Пролог

2
 Свети Тихон Задонски Чудотворац
Свет нека живи на свој начин, а ти
живи на свој начин: он ће поћи у
позориште, а ти у цркву; он ће иг-
рати, а ти чини поклоне; он ће поћи
у шетњу, а ти остани код своје ку-
ће, у самоћи; он ће упражњавати –
вежбати се у празним разговорима
и смејању, а ти у ћутању и хваљењу
Бога; свет ће проводити време у
насладама, а ти у мукама; они у чи-
тању безначајних романа, а ти у чи-
тању речи Божије и светоотачких
списа; свет ће се забављати на ба-
ловима, а ти остани у разговору са
својим једномишљеницима или са
духовним оцем; свет ће се гушити у користољубљу, а ти се удуби у бо-
гомислије.
Постави у свему себи правила и начин живота, супротан обичајима све-
та, и бићеш у свету – као изван света, у пустињи, нити ћеш се ти видети
у свету, нити свет у теби. На тај начин и у свету бићеш пустињак.

3
 О љубави
Љубав према Богу и љубав према ближњем
Хтели бисмо овде да говоримо о путу који је указао сам Спаситељ. На
питање законика шта треба чинити да се наследи живот вечни, Он га је
заузврат упитао: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ Он му од-
врати: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом
својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога
као самога себе.“ Па му Господ каже: „Право си одговорио; то чини и
живећеш.“ (Лк. 10,26-28).
Од ближњега, закључују Свети оци, зависи и живот и смрт наше душе,
пошто се љубав према Богу проверава љубављу према људима, јер „ко-
ји не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега ни-
је видио?“ (1. Јн. 4,20) Стога је немогуће спасти се другачије него преко
ближњега“ – каже Преподобни Марко Подвижник. „Не могу веровати у
то“ – повлађује му св. Јован Златоуст – „да ће добити спасење неко ко
не мари за спасење ближњега.“ Није довољно да човек пази само на се-
бе, да се обазире само на себе, зато што је немогуће постићи сједињење
са Богом Који је Љубав, немајући љубави. А љубав према Богу темељи
се на љубави према ближњем. Преподобни Јован Колов, један од најве-
ћих отаца египатског Скита, рекао је: „Нема могућности да се сагради
кућа почевши одозго, него треба започети градњу од темеља и настави-
ти је према врху.“ Кад су га питали: „Шта значи темељ?“, одговорио је:
„Темељ је наш ближњи, ми морамо да га придобијамо и да почињемо
од њега; на њему се темеље све заповести Христове.“
Преп. Јефрем Сирин такође је говорио да ништа не користи ономе ко
нема спасавајуће љубави: „Било да је неко стекао девство, да је постио,
да врши бдења, моли се, даје своју зараду беднима, гради цркве, или
чини нешто друго – без љубави то му се све ни у шта неће урачунати.“
Према речима преп. Амвросија Оптинског, „Бог прашта човеку и вели-
ке грехове против Њега Самог, но сагрешење против ближњега не
прашта, ако се човек са њим не помири.“
Љубављу се хришћанин разликује од незнабошца. „Као што се ученик
граматика, говорника, философа, песника и уметника и сваки други
ученик познаје по своме учитељу“ – каже преподобни Симеон Нови
Богослов – „тако се и хришћанин познаје по Христу, који нас је толико
љубио, да је ради нас постао човек и предао своју душу за наше искуп-
љење. И стога, ко нема љубави, како може бити признат за ученика
4
Христовог? А напротив, ко у себи има љубави, па макар он и не могао
да преузима на себе велике подвиге и трудове, већ је стекао једино ту
љубав, он ће, по закону нашег учитеља Христа, узићи на сами врх савр-
шенства светих.“ „По томе ће сви познати да сте моји ученици, говорио
је Господ својим ученицима, ако будете имали љубав међу собом“ (Јн.
13,35).

5
 Симпатија и љубав
Али, шта је то љубав? Може ли јој се дати неко одређење? „Љубав има
много имена и много дела, и изобиље признака, и превелико мноштво
својстава – каже преп. Симеон Нови Богослов – али суштина јој је једна
и за све потпуно недокучива, и за анђеле, и за људе, и за свако друго ст-
ворење. Она је необјашњива речју, недоступна је по слави, неистражива
по намерама, вечна је, невидљива, умом се замишља, али се не докучу-
је.“ Суштина јој је очигледно недокучива! Но покушајмо да издвојимо
бар њену основну особину. Може се рећи да волети значи сматрати
нешто драгим, пријатним, зато што је допадљиво по својим својствима
и порађа жељу да се са њим буде у тесном општењу ради узајамне сре-
ће. Таква љубав се назива симпатичном, будући да се заснива на симпа-
тији, саосећању и несвесној наклоности према некоме или нечему. Сим-
патија се обично заснива на сличности спољашњих или унутрашњих
особина које нам се свиђају код других. Ипак, иако симпатија служи
као основ за човекољубље, она још увек не чини саму љубав. Љубав се
не састоји само од пријатних осећања и чувстава, већ се пре састоји од
благонаклоности, од искреног расположења душе по којем човек жели
другим добро и по могућности се труди да му то добро обезбеди. Према
одређењу Климента Александријског, љубав је постојана, разумна, при-
јатељска, предусретљива спремност да се потпомаже корист других љу-
ди. То је љубав – то је пре деловање које почива на разумним основима.
Осим тога, љубав се простире на све, за разлику од симпатије која воли
оне који су јој слични, тражећи међусобно задовољство од општења.
Зато симпатична љубав нема вредности пред Богом, Који је отворено
рекао: „Ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и греш-
ници љубе оне који њих љубе.“ (Лк 6:32).
Особине љубави
Истинска љубав тражи оно што је корисно за све, без обзира на то ко су
ти „сви“ по положају, обичајима, или вероисповести. Из те основне
особине произилазе и све оне друге особине које је навео свети апостол
Павле (1. Кор. 13,4-7). Прва међу њима је дуготрпељивост, захваљују-
ћи којој љубав одважно подноси све непријатности, увреде и опадања,
при томе се ништа не узбуђујући. Као што искра која падне у море ис-
тог трена ишчезава, не наносећи мору никакву штету, тако и све непри-
јатно и неочекивано што се сручује на дуготрпељиву душу, убрзо иш-
чезава, уопште је не узнемирујући. Друга особина љубави је милосрђе.
Љубав је благотворна, и трпећи непријатности никоме не чини ништа

6
рђаво. Баш напротив, она се труди да саосећа са невољником, настоји
да му олакша јад, и док га не утеши, док не помогне невољнику, ни она
сама не може да се смири. Поред тога, љубав не завиди ни на дарови-
ма, ни на спољашњем благостању, ни на успеху у пословима, зато што
је то противно њеној природи. Њено биће жели другима добра и она не
тражи да буде срећнија од других. Такође, љубав се не горди, ни речју
ни делом. Она делује кришом, обазирући се где се и шта корисно може
учинити, и ако нађе, чини то без буке и показивања. Надувеност је свој-
ствена за страсну љубав, која допушта много шта несмотрено, поступа
ватрено у уверењу да је све што од ње проистиче прекрасно и код дру-
гих треба да изазива само задивљеност, похвалу. Зато се она у све меша
са својим расуђивањем, и иза себе не оставља ништа сем пометње. А
љубав се не шепури, не надима се као мехур, који је пун своје празни-
не. Она не мисли за себе да је боља од других, већ размишља понизно.
Љубав не чини што не пристоји, не гади се и не гнуша ничега што је на
добро ближњега. Учиниће све да помогне, чак и ако буде приморана да
доживи нешто лоше и срамотно. Попут родитеља који се, ма како да су
мудри и красноречиви, ипак не стиде да се заједно са децом играју и те-
пају, и нико ко их гледа неће то осудити, него ће чак и похвалити. Љу-
бав не тражи своје, јер љубљени за њу представља све, и она сматра да
јој је срамота кад не може њега да избави од срамоте. Љубав се не раз-
дражује и не огорчује неуспехом својих настојања или када доживи
нешто непријатно од онога коме пружа љубав. Блажени Теодорит пише
да „ако се од некога доживи и нешто мучно, треба то великодушно под-
носити.“ Љубав не мисли о злу, и никако ни не помишља да би у пос-
тупцима љубљенога било нешто зло. Она у злу не види зла. Сама не чи-
ни ништа лоше и ни од кога не подозрева према себи ништа лоше. Та-
кође љубав не радује се неправди, а радује се истини, тј. не радује се
када други страдају од било каквог моралног зла, а радује се због оних
који напредују у врлинама. Све покрива добром речју и односом: и
увреде, и огорчења, и грехове, и недостатке вољених. Све верује, шта
год љубљени каже, чак ни не сумњајући да би он могао рећи лаж. Све-
му се нада и никада се не зауставља ако наиђе на неуспех, већ изналази
нове начине за чињење добра. Не очајава ако љубљени пристане уз
нешто лоше, него очекује од њега промену набоље. Све трпи, то јест ве-
дро трпи непријатности и све напоре радо подноси, имајући само један
циљ – учинити добро љубљеноме. И никад не престаје, остајући пос-
тојана и непоколебива, и не слаби чак и кад од вољенога претрпи неку
увреду, пошто не може да га мрзи ма шта да се деси. Таквим је бојама

7
божанствени апостол Павле осликао безмерну лепоту истинске љубави.
[...]
Самољубље и правилна љубав
Да би се лакше научили правилној љубави, Господ је заповедио да љу-
бимо ближњега као себе самога. Руководећи се том заповешћу, могли
бисмо се брзо научити правилној љубави, кад бисмо умели да љубимо
себе. Без обзира на своју необичност, основ такве изјаве налази се у жа-
лосном искуству човечанства. Како сведоче чињенице, људи себе већи-
ном мрзе и труде се да себи нанесу што више зла. Шта је узрок томе?
Узрок је то што ми правилну љубав према себи замењујемо неправил-
ном љубављу, која се назива самољубљем. Оно подстиче да стремимо
непромишљеном испуњавању свих својих жеља искварених гре-
хом. Бавимо се задовољавањем својих страсти. И управо тиме себи
шкодимо, упропашћујемо се. Правилна љубав према себи, као и љубав
према ближњима, састоји се у испуњавању Христових заповести, јер
„ово је љубав Божија – да заповести његове држимо“ (1. Јн. 5,3). Због
тога свети Игњатије Брјанчањинов каже непосредно и конкретно да
ближњега треба љубити на следећи начин: „Не гневити се и не злопам-
тити на њега, не дозвољавати себи да говоримо ближњему никакве пре-
корне, погрдне, подсмешљиве, заједљиве речи, чувати мир са њим, по
својим могућностима, понижавати се пред њим; не светити му се ни не-
посредно ни посредно; попуштати где год се може... Поступај према
ближњима онако како би ти желео да они поступају према теби.“ Због
тога духовна љубав често бива строга, лишена било каквих излива неж-
ности и умиљатости, јер онај који љуби истинском љубављу брине пре
свега за корист љубљенога, а не за испуњење својих ћудљивих жеља.
[...]
Љубав међу половима
Таква треба да буде и љубав између младића и девојке, између мужа и
жене, тј. таква треба да буде супружанска љубав. У свом правом облику
љубав је стремљење душе ка души. Не тела ка телу, него баш душе ка
души – наклоност срца која се заснива на складу двеју душа, и онда ка-
да људи једно у другом виде и налазе своју допуну. Такво осећање је по
својој природи способно не да се умањује, него да расте. То је осећање
узајамног духовног стремљења, а онō душевнō подржава и телесно
стремљење мужа ка жени и жене ка мужу. Код Светих отаца могу се
наћи дубока одређења супружанске љубави. Смисао тих одређења сво-

8
ди се на то да је таква љубав органско спајање две душе у једну душу,
то је жеља и снага да се другоме предају све своје снаге, сва садржина
своје душе и од другога узме све добро што он има. Таква љубав није
осећај, страст, телесна наклоност. У њу улази неки елеменат разумнос-
ти, унутрашње разборитости, која је кадра да трезвено оцењује човека,
његове моралне особине. Права љубав је спремност предати себе, све
своје снаге, у потпуности другоме. Управо тиме се одликује љубав када
човек воли својом душом, свим силама своје душе. А ако је заљубљен,
то говори о томе да је код њега узбуђен један страсни део душе. То је
по правилу повезано са узбуђеношћу крви. Сви поступци, речи, раз-
мишљања код заљубљених изразито су осећајно обојени. Такви осећаји
су производ тела. У пристрасној љубави не воли се човек, него осећај
који он буди; љуби се опијеност, а човек се љуби као подлога те опије-
ности. Занимљив је само предмет страсти, а не човек као личност. У
том случају човек љуби само себе и тражи првенствено своју корист,
своју насладу, своју срећу. Опасност такве љубави још је и у томе што
она по правилу ствара лажни лик љубљене особе. Када се људи покре-
нути страсном љубављу састану, и страст се задовољи, ум тад почне да
осликава други лик те исте особе. Тај лик је такође лажан, пошто се
клатно зањихало од једне лажи ка другој, то јест у почетку се тај лик
идеализује, а затим се напротив јавља одвратност, па чак и осећање
мржње. То је болест која је опасна зато што болесник жели да болује и
болује до лудила. Од заражавања том болешћу нико није безбедан. И
Свети оци кажу да кад се неко изненада тиме зарази погођен стрелом
ђавола (или, како се то световно каже, стрелом Купидона), не треба
очајавати, знајући да ми у себи носимо способност да се заражавамо
сваковрсним страстима. Потребно је просто уложити све напоре у лече-
ње. [...]
Коржевски В. Н.
Преузето из: Путеви спасења хришћанина бр.4, Сибирская
православная газета, бр. 11. 2002. г. (хттп://www.ихтус.ру/)
(Манастир Лепавина)

9
 Православна породица

10
 Монахиња Нина (Кригина): Царска породица је
идеал хришћанске породице
Монахиња Нина Кригина, житељ-
ница Средњеуралског женског ма-
настира подигнутог у част иконе
Божије Мајке „Споритељница
хлебов”, доктор психолошких
наука, у прошлости професор
Магниторског државног универ-
зитета, води велики васпитни,
просветитељски и мисионарски
посао. Она наступа пред слушао-
цима са разним темама беседа,
али увек остаје неизрецив живи
инте-рес слушаоца ка речима и
мишље-њу мати Нине, њено
умеће да „до-пре“ до сваког свог
сабеседника, да побуди у њему
најбоље мисли и осећања. Тема
предавања, са ко-јим је она почела
да недавно нас-тупа је „Царска
породица као идеал хришћанске
породице“. О свом новом раду мати Нина говори овако: Хтела бих да
поделим своја осећања о овој теми као човек, монахиња, која је до
одласка у манастир радила као психолог, која има звања и научне
степене, и као мајка чији син расте...
Једном ми је један човек кога веома поштујем, рекао да руски људи
умеју да боље умиру него да живе. Ја се не слажем са оваквом тврдњом,
зато што сматрам: да без праведног живота човек неће моћи достојно да
умре. Из простог разлога, што се у самој речи „смрт“налази реч „мери-
ло“ – мера живота, мера онога како је проживен тај живот.
Тако да, што се тиче породичних проблема, са којима се сусрећемо...
Ми живимо у посебно време, када се много тога у нашој држави руши.
Руше се оне традиције, на којима се некада стварала веома моћна држа-
ва. Ми живимо у оно време, када се у Русији руши установа породице,
када многе породице имају једно дете или су малодетне, када је стаби-
лан само раст абортуса и социјалних сирочади (социјално сироче, то су

11
деца – сирочићи при живим родитељима), када расте број деце који пу-
ни дечије домове.
И заиста бих хтела да схватим, шта се десило, шта је било изгубљено,
зашто се у царско време у Русији за време владавине Николаја II разво-
дило само 2-2,5% бракова, а остале породице су биле чврсте и стабил-
не.
Шта се догађа са нама данас? Као психолог могу да кажем, да је у датој
ситуацији људима врло важно да нађу правилне оријентире, идеале. Да
нађу идеалне људе, не теоретски измишљене, већ оне који су реално
живели сасвим недавно и од којих нас дели не тако много времена.
Зашто ти људи морају да постигну нешто конкретно, високо, ка чему
би желели да стреме и да иду? Такав идеал је неопходан за одрасле, јер
им он помаже да преброђавају тешкоће, и за младо, долазеће покољење,
јер они тек почињу да живе и врло је важно да се не направе грешке.
Како би изгледала идеална породица?
Кад сам покушавала да за себе замислим, како би изгледао тај идеал по-
родице у реалном, конкретном случају, схватила сам да се бољи идеал
од Царске породице не може наћи. Јер је то онај ретки случај, када је
потпуно цела породица, коју чине отац, мајка и петоро деце, уброја-
на у свете. Притом је та Породица живела не тако давно: веома нас ма-
ло времена дели од њихове мученичке смрти, још су увек живи људи
који су са њима разговарали лично.
Оним људима који покушавају да данас оснују породицу и који желе да
та породица буде срећна, врло је важно да разумеју основе на којима се
градила Царска породица, конкретна породица, која је била срећна у
браку. Срећни су били Цар и Царица као супружници – о томе су и пи-
сали. Срећни су били и као родитељи – о томе су такође писали. То
јест, били су срећни на свим нивоима: и на супружничком, и на роди-
тељском.
И даље би било интересантно да видимо: како су то они успели, јер су
живели у веома сложеној епохи, кад је постојало толико тешкоћа и про-
тивречности – нимало мање него данас. И како су они успели да у том
противоречном свету створе породичну срећу, да осете ту срећу. Сети-
мо се реченица које је написао Цар Николај супрузи за двадесетого-
дишњицу брака – писао је да је бескрајно срећан и захвалан Богу за то
што су срећа и љубав сјединили њихове животе.

12
 На основу чега је саз-
дан тај брак? Кад сам
почела да анализирам
документе, архиве,
публикације, који су
дошли до нас, дошла
сам до веома дубоког
убећења да садашње
покољење веома мало
зна о Царској породи-
ци. Чак и ако погледа-
мо наше уџбенике ис-
торије и видимо да су
они били одобрени од
стране Министарства
образовања, схватићемо да су ти уџбеници били писани у складу са
идеологијом тога времена, у ком су били издати – и врло много од тих
публикација, које су се појавиле током година совјетске власти, су биле
написане у складу са совјетском идеологијом.
У православној психологији се о томе овако говори: „Ми гледамо на
свет кроз прљаве наочаре својих страсти, ми свој унутрашњи свет при-
лагођавамо ономе што видимо, и прљамо га у већој или мањој мери“.
Због тога, кад читамо шта је било некада написано о Царској породици,
о царици, треба да разумемо да се у томе налази део личног, личне ка-
рактеристике човека који је то писао.
Прекретна тачка у мом личном односу ка Царској породици је био је-
дан догађај. Још док сам била студенткиња, док сам једном тако ишла
по Москви, видела сам да су у излогу једне издавачке куће биле постав-
љене фотографије Царске породице. Када сам видела њихова лица,
просто сам се заледила, зато што сам схватила да је оно што су нам го-
ворили у школи – лаж. Зато што чланови Царске породице нису просто
аристократе, они су духовна аристократија, што је много више – арис-
тократија духа.
Постоји веровање да се у очима људи одражава небо. То јест када пос-
таје јасно куда је усмерена њихова душа – увис или на доле... Тако да се
у очима Светих Царских Страстотерпаца одражава небо – оно, како су
живели, то се одразило у њиховом лику.

13
Анализирајући све што је написано о Царској породици, дошла сам до
дубоког убеђења да је основу њихове породичне среће чинило оно,
што се у православљу назива обичном речју „целомудреност“. То је
она реч, коју се сада труде да прекриже, избришу из нашег речника.
Шта је то целомудреност? Целомудреност је целовитост, мудар однос
ка животу, чистота душе и тела, сабраност ума, неисквареног страсти-
ма. Целомудреност – то је здрав однос ка животу, када се изнад свега
налази Бог, и све се дешава, ослањајући се на духовност. Такву целому-
дреност видимо на примеру живота Царске породице, у којој је владао
традиционални поредак патријахалне породице.
Шта значи „патријахални начин живота“?
Шта је то патријахални начин живота? Када се на челу породице налази
мушкарац, муж и само он. Он се налази у послушању Богу и испуња-
ва Његове заповести – и преко свега тога долази благодат на главу ку-
ће. А помоћница глави куће у том послушању, управо помоћница, а не
наставница, не учитељица – је његова жена. Она се налази у послушању
свом мужу, и због тога благодат иде и на њу. Деца, видећи послуша-
ње родитеља, такође одрастају као послушна, и благодат иде и на њих.
И када се ова хијерархија поштује, онда у породици влада хармонија.
То је слично соку, који се налази у живој биљци: ако од биљке откине-
мо неку гранчицу, сок престаје да тече туда. У почетку, тамо има још
увек неког живота, али потом он престаје, и лист или гранчица одуми-
ру. Исто то се дешава и у односу са породицом: ако се на неком нивоу
нарушава благодат, нарушава се Богом замишљена хијерархија, онда у
породици владају велике тешкоће. То је духовни закон који нико не
може да укине, знали људи о томе или не знали.
Хајде да боље погледамо какви су Цар и Царица били супружници и
родитељи, и да упоредимо њихов породични живот са животом многих
савремених породица. Сада се веома много супружника разводи у раз-
личитим периодима супружничког живота. Познато је да у супружнич-
ком животу постоји неколико периода који се називају кризним и код
којих постоје одређени фактори ризика од развода. То је прва година
супружничког живота, и рођење првог детета... последња криза, које
никада раније није било у Русији, је одлазак у пензију.
Проблем је у томе што смо изгубили културу породничких супружанс-
ких односа. Зашто смо је изгубили? Зато што у темељ стварања породи-
це не стављамо благочестивост, већ се у основу стварања савремених

14
породица ставља сопствено мишљење и личне амбиције: „Ја сам све
најбоље знам, и нико ми неће наређивати“. И шта од тога имамо? То, да
после неког времена такве породице, у којима људи не желе да слушају
једно друго, почињу да доживљавају огромне тешкоће.

Овде имамо два решења. Прва, и најбоља варијанта, је кад човек до-
ђе до сократовског убеђења: „Знам да ништа не знам“ и почне да
тражи помоћ код других људи. Друго решење, је када се јави огорчење
и жеља да се прекине не само са породичним животом, већ и да се оде
из живота; код нас се сваке године региструје 60 хиљада самоубистава.
Није случајно што многи московски психолози говоре о томе да је код
нас у Русији целомудрје уткано у центар културног једра нације, и не
треба да то занемарујемо, јер ће то довести до рушења државне безбед-
ности.
Што се тиче супружничког живота Царске породице, можемо са увере-
њем да кажемо да су Цар и Царица били побожни, дубоко верујући љу-
ди, целомудрени. Појам целомудрја је и решио њихову судбину: они су
живели према Божијем промислу, трудили су се да се веома пажљиво
односе једно према другоме и према другом човеку као према светињи.
Целомудрје у браку, његова основа је када два човека посматрају једно
друго и виде светост другог, онда се и једно према другом односе као
према светињи.

15
 Цар и Царица су се трудили да са-
чувају то осећање – љубав, и осим
тога, они су се трудили да га умно-
же. Не тако, као што имамо данас:
чим се у породици појаве неки
проблеми, људи махну једно дру-
гом и разбеже се свако на своју ст-
рану. Ако се упознамо са оним што
је писала Царица Александра, мо-
жемо да видимо и да схватимо мно-
го тога. При томе незаборављајући
да су то били реални људи, који су
живели сасвим недавно. „Љубав не
расте, не постаје велика и савршена
одједном и сама од себе, већ захте-
ва време и сталну бригу...“; „Како
је срећан дом у којем сви, и деца
и родитељи, верују у Бога. У
оваквој кући влада радост прија-
тељства. Оваква кућа је као предворје неба. У њој никада не може пос-
тојати отуђење“; „У уређењу дома морају учествовати сви чланови по-
родице, и најпотпунија породична срећа може бити достигнута када сви
часно испуњавају своје обавезе“; „Дом је место топлине и нежности“.
Они су овако живели, породични живот су разумели као „место топли-
не и нежности“, врло пажљивог односа једног ка другом.
Даље. Човека раздиру страсти. Сећам се, како је недавно у манастиру
на Новој Светој Гори умро још сасвим млад монах; и дошао је други
монах који нам је рекао савршену фразу, која је блиска и разумљива
свима. Рекао је: „Тек сам после смрти младог схимника схватио како
смо драгоцени једни другима и да нас само грех раздваја једне од дру-
гих“ – само грех.
Тако да, чланови Царске породице, пошто нису били монашка породи-
ца, савршено су разумели те духовне нијансе, они су схватали да једни
од других добијамо разлоге за свађу и размирице. И због тога су се тру-
дили да раде над умирењем својих страсти, трудили су се да показују
врлине. О томе можемо сасвим конкретно да говоримо, упознајући се
са писмима и одломцима дневника Светих Царских Мученика. На при-
мер, Царица Александра Фјодоровна, која је свом душом постала пра-
вославна, је писала: „Ка спасењу треба да стремимо сваки дан и час,
16
оно се достиже не само нашим читањем, већ усрдним трудом, сталним
отрежњењем.“ И даље: „Онај који живи – узраста, а слеп је већ узрас-
тао“. Цар и Царица су стремили ка спасењу, и то им се и дало, као и
свој њиховој деци. Због тога су сви они, без изузетка, убројани међу
свете.
Цар и Царица као родитељи
Овде треба посебно да застанемо на томе, какви су као отац и мајка би-
ли Цар и Царица. То је врло важно из једног простог разлога. Сада ве-
лики број родитеља говори да они просто немају времена за васпитање
деце и разговор са њима, јер су много заузети на послу. У поређењу са
Царем, говорећи савременим језиком, хајде да размислимо: а ко је више
од Њега био заузетији на послу? Иако се то тада називало служба...
„Служити Богу, служити Отаџбини...“
Он је на својим пле-
ћима носио бригу о це-
лој држави. Николај II
је био особа која је
савршено разумела да
ће за свој посао мора-
ти да одговара пред
Богом. У многим сећа-
њима о Цару која су
дошла до нас можемо
да прочитамо да је он
био сјајан отац. Нарав-
но да је био много зау-
Цар проба храну из војничког казана, 1916.
зет у служби, али оно
време, које је могао да проведе са својом породицом, он је користио то-
лико мудро, да га можемо прогласити за примерног оца за све. У својим
сећањима, васпитач и наставник царске деце, Пјер Жиљар, наглашава
да је Цар за децу био отац, и цар, и друг. И то се објашњавало тиме што
су пред Царем као Владарем сагињали главе и министри, и духовни је-
рарси, и њихова мајка која се налазила у послушању мужу.
О улози оца-Цара је речено да је био добар отац, отвореног срца које се
одазивало и на радост и на несреће деце. У несрећним заједничким по-
родичним вечерима, Цар је лично са одличном интонацијом читао деци
дела руских класика. Обратите пажњу на овај детаљ: он није узимао за

17
читање оно што му је било прво под руком, већ је смишљено одабирао
књиге, са чијим читањем је „излазио“ у породицу. И то је такође пока-
затељ брижног односа ка својој деци, ка својој породици, освешћивања
своје одговорности за васпитање деце. Ми то данас морамо да научимо
на примеру Цара.
Нажалост, у савременим породицама ми често видимо нешто друго – да
мајка и отац долазе са посла и говоре: „Уморни смо“. Деца се уместо
живог контакта са родитељима задовољавају телевизором или компју-
тером. То није постојало у Царској Породици: постојала је мера духов-
не одговорности, целомудрени однос ка животу и својој деци.
Хајте да погледамо шта доживљавају наша деца када проводе заједнич-
ке породичне вечери са родитељима? Она схватају да их родитељи во-
ле. Јер је у било ком другом случају тешко објаснити да их волимо. Они
налазе своје сопствено објашњење: да нас родитељи воле, они би наш-
ли време за разговор са нама... Наша би деца у таквим вечерима осетила
љубав, не страсну, већ духовну љубав која би помогла породици да се
држи заједно у свим тешкоћама, која би им помогла при неопходности
да се попну на Голготу заједно, кад нико неће задрхтати, издати.
Задржаћемо се још на Царској Породици. Управо су преко Цара, преко
оца, деца научена да се баве физичким послом. Познато је да је Цар био
физички веома развијен човек, од детињства научен на рад; волео је
веслање. Због тога су у Царској Породици морнари учили децу да вес-
лају и пливају, они су такође учени да одржавају ред и чистоћу у кући и
у дворишту. И то није било неко претварање, већ родитељска мудрост.
Још једном могу да нагласим да у њиховом васпитању нису постојале
било какве крајности.
Насупрот томе, крајности се данас јављају у неким савременим породи-
цама, када родитељи не припремају своју децу за реалан живот. Једна
од крајности се састоји у томе што одрасли почињу да плаше децу свим
страховима живота, и њихова деца постају бојажљива, која се боје да
самостално ураде нешто елементарно. Или, супротно овоме, хистерич-
на, живећи по принципу „биће шта ће бити, ја ништа не могу да проме-
ним“. Друга крајност је када се родитељи труде да створе за дете идеал-
не услове: све проблеме који се појаве код детета преузимају на себе и
на тај начин васпитају у деци беспомоћност и зависност од услова.
За Царицу можемо да кажемо да је била веома мудра мајка. Васпитач
Царске деце, Пјер Жиљар, је писао овако: „Она је била обдарена нај-

18
лепшим моралним особинама и увек се руководила најблагороднијим
побудама. Била је искрена према себи, према људима и пред Богом“.
Она се никада не би претварала да је постала православна. И ако је она
напустила претходну протестантску веру и прешла у православље, онда
га је прихватила свим срецем, о чему је и писала у своје време. Била је
савршена мајка: добра, врло топла, увек се одазивала на потребе своје
деце. У Царској породици је све било зачуђујуће природно и хармонич-
но, Александра Фјодоровна је била савршена супруга и мајка. И због
овога она може постати узор за многе савремене жене које се посвећују
каријери, баве се својим имиџом или пре свега размишљају о самој ку-
ћи, а не о деци.
Посебно ћемо истаћи да је Царска породица била многодетна: у њој се
васпитало петоро деце. Због свог садашњег посла знам да у савременим
породицама има врло много проблема везаних за дечије свађе. Чак два
детета не могу да буду сложна: почињу да се свађају, код њих се јавља
нека љубомора у односу на родитеље и у односу родитеља ка њима. А
да ли је тако било у породици Цара? Било је. Јер су то била реална деца,
са својим погледима и осећајима. Али је мајка покушавала да влада си-
туацијом. У једном од писама старијој ћерки, Царица пише: „Не свађај-
те се једно са другим, то је стварно веома ружно. Увек се волите и бу-
дите добри“.
Овакве мале цртице, мали додаци портрету свих чланова Царске поро-
дице, нам омогућавају да се ближе упознамо са њиховим животом. Да
ли су Цар и Царица успели да васпитају достојну децу која воле једни
друге? Јесу. Ево једног детаља из наше приче: четири девојчице, четири
кнегиње су се често потписивале у својим писмима под једним именом,
састављеним од првих слова њихових имена – ОТМА (Олга, Татјана,
Марија и Анастасија). У којој савременој породици данас имамо овакво
јединство?
Што се тиче Царевића Алексеја, ситуација је сложенија. Пред родите-
љима се налазио посебан задатак његовог васпитања, јер не расте прос-
то син – већ дугоочекивани син, љубимац свих, расте наследник прес-
тола земље, коју су они веома волели и били њене истинске патриоте.
Као резултат је одгојено такво дете, о коме су људи око њега често го-
ворили, да ће од њега бити велики Руски цар. Постоје и сећања како је
Царица учила свога сина. Она је говорила овако: „Не треба да се гор-
диш своји положајем – пред Богом су сви једнаки“. И тај осећај да су
пред Богом сви једнаки – је најбитнији у васпитању човека.

19
 На крају предавања желим да наведем
још један исказ Царице Александре:
„Родитељи морају да буду онакви,
какве желе да виде своју децу – не на
речима, већ на делу. Они морају да уче
децу на примеру свог живота“. То је
стари педагошки приступ, познат већ
много векова. Једна ствар је знати, а
друга – то знање применити у свом жи-
воту као пример за своју децу. И при-
мер Царске Породице који смо дали је
веома погодан!
Сетите се како се понашала Царица кад
је почео Први светски рат. Она је пошла
да ради као милосрдна сестра у болни-
цу, у којој су лежали војници и офици-
ри, који нису штедели свој живот за Бо-
га, Цара и Отаџбину. Она је пошла као мајка која воли, јер је, како је
писала одмах после своје коронације, она осетила да је то било њено
венчање са Русијом, да су Руси постали њена деца. Такође, као што је
седела поред постеље свог болесног сина, тако је седела и поред посте-
ље рањених руских војника, молећи се Богу да олакша њихове патње.
Она је радила и у операционој сали током најтежих операција. Познато
је да су многи војници и официри, који су се налазили на граници смр-
ти, молили Царицу да просто посе-
ди заједно са њима, и она никада
није то одбијала.
Поступак мајке је постао узор и за
Велике кнегиње, оне су следиле за
њеним примером. Старије кћерке,
Олга и Татјана, завршивши курс за
медицинске сестре, такође су пош-
ле да помогну у болници. Многи
знају како представнице женског
пола реагују на крв, на отворене
Монахиња Нина (Кригина) ране; не може свако да превазиђе
тај страх – само онај који има срце
које воли људе. А те младе девојке су радиле у операционој сали...

20
Марију и Татјану родитељи нису пустили да помажу у болници, али су
помагале рањенима: припремале су завоје, шиле су постељину.
Источник: „Православная газета“, Екатеринбург, 16 июня 2008 г.
http://www.pravoslavie.ru/36791.html
Превод: Душка Здравковић, Православна породица, јул 2019
(православнапородица.орг.срб) (Међунаслови: приређивач)

Свети Теофан Затворник: Обавезе мужа

Он мора да има неуморну бригу за кућу, будући
свестан да је он одговорно лице и пред Богом, и
пред људима, за оно што је у њој добро и што је
лоше; јер он представља њено све: због њега по-
родица стиче стид или одобрење, болује и весели
се.
Ова брига делимично мора бити усмерена на бла-
горазумно, стабилно и пуно домаћинство, како би
сви у њему могли да имају свега довољно колико
се може, живот безболан, безбедан. У овом смис-
лу он је управник и управитељ послова. Он треба
да се пита кад шта да се почне, ко ће шта да учи-
ни, с ким ступати у какве нагодбе и др.
Породица је црква. Он је глава ове цркве. Нека
пак пази на њену чистоту. За обављање и време
домаће молитве он треба да се пита: да их одреди
и подржава. Просвећивање породице у вери је на
њему; религиозни живот сваког члана је на њему:
да уразуми, окрепи, опамети. На крају, на њему
лежи обавеза да чува заједничке породичне оби-
чаје и своје личне, и да у последњем случају по-
себно дух и нарави предака да одржи у породици
и сећање на њих преноси с колена на колено.
Свака породица има свој карактер: нека он ипак остане и држи се у са-
везу с духом побожности.
Свети Теофан Затворник, „Нацрт хришћанског морала“

21
 Преподобни Антоније Оптински
Преподобни Антоније је говорио о трпљењу
у породичном животу, учио је да се треба
потпуно препуштати вољи Божијој, и ако
муж или жена изгледају недовољно добри,
онда треба да се запитамо да ли смо ми дос-
тојни да имамо апсолутно добре, идеалне
супруге, да ли смо ми сами идеални: „Ду-
шевно спокојство се задобија од савршене
преданости себе вољи Божијој, без које ниш-
та са нама не догађа што се догађа. И уколи-
ко би ваш муж заиста био лош, упитајте се
по савести, пред Богом: „Да ли ја, грешна,
заслужујем доброг мужа?“ И ваша савест ће
вам одмах одговорити да ти уопште ниси вредна доброг мужа и тада
ћете га у смирености срца и покорности вољи Божијој од срца заволе-
ти и наћи много доброга којег до сада нисте видели. Раскинути брач-
ни савез због своје лакомислености и неискуства је врло лако у данаш-
ње мудро време, али како ће вам бити када будете одговарали на страш-
ном суду Божијем? Јер Сȃм Бог брачним савезом веже човека; и због
тога просудите сами шта је боље – трпљење или нетрпљење!“

Преподобни Никон Оптински

Спасење ваше и погибао ваша је – у ближњем вашем. Спасење ваше за-
виси од тога како се ви односите ка свом ближњем. Не заборавите да у
свом ближњем видите лик Божији.
Без трпљења и снисхођења ближњима немогуће је живети.

Преподобни Нектарије Оптински

Удаја је за жену служење Пресветој Тројици – ето како је велико за же-
не да буду жене и мајке.
Срећа у брачном животу даје се само онима који испуњавају запо-
вести Божије и односе се према браку као према Светој Тајни хриш-
ћанске Цркве.

22
 Преподобни Јосиф Оптински
Ако видиш недостатак ближњег, који би
ти хтео да исправиш, ако он нарушава
твој душевни покој и раздражује те, онда
ћеш и ти погрешити и самим тим нећеш
грешку исправити грешком – јер се она
исправља кротошћу. Јер је и апостол ре-
као: „Исправљајте један другог духом
кротости“.
+++
Ако она није бирала себи мужа из страсти
или плотске љубави, за то мора да захва-
љује Богу; зато што они који ступају у
брак из страсти најчешће бивају несрећни
у животу.
+++
Смирење и без добрих дела спасава. Не завиди онима који живе спокој-
но. Много је боље трпети невоље него живети спокојно. Љубав треба
изражавати молитвом и послушношћу, а не целивима.
+++
Ако ти са рођеном сестром не можеш да живиш, онда ни са анђелом у
рају нећеш моћи – због гордости.

Преподобни Амвросије Оптински

Онај који хоће да се спасе треба да памти и не заборавља апостолску за-
повест: „Носите тешкоће један другог и тако испуните закон Христов“.
Много других заповести има али ни код једне друге нема таквог настав-
ка, то јест: „Тако испуните закон Христов“. Та заповест има велики зна-
чај и пре других треба се трудити да њу испунимо.

Преподобни Мојсије Оптински

Искуство ме је научило оваквом правилу: ако некога треба упутиш при-
медбу или да га прекориш, онда пре тога треба да се у свом срцу помо-
лиш за њега Богу. Понекад мислиш да твој брат неће примити примед-

23
бу, али ако се прво помолиш за њега, видећеш да ће он и преко очеки-
вања и мирно саслушати примедбу и исправиће се.

Архимандрит Рафаил Карелин: Породични

поредак (Јерархија)
Ако је жена добила дар од Бога – породицу: мужа и децу, – то и јесте
истинита потврда да та жена може и у стању је да чува свој брак, то јест
да у своме дому чува атмосферу љубави и спокоја.
Жена није без разлога чуварка породичног огњишта, она је – стуб, ос-
нова, крајеугаони камен породице. Она, као давалац интонације, задаје
тон животу целе породице. Из житија Св. блажене Матроне Московске
читамо: „Једном је к њој дошла једна жена и испричала да су је удали
за мужа, не из љубави, и да са мужем живи лоше. Матронушка јој је од-
говорила: „А ко је крив? Крива си ти. Зато што је нама Господ глава, а
Господ је у мушком образу (лику), и ми – жене, смо дужне да се потчи-
њавамо мужевима. Ти си дужна да венац сачуваш до краја свога жи-
вота. Крива си ти, што лоше живиш са њим…““
Жена треба да буде смиренија од најсмиренијег мужа, и никада, ни
под каквим предлогом, да не узима на себе улогу главе породице!
Како лични, тако и опит људи који нас окружују, показују нам да у
породици где началствује жена – постоји потпуно одсуство склада.
И као правило, обоје страдају од тога – и муж и жена.
Већина жена које су узеле на себе улогу главе породице одмах почињу
да сравњују свог мужа са „крпом“. И на то се буквално намеће један је-
динствени одговор: „Опростите, али управо сте ви направили од њега
ту „крпу“ узевши на себе обавезе сопственог мужа!“
Треба памтити да жена може да буде вођа смо на послу или у другој об-
ласти друштвеног живота, али никако у породици! Јер породица – то је
БОГОМ УСТРОЈЕНА УСТАНОВА која претпоставља унутрашњи поредак
и не потчињава се популарним стереотипима.
Најправилније, са православне тачке гледишта, понашање жене – је ка-
да она даје власт у породици у руке свог мужа. И не треба се бојати то-
га да, у прво време, при доношењу неких одговорних одлука у породи-
ци, муж може да погреши.
Нека и погреши али се зато унутрашња равнотежа породице неће нару-
шити и мушкарац неће престати да доживљава себе мушкарцем, главом

24
породице, онаквим каквим га је замислио Господ. Господ је у стању да
било које погрешно решење које је муж донео, обрати у добро, то јест
да исправи на добро оно што чак и не очекују муж и жена који живе по
Заповестима Господњим.
Најправилнији положај жене у односу према мужу биће изражена једи-
ним исправним и верним речима, реченим њеном мужу – „нека буде та-
ко како ти решиш, вољени“. Јер само тада, када муж осећа себе једином
главом породице, он почиње да ради у свој пуноћи својих достојних
мушких особина.
И обратно, када жена лишава мужа његовог природног, Богом даног,
првенства, то код њега увек изазива огроман унутрашњи немир који
тражи намирење које може да се изрази кроз пијанство, прељубу или
напуштање породице.
Један од главних разлога зашто муж чини прељубу или чак и напушта
породицу, чак и после много година венчаног брака – је тај што муж
нема могућности да осети себе главом породице ЈЕР ЈЕ ЖЕНА УЗЕЛА УЗ-
ДЕ У СВОЈЕ РУКЕ. И он одлази тамо где га, по његовим речима, прихва-
тају као главу и вођу. Такве су страшне последице женског нарушавања
поретка у породици, установљеног самим Господом Богом.
Ако муж и жена желе хармонију у породичним односима, без обзира
какав је карактер или темперамент једног од супружника, треба живети
по Јеванђелској речи, где је глава жени – муж, а глава мужу – Христос!
Извор: „Семья и вера“

Мати Атанасија (Рукумијска): Родтељска клетва

(13.10.2017.) Имамо молитве [у манaстиру
Рукумија] које се читају сваке прве суботе
у месецу за оне који треба да сретну своју
сродну душу. Јер је бела куга, и то што се
млади не жене и не удају је проблем –
практичнио неколико генерација има тај
проблем. Ту се читају молитве и дође пар
стотина људи тога дана. Па они виде ко-
лико их је, да их има, да нису усамљени у
том свом проблему, да тај проблем и дру-
ги имају. [...]

