INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

FILOLOŠKE NAUKE
SMER : ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EPISTEMOLOGIJA II

TEMA : Idealizam u svojstvu koncepta življenja

STUDENT: Emina Džanković MENTOR : prof. Muamer Zukorlić

Novi Pazar, 2020.

 Sadržaj

Sadržaj…………………………………………………………………………..………….2
Uvod………………………………………………………………………………………..3
Idealizam kao filozofski pravac……………….…….……………………………….…….4
Moderni idealizam…………………………………………………………………………6
Idealizam u svojstvu koncepta življenja…………….…..………………………..………...8
Zaključak………………………………………………………………………...…….…..14
Literatura…………………………………………………………………………………..15

2
 Uvod

Filozofija oduvek pokušava da dobije odgovore na neka od ključnih pitanja vezanih za

čovjekov život, među tim pitanjima naravno javlja se i jedno od krucijalnog značaja, a to je
“Kakav je savršen život za čovjeka?”. Naravno da se filozofija ozbiljno pozabavila ovim
pitanjem, shodno tome razvila je i posebne discipline koje se bave ovim pitanjem. Šta je to
idealan život? Da li idealan život postoji? Postoji li univerzalan idealan život za sve ljude? To
su samo neka od pitanja, na koja ćemo kroz ovaj rad probati da odgovorimo. Naravno, najviše
ćemo se baviti temom idealizam u svojstvu koncepta življenja.

Idealizam je filozofski pravac koji ideju smatra osnovom svega. Ovaj termin potiče od
grčke riječi idéa što znači pojava, lik, svojstvo ili način. Idealizam je termin suprotan
materijalizmu, u materijalizmu sve potiče od materije, dok u idealizmu sve potiče od ideje.
Prema idealizmu spoljni svet je samo predstava subjekta koji opaža, a materija samo oblik u
kojem duh dolazi do izražaja. Sledbenici idealizma, nazivaju se idealistima i taj termin se
često koristi u svakodnevnom govoru. A idealista je osoba koja je perfekcionista sa
savršenim, odnosno idealnim principima. Međutim, reč idealista se u nekim prevodima
tumači i kao sanjar, zanesenjak. 1

U današnjem vremenu u kojem se društvo sve više pretvara u materijalističko, teško je

naići na istinske idealiste. Iako su jako rijetki u današnjem vremenu, ipak uspiju da se izdvoje
i ostave toliki trag, da malo koja osoba postoji a da nije čula za takve izuzetne pojedince. Oni
se ne zamaraju materijalnim stvarima, niti je materijalno za njih bitno ili prioritet. Ono po
čemu se razlikuju od drugih ljudi jeste to da oni imaju ideju, mogućnost da sagledaju mnogo
širu sliku od prosječnog čovjeka, i spremni su da žrtvuju mnogo ne bi li ostvarili svoj cilj, ne
bi li realizovali ideju koju su zamislili u glavi. Njihov pristup svemu je idealistički, prihvataju
idealistički koncept življenja, imaju idealistički pristup učenju, uopšteno prihvataju idealizam
kao jedinu ispravnu filozofiju u životu. Svojom filozofiju ne promijene samo svoj život već i
živote mnogih ljudi, kao što imamo primjere mnogih idealista kroz historiju i danas.

Idealizam kao filozofski pravac

1
www.velikirecnik.com

3
 O samom pojmu idealizam govorili smo u uvodu, o poreklu i značenju samog pojma.
Idealizam, kao filozofski pravac, ideju predstavlja na prvo mesto, čime joj daje prednost nad
materijalnim svetom. Podele idealizma se raznovrsne, a osnovna podela je na:

1. metafizički i epistemološki;

2. apstraktni i praktični

3. objektivni i subjektivni idealizam.

