Uloga države u osiguranju katastrofalnih rizika

Pre svega veliki broj država na svetu svoju ulogu u osiguranju katastrofalnih
rizika ostvaruje preventivom. Sprovođenje preventive predstavlja značajnu
aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima. Preventivu čini skup
aktivnosti koje se preduzimaju radi:

- sprečavanja nastanka prirodnih, tehnoloških, finansijskih i svih drugih

rizika koji ugrožavaju pojedince, privredne i druge društvene subjekte.
- umanjenja štetnih posledica ostvarenog rizika. I pored preventivnih mera
nastanak rizika se ne može izbeči, ali se mogu smanjiti i ublažiti njegove
štetne posledice.
Posebna naučna disciplina preventivno inženjerstvo bavi se naročito
primenom postupaka i načina kojima se : -utvrđuje postojanje i veličina rizika
kod nekog privrednog subjekta
- utvrđuju mere preventivne zaštite
- prate rezultati primenjenih zaštitnih mera i postupaka.

Mere preventive se preduzimaju u svakom društvu da bi se umanjila

verovatnoća nastanka rizika koji ugrožavaju život i imovinu građana. Mere se
preduzimaju na nivou države, javnih i polujavnih ustanova, industrijskih,
zanatskih i drugih firmi, od strane društava za osiguranje, a od značaja su i
aktivnosti pojedinaca, njihovih profesionalnih i opštih udruženja. Svi subjekti u
društvu treba da sarađuju da bi se ostvarili efekti.

U razvijenim zemljama postoji mnogo kombinacija podele aktivnosti u oblasti

preventive između pojedinaca, države, društava za osiguranje i drugih
privrednih subjekata. Država je zainteresovana za sporovođenje raznih
preventivnih mera na raznim nivoima pre svega radi povećanja opšte
bezbednosti u društvu i kvaliteta života građana.

Preventivnim merama smanjuju se izdvajanja za naknadu šteta što utiče na

povećanje bruto nacionalnog dohotka zbog čega se država finasiranjem raznih
mera (npr. izgradnjom nasipa, izgradnjom i održavanjem puteva i dr.),
donošenjem propisa o bezbednosti i kontrolom njihove primene i na druge
načine angažuje u oblasti preventive.

Zbog klimatskih promena u novije vreme, prirodnih katastrofa (poplave, suše,

zemljotresi, uragani), tetorističkih akata i tehnoloških rizika na nivou opština,
regija i cele države preduzimaju se mere da bi se sprečio nastanak rizika ili
smanjile nastale štetne posledice. Značajna uloga države u oblasti preventive
ogleda se u donošenju zakonskih, podzakonskih i drugih propisa koji imaju
direktan uticaj na sprečavanje nastanka rizika i smanjenje njihovih posledica.

Država donosi zakone u raznim oblastima: zaštite od požara, zdravstvene

zaštite, zaštite životne sredine, bezbednosti saobraćaja, odgovornosti
pojedinaca i pravnih lica za ugrožavanje života i imovine nedozvoljenim
radnjama i dr.

Država donosi i veliki broj propisa koji sadrže standarde i tehničke normative

1) u oblasti projektovanja i izgradnje;

2) proizvodnje lekova, prehrambenih i drugih proizvoda;
3) protivpožarne zaštite;
4) zaštite na radu i dr.
5)
Za preventivu na nivou države veliki značaj ima i rad nadležnih inspekcijskih
službi. Kontrola primene raznih mera zaštite u privrednim društvima, javnim
ustanovama i drugim organizacijama, koje su predviđene zakonskim i drugim
propisima doprinose bezbednijem obavljanju delatnosti i sigurnijem i zdravijem
životu svih građana. Osim toga država:

1) finansira dugoročne programe o osposobljavanju za preventivu ;

2) podržava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive ;
1) donosi programe obučavanja u školama i dugim ustanovama u oblasti
preventiva;
2) finansira programe zaštite zdravlja, programe zaštite životne sredine i
druge programe od značaja za društvo i građane.