25
Мајчина клетва, најпре мајчина, пошто мајке највише са децом имају
конфликте јер их највише исправљају у васпитању – то се, наравно, ја-
ко лоше одражава на дете. Дете увреди мајку, и онда она кад га прокуне
лично у неком сагрешењу, то траје само до краја његовог живота, а ако
је нека дубља, јача клетва, која се односи на „проклето семе“ итд. онда
се то односи на више колена – до седмог и деветог колена то иде.
Кажу Свети оци да не само да нам неће бити добро што нас родитељи
куну, неће нам бити добро и ако су незадовољни нама: ако ми нешто
чинимо што они не желе, не могу да нам цветају руже. Православни
психолози су писали о томе колико је судбина нежељеног детета – кога
[родитељи] нису желели да се роди – тешка, кад се то дете роди оно ни-
је тако срећно.
Има баш у Русији неки пример да је мајка, незадовољна избором супру-
ге синовљеве, била је против – међутим он се упорно хтео да ожени са
њом. На дан свадбе она је рекла тој будућој снаји: „Да Бог да ти се за-
трло семе, да не рађаш!“ и сл. И они су наравно имали бездетни брак,
нису имали деце, и било је јако тешко док нису пошли по манастирима
итд. Ту постоји и лек наравно како то [да се разреши], треба да се моли
опроштај, да се читају разрешне молитве итд.
Али оно што је занимљиво, што треба да знају људи, да оно што изрек-
не родитељ – то важи. Без обзира што он после лепо [наступа] и поми-
ри се са дететом. Његове речи имају силу. И све док се неко проклетст-
во не деси, то може да се поправи.
Покојни отац Тадеј је имао једну причу како је једна девојка долазила
код њега и рекла: „Оче, ја желим да се удам и никако не могу да нађем
мужа. Кад се таман верим са неким – два пута сам већ била [верена] –
он ме остави пред венчање.“ А отац Тадеј пита: „А твоји родитељи, шта
они кажу о томе?“
- „Они желе да се ја удам, све најбоље, мој отац посебно мене воли.“
Отац Тадеј: „А да ли су некада нешто рекли везано за твоју удају?“
- „Па ја кад мало чистим, спремам кућу, па некад баш не урадим најбо-
ље, мој отац каже: „Јао, каква си, никад се нећеш удати...“ И ето ја ни-
како не могу да се удам.“
А отац Тадеј каже њој: „Е видиш, то је – то.“

26
- „Али мој отац са мном лепо [се односи], ми нисмо у свађи, то он она-
ко каже.“
Отац Тадеј: „Нема то, „онако“. Његова реч важи.“
- „И шта треба да радим?“
Онда је он рекао да дођу родитељи у цркву, у манастир; па је онда она
молила њих за опроштај – онда су они њој опростили, и он је прочитао
разрешну молитву. Девојка се у току те године удала.
Врло је важно шта родитељи кажу и мисле. Е сад, они некад кажу, па
нису баш у праву с тим што кажу. Међутим, њихова се изврши, а на
Страшном суду дају одговор за то шта су урадили. Дао им је Бог ту
моћ, и то важи целог живота. [...]
О здравој породици
Породица је била здрава па се разболела. Има једна мала песмица, Ли-
дија Поповић писала је за децу: „Тата слуша Бога, мама слуша тату, де-
те слуша маму. А ко слуша дете? Слуша га меда – мора да буде неког
реда.“
Раније, Ви имате на селу једну здраву породицу: они кад крену ујутру
да раде на својој земљи, свако понесе неку стварчицу за рад. Жена по-
несе ако има нешто до десетак-двадесет кила, човек понесе до 40 кила,
а дете понесе неку малу кофицу, и иду. И хијерархија је одмах направ-
љена, немају потребе да се расправљају ко је јачи, ко је слабији итд.
Једна здрава породица подразумевала је све оно што ми данас немамо.
У женским стварима жене су училе децу. Жена, уколико је била образо-
ванија и паметнија, могла је више да угради у своју породицу, у своју
децу; па је тако мајка Светог Василија Великог одгајила пет светитеља.
Док рецимо нека жена која нема толико ширине и дубине, она ће одга-
јити једно честито дете, једног доброг човека који ће да има своје
хришћанске врлине – које су свима опште познате, нису сакривене да
се не зна како треба да изгледа.
Мушкарац је био тај који је учио и сина и породицу неким, да кажемо,
вечним истинама, важним знањима: научним, ако хоћете ратничким, и
свима онима потребним које треба да прими посебно син. Говорим по-
себно мушкарцима који су данас нападнути, баш угрожени – у овој на-
шој цивилизацији. У школама их васпитавају жене, у вртићима их

27
васпитавају жене, и они не могу никако да постану синови, зато
што им се одузима мушкост.
Сȃм моменат када су школе престале да буду мушке и женске – то је
тренутак када је почела да пропада ова цивилизација. Школе треба да
буду посебно чисто мушке и чисто женске, и да се полови сретну онда
када су спремни једни за друге. Јер младићи сазревају у друго време, а
девојке у друго време. А овако, кроз систем школовања, њима се набију
комплекси, он треба да устане да не зна нешто, или се саплиће, неспре-
тан је у нечему пред девојчицама. Учитељице и наставнице често су
фрустриране својим мужевима па су агресивне према дечацима, не воде
рачуна да ли их брукају, на који начин наступају итд. Тако да је све то
погрешно. Комплетан начин на који се данас води школство – све је
потпуно уништавајуће за породицу. И све жели да је разори.
Мислим да млади хришћани – има их пуно који сада крећу – треба све
то да зауставе и да покушају да уведу у своје породице ред и поредак.
Мајка мора да учи дете лепим стварима, емотивним, мора да га учи ле-
пим уметностима итд. А отац треба да га научи да се брани, да брани
породицу, да се пре свега екомонски поставе и осамостале.
Живот породице у граду
Не могу они да живе у градовима, у боксовима као робље некакво и да
буду здраве личности. [...] Здрава породица може да се обнови само на
српском селу. [...] Покојни отац Јулијан, игуман манастира Студеница –
када сам га питала једном шта да се чини – он ми је рекао: „Градови су
пропали, то је готово. Треба обновити српско село. Млади који су, тре-
ба да оду да се жене и треба да одлазе на село да живе; да тамо произ-
воде храну својим рукама, и да том здравом храном хране своју децу да
порасту здрава и нормална.“ Тако да и ја имам тај став и у склопу тога
сам и одрадила циклус књига: „Преживети у природи“, „Здравље из Бо-
жије баште“, „Баште као некад“, „Кувар коровског биља“. Млади, који
одлуче да оду на село или у природу ван цивилизације, да могу без
икаквих неких материјалних средстава да почну живот, са неким ста-
рим знањима. Данас је то само начето у овим књигама. Пре једно 150,
200 година то је сваки деда знао, то је толико било блиско. [...]
Толика су села напуштена, и толики су људи у очајању по градовима. И
понижавају их, поготово ових 15-ак, 20 година, послодавци се [према
радницима] не односе као према људима, односе се на један бизаран
начин. Људи стварно долазе [кући] измучени, извуче се свака снага из

28
њих. Немају ни те годишње одморе као што су некада имали, немају
права да користе [слободне] дане када би хтели. Буквално речено живе
у неком ропству, које је црно ропство. Кад је Господ долазио то није
било тако страшно ропство: тај робовласник се бринуо да ти робови је-
ду и спавају, да се размножавају да раде, па су и певали понекад. Ови
наши сироти садашњи робови, погледајте их по станицама: стоје, чекају
превоз, како су њихови погледи угашени, какв је њихов умор. И шта он
кад дође кући тако исцеђен, шта он да васпитава? Он не може да васпи-
тава децу које чекају то мало енергије да проведу са родитељима, да
нешто заједнички раде. А ови [=родитељи] им кажу: „Остави нас на ми-
ру.“
И ми се љутимо на младе. Не можемо да се љутимо. Ушли смо у један
зачарани круг из кога морамо да се спасавамо. [...]
Одлазак у иностранство
Они који су отишли из Србије они нису имали много ни хришћанског,
ни патриотског. Ми можемо да жалимо за њима, то су школовани љу-
ди, они су могли да дају нешто [друштву]. Али како год окренули, уз-
мите било ког научника из нашег рода да је отишао: он се временом
утопио у тај народ где је отишао. А на пример, наш Црквени календар
је пун светитеља који су остали, и били распињани, мучени, комадани,
свакојако су страдали – али су се држали ту. Значи Бог је дао свакоме
да живи тамо где га је пројавио. [...]

Мати Атанасија: Бог је родитељима дао силу

Однос према родитељима
(17.8.2018.) Родитељима је Бог дао власт на децом. Значи дао им је си-
лу, већу силу. Нисте Ви равноправни са родтељима, него је Бог родите-
љима дао већу силу да би могли да обликују своје дете. Њихова реч је
заповедна, и она се извршава над Вама.
Сама чињеница да расправљамо са родитељима је знак да ми нисмо од
почетка у томе узрасли, у том васпитању хришћанском – да тај аутори-
тет одржавамо. Него су се и родитељи понашали као да смо ми другари
па су нам дали ту врсту слободе да се ми тако понашамо, и практично
су нас увукли у грех. Зато што нису држали дистанцу да се зна аутори-
тет и дете. Дете је дете, а родитељ је родитељ. Не може дете да расправ-
ља са родитељем. Али може да износи своје мишљење на један скроман

29
начин, да се бори за неке своје идеје, али поштујући увек родитељски
ауторитет у томе.
Прави родитељ ће да саслуша дете, и оно ће увек – ако види да се роди-
тељ гневи – да се повуче, да се извини. [...]
Кроз систем школовања дечаци не постају мушкарци, домаћини који
треба да чврсто стоје на земљи, да могу да преузму сутра улогу домаћи-
на – него њих васпитавају учитељице, васпитачице, кроз систем феми-
низираног система школовања, где се женама даје нека предност.
Прво, права жена, супруга у српској традицији има изузетно место. Ма-
ло је рећи као дама, она је виша од те даме – коју они на западу фор-
мално љубе у руку и која служи за украс. Наша мајка, домаћица, српки-
ња, она је носилац породице; унутар породице – васпитања, и комплет-
ног дома. Док је отац онај који је обезбеђивао и егзистенцију, и сигур-
ност, стабилност породице; учио дечаке да буду ратници, да бране по-
родицу, да зараде новац, да економски обезбеде све што треба, дрва...
шта год је потребно за домаћинство – били су свестрано васпитани. [...]
Кад погледате за шта се све људи школују – наша држава разбијена,
разваљена, бомбардована – нити постоје такве фирме, нити постоје так-
ва [радна] места да ти људи икад могу да раде. И они сад проводе грдно
време у том неком школовању, као то им нека обавеза – а они се не уче
оном главном... Немате ви нигде, ни у једном житију, да је неко добио
нешто зато што се школовао, или да је нешто постао; важно је како се
ми изградимо као људи. А наши родитељи не могу да утичу на то какви
ћемо ми људи да будемо. Зато што мало времена проводе са децом,
јурећи неку егзистенцију, живећи у тесним стамбеним условима. Кад
они дођу с посла деца очекују неку активност, да им родитељи посвете
време. Родитељи кажу: „Пусти ме, уморан сам.“
И онда деца носе неку депресију, неки умор, и ти младићи не могу да се
осете ни способним ни зрелим, и не преузимају одговорност. И са 35-40
година не могу да стану на ноге, да они постану своји људи, зато што
им систем то не омогућава. Кроз школу њега брукају кад нешто не зна,
учитељице кажу ово, оно... Наставница њега обрука пред девојчицама,
испадне да не зна, и он сутра кад приђе том другом полу – кад дође вре-
ме да треба да формира породицу – он је фрустриран, касно се жени...
Она га тамо „накитила“, а можда је љута на мужа...
Треба да буду женске и мушке школе, треба да буду одељења са учите-
љима, наставницима, професорима за дечаке, а девојчице да буду по-
30
себно. Јер није то нико измислио тако безвезе. То је било до између два
рата, биле су мушке и женске школе. Па се ти полови сретну кад је
време, јер девојчице раније сазревају, дечаци касније. Онда се они уч-
врсте, устабиле, па могу да представљају нешто негде.
А у градовима је тешко да они [исправно] одрастају. Шта ће они да ра-
де да би то била мушка професија? Да усисавају усисивачима кућу?
Шта да раде? Да тресу тепихе, да купују ово и оно? Они треба да имају
неку могућност да нешто креативно раде, да могу ту своју мушкост да
задрже. Како ће? [...]
Наука доказује да је Црква у праву. Наука доказује да рецимо, ако се
двоје узму, ступе у брак – а претходно су имали предбрачно искуство и
једно и друго, живели тим телесним животом како Црква не благосиља
– деца која се рађају носе генетске особине и једних и других партнера
од свих који су сваки са сваким били. То је сад наука доказала! Погле-
дајте та истраживања, почев од зебре и коња кад су их укрштали, али су
то доказали и на људима и објавили те научне радове.
А Црква одавно тврди да је целомудреност извор здравља и будућност
за здравог човека. Шта је нам идеја? Па није нама идеја да човек прове-
де у надраженом стању цео живот. Него је идеја да склопи брак, да има
породицу и да подигне себи потомство како треба, здраво и право, и да
то доведе све кроз хришћанске норме до спасења. [...]
Градови овакви какви су сада устројени – они ће пропасти. То што сада
ми причамо... незаустављива је пропаст у граду. [...]
Родитељ мора да изађе из тог ропства. Ако он толико мора да ради, да
нема времена за све то [=васпитање сопствене деце] – не треба му такав
живот. Он мора да се потруди да његов рад буде седам-осам сати преко
дана и да притом дође релаксиран кући да може нешто да предузме, ра-
ди – и да живи са породицом. Ако му посао који ради у граду то не
омогућава, треба да се склони из тог града, Да узме једну козу и да је
чува на селу и да гаји своју децу тамо, и да се лепо са њима игра, прича
– шта год хоће. Такав живот [у граду] није живот и не води ничему. Ни-
ти ће се спасити такав човек, јер ће да живи у сталној напетости, у стал-
ном незадовољству, у сталној муци и болести. На селу то није тако. Љу-
ди су безразложно уплашени селом и природом.
Једно је бити робни произвођач на селу који има механизацију и ради
100 хектара земље. А друга је ствар човек који живи на на три-четири

31
хектара своје мале земље, свог имања, које даје један комплетан систем
за живот. [...]
Тај човек који живи тако натоварен [у граду] да све то не може – он не
живи, он трули. И трули он, и његова породица трули. И он то види, ја-
дан, и више нема снаге да оде [на село], а и његова деца расту слаба, не
могу да оду. [...]
Мени се деси да дође неко и каже: „Жени ми се син, та девојка је друге
вере, друге националности, ја не могу то да преживим, ми смо са њима
ратовали, како сад...“
- Ја кажем: „То што Ви не можете да преживите... а колико сте Ви вре-
мена свом детету причали то што сад мени кажете?“
Он: „Па, па...“
- „Јесте ли причали једном недељно?“
Каже: „Не.“
- „Месечно?“
Он: „Па...“
- „Уопште му нисте причали? А сада сте незадовољни. Шта хоћете?“
Значи, мораш да се бориш за оно што хоћеш. Мораш да износиш зашто
не може. Нисмо ми исто: они су ово, ми смо ово. Ми тешко можемо да
успоставимо комуникацију, изгибосмо у овим ратовима. Хајде људи да
живимо у миру, да сваки поштује комшију, али да се зна шта је моје а
шта је твоје, да будемо нормални. [...]
Родитељ треба да не дозволи да дете буде технолошки писменије од
њега. Не сме он да дозволи да дете рукује боље компјутером, а да он не
зна. Ако ће да га купи детету, он прво треба да научи [да ради на комп-
јутеру], па да га купи. Значи, мора родитељ да га води у томе. И онда да
га води тамо где треба. [...] Интернет и све те ствари су исто као кад би
сте га пустили овако [да губи време], само сад као није исто, јер оно то
ради на неки други начин [преко компјутера], и ми се љутимо на њега.
А шта смо му понудили, да није [стално за компјутером]? Шта смо ми
рекли: „Ајмо, сине!“, па оно неће? Ништа. [...]

32
 О гастарбајтерима
То је тако и било увек, у историји. Они који су сматрали да треба да
економски боље живе, они су негде [у иностранству] могли да пронаћу
ту своју економију, и да оду. Али наш Црквени календар је пун оних
који су остали, Светаца. Оних који су остали овде да се боре. Нас је Бог
пројавио овде, да се ми овде боримо за своју земљу и за своју веру. Да
је Он хтео да се ми родимо као Кинези, ми би били Кинези; или Енгле-
зи – ми би били Енглези. Према томе – не! Бог је хтео да ми овде нађе-
мо решење за то како да се живи и шта да буде. И тако треба и да ради-
мо. Можемо да тугујемо за онима што оду, али морамо да се боримо за
оне који су остали. [...]
Они траже неку могуђност зато што су из иностранства, да имају неку
предност. Ја им кажем: Не може. Ви сте били тамо, живели сте лепо,
финансирали сте наше бомбардовање са порезима које сте тамо
плаћали. Овај народ овде је избомбардован, растурили му државу, рас-
турили му све; нервно је пореметио – њему треба више помоћи од док-
тора и од Цркве више него било коме. Према томе, разумећете ме да
бар не можете да имате предност; бар морате да будете равноправни.
[...]

Мати Атанасија: Како изабрати сродну душу

Избор брачног партнера
(6.1.2019.) Свети Амвросије Оптински каже: „Треба се молити Госпо-
ду, слушати савете рођака и ближњих, јер Бог и кроз њих нама говори
Своју вољу.“ Затим да се људи припреме, да се припремају за Свету
Тајну брака. Пре него што одлуче да се венчају треба да се исповеде,
причесте.
Пре него што се изабере брачни партнер, пре него што младић одабере
девојку, или девојка младића, поред тога што су утврдили да ли су
сродне душе – треба да се распитају и о свим неким другим особинама.
Прво треба да схвате да ли је то верујућа особа; затим да ли деле исте
моралне, односно хришћанске вредности. То није небитно питање, зато
што кад ми кажемо да ли је особа верујућа ми смо ту све рекли. То је
однос, пре свега, животних циљева. Један животни циљ имају људи ко-
ји не живе по Богу [а други имају верујући.]
То није само једна ситна ствар: дође до неких телесних симпатија и љу-
ди се определе да уђу у брак – без обзира на ово што смо малопре рек-
33
ли, да треба и да воде рачуна да се ради о истом погледу на свет. [Ако
немају исти поглед на свет] тада ће обавезно једно од њих, или обе осо-
бе – ако наставе да држе тај свој поглед на свет – имати сталне несугла-
сице, и после извесног времена дубоко разочарење, па се тако и дешава
да се ти бракови брзо и заврше.
Затим, треба да се распитамо и о родитељима наших изабраника или
изабраница, јер није свеједно из каквог су они миљеа. Ми не треба да
тежимо томе да су они економски успешни – што опет не значи да ако
су они економски успешни, ако имају нека материјална богатства да то
аутоматски није позитивно. Не, него да ставимо приоритет, шта је важ-
но. Важно је да верују у те хришћанске вредности, у моралне законе Бо-
жије. [...]
Нама често кажу родитељи: „Мој син, или кћерка, дивни су добри су,
али знате стидљви, несигурни...“ Па није то дете стидљиво и несигурно
постало такво [само од себе], него је постало такво што одгајањем није
стекло ту сигурност – а родитељи су они који то дају. Дете прву сигур-
ност и прво у чему се учвршћује, самопоуздање, стиче у породици. Ми
немамо данас породице које узорно живе. [...]
Утицај филмова и медија
Нама фале модели таквог живота. Ви знате да смо ми имали под Титом
миграције из села у град. Отишли су млади, па се поженили – сада ро-
дитељи и дедови ових сада младих; па су онда они дошли да живе сами,
без да знају како изгледа живот у породици. Па су они били породица
са својом децом, незнајући те односе, како они треба да функционишу.
А Ви имате да су на нашем простору, од Другог светског рата па наова-
мо, сви филмови који су могли да се гледају били су амерички, итали-
јански или француски – који су потпуно рушили породични живот.
Ако Ви имате то, да се у филмовима афирмише насиље, крв, убиства,
алкохол, сви могући порорци, блуд, наркоманија и све остало – имали
сте генерације младића и девојака који су моделе својих првих љубави
и свега, и тих односа мушко-женских преснимавали из тих филмова – а
не из неког практичног живота који нису имали где да виде. Јер у њихо-
вим породицама родитељи су радили – рецимо ако су средња класа би-
ли, они су стално животарили на ивици егзистенције, нису имали много
времена да се баве децом, и долазили преуморни кући – као што и да-
нас.

34
Али тако дуготрајно изложени таквом [медијском] простору... да би те-
левизија активно то радила, посебно 90-их година, где су продате неке
фреквенције свима могућима, на несхватљив начин – да они могу да
уђу у куће људи и да им проповедају тако ужасне ствари...
Они још више убијају вољу код младих људи и код људи, вољу за жи-
вотом, и за било каквим отпором. Кад Вас неко непрестано преко дана
изложи толиком насиљу, толикој злоби, толиком антихришћанском
утицају и духу, ми не можемо сада да се питамо како је могуће да су
нам оваква деца постала. [...]
Медији „ослобађају“ људе савести, и одговорности, и обавеза; да се жи-
ви „лако ћемо“ животом, да се не одговара за оно што се уради – па се
онда из тих разних слободних веза рађају деца која се пате, која после
иду ка сваком криминалу и чине разна злодела у свету.
То што данас живи тако и што се зацарила блуд која је, између осталог,
оскрнавила младе људе и отупела им ту духовну димензију, [онемогу-
ћила] да они могу да уживају у правој љубави – права љубав је хриш-
ћанска љубав.
Целомудреност
У Библији пише да ће човек оставити родитеље своје и да ће се приле-
пити жени и да ће они бити једно тело, две душе. Тај закон важи заувек;
то није нешто што је речено па прошло. И то се дешава и у оваквим
[слободним] везама. Сад замислите кад се то деси у пролазној некој ве-
зи – а они [у ствари] остају у вези заувек. Значи жена доживљава тог
неког мушкарца који јој је требао да буде муж – а није, а муж неку же-
ну која је требала да му буде жена – а није; и сад настају ту неке ненор-
малне ситуације, психопатске, они имају проблема нон-стоп целог жи-
вота у својим брачним животима, зато што нису те своје животе почели
како треба, целомудрено. [...]
Удаја због материјалних добара
[Побуда] изгледа на први поглед тако негативно. Али с друге стране,
често је разлог томе и тотална несигурност. Данашње жене – говорим
углавном жене – оне кад се удају гледају да ли су сигурне, односно да
ли тај за кога ће се оне удати може да обезбеди породицу, да ли ће моћи
да храни децу, да ли ће моћи да издржава све то. А Ви видите да су еко-
номски услови тако неизвесни. Малтене сви живе као пловак на удици
кад га риба [повуче]: мало потоне, па мало изађе из воде. Више сигур-

35
ности је имао један сељак који је живео на својој окућници и сејао баш-
ту – он је знао, ако је посејао, има да обере – него данашњи човек који
живи у граду, који ништа не зна: може сутра да остане без посла, могу
да му искључе све: струју, воду... [и онда] он је мртав човек. Он то осе-
ћа у свом бићу и буде несигуран, бојажљив.
Е сад жене, тражећи то, траже материјалну сигурност. Сигурно да мате-
ријалну сигурност, ако се односи на егзистенцију, није ненормално да
траже. Али ако оне траже богатства материјална као неку гаранцију
среће – то је погрешно!
Ја сам у манастиру много година и никад још нисам видела некога да је
дошао и да је био срећан зато што је материјално био обезбеђен. Напро-
тив, може да се каже да су били несрећни једнако и једни и други, да
срећа уопште није зависила од тог материјалног фактора. Иако се у не-
ком моменту њима чини да би на тај начин обезбедили неку своју срећу
и неку сигурност са тим. И наравно да не треба то да буде приоритетни
циљ, никако.
Човек треба да се труди у материјалним добрима [у одређеној мери], не
може да каже: е ми ћемо сад само овако [лако да живимо], а као пољске
љиљане нас ће Бог да одева, облачи итд. Не треба то радити демагош-
ки, него треба радити у смислу: радити, али не бринути. Није Бог рекао:
„Не радите.“, него: „Не брините.“ Значи радити – а човека који ради
Бог неће оставити да нема ништа и да остане гладан, жедан, да не-
ма основно за живот.
То [=брига о материјалној сигурности] наравно да уопште не би требао
да буде разлог да се људи не узимају, него треба [да имају] један здрав
однос према раду, да су спремни да се жртвују. Љубав, и брак, је жртва;
жртва једно за друго, и жртва за своју децу, за породицу. То је хриш-
ћанска љубав. У томе, жртви, је задовољство, насупрот том атеистич-
ком принцпу где постоји задовољство без жртве. Оно је кратког даха и
углавном унесрећујуће. [...]
Испричаћу Вам један пример, како је један сељак овде мени једном
причао: „Ја сам био млад и било ми је време да се женим, и чувао сам
овце. И ја чувам овце, а моји деда и баба иду у чезама, лепо обучени, и
стану колима, и кажу ми: „Сине, ми смо ти испросили девојку.“ А ја се
радујем. Ја се радујем јер знам сигурно да су они мени испросили неку
лепу девојку. Испросили – то значи видели девоју, па ћу ја ићи да ви-
дим њу. Неће они мене да ожене да ја њу не видим. Али ја се радујем

36
јер сам сигуран да су они мени испросили неку добру девојку. А моји
тата и мама нису ишли зато што су мислили да су млади, па неће [уме-
ти] нешто добро да оцене, [сматрали су да] ће боље њихови родитељи
то да ураде. Након тога, наравно, ми смо сви ишли у госте код те девој-
ке, девојка и ја смо причали, видели се; допао сам се ја њој, допала се
она мени, и то је било довољно и ми смо се касније венчали. И у доб-
ром сам браку живео са њом и све је било како треба.“ [...]
О познијем склапању брака
Није циљ нашег живота овде да се ми размножимо на Земљи, без обзи-
ра колико ми причали о томе, бела куга итд. Смисао нашег живота и
постојања је да ми проживимо искуство живота и да спасимо своју ду-
шу, да се христијанизујемо, да се уподобимо законима Господа Исуса
Христа и да тако завршимо свој [земаљски] живот. Наш живот се овде
не завршава, у томе је поента. Кад би се овде завршавао, онда бих ја
рекла, ма дај шта даш, жени се с киме стигнеш, шта да радиш, шта ћеш,
куд ћеш. Није тако.
Из неких разних разлога које смо навели, десило се то закашњење [сту-
пањa у брак]; били су ратови код нас; па изложени смо страшним ути-
цајима, ова медијска ситуација код нас – то Вам је као радијација, тру-
лимо. После толико труљења – пропадамо. [...]
Моје мишљење је да људи, поред свега што утврде како је и шта је, не
треба да улазе у било какве везе и бракове уколико немају осећај да је
то њихова сродна душа, док се емоционално не вежу, односно док се
међу њима не роди и једна извесна склоност, која је потребна – јер без
тога они не могу поднети ни једно искушење које касније може да се
деси. Тако да се брзо растурају такви бракови, или крајње несрећно жи-
ве: један [брачни партнер] оствари нешто, овај други после пати – па ко
је доминантнији он притисне оног другог, и ето Вам несреће до века. И
много има таквих несрећних веза и породица.
Ја мислим да млади људи који нису остварили брак треба да желе то,
јер Бог је рекао: „Тражите; добићете. Куцајте и отвориће вам се.“ Уко-
лико у њима има стварно жеље да стекну породицу, Бог ће им дати
породицу. Треба имати стрпљења и сачекати то своје, и веровати у то, и
желети то – и не желети друго. Често људи кажу: „Јао, што се није овај
оженио, што се није ова удала, ајд узми шта бираш...“ Није ствар у би-
рању. Људи који се сретну, они не бирају; они се узму. [...]

37
 Одгајање деце
Људи данас у браку кажу: „Ја сам заузет, не стижем да се бавим својим
дететом.“ То је оправдање, то је исто као да ниси стигао а дете изашло
на улицу и згазио га ауто – а ти си био задржан на послу. Али је факат
да дете није било под надзором. То је факат. То што ћемо ми да се
правдамо, да причамо ово-оно. Не! Ми морамо да одгајамо своје де-
те! [...]
Родитељи треба да живе тако да су увек некакав пример и узор – што је
јако тешко, наравно. Жена и човек треба да живе у једној складној вези
где један другог поштују и уважавају. Не може рецимо један да децу
васпитава, други да им попушта, то ће бити неваспитана деца. Не смеју
да руше ауторитет један другоме. То су врло тешке ствари. [...]
То што родитељи живе, то деца записују у своју душу. То ће она сутра
живети у својим браковима, у свом животу.
Значи, да имају пажњу једно према другом. Да имају пажњу према сво-
јој деци, да их слушају а не да буду одсутни када деца нешто причају,
шта се десило итд. Они морају да учествују у томе и да помогну деци
да расуде у неким ситуацијама, иако то њима изгледа [евентуално] као
смешан проблем. Можда је неко научник и дође кући а дете му прича
неку тривијалну ствар; он мора да се спусти на тај тривијални дечији
проблем, да му помогне да проблем реши, изађе из њега позитивно, да
[дете] донесе праве одлуке. Односно, да све што ради породица, све
што се ради у браку – да буде у складу са Христовим законом, јер
онда је човек сигуран да је у праву. Јер дете ће да слуша родитеље, и
њихово васпитање, док је мало. Кад прерасте родитеље, онда је за њега
Бог тај чију он заштиту тражи и Који њему треба.
Оно има своје време, и ако родитељски ауторитет неко сруши, као што
данас раде – да родитељ нема право да дете васпитава и да га кажњава,
и тако даље – он руши цео поредак васионе. [...]
Размажено дете
Сваки родитељ треба да буде и васпитач и родитељ, треба да има [те]
две компоненте. Ови данашњи родитељи су углавном само родитељи
који воле, а слабо су васпитачи. Они чак све нешто контра својих роди-
теља, и баба и дедова, вичу: „Нећу ја као моји [родитељи], терали ме да
чувам овце, радим...“ „Дете, сине, немој да се мучиш.“ Па ви имате на
селу да дете има ручице као порцеланске, беле, нежне. А баба и мајка и

38
сви рмбаче само да то дете може да ужива. У градовима такође деца не
раде ништа, немају никакве обавезе, имају задовољства, џепарце – ко-
лико толико, чак и они родитељи који немају – дају оно што немају;
они [=родитељи] седе код куће, гледају телевизију, деца седе по кафи-
ћима – не брину за храну, не брину за одећу, не брину ни за шта. Не мо-
же се рећи да су они срећни, али живе тако испразно, заштићени, пре-
заштићени, неспособни да преузму одговорност. Е до кад треба тако?
Спартанци су након треће године године узимали дете од родитеља и
давали га на васпитање васпитачу који ће да га учи ово-оно. Мачка учи
маче да хвата миша. А човек треба да научи дете да самостално живи,
да може сутра да заради себи хлеб, да схвати шта је главни циљ у
животу. Да стекне вертикалу и хоризонталу у животу: да се и Богу мо-
ли, да тражи помоћ Божију али да се и сам труди за све што хоће да
има, да може да стекне, и да својим рукама заради. [...]
Треба да се почне чим дете може да има неку своју обавезу – да је има.
Да га васпитавају да се осећа корисним. Свако дете воли да се осећа
корисним. То је природа човека, сваки човек жели да се осећа корис-
тан. И сваки човек може да буде негде користан.
Ја бих посебно рекла мајкама, да оне воде рачуна, нарочито када [деца]
улазе у пубертет, да ослобађају синове свога притиска и да они имају
неке обавезе, да их осамостаљују. Да они сутра кад се жене не траже у
будућој својој супрузи мајку, него да они буду домаћини који ће орга-
низовати своју породицу и све. Ту је и улога оца врло важна. Да их отац
утврди: главна знања која треба да стекну у животу, дете треба кроз оца
да стекне. А кроз мајку треба да стекне нека лепа знања, естетске, умет-
ничке [ствари], затим како треба да се понаша, васпитање. Мајка му до-
ђе као онај десетар у војсци; мора да га изрихта да оно сутра буде спо-
собно, да му се нико не смеје. Каже: „Гле како га је мајка васпитала.“
[...]
Када ступити у брак
До 25. године треба да се сви ожене [=венчају]. После 25. године то је,
кажу Свети оци, много тешка ствар. Јер до 25. године оно прихвата са-
вете, и једно и друго може да се савије пред другим, да ухвате нарав
једно другоме. После кад свако ухвати своју бусију тешко Ви то препа-
кујете, да ико попусти икоме. Сваки зна шта зна и то су проблеми неви-
ђени. То Вам требају преговори као две државе кад се за нешто удружу-
ју. Тешко се ти бракови и склапају и одржавају касније. [...]

39
Нисмо ми овде [на Земљи] зато да имамо каријере не знам какве. Него
те наше такозване каријере морају да буду у функцији онога што смо
рекли, да маче лови миша, односно да се све уклопи. Ако се то уопште
не уклапа – не треба таква каријера. [...]
Да стиче каријеру науштрб брачног живота – не треба да то ради. Значи
треба неко да одустане од тога. Ја сад не могу да кажем да жена не [тре-
ба да] ради да би рађала, имала децу – јер сви су данас морално неста-
билни, лабилни. Он сад се ожени, сутра каже: „Извини, нашао сам неку
плавушу, више ми се ова црна не свиђа, хоћу тамо нешто.“ И шта сад да
ради жена? [...]
Деца у вртићу
Јесу они спас за многе, у смислу оставе децу, као на депонију. [...] Мо-
ра нешто у том смислу [да се уради], не смеју деца да расту без родите-
ља. [...]
Родитељи супружника
Родитељи треба да прихвате снају, односно зета, као своје дете. Зато и
јесте та сагласност родитеља важна кад се млади узимају. Зато што тада
ти родитељи подупиру тај брак и неће након неке свађе између њих
[=младенаца] одмах да кажу: „Ето видиш каквог си нашла!“ У супрот-
ном би тај брак одмах пукао – зато што нема подршке од родитеља. А
кад постоји та подршка од родитеља, онда би они рецимо казали свој
ћерки: „Па сине, знаш свуда се деси да се људи не сложе, помирићете
се...“, мире и крпе. И оправдавају неку негативну особину, односно не-
ку ману тога зета, не истичу га одмах у први план, да га ћерка замрзи.
Него кажу: „Па и тата је, и ја сам [погрешила], има томе много годи-
на...“ Подупиру, и гледају да их воле. [...]
Ви имате данас ситуацију да млади у браку говоре: „Твој отац, твоја
мајка.“ Док та реч „твој“ и „твоја“ то је знак да ту праве љубави нема.
Него онај није нашао бољу, она није нашла бољег – па су се узели. Јер
кад се људи воле, они воле све што припада тој особи коју воле. Воле и
његово куче и маче, и бабу, а камоли да тако не воле родитеље, брата
или сестру оног другог. [...]
Мода и облачење
Код нас у манастиру имамо чак и мараме у продавници, па их узму же-
не које забораве. Почећу прво од тога зашто треба да имају мараме овде

40
кад дођу у манастир; зато што треба да повежу главу и треба да тај њи-
хов физички изглед не буде доминантан, него духовни разлог због ког
су дошли: да буду посвећене молитви, да могу да мисле на речи молит-
ве и да не одвлаче пажњу мушкарцима, једни другима, загледајући се
много.
Али у прошлости су се жене тако облачиле и саме су себи наметале то,
да кажемо јако повезивање, да би се што мање телесне облине испољи-
ле, јер су таква времена била – и хвала Богу, треба да се буде такав. Да
не буде жена изложена погледима и провокацијама разним. [...] Те-
лесне облине и све [остало] било је изложено само њиховом мужу. Док
данас рецимо Ви имате, мушкарац док се ожени он свуче своју жену
напола и води је да се цела улица диви како је он успео да нађе жену.
Супротно од тога! Уместо да он не жели да његова жена буде изложена
погледима и разним сладострастима других – поред тога што у часопи-
сима показују то као нормално – они својим женама и ћеркама пуштају
да буду одевене тако како не треба.
Каже један духовник: „Замислите да на улици, на једном великом тргу,
имате жену која је изашла у широкој хаљини, дугачкој до земље. И она
полако почне да подиже ту хаљину. Ви би сви зинули у њу и гледали;
кад дође до колена и дигне изнад колена, шта би мислили, шта она ради
тамо? Она нуди своје тело. А данас жене то исеку код куће па изађу
такве. И она тиме каже: „Ево видиш моје ноге, то си сад видео, а оста-
так ћеш да добијеш касније.““
Или јаки деколте итд. То унесрећује и жене, зато што оне постају об-
јекат и њима се не свиђа што више нико не упознаје њихову душу,
све се завршава на тој телесној заинтересованости.
Он тако говори и о панталонама: „Замислите једне широке панталоне,
изађе тако жена на неки трг и почиње од нартаг да их затеже, да се све
њене облине до детаља виде. И шта она поручује? Она поручује: „То
што видите то је још увек покривено, али кад скинете те панталоне ви-
де се све остале телесне облине.“
И наравно да је то потпуно нехришћански, то су нехришћанске мисли,
и обавезно позивају на неку прељубу, нечију: или тих мушкараца који
пролазе, или њену жељу за прељубом. Али, то се сад све подводи под
моду. И сад жена која хоће да буде модерна, она све то уради на себи,
изађе, и онда дође и каже: „Ја не знам зашто, сви мушкарци су покваре-
ни и само траже једно.“ А овај свештеник руски каже: „Добро, они сви

41
траже једно. А шта ти нудиш? Па ти то једно у ствари само и нудиш; и
као такво показујеш. И такви ти мушкарци прилазе.“
Нормалне, пристојне мушкарце такве жене не интересују. Њих ин-
тересује жена која има своју унутрашњу душу и све остало. И много је
занимљивија жена која је пристојно одевена и која има нешто друго да
понуди. Јесте да њој не прилазе и не трче толики разни мушкарци, али
он [=овај духовник] каже овако: „Вама је довољан онај један кога Ви
тражите, који треба да буде Ваш муж сутра. Шта Вас брига за оне све
који прилазе. Вама је важно да Вам приђе онај један, онај прави, који ће
бити загледан у Вашу душу а не у Ваше тело.“
Мода, као једна врло моћна индустрија данас, она је жену скинула са
оног пијадестала жене, у правом смислу те речи, оно што јесте жена,
претварајући је у неку женку. И за мушкарца се може рећи исто. Види-
те како су некад изгледале одежде. Те панталоне нису биле тесне, биле
су то одежде, погледајте по фрескама како су достајанствено и господс-
ки изгледали мушкарци. Све што пренаглашава тај телесни, спољашњи
изглед треба да буде ван домета људских очију, није прикладно да буде
доминантно.
Каже такође један духовник: „Љубав хришћанска почиње тамо где
престаје толика заинтересованост за спољашњи изглед.“ Наравно, не
треба нико себе да ружи; оно што му је Бог дао – то је он. Погледајте
када дете каже да воли своју бабу – па ни једна баба није лепа. Значи
љубав је нешто што је дубински, што је унутрашња ствар. Свако дете
воли своју мајку – да ли је ружна или лепа дете никад не зна. Њему је
његова мајка најлепша могућа мајка.
Дакле, љубав уопште није скопчана са само тим; тачно је да је телесни
живот важан, али он се аутоматски појављује у једној дубокој духовној
вези. [...]
О шминкању
Један духовник је говорио о томе, каже: „Жена која се шминка, а тежи
да се моли Богу, након прочитане јутарње молитве узме оне фарбе, поч-
не очи да маже и каже: „Господе, е сад да ти ја кажем: Ове очи што си
ми ти дао овакве – е није требало овако да изгледа око“, него узме и
нацрта: „Овако!“
„Ова коса, ти си мени дао овакву боју – сад ћу ја да узмем четку и пре-
мажем [другом бојом], није онако него овако!“ И тако изврши она низ

42
интервенција на себи, измаже уста и све остало, нанесе боју – и сада ли-
чи на неку особу из оних часописа које ми видимо по излозима итд. [...]
А Бог је чудесним стварањем омогућио да из сваке главе само једне
[=јединствене] очи гледају; на целој планети нема два иста ока [=два
иста пара очију]. И кад људи заволе некога, они заволе те очи, ту душу,
заволе баш то биће. А ми хоћемо да не буде тако, да будемо копије, не-
ких тамо разних... да не кажем.
Тако да прво што то није побожно, није по Богу, да се интервенише на
себи, и да се човек шминком претвара у нешто друго, да није ово него
оно, потпуна другачија личност. [...]
А шта би рекли, шта ће јадне жене да раде кад су сви мушкарци навик-
ли на све то? Па она каже да није уредна жена ако није дотерана, муж
ће да је остави. Једна жена жена ми је рекла, кад је почела да се облачи
скромно и затребао јој је џемпер, да јој је муж рекао: „Ма купи шта хо-
ћеш, облачио тебе или џак кромпира – то му дође исто.“ Побунио се на
такав њен [преокрет], она је била баш радикално кренула. Рекла бих,
немојте тако радикално ништа, можда кренути мало у супротном сме-
ру. Не можемо рећи: сад побацајте све! То је врло тешко.
Има жена које дођу и кажу: „Мој посао је такав. Ако ја не изгледам та-
ко и тако, не намажем нокте итд. – мене неће да уважавају тамо као
важну особу, ми треба да послујемо са светом, шта ћу, итд.“ Мислим да
није баш тако! Има један дивни часопис руски „Славјанка“. Какви су то
дивни ликови жена; прелепе, без шминке. Види се да је избила она уну-
трашња лепота кроз њих, и да је то нешто што западни човек не може
да види. Ово све што се показује [кроз медије у Србији] – то су све лут-
ке; а ово видиш да има неку лепу душу иза тога. [...]
Како спречити разводе
Постоји само један брак у животу човека. Хришћански брак један буде.
Не постоји развод. Ви знате да Црква некад није ни дозвољавала разво-
де, и да Црква то тешко прихвата.
Није могуће развести се, јер [браком] човек и жена постају једно тело а
две душе. И то је сједињење [које] траје заувек, не може да настане.
Уколико дође до неких поремећених односа или нечега [лошег] што се
десило међу њима у међувремену – они то треба да превазиђу на неки
начин: разговором, да се стрпе, да један другог отрпе, да пронађу у се-
би разлоге зашто је тако. Сваки [треба] у себи да тражи узрок сукоба,
да не дође до тога. [...] Разводи дају много поремећених породица и уз-
43
роци су многих деликвенција и многих злочина. О разводу мислим све
најгоре, и мислим да људи немају право на развод. [...]
Молитва родитеља
Родитељима је Бог дао огромну силу над децом. Дао им је зато да они
могу да обликују своју децу кроз живот, да могу да утичу на то какве ће
они личности да буду. Кроз њих је Бог то дао, и они били у праву или
не били – јако утичу на нас, на наш живот. И како они утичу на нас док
нас негују, тако утичу и касније. Тако да кад они замоле Бога за нешто,
то има јако велику силу за нас. Родитељ је један велики заступник. Нас
заступају Светитељи кад се молимо, напр. нашој Слави да нам помогне.
После њих, одмах на нас утичу наши родитељи, кад се они помоле Бо-
гу, да Божија заштита буде на нама. Велика је ствар кад се родитељи
моле Богу; могу свакако да се моле, могу и својим речима. [...]
О нетолеранцији
Човек који има љубав – он има и жртву, он све може да поднесе, баш
све. Зато и кажем да није потребно да човек пошто-пото уђе у неку везу
и брак, него кад наиђе на такву особу поред које ће да буде толерантан.
Кад осети да му није болно да претрпи неку жељу или особину те своје
изабранице: онда је она – та, онда је то – то. Ми као људи смо свакоја-
ки, али знате и сами, кад нешто волите Ви све то занемарите, и важно
Вам је само то што хоћете. Човек је као опијен тада, шта год му ко ре-
као [против] – он не прихвата, спреман је да уради шта год [треба]. [...]

Мати Атанасија: Раселимо градове

(2.9.2019.) Па Ви у градовима немате пра-
ве послове, једино што држава има неке
администрације, ту запосли овог, оног... –
он ту има [посао]. Ви немате нешто реал-
но, стварно, да се тамо ради. Ви имате го-
милу сиротиње која живи на неким при-
надлежностима оваквим или онаквим. Ви
имате људе младе који – ти послови су
пре 40 година служили за џепарац, да оду
студенти на море – данас [са таквим при-
мањима] рађају децу и тако несигурно жи-
ве, и све их то психички растројава. Значи, треба повести акцију расе-
љавања градова, зато што у градовима не живе више грађани, него жи-

44
ве становници градова који више немају нити сећање како су изгледали
послови на селу, нити имају неке реалне занате да нешто знају да раде.
[...]
Продати те тесне боксове у којима данас људи живе у градовима, те ст-
рашне робијашнице за старце и децу, и кавезе у којима неки само пре-
ноће измрцварени, одрођени од свог бића и преплашени људи. Купити
за те новце макар на периферији неку кућицу и окућницу, пет ари је
доста, да бисте покренули неку башту и почели са регенерацијом градс-
ког обамрлог и замало одумрлог варошанског човеколиког човека. [...]
Утицај комунизма
Прво што је напао – да кажемо једну хришћанску врлину коју је народ
имао – а то је послушност деце према родитељима. Слушајте родитеље
да бисте дуго живели на Земљи – то је Божији благослов. Значи тај Бо-
жији благослов је нападнут том идејом преласка из села у град. Покојна
калуђерица мати Христина каже: „Е, моја ћерко, некад кад се посвађају
отац и син, они се посвађају, отац истера сина из куће, он окрене мало
вамо-тамо, па се врати да моли оца за опроштај и све иде даље. А Тито
је урадио тако да син кад се наљути на оца оде и остави га, и не врати
се више.“ И онда отац је остајао сам, имања су напуштана... Значи та
самовоља је развијена код људи, да се не поштује та породична патри-
јахална заједница, која је имали своје велике предности. Има понеку
ману, мало су људи који су кративни имали проблема да убеде старе-
шину породице да на нешто пристане – али код хришћана који живе ст-
варно православно увек има начина и метода.
Један ми је доктор недавно рекао једну дивну ствар; причали смо о вас-
питању деце и он је рекао: „Ја кажем моме сину – кад нешто он хоће, а
ја кажем: то не може. И онда он мене гледа и каже: али тата... Кажем:
слушај, за сад то не може. А ти пронађи довољно аргумената да ме убе-
диш да ја променим одлуку.“ Значи ја као отац не видим за сада да то
што ти желиш је добро, и ја ти забрањујем као твој отац, али нећу да ти
убијем твоју идеју и твоју креативност. Тако су поступали увек разумни
родитељи у прошлости. Он ме је у ствари подсетио на то како је опста-
јала та велика заједница, породична задруга... тако је опстајала. Онај
млађи нешто хоће, па онда он тамо-вамо и нађе начин... А не да буде
осион, бахат, да увреди свога родитеља, што је велики грех. Увредити
онога који те храни и ко те је родио – то је увреда Бога. [...]