Metafizički idealizam se suprotstavlja materijalizmu, dok se epistemološki (saznajni)

idealizam određuje kao proces spoznaje u kojem um spoznaje samo psihičke pojave i stvari.
Apstraktni idealizam predstavlja platonsku predstavu o postojanju prapojmova i zakona koje
je samostalno i nezavisno. Praktični idealizam podrazumeva sledovanje idealnih stvari i
postavljanje života kao savršenog i idealnog. Objektivni (konkretni) idealizam je Hegel
protumačio kao onaj idealizam po kome su pojmovi razuma prisutni samo u stvarnosti, dok
subjektivni idealizam predstavljs spoljni svet samo kao predstavu. Hegel je tvrdio da je filozofija
upravo idealizam ili nije filozofija. Takođe, njegova koncepcija istorije je takođe idealistička,
samim tim što on polazi od stave da “um vlada svetom”, odnosno da je dešavanje u svetskoj
istoriji bilo i biće umno. Hegel je bio apsolutni idealista (panlogičar) i vodio se idejom da
ništa što je bilo veliko u istoriji nije nastalo bez strasti. Nemački idealizam podrazumeva
period nemačke filozofije u period od Kanta do Hegela, a kasnije i Šegela. Generalno rečeno,
nemački idealizam počinje Kantovim delom – “Kritika čistog razuma” (1781) i traje do
Hegelove smrti (1831) i predstavlja vrhunac nemačke filozofije, te se kao takav često poredi
sa klasičnom grčkom filozofijom.

U glavne karakteristike nemačkog idealizma su:

 teze o egzistenciji duhovnih bića,

 uverenje o izvođenju ljudskih radnji sa stanovišta razuma,

 velika karakteristična tekstualna forma i

 sistemski izgrađena prezentacija. 2

2
www.znacenjereci.com

4
 Prema Kantu, čovjek je osnovni problem filozofije: ispitati šta čovjek može da zna
( koje su njegove moći saznanja ), šta treba da čini ( da bi bio slobodno biće koje ne ugrožava
slobodu drugih ljudi ) i čemu može da se nada ( da bi shvatio prirodu kao cjelinu i u haosu
našao ljepotu i smisao ) znači obijasniti suštinu čovjeka.

„ Da bude srećno, nužan je zahtev svakog umnog, ali konačnog bića i, shodno tome,
neizbežan određujući razlog njegove moći žudnje. Jer, zadovoljnost njegovim celokupnim
postojanjem nije, možda, neki prvobitni posed i blaženost koja bi pretpostavljala svest ο
njegovoj nezavisnoj samodovoljnosti, nego samom njegovom konačnom prirodom nametnuti
mu problem, jer je to biće potrebito; a ta potreba se tiče materije njegove moći žudnje, to jest
nečega što se odnosi na osećanje zadovoljstva ili nezadovoljstva, koje je subjektivna osnova
pomoću koje se određuje ono što mu je potrebno za zadovoljnost njegovim stanjem. Ali
upravo zato što taj materijalni određujući razlog subjekt može saznati samo empirijski,
nemoguće je da se taj zadatak smatra kao zakon, pošto bi on kao objektivan zakon u svim
slučajevima i za sva umna bića morao sadržavati upravo isti određujući razlog volje.”3

Kant je nastojao u svojim djelima, kako da uspostavi red u oblasti saznanja, tako je
nastojao da uspostavi red u oblasti morala. Red u oblasti morala Kant uspostavlja moralnim
zakonom koji ima formu univerzalnosti tj. važi za sve. I on glasi: “Postupaj tako da maksima
(princip) tvoje volje može da posluži kao opšti zakon.” Ovaj moralni zakon jeste kategorički
imperative (bezuslovna zapovjest). Kategorički imperative nam govori šta jeste, a šta nije
dužnost, šta je dopušteno, a šta je zabranjeno. Prema Kantu, dužnost je svakoga da poštuje
moralne zakone. Iz tog razloga Kantova etika dužnosti ili deontološka etika. Kantov
kategorički imperative govori o dostojanstvu, poštovanju i uvažavanju druge osobe (onako
kako se drugi ponašaju prema nama, tako i mi treba da se ponašamo prema njima),
kategorički imperativ je moralni kriterijum, a poštovanje tog kriterijuma dokazuje da smo
sposobni da budemo slobodni, a samim tim i autonomni.

