslove RMU "Banovići"
d.d. Banovići 233
Broj 15 - Strana 238 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.
Srijeda, 24. 2. 2021. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 15 - Strana 239
Broj 15 - Strana 240 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 24. 2. 2021.

Izdavač: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina - Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks:
722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove: 722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata
se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT BANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-
00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo161-000-00071700-57 - Štampa:
"Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Jasmin Muminović - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službene novine
Federacije BiH", su upisane u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 414. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF 2168/97 od 10.07.1997.
godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. - PDV broj 200226120002.
Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.
Izdanje na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Pretplata za I polugodište 2021. godine na "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Pretplata za I polugodište 2021.
godine na "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM.
Web izdanje: http: //www.sluzbenenovine.ba - godišnja pretplata 240,00 KM po korisniku.