45
 Глобалистички удар на децу
Па они ударају на то, а ми морамо да нећемо! Ми за сад немамо неки
начин да натерамо државу да она буде чврста, јака, па да каже: чак и
ако смо увели нека друга учења – па имају право и ти хришћани да бу-
ду православни. Они то кажу декларативно, али у суштини, кад Ви пог-
ледате киоске, телевизијске емисије, филмове... то је углавном све анти-
хришћанско. Дакле, нико Ваше православно дете не чува од штет-
них утицаја, разних скрнављења душе, разних развраћености... Раз-
на су опојна средства присутна, лако доступна... У таквом случају чо-
век мора сам да чува своју децу, и да на крају крајева ми много не ку-
камо за тим шта је радила држава, шта неки страни фактор, шта овај
шта онај. Наши преци нису од Турака тражили милост. Нису тражили
од Турака да им откупљује сир; нису тражили од Турака или окупатора
било ког да им васпитава децу – па гле, увео је то и то. Па он је увео
шта је хтео, али ти мораш код куће да своје дете усмераваш онако
како треба. И да се трудимо да се наша Србије подигне и да она ојача,
да ојача српска држава. Да се вратимо на корене шта је српска држава
била. [...]
Српска држава треба да буде држава српског народа и сељака. Какви
грађани?! Па нису сељаци српски ишли у Француску да праве буржоас-
ку револуцију. Ви немате [данас у Србији] ништа српско, ни једну инс-
титуцију немате српску. Ништа није српско: војска Србије је Војска Ср-
бије – није Српска војска; ни један институт није српски – нема га! [...]
Морамо у наредном периоду да гледамо да Србија постави своје коре-
не, да успостави континуитет. Ми смо историјски народ. Ми смо један
народ који је постојао много година уназад. Па ето, сад се открива та
стара српска историја. Па зна се колико смо ми стари, колико је наш ка-
лендар стар. Сад је 7528. итд. То није измишљотина, до пре двеста го-
дина писало се тим календаром, звао се српски.
Сад одједном неки мајмуни сишли са дрвета, јели банане... сад ће они
нас да науче неким „вредностима“. Које су вредности? Животињске!
Телесне. Ко кога стигне да [телесно] упари, и да нема везе ни скрнавље-
ње, ни православни брак, ни ништа... И погледајте шта се рађа, и погле-
дајте колико има разних болести, и погледајте колико проклетстава има
– због тог таквог живота и проповеди. Ми смо видели да то не ваља, и
многи млади људи су то сад видели и они се тога одричу. И ми само
треба да имамо стрпљења и полако пустимо – оне који су свесни – да

46
своју децу воде како треба. Они који су кренули у пропаст – пропашће,
шта да радимо. Као они нас што бомбардују, па изгинемо, колатерална
штета – тако ће и ови да пропадну, колатерална штета погрешних идеја,
јер је јасно да је то погрешно. [...]
А овај јадник у граду, он не може то да одржи – њему искључе струју
он је мртав. У селу ти можеш да му искључиш струју, он изађе напоље
[да донесе дрва] па заложи варту, има нешто... шта год. Па на пет ари
земље и кућици човек већ има неку економску независност, да може да
чува неке своје принципе. Зато и мислим да треба да се нађе начин, и
треба да се неким методама људи – који су спремни, креативни, да хоће
да покушају да се спасавају – полако излазе и макар на периферијама
градова [пронађу] неке мале кућице, пет ари земље... Да му сутра деца
нису гладна ако је рекао „не!“ негде где је требало, неко своје муче-
ништво изразио. [...]
О посту
Пост има још један други аспект, а то је – рађање деце. Значи, не сме да
се живи брачно у посту, то је толико важно и значајно. Може се рећи да
огроман проценат данашњих невоља нама проистиче од нарушеног
поста. Ако Ви сумњате у ове речи, Ви можете да извршите једно мало
истраживање у својој околини, па да рецимо све људе са којима нико не
може, који су незгодни, који су неки злотвори, који су пргави... да само
видите кад су рођени и да вратите девет месеци уназад да видите кад су
зачети. Пошто ми те покретне постове обично уназад не знамо [кад су
били], али знамо да је Божићни пост увек исти – рецимо само то да ви-
дите – па ћете да видите да су зачети у посту.
Неки свештеници чак саветују прву недељу [=седмицу поста да се пос-
ти], па после нема везе, живите [брачно]. По цену живота родитељи
треба да никако немају брачни живот у време поста! Бог је нама дао
– по правилима поста, оном распореду када [се треба уздржавати] –
једну савршену рецептуру да имамо задравог, нормалног и доброг чо-
века. Сви злотвори, сви криминалци, сви који су безразложно ратобор-
ни – друго је кад човек брани нешто своје, кад се он револтира против
зла, кад мора – имају то нарушено [духовно стање].
Цео комунизам је успео тако што су они уништавали пост. Сви знате да
су све прославе у социјализму биле средом и петком. Онда се апелова-
ло на то да се ти не разликујеш од других, да идеш тамо да се омрсиш,

47
да живиш како хоћеш – слободан [=разуздан] живот, да се наруши инс-
титуција поста.
Пост је један велики чувар благочешћа у народу, и у породици. Има
породица где су деца од малих ногу постила – то су дивне, честиве,
благородне породице; то је да се чудите како је то лепо. А видите, тај
слободан живот, и тај хедонизам и задовољства која су рађена само да
се наруши пост – нас данас стиже трећа и четврта генерација тога. Пог-
ледајте каква зверства [се дешавају,] новине пишу. Без благочестивих
бракова, рођени овако, каве ствари они раде. А кажу Свети оци да ће
антихрист бити зачет у деветом или дванаестом колену тако неблаго-
честивих породица. Ми живимо до трећег отприлике, погледајте како
страшно свет изгледа. А како ће тек да буде ако се тај процес не заус-
тави. [...]
Веза са Богом
Историја је паметарница, то је наша српска реч за историју. Па када
Вам неко каже да ми заборавимо на нашу историју, то значи да забора-
вимо на нашу памет. [...]
Човек који изгуби везу са Богом, он изгуби компас у животу, и онда он
нема чврстину у себи, чврстину карактера; све му је релативно. Њега
можете да убедите у шта год хоћете. Поготово што медији углавном не
делују у смеру тог нашег српског интереса, и православног; они њега
убеђују у све и свашта, у разне приче и теорије. То да чува породицу,
нацију, веру – све су то неке забрањене речи за Србе.
Збуњени људи нашли су се у вртлогу, самом епицентру, добро органи-
зоване машинерије за разчовечење човека. Једни не виде опасност од
смрти душе, други лудују мислећи да живе пуним плућима – а они плу-
тају већ духовно мртви у догађајима. Док они малобројни загледани у
небо, ненаметљиво својој околини, корачају сигурно ка вечном животу,
ка Христу, ка Царству небеском и Светој Србији. И када би хтели да
живе другачије, борци за добро то не могу. Кад кажем „борци за доб-
ро“, то су људи које сви осуђују данас; који желе Царство небеско, о
њему говоре итд. [...]
Расправе са атеистима
Прву ствар коју треба да знамо сви, Господ каже: „Не бацај бисере пред
свиње“. Без да неког вређамо. Владика Николај каже овако: „Немојте

48
нехришћанским људима говорити хришћанске ствари“. Ту је апсолутно
јасно да ту постоји једна неслога.
Ја сам у свом животу имала прилику, кад сам се Богу обраћала, да ми
једна уметница – демократкиња по опредељењу – каже: „Дошла сам ма-
ло с тобом да расправљамо ми то, ваше православље, шта ви хоћете...“
Ја кажем: „Стани мало, да те питам нешто. Кажи ти мени твоје „Вјеру-
ју““. Каже: „Како то мислиш?“ Рекох. „Ја као хришћанка сам усвојила
„Симбол вере“ хришћански. Ако је то и твој Симбол вере, ми имамо да-
ље шта да причамо. Ако није, ми можемо да причамо шта је ко кувао,
где се шта копало... али ми о тим духовним стварима не можемо да рас-
прављамо зато што ти не познајеш принципе вере у којој ја јесам. Пре-
ма томе, наша прича може да се сведе на то да видим шта си цртала,
сликала, да попијемо кафу ако треба, али даље од тога ја немам шта с
тобом да причам.“
Она је инсистирала, па се љутила, па каже: „Па ти [гледаш] уско, ти си
фанатик итд.“ Ја кажем: „Можда теби тако изгледам сад, али је мени
много напора требало да будем оваква каква сам.“ [...]
Што је најинтересантније, они нису атеисти са својим право да то буду.
Они су агресивни атеисти. Они хоће да Ви будете то што су они; они не
дају Вама право да Ви будете [то] што сте Ви. Ви можете да приметите
да много пута они који нешто упражњавају захтевају да и Ви то чините
– иако Ви уопште од њих не тражите да чине то што Ви чините. Ви се
крстите, Богу се молите, причешћујете, постите... Ви их не терате [да
чине] то. Али они Вас упорно терају да и Ви радите то што они раде.
И сада шта? Па нећемо да радимо то што они хоће. Ми ћемо да живимо
по нашим принципима и законима. [...]
Повратак на село
Само је битно да се човек одлучи да крене и да одустане од овог ћорсо-
кака. Видите, сад се људи школују за разна глупа занимања, неке хедо-
нистичке ствари, да не набрајам, педикири, маникири... Све то треба,
али зар нам треба у тој количини? Ту нема озбиљних занимања, индуст-
рија нам разбијена, шта ће да раде ти људи у градовима? Да цртају, сли-
кају? Коме? Шта? Нема озбиљног занимања у Србији, за које Ви може-
те да кажете да неко ради.
Ови што су дошли, ове фирме стране: они су дошли, па оду. Дају 300
евра... Шта ће тај јадник, у том најбољем радном добу, изгубио снагу,

49
изгубио све, а онај отишао за десет година. [А радник] остао на улици
без ичега. Не, брале! Него на своје негде. [...]
Недавно сам чула за неке болести жита, за које никада људи нису чули,
куповали су нека увозна семена, сумњају и да је ту нешто стављено.
Значи ми смо нападнути по свим шавовима; а морамо да се бранимо по
свим шавовима. [...]
Разговор водио Миодраг Станковић, ХелмКаст.

(Међунаслови: приређивач)

Старац Харалампије: благословене и срећне

породице
Има читавих породица које макар два пута дневно врше у кући зајед-
ничко богообраћање, и обавезно повечерје и акатисте. Знам много њих
који су успели да навикну децу на молитву, тако да су и телевизор из-
бацили из куће, као препреку духовном напредовању. У вези са извито-
перењем и пропасти која долази од телевизора, неки брат нам говораше
следеће:
„Није довољно што преко телевизора неодговарајући садржаји кваре
нашу децу, него штавише, растурају јединство и топлину породице. С
толиком чежњом се враћам с посла кући, да се коначно мало обрадујем
породици; погледам, и шта имам да видим: један на једном каналу гле-
да Микија Мауса, други фудбал, а емитују понекад и огавности сваке
врсте. Загађују и децу и одрасле. Помислих да је једино решење да ис-
кључим телевизор. Али сада се бојим за децу: ако се успротиве, може
да нас снађе још горе. Ако изађу из куће и изгубе контролу, биће сачу-
вај Боже. Ако се уплету с дрогом, расипништвом и тако даље – потпуно
ће пропасти. Да нам Бог помогне руком Својом.“
Бол овога брата је општи бол. Блажени Старац ради тога је саветовао
родитељима да децу, колико могу, од малена навикавају на молитву,
исповест, одлазак у цркву, често свето Причешће, пост, али и на прак-
тичне врлине: послушност, поштовање, рад, учење. На тај начин деца
сама постају богоучена, смирују се, послушна су родитељима, пријем-
чива када их саветују, и лако их је убедити да телевизор штети.
Старац је тај дух узгајио у многим породицама у толикој мери, да су де-
ца чезнула када ће отац да се врати с посла, да би сви обедовали уз мо-
50
литву, пре и после јела; а после да прочитају повечерје и акатист Прес-
ветој Богородици. Затим, пошто се поиграју и порадују се са оцем, уче
школско градиво, да би касније легла да спавају, па ујутро, у своје вре-
ме, устала да се помоле и оду у школу. Е те породице су благословене и
срећне.

51
 Мушко-женски односи

52
 Када се уздржавати од брачних односа
[...] Преподобни Серафим Саровски: „ ...Чувајте чистоту, чувајте се сре-
дом и петком, и празничним и недељним данима. За нечување чисто-
те, за нечување средом и петком, супружницима се деца рађају мртва, а
за нечување празником и недељним данима жене умиру на порођају.“
[...] Манастир Хиландар: „ ...Супружанске постеље треба да буду једна
од друге одељење у ноћи уочи празничних и недељних дана, уочи сре-
де и петка, за време сва четири поста, које је Црква установила, а наро-
чито за време Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало пак
време могу у чедности и у страху Божијем употребити на супру-
жански живот. Јер је Господ дао човеку жену као помоћ за заједнички
живот и благословио их и рекао им: „Растите и множите се“ али не ра-
ди пожудног сладострашћа, које не зна ни времена, ни мере у својој
неуздржљивости.“ [...]
Преподобни Никодим пише:
„Ако је пост средом и петком
једнак посту Четрдесетнице,
јасно је да, као што се у току
Четрдесетнице не склапају
бракови по 52. правилу Лао-
дикијског Сабора, не треба
да се склапају ни средом ни
петком. У том случају јасно
је и то да супружници не тре-
ба да ступају у телесну везу
због светости и поштовања
поста, исто као што не треба
да ступају у везу ни у току
Четрдесетнице. Јер, неумес-
но је с једне стране поштова-
ти ове дане у погледу хране,
а с друге – нарушавати их
телесним сједињењем и насладом. Дакле, у току ових дана треба пости-
ти, уздржавати се, подједнако и од хране која је забрањена у току поста,
и од телесне жеље... [...]
(православнапородица.орг) (Наслов: приређивач)

53
 Владика Стефан (Жички): Пост у брачном
животу
Супружници треба да се строго придржава-
ју обичаја и заповести Цркве у међусобним
односима, чувајући себе у чистоти о праз-
ницима, недељама, посним данима, средом
и петком – имајући у виду речи преподоб-
ног Серафима и Страца Амворсија да ће,
уколико буду кршили те заповести Цркве,
постати подложни болестима, нарочито
жене и деца.
Постоји случајеви када код хришћанских
породица бива нарушена слога и једно од
супружника пада у очајање због одбијања
другог да извршава брачне односе изазвано
због ревности у уздржању. То се начешће
односи на периоде вишедневног поста. Овде је, сагласно препоруци
апостола Павла, уздржање могуће остварити само при једнодушној саг-
ласности обоје супружника за то. Оно не може имати места ако је јед-
ном од њих то оптерећење, да уздржавајући се губи свој душевни мир.
Но шта бива у случају када једно од супружника неће да прихвати уздр-
жање ни код једнодневног поста или празника. Овде се сусрећемо са
једном од опасности коју носи брак код људи различитих погледа и
животних схватања. Овде су неизбежне душевне драме и дубоке трау-
ме. По заповести апостола Павла, супружници не треба да одбијају је-
дан другог, али притом ће бити нарушена светост празника или поста.
Овде ми долазимо до закључка о томе колика је важност обазривост
при избору супружника – то је предуслов за срећан брак.
Брак, који по својој суштини јесте добровољно потчињавање, лак и сре-
ћан је само тада када се душа предаје благочестивом и добродетељном
супругу, и није могуће избећи несрећу ако се супруг налази у власти ст-
расти и греха. Не без разлога тугује апостола Павле за оним који живе у
браку: „ал ће имати такве невоље телесне, а ја вас жалим.“ (1. Кор.)

54
 Монахиња Нина: Реч о посту у хришћанском
браку
Може се понекад чути, да чак и поне-
ки заблудели свештеник допусти да
православни брачно живе у посту, или
да то чине неких дана посних, а неких
не, а да се строго придржавају само је-
дући посну храну. Овде одмах морамо
рећи да хришћани ни ПО ЦЕНУ ДА ИЗ-
ГУБЕ ЖИВОТ НЕ СМЕЈУ ДЕЦУ ДА ЗА-
ЧИЊУ У ПОСТУ.

Да би смо вас уверили да је тако пред-

лажемо да одмах испитате и себи до-
кажете ову горе поменуту изјаву. Распитајте се у свом окружењу за да-
туме рођења својих ближњих. Вратите се 9 месеци уназад и добићете
могући датум зачећа те особе. Узмите Црквени календар за ту годину и
сазнаћете да ли је та особа зачета у посту. Најлакше се утврђује када се
ради о непокретним постовима. Приметићете да су све особе са којима
нико не може, које се ни са ким не слажу, бунтују, никога не слушају,
које су бахате и самовољне, склоне агресији и проблематичне углавном
зачете у посту. Сви светски злотвори испуњавају овај услов. Ако се так-
ви људи дочепају какве моћи, опасни су и као вође и као судије. Што је
најстрашније, њихово је покајање тешко и готово немогуће, јер су
самовољни и несавитљиви – горди.
Ако ово примимо као могућност, онда можемо видети, како се наша
пропаст неговала издаље. Прво је нападнут хришћански морал и поро-
дица, па је комунизам јефтино частио своје слепе следбенике лажући
их да развратан живот неће шкодити њима и да неће бити погубан за
њих у сваком погледу, него да ће они који блудниче, па побију најбоље
своје потомство (протежирање чедоморства), имати неке велике среће,
које хришћани не познају. Оваква заблуда углавном је допринела да се
толико генерацијски изпреносе ова безакоња, да данас можете негде и
да избројите колико генерација треба да живе развратно и да дођете
до малих, већих или највећих деликвената и злочинаца.
Родитељи одрасле деце од преко 20 година, питају нас: „А шта сада да
радимо? Све је ово тачно, али ми тада нисмо знали за Бога, а сада се ка-
јемо.“ Одговор је тешко дати, јер се родитељи кају и они скидају са

55
себе одговорност, али проблем је произведен и он путује кроз време и
умножава се. Бог прашта свакоме ко се каје, али најчешће деца из
таквих бракова се тешко приводе покајању, а Бог поштује слободну
вољу свакога. Један светитељ каже: „Ни Мајка Божија не вреди да се
моли за некога, ако он неће да се каје.“ Таквим родитељима који хоће
да преломе преко колена и отресу се своје нехришћанске прошлости са-
ветујемо дуготрпљење и молитву за ту своју одрођену децу, јер можда
у неком тренутку зажеле да се промене и помогнути моћном родитељс-
ком молитвом ускоче на тај брод, уцркове се и крену ка луци спасења.
Међу онима који се не кају познаћете многе данашње људе од утицаја у
Цркви и у држави. Свет би за неколико генерација био рајска насео-
бина само када би људи поштовали пост. Пост је рецептура како да
се однегује здраво, право, сваком врлином украшено христолико дете,
на радост родитељима и отаџбини.
Покушали смо да осветлимо овде само један аспект поста, али се свака-
ко може рећи да он прожима и остале видове и да јесте све важно и пос-
на храна и молитва. Тим пре све ово треба знати данас, када нам лажеу-
читељи нуде неке скраћене и благе варијанте. Ово смо забележили да
би верни знали за чију корист такви раде. Ми знамо из Откровења да ће
се антихрист уселити у дете зачето – по неким Светим Оцима у деве-
том, а по неким дванаестом колену – од блуднице, значи из неблагосло-
вене блудне везе, па онда сами изведите закључак, каква се деца рађају
код оних који не посте, или нису у црквеном – благословеном браку.
Амин.

Свети Лука Војно-Јасенецки – И биће двоје једна

плот
О односима између мужа и жене у браку, свети апостол Павле казао је
велике речи: „Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер
муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви. Но као што се
Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Муже-
ви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде
за њу. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер
који воли своју жену, самога себе воли. Јер нико никад не омрзну на
своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. Јер смо удови
тијела његова, од меса његова, и од костију његових. Тога ради остави-
ће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје
једно тијело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако

56
и ви. сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се
боји својега мужа.“ (Еф. 5, 22–25, 28–32).
Како је апостол Павле узвеличао
брачни савез! Да ли постоји узви-
шеније поређење брака од њего-
вог поређења са савезом Христа и
Цркве? То је узвишавање на не-
достижну висину светости брач-
них уза између мужа и жене. Гос-
под је Глава Цркве, као што глава
венчава наше тело, јер се у њој на-
лази мозак, најважнији орган на-
шег тела. Од Христа, као из коре-
на, хране се светим божанским
соковима сви чланови Цркве – у
Њему је наш живот, зато је Црква
света. И у браку, од мужа, као из
главе, потиче све најбоље што је
неопходно за напредовање поро-
дице.
Постоје различити облици љубави: љубав мужа према жени, жене пре-
ма мужу, љубав родитеља према деци, љубав деце према родитељима.
Постоји и виши облик љубави – према свим људима, јер ми у сваком
човеку треба да видимо образ Божији. Постоји најсавршенији степен
љубави, највиши и најсветији – љубав према Богу.
У сваком делу треба постепено усходити од једноставнијег ка вишем.
Зато брак треба да нам послужи у циљу обуке у љубави. Љубав супруж-
ника је лака јер се она подржава силним непрестаним стремљењем јед-
не плоти ка другој, она се укрепљује нераскидивом телесном свезом.
Тела мушкарца и жене узајамно допуњују једно друго и тако долази до
рађања новог човека у свет. Али плотска љубав не треба да буде циљ
брака. У њему треба да се научимо вишој љубави: своју жену не треба
волети због тела, већ због њене чисте душе и доброг срца. Жена има
оно што муж нема; она га духовно допуњује, и обрнуто. Зато у односи-
ма међу супружницима са огромном силом треба да се испољавају осо-
бености духа, ума и срца, које су својствене само мужу и само жени.
У браку мушкарац налази велико допуњавање своје суштине, ризнице
свога духа из ризнице душе своје жене. Грубост мушког срца се испу-
57
њава нежношћу и чистотом срца жене, јер је срце жене много тананије
и способније за духовну љубав.
А жена треба да има на уму да је Бог прво мушкарцу дао већу телесну
снагу него њој и силе ума које у већини случајева далеко превасходе
силе женског ума. При општењу са мужем, она треба да надомести свој
недостатак снаге и дубине ума његовим знањима, његовом снажном во-
љом. Мушкарац и жена треба да постану у браку једно тело и једна ду-
ша. Из њиховог савеза треба да се роди нешто више, сјединивши све
добро и велико што постоји у сваком од њих. Зар то није обогаћење?!
Зар то није благодат Божија?! Зар није у томе сва тајна брака, најдубљи
значај брачног савеза?
Жене, повинујте се својим мужевима као Господу, зато што је муж гла-
ва жени. То значи да жена треба с љубављу, тихо и слободно да се пот-
чињава мужу. Кад говоримо о потчињености, одмах горди људи, а на-
рочито горде жене бурно негодују. Оне неће да слушају чак ни о пови-
новању у љубави, захтевају пуну једнакост између мужа и жене.
И у нашој земљи, која се толико разликује од свих других земаља, које
имају друге законе и обичаје, жена је у свим односима изједначена с
мушкарцем. Њој су дата сва права: политичка, грађанска и породична.
Је ли добро то што је жена добила пуну слободу? Благословена је пуна
слобода жене у духовном односу, али зар не треба да постоје нека огра-
ничења те слободе? Јер жена се и по својој телесној грађи разликује од
мушкарца. Особености анатомије и физиологије жене у многоме одре-
ђују њене духовне особине. Бог, који је створио жену после мужа, саз-
дао ју је као његову помоћницу. У жени, у складу са најдубљим својст-
вима њене телесне грађе, постоји велико назначење које мушкарац не-
ма – рађање деце, дакле, и васпитавање деце. Јер не сме се родити дете
и одбацити; на родитељима, а пре свега на мајци, лежи најсветија оба-
веза – да одгаји дете и да га васпита. Та обавеза је – најтежа дужност
жене. [...]
Нема среће у породици ако жена преузима на себе улогу мушкарца,
одричући се светих породичних обавеза за које ју је створио сам Бог.
Ако је брак тако велик, да га свети апостол пореди са савезом између
Самог Христа и Цркве, зар он не треба да буде освештан благодаћу Бо-
жијом, благословом Цркве? Зар није потребно да највеће од људских
дела – брачно јединство између мужа и жене – има у својој основи пот-
пуно повиновање Богу? Људи, који се у потпуности повинују Богу, осе-

58
ћају потребу да сваки њихов корак, свако њихово дело, буде освећено
благословом Цркве, молитвом и Тајном..
Црквени брак ни за кога сада није обавезан и много породица живи та-
ко што се региструје само у општини. А зар вама, хришћанима, који чи-
ните најважнији корак у свом животу, није потребан благослов Цркве
при ступању у брак? Зар ваш савез не треба да буде освештан Таинст-
вом Венчања?
У стара времена у израиљском народу су се људи према браку односи-
ли с великим свештеним страхом, сасвим не тако као сад. Људи нису
могли да замисле могућност брака неосвећеног молитвом. Када је вели-
ки наш праотац Аврам хтео да пронађе достојну жену за свог сина-
јединца Исака, позвао је свог омиљеног слугу и послао га је у далеку
земљу, из које је сам изашао по заповести Божијој, и рекао му да тамо у
његовој родбини потражи супругу за његовог сина (1 Мојс. 24). Молио
је Бога да пошаље као пратњу Свог ангела, молио је за заштиту Божију,
предајући тој заштити велико дело брачног савеза свога сина. А добри
слуга, дошавши у Месопотамију, где су живели Аврамови рођаци, заус-
тавио се код кладенца да напоји своје камиле, и обратио се Богу са пре-
дивном молитвом: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу
данас и учини милост господару мом Авраму. Ево, ја ћу стајати код
овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде. Којој девојци ка-
жем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти
напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по то-
ме да познам да си учинио милост господару мом. (Пост. 24, 12–14).
И чим је узнео ову молитву, Ревека је пришла кладенцу и учинила је
све оно за шта је молио Бога. Он је то прихватио као знак да је управо
она невеста за Исака коју је Бог изабрао. И она га је позвала у дом свог
оца Ватуила и свог брата Лавана. И он им је тамо испричао зашто је до-
шао, ко га је послао, да је Бог услишио његову молитву, и да је схватио
да Ревека треба да буде Исакова жена. А на то су Ватуил и Лаван одго-
ворили: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни
добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена
сину твог господара, као што каза Господ. (Пост. 24, 50–51). Ето како
су закључавали и освећивали бракове у древна времена.
Сетивши се тога, упоредимо однос Израиљаца према браку, пун благо-
чешћа и покорности Богу, с данашњом грађанском регистрацијом. Шта
се дешава с браковима који немају Божији благослов?

59
Колико често данас подстицај за брак бива само похота, плотско стрем-
љење мушкарца према жени, без било каквих моралних обавеза, без ду-
боког поимања значења брака. А Господ је Својим присуством осветио
брак у Кани Галилејкој (Јн. 2, 1-11). И ако је Он Сам сматрао нужним
да то уради, зар не треба сви ми да освештамо свој брачни савез вели-
ким Таинством Венчања?
Једном су Господу приступили фарисеји и питали да ли је због било ког
разлога дозвољено човеку да се раведе од своје жене? Он им је од-
говорио: „Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко
и женско?'“ И рекао: „Због тога ће оставити човјек оца својега и матер,
и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело, тако да нису
више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не растав-
ља.“ (Мт. 19,3–6). Ето шта је брачни савез у очима Господа. Он наре-
ђује да се не разводи, осим када је нарушена супружничка верност.
А како је много данас међу нама несрећних прељубника. Колико има
немилосрдних мушкараца који, да би задовољавали своју похоту са
другом нечистом женом, своју жену и децу остављају на милост и не-
милост судбине.
И ви, несрећни прељубници, даћете Богу страшан одговор за ону крв,
којом се обливало срце ваше жене, остављене због прељубнице. Јер вас
је Бог сјединио с вашим женама. Вама су невине, добре девојке дале све
драгоцено што су имале, а пре свега своју девственост, чистоту тела и
срца, своје стремљење ка љубави, не само породичној него и вишој љу-
бави – Божанској Љубави.
Оне су чекале и чекају да ви будете њихови чувари, да им помажете да
иду путем светости и целомудрија. Са њима је требало да идете заједно
целог живота тешким каменитим путем који води у Царство Божије. А
ви сте отишли у дом блуднице. Зар никад нисте чули речи апостола
Павла: „Брак у свему да буде частан и постеља непорочна; јер ће
блудницима и прељубницима да суди Бог.“ (Јевр. 13, 4).
Како се усуђујете да газите ногама чистоту женског срца!? Шта радите
заборављајући да вас је Господ Бог учинио једном плоти са вашом же-
ном!? Шта радите ви, које је Бог поставио за главу породице!? Зар не
видите каке страхоте се дешавају вашој деци кад остављате жене!? Зар
сами не видите оборене ка земљи погледе дечјих очију, зар не видите
патње дечјег срца: „Како се могло десити да отац напусти моју мај-
ку!?“ И плачу и ридају, а онда постају огорчени, а затим, видевши такав

60
ружан пример код оца, окрећу очи ка другим ружним примерима: иду
на улицу, на тргове, тамо црпе из извора нечистоте, зла, несреће и гину
вечном смрћу.
Зар се не плашите предстојећег Суда!? Сад се можда не плашите, зато
што га не замишљате у свој сили. А кад будете изашли пред Њега, за-
дрхтаћете свим срцем. И проклећете нечисту жену с којом сте ради за-
довољења похоте оскрнавили брачну ложницу коју вам је Бог припре-
мио. Ви, који гинете, ако не послушате моје речи, можда ће вас уразу-
мити и задржати од пада у бездан речи Светог Писма, речи Самога Го-
спода Исуса Христа: шта је Бог саставио, човек да не раставља! – и бој-
те се Суда Христовог!
Схватите обавезу, пре свега пред Богом, а затим пред друштвом и др-
жавом, која вам је дата у брачном савезу. Не заборављајте речи о важ-
ности брака и градите га тако да он буде савез благословен од Самог
Бога, Коме слава и держава у векове векова! Амин.
Извор: Предание.ру
Превод: Православна породица, Марина Тодић, април 2014.
(православнапородица.орг.срб)

Поуке старца Саве Вазнесењског

О браку
Не сме да се свађа у кући. Што ти да се сва-
ђаш са женом и што жена да се свађа с тобом?
Људи, не свађајте се! Па то је ваша кућа! За-
једничка…
Она вама треба обадвома. Ви сте домаћини,
ту су ваша деца. Како смете да се свађате? Да
изазовете мржњу? Кад се изазове мржња, он-
да долази освета и долазите до онога: Е, баш
ме брига! Е, има да види он! Има да види она!
Све ту мора да се гледа. Кад би ја терао у мо-
јој кући инат, с овај мој народ, лепо би про-
шао. Обро би зелен бостан! И то како обро!
Не може инат да се тера онамо де не сме да се тера. У кући вашој, у ва-
шој породици је место само за поштовање и за снисхођење. Не може

61
нико никада да учини све најпаметније. Па, не може, дабоме! И ако је
човек нешто учинио што није баш ваљано, или жена учини, није то
ништа опасно. Све се то исправи, све се то надокнади. Ал чељаде никад
не вређај! Ни да мислиш не смеш све, а камоли да кажеш.
Брачници не смеју једно друго да понижавају никад и нигде. У за-
једничком животу није срамота пазити кога ради потребе, ради куће,
ради кућнога реда и ради очувања мира и очувања своје имовине.
Ако си у ма каквој дужности и као родитељ и као супружник, пази на
своју дужност! Немој мислити да можеш све да чиниш, и свакако, како
ти хоћеш. Поред себе имаш дужност, брачну дужност, имаш дужност
разумевања, пажње, сажаљења, милости, а никако да се поносиш и да је
теби задовољство ако је твој брачни друг у невољи, у тузи.
Увредио си брачног друга, муж жену или жена мужа? То не би смело да
буде.
Знао сам ја некога Саву и Милку из Сарајева пре ових ратова. Они су
седамдесет година проживели у браку. Њима су усташе убиле и ћерку и
сина, па су остали без деце. Али та Милка и тај Сава кажу да никада ни-
су попреко погледали у животу. То је пажња.
Пазиш алатку, чуваш је, треба ти алатка. Ако немаш алатку, не можеш
да радиш. Бадава мајстор без алата, а камоли да ти не треба друг брач-
ни.
О прељуби
Откуд смеш да га понижаваш, откуд смеш да га ожалошћаваш? Откуд
смеш ти њему да чиниш нажао? Јел је он код тебе дошао као роб, нисте
ли се ви из љубави и из поверења узели? Шта ти тражиш друго и боље?
Све што мислиш да је боље, није боље, то је само горе. Изгубићеш об-
раз у својој породици, пред својим брачним другом, изгубићеш вред-
ност. Цену ћеш да изгубиш. Неко ће због тога твога шарлатања да буде
тужан, угрожен, ожалошћен. И та жалост, та угроженост ће да се пре-
носи са мајке на сина и ћерку, и ти ћеш остати мио твојој деци, али
неисправан, као онај ко није био добар у животу.
Како смеш? Нема разлога за то. Никако нема разлога.
Ако ма шта туђе желиш, никако туђе није боље од твога. Није без раз-
лога Бог казао у заповести својој: „Не пожели што је туђе!“ (2. Мој.
20:17) „Што не желиш теби неко да чини, не чини ти никоме.“ (Мт.

62
7:12) Јел би дозволио да ти се неко увуче у амбар, или у тор, или у кућу
лопов да ти дође? Не би желео. Је л' би желео да ти неко обешчасти
ћерку? Је л' би желео да твоја жена, супруга, буде свакојака? Зашто чи-
ниш другоме то? Што се не уставиш, што си ти неувиђаван, неосећајан?
Где ти је савест, где ти је господарство над твојим осећањем? Мораш да
имаш господара и да знаш за господара, да туђе ништа не желиш. Кад
своје имаш, да туђе не желиш и онда ће твој пут бити пут благодати
Божје и благодарности Богу. Баш зато што ниси отишао у туђе, што ни-
си ником нанео жалост и тугу и штету, бићеш радостан.
Пита се тамо кад се исповеда: „Да л' ниси обешчастио нечију супругу?
Да л' ниси обешчастио нечију мајку, нечију ћерку?“ Ако си обеш-
частио, ти си понизио. Њих си понизио, завио си их у црно. Ако неко
мисли да то за многе не важи, нека зна за све то важи. Јер иако неко
тиме може да буде неувређен, многи су увређени због тога... Како не би
били увређени? То је оно што вређа човеково достојансто. И не сме
човек да пожели ништа што је туђе.
Треба да чувате једно друго... Кад будете стари и болесни, кад више не
будете тако лепи и млади, биће вам потребан неко да вам помогне.
И што је тешко у браку? Па како ћеш да опстанеш као човек ако ниси у
браку? Шта ће од тебе да буде ако ниси у браку, ако живиш на том уда-
ру и у таквим ситуацијама? И шта ће од тебе да буде ако не ступиш у
брак? Ништа.
Јесте ли видели како птица чим спрема пород, спрема гнездо за мале
њене потомке? Она је задужена, заокупљена; она се занима радом, она
се занима светим радом. Тако исто и брак. Он је дужност, света дуж-
ност, занимање свето – подиже потомке. Како родитељи воле децу ма-
лу, како им се радују, како их весело у наручју носе! Како им све омо-
гућавају, не знају шта би им све дали и учинили само да милоште деци
својој! Онда њихов разум не лута; онда су они заштићени бригом, ста-
рањем за своје потомке, и верношћу својом за својега брачнога друга.
Данас се то много лако прекрши, брак се оскрнави. А то је много тежак
грех, нико вас оправдати не може. Ви ту не само што сте понизили себе
и тога с ким сте се свезали, него сте ви и родбину увредили. Ви сте себе
унаказили пред Богом; своју вредност ви сте изгубили пред Богом. Сво-
јој верности и својој дужности нисте одговорили. Своју дужност сте
прекршили. И не можете да кажете да то није грех, или да је мали грех.

63
Ем је прљава ствар, ем је учињена где не би смело да се учини. И то не
може никако да се опрости без великих суза, без стварног покајања.
То је убиство. Убио си морал, убио си снагу томе да буде добар и ист-
рајан, унаказио си га. Видите ви како је то тежак грех, не само за женс-
ки свет, него и за мушки, за обе стране. То је тежак грех, издајство.
Како ћеш ти да имаш поверења у брачнога друга? Твој брачни друг шу-
ња ко зна куда и ко зна где оставља новац, и своје плате; имовину ко
зна ком жртвује. А овамо деца.
Дошао ми пре неког времена један човек, млађи човек, па каже:
„Оче, да л' ти можеш мени да помогнеш?“
„Не знам,“ реко, „шта је у питању, да л' могу, да л' не могу.“
Каже: „Ја имам жену и сина и ћерку. Спанђао сам се са једном тамо,“
каже, „и добио дете и с њом. Шта да радим ја?“
Реко: „Како ја теби могу сад да помогнем? Теби не може нико да по-
могне. Ти си сада супруг две жене, ти си сад родитељ деце од две мајке.
Ти мораш све да дајеш, ти мораш много да радиш и од себе много да
очкрбиш да би обезбедио и те мајке, и ту децу, мораш.“
Каже: „Да л' да кажем жени то ил' да не кажем? Ако кажем, зло моје, а
ако не кажем, она ће сазнати па опет зло моје.“
А ја му кажем: „То ти да одлучиш, не могу ја теби то да кажем. Не могу
ја да будем крив, и не би био крив и нећу да будем крив, па сазнала она
сад, ил' сазнала доцније, ко зна кад.“
Видите ви како људи западају у тешке невоље, физичке невоље, морал-
не невоље, душевне невоље, и све то зато што не поштују Бога и закон
Божји.
Брат Радисав
Извор: Успомене на великог духовника: Петнаест година од упокојења
оца Савe – Св.Симеон Мироточиви 2004–2019.
Из књиге „Бог у срцу човека“ (приредили Р. П. и Н.П.)
(православнапородица.орг.срб)

64
 Старац Тадеј о браку
Ако хоћеш у брак, треба да имате
благослове сва четири родитеља
и да сте једномишљеници на пу-
ту спасења!
Најбоље је кад се родитељи ра-
није договоре, кад није велика
разлика у годинама, и ако се ни-
кад нису видели. Најбоље је кад
се развије љубав у браку. Тада се
не улази у брак са планом, обоје
имају благослов родитеља и пос-
ле иде најбоље... Брак, није то не-
ки леп живот, сладак... Још како
је горак. Тек после видиш да ни-
си слободан. Да си везан, још ка-
ко везан.
Супруга треба да буде послушна супругу. После пада Господ је дао ве-
лику власт мужа над женом. Господ је казао праматери Еви: „Зато што
си послушала змију, зато ће од сада твоја воља бити под влашћу твога
мужа.“ Није то потчињеност, него да не би било код брачних другова
разномишљење, брачни другови треба да буду једни духом. Црква се
стално моли: Дај нам да једним мислом, једним срцем славимо тебе,
Бога. Брачни другови су као два тела једно, једномишљеници значи,
једномишљење, што хоће муж, хоће и жена и обрнутно. Кад су једно-
мишљеници, ево мир, ево рај. Ева се није саветовала са Адамом о по-
нуди змије, она је одлуку донела сама.
Наше мајке крше ту заповест, у духовном смислу, после немамо ми-
ра и покоја, стварамо пакао у себи и око нас и сви они који с нама
живе немају мира. Тим својим поступком оне стварају пакао себи, му-
жу своме и деци својој и зато бива у породичном кругу пакао. Нема
слоге, нема једномишљења. Муж каже једно а она друго. Ако би ти
послушала заповест Господњу да ће твоја воља бити под влашћу твога
мужа, кад би за тебе важила реч твога мужа ма какав он да је, Господ
би због твоје послушности учинио да он буде племенит и да буде најбо-
љи. Не слушаш ти свога мужа, него Господа, то је заповест Господ-
ња. Али, ето наше мајке то не знају нити има ко да им објасни...

65
 Отац Јоил
О родитељским речима
Дође [једна жена] па ми каже: „О,
умро ми је син.“ Па почне да пла-
че: „Умро ми је син од 28 годи-
на...“
Ћути, кажем. Тога ти је сина Бог
створио. И тога сина Он највише
воли. Сјећаш ли се оно кад је био
мали, па је сломио једну чашу
овакву од три цента, а ти: „Да Бог
да те змија печила по сред носа!
Да Бог да те мајка сјутра у мртво
чело пољубила!“ Види колико ти је био скуп. И ћути сад. Догодине је
требао да буде дрогаш, и Господ је видео то. Господ који га је створио
и који га воли, па га повео у наручје Аврама, Исака и Јакова. А ти се
сад буниш против Божјих одредаба. Човек се рађа и умире. [...]
О сиди
У данашње вријеме кад људи праве блуд, то је катастрофа. Кад га сида
чека на сваком кораку. То је страшно како је сида заузела маха у свије-
ту.
И предлажем, сви који сутпају у брачну заједницу да прво изваде тест
на сиду, обоје. И да се фино види да ли је способно за брак или не. То је
катастрофа каква је ситуација.
Ако ко добије сиду, губи имунитет. Он се прехлађује брзо, шрмкља се,
и већином седам година издржи и онда умире у великим мукама. Али
може да [му се живот] продужи до десет година. И ти сидаши су јако
губави, они би вољели да читав народ добије сиду, и они на све могуће
начине раде да што више рашире сиду. И оне, те жене, нападају на му-
жеве, на људе саме – и многи је човјек пропао.
Дошао један, био је поморац; кад изађе тамо на обалу, те мелескиње, те
црнкиње... похватају те несрећнике. На приморју је живио; он ооболи
од сиде и онда дође да види породицу и каже: „Изађите.“ Ови му кажу:
„Па што не уђеш?“. А он: „Не, но само изађите, да ме видите.“

66
Изашли су, жена и деца, примакли се мало. Он их види, пиштољ на сле-
поочницу и убије се. Оболио од сиде, па неће да зарази своју породицу.
Тако је то жалосно.
Чувајте се од тога, а када се будете ви удавале, и женили ови момци,
нека изваде тест. Специјално се за сиду вади анализа. Није општа ана-
лиза крви него посебна, индикатори су друкчији. Тако да се чувате оба-
везно. [...]
О грађанском „браку“
И велики је проблем што је много бракова невенчаних у Цркви. То ни-
јесу благословена деца, кукала [=јадна], јер у безакоњима су се зачела,
и у гријесима их је родила мати њихова. А муж и жена: никакве љубави
једно према другоме нема, јер није их Господ благословио. Само жена
потрчи око мужа док му не извуче паре, ону плату, а после свашта на
њега. Из интереса живе, и ништа... Онај брачни друг који први умре
из тога дивљега брака, он иде у пакао. Нико му ништа не може по-
моћи јер се он рачуна да је блудник. Да имате 125 година, вјенчајте
се – и видећете какву ћете радост да доживите тај дан. Као да сте се
тада вјенчали, толику радост.
Ако неће брачни друг, а већином мушкарци неће да се вјенчају, он ће
први умријети од жене, па ће му жена да стане на гроб и да рече: „Да си
се вјенчао не бих сада ја газила тебе по гробу“ и онако мало поскакива-
ће. Тако ће му бити – па не вјенчај се, мушко. Неђе има ријетко да и же-
на неће да се вјенча. Она ће прва умријети, и боли те глава.
О разводу
Питам: „Какво ти је брачно стање?“ А он, пун себе: „Баш се сада нала-
зим пред разводом.“ А ја: „Молим? Пред разводом? Можеш ли ти [да
издржиш] без жене до краја живота?“
Вели: „Па наравно да не могу.“
– „Како ћеш [да издржиш], кад се растављаш са женом?“
„Баш сам неку малу сад упознао....“
– „Малу? Јеси ли ти лудо? Знаш ли ти да распуштеник постајеш? А рас-
пуштеник, по Божијим законима, нема право да се жени. И хоћеш да
убијеш ту малу, а жена ти је млада, она ће да узме некога човека (и она
нема права јер је распуштеница); он у пакао, ти у пакао, жена у пакао,

67
ова твоја љубавница – да је тако назовам – у пакао, а деца дрогаши по
улицама... Па ти мислиш, сад је она стара амортизована као фића, па
сад ћеш ту малу... Е, не може! Ако ћеш у пакао да идеш, ти ради тако.“
Вратио се, кукавац, али тешко, тешко. И зато: држ' се оног што си ухва-
тио.
Јер види, на пример, знате, што Бог саставља, да човјек не раставља.
Он [Бог] на пример даде неку жену, језичару страшну, некоме мужу
мирноме. И он [муж] њу спасе. А и она њега спасе. Она кад га малтре-
тира сваки дан, он се од гордости излијечи. А ми смо сви горди. [...]
Односи пре брака
Они иду код психијатра кад психички имају неко оптерећење. Ма какав
психијатар, ту ти помаже свештеник који ће да ти прочита разрешну
молитву; код свештеника да се исповиједиш. А онај [психијатар] те то-
бож све испитује. И још те наговори психијатар да паднеш у гријех. Ево
како ти каже психијатар, ако је момак или дјевојка: „Имаш ли дјевој-
ку?“
– „Немам.“
„Е, мораш да имаш дјевојку.“
А ако имаш блуд [=односе пре Црквеног брака] 15 година те ми одбис-
мо од Причешћа – па како ћеш без Причешћа, кукала ти мајка? Ето ка-
ко те наговори.
И још горе: да видиш кад дјевојка направи блуд, кад изгуби невиност,
она је празни џак. Не можеш вјеровати каква туга влада том несрећ-
ном дјевојком. То је ужас, она је сломила печат дјевојаштва.
Толику има енергију дјевојка која је невина, она има снагу.
И зато морате да на овом свијету само пазите да не направите гријех,
колико год можете. Кад бисмо били паметни па кад нас ђаво упућује на
неки гријех а ми [да се правилно прекрстимо и кажемо]: „Господе Боже
свемоћни, хоћу ли ако ово ја урадим ожалостити себе.“ Одмах ти поша-
ље помоћ са Неба: анђео господњи отера сатану и ти нећеш извршити
гријех. То само ако може прибрана бити особа, никада неће направити
гријех. [...]