“Sto se razmišljanje češće i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek
novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni
zakon u meni. Nijednu od te dve stvari ne smem tražiti i naprosto pretpostavljati — izvan
svog vidokruga, kao obavljenu tminom ili kao smeštenu u onome što je transcendentno; ja ih
vidim ispred sebe i neposredno ih povezujem sa svešću ο svojoj egzistenciji.” 4

Moderni idealizam
3
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma, Beogradski Izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1979., str.47
4
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma, Beogradski Izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1979., str.174-175

5
 Idealizmom kao pravcem bavio se još Platon u Antičkoj Grčkoj, ideja je bila jedan od
ključnih pojmova kojime se Platon bavio. Prema Platonu ideje su večne i nepromenjve suštine
svega postojećeg. One su ono po čemu nešto jeste to što jeste, izvor, uzroci i uzori
(paradigme) svega - pa samim tim one su u odnosu na materijalne stvari savršene i samim tim
realnije od njih i bez ideja materijalnih stvari ne bi ni bilo. Mnoštvo materijalnih stvari koje
mi vidimo kao prirodu jesu samo senke, kopije ideja. Lepih predmeta ima mnogo ali je ideja
Lepote jedna, nepromenljiva i njihova bit. Ilustraciju toga možemo naći kod Platona u
njegovom sedmom pismu gde Dionovim prijateljima objašnjava uz pomoć matematike
razdvojenost u uslovljenost pojavnog sveta i sveta ideja na primeru kruga. I medju samim
idejama postoji hijerarhija a po Platonu to je ideja dobra. Ona obuhvata sve druge ideje i čini
njihovu osnovu. I tu se Platon služi analogijom pa je ideja dobra kao Sunce za prirodu, sve
obasjava i daje svetlost i život.

“ Ideju dobroga, dakle, treba da shavtiš kao nešto što predmetima koji se mogu saznati
daje istinu i što duši koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok našeg
znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. Iako su i znanje i istina lepi, ipak ćeš dobro
učiniti ako poveruješ da je ideja dobra nešto drugo i nešto još lepše., nego što sus ama istina i
znanje. Kao što smo onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i čulo vida, doduše, slični
suncu, ali da ipak nisu samo sunce, tako i ovde imamo parvo da obe te stvari, istinu i znanje,
smatramo kao slične dobru, a ne bi bilo pravilno kad bismo jedno ili drugo smatrali za samo
dobro, jer dobro treba ceniti iznad ovog.” 5

Kasnije Imanuel Kant je prvi koji počinje da se bavi teorijom Idealizma, i to se naziva
moderna idealistička misao. Pod pojmom ˈidealizamˈ, Kant podrazumeva teoriju: „koja
smatra da egzistencija stvari u prostoru izvan nas jeste ili samo sumnjiva i da se ne može
dokazati, ili je lažna i nemoguća.“ Svojim delom “ Kritika praktičnog uma”, izazvao je mnogo
reakcija sredinom prošlog veka, i pokrenuo mnogo ideja oko kojih se raspravljalo. Što se tiče
idealizma u savremenom dobu, ni terminu a ni pojavi se ne posvećuje dovoljno pažnje. Mnogi
ne razumiju značenje termina, niti su ikada čuli za isti. Mnogo je uspešnih idealista bilo na
svijetu, i vjerovatno smo svi čuli za njih, ali nam nije poznato da su idealisti.

Idealistu danas možemo okarekteristai kao osobu koja ceni ideje, ali i radi sve što je u
njegovoj moći da te ideje ostvari. Obično se takve osobe izdvajaju iz društva, ili nisu

5
Platon, Država, Dereta, Beograd, 2013., str.165

6
prihvaćene, odvajaju se još od detinjstva, svjesni da talenat bez truda nije ništa bitno. Spremni
su danonoćno da rade ne bi li ostvarili ono što su zacrtali, prozivke i odbacivanje drugih ih
mnogo ne dotiču, zato što su individue koje su sposobne da sagledaju širu sliku svog plana,
koji je detaljno razrađen, i potpuno su svjesni toga da će ih prosječni ljudi prozivati i odbijati,
ali to njih ne sprečava da ostvare ono što su zacrtali. Upravo iz tih razloga mog unam izgledati
kao zanesenjaci, međutim ne treba nas iznenaditi ako nas za nekoliko godina njihov uspjeh
zaseni.

