1.

Масти су сложени боимолекули, неполарни и у води непастворни а растварају се у

органским неполарним растварачима.
2. Деле се на осапуњиве липиде односно оне које граде сапуне и неосапуњве липиде
односно оне које не граде сапуне.
3. Улога масти и уља:
1) градивна- изграђију ћелију (улазе у састав сваке ћелијске мембране)
2) енергетска ( сагоревањем масти у организму, ослобађа се енергија)
3) заштитна ( штите унутрашње органе од удара, штите организам од исушивања- кактус у
пустињи, лој на перју птица спречава продор воде на тело...) и
4) терморегулациона (нпр.сало код медведа, фока ...)
4. Најпознатије су:
1) ПАЛМИТИНСКА-хексадеканска молекулске формуле CH 3 (CH 2 ) 14 COOH
2) СТЕАРИНСКА-октадеканска молекулске формуле CH 3 (CH 2 ) 16 COOH и
3) ОЛЕИНСКА-октадеценска молекулске формуле CH 3 (CH 2 ) 7 CH 2 = CH 2 (CH 2 ) 7 COOH
5. Уља из биљака се најчешће добијају пресовањем и цеђењем а масти из масног ткива
животиња, топљењм и цеђењем.
6. По хемијском саставу, масти и уља су смеше које сдрже естре глицерола и масних
киселина и слободне масне киселине.
7. Карбоксилне киселине
8. Разлика између масти и уља у погледу агрегатног стања (уља су у течном а масти у
чврстом) у вези јеса процентом засићених и незасићених масних киселина која улазе у
састав. У мастима доминирају засићене („теже ” ),а уљима незасишене („лакше ” ).
9. Уље
10. Масти и уља.
Сапуни се добијају хемијском реакцијом сапонификације, односно разлагањем масти
помоћу јаких база или алкалија ( NaOH или KOH).
11. Сапуни нису довољно ефикасни у прању, нарочито у „тврдој води ” , таложи га калцијум па
је ефикасније средство за прање детерџент, има исте хемијске карактерисике као сапун
али га не таложи калцијум. Детерџенти се не добијају од масти и уља већ од неких
супстанци које се налазе у нафти.