68
 Архимандрит Андреј Конанос: Где ти је муж?
На почетку бих се обратио људима
који се већ налазе у браку, а затим
ћу рећи и неколико речи онима ко-
ји још нису учинили тај корак.
У наше време ништа не представља
обавезу. Раније су људи говорили:
„Да, сада смо у браку! Сада је то
заувек!“ Знали су да након венчања
нема пута назад: брак се не распа-
да. Не треба мислити да је брачни
живот тада био лакши него сада.
Једноставно се оно што се догађало
у породици није износило ван куће
– људи су такође страдали, супруж-
ници су имали исте проблеме као и сада, али о томе никоме нису гово-
рили. Многе жене су саме са собом пролазиле кроз то, осећале бол, пла-
кале, догађало се да су их чак и тукли њихови мужеви… Данас се мно-
го тога изменило, да би данас супружници били у стању да остану
срећни и вољени, неопходно је да сачувају своје односе кроз лично сао-
сећање. Другим речима, да би се данас сачувао брак неопходно је да се
ради на њему, да се помогне браку јер само по себи ништа не представ-
ља објективну реалност. Брак се може упоредити са великим кандилом
– ако не будеш доливао уља, пламен ће врло брзо почети да се смањује
и на крају дa се угаси. А за то заправо и није потребно много труда. За-
то ми је жао када видим хришћане који су разочарани у свој брак. Они
ме гледају и постављају питање, не знајући да сам архимандрит1:
– Да ли си ожењен?
– Нисам.
– Значи да си јако срећан!
– Зашто тако говориш?
– Јако је тешко бити ожењен баћушка, јако тешко. Мене задивљују под-
вижници, са дивљењем размишљам о Светогорцима.
– То није добро.
– Зашто?

69
– Црква није осветила твој брак да би ти завидео другима, онима који
нису у браку. Они имају свој пут. Једно је када се дивиш и мислиш:
„Какав је овај подвижник!“ и потпуно друго када говориш: „Шта ми је
уопште требало да се оженим?“ Није случајно што сте ожењени. Бог
вам је тиме указао част, то вам је Он Сам пожелео. Он има добар циљ и
сигурно нешто добро треба да се догоди у вашем животу. Зато сте дуж-
ни да достигнете тајну срећних односа и потрага за њима представља
циљ вашег живота. Зато што Господ тако жели. Тешко је живети 50-60
година заједно. Ако се човек оженио са рецимо 25 година и до саме
смрти живи са својом „половином“ – шта рећи, то није лак подвиг.
Данас сте сви заједно дошли, лепо изгледате и говорите:
– Слава Богу! Код нас је све у реду!
Међутим, када се вратите кући и затворите врата, почиње реални жи-
вот. И ви сте спремни да се поубијате међусобно. Где је отишло „код
нас је све у реду“ о чему сте говорили? „Све је у реду“ – постоји само
на улици или у гостима, а живот је оно што се догађа код куће. Хероји
– то су они међу вама који су у браку и заиста имају породицу.
+++
Један човек ме је неко време након свадбе питао:
– Оче, реци ми молим те, зар ја треба до своје смрти да живим само са
њом?
– Тако и јесте, живећеш само са њом.
– То је јако тешко – рекао ми је он – разумеш ме, као млад сам живео
другачије. Мислио сам да ће мој живот бити лак, да ће бити онако како
желим. А сада? Понекада ми се чини да ћу пасти под том тежином.
Променио ми се карактер, навике, не могу себе да препознам.
Одговорио сам му:
– То што те плаши, у себи крије лепоту. Ако стално будете заједно и
будете у стању да уочите све добро што је у вама, ваши односи ће оја-
чати и почети да доносе плод. И тада ће неминовно из тога произаћи
нешто добро. Опасно је цео живот се веселити, то не доноси плода. Ако
се цветић не посади негде да пусти корен, неће моћи да порасте, неће
почети да цвета. Брак има своју лепоту, али се та лепота показује кроз
тешкоће заједничког живота, различите карактере, проблематично по-
нашање.

70
 +++
Неки човек ми се након десет година брака пожалио:
– Жена коју сам оженио је некада била потпуно другачија, не као што је
сада. Нисам се оженио овом женом.
– Зашто? Знаш, желео бих да ти кажем нешто. Само немој ништа њој да
кажеш о томе – и она исто то говори о теби. И твоја жена мисли да се
није удала за човека који је сада поред ње, јер је на почетку њен муж
био другачији, а сада се показао као други човек.
– Зашто се тако догађа? – питао ме је.
Све је прилично једноставно. За време заједничког живота нестају фор-
малности, љубазност, добри манири одлазе и ми показујемо своје пра-
во „ја“. То је истина. У једној књизи младићима дају следећи савет: ако
након упознавања са девојком пожелиш да сазнаш да ли те она воли,
спроведи једноставан експеримент: у кафићу или ресторану „случајно“
проспи на њену одећу чашу воде и погледај каква ће бити њена реак-
ција. Један младић је тако и поступио и био одушевљен резултатом.
Чим се вода из бокала просула девојци на хаљину, он је рекао:
– Јао, извини молим те, упропастио сам ти одећу!
Девојка му је одговорила:
– Не, љубави, не брини се, све је у реду!
Није је наљутило што је бацио на њу бокал воде. Није јој било жао ха-
љине. Међутим, ускоро након венчања, ушавши у кућу, већ са прага он
чује:
– Је л’ си се вратио коначно? Где си се скитао свe време?
Када седне да руча, жена не престаје:
– Седи како треба! Једи нормално, мрвице лете на све стране!
Шта мислите, шта је нервирало ову жену? Питао сам је:
– Шта тебе толико нервира у твом мужу?
Да ли знате шта ми је одговорила:
– Када чујем како све време док једе мљацка, мене то ужасно нервира.
Он мљацка, а ја то слушам.

71
Онда сам је питао:
– Шта, зар си то тек сада схватила?
– Не, али је сада то почело да ме нервира!
Наравно, то је нервира, јер се већ на почетку заједничког живота откри-
ва карактер, открива карактер људске душе – како добре, тако и лоше
стране. Добро је и правилно показивати своје право „ја“.
На пример, ако кренеш у манастир тамо ће ти се на почетку све чинити
савршеним. Тако заиста и јесте, али ускоро почињеш и тамо да се сва-
ђаш са другим људима. Зашто? Зато што је такав наш људски карактер.
Ми људи смо јако компликована бића, имамо различите недостатке,
нервозе, агресију, љубомору, мржњу. Зашто је Каин убио Авеља? Ова
братоубилачка осећања постоје у мањој или већој мери у души сваког
човека, показују се такође и у браку. Потражи их у себи и наћи ћеш их,
а затим захвали Богу због тога што ти жена која је поред тебе, или
мушкарац који се налази са тобом, помажу да увидиш свој сопстве-
ни карактер. Како би га у супротном ти могао видети? На тај начин
помажеш себи у разумевању онога што је скривено у теби. Решење
проблема није у бекству, решење је у томе да останеш и потрудиш се,
измениш се и измениш свој „его“. Најважније међутим јесте да испра-
виш себе. Већина људи улази у брак да би изменила другу особу. Ово је
лажна мисао, истина је у супротном: уђи у брак да би изменио себе са-
мога! Када се ти будеш изменио сам, тада ће се и други променити.
+++
Једна жена је, разматрајући са свештеником своју брзу удају, изјавила:
– Добро, удаћу се за њега, али након тога тешко њему. Натераћу га да
се промени!
Тада је свештеник одговорио:
– Зар сматраш да си ти у праву? Зар се грбав може исправити?
Жена је била неумољива:
– Учинићу све да буде добар!
Поменуо сам овај разговор да бих показао да је улазак у брак са овак-
вим одлукама апсолутно неправилан. Добро је ако свако буде видео се-
бе, своје грешке и проблеме, ако буде у стању да се приближи души во-
љене особе и заиста буде у контакту са њом.

72
Размислите, да ли волите оне са којима живите?
+++
Једном приликом сам питао једног мушкарца:
– Да ли волиш своју жену?
– Да, волим је!
– Како би то показао?
– Волим је, шта још треба да урадим?
– Одлично. На који начин то показујеш? Навешћу ти пример: реци ми,
на пример, да ли знаш које је њено омиљено јело?
– Какве везе има јело са тим да ли ја волим своју жену или не?
– Па, одговорио сам, једноставно је: ако некога волиш, знаш о тој особи
све, све њене особине, све што воли.
Други човек је знао све детаље свакодневице своје жене, он је њу волео
тако јако да је знао све тајне њеног живота. Питао сам га:
– Шта јој се свиђа више од свега?
– Њој се све допада, све може да једе, али када јој купим сладолед од
ваниле, њена душа пева! Освојио сам је сладоледом од ваниле!
Његова супруга је волела сладолед и он је знао за то. Други пак ништа
не зна о својој жени. Да ли ти познајеш своју жену? Да ли ти познајеш
свога мужа? Да ли заиста познајеш његов карактер, душу, понашање?
Постоје супружници који живе заједно и не знају ништа једно о другом.
Рађају децу и не знају ништа једно о другом. Грле се и не знају ништа
једно о другом, спавају у истој постељи и не знају ништа једно о дру-
гом. Један не осећа душу оног другог. И колико често чујем:
– Мене муж не разуме, не осећа, не примећује.
Међутим, исто то може рећи и муж за своју жену. То је јако жалосно,
живети много, много година заједно и толико мало се познавати међу-
собно да на крају нисте у стању ни да познате лепоту људских односа.
И како је предивно заиста познавати блиску особу. Ако је знаш, осе-
ћаш, онда ћеш схватати и многе друге људе који су налик на њу. Ако
будеш упознао своју жену, знаћеш и многе друге и то је оно што је пре-
дивно. Зато се брините једно о другом, трудите се да разговарате међу-

73
собно, говорите и гледате једно у друго чак и када се свађате. Свађа ни-
је лоша ствар ако потом из ње буде произашло нешто добро. Сви смо
ми људи.
+++
Неки супружници ми говоре:
– Ми се никада не свађамо!
– Браво за вас, одговарам им ја и додајем: Али не мислим да је то баш
толико предивно јер је свађа нормална појава. Ако се не свађате, значи
да немате шта да кажете једно другом? Наравно, није ствар само у сва-
ђи. Ствар је у томе да почнеш снажно да волиш другу особу као резул-
тат свађе. Рећи јој истину, осетити је, осетити пулс њене душе, постати
свестан шта она жели, шта јој недостаје.
Један човек је о томе рекао јако лепо:
– Идем на посао и желим да осетим да из дома излазим сит – у јелу,
топлини, љубави. Јер онда моје очи неће желети, нити се моје руке
пружати ка ономе што ми предлаже свет око мене.
Када дете излази из дома гладно онда оно једе што му дају други људи,
оно нема други начин. Исто то се догађа и у људским односима. И суп-
ружници који се разводе јесу супружници који не могу да се насите
својим односима код куће.
+++
Једном приликом ме је из иностранства звала млада жена са троје деце,
глас јој је дрхтао. Одавно је познајем, она је јако добра жена и мајка.
Питао сам је:
– Зашто си толико узнемирена?
Одговорила ми је:
– Оче, имам јако велики проблем: не верујем себи, плаши ме оно што
ми се догађа. На послу постоји један мушкарац који је освојио моју ду-
шу, дотакао ме, допада ми се и ја се због тога осећам ужасно, осећам
недостојном, јако, јако грешном.
Рекао сам јој:
– Чекај, знам те дуго, то уопште не личи на тебе. Испричај ми детаљни-
је зашто се тако осећаш и како се тако нешто догодило?

74
Ево шта ми је испричала:
– Баћушка, знаш колико сам година удата. Ево већ годину дана говорим
свом мужу: „Хајде да се прошетамо негде!“, и као одговор стално чу-
јем: „Не могу, немам времена!“; „Дај, макар једном дођи по мене на по-
сао и идемо негде, у позориште, кафић, појешћемо по парче торте и за-
тим се вратити кући.“ – „Не могу, морамо да платимо кредит, морам
много да радим, остаћу на послу!“ Направила сам нову фризуру а он то
чак није ни приметио. Купила нове ствари, а он није обратио на то ни
најмању пажњу. Ништа. А када дођем на посао, гледа ме тај мушкарац
који ради преко пута мене и примећује све што се променило на мени,
обраћа пажњу на начин на који сам обучена, указује пажњу, цени ме и
говори ми пријатне речи – оно што већ годину дана не ради мој муж.
Испоставља се да ми други човек даје оно што је дужан да ми пружи
мој муж који то не ради, не жели. Оче, да ли сам ја крива за ово?
Схватате, она осећа своју кривицу. Али ја сам осетио да није крива она,
већ њен муж јер јој није давао ни мрвице, док је странац пришао и дао
јој парче хлеба. Ако у браку не будеш наситио своју душу срећом и љу-
бављу, једино ћеш насиљем над собом бити у стању да се у њему задр-
жиш и мучићеш се цео свој живот.
– Сладолед, наставила је она, сама сам направила, ћевапе сам ишла да
купим, све што сам заправо желела је да ми муж покаже да ме цени, да
ме уважава, воли као и раније, када смо се узели. Тада сам за њега била
краљица, најлепша, једина, а сада… сада ме једноставно не примећује.
Знајте да је велики грех када сами не чинећи грех, другога провоцирате
на грех. Зато се осврните на свој брак, да ли сте задовољни? Да ли си
задовољан својом половином? Да ли је она задовољна са тобом?
+++
Једном приликом сам са једним мушкарцем имао следећи дијалог:
– Шта ти пружаш својој жени?
– Дајем новац. Сваке недеље!
– Извини, зар брак представља просто економски договор? Ти јој дајеш
новац и на томе се све завршава? Зар само то? Можда твоја жена жели
нешто друго? Можда жели да се ти интересујеш за њу? Да поразговара-
те међусобно?
+++

75
Једна жена ми је једном приликом испричала:
– Када покушавам да поразговарам са мужем, он чита спортске часопи-
се или гледа телевизију.
Говорим са њим, а он гледа телевизију. Ја не могу да издржим и молим
га: „Дај, угаси ТВ, дај да мало попричамо!“ – „Слушам те ја, одговара
ми он, хајде, кажи шта си хтела, уморан сам!“ И тако сваки пут… Већ
одавно не говоримо међусобно са љубављу, од срца. Оче, не могу да из-
држим то. Желим да живим свој живот и да се скрасим некако.
Размислите шта ви сами пружате другима, и не мислите да су ваша же-
на или муж неко коме је већ прошло време избора и да више нема опас-
ности да их изгубите. У групи ризика се налазе породице у којој један
од супружника не „насићује“ оног другог. На жалост, многи не приме-
ћују знаке које шаље друга особа. Ни један развод се не догађа неочеки-
вано. Само се чини да је бомба експлодирала неочекивано и ми онда го-
воримо другим људима: „Готово је! Развели смо се!“ Заправо, бомба не
експлодира изненада, ту се таложило, гомилало. Жена говори једном,
други пут, на различите начине даје мужу до знања да није задовољна
ситуацијом, да је то мучно за њу. Пролази неколико месеци, година,
али муж ништа не схвата.
Или ако и разуме, говори:
– Стварно, не обраћам пажњу на њу, није ми до тога. Али шта ће она да
ради без мене? Сав новац је код мене, сва имовина је на моје име!
Шта рећи, таква зависност се сусреће често. Али ако жена буде добила
могућност да се ослободи? Шта ће се онда догодити?
Зато пружите особи поред вас оно што јој је потребно, да би затим мог-
ла да каже:
– Хвала ти, узећу само мало!
Ово је одличан начин да задржите своју половину. Јер тада колега на
послу, комшија или ко год ко искушава особу која вам је блиска разли-
читим привлачним предлозима – неће имати шансе. Ако су душа, тело,
осећања, пуноћа карактера и личности друге особе задовољни тобом,
можете бити сигурни да ће увек бити поред вас. Тада нећете морати да
тајно претражујете мобилни телефон свог супружника, нећете бринути
и приморавати друге људе да их прате или приређивати љубоморне
сцене. Да би неко отишао, мора да буде гладан и жедан.

76
Зато вам још једном говорим: будите јако пажљиви једно према другом.
И опростите ми за ово што ћу сада рећи – не говорим то као осуду – по-
себно треба жене да пазе, јер су у њиховим рукама кључеви људс-
ких односа. Жена може да чини са мужем све што жели, може да
учини да буде јагње, може да учини да поремети због ње, може да га
освоји али и изгуби.
У нашем животу се догађају такви тренуци када, уместо да се трудимо
да исправимо наше односе, користимо различите алибије, понекада и
духовни, црквени алиби, да се не бисмо фокусирали на оно што нам је
неопходно. Долазимо у храм на службу да не бисмо приметили празни-
ну која постоји у нашем животу, у области породичних односа и у љу-
бави. Много пута сам могао да посматрам како се то догађа. Жена је
стално у храму, а не труди се да разуме свог мужа.
Зар јој Христос неће рећи:
– Прво се помири са мужем, а затим дођи да Ми служиш? Врати се ку-
ћи, учини све да се зближите и опет заволите међусобно, пружи му оно
што му недостаје, а затим дођи и принеси Ми своје усрдне молитве!
Пазите на ово. Не инсистирајте стално на својим правима. Човек се не
спасава тиме што је одбранио своја права. Није ствар у томе да се избо-
риш за своје, већ у томе да сачуваш брак.
+++
Једно дете ме је питало:
– Објасните ми зашто су се моји родитељи развели? Да ли можете да
ми помогнете и објасните ми то? Док су се свађали, обоје су говорили
да су у праву. Моја мама је викала: „Ја сам у праву!“, моја отац је по-
нављао то исто. Обоје су викали: „у праву сам!“ Зашто су се онда раз-
вели, ако су обоје били у праву?
Знај да нећеш успети да добијеш своја права, намећући их, урлајући и
свађајући се. Христос нам је показао други пут, Он нам је рекао:
– Остави то што је за тебе, дај га, принеси себе добровољно на жртву,
ради љубави и јединства као што сам Ја учинио.
Зар Христос није био Онај Ко је имао највећа права? Ипак, Он је рекао:
– Узимам на Себе ваше неправде. Постаћу „Лош“, распните Мене и ви
ћете постати добри.

77
У питању је највећа тајна. Овом тајном Христос је освојио наше срце и
зато Га ми волимо. И ми смо дужни макар да покушамо да се прибли-
жимо овој тајни.
Ја радим ове радио-емисије да би свако од нас схватио своје грешке2.
Први у томе треба да будем ја сам, ја сам дужан да схватим своје сопст-
вене грешке. Да схватимо да се не сме наметати сопствена воља другој
особи. Свако то треба сам да схвати! Постане свестан свог егоизма, сво-
је хировитости, своје високе захтевности и одсуства жеље да се прила-
годимо.
+++
Једна девојка ми се пожалила:
– Оче, код куће сви патимо због мајке.
– Зашто? Зар је толико лоша?
– Не! Она је јако добра, чак исувише, и ми не можемо, нисмо у стању
да испунимо њене захтеве. Она је веома црквена и ми не можемо да из-
држимо.
– Је л’ ти то озбиљно?, питао сам запрепашћено, она је црквена и ви то
нисте у стању да издржите?
– Оче, она нас не доживљава као живе људе, она нас види као војнике.
Она је веома црквена особа.
О овоме је потребно посебно да се замислимо. Ми немамо права да ко-
ристимо Христово име да бисмо правили свађе код куће, не можемо да
се позивамо на то да је нешто одређено Уставом Цркве, независно од
тога о чему говоримо – да ли о посту или о начину нашег живота, да
бисмо на тај начин исправили насилно другу особу. Људи се не мењају
на тај начин. На тај начин се неће исправити ни особа коју волиш.
Знао сам једну жену светог живота, удату, са децом, која је држала цео
пост на води и притом је својој деци пржила шницле јер није желела да
она посте против своје жеље. Уважавала је њихово мишљење и мишље-
ње свог мужа.
Понекада духовност и светост нису само нешто што одише тамјаном,
већ и оно што не изгледа веома црквено, а што опет може бити црквено
на крају. Да не одеш ово вече на свеноћно бдење као што си планирала,

78
већ да седнеш поред мужа, попијеш са њим мало вина, поразговараш са
њим, саслушаш га. Сетиш се како ти је недавно рекао:
– Доста више. Извини, али ти си стално у храму, скоро и да ниси код
куће, ја те уопште не виђам.
+++
Знао сам једну жену која је непрестано била на вечерњим службама и
Литургији. Једном сам је питао:
– Где ти је муж?
То јест, рекао сам јој исте оне речи које је Христос рекао Светој Фоти-
ни, Самарјанки: „Где ти је муж?“.
Она ми је одговорила:
– Оче, он се не интересује за ово, он је на другом месту.
– Ко је он? Удала си се за муслимана?
– Не, једноставно он није религиозан. Њему се не допадају такве ства-
ри.
– Разумем. А када идеш у храм, шта ти он говори?
– Ми се увек свађамо пре него што ја одем у храм, али ја ипак одлазим
јер желим да будем поред вас, драги мој оче!
И осмехнула ми се. Помислила је да ћу је похвалити. Међутим, ја сам
јој рекао:
– Слушај ме, ми не можемо служити бдење када знамо да твој муж же-
ли да си код куће. Уопште није потребно да се он нервира и због мене и
због тебе.
– Баћушка, он се на Бога љути! рекла ми је тада, а затим тријумфално
додала:
– Ја знам да ће нас Христос развести!
Послушајте ове речи: „Христос ће нас развести!“
Христос ни за шта није крив, међутим, наше понашање, начин живота
на који понекада доживљавамо Христа приморава људе да мисле да Он
може бити узрок нечијег развода. Рекао сам јој:

79
– Слушај ме! Остави своју нафору и иди кући, доћи ћеш у храм ујутру.
Ујутро ти дозвољава да долазиш на службу?
– Да, дозвољава. Њему се не допадају вечерње службе јер жели да
будем код куће, са њим.
– Па онда остани код куће!
– Добро, али он не говори на духовне теме.
– А да ли ти говориш о духовном, на исповести, на пример? Пробај, се-
ди поред мужа, обрати пажњу на оно што ће ти рећи, послушај га. Буди
стрпљива да освојиш његово срце, да га заволиш, дотакнеш својом жрт-
вом. Веруј ми, то је веома духовни поступак и веома тежак, буди сигур-
на у то!
Поступила је као што сам је саветовао али по цену великих духовних
напора. Затим сам је замолио:
– Пренеси свом мужу да га молим за опроштај јер толико времена ни-
сам знао да ти не дозвољава да долазиш на вечерње службе.
Ту није издржала и рекла ми је:
– Ја то не могу да кажем! Доста ми га је! Ја и онако сада већ чиним и
више од онога што је желео!
Шта мислите, драги моји, шта овде недостаје? У овим речима има мно-
го егоизма, нема расуђивања. А неопходно је да имамо расуђивање. Не
рушити све на свом путу, већ размислити: „Па добро, остаћу ове суботе
код куће, а у недељу ћу ићи у храм. То ће бити моја жртва. Тако ћу са-
чувати блиске односе са мужем, освојићу његово срце. Поступићу тако
да би могао да каже: „Погледајте шта је Христос учинио са мојом же-
ном – она је постала пажљива, нежна, снисходљива, добра, саосећајна,
са разумевањем“.
У противном, може да каже:
– Ето! Почела си да идеш у цркву и види шта се догодило!
То је страшно, када о нама који се налазимо близу Бога, који припадамо
Цркви, говоре:
„Погледај овог чудака у храму!“ Зашто нас називају чудацима? Па наш
карактер, наша доброта, саосећање и уважавање људи би требало да нас

80
учине најпривлачнијим људима на свету. Све је тако, али ипак, ми то
уважавање нисмо стекли.
Када други пожели да води своју борбу, ти ћеш то видети. Када буде
пожелео онда ће постити, одлазиће у храм, исповедаће се… Онда када
га Бог буде просветио.
– Па шта онда оче, да ништа не говорим свом мужу?
– Говори му обавезно, али… ћутањем и добрим примером.
+++
Једном ми је један мушкарац рекао:
– Оче, тебе слуша моја жена, реци јој!
– Шта да јој кажем?
– Реци јој да ме не уништава! Не могу да издржим! Сигуран сам да
шницла коју једем петком, након њене придике, постаје посна, ја сам у
то сигуран! Ја једем а она кружи око стола и звоца, звоца и чека ме на
вратима трпезарије да би ми поново одржала лекцију. То просто није
могуће!
Ја познајем ту жену. Она не пропушта могућност да дође у храм, долази
на библијске беседе, а код куће јој сви говоре:
– Ми ово не можемо да издржимо!
Ово ме тера да се замислим: зар је могуће да поставимо Бога испред се-
бе, а да иза себе стварамо проблеме? Узгред и она девојка о којој сам
говорио, о свом оцу је рекла:
– Мој отац је бољи од маме, иако он ретко одлази у храм. Када чује за
неки проблем, труди се да помогне, дели милостињу. Када чује за неку
трагедију, он тугује и плаче.
Шта ово значи? Значи да је саосећајан и осетљив човек. И још – подсе-
ћа нас на оно што је Христос рекао: „Милости хоћу, а не жртве“.
А да ли се твоје срце смекшава поред Христа? Када бисмо ми били пра-
ви, када бисмо изменили себе, пре или касније бисмо успели да измени-
мо све људе – и своју децу и свог мужа и своју жену…
Бити духован човек не значи много говорити о Богу. То значи – умети
доживети Бога. А другима говорити оно што ће им помоћи да учине је-

81
дан корак напред, да би им мало помогли. То сам схватио на Светој Го-
ри, где је у јако строгом манастиру Дионисијату живео један старац, је-
ромонах. Једном му је пришла група поклоника међу којима су били
отац и два сина. Деца су била живахна и одбијала су да пођу говорећи:
– Нећемо сада да слушамо проповеди.
– Идемо, овај свештеник је јако добар! Послушајмо шта ће нам рећи,
наговарао их је отац.
Треба рећи да је овај јеромонах био истински подвижник. Ретко је јео,
био веома строг према себи, а према другима – само онолико колико су
били у стању да издрже. Ми смо пришли и очекивали да ће почети да
говори на духовне теме, међутим, он је почео да говори о резултатима
последњих фудбалских мечева Олимпијакоса, Панатанаикоса, АЕК-а…
Све ово се догађало у порти светогорског манастира! Питао је поклони-
ке:
– Људи, шта ће бити ове године, да ли ћемо освојити титулу?
Посматрао сам га и у себи говорио: „Пресвета Богородице! Господе
Исусе Христе! Уместо да им каже нешто духовно, нешто што би их уз-
висило, он прича о фудбалу!“ Поклоници су га замолили:
– Старче, реците нам нешто духовно.
– Када сте последњи пут водили своју децу на стадион?, одговорио им
је он.
Тада су дечаци који су били близу рекли оцу:
– Тата, овај старац је јако добар, он није као сви, не проповеда све вре-
ме. Он је јако добар!
Мало касније је млађи дечак питао старца:
– Оче, да ли Ви исповедате?
– Да, исповедам. Хоћеш да се исповедиш?
– Да, желим, чуло се као одговор.
Зашто је дете пожелело да се исповеди код тог монаха који је говорио о
темама које немају везе са вером? Он им ништа није говорио о Богу,
али је целокупан његов спољашњи изглед – у мантији, са брадом, са ос-
мехом, са добрим осећајем за хумор – привлачио људе њему.

82
Обратите пажњу: он се осмехивао, није се смејао. Да ли се ви осмехује-
те код куће? Да ли сте задовољни? Радосни? Да ли прихватате свој жи-
вот онаквим какав јесте? Или вам је стално лоше и ви, без престанка,
упадате у меланхолију и депресију? Будимо се ујутру и све нам се чини
трагичним. Будиш дете и изговараш:
– О, какав је ово живот… Брзо устани, треба да се спремимо за школу,
опет у школу!
Као да му говориш:
– Хајде и ти у тежак живот, да живиш као и ја.
Дете има пуно право да се побуни:
– А где ме зовеш, у какво друштво?
+++
Ми, хришћани, ми смо Христови, али у нама нема радости, док људи
који су у свету имају радост иако је она лажна. Где је истина? Када ће-
мо научити да будемо срећни? Након смрти? Ова радост треба да буде
присутна у нашем животу, нашој породици, сада, овде, да бисмо осна-
жили међусобне односе, наше односе са децом. Хришћанин мора имати
ту радост, неопходно је да има храброст да са надом гледа унапред и
верује да ће се ситуација поправити.
Када је један човек добио отказ, он је отишао у продавницу, купио дос-
та хране и кренуо кући. Зашто је то урадио? Зато што је себи рекао:
„Нећу дозволити да се моје расположење пренесе на моју породицу, да
они почну све да гледају у мрачним бојама“. Када се вратио кући, рекао
је својој жени:
– Где су деца? Зови их. Донео сам укусну храну, хајде да заједно лепо
проведемо време!
– Зашто, љубави, добио си повишицу?
– Не, добио сам отказ.
– Зар ћеш нас почастити због отказа?
– Да, одговорио је он, зато што се нећемо предати, верујемо у Бога и
наша нада да ће бити боље је доказ томе!
Добро је када постоји оваква породица! Дете види како се родитељи по-
нашају, шта говоре и мисли: „Види како је Христос изменио моје роди-

83
теље: они верују и јаки су.“ А ако стално буде видео чамотињу и очаја-
ње, зашто би требало да буде хришћанин? Зашто да буде члан Цркве?
Један мали дечак ми је о томе и говорио:
– Зашто треба да будем као моји родитељи? Да, они су црквени, али
шта у њима има добро да би их подражавао? Шта? Видим само негодо-
вање, прекоре, хирове, све је код њих црно, све их доводи до очајања.
Мислим да су ово биле веома важне речи.
+++
Осмехујте се, волите и показујте то. Сећате се, поменуо сам вам жену
која је одлазила у храм на све вечерње службе? Ето, недавно је поново
дошла на службу. Није хтела да сагледа своје грешке, схвати да јој је
неопходно да поправи своје односе са мужем, постане му ближа. Не!
Уместо тога, са радошћу ми је рекла:
– Оче, пронашла сам изузетне духовне књиге, донећу ти их! Нашла сам
„Подвижничка слова“ авве Исаије Отшелника.
Погледао сам је, она ме је такође посматрала, очекујући моју реакцију.
Рекао сам јој:
– Слушај ме што ћу ти рећи. Ти читаш авву Исаију, али шта ће бити са
„плесом Исаије“ ако си разорила сопствени дом3? Ти рушиш свој дом,
зар не схваташ то? Мислиш да поступаш добро? Знаш са чиме бих по-
редио твоје речи? Ти говориш о духовним стварима које се налазе висо-
ко, на петом спрату, а ти сама чак ниси ни ушла у улаз те зграде. Зар
оно што ти саветујем није духовно? Међутим, твој егоизам ти смета да
то разумеш. Ти не желиш ништа да чујеш и једино си у стању да понав-
љаш: „Радићу оно што сам наумила!“. Завршило се тиме што је дошла
следећи пут и рекла ми за своју „још духовнију“ одлуку:
– Мислим да је неопходно да се разведем од мужа и водим подвижнич-
ки живот!
Одговорио сам јој:
– Наравно, па и сама пословица каже: „Ко не жели да меси тесто, десет
дана просејава брашно“.
Схватате, ова жена не жели да се бори са собом да би сачувала сопстве-
ну породицу и тражи могућност да побегне. Међутим, потребно је да

84
знате да онај ко бежи од нечега, у будућности ће се сударити поново
са тим. Особа која мисли да је развод лакше решење од очувања поро-
дице касније ће се опет сусрести са тим истим проблемима. Јер је особа
која се лакше прилагођава увек таква, док човек са тешким и хирови-
тим карактером и у будућности остаје такав. И нема никаквих гаранци-
ја да ће се у будућности твој живот изменити на боље јер се ти сам не
мењаш. Зато остани и бори се тамо где се налазиш да би изменио ситуа-
цију. Није решење у томе да побегнеш, већ да седнеш и разговараш. Да
разговарате не као непријатељи, не као на суду, не да бисте видели ко је
бољи и ко је у праву, већ да бисте сјединили и сачували свој дом.
+++
Када су се моји родитељи свађали, свако од њих би тврдио да је у пра-
ву. Зар је главно питање у браку у томе ко је у праву? Не! Питање је у
томе како се брак чува. Али, хајде, нека ти буде, нека си у праву! Реци
ми, шта ћеш радити са тим правом? Сачувати свој брак је велико дело.
И он се чува захваљујући једноставним стварима – осмеху, поклону,
добром разговору, молитви, укусном јелу које можеш да припремиш за
вољену особу.
Да ли се обраћаш особи крај тебе речима „љубави моја“? Један човек је
на ту тему рекао својој жени:
– Шта ће нам то, да говоримо једно другом глупости? Па нисмо деца!
Погледај, ми јесмо деца! Када се свађамо због неких ситница, типа:
„она ми је рекла, а ја сам јој одговорио“ – зар ово није детињасто? У ду-
бини душе си дете али заборављаш на то. Зато, сада, док смо живи, го-
ворите једно другом лепе речи – када сте заједно можете то да учините.
Запамтите да живот на земљи није бесконачан. Колико сте година у
браку? Допустимо да ћете бити још пуно и пуно година у браку, али ће
и оне протећи јако брзо. На почетку си сам, затим улазиш у брак и има
вас двоје; затим се појављује прво дете и има вас троје, затим четворо…
Затим одрасла деца почињу да живе самостално и породица се поново
умањује, родитељи поново остају удвоје и на крају живота поново оста-
јеш сам. Тада ћеш питати себе:
„Шта сам урадио у свом животу? Шта сам постигао за све ове године?
Живели смо заједно, али да ли смо заволели једно друго? Да ли смо се
упознали? Да ли се међу нама родило осећање које је било вредно да за-
једно проживимо цео живот?“ Реците топле, нежне речи сада, док смо

85
живи, јер нам је време овде ограничено. Наступиће тренутак када ћете
рећи:
– Ах, колико бих ти сада лепих речи рекао! Али шта мртвом да кажеш?
+++
Умро је муж једне баке. Обоје су имали 80 година. Био сам на тој сах-
рани где је она до суза дотакла све: говорила је дирљиве ствари о свом
мужу:
– Мој јаблане! Мој предивни! Љубави моја!
Сви су плакали у храму. Ништа нисам знао о њиховим породичним од-
носима. Затим се испоставило да док је упокојени био жив није му било
лако да живи са овом баком. Ни једну добру реч му није рекла.
+++
Дакле, хајде да љубимо једно друго сада, док смо живи и живимо зајед-
но. Говорите добре речи особи која се налази поред вас. Ово ће вам ре-
ћи мужеви који су сахрањивали своје жене, или жене које одлазе на
гробове својих упокојених мужева и изговарају речи које им никада ни-
су говориле док су били живи…
Затим реците свом мужу шта желите да чујете од њега:
– Желим да ме уважаваш, да ми говориш да ме волиш. Да то говориш
стално.
Тако је човек створен. Он жели да чује ту реч, жели да зна да га неко
воли, штити, налази се поред њега. То је заједничка потреба свих нас.
Нема човека коме то не би било потребно. Неопходно нам је да се нау-
чимо да волимо јер бити човек Божији значи – научити се да осећаш
потребе и бол друге особе.
Добро је имати породицу. Тајна је у томе да нама пре свега не недостаје
новац, нама недостаје блискост и љубав.
Ако видиш да се твоје дете код куће смеје, радује, пева, онда твој дом
представља рај.
Независно да ли имаш новца или не, то је нешто изузетно. Стављаш
кључ у браву и мислиш: „Кући ме чека жена која је створена за мене,
која ме воли и мисли на мене“. А жена говори у себи: „На послу сам,

86
али знам да муж мисли о мени, нашем детету и породици“. У томе је
срећа.
Економска криза у Грчкој је показала да осим економског, нама недос-
таје и душевног „сувишка“. Немамо снаге, немамо међусобне љубави,
узајамне блискости. Зато се веома снажно мучимо. Верујте ми, изузетна
је ствар што сте у браку. Не гледајте на то што ни ја, нити многи други
нисмо ожењени. Нас је Бог призвао за нешто друго, ми имамо други
пут. Никада не мислите да сте учинили погрешан корак када сте скло-
пили брак. Неће пропасти оно што чините.
Онима који још увек нису у браку желим да кажем: на почетку добро
размислите о свом избору. На шта мислим? Две ствари: особа коју си
изабрао за породичан живот треба да буде чистог срца и доброг карак-
тера.
+++
Једном ми је једна девојка рекла:
– Упознала сам се са мушкарцем, али он није много религиозан. Да ли
да се виђам са њим?
Питао сам је:
– Да ли си ти веома религиозна?
– Наравно! Зар нисам?
– Не мислим тако. Твоја исповест не показује да водиш савршен цркве-
ни живот, да се снажно бориш.
– Можда је и тако, али он ни то не ради…
То све није тако важно. Важно је да је твој изабраник добар, да има
добру наклоност и да ваши карактери буду слични. Да вас међусобно
не оптерећује присуство оног другог, да не можете да се заситите да се
слушате, мислите, будете заједно. То је критеријум по коме се може су-
дити да ли сте једно за друго. Тада ће Бог благословити ваш савез. Није
довољно бити хришћанин да би оженио хришћанку. Ми можемо бити
хришћани али не одговарати једно другом. Дешава се тако. Понекада
саветујем младима:
– Погледај ову девојка, добра је, црквена!
– А шта ако не одговарамо једно другом?

87
– Па, она је добра хришћанка!
– Не, не могу: гледам је и не осећам ништа!
– Дете, али њен деда је свештеник!
– Шта ме брига што је њен деда свештеник? Какве везе то има?
Најважније је да се душе сједине и да људи могу да опште. Зато је
неопходна пажња и према деци: не смеју се приморавати на нешто што
због чега ћете се касније жалити и кајати се, плакати и цела ваша поро-
дица се мучити. Неопходно је да имате молитву у срцу, огромно уважа-
вање једно према другом као и према свему ономе што се односи на
брак.
Желим вам да се увек радујете томе што имате породицу, јер је у пита-
њу велика част. Ако имате једно дете, ако имате много деце, ако немате
децу – све што је Бог дао свакоме и што сада даје, све што сада осећате
– у питању је велика част, велики дар. Како је радосно знати да постоји
особа која живи и постоји за тебе, да је у питању вољени који мисли на
тебе, уважава те, да се ти налазиш поред њега, како је све то предивно!
Велика је част то што вас је Бог оженио и поставио венце на вас: „Вен-
чава се слуга Божији слушкињом Божијом“. То јест, твоја жена је твој
венац. Твоја слава је твој муж. Како је то предивно! Желим вам да се
радујете томе, желим вам дуге године породичног живота где ће све
постојати ради добра: и разлике у мишљењима ради добра, и свађе ради
добра, да се на крају душа смекша. Тако ће и бити, потребно је само
време.
Живот треба да кипи и да кључа. Нека тако и буде, али вас Бог неће ос-
тавити. Када остаримо, постајемо мекши. То ми је рекао један дека. На
исповести сам му рекао:
– Ви сте прилично духовно напредовали деко. Ви ми одавно нисте го-
ворили да сте се свађали са женом.
– Ох, сада већ нисам у стању, тешко ми је, остарио сам, одговорио ми је
он.
Уморио се и не може више да се свађа. Његово тело му такође сада не
помаже и ако је у младости био темпераментан, сада седи и пристојно
замоли:
– Молим те, донеси ми шољу чаја.

88
Значи да је смекшао.
Овај живот ће проћи и ти ћеш схватити да је твоја жена била твој најве-
ћи добротвор и да је твој муж био твој највећи добротвор. Захваљујући
њему или њој ми ћемо доспети у рај, јер се заједно учимо трпљењу,
смирењу, праштању. Учимо се да саслушамо, а не да говоримо. Учимо
се да волимо. Где ћеш се још научити томе? Зар можеш сам да научиш
то?
+++
Једном се један брачни пар обратио Старцу Пајсију са питањем:
– Оче, када се свађамо, ко од нас треба да попусти?, питао је супруг,
Свето Писмо говори да жена треба да се боји свог мужа и да му се у
свему потчињава. Реци оче, ко треба да уступи?
Старац Пајсије је одговорио:
– Слушајте децо, када се свађате, нека паметнији попусти! Ко је памет-
нији, нека попусти.
Прекидаш свађу и питање је завршено.
Када говори „прекидаш свађу“ мисли да је потребно да се свађа заус-
тави, да се заборави, да се не измишљају танане методе да се она про-
дуби. То је горе него свађа. Једна жена ми је рекла:
– Када се свађам са мужем, користим једно јако добро средство. Не раз-
говарам са њим.
– Мислиш на то да показујеш спокој и смирење за време свађе?
– Не, оче! Просто не разговарам са њим! Правим се да не постоји, да га
једноставно нема у кући!
– Да ли ти то мени озбиљно говориш?
– Да.
– Колико дуго све то траје?
– Три дана.
– Три дана?

89
– Да, толико дуго не разговарам са њим, мора да научи лекцију! Иначе,
волим ја њега, оче, не брини се, волим га, него га уразумљујем на тај
начин.
– Добро. А ако почнеш да разговараш са њим, зар он неће бити у стању
да схвати шта ти од њега желиш?
– Не разговарам са њим, јер ако будем разговарала, он ће се погордити!
Послушајте на који начин људи говоре једно са другим у породици!
„Да се не би погордио, да не би имао много власти“ – какви су то од-
носи када један другом намеће своју власт? Ми нисмо противници, не
треба говорити: „Успећу да те победим“ – „Не, ја ћу те победити“. Љу-
бав мора да победи. Христос треба да победи и јединство супружника
треба да победи да би деца која гледају у вас са поносом могла да кажу:
– Хвала Богу што имам такве родитеље!
+++
Једном сам питао једног малишана:
– Да ли волиш Бога?
Одговорио ми је:
– А какав је Он, Бог?
Рекао сам му:
– Бог те воли као што те воли твој тата. Бог је Отац! Као твој отац…
Малишан ме је прекинуо:
– Мој отац ме не воли пуно, он се развео од маме, одавно не обраћа
пажњу на мене и одавно није разговарао са мном.
На који начин таквом детету објаснити да је Бог Отац, ако отац није
пример за њега, ако му мајка није пример. Наравно, Црква се гради на
дому у коме постоји снажан породични живот, тако да се може рећи де-
тету:
– Чедо моје, Бог је као твој отац са срцем твоје маме која те воли.
Како то рећи тамо где нису добре породице?
Немој поредити своју жену са другом, свог мужа са другим муш-
карцем, своје дете са другим дететом. У питању је твоја жена, твоје

90
дете и тачка! Не смеш се стидети свог детета, свог мужа или жене.
Запамти: имаш добро дете, ти си добра, твој муж је добар и дужни
сте да се сви заједно потрудите да урадите нешто добро у свом жи-
воту!

Напомене:
1. Један од степена у монаштву – прим.прев.
2. О. Андреј Конанос у Грчкој води радио емисије у којима обрађује
актуелна питања савремености кроз призму православне духовности –
прим. прев.
3. Игра речи, јер се за време црквеног венчања пева песма „Исаије,
ликуј!“ – прим. прев.