Jedan od odličnih primjera idealiste imali smo i u našem vremenu to je Steve Jobs
osnivač i jedan od rukovodilaca Apple. Opisuju ga kao osobu sa izvanrednim idejama, kao i
nekog kod koga kada bi se ideja javila nije odustajao dok je ne realizuje. Kada je prvi put
svojim prijateljima obijasnio šta planira, niko nije preterano vjerovao u njegovu ideju, čak i
kada je svijetu prvi put predstavio svoj patent iphone 2007. godine, niko tada nije mogao ni da
predpostavi kakav će uspjeh taj proizvod da doživi, osim Steva.

“Sanjari su stvoreni da bi bili praćeni. Pogledajte na život Steve Jobsa. Nikada nije
prihvatao ‘ne’ kao odgovor. Umjesto da sluša kiritike, odlučio je da kreira proizvod za koji
ljudi nisu ni znali da im treba.” 6

Iako su mu njegovi proizvodi doneli bilione, svijet se ne prestaje čuditi njegovom

odnosu prema bogatstvu, počeo je od nule i postigao tako neverovatno mnogo, ipak nije se
nikada prepustio luksuznom životu, i sada je ostao upamćen po jednostavnom crnom
džemperu i jednostavnim farmericama, njegov stil se nikada nije manjao. Često bi i sam
govorio da ne želi svoj um da zamara tako nebitnim odlukama zato se njegov stil ne menja,
jer želi u životu da donosi mnogo bitnije i važnije odluke. Pored njega koji nam je najbliži
primer jednog idealiste, kroz istoriju imali smo mnoge, za Alberta Ainstana se kaže takođe da
je bio idealista, Leonardo da Vinči i mnogi drugi koji su obeležili historiju i doprnijeli
čovječanstvu.

Idealizam u svojstvu koncepta življenja

6
www.corporatelifecoach.blogspot.com

7
 Prethodno u radu obijasnili smo samo značenje pojma idealizam, kao i kakav je to
filozofski pravac. Idealizam kao filozoski pravac suprotan je materijalizmu, ideju uzima kao
jedninu vrijednost, i prema tome idealisti usmjeravaju i koncept življenja. Dok u
meterijalizmu materija i maeterijalne stvari su te koje se zavređuju, a sve ono što je umno ili
duhvno se zanemaruje. Kant je postavio temelje modernom idealizmu i u svom djelu “Kritika
praktičnog uma” razradio teorije idealizma, veliku pažnju je posvećivao moralnoj straini
čovjeka uporedivši divljenje moralu u sebi sa divljenjem zvezdanom nebu.

“Sto se razmišljanje češće i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek
novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni
zakon u meni.” 7

Idealisti su ujedno i veliki perfekcionisti jer sve čemu oni prionu oni mu se potpunosti
posvete, radilo se o obrazovanju, poslu, stilu života i tako dalje. Ali najvažnije tačke u životu
sui m definitivno ideje, njima se u potpunosti posvećuju jer smatraju da ideje ne umiru,
posebno one koje su realizovane od strane njih, na taj način i sami postaju ‘besmrtni’ jer
vječno žive kroz svoju realizovanu ideju, kroz taj trag kojim su obeleželi vrijeme. Iako nam
mogu djelovati kao da žive u svom svijetu, kao zanesenjaci, kao da previse sanjare, njihove
vizije su njima jasnije nego što će nama ikada biti, i oni se ne bave tuđim mišljenjem već
svojim idejama. Kao što je Elenor Ruzvelt rekla “ Veliki umovi raspravljaju o idejama.
Srednji umovi raspravljaju o događajima. Sitni umovi raspravljaju o ljudima.”