Св. Теофан Затворник: О обавезама мужа и жене

Личне обавезе сваког од супруж-
ника проистичу из схватања о
улози сваког од њих. Муж је гла-
ва жени.
Одавде следи да муж:
а) мора да има и да показује своју
власт над женом, да не понижава
себе и не уступа водећу улогу
због малодушности и страсти, јер
је ово срамота за мужеве. Само
ово не сме да буде деспотска
власт, већ власт заснована на љу-
бави. Нека ти жена буде друг и
натерај је да ти буде покорна сна-
гом своје љубави.
б) У свим пословима она за тебе
мора да буде прва, највернија и
најискренија саветница, прва којој се поверавају тајне.
в) Мораш да пазиш на њу, да се бринеш о њеном умном и моралном
усавршавању, снисходљиво и трпељиво отклањајући оно што није доб-

91
ро, а усађујући добро, а да оно што је непоправљиво у телу и нарави
подносиш благодушно и благочестиво.
г) Али никако не смеш дозволити да је развратиш својом небригом и
самовољом. Муж је убица, ако смирена, кротка и побожна жена у њега
постане расејана, својеглава и без страха Божијег…
д) Брига о моралности, исто тако не представља препреку да се задово-
љи њена жеља за општењем са спољним светом, али уз његову саглас-
ност.
Жена, пак, са своје стране:
а) мора да у свему слуша мужа, да на све начине своју нарав приклања
његовој нарави и да му буде потпуно предана и да ни поступцима ни
мишљу чак ни не планира ништа без његове воље.
б) И зато тачно да извршава све његове одлуке, савете, заповести и да
не допушта ни мисао о томе да остане при своме, и уопште ни у чему
да не жели и не показује своје главешинство.
в) У случају несагласности да буде попустљива и трпељиво да подноси
све што јој не буде по вољи; другачије нећеш сачувати драгоцени мир.
г) Исто тако ово јој не ускраћује обавезу да се брине о добром владању
свога супруга. Својом мудрошћу и утицајем она може променити рђаво
понашање свога мужа; у крајњој мери она не сме да не брине о њему, и
колико има снаге и ума, треба да делује на њега и да га погађа као из
огња.
д) Зато саму себе треба да украшава најпре врлинама, а да јој укрша-
вања друге врсте буду страна, узгредна, од којих се лако одрећи, на-
рочито када треба да се поправи стање.
ђ) На крају треба да се сећа да је на њој да брине о домаћим пословима,
макар то било само њихово извршавање... Њена дужност је да делује у
позитивном смеру; ако види нешто што није у реду да каже и поправи
или да уради.

92
 Свети Јован Златоусти: О браку и породици
Иоле разуман човек међу највеће
благослове сврстава и живот му-
жа и жене у хармонији.1 На дру-
гом месту он наглашава: друг
или пријатељ никада те неће на-
пустити, али муж и жена су бољи
од обоје.2 Од постања Господ је
својим промислом дао ову зајед-
ницу мужа и жене, и о двома го-
ворио као о једном: мужа и жену
створи их3 и нема више мушког и
женског јер сте сви једно у Исусу
Христу.4 Нема тако блиског од-
носа међу људима као што је то у
заједници мужа и жене, под ус-
ловом да је њихова веза таква
као што би требало да буде. [...]
Снага супружанске љубави је
заиста већа од сваке друге страс-
ти; друге жеље могу бити јаке, али ова никад не слаби. Ова љубав дубо-
ко је усађена у наше биће. Неприметно, она привлачи тела мушкарца и
жене да се зближе, јер у почетку жена је дошла од мужа, а од мужа и
жене настадоше и други мужеви и жене. Видите ли сада како је блиска
та заједница и како је њу Господ својим промислом створио од једне
природе? Он је дозволио Адаму да узме Еву која му је била више него
сестра или кћерка; она је била његово тело. Тако је Господ упутио бу-
дуће нараштаје да од тог тренутка постања наставе истим путем. Он ни-
је саздао жену независно од мужа, из простог разлога што би је муж
сматрао, у том случају, бићем различитог суштатства.
Жену је Господ такође створио немоћну да без мужа рађа децу, тако да
жена не би била самодовољна. Уместо тога, Господ је створивши једног
човека, Адама, учинио од њега зачетника целог човечанства, и мушког,
и женског, као што се и гране дрвета развијају из једнога стабла. На тај
начин, Бог је онемогућио мужеве и жене да буду самодовољни и неза-
висни једни од других. [...]

93
Љубав мужа и жене је снага која одржава заједницу на окупу. Мужеви
су дужни да оружјем, жртвујући и своје животе, бране ову љубав. Да не
постоје дубоки разлози, Свети Павле не би говорио тако озбиљно о то-
ме. Зашто би иначе рекао: Жене, покоравајте се својим мужевима као
Господу. Када у кући влада мир и слога, деца се лепо гаје, домаћинство
се одржава, па и рођаци, пријатељи и суседи цене такав успех. Велика
се корист на тај начин ствара и породици и држави. Када је обрнуто,
настаје неред и збрка. Ако су у војсци војсковође у слози, све се одвија
како треба, ако пак нису, ствара се пометња. Исти је случај и у породи-
ци. Због очувања мира и склада, апостол саветује: Жене, покоравајте се
својим мужевима као Господу. Зашто се онда пише на другом месту у
Светом Писму: Који год се не одрече жене или мужа не може ме следи-
ти.7 Ако жена треба да се покорава мужу као Господу, зашто онда да се
од њега одваја? Она заиста треба да се покорава, али реч „као“ не
означава увек и једнакост.
Апостол Павле је мислио: „Покоравајте се, знајући да служите Господу
(то је он спомињао и другде), чак и када то не чини ради мужа, жена
треба да се покорава ради Господа.“ Можда је чак мислио и на то: „Ка-
да вичете на своје мужеве, сетите се да слушајући њих чините своју
дужност према Господу“. Ко се противи власти, противи се уредби
Божјој, а који се противе примиће осуду на себе. 8 Како ли ће Господ ст-
рашно судити ономе ко се противи не некој спољашњој власти, но влас-
ти сопственог супруга коју је Господ од постања дао? Схватимо онда,
да муж треба да заузме место главе, а жена место тела, и чујмо шта зна-
чи реч „поглаварство“: ... Јер је муж глава жени као што је и Христос
Цркви и он је спаситељ тијела. Но, као што се Црква покорава Христу,
тако и жене у свему својим мужевима. Примећујемо да, пошто каже:
„муж је глава жени, као што је Христос глава Цркви“, он одмах настав-
ља да је Црква Његово Тело, и Он њен Спаситељ. То је дакле глава што
врхуни телу.
У другим посланицама, Павле је већ указао на основе брачне љубави, а
мужу и жени означио места која им припадају: Мужу да води и одлучу-
је, а жени да се покорава. Стога, као што се Црква покорава Христу (а
Цркву чине и мужеви и жене), тако и жене треба да се у свему покора-
вају својим мужевима као Господу.
Мужеви, волите своје жене као што Христос заволе Цркву (стих 25).
Чули сте већ како је важно покоравање, и сигурно сте се задивили Све-
том апостолу како је успео да наш живот обухвати, што може да учини

94
само диван свети човек. Добро сте учинили. Но, чујте сада шта вам да-
ље говори, јер још није завршио: Мужеви, вели он волите жене своје
као што Христос заволе Цркву.
Видели сте зашто је важно покоравати се, а сада видите зашто је важно
волети. Желиш ли да ти се жена покорава као Црква Христу? Онда сно-
си одговорност за бригу према њој, као што је и Христос за Цркву. Чак
и ако треба да поднесеш нова страдања због ње, и свој живот да даш за
њу, немој оклевати. Па опет, ти нећеш ништа учинити равно Христовом
делу. Ти се жртвујеш за неког ко ти је већ близак, а Христос је дао Себе
за ону која му је окренула леђа и омрзнула Га. Као што је Он њу по-
частвовао својим доласком, ону која се од Њега одвратила, која Га је
мрзела и презирала; и као што је Он њу усавршио, не претњама, наси-
љем или застрашивањем, него својом вечном неизмерном љубављу –
тако и ти треба да волиш своју жену. И када те омаловажава, презире
и руга ти се – својом љубављу, пажњом и поштовањем ти још увек
можеш да је придобијеш и покориш себи. Ништа није тако чврсто као
везе љубави што спајају мужа и жену. Слуга се учи покорности стра-
хом, но, чак и он ће да побегне ако га сувише угњетавате.
Али нечији животни сапутник, мајка нечије деце, извор нечије радости
никада не сме да буде везана страхом и претњом, него љубављу и трпе-
љивошћу. Какав је то брак када жена страхује од свога супруга? Какво
задовољство има муж ако живи са женом која је за њега ропски везана,
а не својом слободном вољом? Све сноси због ње, али је никада не-
мој понижавати јер ни Христос никада није понижавао Цркву.
Христос себе даде за Цркву да је освети, очистивши је.... (стих 26). То
значи, да Црква не беше чиста. Била је прљава, оскрнављена и срамна.
Какву год жену да узмеш, никада нећеш имати онакву невесту какву је
имао Христос, и никада се нећеш оженити неком тако страном као што
је била Црква Христу.
Упркос свему, он је није презирао нити мрзео, а била ја покварена. Же-
лите ли да вам причам о њеној покварености? Павле каже: Некада бе-
јасте у тами.9 Схватате ли сада како она тамна беше? Ништа није црње
од таме. Видите њену пониженост, заблуделост, живот у злоби и завис-
ти, како Павле каже.10 Сагледајте њену неразумност – била је непокорна
и склона свакој пожуди.11

95
Чујете ли шта вам говорим? Била је покварена, језична, са много поз-
леда, а Христос је њу осветио својом жртвом као да беше дивно лепа,
одана и млада. Свети апостол се чудио томе говорећи: Једва ко ће ум-
ријети за праведника; а за доброга можда би се ко усудио да умре. Али,
Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници
Христос умрије за нас12. Иако је она била таква, Христос је прихватио и
осветио. Очистио је и за њу се жртвовао.
Да је освети, очистивши је крштењем у води, речју, да је стави преда се,
славну Цркву, која нема мрље, ни боре, нити што томе слично, него да
буде света и непорочна. (стих 26-27). „Очистивши је крштењем,“ то
значи да Он чисти њену нечистоту. „Речју“, каже Свети Павле. Каквом
речју? У име Оца и Сина и Светога Духа. 13 Но, Он је није само почаст-
вовао, него је и ставио њу преда се, без мрље и боре или чега сличног.
Настојмо онда да достигнемо то савршенство и лепоту и бићемо спо-
собни да је и сами из себе једном изнедримо. Не очекујте сувише од
своје жене, више од њених могућности. Сетите се да је и Црква при-
мила све из руку Господњих: Њиме је постала славна, очишћена и улеп-
шана. Не одвраћајте се од своје жене зато што није лепа, јер шта каже
Писмо: Пчела је најмања од свих створења што лете, али је њен дар нај-
слађи од свега.14
Твоја жена је створење Божје. Ако је прекореваш, ти не осуђујеш само
њу, но и онога ко је створио. Шта она може да учини? Ако ти је жена
лепа не величај је због тога. Похвала, мржња, па чак и љубав заснова-
на на спољашњој лепоти долази од нечистих помисли. Тражите ле-
поту душе и подражавајте Женика Цркве. Спољашња лепота је пуна су-
јете и разврата. Она чини човека љубоморним и острашћеним. Даје ли
икакво задовољство? Можда, за кратко време. Месец, два, или годину
дана највише, али не дуже, јер породицу не одржава на скупу лажна
удивљеност. Произилазећи из спољашње лепоте, демони стварају гор-
дост, неразумност, уображеност и презир према другима!
Но, тамо где се не обраћа пажња на спољашњу лепоту, ништа се од ово-
га не дешава. Љубав заснована на части и чистоти постепено се расп-
ламсава, јер је предмет љубави лепота душе, а не тела. Замислите, има
ли ишта лепше од звезданог неба? Ни једно женско тело не може бити
тако дивно; ни једне очи нису тако сјајне. Када звезде беху створене,
сви Ангели Божји гледаху их са дивљењем. И ми их данас тако гледа-
мо, али не са истом задивљеношћу. Ето шта значи уобичајеност; ствари
никад не делују на нас истом јачином као први пут. Како ли је тек кад је

96
у питању жена? Ако би којим случајем дошла болест на њу, скоро све
пропада. Приврженост, нежност, утеху тражите од жене, јер су то зна-
мења њене лепоте. Не тражимо спољашњу лепоту, и не понижавајмо је
због недостатака које она не може да исправи.
Не прекоревајмо је због било чега и не будимо зловољни и небриж-
ни према њој. Зар нисте видели колико мужева заврши свој живот бед-
но, живећи са лепим женама; а колико њих доживе дубоку старост у
највећој радости уз не много лепе жене. Обришимо стога „мрљу“, и ис-
правимо „бору“, као што је писано, и ослободимо душу греховног тере-
та. То је лепота коју од нас Господ тражи. Учинимо је лепом, не у на-
шим очима, него у очима Господњим.
Не тражимо богатство, нити висок положај у друштву, (јер и то су спо-
љашње ствари) него племенито. Не узимајте жену због њеног новца, јер
такво богатство је срамно и ниско. Не жуди да се на било који начин
обогатиш преко своје жене. „А који хоће да се обогате, упадају у иску-
шење, замку, и у многе луде погубне жеље, које гурају људе у пропаст
и погубно.“ Не тражите од своје жене богатство и видећете да је све
остало добро. Реците ми: ко би превидео све важне ствари да би запа-
зио оне неважне? На жалост, ми се тако често понашамо. Кад имамо си-
на, бринемо како ћемо му наћи богату невесту, а не како ћемо у њему
развити врлину; бринемо како ће стећи новац, а не лепо васпитање. Ако
уђемо у неки посао, не мислимо како ћемо се ослободити греха, но како
ћемо стећи што већу зараду. Данас је новац постао најважнија ствар.
Све се упропастило због страсти за новцем, којом смо опседнути.
Тако су дужни мужеви да воле своје жене, као своје тијело. (стих 28.)
Шта то значи? Св. Павле користи много јаче изразе и примере, па је
много јасније и захтевније. Некога можда не би убедио својим ранијим
поређењима, јер би човек рекао. „Па добро, он је Христос, а Христос је
Бог, и он је могао да се жртвује". С тога је приступ Светог Павла сада
другачији – „мужеви су дужни да воле своје жене“. Брачна љубав је
дужност, а не услуга. „Као своје тијело.“ Зашто? Јер нико никад не
омрзну на своје тијело, него га храни, негује. (стих 29.) То значи да се о
свом телу брине, а како је она његово тело? Слушајте: Сада, ето кост од
мојих кости, и тијело од мојега тијела,15 каже Адам, а одмах потом сле-
ди: и биће двоје једно тијело.16 Муж храни и негује своје тело као и Гос-
под Цркву (стих 29.) Поново се Павле враћа свом првом поређењу: ...
јер смо уди од тијела Његова, од меса Његова, и костију Његових (стих
30). Како је то истина? Тако што је и Христос рођен у телу од истога

97
састава, као што је Ева створена од Адамовог тела. Добро је што Павле
овде говори о месу и костима, јер је Господ наш састав узвеличао, ус-
војивши га себи: „Пошто су то деца од крви и меса, и Он најтешње пос-
таје то исто“.17 Очигледно је да је Господ узео нашу природу, али како
ми узимамо Његову? Како смо ми уди Његовог тела? Уистину смо уди
Тела Христовог, јер смо кроз Њега створени и сваки пут се обнављамо
узимајући његове Свете тајне. [...]
Не правдајте се ничим, јер сте сигурно схватили да ваше тело има мно-
го недостатака. Неко је хром, неко име ману на нози или руци, или је
болестан, али нико није због тога толико очајан да жели да одсече део
тела који га жалости. Напротив, он још више брине о Њему него о дру-
гим деловима тела, јер и Он је део њега. Муж треба да воли своју жену
колико и себе самог, не зато што су исте природе; не, та дужност је
много дубља, јер они нису више два тела: он је глава, а она је тело.
Павле каже: Бог је глава Христу18, а ја кажем да су муж и жена једно те-
ло, као што су Син и Отац једно. Тако је Отац и нама глава. Павле је до-
вео у везу природу човекову са Телом Христовим и каже: Тајна је ово
велика, а ја говорим о Христу и о Цркви19.
Шта то значи? Мојсеју Боговидцу, Господ је открио како је велика тај-
на стварања једног од двају тела. Сада, Павле говори о Христу као већој
тајни јер Он остави Оца и сиђе међу нас да се привенча са Својом Не-
вестом, Црквом и постане једнодушан са њом: Ко се сједини са Госпо-
дом, један је Дух са Њим20. Павле каже: „То је велика тајна“, а то значи
„И поред свега већ реченог, брачну љубав не треба омаловажавати.“
Тиме се он поново враћа на постављено питање.
Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самог; а жена да се
боји свога мужа21. Велика је тајна, дакле, да човек оставља оног који му
је дао живот и подигао га, и ону која га је родила и отхранила. То је
заиста велика тајна за човека, да оставља оне који су му подарили толи-
ке благодети, оне са којима је био толико близак, и да се сједини са же-
ном коју готово не познаје, са којом нема скоро ништа заједничко и да
је поштује више од свега. Па ипак, родитељи не тугују због тога! Они
су чак радосни да новац потроше за свадбу; ето још једне велике тајне!
Постоји у томе један скривени смисао: Мојсеј је то пророчки поставио
још од самог почетка, а Павле то сада објављује, поредећи са Христом
и Црквом. Све он то говори не само за корист мужу но и за жену, да би
је муж неговао као своје тело, као што је и Христос Цркву, и да би она
поштовала свога мужа. Павле више не набраја само дужности из љуба-
98
ви, него и из поштовања. Жени припада друга важност. Она не треба да
тражи једнакост, но да се покорава глави; нити муж да омаловажава
њену покорност јер му је тело. Ако глава одбаци тело, и сама ће ум-
рети. Уместо тога, муж треба њену послушност да награди својом љу-
бави. Руке, ноге и други делови тела треба да служе глави, а глава треба
да води бригу о телу, јер сноси одговорност за све његове делове. Ниш-
та није боље од овако уређене заједнице, мада знам да ће неко рећи:
„Како може бити љубави тамо где је страх?“ А ја кажем: „Она која се
мужа боји, она га и воли, а кад га воли онда га и поштује јер јој је
глава. Муж је део њеног тела, јер је глава део тела. Павле даје гла-
ви власт, а телу послушност у корист мира; јер где је једнакост –
мира нема. У породици нема демократије, не може да влада свако.
Власт мора да буде у рукама једнога. Исто тако је и у Цркви: Мир је
само ако влада Дух Божији. Пет хиљада људи беше у Јерусалимској
Цркви, а сви беху једнодушни, и ниједан од њих не рече да је било шта
што има само његово, но се покораваху једни другима. То је заиста
пример мудрости и страха од Бога (Богобојазни).
Примећујемо да Павле подробно објашњава брачну љубав поредећи је
са Христовом љубављу према Цркви и нашом љубави према властитом
телу; он говори да због ње муж оставља оца и мајку, али мисао о страху
не објашњава до краја. Зашто? Зато што Павле жели да у браку надв-
ладава љубав, јер где је љубав све остало долази за њом; кад љубави
нема, страх је излишан. Ако муж воли жену, он ће је трпети иако је не-
послушна. Како је тешко успоставити мир кад муж и жена нису везани
љубављу! Страх није замена за љубав. Зато апостол Павле, говори више
о снази љубави. Ако мислите да је жена губитник због тога што јој је
речено да се боји мужа, сетите се да је прва дужност љубави превасход-
но намењена мужу и видећете да је то добро за њу. „А шта ако жена од-
бије да ми се покори?“, питаће неки муж. НИШТА ЗА ТО! ТВОЈА ЈЕ
ДУЖНОСТ ДА ЈЕ ВОЛИШ; ИСПУЊАВАЈ СВОЈУ ДУЖНОСТ! Чак и ако не
добијемо од других оно што нам припада, ми морамо да испуњавамо
своју дужност. Ево примера за то: Павле почиње овај одељак речима:
„Покоравајте се једни другима.“ Ако се твој супружник не покорава за-
кону Господњем [то је његово, али] ти немаш чиме да се оправдаш.
Жена треба да поштује свога мужа и онда кад јој он не указује љубав;
муж треба да воли своју жену и ако она њега не поштује. Онда, никоме
неће ништа недостајати, јер свако од њих испуњава дату му заповест.
Ево шта значи бити венчан у Христу: духовни брак је као духовно ро-
ђење које није од крви, нити од жеље телесне22. Сетимо се рођења Иса-

99
ковог, Писмо каже: У Саре беше престало што бива у жена 23. Њен брак
не беше од страсти телесне, но од Духа, као што се и душа сједињује са
Господом у неисказивој заједници коју само Он зна: А ко се сједини са
Господом, један је дух са Њим24.
Видите како Павле не узима физичко, но духовно јединство да би нам
објаснио заједницу брака. Како су неразумни они који брак ниподашта-
вају! Да је брак нешто недостојно, Павле никада Христа не би назвао
жеником а Цркву невестом; нити би нам указао на то да човек оставља
своје родитеље, поредећи то поново са делом Христовим и Црквом.
Псалмопевац овако пева о Цркви: Чуј кћери, погледај и обрати к мени
ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега, и цару ће омиљети ље-
пота твоја25, а Јеванђеље овако говори о Христу: Изиђох од Оца, и до-
шао сам на свијет26. Кад каже за Христа да Он „изиђе“ од Оца не за-
мишљајте то као промену места, како то код људи бива. „Изиђох“ не
треба да се тумачи у смислу покретања, него оваплоћења.
И зашто Павле говори да се муж сједињује са женом, а не жена са му-
жем? Зато, јер када наводи дужности из љубави, он их упућује мужу.
Говорећи о поштовању, жени казује да јој је муж глава, као што је и
Христос глава Цркви; а учећи мужа да љуби, он га везује и учвршћује у
вези са женом. Ако муж остави родитеље због жене и после је напусти,
чиме може да се оправда? Не видиш ли мужу какву ти част Господ ука-
зује тиме што ти је дао жену? Узео те је од оца и привезао за њу. Како
може верујући муж да каже да нема никакву дужност према жени
ако му се она не покорава! Павле једино чини уступак кад су у пита-
њу жене неверујућих супружника и дозвољава им да се раздвоје: Ако
ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у том слу-
чају нису ропски вијезани27.
Павлове речи „страх“ или „поштовање“, односе се на то да тражиш
поштовање од слободне жене, а не страх који показује роб. Она је твоје
тело и када њу унижаваш, самоме себи то чиниш. А шта доноси овакво
„поштовање“? Жена ти се неће супротстављати, неће омаловажавати
твоју власт у кући и то је сасвим довољно. Ако желиш да те поштује
више, воли је онако како је заповеђено; онда страху неће бити места,
јер љубав ће све усавршити. Жене су слабије, треба им више подрш-
ке и попустљивости. Ја не осуђујем други брак, нека им Господ опрос-
ти!
И апостол Павле га допушта, али као уступак. Дај жени све што јој је
потребно и избегавај невоље, јер си дужан то да чиниш. Да би оправдао
100
своју тврдњу Павле се не користи другим примером него Христовом
премудрошћу, тако великом и снажном. „Оставиће човек оца својег и
матер“, и не каже потом „живеће са“, но „приљепиће“ се жени. Тако се
истиче блискост брачне заједнице и искреност љубави. Павле се не за-
држава на овоме, но даље објашњава покорност женину у односу на за-
једницу два бића која нису више два, но једно. Он не каже „Један дух“
или „Једна душа“, но управо једно тело. Жени припада друга важност,
али то не значи да она поседује стварну власт и једнакост, јер муж је
поглавар и његовом влашћу остварује се благостање у дому. Павле узи-
ма пример Христа да би нам показао не само како да волимо него и ка-
ко да владамо „да би (жена) била света и неупрљана“.
Речи „тело“ и „приљепиће се“, упућују на љубав, а учинити „светом“ и
„неупрљаном“ односи се на поглаварство. Испуњавај и једно и друго и
све ће бити добро. Ради оно што је угодно Господу, па ће оно што је
угодно људима доћи само по себи. Поучавај своју жену, па ће ти у кући
владати мир и слога. Слушај шта Павле каже: „Ако ли хоће шта да нау-
че, нека код куће питају своје мужеве“28. Ако на овакав начин уредимо
наш дом, исто тако ћемо уредити и Цркву, јер је дом мала Црква. Само
тако, ако смо добри мужеви и жене, постаћемо узор врлине другим суп-
ружницима.
Сетимо се сада Аврама, Саре и Исака и триста осамнаест људи рођених
од њих29. Тај дом је био заједница побожности, поштовања и реда, нај-
бољи пример апостолског правила. Сара се покоравала мужу, што по-
казују њене речи: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? А и
господар ми је стар30. Аврам је волео њу, и чинио увек оно што је тра-
жила; син им беше пун врлина, послуга одана, у сваком тренутку сп-
ремна да жртвује животе за господара. Главни слуга је био толико одан,
да су му поверили припремање Исакове женидбе, и због тога је ишао на
далеки пут. Као војсковођа, који добро уреди војску да је непријатељ не
може напасти неспремну, тако и муж и жена треба да се брину о свом
дому да би одржали мир и благостање у породици. У противном, дома-
ћинство се растура и пропада.
Стога, са највећом пажњом водимо бригу о жени и деци. Само тако ће-
мо дужност поглавара учинити лаком. Само тиме ћемо се оправдати
пред судом Христовим31. Ако је муж добар и дејствује као глава, онда
тело неће трпети штету. Павле је подробно објаснио и мужевима и же-
нама како треба да се понашају: „Она треба да му се покорава као гла-
ви, а он треба да је воли као своје тело". Питање је, како остварити та-

101
кав однос? То треба да се објасни и ја ћу то сада учинити. Такав однос
мужа и жене остварује се не везивањем за новац, но тежњом ка врли-
ни и страхом Божијим. Оно што Павле саветује слугама у наредном
одељку односи се и на нас: Знајући да ће свако ако шта добро учини, то
примити од Господа32. Воли је не ради себе, но ради Господа. Зато Пав-
ле каже: „Покоравајте се... као Господу.“ Све чини ради Господа, у ду-
ху покорности Његовој вољи. Требало би да то буде довољно да нас
убеди да се клонимо свађа и неслоге. Нити муж сме да поверује нечи-
јим оптужбама за жену; нити жена да без разлога проверава кретање
свога мужа ако се већ доказао као одан супруг. Међутим, шта ако је она
љубоморна и поред тога што дан проводиш радећи а вече посвећујеш
њој? Нека ти не досаде њене јадиковке; она те воли, и не понаша се не-
разумно, јер сво њено незадовољтво долази од велике наклоности пре-
ма теби и од страха. Да, она се боји да јој се брак не разруши, да је неко
не раздвоји од онога ко је њена највећа благодат; да јој не одузме онога
који јој је глава.
Када вас куша љубомора, сетите се опет Аврама и Саре. Сара је била
нероткиња и сама је понудила Авраму своју слушкињу Агару за налож-
ницу. То је била њена идеја. Аврам са тим ништа више није имао, осим
што је дао свој пристанак, јер су били стари и бездетни. Изабрао је да
буде отац да не би ражалостио жену; па ипак, после свега, шта му је Са-
ра рекла када је Агара затруднела? Увреда моја пада на тебе. Господ ће
судити и теби и мени33. Да је неко други био на Аврамовом месту, зар
се не би разгневио? Зар јој не би рекао: „Шта хоћеш? Нисам желео
ништа да имам са том женом; ти си све то смислила и зашто ме сада ок-
ривљујеш?“ Али, не, Аврам ништа од тога није рекао. Слушајте његове
речи: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини са њом што ти је во-
ља34.
Одустао је од жене са којом је легао, са којом је био једно тело, само да
Сару не би ражалостио, јер ју је волео више од свега. И више од тога,
јер Агара је носила његово дете. Који би муж учинио ишта лоше жени
која му носи сина? Но, праведни Аврам је био непоколебив и ништа ни-
је желео да стави изнад љубави коју је гајио према Сари. Угледајмо се
зато на његову трпељивост.
Жена никада не треба да грди свог мужа: „Ти си лења кукавица! Немаш
никакву вољу! Погледај на наше пријатеље, суседе, родбину – сви су
богати, њихове жене имају много више од мене.“ Жена никада да не го-
вори мужу тако нешто; она је тело свога мужа и није њено да командује

102
глави, но да се покорава и буде послушна. „Али зашто би она трпела
оскудицу?“ неко ће можда питати. Ако је сиромашна, нека се сети оних
који су сиромашнији од ње. Кад би истински волела свога мужа, она
му не би тако говорила, него би то што је са њим ценила више од
свега на свету. Исто тако, и муж ако има жену која овако према њему
поступа, не треба да показује своју власт тиме што ће да је псује или
вређа, или се одвоји од ње. Уместо тога, треба да уложи сву снагу и
достојанство свога духа и да је стрпљиво подсети на то да је и сиро-
маштво благодет ако је од Бога.
Жена ће онда престати да се жали, но, није довољно да је он поучава
само речима, но и својим делима. Треба да је поучава да не жуди за ви-
соким друштвеним положајем. Ако и он то чини, она ће се на њега уг-
ледати. Почев од прве брачне ноћи, муж треба да буде узор нежности,
издржљивости и владања самим собом, па ће и жена бити таква. Он
треба да је саветује да се не украшава златним наруквицама, огрлицама
и другим накитом, да не купује скупа одела. Уместо тога, жена треба да
се појављује у достојанству, а достојанству није потребна театралност.
Опремите дом уредно и са сваком мером. Ако женик не показује зани-
мање за светске неумерености, брак ће им бити поштеђен штетних уп-
лива из средине. Клоните се непристојне музике и игре. Сигуран сам
да ме многи сматрају смешним што дајем овакве савете, али ако ме ко
послуша, схватиће вредности мирног и складног живота у породици: а
како време иде, тога ће све више бити свестан. Више се неће смејати
мени, него онима који живе као будаласта деца или пијани људи. Шта
је онда наша дужност? Уклоните из свог живота сваку непристојност,
нескромност и развратност, и не дружите се са људима који то чине.
Када те види твоја невеста да се тако владаш, рећи ће себи: „Дивно! Ка-
ко је мудар мој муж! Он овај пролазни живот не држи низашта. Узео ме
је за жену да бих била добра мајка његовој деци и разборити настојатељ
његовог дома.“
Да ли ће младој невести овакав живот бити бесмислен? Можда само за
кратко време, али би ускоро открила сву његову лепоту. Она ће поради-
ти на својој скромности, ако ти себе учиниш скромним. Не улазите у
празне разговоре, јер никоме није од користи многоговорљивост. Када
саветујеш жену, почни то увек речима љубави. Ништа је неће тако убе-
дити у исправност твојих речи као сигурност да јој говориш са искре-
ном наклоношћу. Реци јој да си убеђен да новац није битан, да су само
лопови гладни за новцем, да је волиш више од сваког блага и да је муд-

103
ра, разборита и побожна млада жена, драгоценија од свега на свету.
Говори јој да је волиш више и од свог живота, јер је овај живот ништа и
да ти је једина нада да ћете се сјединити савршеном љубављу у животу
који ће доћи. Реци јој и ово: „Овај наш живот је кратак и пролазан, али
ако нас Господ удостоји заменићемо га животом вечним у царству не-
беском. Онда ћемо бити савршено једно, једно у другом и у Христу
Господу. Нашој радости неће бити краја. Твоја ми је љубав важнија од
свега и ништа ми не би било теже и болније од тога да се раздвојимо.
Чак иако изгубим све, свака би ми жалост била подносива, само ако би
ми ти била верна.“
Покажи јој да волиш да си са њом и да ти је драже да си код куће, него
да си одсутан. Уважавај је пред својим пријатељима и пред децом. Наг-
ради је увек за добра дела, а ако што лоше учини за тебе стрпљиво и
благо је посаветуј. Молите се заједно код куће и идите заједно у Цркву,
а кад се вратите кући, разговарајте о ономе што сте тамо чули. Ако за-
паднете у сиромаштво, сетите се апостола Петра и Павла који су по-
частвовани више од краљева и богаташа, а ипак су своје животе прове-
ли у глади и жеђи. Подсећајте једно друго да се ничега не треба бојати
у животу осим Господа. Ако вам брак буде такав, ваше савршенство
мериће се са савршенством монаха.
Ако волите да приређујете гозбе, нека то не буде нескромно и неприс-
тојно. И ако наиђете на неког сиротог, светог човека који вам у кућу до-
носи Божији благослов, позовите га. Додаћу још и то: Не труди се да
узмеш богату жену. Боље је ако је сиромашна. Никакво задовољство
нећеш добити њеним новцем. Напротив, стално ће ти досађивати сво-
јим подругивањем и прохтевима.
Неће имати поштовања према теби и стално ће те надмено вређати: „Не
жали се стално због трошкова! Ништа твоје нисам потрошила; носим
одело купљено за своје паре.“ Шта говориш жено? Зар своје одело но-
сиш? Ништа није ружније од оваквих речи! Ни тело није више само
твоје (јер си га венчањем предала мужу), па како онда новац може да
буде само твој?! Ви сте обоје постали једна личност, једно тело, а ти
још увек говориш да имаш нешто „своје“! Ове гнусне погане речи дола-
зе од ђавола. Ствари много лепше и драже од новца Господ нам је дао
као заједничка добра; зато што не можемо да кажемо: „Само моја свет-
лост, моје сунце, моја вода.“ Па, ако су нам ове велике благодати дате
свима, зашто не би и новац? Нека богатство пропадне хиљаду пута!

104
Или, нека не пропадне богатство, јер оно само по себи није проклето,
но она искривљеност ума која га ставља на чело свих вредности.
Учи је томе, и свему ономе што сам већ споменуо, али са много више
саосећања, јер, живот у врлини има много тога што је тешко спровести.
С тога, кад год је подучаваш истинској мудрости, приђи јој смирено и
труди се да ти речи буди са више топлине и разумевања. Осим тога,
настој да из њене душе искорениш речи „моје“ и „твоје“. Ако и каже за
шта год „моје“, ти је питај: „А шта ти називаш својим? Ја стварно не
знам на шта мислиш. Што се мене тиче, ја немам ништа своје. Како мо-
жеш било шта назвати својим кад је већ све твоје? Ја сам твој!“ То није
ласкање; то је мудрост којом ћеш угасити њен гнев. Ласкање је кад
човек говори са нечистом жељом у срцу, а овде говори чисто срцем.
Кад јој кажеш: „Ја сам твој“, ти потврђујеш речи светог Павла: Жена
није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од
својега тијела, него жена35. Зато јој још реци: „Ако немам власти над
својим тијелом, јер сам га теби дао, какву онда власт могу да имам над
стварима које поседујем?“ Говорећи то, ти ћеш је постидети, али и још
више везати за себе. Тако је, дакле, учи својим примером и својим гово-
ром из којег си и сам избацио речи „моје“ и „твоје“.
И још нешто. Никада је не зови само именом. Додај уз име још и речи
нежности, поштовања и љубави. Ако ли јој ти указујеш поштовање, она
га неће тражити од другога; нити ће икада жудети за туђим похвалама
ако јој оне долазе од тебе. Стави је изнад свега осталог, због њене лепо-
те и осећајности и не буди шкрт на похвалама. Тако ћеш је убедити да
не слуша никог осим тебе и да се само теби посвети. Учи је да се боји
Бога. Ако ли то научите, и све остале добре ствари ће произићи из ове
поуке и испуниће ти дом са хиљаду благослова. Жудите само за оним
што је савршено, па ће вам се све остало додати. Јер Господ рече: Иш-
тите најприје Царство Божије, и правду Његову, и ово ће вам се све до-
дати36.
Шта мислите, каква ће деца бити од оваквих родитеља? Какви ће бити
они људи који се са њима буду дружили? Зар неће и она примити безб-
ројне благодети? Углавном, деца усвајају особине својих родитеља,
васпитавају се онако како су им родитељи васпитани, воле исте ствари
које воле њихови родитељи, говоре и раде исто као и они. Ако наш жи-
вот тако уредимо и ако се будемо придржавали поука из Светог Писма,
наћи ћемо путовођу за све што нам треба!

105
Тако ћемо задовољити Господа и овај живот провести у врлини и убро-
јати се у достојне вечних блага која је обећао онима који Га љубе, Њега,
човекољубивог Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака част
и поклоњење, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

Са енглеског: Снежана Корнарос

Преузето из зборника „Православна ризница: О браку и породици“, стр.
37-93
У издању: ТРОЈЕРУЧИЦА – Мисионарски и духовни центар
Манастира Хиландар
+ Беседа двадесета на Посланицу Ефесцима (5,22-23)

1
Сир.25,1; 2Сир.40,23; 3Пост.1,27; 4Гал.3,28; 52.Сам.; 6Мт.19,4;
7
Лк.14,33; 8Рим.13,2; 9Еф.5,8; 10Тит. 3,3; 11Тит 3,3; 12Рим. 5:7-8; 13Мт.
28:19; 14Сир. 11:3; 15Пост.2,23; 16Пост.2,24; 17Јев.2,14; 181.Кор.11,3; 19Еф.
5,32; 201 Кор. 6,17; 21Еф. 5,33; 22Јн. 1,13; 23Пост. 18,11; 241 Кор. 6,17;
25
Пс. 46:10-11; 26Јн 16,28; 271 Кор. 7,15; 281 Кор. 14,35; 29Пост. 14,14;
30
Пост. 14,14; 31Ис. 18,8; 32Еф. 6,8; 33Пост. 16,5; 34Пост. 16,6; 351 Кор. 7,4;
36
Мт. 6,33

Митроп. Атанасије Лимасолски: Брак – рај или

пакао?
„Најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, по-
низни.” (1 Пет. 3,8).
Жена треба да стекне ту вештину – да буде дружељубива према свом
мужу, тако да се он порадује кад је угледа. Има још нешто. Девојке и
жене треба да воде рачуна о свом понашању, јер у браку један супруж-
ник осећа шта је другоме на души, а женама је то понајвише написано
на лицу. На пример, она је тужна и мрка и питаш је:
– Имаш неки проблем?
– Не, све је добро.
– Нешто се секираш?

106
– Не, добро сам!
– Да ли си преморена?
– Не, није ми ништа!
Али по теби се све види као на длану! Показујеш споља, оно што те му-
чи изнутра.
Тако функционише мушка психа и стога је пожељно да се жена осмеху-
је и буде дружељубива, а не мргодна, депресивна, јер се њен муж нер-
вира када је види такву. Њега обузима осећај да треба нешто да уради
да исправи ситуацију и он постаје налик лаву заробљеном у кавезу. Же-
на треба да научи да му пружа такву радост. А не да, чим муж прекора-
чи праг куће, сручи на њега све своје проблеме. То је грешка!
„Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви
кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.” (1
Пет. 3,6).
Тако је било и код нас на Кипру донедавно, зар не? Муж је говорио:
„То је моја господарица”, а жена: „То је мој господар!” Сада више тако
не зборе. Говоре ли тако? Не говоре. А некад је тако било, па и данас
ако пођете у неко село, видећете да тамо још увек има благородних ста-
раца и старица који тако говоре. И јасно је да су они срећници, јер ти
људи знају како да разговарају једно са другим, муж зна да пружи ту
радост зато што је веома важно да жена буде срећна.
Када она није срећна, већ потиштена и њено лице одаје нервозу, тада је
заиста тешко с њом живети. Као да у руци има тестеру за метал, пресе-
ћи ће те напола, па макар био и од гвожђа! Нема шансе да ћеш остати у
једном комаду! Имаћеш проблема. Обавезно. Из тог разлога жене мора-
ју да буду дружељубиве и да пружају потребну радост својим мужеви-
ма. А супруг, као што сам рекао, треба да поштује своју жену, да је оба-
сипа похвалама, нежношћу, љубављу, сигурношћу, топлином – свиме
што је једној жени потребно од њеног мужа.
Још треба да разумемо да се брачни живот не држи на интимним одно-
сима, јер они чине само мали део брачног живота. Ако муж то не схва-
ти, појавиће се још један проблем у браку. Обоје треба то да схвате до
брака. Зато Црква одлучно одбацује предбрачне везе, како би муж и
жена научили да се међусобно поштују као личности, а не да једно
друго посматрају само као особе супротног пола. ПРЕДБРАЧНЕ ВЕЗЕ
УНИШТАВАЈУ БРАК.

107
Недавно сам читао да су чак и у западним (напредним, како сад говоре)
земљама, где царује потпуна слобода по тим питањима, људи открили
да је главна претпоставка успешног породичног живота сачувати
себе чистим и непорочним до брака. На тај начин брак одиста добија
свој пуни смисао, светост и тим путем се стварају услови за међусобно
поштовање. Управо тада брак постаје права Света Тајна. У супротном,
све је унижено до брака и он се претвара у нешто што је урађено већ
стотину пута и због тога супружници не виде никакав суштински
смисао у браку.
Сам Бог каже да човек треба да остави оца свог и мајку своју када сту-
пи у брак, да се споји са својом женом и да они постану једно тело (в.:
Постање 2: 24; Еф. 5: 31). Разуме се да ти поштујеш своје родитеље, али
то поштовање траје до брака, а после у твој живот улази друга особа,
твоја жена. И ти остављаш своје родитеље, што наравно не значи да ти
више није стало до њих, просто увек треба да имаш у виду да мораш да
се спојиш са својом женом.
108
И Свето Писмо се у том случају у првом реду обраћа мужу. То јест,
муж, пре свега, треба да остави своје родитеље, јер ће бити поражен ако
их узме са собом. Његов брак неће успети. Истовремено, женини роди-
тељи, ма какви год били, ипак понекад помажу, чувају децу итд. Али не
мислим да могу постојати две домаћице у једном дому, јер би у том
случају једна од њих требало да буде велика светица!
Ми указујемо дужно поштовање свима: како својим родитељима, тако и
родитељима супруге, који такође постају наши родитељи. Суштина је у
томе да то уважавање треба да садржи дозу здравог разума, зато што
супружничка веза не сме да буде пољуљана услед мешања родитеља.
Брачна веза, по сваку цену, мора остати неприкосновено у власти самих
супружника, и тек ако она није у опасности можемо се окренути и сво-
јим родитељима.
Када је свима очигледно да је брак здрав, када муж и жена воле једно
друго и тесно су међусобно повезани, тада неће бити проблема са роди-
тељима. Ако муж воли и уважава родитеље своје жене, зато што воли
своју супругу, она њему узвраћа истом мером, јер зна, сасвим је увере-
на, да је муж воли више од свега на свету. Она ће почети да се буни тек
када посумња да њен муж потпада под утицај његове мајке, или, како
се изразити, ако је он дао део свог срца мајци и она још увек влада њи-
ме, тада ће жена наћи хиљаду разлога за прекор: „Те, твоја мама је ура-
дила ово, те урадила је оно!” И ако често посећујеш мајку (а заиста је
посећујеш једном годишење), жена ће ти рећи: „Колико јуче си био та-
мо!” – или: – „Звала је твоја мама и питала где си?”
Када је жена у потпуности убеђена да јој муж припада целом душом и
целим телом, онда мислим да неће бити проблема. Проблеми се појав-
љују тек када супружници престају да буду нераскидиво повезани, када
већ нису толико јако сједињени и негде се појавила „рупа” или „пуко-
тина”. А када је супружнички живот здрав, када су супружници повеза-
ни и воле се, тада нема таквих проблема. Проблеми проистичу од не-
достатка јединства, које је неопходно за добар брак.
Свети апостол веома цени брак и брачну везу. То јест, посматрајући
своју жену учиш се да је доживљаваш као особу која ће заједно са то-
бом наследити Царство Божије. Када наша молитва наилази не препре-
ке? Онда када нас гризе савест. Када нам савест поручује да смо нешто
лоше учинили, када држимо злобу на брата нашега, тада не можемо да
се молимо јер се не усуђујемо да изађемо пред Бога. Смелост пред Бо-
гом има само онај човек, чија савест сведочи да је урадио све што је до
109
њега. Стога је врло важно посматрати другу особу као сунаследника
Царства Божијег, а брак као општи подвиг. Управо зато двоје људи и
живе заједно да би се заједно подвизавали и заједно ушли у Царство
Божије.
Не ступамо у брак да би нам цео живот био песма, или да бисмо напра-
вили децу и подигли породични дом. Не, главни смисао брака је да
заједно уђемо у Царство Божије, а то значи да треба да будемо спрем-
ни да у било ком тренутку платимо било коју цену, принесемо било
какву жртву и да претрпимо било какву потешкоћу у браку. Зато не
смемо рушити свој брак када се суочимо са првом потешкоћом, па чак
и ако проблеми наствљају да нас море ми смо дужни да га сачувамо.
Рећи ћеш: „Па сад се сви разводе!” Да, разводе се. Али чињеница је да
брак треба да се гради на основи која претпоставља заједничко приб-
лижавање супружника Царству Небеском. А то значи да једна особа
треба да пружа подршку другој и да се они зaједно крећу према Царст-
ву Божијем.
Веома је важно да супружници науче да се заједно моле. Стога не из-
бегавајте заједничку молитву и молите се скупа! Макар два минута,
али обоје станите пред Бога и помолите се. И видећете да нема пробле-
ма за људе који се свакодневно заједно моле. Зашто? Зато што ће
наступити час молитве који ће однети све проблеме. Данас смо се, на
пример, посвађали. Али увече ћемо се заједно помолити, без обзира на
то. Шта се ту може? Један из свог ћошка, други из свог, али заједно сто-
јимо пред Богом. Поступамо као у „Отачнику”, када је један старац
пришао другом и рекао:
– Геронда, мој сабрат ме је јако огорчио и не могу да му опростим. Не
могу!
– Добро, ходи овамо и хајде да се помолимо! – одговорио је старац и
почео да се моли: – „Оче наш, који си на небесима, да се свети име Тво-
је, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас; и не опрости нам дугове наше као
што и ми не опраштамо дужницима својим”.
Први ава је почео да се буни:
– Не, оче, то је грешка! Ми говоримо: „И опрости нам дугове наше као
што и ми опраштамо дужницима својим”!

110
– Али ти му не опрашташ! Како да Бог теби опрости? И тако “усрдно
Ти се молимо Христе, да нам не опрашташ грехове наше, као што и ми
не опраштамо грехове браће наше…”
Када пођеш да се помолиш Богу, успокојићеш се. Помолиш се са суп-
ругом и наступиће олакшање, рана ће почети да зараста и настаће мост.
То још и боље успева када су присутна деца. Спасоносно је да деца
виде своје родитеље како се заједно моле. Не знам за пуно породица
које се заједно моле. Како да вам објасним? Верујем, да се тој деци уса-
ђују добри призори, када она виде оца како клечи и моли се заједно са
мајком. Мислите ли да ће некада та слика ишчилети из њиховог сећа-
ња? Никада. И дете ће тако силно почети да поштује своје родитеље,
тако ће их силно заволети, да ће тај призор бити његово најмоћније
оружје, чак и у случају да му родитељ не да никакав конкретан савет.
Доказано је да је породица која се заједно моли веома сложна. На-
рочито ако научимо, како је ред и у Цркви, да опростимо једни другима
пре него што се помолимо и одемо на спавање и кажемо: „Опрости ми,
погрешио сам!” – и тек тада одемо на починак. Тада наш породични
дом и није дом, он постаје небо, то је заиста нешто најлепше – рај! Када
породицу мучи раздор, дом се претвара у пакао и то је страшно. И не-
мојте да мислите да деца то не разумеју: она имају озбиљну интуицију.
Сетите се када сте ви били деца, или ако имате децу посматрајте их. А
ја видим трогодишњу, четворогодишњу децу како прате родитеље на
исповест. И та деца владају страшном интуицијом, она разумеју када
однос међу родитељима није онакав какав треба да буде. Споља роди-
тељи можда ништа не показују, не свађају се када су деца присутна, али
она свеједно разумеју да постоји неки проблем. Зато родитељи сносе
огромну одговорност. Хајде де, ми смо већ одрасли људи, па чак и ако
се споречкамо то на нас неће оставити озбиљне психолошке последице,
али деца су јако осетљива и њих то у великој мери траумира и ствара
им проблеме.
Зато је веома важно да родитељи науче да се моле заједно. Деца која се
рађају у таквом духовном стању, то јест после молитава супружника,
имају све могућности за пуну хармонију њиховог духовног живота. У
Старом Завету је наведена прелепа прича о Товиту (Књига о Товиту је
неканонска, али не и апокрифна, што значи да Црква дозвољава да се
чита као помагало у духовном животу хришћанина). Када се он оженио,
и увече одвео своју жену у одаје, пре свега је клекао и помолио се Богу
на следећи начин: „Боже мој! Благослови нашу везу и сједињење и дај
111
нам благословено дете, благословен плод, и заштити нас у све дане на-
ше, како би ми били благоугодни пред Тобом”.
Разумете каква ће се деца родити у таквим условима и каква ће бити та
породица? А када се деца рађају у условима греха, страсти, сластољуб-
ља и срамотних дела, онда је јасно шта ће из свега тога проистећи. И то
не говоримо само ја и Црква, већ и психологија. Данас постоји цели
научни правац „психологија ембриона”, који нас учи да је важан трену-
так зачећа детета, јер од тог тренутка дете носи генетски код. Старац
Порфирије је увек говорио о томе, то је записано у његовим „Речима”,
саветовао је супружницима да гаје складне односе пред зачећем њихове
деце, јер они помажу у довођењу новог човека на овај свет.
Схваташ ли ти да постајеш сарадник Бога, учествујеш у појављивању
новог човека на овоме свету? Ама нећеш родити неку зверку или маче,
ни комад намештаја, већ целог човека, ради којег је Сам Бог постао Чо-
век. А данас тај свети чин брачног живота претварају у разврат, на ос-
нову њега праве рекламе, снимке које продају. Најсветији акт стварања
човека претворили су у одвратан призор, који може да се изврши где
било…

Архимандрит Василије (Бакојанис): Избор

супружника
[...] Већина људи не бира свог животног сапутника већ им он бива „на-
метнут“ осећањима, заљубљеношћу! Међутим, када заљубљеност овла-
да срцем, онда разум изветри из главе. А када заљубљеност престане,
тада разум долази на њено место. „Када сам се венчао, знао сам да сам
се заљубио у њене предивне зелене очи. Није много прошло кад сам сх-
ватио да сам добио читаву жену!“, говорио је један разведен човек. Због
тога, брате, покушај да изабереш своју будућу супругу на основу свог
разума, а не на основу својих осећања која имају „датум истека“. „Пре
него што се ожениш отвори четворо очију. Када се будеш оженио, очи
држи полузатворене“ (грчка народна пословица). А не обрнуто, да ти
пре брака очи буду полузатворене, а после широм отворене! [...]
Међутим, једна ствар је да се неко нађе са друштвом на два-три сата, и
буде фин и расположен, а друга да неко буде са тобом целог живота.
Дакле, велико је питање да ли је то конкретно лице из тог друштва, спо-
собно да живи целог живота са тобом, да постане твој супруг, односно
супруга! Како у то да будемо сигурни?

112
„Бако! ћерка ми се верила! Удаће се за правог момчину! Школован, има
добар посао!“, саопштио је отац једној мудрој осамдесетогодишњој ста-
рици. Међутим, стаpица се није одушевила и није му на то ништа одго-
ворила. Међутим, девојчин отац је поновио:
„Верила ми се кћерка! Момак је добар, школован, има добру плату!
Шта да ти кажем?“
Бака је поново ћутала. А тај отац је и даље наставио:
„Бако, чујеш ли ме? Ћерка ми се верила! Момак је добар, школован,
има добру плату…“
Но, бака је сада одушевљеног оца упитала строго: „Дедер, ми реци, да
ли тај момак, што ће оженити твоју ћерку, прихвата савете?“
Мудар и реалистичан одговор старице. Зашто? Човек који не прима са-
вете од других показује да у себи гаји велики егоизам, гордост и томе
слично. И ма колико да је расположен и љубазан у неком друштву, он
не може да постане добар супруг, да у току читавог живота у миру жи-
ви са „другим полом“. Његов велики егоизам захтева да све буде по ње-
говом, презирући и газећи хладнокрвно свога супруга, односно своју
супругу. Међутим, човек који прихвата савете од других људи показује
да је смирен, да зна да попусти, да поштује мишљење другог човека, не
жели да све буде по његовом, и стога је он одговарајућа особа за дожи-
вотан, добар супружнички живот.
Пријатељу, читаоче, можда ћеш рећи: „3a мeнe јe вeћ касно. Ја сам већ
начинио свој избор и погрешио. Оженио сам жену тешког карактера.
Љубав ме је заслепела.“ И за то постоји решење. Како да не!
Послушај: супружничку везу чине две особе, ти и твоја жена. Ако се
исправи једно од вас двоје, ако један од вас постане смиренији и по-
пустљивији, већ је ваш однос побољшан за педесет посто! Значи, учини
ти први корак. Ти постани смиренији, трпељивији, слаткоречивији, и
тада ће полако да се промени и твоја жена.
(manastirpodmaine.org)

113
 Архим. Рафаил Карелин о заснивању брака
- Како изабрати животног сапутника?
- Хришћански брак – то је заједница и узајамна
помоћ у житељском и духовном, у пролазном
и вечном. Због тога, јединство вере, начин жи-
вота и скала вредности имају за супружнике
првостепени значај. Постоји усамљеност као
одсуство породице, али постоји и трагична
усамљеност у самом браку, када један од суп-
ружника оном другом постаје странац. Због
тога морамо гледати, пре свега, не на телесну,
већ на душевну лепоту. Карактеристично је да
реч „супружници“ етимолошки означава два
вола, упрегнута у исти плуг.
- Како пронаћи своју другу половину, а не погрешити у животном
избору?
- У једној књизи цара Соломона речено је да се грешнику даје зла же-
на због његових грехова (ср. Проп.7,26). Стога, старајте се да се уз-
државате од грехова, посебно од блуда, како би вас Господ наградио
добром женом. Потребно је не само тражити одговарајућу жену, већ и
себе учинити одговарајућим мужем.
- Да ли је дозвољено покушавати упознавање девојке преко сајтова
за упознавање?
- Да су ми поставили такво питање пре неколико деценија, одговорио
бих негативно. Али, сада су се услови живота толико изменили, да ви-
ше волим искрено рећи: „Не знам“. У сваком случају, потребно је моли-
ти се, како би Господ послао достојну супругу. У библијској Књизи
Прича написано је да је зла жена – казна за грехе, а добра – благос-
лов Божији.
- Како да девојка правилно изабере женика?
- Женика треба бирати из верујуће породице, и по могућности из оних
породица које посећују храм. Но, на жалост, и овде је могуће погре-
шити. Због тога је важан савет и благослов духовног оца. Правос-
лавна девојка може делимично одредити свог будућег супруга по њего-
вом односу према молитви. На пример, када он предложи да пођу у

114
шетњу, она неочекивано може рећи: „Хајде да се помолимо“, – и осмот-
рити његово лице: ако је он верујући, он ће радо прихватити, а ако не,
онда ће се на његовом лицу појавити сенка незадовољства. Наравно,
ово је само пример. Православна девојка треба да се моли да јој Господ
кроз животне ситуације открије њеног женика.
- Како основати породицу ако то никако не полази за руком?
- Одговорите сами себи: из којих разлога желите породицу? Ако ради
своје среће, онда то значи да ћете од свог супруга захтевати и децу, ка-
ко би они устројавали свој живот сагласно вашим жељама, и уместо
претпостављене среће, ви ћете се суочити с конфликтима. А ако је
ваша намера да ближње усрећите служећи им, жртвујући се и трпећи,
то значи да сте спремнији за породичан живот, и Господ ће вам послати
супруга.
- Како да што пре ступим у брак, и зашто Господ одлаже испуњава-
ње моје добре молбе?
- Бог нам се у Јеванђељу открива као савршена љубав и Свемогућство.
Ми се налазимо под Његовим благим и премудрим промислом. Зашто
он не испуњава вашу, очигледно, добру жељу? Да ли је он немоћан и не
жели вам добро? Мислим да је проблем у вама: једноставно, психо-
лошки нисте спремни за брак, јер су за срупружништво потребни
пожртвовање и трпљење. Ви сте се разочарали у многе, али, на жа-
лост, нисте се разочарали у саму себе.
Да ли сте сигурни да процењујете достојним мужа, а да га нећете учи-
нити несрећним? То јест, промисао Божији штити вашег потенцијалног
супруга од вас. Да ли сте сигурни да ћете истрпети мужа с тешким
карактером? Могуће је – не. Због тога вас промисао Божији чува од
њега. У породици је потребно више давати него потраживати. Зато, пре
неко што заиштете доброг мужа, стекните особине жене узорне за бу-
дући брак: научите се да поштујете мужа као главу породице; не преко-
ревајте га у тешким животним ситуацијама или недостатку карактера,
својственог свима нама; научите се да више ћутите и слушате него да
говорите. Размислите каква треба да буде жена хришћанка, приближа-
вајте се том идеалу, и тада ће се појавити човек који ће вам бити други
живот. Када хришћанин не мисли о себи, већ служи другима и смирава
себе, онда га срећа сама проналази!
Извор: „Семья и вера“

115
 О избору супружника
Каква је милина и радост видети породицу у којој владају љубав и мир
између мужа и жене, где супружници деле заједничке радости и жалос-
ти, и на тај начин лакше подносе животне тешкоће. Насупрот томе, ка-
ко је тужно када међу супружницима постоји раздор – када немају неж-
на осећања једно према другом која би их међусобно зближила.
Нажалост, данас није мали број бракова у којима се, уместо поштовања
и мира између мужа и жене, могу чути свађе и обостране жалбе. Зашто
се то дешава? Свакако, постоје многи рзлози, али главни је погрешан
избор супружника. Свето Писмо нас дивно поучава о том питању у
причи о нашем праоцу Авраму (1. Мојс. 24). Зато, да се ми, Хришћани,
подсетимо брака нашег праоца Исака, сина Аврамовог.
Када је Авраму било 140 година, а његовом сину 40, позвао је свог вер-
ног слугу Елијезара и рекао му: „Да те закунем Господом Богом небес-
ким и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између
кћери овијех Хананеја, међу којима живим. Него да ћеш отићи у земљу
моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.“
Слуга му се заклео да ће тако учинити и отишао је сместа у Месопота-
мију, где је живео Аврамов брат Нахор. Стигавши у град Харан, Елије-
зар је застао поред студенца и помолио се у себи: „Господе Боже, гос-
подара мојега Аврама! Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке
ће доћи да захватају воде. Којој девојци речем: нагни крчаг свој да се
напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај да то буде она
коју си наменио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио
милост господару мојему.“
Пре него што је то изговорио, Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене
Нахора је дошла на студенац. Када је Елијезар замолио да попије воде,
она је пожурила да напоји и њега и његове камиле. Човек је приклонио
главу и помолио се Господу. И рекао је: „Благословен је Господ Бог
господара мојега, што не остави милости своје и вере своје према гос-
подару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара моје-
га.“
Када је Ревекина породица сазнала шта се десило са Елијезаром, зашто
је дошао у Месопотамију, и како му је Господ показао у Ревеки жену за
сина господара његовог, нису му противуречили, већ су се сложили са
оним што им је слуга Аврамов предложио.

116
Рекли су: „Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде
жена сину твојега господара, као што каза Господ.“ Позвали су је, и
рекли јој: „Хоћеш ли да идеш са овим човеком?“ Одговорила им је:
„Хоћу.“ Када се слуга вратио кући, испричао је Исаку о свему што се
десило. А Исак је довео ревеку у шатор Саре, матере своје, и узео Реве-
ку и она му је постала жена. Заволео [ју] је и утешио се због мајчине
смрти.
Свети Григорије Богослов говори о Исаковом браку са Ревеком као
примеру хришћанског понашања пре брака и каже: „Када намераваш да
се ожениш, немој трчати [ка] људима, већ Богу. Реци Му: „Одреди ми
ону коју си ми Ти припремио Промислом Својиим.“ Препусти то Богу,
а Он ће те наградити зато што си Му указао тако велику част.“
И тако човек, желећи да ступи у брак, треба да се изнад свега усрдно
моли Господу, који је зналац људских срца, да сȃм Он устроји брак по
Својој вољи, указајући на изабраника (изабраницу) и благосиљајући
брак благодаћу Својом.
Ако је слуга Аврамов, као проводаџија, захвалио Богу када је нашао не-
весту за женика, зар нису срца младенаца била још испуњенија благо-
дарношћу?
Не само да женик и невеста треба да заблагодаре Господу, Који их је
сјединио и наложио да иду путем земаљсог живота као једно, већ и да
Mу се моле да ниспошље милост Своју на њихову будућност.
Нека увиде да не могу изградити своју срећу и добро устројен брак са-
мо својом снагом, без Божјег благослова. Нека се заједно моле Богу да
благослови њихово јединство и ниспошље благодат Своју да би живели
у љубави, једномислију и честитости, испуњавајући заповести Божје.
Ипак, колико је људи међу нама који су препустили свој брак Божјој
вољи и, желећи да ступе у њега, најпре наумили да добију Божји бла-
гослов? Није ли истина да смо сви ми првенствено заокупљени земаљс-
ким бригама и размишљањима? [...]
Поред тога, не сме се гледати телесна лепота, већ лепота срца вољене
особе. „Време спира телесну лепоту, а болест је једе,“ каже св. Јован
Златоусти, „али лепота срца се никада не мења. Прва изазива гнев и ст-
вара љубомору, а друга не подлеже сличним страстима и не зна за сује-
ту.“

117
Ништа тако не украшава личност, нити задобија наклоност друге особе,
као добро срце. Стога, Свети отац нас учи да свако од нас покуша да
спозна унутрашњи изглед (срце) особе која нас привлачи; ако њено
срце није добро, онда треба занемарити привлачан физички изглед.
Очеви! Подражавајте брижност праоца Авраама, који је покушао да на-
ђе побожну жену за свога сина, јер он није тражио њено богатство, ни-
ти славу њене породице, већ благородно срце.
А ви, мајке, украшавајте своје кћери не златом или скупоценим хаљи-
нама, већ скромношћу и кротошћу. Кротка и пристојна жена ће охра-
брити свога супруга да буде чедољубив отац и да сам учествује у кућ-
ним пословима.
Из часописа „Православна Америка“ бр. 154
С енглеског Милена Тејлор
(„Светигора“ бр. 189-190, Васкрс 2009.)

Протојереј Максим Козлов: Заљубљеност, љубав

и страст
По правилу страст је то што је
ради мене, ради себе самога, то је
оно без чега ја не могу, а љубав –
то је оно што смо спремни да да-
мо другоме. Још пре хришћанске
епохе Аристотел је дао тачну де-
финицију љубави: то је „када дру-
гоме желимо добро“. А за хришћа-
нина, то је живот ради добробити
других. И ако неко каже „желим
му (њој) не само земаљску срећу
него и благу вечност, и више од тога мени није неопходно“ – то јесте
љубав. А ако он или она каже да жели то исто, али само заједно са њим
самим, и то по сваку цену – то је страст.
Такође, љубав се може показати као трагедија, људска унутрашња дра-
ма у случају неузвраћености или у случају страшне болести вољенога, а
страст – то је несрећа коју особа доноси у животе других, од које посеб-
но страда тај други, а и он сам у извесној мери.

118
Наравно, било би неразумно потхрањивати романтизам „Ружичастих
једара“ своје кћери: чекај принца који ће допловити на броду и одвести
те „у далеку земљу“, где ћеш бити изузетно срећна са њим и окружена
свим оним о чему човек сања. Ово је непромишљена крајност. Са друге
стране, напротив, постоји крајњи прагматизам, који каже да никаквог
осећања не би требало да буде, већ само рационално смишљен рачун:
године младе особе су погодне, спољашњост, чини се – није лоша, со-
цијални статус близак и по питању карактера – ништа. Ово им делује
као спремно за свадбу. А после ће мо да видимо како ће породични жи-
вот да почне. Ово је друга крајност.
Вероватно да за већину младих православних људи пут лежи у среди-
ни: с једне стране душевна (мада не увек духовна) емоционална веза-
ност за човека, стремљење ка њему, а са друге – процена да смо ми уг-
лавном сложни, да између нас нема принципијалних светоназорних раз-
лика. Када се све то слаже, онда је ово најтрезвенији, најмудрији прис-
туп устројењу породичног живота.
А шта радити када ти се чини да не можеш да волиш, треба ли чекати и
надати се да ћеш наћи себи човека кога тражиш? Зависи од тога шта
сматрате љубављу. Ако у љубав сврстате то што је описано у „Евгенију
Оњегину“, а посебно у „Ромеу и Јулији“ или чак у „Јунаку нашег доба“,
онда је сигурно боље да се не очекују таква емотивна стања. Може да
се деси, али срећом Господ не благосиља такве страсти, које се у светс-
кој литератури сматрају љубављу. Не морају бити грубо телесне и неп-
ристојне, чешће су, барем до XX века, душевне, али то су свеједно ст-
расти. И зато чекати и стремити ка таквим осећањима ни на који начин
није препоручљиво.
Али ако под одсуством љубави или под неспособношћу за њу ми под-
разумевамо емотивно и душевно одбијање од неког човека, који је по
свим логичким закључцима за нас добар, али га душа не прихвата и не
жели да буде блиска са њим, и ако бројимо сваки минут када он или
она коначно одлази, онда је, наравно, присиљавати себе на везивање са
њим/њом на цео живот, крајње непожељно. Свако ко са вером и на-
дом на Бога може да живи, молећи се, тражећи и очекујући сусрет
који ће послати Господ, он ће тај састанак и наћи. О томе говори це-
локупно искуство Цркве.

119
 Свештеномученик Данил Сисојев: Удати се за
неверујућег?
Проблем склапања или нескла-
пања брака са иноверним веома
је актуелан и за многе наше пра-
вославне савременике. Да ли
постоји недвосмислено мишље-
ње Цркве и светих Отаца по пи-
тању таквих бракова?
Обнова Цркве након прогона
донела је низ проблема не само
духовне, већ и практичне приро-
де. Чињеница је да је у храм
дошло много више младих жена
него младих мушкараца и зато
се врло изразито појавило пита-
ње за кога да се удају. Није из-
ненађујуће што је књига која од-
говара на питање: „Да ли се уда-
ти за неверујућег?“ изазвала ис-
крено интересовање и код чита-
тељки и код читалаца. Међутим,
изненађује непредањски прилаз
толико важном питању који се
налази у поменутој књизи1. Потрудићу се да са тачке гледишта свето-
отачког богословља и канонског права дам коментар на ово дело.
Дакле, сиже те књиге је да се нека лепотица заљубила у неверујућег
мушкарца (који има све могуће врлине и квалитете) и јако жели да се
уда за њега, мотивишући то тиме што од самог детињства све девојчице
стреме да постану жене и мајке. Искидана сумњама и не знајући како
да поступи, она се обраћа свом духовнику питањем: „Да ли се могу уда-
ти за човека у кога сам заљубљена и да ли ће то бити блуд?“
Цела књига се састоји из опширног одговора духовника из кога постаје
јасно да такав савез [наводно] није грех, тим пре није блуд, јер је као
прво, апостол Павле [наводно] дозволио хришћанима да ступају у брак
са невернима и као друго, ако је тај савез заснован на целомудреној љу-

120
бави он је [наводно] благодатан и чак представља слику Христа и Црк-
ве.
Духовник дуго говори о томе шта је љубав, под којом он подразумева
неко осећање, емоцију и тврди да је она потпуно могућа у таквом „бра-
ку.“ Он наглашава да света Тајна Брака сама по себи не представља га-
ранцију чврстине породице (тим пре што сада преовладава окултни од-
нос према овој Тајни) и говори да чак ни богохулства супружника не
треба да доведу до развода, већ само до испољавања трпљења од стране
верујућег супружника. Послушавши баћушку, лепотица на крилима до-
лази кући, улази у брак са безбожником, убеђена да је њен поступак
потпуно исправан и да ће након потписивања папира говорити свом
запрепашћеном супругу о вери. Они практично имају идеалну породи-
цу али, научена од стране духовника, млада супруга се само моли за
обраћење свог „мужа“ јер њему није интересантан разговор на ту тему.
Ето какав нам предивни образац за подражавање предлажу издавачи
ове брошуре! Али, нажалост, реалност са којом се свештеник сусреће
веома се разликује од описане идиле. Најчешће код мушкараца и же-
на који су ступили у такву заједницу врло брзо се хлади вера, рев-
ност за спасење се замењује прилагођавањем, а често се догађа и
право одступништво. Колико девојака је већ примило ислам удајући
се за муслимане. Обрнути примери практично да нам нису познати!
Уместо недељних служби такви супружници почињу да иду у позориш-
та, на модне ревије само да би угодили својој „половини“. Деца таквих
родитеља постају циници који не верују ни у шта. Уосталом то је и
разумљиво јер имају живи пример лицемерја пред очима! Не треба мис-
лити да је то резултат само данашњег развратног времена. Исто то се
догодило и руским племићима који су давали своју децу за познате је-
ретике што је за последицу имало одрастање покољења Базарових 2. То
исто се догађало и у исламским земљама где су девојке које су насилно
одвођене у харем рађале јаничаре који су касније убијали своје суна-
роднике. Још у трећем веку такву појаву је приметио свештеномученик
Кипријан Картагински када је у својој књизи „О палима“ писао да је уз-
рок великог броја одступника „склапање брака са невернима; удове
Христове предлажу незнабошцима.“
Дакле, зашто се тако нешто догађа? Зар је Православна вера слабија од
неверја или било које лажне религије, ако брак са невернима доводи до
толико жалосних резултата? Одговор је да Бог не помаже људима ко-
ји директно нарушавају Његову вољу.
121
Ако погледамо Свето Писмо видећемо да током целокупне историје
Бог упозорава на мешање људи који су Му верни са онима који не ис-
пуњавају Његову вољу. Већ се на освиту светске историје догодила нај-
већа катастрофа светског Потопа изазвана тиме што: „видећи синови
Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. А
Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело“ (1
Мојс. 6:2-3). Предањско тумачење говори да су „синови Божији“ по-
томци Сита, верни Господу, а „кћери човечије“ потомци Каина. Меша-
ње ова два рода довело је до пропасти древног света.
Сећајући се тог страшног догађаја, свети Авраам је приморао свог слу-
гу да се закуне Богом да неће узети жену Исааку из „кћери Хананеја“ (1
Мојс. 24:3). Управо је и један од разлога одбацивања Исава био тај што
је узео за жене кћери Хетејинове. „И оне задаваху много јада Исаку и
Ревеци“ (1 Мојс. 26:35).
Закон Божији је и
писмено одредио ову
норму: „И да не би
кћерима њиховим же-
нио синове своје, и да
не би кћери њихове
чинећи прељубу за
боговима својим учи-
ниле да синови твоји
чине прељубу за бого-
вима њиховим“ (2
Мојс. 34:16). „Јер би
Свети праоци: Исак, Аврам, Ноје, Мојсије, Јаков
отпадила сина твог од
мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и
потро вас брзо“ (5 Мојс. 7:4). И заиста, ова претња је стизала оне ко-
ји су нарушавали завет Господњи. Почевши са страшним поразом у
Велфегору када је једино удар Финесовог копља зауставио пораз у коме
је погинуло 24.000 људи (4 Мојс. 25), током управљања судија када је
Самсон погинуо због филистимљанке Далиде (Суд. 16) и до страшног
греховног пада најмудријег цара Соломона чије су срце развратиле же-
не (1 Цар. 11:3) наставља се борба за испуњење ове заповести. Бог није
чекао да казни оне који су нарушавали Његову заповест. Притом та за-
повест ни на који начин није била повезана са представом о чистоти кр-
ви. Рахава блудница, Сефора – Мојсејева жена, Рута Моавићанка које
су се одрекле својих лажних богова ушле су у народ Божији.
122
Ова заповест је била посебно важна за светог Јездру и Не-
мију који су се борили против мешања свог народа са дру-
гим племенима (Језд. 9,10 гл; Нем. 13,23-29). Реч Божија за
мешане бракове говори да су: „велико зло и грешење Богу“
(Нем. 13,27), „безакоња наша намножише се сврх главе и
кривице наше нарастоше до неба“ (Јездр. 9,6).
Пророк Малахија објављује: „Јуда чини
неверу, и гад се чини у Израиљу и у Је-
русалиму; јер скврни Јуда светињу Гос-
подњу, коју би му ваљало љубити, жене-
ћи се кћерју туђег бога. Господ ће истре-
бити из шатора Јаковљевих човека који
чини тако, који стражи и који одговара,
и који приноси принос Господу над војс-
кама“ (Мал. 2,11-12). Зар није испуњење
Божијег проклетства чињеница да деца
таквих преступника и преступница пос-
тају безбожници, а често и гину?
Када је наступио Нови Завет и закон Мојсејев превазиђен благодаћу Бо-
жијом, ова заповест Господња је и даље остала на снази. Апостолски
Сабор у Јерусалиму је заповедио обраћеним незнабошцима да се уздр-
же од блуда (Дела ап. 15,29) под чиме тумачи подразумевају реалност
свих брачних забрана Старог Завета и за хришћане. Даље, апостол Пав-
ле дозвољавајући жени да се други пут уда додаје „само у Господу“ (1
Кор. 7,39). За хришћане је увек била очигледна немогућност ступања у
брак са невернима. Ово се неизоставно испуњавало без обзира на то
што су хришћанске заједнице биле јако мале. Тако свештеномученик
Игњатије Богоносац пише: „Реците мојим сестрама да љубе Господа и
буду задовољне својим мужевима по телу и по духу. Исто тако реците и
мојој браћи у име Исуса Христа да „љубе своје жене као што Господ
Исус Христос љуби Цркву“… Добро је да мушкарци и жене који ступа-
ју у брак чине то са благословом епископа да би брак био по Господу, а
не по похоти“. Овако су мислили и Свети Оци.
На пример, свети Амвросије Медиолански говори: „Ако сам брак тре-
ба да буде освећен покровом и благословом свештеника: како онда
може постојати брак тамо где нема сагласја у вери“. Ово учење је
директно објављено од стране Православне Цркве устима Васељенских
Сабора. Четрнаесто правило Четвртог Васељенског Сабора налаже

123
епитимију на чтеце и појце који ступају у брак са иновернима или дају
децу у такав брак. У сагласности са тумачењем епископа Никодима
(Милаша) ова казна је – свргнуће из чина. Још снажније и без могућ-
ности било каквих другачијих тумачења изложен је однос Цркве по
овом питању у 72. правилу Шестог Васељенског Сабора: „Нека је за-
брањено човјеку православноме, да се сједини са женом јеретич-
ком, исто и жени православној, да се вјенча са човјеком јеретиком.
Ако се открије, да је ко тако што учинио, брак нека се сматра ништа-
вим, и незаконита свеза нека се развргне; јер не треба, да се мијеша оно,
што се не може мијешати, нити састављати са овцом вука, ни са Хрис-
товим дијелом нашљедство грјешника. Ко преступи ово, што смо ми
установили, нека се одлучи. Али ако су се неки, док су још у невјерству
били и док још нијесу били прибројени стаду православних, саставили
били законитим браком, пак за тијем један супруг, изабравши добро,
обрати се к свјетлости истине, a други, остане прикован заблуди, не хо-
тећи управити очи своје на божанствене зраке, и ако при томе жени, ко-
ја не исповиједа праву вјеру, буде угодно живјети са мужем који испо-
виједа праву вјеру, или обратно мужу, који не исповиједа праву вјеру са
женом, која исповиједа праву вјеру, нека се међу собом не дијеле, по
божанственоме апостолу: јер се посвети муж који не исповиједа праву
вјеру женом, која исповиједа праву вјеру и посвети се жена, која не ис-
повиједа праву вјеру мужем, који исповиједа праву вјеру (1 Кор. 7,
14).“ Након толико јасног израза отвореног учења Цркве (сем тога по-
водом овога идентично гласе следећи канони: „Карт. 20 (31); Лаод. 10,
31), став аутора књижице о којој говоримо просто смућује. Ако је исти-
на то да се духовник наше хероине придржава таквих ставова, онда у
сагласности са 1. правилом Седмог Васељенског Сабора мора да буде
лишен чина.
Међутим, време је да се пређе на анализу аргумената који се излажу у
заштиту ове безаконе заједнице. Дакле, на питање своје духовне кћери
да ли ће њен брак бити блуд, духовник одговара: „Не, никако. Црква се
са уважавањем односи према браку у коме само један од супружника
припада Православној вери, јер је свети апостол Павле рекао: ‚Јер се
невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем‘
(1 Кор. 7,14) и даље: ‚Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?
Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?‘ (1 Кор. 7,16). Јер сећаш
се шта је Господ рекао: муж и жена су једно тело. Тако је било и у стара
времена, тако је и сада – брак између верног и неверног Црква не смат-
ра блудном заједницом“ (стр. 9-10).

124
Овај аргумент је најраспрострањенији од свих који се наводе у заштиту
брака са неверним. Штавише, он није ни нов. Још у другом веку су га
истицали људи који су покушавали да се одрекну испуњавања речи
Господњих. Ево како на њега одговара Тертулијан:
„Потпуно је јасно да овај текст има у виду хришћане који су поверова-
ли већ налазећи се у браку, што доказују и речи: ‚Ако неки брат има
жену невјерујућу‘ (1 Кор. 7,12). Он не говори: ‚узео неверујућу жену’.
Он жели да каже да тек обраћени човек ожењен неверујућом женом,
треба да остане са женом; другим речима, новообраћени не треба да
мисле да су обавезни да се растану са женама које су им постале туђе у
вери. Он као доказ додаје говорећи да ‚нас је на мир позвао Бог‘ и да
верујући може да спаси кроз брак неверујућег (1 Кор. 7,15-16). На кра-
ју, овакво тумачење потврђује крај: ‚Само како Бог свакоме додијели,
сваки како га је Господ призвао, онако нека живи‘ (1 Кор. 7,17). А Гос-
под призива, мислим, незнабошце а не хришћане. Ако би апостол гово-
рио о људима који су постали хришћани пре женидбе, онда би послед-
њим речима дозволио да се ступа у брак са било ким. Међутим, томе
противрече његове речи: ‚Жена је привезана законом за вријеме док јој
живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само
у Господу.‘ (1 Кор. 7,39).
Смисао ових речи не оставља место за сумњу: да ми не бисмо злоупо-
требили речи ‚слободна је за кога хоће да се уда‘ он додаје ‚само у Гос-
поду‘… То је јединствени услов који
апостол поставља. ‚Само у Господу‘, го-
вори он и реч ‚само‘ даје велику силу за-
кона, чинећи га потпуно обавезним. Ова
реч заповеда и убеђује, призива и саве-
тује, обавезује и прети. Мишљење апос-
тола је колико јасно, толико и предивно
у својој краткоћи и као и свака Божија
реч која захтева повиновање.“ На тај на-
чин, анализа свештеног текста коју је
блиставо исказао чувени апологета Тер-
тулијан показује колико је овај аргумент
неоснован.
Ако погледамо тумачење Отаца (а 19.
правило Шестог Васељенског Сабора за-
брањује да се Писмо тумачи противно

125
тумачењу Светих Отаца) видећемо да њихово заједничко мишљење
потврђује да се овај текст Светог Писма односи само на брачне парове
где се неко од супружника обратио Христу након уласка у брак. Блаже-
ни Теофилакт Охридски пише у тумачењу овога места: „Апостол, међу-
тим, разматрану заповест везује само за онај случај кад су муж и жена
сједињени браком у време док су се обоје још увек налазили у неверју,
али се касније једна или друга страна обратила у веру. Наиме, ако је ра-
није само једна половина неверујућа, тј. само муж или само жена, онда
се верујућој половини уопште није допуштало да ступи у брак с неверу-
јућом. То се види и из речи апостола, јер он није рекао: ‚ако неко поже-
ли да узме неверујућу’, него: ако неки брат има. Он није једноставно
прописао да верујућа половина живи с неверујућом, него само у оном
случају да оно друго тако жели. То значи реч: приволи, тј. ако пожели.“
Сличну мисао износи и блажени Теодорит Кипарски који говори: „удај
се за верног, побожног, целомудрено и по закону“. Као што смо већ ви-
дели управо овакво тумачење је изнела и сама Црква устима 72. прави-
ла Шестог Васељенског Сабора. Ко ће након овога смети да оповргне
учење изнесено од стране толико великог ауторитета?
Међутим, аутор ове брошуре не зауставља се ни након оваквог изврта-
ња чињеница. Херој ове брошуре тврди да „у сагласности са древним
канонским захтевима, Црква ни данас не освећује венчањем бракове ск-
лопљене између православних и нехришћана, истовремено признајући
их за законите и не сматрајући да у супружници из таквог брака преби-
вају у блудној заједници“ (стр. 11). Шта стварно говоре древни канони
ми смо већ видели горе, а сада треба да наведемо и правила која су пос-
тојала у Руској Цркви пре револуције.
Упркос мишљењу аутора, таква брачна заједница се није признавала за
„закониту и реалну“, јер се „руским грађанима православног исповеда-
ња потпуно забрањивао брак са нехришћанима“. Следи да се деца из
таквих бракова нису признавала за закониту, нису имала права на нас-
ледство и титуле, а сама веза се сматрала за прељубу. Зато се на хриш-
ћанина који је ступио у такву заједницу чак и у то време налагало одлу-
чење (забрана приступања) од Причешћа на четири године. У случају
да се један од иноверних супружника обратио у хришћанство, од онога
ко је остао ван Цркве захтевао се потпис да ће деца која се роде након
тога бити крштена у Православној Цркви и да их иноверни ни на који
начин неће приводити сопственој вери, да се његова верна половина не-
ће лишавати брачног живота све време и да неће бити принуђена да се

126
врати у пређашњу заблуду. Ако је неверни супруг давао такву саглас-
ност и поштовао испуњавање захтева, брак се сматрао за законит. Ако
би уследило одбијање или нарушавање ових обавеза такав брак би се
истог тренутка раскидао и новообраћени је имао право на нови брак са
православним. Велики догматичари деветнаестог века, као на пример
митрополит Макарије (Булгаков) такође су сматрали за немогућ брак
верног са иноверним. На тај начин, аутор ове књижице је прави модер-
ниста и новотар, који одбацује и каноне и Писмо и Оце и предање наше
Цркве.
Али хајде да размотримо и друге бесмислице које се наводе у конкрет-
ном издању. Ово радимо због великог тиража ове књиге за наше време
(15.000), али и зато што у свести многих постоји слично искривљено
схватање Светог Предања о чему ћемо и писати на крају нашег излага-
ња.
„Духовник“ тврди да тешкоће могу постојати и у браку са јеретиком,
али да је то потпуно прихватљиво јер се тако често догађало и током
историје. Заиста било је тако, али канони (Карт 21 (30); Лаод. 10, 31) то
сматрају недопустивим. И одувек се таква пракса сматрала знаком (нај-
чешће неоправданим) снисхођења (икономије). Међутим, највећу бес-
мислицу представља мишљење аутора да је тобож брак са представни-
ком друге религије (ислама, хиндуизма, будизма) допустив, иако је и то
много сложеније него када је случај са јеретиком. „Добро је ако се не
постави питање одрицања од Христа“, говори „пастир“, „и супружници
се покажу као довољно мудри да се са уважавањем односе према рели-
гиозним ставовима оног другог. Није тајна да предмет вере често поста-
је повод за ругање, конфликте и агресију од стране мужа или жене који
исповедају другу религију, да постаје узрок многих спорова на тему ко
„правилније“ верује и чија вера може пре донети спасење“ (стр. 12).
Ето задивљујућег бисера одступништва! Испоставља се да жена која у
Псалтиру прочита: „Јер су сви богови у народа ништа“ (Пс. 96:5) треба
да почне са уважавањем да се односи према вери свог, да га назовемо,
„мужа“ који се клања тим демонима. Жена која је у храму прославља
Мученике, код куће ће одобравати оно против чега су се Мученици
борили? Са „мудрим уважавањем“ ће се односити према џихаду, или
поклањању дрвеним или каменим идолима? Овај „баћушка“ заиста, су-
рово ће за „нетолеранцију“ осудити и библијске Пророке и свете Апос-
толе и Мученике који су спаљивали идолишта и осуђивали гнусобу
поклањања лажним боговима. Потресно је што аутор лукаво користи

127
израз „правилније“ и сматра бесмисленим спорове на тему која религи-
ја је спасавајућа. Испоставља се да за овог лажног пастира као и за мно-
ге наше савременике уопште није битно то питање.
Нико и никада се неће спасити без Христа и Његове Цркве и зато,
ако жена воли свог мужа (наравно у случају да се брак склопио пре ње-
ног обраћења Христу) онда мора да се побрине да се њен муж убеди у
ту најважнију истину. Наравно, из овога не следи да дом новообраћене
(или новообраћеног) треба да се претвори у салу парламента и испуни
непрестаним свађама, али са друге стране, неверујући супружник треба
да зна да се његова вера уопште не одобрава од стране православних,
већ да се напротив сматра заблудом и трпи на једвите јаде „стиснутих
зуба“. Ако се реч поведе о избору између Бога и мужа, упркос мишље-
њу „духовника“ не може ни бити речи о трпљењу (па и речи Апостола
(Рим. 14,1; 15,1) уопште се не односе на иноверне), већ је неопходан
развод.
Како пише свети Теофан Затворник: „Ако
неверујући муж не жели да живи са же-
ном која је верујућа већ пред њу ставља
избор или да се врати пређашњој заблуди
или да га напусти, очигледно је да треба
напустити таквог мужа; јер не треба ни
помислити на издају вере, а остати са му-
жем против његове воље значило би уно-
сити намерно сукоб и свађе у породицу.
Дакле, говори: мира ради остављајте так-
ве мужеве и жене; у том случају слободни
сте од брачног бремена, нисте му обавез-
ни.“
Такође и Златоуст говори: Ако ти неверу-
јући заповеда да приносиш жртве и учествујеш у његовој заблуди по
праву супружништва или да га оставиш, боље је оставити брак него по-
божност. Ако неверујући свакодневно вређа и изазива свађе најбоље је
разићи се.“ И поново овај „свештеник“ учи упркос Оцима!
Још је „симпатичнији“ покушај да се образложи „благодатност“ овакве
заједнице. „Пастир“ говори својој несрећној „овчици“: „Ако одлучиш
да сјединиш своју судбину са неверујућим човеком онда ћеш преко те-
бе, твојим молитвама, богоугодним делима и врлинским поступцима
успети, надам се, да стекнеш благодат за целу породицу“ (стр. 16). На
128
тај начин, овде нам предлажу да усвојимо право пелагијанско учење о
стицању благодати сопственим човековим напорима. Међутим, канони
Картагинског Сабора говоре да се без помоћи благодати уопште не мо-
же испунити ни једна заповест (113(127). правило 3), да нам благодат да-
је и силу и љубав за испуњење заповести (112(126). правило 4) и да се
онај ко све то одбацује подвргава анатеми. Зато су сви покушаји да се
благодат заради сопственим силама бесмислени и човек који се томе
нада је јеретик. Бог не само да нас Сам чисти од греха и указује на ле-
поту врлине, већ и Сам, сопственом силом чини заједно са нама добро.
Сви покушаји да се „заради“ благодат представљају повратак закону и
одбацивање Христа (Еф. 2,8-10; Гал. 2,21). Извори благодати које нам
је Бог дао су свете Тајне од којих је једна Тајна Брака (Венчање). Аутор
брошуре схвата да је у случају хероине то немогуће и зато је њен „ду-
ховник“ принуђен да прибегне својеручним изворима о којима Откро-
вење ништа не говори. Над њима су се испуниле пророчке речи: „два
зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи
студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (Јер.
2,13).
Прво зло смо већ размотрили – покушај да се Тајна Божија замени
људским делима. Овде ћемо се мало удаљити од теме и приметити чуд-
ну тенденцију аутора да на све могуће начине умањи значај Тајне Бра-
ка. Ту је и савет да је недопустив окултни однос према тајни (стр. 13-
14), да је недопустиво лукавство при одговору на питање: „љубиш ли га
(је)?“ (стр.16). Узгред речено, такво питање не постоји у Требнику за
Тајну Брака и за то постоји дубоки разлог о коме ћемо писати касније.
Притом свештеник ни реч није рекао да се у Тајни Брака даје „благодат
која освећује супружанску заједницу, природно рађање и васпитање де-
це“ (Катихизис Светог Филарета Московског). За „духовника“ једино
што разликује венчани од невенчаног брака представља само чињеница
да је Христос сведок (стр. 15). Благодатне силе које се предају у овој
Тајни помињу се површно на самом крају (стр. 52). И то није изненађу-
јуће јер би тада пропала целокупна пелагијанска слика замене благода-
ти сопственим напорима, која се излаже у овом делу. Испред нас је пот-
пуно јеретичка тенденција одбацивања свештеног карактера ове Тајне
која зближава аутора са римокатолицима који исто тако сматрају да су
вршиоци тајне сами супружници, а да је свештеник само сведок његове
законитости.
Међутим, схватајући да овакав приступ оставља његову штићеницу у
стању неуверености у благодатност њеног савеза, „духовник“ измишља
129
други знак постојања благодати (или средства за њено задобијање): „И
притом, ако ваш савез буде заснован на целомудреној љубави – како се
може говорити да је он неблагодатан? Јер шта је љубав ако не благос-
лов Божији који се шаље мушкарцу и жени?“ (стр. 16) Дакле, критери-
јум благодати је постојање целомудрене љубави. Да, заиста, свети Јо-
ван Златоусти пише: „Сам Бог сеје љубав у мужеве и жене.“ Међутим,
начин на који Он то чини и шта је то „љубав“ – у томе се ставови Цркве
и аутора разилазе.
Црква сматра, заједно са Златоустом,
да се у тајни „умножава љубав женика
и чува целомудреност невесте, у дом
улазе врлине и изгоне се лукавства ђа-
вола да би супружници сједињени бла-
годаћу Божији проводили живот вр-
лински“, а други став сматра да је сама
по себи „целомудрена љубав“ гарант
постојања благодати. Међутим, у
„Православном исповедању“ речено је
да је недовољна узајамна сагласност за
„ступање у истински брак, ако они са-
ми не посведоче пред свештеником да
су се узајамно обећали“. И управо зато
што се у Тајни Брака и дарује истинска
љубав за њу се и не пита пред вршење
Тајне. Иначе би се испоставило да су
сви они који су ступили у Брак због
послушности својим родитељима реал-
но били лишени могућности да изграде хришћанску породицу.
Зато је за нас бесмислена тврдња да је тобож „апостол инсистирао на
томе да је брачни савез (чак и напола хришћански) савез мужа и жене –
симбол савеза Христа и Цркве“ (стр. 18). Речи Посланице Ефесцима
(5,22-32) на које се позива аутор су очигледно упућене хришћанима (јер
32. стих тај савез директно назива Тајном, па и сам садржај, једнако
упућен мужевима и женама показује да се говори само о хришћанским
породицама). Запрепашћује како нехришћанин може љубити своју же-
ну „као што и Христос заволе Цркву“ (Еф. 5,25). Све ове изјаве могуће
су само при лажном схватању самог појма „љубав“. Већ да не говорим
да се ту поново одбацује јединственост Тајне Брака, у којој се „благоси-

130
ља њихов брачни савез, по узору на духовни савез Христа и Цркве“
(Катихизис Светог Филарета Московског).
Али, шта представља „цело-
мудрена љубав“ која по
мишљењу аутора може да со-
бом замени благодат Тајне
Брака? И овде долазимо до
најважније заблуде која је
својствена како писцу књиге
Е. Богушевој, тако и многим
православним хришћанима.
По њеном мишљењу љубав
је посебно осећање (стр. 33).
Овде видимо утицај љубавних романа и уопште, класичне литературе
на нашу свест.
За Библију и Свете Оце љубав је стање воље и зато она може бити
заповест. „Православно исповедање говори да ‚љубав у себе смешта
Десет Заповести’, а Катихизис светог Филарета тврди да се‚ истинска
љубав природно пројављује кроз добра дела“. Преподобни Јован Лест-
вичник говори: „по својој каквоћи, љубав је уподобљење Богу, у мери
која је доступна смртницима. По своме дејству, она је извор вере, без-
дан дуготрпељивости, море смирења. Љубав је, у правом смислу ре-
чи, напуштање било какве непријатне мисли у односу на другог чо-
века. Јер, љубав „не мисли о злу“ (1 Кор. 13,5). „Љубав, бестрашће и
богоусиновљење разликују се међу собом само и једино по називу“
(Поука ХХХ). На тај начин за хришћане постаје очигледно да је истинс-
ка љубав немогућа без православне вере. Јер како пише исти светитељ:
„по моме мишљењу, вера је зрак, нада светлост, а љубав круг сунчев. А
све чине један блесак и један сјај“ (Поука ХХХ).
Дакле, мисао да „целомудрена љубав“ може дати благодат већ забрање-
ном савезу је апсурдна, јер такве љубави једноставно не може бити из-
међу „супружника“. Потпуно је бесмислена сама могућност бестрасне
љубави тамо где онај који љуби не верује у Бога. Сва та осећања која се
називају „природном“љубављу, сагласно Светом Јовану Лествичнику
својствена су и животињама. То стање није благодатно и зато му се „ла-
ко приближава блуд, и то тако неприметно, као што понекад откривамо
ваши у голубова“ (Поука IX). На том осећању није могуће изградити
хришћанску породицу, оно није у стању да човеку обезбеди светост.