Idealizam u svojstvu koncepta življena tiče se svih sfera čovjekovog života, prihvatiti
idealizam kao stil života mora se odražavati na svim poljima, jer nemoguće je u nekim
shvatanjima biti materijalista, a u nekim biti idealista. Idealisti pristupaju svemu detaljno, oni
koji imaju idealistički pristup učenju i školovanju, postižu neverovatne rezultate i na tim
poljima, ni jednom istinskom idealisti novac nije cilj, ali za njih novac može biti sredstvo da
se lakše stigne do cilja, čak i kada zarade bilione poput Steve Jobsa oni im ne pridaju nikakav
značaj, već se prema novcu odnose kao prema nečemu nevažnom i potpuno nebitnom, pravu
sreću i uživanje njima donose jedino ostvarene ideje. I neprestano tragaju za novim,
neumorno radena novim idejama, to je jedino što im donosi uživanje i radost, jako su
samosvjesni i dobro znaju šta i koliko mogu neprihvatajući nešto kao nemoguće. “Tvoje
vreme je ograničeno, nemoj ga trošiti živeći nečiji život. Nemoj da dopustiš da te zarobi

7
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma, Beogradski Izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1979., str.174

8
dogma – živeti kako drugi misle. Nemoj dozvoliti da buka tuđih mišljenja utiša tvoj unutrašnji
glas. I najvažnije, imaj hrabrosti da pratiš svoje srce i intuiciju. Oni nekako već znaju šta
zaista želiš da postaneš. Sve ostalo dolazi na drugo mesto.” rekao je Steve Jobs.

Idealisti vjeruju u svoje ideje, ali i u svoje sposobnosti, za njih ništa nije nemoguće,
ono što je jako važno napomenuti da se vode jako čvrstim moralnim principima. Sposobni su
ja vrlo dobro odrede šta su im prioriteti u životu, i ni u čemu ne zaostaju. Trude se
maksimalno da budu ostvareni na svim poljima, po pitanju karijere, porodice i svega ostaloga.
A ako dobro zagledamo današnje društvo, koliko realnih idealista možemo uočiti, odgovor je
vrlo malo.

Društvo sve više upada u kandže materijalizma, mnogi nesvjesno postaju materijalisti,
dozvoljavaju da im drugi postavljaju prioritete u životu. Većina ljudi živi ovaj život bez jasne
percepcije o istom, žive od danas do sutra, za prosječnu platu, troše više nego što zarađuju i to
uglavnom na stvari koje im ne trebaju, ali za koje komercijalisti kažu da im trebaju.

Čovjek je odgovorno biće, i on je na ovom svijetu stvoren da bi bio odgovoran,

međutim savremeno društvo teži tome da što više ljudi oslobodi odgovornosti, jer takav
čovjek gubi svrhu, a kada čovjek izgubi svrhu onda se i sam u potpunosti pogubi. Kultura
zabave sve više uzima maha, iako ona nije sporna kada za nju postoji povod i kada je
izuzetak, međutim danas ona je svakodnevnica, to je novi stil života, videćemo da se najviše
zabavljaju oni koji nemaju nikakvu odgovornost. To su uglavnom tinejdžeri i adolescenti,
roditelji ih izdržavaju, školuju, oblače, hrane, njihovo je samo da se zabavljaju, svakodnevni
izlasci, noćne žurke, naravno to sve roditelji plaćaju, takva deca ne stiču osjećaj za
odgovornost, ne stiču radne navike, oni nemaju niti cilj niti svrhu u životu. Potom se pitamo
zašto nam je omladina tako nesretna, odgovor je upravo u ovom problem. Duboko u sebi oni
osećaju da ne postižu ništa, i da neće moći tako dugo da nastave, a dalje sami ne zaju kako.
Oslobođeni osećaja odgovornosti ne znaju šta im je cilj u životu, i kada se zasite zabave, a
jednog dana se sigurno zasite, onda se osećaju izgubljeno.

Takođe jedna od velikih devijacija u današnjem društvu je ogromno odsustvo morala,

omladina na samu tu riječ oseća se zbunjeno. Ne znaju čak ni tačno značenje ovog termina, a
kamo li da znaju razlikovati šta je moralno uraditi, a šta ne. Preko mass media servira se sve
što nije normalno kao sasvim normalno, a ono što je normalno prikazuje se kao nakaradno. I u
takvom jednom društvu, oni koji svoje mišljenje formiraju samo na osnovu mass media
normalno je da će biti u potpunosti pogubljeni. Servira se ta politika da je danas sve

9
prihvaćeno i normalno, dok na primjer religije prikazuju kao nešto zaostalo i zlo. U svijetu
gde je profit najviši cilj, normalno je da sve ono što je duhovno pokušava da se unizi i
neutralizuje, jer takvom jednom društvu religija je najveći neprijatelj.