131
 Размотривши књижицу „Већ удата“ види-
мо да њена главна мисао – могућност
хришћанина да ступа у брак са неверују-
ћим – директно противречи учењу Цркве
које је засновано на Божијем Откровењу.
Људи који послушају мишљење аутора
ове књиге и наруше заповест Господњу
чине тешки грех, ризикују да отпадну од
Цркве. Њихов савез неће бити законити
брак, већ прељуба. У овој књизи такође
запажамо радикалну ревизију православ-
ног морала која се крије испод лепих речи
о љубави.
Међутим, поставља се питање: „у чему је
узрок таквог страшног изопачења вере како смо горе поменули, не само
у овој књизи, већ и у свести многих православних хришћана?“ Прави
одговор је: „љубав према свету“. Савремени људи, чак ушавши у Црк-
ву не желе да заиста мењају своју свест. Не желе да се заиста покају
(јер „покајање“ у библијском смислу ове речи значи промену мишље-
ња). Њима је потребно да истовремено буду и православни и своји за
овај свет. Људи никако не желе да учине тај избор и јавља се жеља да
се „освешта све“. Тако се појављују и нове врлине, непознате светим
Оцима (као „толеранција према заблуди“). Стари термини добијају пот-
пуно нови смисао (на пример љубав или брак). Појављују се ставови да
и нецрквени људи могу бити „добри, примерни“ и да им зато хришћан-
ство уопште није ни потребно. Хришћанство је нешто пожељно, али не
и обавезно. Тим пре што су животни циљеви и једних и других истовет-
ни – потрага за удобношћу по сваку цену и обожавање културе. Чак и
однос према рађању деце. Зар није познато да врло велики број
умишљених „хришћанки“ вест о трудноћи доживљава скоро као
дијагнозу малигног тумора. И иако одлазе у храм и на свакој служби
чују помињање „богоотаца Јоакима и Ане“, њихов главни бог ће бити
комфор и новац. Зар је онда за чуђење жеља да се при таквој сличности
погледа на свет и коначно постане свој за безбожнике? Како често љу-
ди говоре: „па не може се бити у наше време фанатик?! (као да вре-
ме нешто значи у животу онога ко служи вечном Господу?) Не сме
се бити „бела врана“. То није смирено, није хришћански. Не смеју се
осуђивати поступци других људи. Ми треба да прихватамо све онаквим
какви јесу и ни у чему не смемо да показујемо нашу надмоћ (у те сврхе

132
је измишљен и специјални назив „тријумфализам“). Треба бити трпе-
љивији. Па и ви сами не треба да се трудите да вређате својим пона-
шањем. [Кажу они даље,] треба се трудити да будемо као и сви, иначе
ћемо одгурнути људе од Цркве (истина онда је и несхватљиво зашто
звати некога у Цркву, ако Она у потпуности треба да се солидари-
ше са цивилизацијом).
Овде треба нарушити сва правила политичке коректности и навести ре-
чи апостола Јакова: „Прељубници и прељубнице, не знате ли да је при-
јатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће
свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје. Или мислите да
Писмо узалуд говори: Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у
нас“ (Јак. 4:4-5).
Иза овога се скрива одсуство свести о свом паду и чудовишног безда-
на зла који је захватио овај свет. Зато такви људи и не виде потребу за
спасење које може да изврши једино Творац. Само када човек на себи
осети моћну руку Божију схвата колики бездан дели чланове Цркве од
најбољих иноверних људи и безбожника.
Јер, по истинитој речи светог Златоустог неверујући је: „туђ верноме.
Они немају ни исту главу, ни једног и истог оца, ни један и исти град,
храну, одећу, дом; све се разликује код њих. Првоме је све на земљи,
другоме је на небесима. Верноме је цар Христос, неверном – грех и
сатана. Верном је храна Христос, неверном трулеж и гној. Па и одећу
верном чини Господар анђела, а неверном црви. Верном је град небо,
неверном земља. А ако са неверујућима немамо ништа заједничко, реци
ми у чему треба да имамо општење са њима? Прошли смо и ми кроз ис-
те муке рађања и потекли смо из исте утробе? Међутим, ни то није до-
вољно за најближе сродство. Дакле, потрудимо се да се учинимо грађа-
нима горњег града.“
Такав човек види да истинска љубав никада неће дозволити да се удови
тела Христовог предају на ругање невернима, али се никада неће ни по-
мирити са чињеницом да људи живе далеко од Творца. Никада се човек
који је окусио животворне струје неће смирити видевши да тај с ким
живи ратује против Бога. Само човек који је призван Љубављу, Која
покреће сунце и звезде, може победити окамењеност туђег срца.
Али први услов за то представља испуњење заповести: „зато изиђи-
те из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се
нечистог, и Ја ћу вас примити“ (2 Кор. 6:17) .

133
Нека онај ко је призван у браку напусти незнабожачки начин живота
остајући у телесној заједници ако неверни не хули на веру. Ако си
призван као безбрачни – или буди девственик или ступи у брак са пра-
вославним хришћанином. Ако си упао у блуд, устани, одбаци незакони-
ту заједницу или је учини законитом кроз обострано Покајање и Брак.
Тада ћеш моћи да приђеш Љубави, Која води Себи и Сам милостиви
Творац ће те научити и дати ти и вечно спасење и на земљи хришћанс-
ку породицу и све што је потребно за живот и побожност.

Напомене:
1
Свештеномученик Данил је ово дело написао као одговор на књигу
„Већ сте се удали…“ Е. Богушеве, о којој и говори сада.
2
Израз „покољење Базарових“ везан је за познати роман „Очеви и де-
ца“ Ивана Тургењева у коме је млади Јевгениј Базаров приказан као ни-
хилиста и представља врло негативан пример. (прим. прев.)
3
„Да ми без Божје благодати не можемо ништа доброга учинити. Исто
се тако установљује: који каже, да нам је благодат оправдања само за то
дана, да би оно, што нам је могуће по слободној вољи учинити, лакше
извршили средством благодати, као да би, и не примивши благодати,
ми могли премда и теже, али ипак и без ње извршити божанствене за-
повиједи, нека је анатема. Јер кад је „плодовима заповиједи Господ го-
ворио, није казао: Без мене ћете тешко учинити; него је казао: Без мене
не можете ништа учинити (Јов. 15, 5).“
4
„Да благодат Божја, не само што саопћује познање о томе, што се мо-
ра чинити, него улијева у нама уз то и љубав, да будемо кадри испуни-
ти оно, што познајемо. Исто тако, који каже, да благодат Божја, која би-
ва кроз Исуса Христа Господа нашега, пружа нам помоћ у томе само, да
не гријешимо, пошто нам се њом открива и саопћује познавање гријеха,
да знамо, чему морамо тежити, и чега се клонити, али нам она не пома-
же, да оно што смо познали да морамо чинити, будемо уједно и распо-
ложени и кадри учинити, нека је анатема; јер ако апостол каже, да ра-
зум надима, а љубав поправља (1 Kop. 8, 1), ca свијем је нечастиво тада
вјеровати, као да ми за наше надимање имамо благодат Христову, а за
наше поправљање да је немамо; а међу тијем и једно је и друго дар
Божји, и то, што знамо шта нам треба радити, и то, што љубимо добро,
које нам ваља чинити, како се, при љубави, која поправља, не би могао

134
разум надимати; јер као што је Богом написано: Који учи човјека да зна
(Псал. 93:10), исто је тако написано: Љубав је од Бога (1 Јов. 4, 8).“
Извор: Narod.ru
Прeвод са руског: Станоје Станковић
(svetosavlje.org)

Отац Јуриј Максимов: Целомудреност

„Ако жена изгуби уздржање, це-
ломудреност и скромност даро-
ване јој од Господа, ниједна жи-
ва душа се неће спасити.“ – Пре-
подобни Јован Лествичник
Целомудреност – то је уклањање
од свих врста блудних дела и од-
бацивање свега што их изазива,
укључујући блудне помисли и
маштања. Пре брака и изван бра-
ка целомудреност је повезана са чувањем девствености а у браку са чу-
вањем супружанске верности. Целомудреност је заповеђена Богом, Ко-
ји је рекао: „Не чини прељубе“ (2 Мој 20:14) и „Не зажели у срцу свом
љепоте њезине (женине), и немој да те ухвати вјеђама својим“ (Пр 6,25)
Колико смо пали...
У савременој култури, на жалост, су се више од свега удружили управо
против ове врлине, управо се њој више од свега подсмевају и труде се
да је забораве.
Међутим, та врлина је природна за људски род. Тако су из девствене
земље саздани први људи – Адам и Ева, они су били девственици у рају
до изгнања, и сада се као девственик рађа сваки човек, природно цело-
мудрена мала деца, чијом незлобивошћу бивају дирнути одрасли.
Често чак и најраспуштенији људи признају да, када би им дошла оз-
биљна мисао о браку, они би дали предност браку са девственом невес-
том. Чак и најразвратнији мушкарци, као правило, желе да заштите сво-
је ћерке од разврата и власти блуда што је дуже могуће. Такође, често и
окорели блудници признају супружанску верност као незаменљиви део
савршеног брака.

135
Тако да чак и људи најпораженији блудном страшћу, макар и индирект-
но, исповедају висину врлине целомудрености. Чак и у масовној култу-
ри, заснованој на сексу, невиност се често сматра симболом моралне
чистоте.
А морално савршенство и чистота, то је управо оно чему стреми сваки
прави хришћанин, то је оно што он достиже на путу испуњавања запо-
вести Божијих и подражавања Христу, Који је сопственим примером
учио Своје ученике целомудрености. За хришћанина, чување целому-
дрености је условљено природном жељом да се тело, храм Духа Свето-
га сачува у чистоти – о чему говори апостол: „Не знате ли да сте храм
Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији,
разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.“ (1. Кор. 3:16-
17).
За хришћанина је чување целомудрености диктирано љубављу ка сло-
боди од свих греховних страсти, на шта позива преподобни Антоније
Велики: „Не будите робови ни скверних, неприродних страсти, ни
срамних похота, толико мрских пред Богом.“
Људи поробљени блудом често оправдавају овај грех, називајући га
„слободном љубављу“ и тврдећи да нема ничег лошег у томе да јој се
препусте, „не везујући себе узама брака“. Али лукавство сличних изго-
вора види се у томе што су, у суштини, такви односи – „љубав спремна
на издају“. Пре или касније један од „партнера“ одбацује другога због
неког трећег. Сви, који заступају „слободну љубав“, признају је као оп-
равдање за своје издајство, иако им се уопште не свиђа када и сами бу-
ду издани.
Таква „слободна љубав“ нема никакве везе ни са правом слободом нити
са истинском љубављу. То је само жалосно оправдање за слабе људе,
поробљене блудном страшћу. Добро је познато је да промискуитетне
сексуалне везе доводе до многих болести, да постају препрека за нор-
малан породични живот, да будуће бракове чине слабима. Такав живот
не води срећи: људи који га воде склони су депресији, необјашњивој
тузи.
Али телесне болести и изопачења психе су само мале пројаве погубних
последица греха. Грех уништава живот блудника већ у овом свету, али
најстрашније је то да нарушавање Божијих заповести о целомудрености
доводи до ужасне судбине после смрти: „Јер знајте ово, да ниједан
блудник... нема насљеђа у Царству Христа и Бога“ (Еф. 5:5); „Не варај-

136
те се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблуд-
ници, ни мужеложници... неће наслиједити Царство Божије“ (1 Кор.
6:9-10); „Нечистима,... и блудницима..., њима је удио у језеру који гори
огњем и сумпором, што је друга смрт.“ (Отк. 21:8)
Сама реч „целомудреност“ се често објашњава као „цела, потпуна муд-
рост“. Ми се питамо, како је то повезано са чувањем свога тела и душе
од власти блудног ропства? Али веза постоји и то најнепосреднија. Це-
ломудреност – то је чистота душе и тела и савршено потчињавање тела
души. Онај ко је достигао ово стање, достигао је такву јасноћу ума и
духа, каква је непозната блуднику.
Као што је говорио светитељ Григорије Ниски: „Онај ко је богат цело-
мудреношћу живи у светлости чисте савести, зато што... је његова душа
будна у светлости истине... и не предаје се безумљу ни једног од зем-
них сањарења“.
Заљубљеност људи без целомудрија брзо избледи. Напротив, као што
говори Свети Јован Златоусти: „Од целомудрености се рађа љубав а од
љубави небројено мноштво добара“, и „ако се неко научи целомудри-
ју, сматраће своју жену милијом од свега, почеће да гледа на њу са
великом љубављу и имаће са њом велико сагласје а са миром и саг-
ласјем ући ће у дом и сва блага“.
Како стећи целомудреност?
Онај ко жели да сачува или задобије целомудреност, не треба да чита
сладострасне књиге, да гледа непристојне филмове, треба да избегава
такве врсте разговора, слушање непристојних вицева итд. Морамо да
чувамо чула, посебно чуло вида, слуха и додира од свега онога што мо-
же да изазове пожуду.
Често ђаво убацује помисао о томе како није велики грех погледати или
прочитати нешто у вези са блудом, да то није исто као да се чини сам
блуд, а значи да то и „није тако страшно“. Међутим ако се човек преда
тим предлозима, самим тиме он отвара пут за разбуктавање пожуде у
себи и даје ђаволу повоце, којима он може да манипулише човеком.
Такво распаљивање плоти, изазвано читањем непристојних текстова
или разговорима или посматрањем таквих слика или бестидним посма-
трањем другог човека већ доводи до реалних телесних грехова, ако не
одмах, онда мало касније када опште расположење човека буде измење-

137
но и прожето распламсалом страшћу, којој он тада већ неће моћи да
одоли.
Наравно, ако човек једноставно упали шибицу у сену, то још увек није
исто што и огромни пожар целог сена, па чак и када човек од те исте
шибице запали и следећи сноп сена, то опет није велики пожар и тео-
ретски, у првим тренуцима магновења, могуће је угасити тај снопић се-
на, не дозволивши да дође до пожара. Међутим, у реалности, знајући
све то, ниједан нормалан човек, налазећи се на сену, неће се играти са
шибицама и потпаљивањем делова сена. Ризик је исувише велики. А
онај који ризикује, ускоро ће се убедити да се пламен шири брже него
што је он мислио и да он већ није у стању да га заустави и да је пожар
неизбежан.
Мудар човек ће спречити пожар још у фази шибице, штавише, још у
фази помисли о шибици. Управо тако и целомудрен човек побеђује
блудну страст – не тиме што ће јој дозволити да се у почетку разбукти
до невероватних размера да би се потом борио са њом, већ тиме што се
труди да тој страсти не дозволи никакав приступ ка свом срцу и што не
пушта ниједну кап „горива“ за сладострасне жеље. Најсигурнији начин
да се не упадне у провалију је – да се не прилази ивици провалије.
Због тога, као што говори преподобни Јефрем Сирин: „Истински цело-
мудрен је онај који не само што чува своје тело од блуда... него и сваки
део свог тела, на пример очи и језик, тај чува целомудреност... у њего-
вом унутрашњем човеку, душевне помисли се не спајају са порочним
мислима.“ И Свети Игњатије (Брјанчанинов) примећује да прво треба
стећи „удаљење ума од блудних помисли и маштања, а срце од блудних
осећања и нагона. За тим ће уследити и отуђење тела од телесне пожу-
де.“
Да се очува целомудреност помажу активна дела милосрђа и уопште
телесни труд, као и пост, док су, напротив, лењост и досада, нарочито
ако иду заједно са стомакоугађањем – најбоља храна за блудне страсти.
Пијанством се потпуно разрушава целомудреност: значајан део горких
падова, које човек никада не би учинио у трезном стању, догађали су се
у алкохолисаном стању, тако да целомудрен човек нарочито треба да
пројави уздржање при употреби алкохола.
Такође је неопходна појачана усрдност у молитви и редовно читање ду-
ховних књига. Познато је да лоше друштво развраћа добру нарав, зато
је најбоље да се целомудрен човек уклања од блиског општења са блуд-

138
ницима, нарочито са онима који оправдавају блуд. Свети Игњатије (Бр-
јанчанинов) саветује: „Научи се да будеш скроман: не дозвољавај себи
никакву дрскост, чак не дозвољавај себи да додирнеш ближњег без
крајње нужде и навика скромности учиниће ти велику врлину цело-
мудрености пријатном.“
Свети Тихон Задонски предлаже ова средства за чување целомудренос-
ти: „Памти увек да ходиш пред Богом и да Он увек гледа на тебе и над-
гледа твоја дела, речи и мисли. Када ти дође лоша мисао, тога тренутка
је одгони од себе и моли се: „Господе Исусе Христе, помози ми греш-
номе“. Често се моли и проси у Христа: „Господе дај ми смирење, це-
ломудреност“ и друге врлине. Без молитве и Божије помоћи не можемо
стећи целомудреност... Чувај очи од погледа на лепа лица и уши од саб-
лажњивих песама.“
Што се тиче првог савета – сећања на Бога, овде се може споменути
случај са аввом Јефремом и блудницом која је покушала да га заведе.
Дуго жена није остављала светога на миру и он јој је, на крају рекао:
„Пођи за мном“. Она, обрадовавши се, крете за њим. Помислила је да је
старац води на усамљено место. Али свети Јефрем је одвео блудницу на
трг, где се скупљао народ. „Овде чини оно што си хтела“ – рекао је он.
А блудница му одговори: „Како да радимо то у присуству таквог мнош-
тва људи?“ На то јој авва рече: „Ако се стидимо људи, како да се не
стидимо Бога Који види и оно што је тајно.“
Блудна страст особито напада човека у младости, а ближе старости тај
огањ се делимично смањује и самим слабљењем тела. Зато онај ко је
добровољно сачувао целомуреност у младости показује тиме велику
храброст.
Осим тога, очувању целомудрености помаже и природно осећање сти-
да, дано Богом човеку. Тај осећај је познат свима. У својим најсилнијим
облицима, он је тако мучан, да се може упоредити са јаким физичким
болом.
Неки људи се у наше време труде да наметну мишљење да је стид неш-
то застарело, па чак и штетно, да он спречава човека да ужива у животу
и зато они позивају да се боримо са стидом и сузбијамо га, претварају-
ћи се у бестидну особу.
Такви људи су приметили у себи нешто тачно али су извели погрешне
закључке. Заиста, стид изазива патњу. Наравно, боље је човеку да живи
без те муке. Међутим, најпоузданији пут да се ослободимо те муке је да
139
не чинимо дела због којих ћемо се стидети. Али, ако смо их и извршили
и стидимо се, једини начин да се вратимо нормалном животу је – пока-
јање. Било који други покушај борбе са осећајем стида води само ка ду-
ховној и моралној деградацији човека. Никоме се не свиђају бестидни
људи.
Осећање стида нам није дато узалуд: оно штити душу. Стид – то је че-
сто реакција на грех. „Када се грех тек рађа, он производи неко осећање
стида“ – говори Свети Максим Исповедник. Осећај стида нас некад
зауставља пре помисли, упозоравајући нас на опасност од греха. Поне-
кад ми осећамо стид након већ учињеног греха и тада он у нама може
да пробуди жаљење због учињеног, да нас побуди на кајање. „И у том
случају он може дати наду спасења“ – говори преподобни Јован Дамас-
кин.
У сваком детету постоји здрава, детиња стидљивост и родитељ не треба
да је разрушавају већ, напротив, треба да је укрепљују. Она помаже у
моралној изградњи личности и очувању целомудрија.
Међутим, треба узети у обзир да су се због грехопада у човеку искриви-
ли многи природни покрети душе. Са тим искривљењем, појавио се и
лажни стид – онај који се родио из сујете: када се људи стиде, на при-
мер, мале плате или сиромашних, болесних и необразованих рођака.
Понекад лажни стид смета људима да приступе светој тајни Исповести.
Такви људи треба да памте да нам стид, који нас спречава да говоримо
о греху на Исповести, није дат због тога да бисмо бежали од ње, већ да
појача исцељујућу силу Свете Тајне. Ти греси, које ми исповедамо са
стидом, он као да спаљује. Када превазиђемо лажни стид и именујемо
грех, ми задобијамо нарочито олакшање и радост.

Извор: Православие.ру
Превод: Милица Николић, Православна породица, фебруар 2016.

Поуке Старца Пајсија Светогорца

О деци
Не прекоревај дете чим ти затражи да му испуниш неку жељу. Касније,
у неко погодније време разговарај са њим и објасни му лепо, да разуме.
+++

140
Муке које трпимо од деце су као плаћање за оно што смо ми сами чини-
ли.
О женама
Жену ђаво углавном обмањује помисли-
ма, јер зна да јој недостаје здраво расу-
ђивање и да му верује све што јој каже.
Зато је уосталом изабрао прво Еву да је
обмане.
+++
Жена предаје греху не само саму себе,
него и своје срце. Зато се стиче утисак да
за жене – премда и мушкарци могу исто
тако да буду блудници – стање блуда
ипак значи крајњу пропаст.
+++
Удату жену ђаво са једне стране обрађује
помислима, напр. муж те не воли и треба
да се разведеш, или твој муж воли ту и ту. А са друге, када је убеди да
сагреши да би се развела, убацује помисли очајања да би је довео до лу-
дила и самоубиства: зашто си то учинила, како ниси размишљала. Мо-
же и осећање мање вредности да је доведе дотле да [жена] прва затражи
развод да би се боље осећала.
+++
Преосетљивост код жена рађа некакву плашљивост, осећање несигур-
ности, па зато тражи сигурност и заштиту.
Однос мужа и жене
Љубав у којој има нешто задовољавања нашег ега – значи, која нема
особине самопожртвованости, нашег савршеног самоодрицања зарад
љубљенога – таква љубав је за бацање.
+++
Љубав према родитељима долази на друго место у односу на љубав
према супрузи. И у невољи ћемо се радије замерити родитељима, јер су
они проживели свој живот, него супрузи.

141
 +++
Опходите се племенито једно према другоме тј. мислите на то да чини-
те увек оно чиме ћете угодити другоме, а не себи.
+++
Имајте добре помисли о другима. Када размишљаш о другоме имајући
увек добру страну на памети, када видиш увек његове најбоље особине,
онда освештаваш самога себе, а онда и другоме помажеш да неађе у се-
би своју добру страну.
+++
Ђаво искушава оне који су ушли у брак са идеалима да угоде Богу, а не
оним телесним, плотским људима који немају никакав однос са Богом.
+++
Када је неко од почетка уверен да га други искрено и истински воли,
онда чак и ако се деси нешто рђаво или недопуштено, он то другоме не-
ће узети за зло, знаће да га тај други воли.
+++
Правда по Богу није када на равне делове поделиш имовину са својим
братом, него треба да узмеш у обзир његову ситуацију, ако није духо-
ван, и да му кажеш: „Узми ти, брате, бољи део и још мало приде од мог
дела.“
+++
Бог је жену учинио осетљивом, стога лакше доспева до љубави према
Богу него мушкарац. Ђаво покушава, а често му то и успева, да је учи-
ни преосетљивом. Стога, своју осетљивост нека помеша са мужевнош-
ћу. Мушакарац напротив, своју мужевност и непопустљивост нека по-
меша са осетљивошћу.
+++
Занимање не мења човеков карактер, него на њега баца прашину – а он
онда не треба ту прашину да однесе на себи кући, него после посла
треба да уђе у неку цркву, да се осени крсним знаком, да целива Хрис-
тову икону и да тако заборави на све рђаве утиске од боравка на радном
месту, да их не би понео кући.
+++

142
Мушкарац не сме никада да заборави да је жена нејаки сасуд тј. нејако
тело, и да своје понашање треба да подеси према њеној нејакости.
+++
Добро није добро ако у себи као саставни део нема самоодрицање, ли-
шавање нечега што нам припада и што нам је драгоцено.
+++
Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосрдније ср-
це. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене сво-
јим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба,
док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце
одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујет-
ним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовоља-
вате се неопходном одећом, предметима и стварима, него тежите да по-
ред неопходног имате и оно што је лепо, украшено и префињено. Смат-
рате да је чаша лепша ако је на њој нацртан неки цветић, а прекривач за
сто ако је украшен везом, столице ако су резбарене, итд. Срце се на тај
начин расипа. Немојте узалудно расипати своје срце...
Као што и у свакодневном животу жене воле префињене послове, тако
и у духовном животу воле истанчан труд и баве се ситницама, оставља-
јући простор ђаволу да им тим ситницама причини штету. Не посвећуј-
те своја срца испразности него Богу. Не заплићите се у ситнице него
почните од грубог, како не бисте очајавале. Кад се одсеку грубе страс-
ти, лако ће нестати и оне истанчане. Не мислите на прошли живот и на
своја детиња сагрешења, јер су се отворили нови путеви и књиге.
+++
Жене поседују обиље љубави, али ђаво може да затрује и да је претвори
у завист. Жене су у стању да много воле саме себе; таква љубав изазива
патњу и претвара се у мучење. Ако лишимо себе такве љубави, онда
нам сва та љубав остаје за Христа и ближње.
Љубоморан човек избегава особу којој завиди. Љубоморна жена не мо-
же да се смири док њен супарник потпуно не изчезне.

Преподобни Никон Оптински

Ако неког волиш, ти ћеш се смирити пред њим. Где је љубав, ту је и
смирење, где је злоба – тамо је гордост.

143
 Свети оци о позориштима (=филмовима...)
Свети Јован Кронштатски
„Зачуђује нас што хришћани нису
пронашли бољи начин да проведу
своје драгоцено време него што је
позориште... Уопштено, оно у себи
показује најпотпунији одраз свих
страсти и наказности овога света,
похоте телесне, похоте очију и
надмености живљења (1. Јн. 2;
16). Веома, веома ретко оно прика-
зује одважност синова отаџбине и
то, наравно, земаљске а не небеске
отаџбине. Све што је небеско и све-
то и што носи печат хришћанства,
позоришту је страно. Ако се поне-
кад и појави на сцени, онда је пред-
мет поруге.
И само име Божије, које је страшно
за васцелу творевину, овде се изговара лакомислено, а понекад и са
подсмехом и богохулно. Исмева се свештеничко звање, на пример мо-
нашко, које је ангелски призив.
Подрива се поштовање власти, родитеља и свештених лица (духовни-
ка), када се извесни недолични поступци тих лица исмевају јавно и
пред читавим друштвом, пред лакомисленом омладином па чак и пред
децом, за коју би имена њихових родитеља и старешина требало да
буду света. Понекад је довољна само једна реч непоштовања или неп-
ристојна реч везана за старија лица, па да поткопа дужно поштовање
према њима.
Зар су хришћани постали толико лакомислени да не налазе бољи
начин да проведу своје драгоцено време него што је позориште, због
којег напуштају храм Божији, богослужење и драгоцено празнично вре-
ме, које нам је Бог дао ради поучавања у речи Божијој, у спасоносним
размишљањима и врлинским делима, тако да то време безумно расипа-
ју на испразна дела, исмевање и бесмислене аплаузе у позоришту? Није
онако како бисте ви желели, јер је позориште мрска установа. Само
проникните у његов дух, и сагласићете се да је оно универзитет неверја,
144
вређања, дрског исмевања свега и разврата. Тешко оном друштву у ко-
јем постоји много позоришта и које воли да посећује позоришта!... Са-
мо слепи, којима је бог овога света ослепео разум (2. Кор. 4; 4) кажу да
су позориште и биоскопи морално-поучни...
Не, хришћани су дужни да се непрестано поучавају у закону Божијем,
да чешће читају Еванђеље, да проничу у богослужење, да испуњавају
црквене заповести и уставе, да читају списе Светих Отаца, књиге и ча-
сописе духовног садржаја, како би били прожети хришћанским духом и
живели на хришћански начин. Ето каква су ваша позоришта!“
„У људској мисли, у срцу, у вољи или самовољи, не постоји ништа не-
чисто, оскрнављено, лукаво, наказно, бесмислено, глупо, зло, завидљи-
во, гордо, дрско и погубно за душу а да је на то није наговорио или по-
ложио у њу ђаво, избезумљен својом злобом, гордошћу и лукавством.
Не постоји ништа, чак ни оно најсветије, на шта он не би похулио. На
људском телу не постоји ниједан део којем се он не би наругао и у вези
с њим наметнуо најрђавије, најнечистије и најбогохулније мисли. Не
постоји ствар, животиња, биљка, тканина, метал или минерал према ко-
јем он не би побудио најнедоличније пристрашће, како би човечију ми-
сао и срце удаљио од Бога и привукао себи, како би оскрнавио и исква-
рио човекову душу и тело.“
„О, блудно човечанство, које лепоту, красоту и савршенство створења
Божијих употребљаваш као повод за саблазан, за задовољавање својих
страсти, а не у славу Божију! Авај, људска брзоплетости, која никада не
видиш даље од сопственог носа! Шта ће се, ако не данас а оно свакако
сутра, догодити с том лепотом људског тела? Она ће постати смрадна,
наказна лешина, храна за црве, пепео и прах. А где је душа, која је слу-
жила прелести и која се оскрнавила прелешћу? Ништа оскрнављено и
нечисто неће ући у Царство Божије (в. Откр. 21; 27).“
Свети Јован Златоусти
„Сам ђаво је изумео такву уметност да би к себи привлачио војнике
Христове и ослабио њихове духовне снаге. Управо због тога је у градо-
вима подигао позоришта и, поучивши комедиографе, том раном погађа
читаве градове... Неће погрешити онај који позоришну сцену, то поги-
бељно место преиспуњено свим врстама моралних болести, назове и се-
диштем погибељи, и јавном школом бесрамности и раскалашности, и
универзитетом неуздржања, и било којим, најпогрднијим именом. Та-
мо, на сцени, глумци представљају туђе несреће, издаје, прељубе и

145
убиства. Тамо се могу чути похвале пороку и исмевање врлине и рели-
гије, богохулне речи и најнедоличније песме, тако да болест продире у
душу и кроз вид и кроз слух... Мноштво људи, испуњених безбрижнош-
ћу, долази на представе такве врсте. Они се смеју и забављају призори-
ма које тамо виде, аплаудирају комедиографима и глумцима, њиховим
хулним и срамним речима, хвале њихово извођење, сусрећу их као
неке знаменитости и самим тим их свим силама подстичу, повлађу-
јући демонском делу кварења људи... Да, пороци су у наше време
постали уметност и њих са великим трудом и умећем представљају на
сцени!“
„Упореди, хришћанине, какав си при-
ликом повратка из цркве а какав када
изађеш из позоришта. (и после гледања
филма, прим. прир.) Упореди сам, и виде-
ћеш колико ти користи боравак у храму а
колико штети боравак у позоришту.“
„Ако хоћеш да се развеселиш, немој поћи
у позориште, него у гајеве и у шуме, на
реку, на језеро и у врт, послушај певање
птица и зрикаваца, посети гробнице му-
ченика (у виду поклоништва), посети
места освештана подвизима светитеља и
манастире, места која су здрава и за тело
и за душу и не наносе никакву штету!“
Свети Кипријан Картагински
„У Светом Писму забрањено је и да се гледа
оно што је забрањено да се чини... Шта онда
на тим представама ради верујући хришћанин,
којем је забрањено чак и да помишља на поро-
ке? Какво задовољство налази у представљању
похота које могу да га доведу дотле да се он,
изгубивши овде стид, лакше одважи на прес-
туп? Научивши се да гледа, он ће се
научити и да тако поступа... Међутим, чак и
ако на по-зорници не приказују нешто срамно
и морално недопуштено... ту постоји највећа испразност, каква ни
најмањене при-личи верујућим хришћанима... Верујући (хришћани)

146
би требало да се клоне испразних, погибељних и безбожних
представа, требало би да од њих заштите свој вид и слух. Ми ћемо
се убрзо навикнути на оно што видимо и слушамо. Човечији ум је сам
по себи склон пороцима. Шта ће он учинити сам са собом, ако буде
имао сумњиве примере те-лесне природе која се радо препушта
пороку? Шта ће учинити, уколико она буде подстицана на то? Да,
требало би удаљити душу од свега то-га“.
„Међу самим законима, у позоришту се уче управо ономе што закони
забрањују.“

Свети Јефрем Сиријски

О разузданим забавама
„Не доликује хришћанима да бесрамно сви-
рају на харфама и лирама, да скачу или да
плешу по улицама или у својим домовима,
да необуздано и бесмислено ускликују, да
галаме и да се недостојно понашају, да се
опијају или да творе друга, незаконита дела.
То није својствено хришћанима, него невер-
ним паганима (многобошцима), који се не
покоравају Еванђељу (в. Мт. 5; 47). То је
својствено онима што пред очима немају бу-
дући вечни живот и страх Божији. Томе их
поучава древна змија, непријатељ истинских
хришћана и погубитељ сваке чистоте. Нау-
чивши их да чине прељубу, научила их је и да плешу; научивши их да
се клањају идолима, научила их је и да играју.“
„Тамо где постоје срамни плесови, махнита разузданост и музика која
распаљује чула – тамо се налазе мрски људи и жене и ђаволски праз-
ник.“
О делима нечисте љубави
Када видиш људе расположене за дела нечисте љубави, не диви им се,
и нека те не саблазни привлачан изглед који ће се ускоро претворити у
прах, већ уздахнувши у себи кажи: „Опомени ме се, Господе, ако и
прах јесам“ и благодаћу Божијом нећеш постати плен лукавога.

147
 Свети оци о купању на јавним местима
Савремени неопагански култ тела (похота
телесна и похота очију) изражава се у ма-
совној наклоњености различитим „култу-
рама“: физичкој култури, плажама и сл.
где се, ради служења идолу здравог тела и
лепоте, мушкарци и жене не стиде да јед-
ни пред другима обнаже своја тела и да,
наситивши своје прељубничке погледе,
скрнаве срца нечистим жељама. У време
св. Јована Златоустог, Црква је одлучно
иступала против остатака паганске (мно-
гобожачке) бестидности – против јавних
купатила у која су долазили и мушкарци и
жене.
„Ученици Христови никако нису допуш-
тали мушкарцима да се купају заједно са
женама, него су се одвраћали од тога, гнушали се тога и забрањивали
су, тако да су [заједничка јавна купатила] одбацили и осудили као неш-
то што не приличи и не доликује хришћанима“, писао је св. Нил Синај-
ски. Нешто слично појавило се и у 20. веку, а посебно током последњих
петнаест до двадесет година, како на Западу тако и у Русији, и то у ви-
ду масовног одушевљења заједничким плажама на којима се стотине и
хиљаде готово потпуно обнажених мушкараца и жена купају и сунча-
ју.
У моралном погледу, заједничке плаже
су места где се [по речима Светог Јована
Златоуста] „вређа част и мушког и женс-
ког пола“, где се [како каже свештеному-
ченик Кипријан Картагински] „уважава-
ње уздржања и скромности, страхопош-
товања пред целомудреношћу, сва слава
и част и добро име хришћанина излажу
подсмеху!“
Плаже су „зборишта блудних жена и бес-
корисних младића.“ „Боље би било нама-
зати читаво лице блатом или ђубривом,

148
него гледати на такво безакоње, јер ни блато ни ђубриво нису толико
шкодљиви за очи као што је острашћен поглед и призор обнажене же-
не“, каже св. Златоуст.
Свештеномученик Кипријан Картагински је писао: „Шта би се могло
рећи о оним (женама-хришћанкама) које одлазе у заједничка купатила и
своја тела, посвећена [од Бога] девствености и целомудрености, излажу
радозналим, страсним и похотним погледима мушкараца и, као што
саме гледају обнажене мушкарце, тако и мушкарцима омогућују да и
они њих виде док су наге? Зар оне не служе као мамац за пороке? Зар
оне саме својом сопственом раскалашношћу и поругом не побуђују и
не подстичу присутне на похоту? Нека други, рећи ћеш ти, долазе ова-
мо с каквим год хоће мислима, ја до-
лазим само да бих се освежила и опра-
ла своје тело. Неће те заштитити
овакво оправдање, оно неће избри-
сати твоју раскалашност и безобзир-
ност. Ово купање те не чисти, него те
прља; оно неће убелити, него ће оцр-
нити твоје удове. Претпоставимо да ти
никога нећеш бестидно погледати, али
ће други бестидно управити своје пог-
леде на тебе. Ти своје очи нећеш оскр-
навити нечистим наслађивањем, али
ћеш се, наслађујући друге, и сама
оскрнавити. Ти од купатила (зајед-
ничког места за купање) ствараш по-
зорницу, која постаје гнуснија и од најгнусније позорнице. Тамо се св-
лачи свака скромност, заједно с одећом одлаже се и свако [духовно] ук-
рашавање тела и стид. Девственост као да се свлачи да би је и други ви-
дели и као да се јавно излаже. Сада и сама просуди да ли си у стању да
очуваш смерност боравећи међу мушкарцима, ти, чија одважност да
будеш нага међу њима помаже њиховој бестидности.“
Редовни посетиоци плажа, младе жене и девојке, представљају најрев-
носније следбенике савременог, бестидног помодарства које се шири
као епидемија (у одећи, у спољашњем изгледу). Привикнувши се на
слободно обраћање и бестидност на заједничким плажама, оне се затим
без икаквог стида размећу и на јавним местима, у непристојној одећи –
у прекомерно скраћеним и деколтованим хаљинама, са дивље разбару-
шеном, рашчупаном или натапираном косом на глави, са нашминканим
149
лицем, и све то чине са циљем да на себе и своје тело привуку пог-
леде мушкараца. Њихово понашање оправдава речи мудрог Светог
Оца Цркве, светог Јована Златоуста: „Човекова одећа и његов смех ис-
пољавају његове особине.“ „Одећа се појављује као сведок нашег мо-
ралног лика“, каже Тертулијан.
„Одећа подигнута изнад колена разобличу-
је бестидност душе“, (Свети Јефрем Сиријс-
ки). Други велики Свети отац, Григорије Бо-
гослов, је рекао: „О, жено, према неукрашеној
лепоти твога лица ја закључујем о твојој це-
ломудрености.“ [...]
Човеков живот се усредсредио на спољаш-
њост, док је унутрашњост душе сасвим за-
пуштена. Људе је обузела трка за наслађива-
њем, за разонодом, за животним удобности-
ма, страст за улепшавањем, за сујетним ук-
рашавањем тела, за разметањем и душегубном раскоши.