“ Današnji standard predstavlja zaštita ideja i bogatstva, umesto razmene istih.

Računovođa iz Nju Džersija rekao mi je da vidi jasnu razliku između svojih starijih i novih
klijenata. ‘Moji straiji klijenti žele da rade unutar ograničenja poreskih kodova, kako bi radili
ono što je ispravno’, objasnio je. ‘Oni su voljni da, jednostavno, plate porez koji duguju.
Međutim, sledeća generacija troši puno vremena da istraži svaku rupu u poreskim zakonima,
kako bi svoje odgovornosti spustila na najniži mogući nivo.’ “ 8

Upravo je u ovome problem, novije generacije nemaju osećaj za ispravno, niti za

moralno. Prema njihovoj percepciji ispravno je sve ono od čega imaju koristi, i ne biraju se
alatih pomoću kojih se dolazi do cilja. Jako lako se opredelju na osudu drugih zbog
najnormalnih stvari, međutim čude se kada neko njih osudi jer su uradili nešto nemoralno da
bi došli da profita, i sve pravdaju time, zaradom.

“Generacije X i Y učene su da veruju da mogu dobiti sve što žele. Generacija X,

odrastajući pre interneta, razumela je poruku ‘spusti glavu i radi’. Neprimećena i zaboravljena
generacija X nije se nikada zaista bunila protiv bilo čega ili tokom svoje mladosti za nešto
ustala. Naravno, dešavao se Hladni rat, ali postojala je finija, mekša verzija Hladnog rata koja
je trajala šezdesetih i sedamdesetih. Generacija X nije odrastala praktikujući drilove u školi, u
slučaju nuklearnog napada. Odrastajući u osamdesetim, život im je bio dobar. Devedeste i
novi milenijum donele su dotcom. I-komerc. I-mail. I-dejting. Besplatna noćna dostava. Nema
čekanja. Uzmi odmah! A sve to je imalo uticaja i na potonju generaciju. Generacija Y, u koju
spadaju svi rođeni početkom osamdesetih do onih rođenih početkom dvehiljaditih, naziva se
još i milenijalci, jer su prva generacija koja je odrasla u XXI veku. Oni su prva generacija
koja je odrasla uz internet, pametne telefone i društvene mreže. Milenijalce često optužuju da
su površni, lenji i da nemaju poštovanja.“9

Biti idealista u današnjem vremenu nije lako, verovatno nikada nije bilo lako biti
idealista, jer uvijek nailazite na osude, na negiranje, na neprihvatanje. Međutim idealisti su
svjesni toga da moraju pretrpjeti ignosrisanje i neprihvatanje jedne manje grupe ljudi, da bi ih
na koncu uspjeha prihvatilo cijelo čovječanstvo, i da bi ostavili toliki trag da će o njima učiti
generacije i generacije. Upravo iz tog razloga oni su svjesni da se ne vrijedi zamarati takvim
8
Simon Sinek, Lideri jedu poslednji, Kontrast, Beograd, 2017., str.203
9
Simon Sinek, Lideri jedu poslednji, Kontrast, Beograd, 2017., str.203-204

10
stvarima, jer svaka nova ideja u početku nije prihvaćena. I takvih smo primjera kroz istoriju
imali mnoštvo, Galileo Galilej je bio pogubljen zbog svojih ideja, Dostojevski je bio
proganjan zbog svojih djela, i još mnogi drugi svijetli primjeri kroz istoriju. Kako je neko
nekada rekao nečije svjetlo će uvijek nekome ići u oči, ali može obasjati drugima put.

„Zamislite da Martin Luther King nikad nije imao san. Zamislite da je umjeto toga
stao ispred Lincolnovog spomenika i najavio plan u pet točaka za kojeg je mislio da ga može
prodati i crnoj zajednici i osvojiti većinu glasova u oba doma kongresa što bi zakonodavstvo
jedan mali korak približilo građanskim pravima. Zamislite da je, umjesto da misli izvan uskih
granica svoga doba, odlučio djelovati samo unutar njih. Zamislite, ukratko, da je bio samo
realist, a ne idealist.

Zato što bez idealizma nema vizije ni ambicije. Ako je politika umijeće mogućega,
onda radikalizam mora značiti nastojanje da se zamisle druge mogućnosti

Što se politike tiče realizam nema vremena za one koji sanjaju. Relizam je tvrdoglav,
neprobabljiv, okrutan. Nemojte me krivo shvatiti, realizam je prevažan i potreban. Kada je
riječ o politici mora se raditi da se nešto postigne, a da bi se to postiglo treba se suočiti sa
stvarnim svijetom. Riječima brazilskoga progresivca Paola Riviere: „Što možemo učiniti
danas da sutra uradimo ono što nismo mogli danas?“10

Idealistički pristup svemu bio bi jako poželjan, ukoliko želimo da se što prije otgnemo
iz kandži materijalizma i učmalosti, svakom period trebaju takvi pojedinci oni koji će se
izdvojiti iz prosječne mase, oni koji će biti sposobni da obasjaju drugima put. Svaki idealista
je svjestan toga da naporan rad uvijek pobjeđuje talenat.

“Na milenijalce su, kao i na generacije pre njih, uticali veliki događaji i tehnologije
njihove mladosti. Kao rezultat toga, počinjemo da čujemo neke nove i veoma specifične
pritužbe u vezi sa tom generacijom koje se ne mogu tako lako pripisati onome ‘to se samo
deca ponašaju kao deca’. One prevazilaze one reciklirane žalbe svake generacije na onu koja
dolazi posle. Ovde su u pitanju jedinstvene karakteristike koje se, u značajnoj meri, tiču
ponašanja i rada milenijalaca na random mestu. Mnogi poslodavci se žale da su njihovi
zaposleni koji su milenijalci, na primer, loši u komunikaciji, nemaju instinct da budu

10
www.impulsportal.net

11
proaktivni, ne mogu da podnesu kritiku na svoj račun, nestrpljivi su, ne umeju da se posvete i,
ovo je velika zamerka: insistiraju na svojim pravima.” 11

U ovom citata vidimo šta su najčešće pritužbe na milenijalce, i naravno da nisu

neosnavane, koliko više možemo očekivati od generacije koja je naučila da pomoću nekoliko
klikova dobije sve što poželi. Nisu samo u poslu loši, već je njihova komunikacija u
svakodnevnom životu na jako lošem nivou, emocije ispoljavaju samo preko emotikona,
institucija braka kod ovakve generacije nema nikakvu vrednost i jako je zanemarena. Imamo
jedan paradoks gde se LGBT populacija tako gromoglasno bori za parvo na brak, i kada su
ostvarili to parvo jedini ga oni i kriste, dok kod svih drugih brak nema nikakvu vrijednost, to
je samo papir, i sve više mladih parova se olučuju na život u van bračnoj zajednici.

Usprkos tomu, iznad današnjice i sutrašnjice je svijet koji biste jednoga dana, jednom,
voljeli vidjeti.

Pogled preko horizonta, velike ideje, utopija, zapravo su razlog zašto neke 'političke
životinje' ustaju ujutro, rade telefonske pozive, dijele listiće i kucaju na vrata. Ovo nije
argument protiv realizma, ali jest argument za utopijsko mišljenje. Zato što bez idealizma
nema vizije ni ambicije. Ako je politika umijeće mogućega, onda radikalizam mora značiti
nastojanje da se zamisle druge mogućnosti.

Mnoge stvari su se u prošlosti činile neostvarivima, sada su stvarnost. Pravo žena da

glasaju jednom je bio san. Gay brak jednom je bio san. Javno obrazovanje za sve još uvijek je
san. Na mnogo toga što je negdje stvarnost gleda se drugdje kao nešto nemoguće.

U Americi je zdravstvo za sve samo san. U nerazvijenim dijelovima svijeta tri obroka
dnevno je samo san. Za neke je to san čak i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Mnogo toga što je
jednom bilo moguće, danas izgleda kao san. Ja sam išao na fakultet koji nisam plaćao, kojeg
sam završio bez duga. Mladima danas to izgleda kao san. No, prije samo trideset godina bila
je to stvarnost.

Mnoge stvari koje smatramo nemogućima, to nisu. Nedostaje nam političke volje da ih
ostvarimo. „Ako je ovo utopija, recite mi zašto je to utopija?“, kazao je njemački mislilac
Bertolt Brecht.

11
Simon Sinek, Lideri jedu poslednji, Kontrast, Beograd, 2017., str.204

12
 Nema ničega naivnoga u uvjerenju da je ono što izgleda kao nemoguće u bliskoj
budućnosti, zapravo neophodno i vrijedno da se za to izbori sada. Jer ako nitko ne sanja bolji
svijet, u kakvom ćemo se onda tek svijetu probuditi?

Ali jako važno je da shvatimo da je sve moguće, to je i najbitnija karakteristika

idealista, važno je znati da ništa nije uzalud, borba za ideje, borba za ono što verujemo, život
sa ciljem i svrhom je jedini ispravni život. Ne mora sve da se ’isplati’, ne mora ništa da se
’isplati’, jer sve će jednog dana doći na naplatu, ali ako tog dana budemo mogli da makar
kažemo ja sam se za to i to borio ili borila, ona će to biti sasvim dovoljno, boriti se za bolji
svijeta, za istinske vrijednosti, ma koliko sad izgledalo kao borba protiv vetrenjača, to nikada
ne ostaje neprimjećeno, iskra koja se jednom upali, nikada ne ostane neprimjećena.

13
 Zaključak

U ovom radu bavili smo se temom idealizam u svojstvu koncepta življenja, obradili
smo idealizam kao filozofski pravac, moderni idealizam i na kraju naravno idealizam u
svojstvu koncepta življenja. Kroz ovaj seminarski rad bavili smo se pravcem idealizma od
njegovog postanka pa do primene u svakodnevnom savremenom životu. Govorili smo
Platonovoj teoriji idealizma, kao i teoriji idealizma Imaunela Kanta.

Navodili smo brojne citate iz raznih knjiga koje su usko povezane sa ovom temom i
ovim pojmovima. O samom idealizmu se dosta govori, međutim konkretno o temi idealizma u
svojstvu koncepta življenja se vrlo malo može naći, tako da će ovaj rad doprineti u boljem
razumevanju ove teme kao i samom pravcu idealizma. Navodeći savremene primere idealista
i njihovih nezaboravnih uspjeha ovaj rad može biti i kako inspirativan, tako i vrlo poučan.

Ono što možemo zaključiti iz ovog rada da je pojam idealizam iako nepravedno
zapostavljen, jako pozitivan i poželjan u savremenom društvu. Sam idealistički pristup životu,
bi bio jako dobro rešenje za oslobađanje iz kandži materijalizma. Čak i samo istraživanje kao
i razmišljanje o ovoj temi može pozitivno uticati kako na pojedinca tako i na zajednicu, kao
što smo u radu već napomenuli neke od poznatih idealista koji nisu promenili samo svoj život,
već život cijelog čovečanstva, među kojima je Steve Jobs i Albert Ainstain. Prihvatanje
idealisma u svojstvu koncepta življenja je možda jedino rešenje da se jedno društvo
zaslepljeno materijalizmom probudi iz učmalosti u koju je upalo. Poput idealista trebamo
vrednovati naše ideje, razmišljati konstantno kako da ih ostvarimo, i neumorno raditi na tome,
idealisti ne rade da bi ostavrili neku svoju sopstvenu korist, već da bi doprinijeli zajednici i
cijelom čovečanstvu, bili su svjesni toga da sve što je materijalo ili brzo gubi vrijednost ili
propada, jedino što je besmtrno su ideje i revolucionarna djela zbog koji neko ne može ostati
nezapamćen.

14
 Literatura

1. Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma, Beogradski Izdavačko-grafički zavod,

Beograd, (1979.)
2. Platon, Država, Dereta, Beograd, (2013.)
3. Simon Sinek, Lideri jedu poslednji, Kontrast, Beograd, (2017.)

On-line izvori

4. www.velikirecnik.com
5. www.wikipedia.com
6. www.corporatelifecoach.blogspot.com

15