150
151
 Жена у Христовој Цркви

152
 Свети Јован Златоусти: Поука женама
Господ вам заповеда да избегавате бучна и
немирна места, да би се молиле у тишини
свога дома, јер је пребивање у самоћи и
далеко од друштва злих људи веома корис-
но. Брод који није изложен бури, плови
мирно. Тако се и душа која није заузета
друштвеним пословима налази у приста-
ништу. Зато жене треба да буду благора-
зумније од мужева, јер су оне везаније за
домаће послове. И Јаков није чинио зло јер
је живео у кући, ослобођен спољних брига.
Није без разлога у Светом Писму о њему
написано: да живљаше у шаторима (Пос-
тање 25, 27). Рећи ћеш да и у кући има мно-
го брига. То је зато, што ти сама тако хо-
ћеш, и сама себе окружујеш мноштвом брига.
За разлику од мужа који је изложен ударима спољашње ларме и таласа-
ња, жена седећи кући, као у неком склоништу побожног размишљања,
усредсредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се бави
молитвом, читањем и другим благоразумним делима. И као што они ко-
ји живе на осамљеним местима, не бивају ни од кога узнемиравани, та-
ко и жена, док се налази кyћи, може да ужива у миру. Жена у ствари
треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купа-
тило; затим велики део времена проводи у кући. Она зато и може да
борави у тишини свога дома и да дочекујући узнемиреног мужа
пренесе на њега смирење и утеху, да разгони непотребне и тешке
мисли, и да га из куће поново испрати без тих непријатности, које
је са собом донео, већ са добрим расположењем које је у кући сте-
као. Заиста, побожна и разумна жена може пре свега да утиче на мужа
и да његово душевно расположење удеси према својој жељи. Јер нико-
га, ни другове, ни учитеље и наставнике он неће послушати тако као
своју жену и њене савете и сугестије. Због велике љубави према својој
саветници њене сугестије представљаће и својеврсно задовољство за
њега. Могао би да набројим низ примера сурових и неукротивих муже-
ва који су на овај начин омекшали. Јер жена са мужем дели и трпезу и
постељу, и рођење деце, и послове јавне и тајне, с њим је и при доласку
и одласку, и много чему другом. Она му је у свему предана и сједињена

153
с њим као тело с главом. И ако је разумна и брижна све друге ће надма-
шити у старању о свом мужу.
Зато вас уверавам жене: сматрајте ово обавезом и дајте мужевима исп-
равне савете. Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку.
Она је погубила Авесалама; она је погубила Амнона; намеравала је да
погуби Јова. Али она је и избавила Навала од смрти; спасила је цео на-
род. Тако су Дебора и Јудита показале одважност мушкараца – војско-
вођа. Такве су биле и многе друге жене. Зато Павле и говори: „Јер шта
знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?“ (1. Кор. 7, 16). И ми знамо, да су
у древним временима Персида, Мариам и Прискила примиле на себе
апостолске подвиге. На ове жена и ви треба да се угледате, не само на
речима већ и делима да утичете на мужеве.
А како да га ми делима учимо? Па научићеш га, када види да ниси злог
понашања, да не поклањаш пажњу раскоши, не волиш украшавања, не
захтеваш непотребне новчане приходе, већ си задовољна оним што се
има. У том случају он ће свакако послушати твој савет. Ако ти на
речима будеш разумна, а на делима поступаш супротно, за њега ће тво-
је речи бити само пусто слово. А када речи буду пратила и поучна дела,
тада ћеш бити похваљена, и муж ће те радо послушати. Исто ће се де-
сити и ако уместо злата, бисера или скупоцених хаљина будеш тражила
скромност, честитост, љубазност и ако поступајући тако исто то зах-
теваш и од њега. Ако је нешто потребно учинити да би се угодило му-
жу онда је то улепшавање душе, а не украшавање и уништавање тела.
Неће те учинити љубазном и пријатном за њега, злато којим се украша-
ваш, већ честитост и нежност према њему и спремност да умреш за сво-
га супруга. Ово, пре свега осваја мужеве. Спољашње украшавање не го-
ди мужу, јер угрожава његово имање и изискује много брига за издржа-
вање. А све оно о чему је претходно већ речено, привезаће мужа за же-
ну, јер нежност, дружење и љубав не доносе бриге, и не траже расходе
већ дају све супротно овоме. Уз то навика да се кинђури временом пос-
таје отужна, а украшавање душе цвета сваки дан и снажно распаљује
љубавни пламен.
Зато ако желиш да се свиђаш мужу, украшавај душу честитошћу,
побожношћу, старањем о дому. Ова лепота осваја јаче, и никад не
престаје. Ни старост ни болест је не могу уништити. Телесну лепоту
уништава време, болести је губе, и много што шта друго разара, а ду-
шевна лепота је изнад свега тога. Осим тога, телесна лепота изазива
завист, распаљује љубомору, а ова друга је очишћена од ових болести,

154
и ослобођена сваке таштине. На тај начин ће све у кући ићи на боље,
и приходи ће бити већи, ако злато не буде красило твоје тело и не буде
сапињало твоје руке, већ се буде употребљавало за неопходне ствари,
као што је старање о деци и друге истинске потребе. Али ако ти не бу-
деш тако поступала, и ако ти тело буде украшено златом, а неопходне
потребе буду свуда пред очима, стежући срце, каква ти је корист? Ка-
кав добитак? Тужно срце неће дозволити да приметиш оно чиме се очи
одушевљавају. Познато је да ако неко види жену украшену лепше од
других, он у томе неће наћи никакво задовољство, ако носи бол у души.
Јер ко хоће да нађе задовољство, потребно је да најпре буде весео и има
радосно расположење. Међутим, ако је злато потрошено на украшава-
ње жениног тела, а у кући се оскудева, муж због тога може да буде само
незадовољан.
И зато, ако желите да се свидите мужевима, доводите их у пријатно ду-
ховно расположење, а то ће се десити, када одбаците кинђурења и улеп-
шавања. Све то, очигледно за њега представља одређену вредност у
време брачног славља, али касније, током времена губи своју цену. Ми
се по навици нарочито не дивимо, ни небу које је прекрасно, ни сунцу
које блиста и с којим се ни једно тело не може поредити, како ће се он-
да муж стално дивити украшеном телу? Ово вам говорим, желећи да се
украшавате истинском лепотом о којој говори апостол Павле: „Ни зла-
том, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим дјелима, као
што приличи женама које се привољаше богопоштовању“ (1. Тим. 2, 9 –
10). Или желиш да се свидиш људима са стране и од њих да доби-
јаш похвале? Али то ни у ком случају није жеља честите жене. Уоста-
лом, ако хоћеш и други ће те волети због честитости. Заправо, ниједан
скроман и човек који је на свом месту, неће хвалити такве ствари. Хва-
лиће разни распуштени и сладострасни људи, боље рећи, неће хва-
лити, већ ће напротив говорити ружне речи када примете да њена
бестидност изазива код њих пожуду. А ову другу ће сви похвалити,
јер не само да од ње не осећају никакву повреду, него могу само да се
науче благоразумности. И од људи ће доћи велика похвала, а од Бога
велика награда. Зато треба да ревнујемо за унутрашњу лепоту, да би и
овде проживели безбедно и да би достигли будућа блага, и удостојили
се њих, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме
слава у векове векова. Амин.

155
 Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Бити
хришћанка
– Баћушка Илија, често говоре да је мушки ментални склоп, када разум
доминира над осећањима, бољи за спасење. Али жене мироносице
уопште нису размишљале о томе када су ишле за Господом. Зашто је то
тако?
– Да, жене у својој љубави према Господу, могу бити чак мужевније.
„У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље“ (1
Јн. 4,18). И у XX в. током гоњења у нашој земљи, жене су често хра-
брије наступале, бранећи светиње. И сада многа послушања у Цркви
обављају жене. За то има пуно разлога.
Земља је претрпела много ратова. А у рату увек гину најбољи. Гинули
су претежно мушкарци. Колико је погинуло у XX веку, не рачунајући
само у Великом Отаџбинском рату, него и последњих година у Авга-
нистану, Чеченији. Данас многи умиру од наркоманије, алкохолизма. У
великој већини, од тих несрећа страдају мушкарци. Жене су, ипак, у
том смислу суздржане, пажљивије се односе према животу. Оне су мо-
ралније, с обзиром да су призване да васпитавају нова покољења.
Данас има много жена које страдају због мужевљевих превара. А оне
које нису удате – страдају због своје лаковерности. Са једне стране, она
се труди да буде женствена, да не противречи. Међутим, са друге стра-
не, када нема чврсте породице у којој је глава отац или муж, тим доб-
ром се неко може окористити, поступити покварено. Свако суди друго-
ме по мери своје искварености. А данас је друштво у великој већини
развратно.
Жена, уколико живи без
Бога, у свом животу нема
никакву стабилност.
– Какву поуку бисте могли
да дате савременој жени?
– Да буде чврста у вери.
Да има страх Божији. Да
живи морално. Да буде
хришћанка.
– Чему су данас призване

156
хришћанке и да ли на духовном нивоу уопште постоји разлика између
призвања жене и мушкарца?
– Један је закон, једно је Јеванђеље. Једна вера, једно Крштење, Један
Господ наш Исус Христос, Који „јуче је и данас онај исти и вавијек“
(Јевр. 13,8). Ми, људи, имамо много сличности. Али, опет, свако остаје
индивидуа. Разликујемо се једни од других, а не само мушкарци од же-
на. Господ види квалитете сваког човека. Зато и свако има своје приз-
вање.
Господ је све уредио за човеково добро. У Библији је написано: „И во-
ља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар“
(Пост. 3,16). Сам Бог је створио мушкарца и жену различите, да би во-
лели једно друго. Да би породице биле чвршће.
Жене су, на пример, емоционалније. Воле да се баве децом. Добро сп-
ремају. Деси се, наравно, некад да и мушкарци буду изванредни кувари.
Ипак, чешће се дешава да се у кухињи боље сналазе жене. Оне умеју
колаче да пеку. Хајде, натерајте мене да направим колач. Нећу знати.
Супу ћу, можда и моћи да скувам. Колач – неће успети.
– Господ је прихватио Мартино служење, али је ипак благоволео Мари-
ји: „али Марија је добри дијел изабрала, који се неће одузети од ње.“
(Лк. 10,42). Да ли у монаштву пол има значење?
– Као у свету, тако и у манастиру жена остаје жена. Она својим при-
суством доводи у ред материјални свет. Узмимо, на пример, келију мо-
нахиње и монаха. Може, наравно, бити и обрнуто, али пре се ред може
затећи у келији монахиње, него код монаха. Жене имају боље развијен
осећај за уређење простора. Оне ће увек приметити шта у соби није ка-
ко треба, шта треба поправити, где почистити. Пошто немају деце, мо-
нахиње своју бригу усмеравају на служење ближњима. Дочекују ходо-
часнике, једна другој помажу. За све се моле. Сада при манастирима
постоје и домови за незбринуту децу. Господ прима доказе љубави у
свим облицима. Најважнија је љубав према Богу. Када је она присутна,
ближњи то осећају на себи. Монахиње, с обзиром да су се одрекле ства-
рања породице, несебично служе Богу и људима.
– Исак Сирин је поучавао иноке: са парохијанком можеш разговарати
спуштених очију, а са монахињом немој разговарати. Због чега?

157
– Да је не би кушао. Тада су људи били изузетно чисти. Данас особа до-
лази у манастир већ погружена у свет са свим његовим саблазнима. Зна
од чега треба да се чува. А тада душе нису биле упрљане.
– Баћушка Илија, ако се уду-
бимо у Јеванђеље, примети-
ћемо да Христос различито
разговара са женама и муш-
карцима, значи да је и начин
на који можемо Господу уго-
дити, различит?
– Призвао је Господ
мушкар-ца: „и дођи те хајде
за Мном узевши крст“ (Мк.
10,21), али на Голготу, не
рачунају-ћи апостола Јована
Богосло-ва, дошле су само
жене. За-тим, мироносице се
нису уп-лашиле да приђу
Гробу Гос-подњем, да
благовесте Њего-во
Васкрсење. Рекао бих да
данас жене више проповеда-
ју и мисионаре од мушкара-
ца.
– У Јеванђељу се не помиње
ни једна жена која није при-
мила у свој дом Христа, док
у исто време има много при-
мера мушкараца који нису. И данас је тако? Мушкарци воле да
наглашавају да је хришћанство мушка религија, али, при томе, у
храмовима има више жена...
– ...Али Богослужења ипак обављају мушкарци. Господ је свугде прису-
тан. И Суд Божији није исти као суд човечији. У овом свету много за-
виси од мушкарца, и они каткад, од превише самопоуздања, заборавља-
ју на Бога. Жене се више уздају у Бога него у сопствени разум и снагу.
Зато је у храмовима више жена. Можда ће, у будућим временима, Гос-
под већу предност дати жени.

158
Свако ће стати пред Суд Божији и дати одговор за оно што је урадио,
или није урадио. И не само на физичком, материјалном плану, него пре
свега на духовном. Где ти је срце? Коме или чему си га дао?
Најјасније видимо на примеру из Јеванђеља, када је Господ посетио
дом Симона губавог, где је грешница пришла и својим сузама опрала
ноге Спаситеља (Лк. 7,37-38). Са људског аспекта, сви су је критикова-
ли, а Господ ју је прихватио, и није осудио попут домаћина Симона.
Христос увек гледа у срце човечије и уколико у њему види љубав пре-
ма Створитељу, и покајање, тада и грехе покрива.
– Како данас створити породицу?
– Породица је избор двоје људи. Приликом стварања мале цркве, не
треба се, у спољашњем облику, руководити страстима према другој ст-
рани, већ спасењем душе. Од самог почетка будући супружници треба
да имају правилан хришћански приступ – да рађају децу, васпитавају
их, живе у заједници и слози, буду вредни. Свако има своје слабости,
али поседује и јаку страну личности. Како би однос супружника био
хармоничан, неопходно је снисхођење, а уједно и поштовање једног
према другом. А најважније, свугде мора бити присутна љубав. За чвр-
ст породичан савез треба ићи царским, средњим путем, а то често зах-
тева компромисе.
Код супружника, а потом и у целој породици мора бити присутно мо-
литвено расположење, учешће у Светим Тајнама, Причешће. Све то их
обједињује у Једно Тело Христово. Заједничко молитвено правило и
даје подстицај за снисхођење – када заједно у вечерњим молитвама ис-
поведамо пред Господом своје слабости и молимо Њега за свемоћну
помоћ. У заједничкој молитви се рађа сазнање да је сваки човек је-
динствен, и да не сме тражити од другог човека оно што сам нема. Ако
се муж и жена ујутру и увече моле, током дана су са Богом, причешћују
се недељом, они схватају да им је у животу најважнији Господ, и да Он
управља свим. Тада људи постају смирени, не износе једни пред дру-
ге прохтеве, трпе све недостатке и Господ покрива њихово стрпљење
опроштајем грехова.
Управо је трпљење основа јаке породице. Данас жене раде, и ако је же-
на дошла уморна са посла и није стигла нешто да заврши, зар не би тре-
бало муж да јој помогне? Исто и деца – мала, али да помажу. Такође, ни
жена не сме да захтева од мужа оно што није у његовој могућности. По-
требно је стрпљење и молитва Богу, уздање у Њега.
159
Важно је да се не боје рађања деце. Ако Господ даје децу, Он ће све
уредити како ваља. Недавно ми је дошао човек, крупан, са дубоким
гласом. Причао је о себи. Велики произвођач, коме посао изузетно на-
предује. Онда је застао, и додао: „Ја сам шеснаести!“ Испрва ми се учи-
нило да нисам добро чуо: „Шта, шта?“ – поново сам га упитао. Испос-
тавило се, заиста, да је он шеснаесто дете у породици. Господ је благос-
ловио тај род, свако од њих има много или неколико деце.
Разговарала Олга Орлова

Са руског Ива Бендеља

Часопис „Покров“, 26 / 06 / 2017
(православнапородица.орг.срб)

Свети Григорије Богослов: Савети Олимпијади

Шаљем ти, кћери моја, овај добри
поклон, шаљем ти га је, Григорије,
а савет очински је најбољи савет.
Није, Олимпијадо, злато помеша-
но са драгим камењем, украс же-
нама. На свој царски образ не ме-
ћи руменило, ту срамоту која се
допада, да тиме не изгубиш свој
прави лик. Црвене, златне, блеш-
теће и шарене хаљине остави дру-
гим [женама], које нису украшене
светлим животом. А ти се постарај
о чистоти, о лепоти, која је достој-
на дивљења за унутрашње очи.
Добре су врлине најбољи украс
код жене која има сталну, непро-
менљиву лепоту достојну прослав-
љања.
Прво поштуј Бога и затим мужа –
око твога живота, руководитеља
твојих намера. Њега јединог воли,
њему једином весели срце и наро-

160
чито и више штогод је он љубазнији и нежнији према теби, везама јед-
нодушности чувај нераскидиву привезаност. Не допуштај себи такву
слободу која искушава љубав твог мужа, него која је пристојна, зато
што у свему може бити пресићености. Мада и у свему бива пресићенос-
ти, ипак је боља она љубав, која за то не зна.
Родивши се женом, немој себи присвајати особине које су својствене
мушкарцу и не поноси се родом, не гизди се хаљинама и не поноси му-
дрошћу. Твоја је мудрост покоравање законима супружанства јер веза
брака све чини општим код жене са мужем.
Кад је муж срдит дај му за право, а кад је уморан, помогни му нежним
речима и добрим саветима. Јер и укротитељ лавова не умирује раздра-
жену звер силом, него је укроћује гладећи је руком и изговарајући лас-
каве речи.
Ма колико да си нерасположена и узнемирена никада не укоревај мужа
за оно што си претрпела, јер је он сам за тебе најбоља добит. Не кори га
ни зато, што је резултат његовог рада супротан његовом предузећу. Ово
би било неправично, јер због демонске вештине често пута и доброна-
мерна предузећа не достижу своје циљеве.
Немој хвалити онога кога не воли твој муж, са лукавом намером да
га на сваки начин речима уједеш. Благородним мужевима и женама, а
нарочито женама, и у сваком другом случају, доликује простота срца.
Радости и све жалости мужа сматрај као заједничке. Нека старања код
вас буду заједничка, јер кроз ту слогу напредује дом.
И твој савет може имати место, али мужевљев нека је над њим.
Кад је муж жалостан, пожали и ти са њим донекле (сета другова служи
као пријатан лек у жалости), али ускоро после тога, разведри лице и
растерај му тешке мисли, јер је ожалошћеном и узнемиреном мужу нај-
поузданије пристаниште – жена.
Твоје занимање нека буде преслица, вуна и поука у Божјој речи, а ста-
рање о спољашњим делима остави мужу.
Не излази често на кућна врата за време народних весеља и непристој-
них зборова. Тамо се и од стидљивих краде стид, тамо се измењују пог-
леди, а губитак стида почетак је свих порока.

161
И у добра друштва и скупове наређујем ти идеш са благоразумним ли-
цима, да би у твојој памети остала која добра реч, која би искоренила у
теби неки порок или те јаче привезала врлини.
Дом твој је за тебе и варош и шума. Не допуштај да те гледају туђин-
ци, осим исправних рођака, или свештеника или сединама украшених
стараца. Не показуј се и женама које високо држе главу и иду откриве-
не. Не показуј се ни побожним мушкарцима, чак и које много уважа-
ваш, ако твој муж не жели да их види у својој кући. Јер, ко ће ти доп-
ринети толико користи, ако не добар муж само ако њега јединог во-
лиш?
Буди високо мудра, али не и горда.
Хвалим женскиње, које чак и не знају за мушкарца.
Не хитај на брачно или које друго весеље где је пијанство, игре и за-
гушљиво осећање. Ово доводи и потпуно исправне до кварежи као год
што сунчани зраци растапају восак.
Код своје куће не приређуј закуске и пијанке ни у присуству благонак-
лоног мужа ни у његовом одсуству. Ако је желудцу одређена мера,
можда ћеш победити страсти. Ненаситог желудца бојим се ја а боји се и
твој муж.
На лицу твоје не треба да буде ни похотљивих покрета ни гневних тр-
заја. То је стидно за сваког човека а нарочито за жене јер им прави лице
безобразним.
Не кити уши бисером него навиком да слушаш добре речи а за рђаве
речи да их затвараш кључем разума. Уши твоје нека буду увек целому-
дрени слушаоци. Нека девичанска стидљивост у присуству твога мужа
под веђама разлива чисто руменило. Зацрвени се кад те гледају други, а
сама се старај да не гледаш ни на кога и обарај очи земљи. Ако ти је не-
обуздан језик, увек ће те мрзети муж. Оштар језик често је чинио зло и
невинима. Боље је ћутати кад и сама тема тражи реч, него ли говорити
када ни време не даје места нескромној речи. Твоја реч треба да буде
предмет жеља [=затражена од других].
Ноге које иду брзо непоуздани су сведоци целомудрености, јер у самом
ходу има нечега дрскога.
Саслушај и ово: немој се предавати распаљивој телесној љубави, не
тражи у свако време задовољства брачне постеље; убеди мужа да

162
поштује празнике, зато што је лику Великог Бога, [човеку], својствено
покоравати се законима. Јер сам бесплотни Син, дајући нашем роду
брачни закон, указао је творевини Своје руке ту помоћ, да кад једни од-
лазе а други долазе, тиме продужи поколење. Променљиви род људски
личи на реку, која не стоји на једном месту и увек је, због неизбежности
смрти и рођења, пуна, тече и живи.
Али зашто да говорим подробно о свему? Могу ти дати, драга моја, са-
вет но и њега имаш боље у Теодосији – том Хирону међу удатим женс-
кињем. Она је за тебе живи пример сваке речи и дела; она те је примила
од оца и однеговала је у теби добре врлине. То је једноутробна сестра
беспрекорног архијереја Амфилохија, громогласног весника истине,
мој украс, кога сам заједно са непорочном Теклом спровео Богу.
А ако си и од мене старца примила неку високо мудру реч, онда наре-
ђујем да је чуваш у дубинама свога срца. Овим ћеш добити благоволе-
ње свога мужа, доброга превазићи славом.
Ево теби мога поклона! А ако је потребан бољи поклон, онда ти желим
да постанеш многоплодном њивом децама деце, те да се већим бројем
људи у песми прославља Велики Бог, за Кога се рађамо на свет и Коме
треба да се приближујемо по утврђеном закону.

Др Ђорђевић Татјана: Невиност и верност увек

су у „моди“
Још премудри Соломон рече: „Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи ви-
ше него бисер“ (Приче Сол. 31,10) и „Ко је нашао жену, нашао је добро
и љубав од Господа.“ (Приче Сол.18,22)
Први пут са појмом телегонија сусрела сам се читајући књигу руског
свештеника Илије Шугајева, а са благословом руског патријарха Алек-
сија II „Једном за цео живот“. Књига је одлична и топло бих је препору-
чила тинејџерима и њиховим родитељима јер је пуна поука, доброна-
мерних и корисних савета за одабир партнера за хришћански брак. Чи-
тајући о телегонији била сам ужаснута оним што сам прочитала. Ужас
је већи тиме, што се ове научне чињенице крију од јавности и свесно
допушта да генерације младих воде распусни живот мислећи да за то
неће сносити ама баш никакве последице. Каква заблуда! Савремени
научници креационисти, тврде да имуни систем у потпуности одговара
нашем односу са Творцем и да ћемо засигурно, „осетити“ последице
неморалног понашања.

163
 Шта је то телегонија? (научни аспекти)
Феномен телегоније прво је испитан на животињама још пре 150 годи-
на. Научници Флинт и Феликс Ледантек, као и други научници, доказа-
ли су овај ефекат на животињама. Експерименти су описани у Леданте-
ковој књизи „Телегонија – утицај првог мужјака“. Узгајивачи паса знају
да ако се расна керуша, бар једном, споји са „џукцем“, после тога више
не може рачунати на расно потомство. Такође, голубица која је расна,
убија се ако се споји са голубом који није расан, јер зна да ће потомство
бити без педигреа.
А, шта је са феноменом телегоније код људи? Телегонија код људи,
научно је потврђена после дугогодишњих опсежних физиолошких, ан-
трополошких, социолошких и статистичких истраживања и експериме-
ната од стране непристрасних научника. Наука је овде категорички из-
јавила: „Да, ефекат телегоније односи се и на људе и то у много јасније
израженој форми него у животињском свету“. То значи да жена која
чак није ни затруднела, носи у себи јајне ћелије у које су уграђени низо-
ви ДНК свих њених претходних полних партнера. Од раније се зна да
гени партнера могу да се уткају у генетски систем жене. Телегонија
тврди да на потомство жене утичу сви њени ранији полни партнери не-
зависно да ли са њима има порода или не. Као пример за ово наводе се
Рускиње које су имале авантуре са глумцима из путујућих позоришта.
Оне су касније рађале децу која нису личила на здраве очеве беле пути,
него на те пролазнике. Ужасавајуће, зар не?
А шта кажу духовници?
У разговору са једним духовником пре пар година сазнала сам да жена
од сваког партнера, како он каже, узима „део духа“, и при томе долази
до размене духова и формирања духовног односа. У случају да постоји
више партнера настаје комплексна ситуација и могућност настанка раз-
них менталних поремећаја, па и психоза (нпр. шизофренија и сл.)
Свештеник Илија Шугајев каже овако: да сваки блудни однос оставља
траг на човеку. Није могуће сјединити се само телом, а не добити и
душу и дух те особе. Телесну везу лако је раскинути, али остаје духов-
на веза, тако да жени није јасно зашто не може да заволи свог мужа
свом својом душом? Разлог је тај, што је њена душа већ везана за друге
људе, и ове везе је вуку и не дају јој слободу.
Сада је јасно зашто овакве ситуације доводе до расцепа личности и нас-
танка психоза код тинејџера и адолесцената. Психијатри хришћани, као

164
и духовници, тврде да нам је 80% младог света на граници психоза
(тешких душевних болести са лошим изгледима за излечењем). Савре-
мена психотерапија потврђује чињеницу да промискуитет разара психу:
У књизи „Православље и савремена медицина“ (Светигора, 2001 г.) ис-
ти ти психотерапеути кажу: „Аутодеструктивно својство тежње за ужи-
вањем, у основи је многих сексуалних неуроза“.
Остале пошасти промискуитета
Све је, отприлике, почело са „еманципацијом“ жена средином прошлог
века. Циљ ових покрета и разноразних револуција није био ослобађање
него управо обрнуто: заробљавање и „уништавање“ жена. Било је важ-
но „избацити“ жену из куће, одвојити је од деце, запослити је и дати јој
такву улогу да што више буде ван куће и не буде идентитет дат јој од
Бога: мајка и жена. При томе, жене су добијале финансијску независ-
ност, и на тај начин им је био подгрејан егоизам и немотивисаност за
брак и рађање деце.
Жена је данас већи роб него икада. На послу се од ње много тражи, уце-
њиване су на разне начине, па и тиме да не могу имати порода ако желе
каријеру. Страшно! У једном познатом часопису, који читају младе ма-
ме, савет једног педагога, иначе жене, која нити је Српкиња, а поготово
не хришћанка гласи: „...Ако уместо о пословним одлукама ви размиш-
љате о томе да ли је ваше дете појело целу кашицу, или гугућете на те-
лефону са њим – остављате лош утисак... Не дозволите себи да изгледа-
те запуштено, нити да се на вама примети како једва чекате да се врати-
те кући. Искористите време на послу да не мислите на кућу… После
дужег одсуствовања са посла ваше колеге су се мало одвикле од вас,
баш као и ви од њих. Можда ћете због тога морати изнова да се доказу-
јете…’’ Страшно.
А, ове „стручне“ жене васпитавају младе српске мајке. Све само са јед-
ном поуком – да не рађају децу, да не би после на послу морале да раз-
мишљају о њима. Очигледно је сазрело време да жене хришћанке имају
свој часопис где их не би тровали ови „саветодавци“ и њима слични.
Жена, поготово млада српска мајка треба да се васпитава у хришћанс-
ком духу, а не у разврату и ширењу каријере. О томе је доста говорио
и наш Свети Владика Николај, који каже да жена-функционер има
нешто које јој од Бога не припада, а оно што јој је дао Бог занема-
рује, те неизоставно настаје психичка фрустрација, а затим и бо-
лест.

165
Онда се чудимо зашто харају малигне, полне и заразне болести. Све је
то последица једног нездравог начина размишљања, али и потпуне не-
информисаности наших људи, којима се подмеће гомила гнусних лажи.
Нпр. о мерама заштите при интимним односима. Наравно, све је то не-
сигурно, и из хришћанског угла неприхватљиво. Жена која има добар
имуни систем може да савлада сваку болест. Нажалост, много мојих ко-
лега учествује у ширењу лажне пропаганде о мерама заштите у интим-
ним односима, што из сопственог незнања, што из финансијских разло-
га. Све ово, несумњиво, потврђује и статистика. На свим медијима мо-
же се чути: Сваки други брак у Србији је стерилан. (Да ли смо се запи-
тали зашто у Србији Бог затвара материце? Да ли су увек други криви
за наше тешкоће?) Следи даље статистика: Свака друга девојчица осмог
разреда имала је интимне односе, а нежељену трудноћу завршавала
абортусом. Шта очекивати од Србије и њеног потомства у наредним го-
динама?
Ову забринутост поделио је и наша Светост, Патријарх српски Г-дин
Павле у једном интервјуу за овај часопис, када је констатовао да је це-
локупна ситуација са белом кугом страшна, и да не зна ко ће наследити
ову земљу: „Не знам, можда Кинези…“
Што се тиче стерилитета који је нажалост, најчешће последица промис-
куитета, и проф. И. Мануилова (у књизи „Православље и савремена ме-
дицина“) каже: „Медицинска индикација вантелесног оплођења, по
правилу, представља последицу анатомских аномалија јајовода наста-
лих услед вeштачког абортуса“. Сваки даљи коментар је сувишан.
Све што се дешава, не дешава нам се случајно: децу нам васпитавају
„идоли“ са ТV екрана, као и „болесничке серије и емисије“, а ту су и
неке од прљавштина, које се нуде на интернету. У међувремену, роди-
тељи на пословним састанцима, „кроје“ каријеру или се пак боре за го-
ли физички опстанак. Дотле, деца су на улици или крај екрана уз алко-
хол, дрогу, и ко зна шта.
Уместо закључка
Званична наука ћути о телегонији, да не би оспорила претходне сек-
суалне револуције, које згрћу огроман новац. Наша деца пропадају уг-
ледајући се на „болесне“ ауторитете и њихове лажи. Као лекар и мајка
троје деце, препоручила бих младим женама и девојкама: Невиност и
верност, како год то старомодно звучало, гарант су вашег здравља душе

166
и тела, јер је тако заповедио и Господ у Својој седмој заповести: „Не
чини прељубу.“
Повратак Богу и традиционалним вредностима су једини прави пут Ср-
бије, у будућност.
Ваша сестра у Христу, Др Ђорђевић Татјана
Извор: „Светигора“, јануар 2008. г

Свети Јован Златоусти: Беседа на Усековање

Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода гла-
ву Јована Крститеља! Опет Језавеља хоће да отме Навутејев виноград и
протера Светога Илију у горе. Сећање на ове догађаје не узбуђује само
мене већ и све вас који сте чули глас Еванђеља, и заједно са мном диви-
те се и јунаштву Јовановом и мекуштву Иродовом, и зверској јарости
безбожних жена. Шта нам је испричало Еванђеље? Испричало нам је
како је Ирод, ухвативши Јована, ставио га под стражу. Каквим пово-
дом? Ради Иродијаде, жене Филипа брата свога (Мт. 14, 3). Ко неће ок-
ривити Ирода који је у мекуштву попустио безумним женама? Али ка-
ко опет изразити, како описати необуздану злобу ових жена? Изгледа,
нема на свету звера немилосрднијег од зле жене. У сваком случају, о
таквој управо жени пало ми је да говорим овога тренутка а не о доброј
и честитој, ма да знам не мало и поштених и добрих жена, и сматрам за
дужност своје савести да у своје време проговорим и о њиховој преда-
ности добру и богоугодном животу.
167
Нема на свету звера с којим бих могао сравнити злу жену. Међу четво-
роношцима ко је страшнији од лава? Нико, разуме се. Међу гмизавцима
ко је ужаснији од аждаје? Опет нико. Ипак, и лав и аждаја нису тако зли
као [лукава] жена. Позивам се на речи Премудрога: Боље је живети са
лавом и змијом неголи са женом лукавом и злојезичном (Сирах. 25, 18).
Можда ти у овим речима видиш просту иронију? Али њих потпуно пот-
врђују дела. Лавови су се постидели Данила, баченог у јаму, а Језавеља
уби праведнога Навутеја; кит је сачувао Јону у својој утроби, а Далила,
одсекавши косу и свезавши Самсона, предала га је непријатељима. Аж-
даје, шкорпије и змије бојале су се Јована у пустињи, а Иродијада му је
одсекла главу за време пира. Илију су гаврани хранили у горама, а Језа-
веља је, и онда када је на његову молитву пао благотворни дажд, желе-
ла смрт њему. Ево шта је она говорила: Ако си ти Илија а ја Језавеља,
тако да ми учине богови и тако да ми помогну, ако сутра у ово доба не
принесем на жртву душу твоју као душу ма кога од побијених (3 Цар.
19, 2). Илија се уплаши и отиде спасавајући душу своју, и удаљи се у
пустињу дан хода; и дошав седе под смреку и зажеле да умре, говорећи:
Доста је већ, Господе, узми душу моју од мене, јер нисам бољи од отаца
својих (ст. 4.). Авај! Пророк Илија се уплаши жене! Он, који је речју
закључао дажд за васељену, који је свео огањ с неба, који је молитвом
васкрсао мртве, уплашио се жене? Да, уплашио се. Та ничија се злоба
не може упоредити са злобом зле жене. Моје речи потврђује сведочан-
ство Премудрости: нема лукавости веће од змијине, и нема јарости веће
од јарости женске (Сирах. 25, 17). О, зло и преоштро оруђе ђавола!
Преко жене је он некада ранио Адама у рају; преко жене је он навео
прекротког Давида на подмукло убиство Урија; преко жене је удесио
пад премудром Соломону; преко жене је ослепио, лишивши косе, врло
снажнога Самсона; преко жене је погубио синове првосвештеника Или-
ја; преко жене је вргнуо у тамничке окове племенитога Јосифа; преко
жене је одсекао главу светилнику васељене – Јовану.
Та шта ја говорим о људима! Помоћу жене ђаво је чак и анђеле збацио с
неба. Помоћу жене он погубљује све, убија све, срамоти све, унижава
све. Бестидна жена не штеди никога; ни левита не поштује, ни свеште-
ника не уважава, ни пророка се не стиди. О, од свих зала најгоре је зло
– зла жена! Ако је сиромашна, злоба јој доставља богатство; ако већ
располаже богатством, она удваја своју злобу. Несносна животиња, не-
излечива болест, неукротив звер – ето шта је она тада. Ја знам да је ас-
пиде могуће припитомити благошћу, и да се лавови, тигрови и леопар-
ди укроћују и припитомљују. А зла жена је неукротљива; притешњена
168
– она лудује, милована – надме се. Ако јој је муж начелник, она га и дан
и ноћ наговара на убиства и сплетке, као Иродијада Ирода; ако јој је
муж сиромашак, она га подстиче на завист и свађе; најзад, ако обудови,
онда се подухвата да сама клевета све. Страх Господњи не обуздава
њен језик; она се не боји ни Бога ни будућег суда, закона љубави не
признаје. Шта више, да сопственог мужа преда на смрт, за злу жену
ништа не значи.
У самој ствари праведнога Јова жена је подстрекавала да убрза свој крај
богохулством. Реци реч неку Господу, говорила је она Јову, и умри
(Јов. 2,9). О, злог бића! О, безумне жене! Њу није дарнула жалост при
погледу на страдање човека чије је тело киптило црвима и, као живим
угљевљем, било засуто гнојним ранама; она није омекшала гледајући
патње и предсмртну муку, праћене грчевима и испрекиданим дисањем;
њу није обузело сажаљење видећи где на ђубришту лежи го онај који се
некада појављивао у царској пурпури; она се није сетила ни својих ра-
нијих односа према њему, нити добра и славе које је добила преко њега.
И место свега тога – реци реч неку Господу, и умри. Ето благодарности
женине! Ето мелема који ублажава бол! Ето закона супружанске љуба-
ви! Је ли Јов икада говорио такве речи, жено, када си ти била болесна?
Није ли се, напротив, старао да молитвама и добротворством ублажи
твоју бољку? А ти, не задовољавајући се привременом казном која га је
снашла, хоћеш да навучеш на њега вечну, подстрекавајући га на бого-
хулство? Зар не знаш да ће се сваки грех и хула опростити људима, а на
Духа Светога хула неће се опростити ни на овоме свету ни на ономе?
(Мт. 12,31-32).
Хоћеш ли да видиш и другу супругу са таквом злобом! Сети се Далиле.
Снажнога Самсона она је ошишала, свезала и предала непријатељима.
Свога сопственог мужа, с којим је делила исту постељу, она је заводи-
ла, обмањивала, заваравала својим миловањем и својим лицемерством.
Јуче је љубила, а данас обманула; јуче је усрећивала љубављу, а данас
погубила преваром. А зар он није био леп? Та ко је у оно време био
лепши од њега, ко је носио на глави седам прамена косе, символ седмо-
струке благодати? Или, зар он није био снажан? Али ко је био снажнији
од њега, када је он и страшног лава удавио на путу својим рукама, и ти-
сућу непријатеља побио чељушћу магарећом? Или он, можда, није био
свет? Он је био толико свет да када се једном, мучен жеђу и не налазе-
ћи воде да је утоли, помолио Богу, онда је на његову молитву из мртве
магареће чељусти, која му је била у рукама, потекла вода, и он је уто-
лио жеђ. И тако дивног, тако снажног, тако светог мужа, рођена жена
169
је, свезавши га као злочинца, предала непријатељима. Но како је жена
могла да савлада тако снажног мужа? Она се користила његовом добро-
том, ноћу је дознала од њега у чему је његова снага, а затим га везала
чврстим веригама. Узалуд не објављује теби Премудри: Од оне која ти
на крилу лежи, чувај врата уста твојих (Мих. 7, 5). Реци ми, каква звер,
и када, кује шта слично своме мужјаку? Каква змија иште да погуби
свога супруга? Каква лавица припрема смрт своме мужјаку? Видиш ли
како су истините речи Премудрога: Нема лукавости веће од змијине, и
нема јарости веће од јарости женске (Сирах. 25, 17). Једном речју, ко
има злу жену; нека зна да му је то награда за безакоње. И ово потвр-
ђује Премудри: жена зла биће дата мужу безакоња за његова зла дела
(Сирах. 25, 22-29). Овим завршујемо своју реч о злој жени.
Сада треба да се сетимо и добрих жена, нарочито ради овде присутних.
Добре жене гледају на врлине добрих као на своје, и труд њихов смат-
рају достојним награде као свој сопствени. Као на образац добре госто-
примљиве жене указаћемо на блажену Сунамићанку. Она је, са прис-
танком свога мужа, припремила у своме дому уточиште за Јелисеја, где
се он могао несметано одмарати после својих путовања; ту је за њега
била спремљена постеља, постављен светњак и стол: светњак не без
светлости него са уљем које подржава светлост, сто не без хлеба него са
обилним јестивом.
А шта да речемо о оној блаженој удовици која је у свом дому дала уто-
чиште пророку Илији? Ништа је није спречило да укаже гостопримство
пророку, пошто је при свој сиромаштини својој била богата добрим
расположењем. А она је била толико сиромашна да није имала ни хле-
ба, ни вина, ни чорбе, нити ичег од производа земаљских: ни родна њи-
ва није јој давала жита, ни виноград није за њу рађао слатко грожђе, ни
родно дрвеће није јој у јесен давало своје сочне плодове. Та и шта се
могло очекивати када у ње није било ни педи обрађене земље, ни лакта
земљишта подесног за гајење винове лозе. Сва њена средства за прехра-
ну састојала су се у томе што је она у време жетве ишла по стрњишти-
ма и скупљала случајно иза жетелаца заостало класје; на тај начин она
је спремала себи исхрану за читаву годину! К њој је дошао Илија, и то у
време ужасне глади, када је сва земља испуцала од суше, када је небо
пламтело као огањ, ваздух био врео као растопљен бакар, и облаци
зауздани; када није било ни траве, ни цвећа, ни јутарње росе, нити су
дрвета давала младице, нити класје њихало своје врхове; када су реке
пресушиле, и извори се једва хранили из недара земље, а море постало
густо од соли, пошто није било притока слатке воде и није падала киша.
170
Тада је баш дошао Илија к овој сиромашној удовици. А како је њен жи-
вот чак и у обично време био пун оскудице, можете ценити. Па ипак
пророк се, силазећи с горе, упутио к њој, обишавши богаташе који су
имали хлеба у изобиљу. Али зашто он, који је речју сводио огањ с неба,
није свео себи храну? Гле, он је то могао учинити? Разуме се, могао је,
па ипак то није учинио. Зашто? Да не би удовицу лишио награде за гос-
топримство, а и да би преосталу у ње прегршт брашна умножио својим
благословом. У самој ствари, пророк је дошао овамо не толико да себе
прехрани, колико да прехрани удовицу и да обелодани расположење
њеног духа и срца. То се десило по промислу Божјем. Све свете људе
који се находе у свету Бог може прехранити сам, али Он понекад ускра-
ћује своје даре, да би помоћу гостопримства испитао добро расположе-
на срца и дао им могућности да род роде. И само када се већ нико не
нађе да прими и укаже гостопримство, тада Он или шаље храну преко
птица, као Илији на гори; или преко непознатога пророка, као Данилу у
јами; или преко морскога звера, као на пример Јони; или најзад сам не-
посредно шаље храну с неба, као оцима нашим у пустињи: јер, када се
не нађе ништа што би они могли узети за храну, онда им Он с неба пос-
ла м̋ану и из стене изведе воду. Исто тако, када свети Његови живе у
свету са осталим људима и налазе се у невољи, Он не хита са Својом
помоћу, да би људима дао могућности да стекну себи спасење чинећи
добро невољницима.
Тако, Илија дође к удовици, у које не беше ничег осим прегршти браш-
на. Једва би та прегршт била довољна њој и деци за ручак. А шта јој
пророк вели? – Донеси ми мало воде у суду да се напијем (3 Цар. 17,
10). А када она пође по воду, он викну за њом: донеси ми и мало хлеба
да једем (ст. 11). У одговор на то она сасвим отворено признаде чега у
ње има и чега нема. А шта управо? – Тако да је жив Господ Бог твој, не-
мам печена хлеба до прегршти брашна у здели и мало уља у крчагу (3
Цар. 17,12). Чудновато је да при таквом сиромаштву она не скрива
шта је у ње остало. А колико данас људи, у којих се злато и сребро го-
тово ваљају на све стране, на позив да укажу помоћ ближњима, одгова-
рају отказом, позивајући се на то како немају ништа; ако пак на неодс-
тупне молбе и пристану дати, то претходно узимају менице осигурава-
јући их потписима јемаца. А гле, удовица на прву реч изјављује да има
прегршт брашна. А шта пророк чини затим? Брже, вели јој он, умеси од
тог брашна хлеб, али прво мени па после зготови себи и деци. За њу је
ова реч била кушање, проба за њено срце, пробни камен за њену вољу.
Као да је само срце ове блажене жене било стављено на теразије, и ме-

171
рено. На коју ће страну претегнути теразије? Да ли ће претегнути љу-
бав према рођеној деци или дужност гостопримства према пророку? И
она је претпоставила да скучи себе и своју дечицу а да пророка прими.
Као да је знала да који прими пророка у име пророчко, плату пророчку
примиће; и који напоји једнога чашом студене воде у име ученичко,
неће му награда пропасти (Мт. 10, 41-42). Но шта значи та околност
што пророк моли њу да пожури што више са мешењем хлеба за њега?
Зар је он био толико гладан, па му је било потребно толико да хита?
Није, разуме се, него је ова ужурбаност требала да посведочи њено уср-
ђе, готовост и топлину њеног гостопримства, и одсуство љутње или не-
годовање. Бог љуби онога који драговољно даје (2 Кор. 9, 7). – Што
пре умеси мени, па после себи и својој деци. Пожури као што је Аврам
при посети анђела пожурио к својим стадима да би изабрао јагње да их
угости, и као што је Сара похитала својим оставама да би добила за то
хлеб који се скрива на небу. Пожури и донеси, као Аврам, жртвујући
Богу, не себи прво па после мени, као Каин и Офни и Финес, синови
првосвештеника Илија, који су богохулно присвојили себи првине од
дарова који су приношени Богу.
И удовица с усрдношћу испуни наређење пророково. А он, посматрају-
ћи духовним очима њено унутрашње богатство, прими хлеб из њених
руку и својим ускликом испуни њен дом благом: Брашно се из зделе не-
ће потрошити, нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ
дажд на земљу! (3 Цар. 17, 14). Зашто пророк одређује такав рок? Неоп-
ходно је било учинити то, јер је то био знак, да новозаветна благодат,
слично палој киши, треба да учини крај староме закону. За речју проро-
ковом следовало је дело. Видиш ли како добре жене жању плодове свог
гостопримства? Тако су славни плодови добрих напора; тако је неиско-
рењив корен праве мудрости!
Сада сте чуле, жене, и о злим делима рђавих жена и о врлинама добрих.
Заволите ове и не подражавајте оне: с једнима се такмичите, од других
бежите, да би, идући стопама добрих, биле убројане међу светитеље у
Христу Исусу Господу нашем, коме нека је слава и хвала вавек. Амин.

172
 Архимандрит Лазар Абашидзе о женској
изазовној одећи
Тешко свакој жени, која облачи
нападну одећу, и таква долази у
друштво мушкараца! И зато же-
но, немој се самозаваравати: так-
ви поступци – када разголићујеш
своје тело, или се утежеш у тесно
припијену одећу, с жељом да по-
кажеш заводљивост своје фигуре,
сигурни су знаци да се у теби
угнездила блудна страст, тежња
да се у срцима мушкараца изазо-
ве сладострасна привлачност, од-
носно иста она саблазан због које
ћеш страдати!
Овде можда и није реч увек о на-
мери да се неко увуче у грех, али
то не умањује кривицу. Чак и тај-
но сладострашће, којем се несвес-
но одајемо, исто је тако отровно
за наше срце, а оно које се испољава у нашем спољашњем понашању
представља већ искушење, повод за спотицање наших ближњих, отров
који трује душе људи који нас окружују и зато није нимало безазлен
грех. Јер, Господ је рекао: „А ја вам кажем да је сваки који погледа на
жену са жељом већ учинио прељубу са њом у срцу своме“ (Мт. 5, 28).

Свештеник Павел Гумеров: О женској одећи

Сада ћу рећи неколико речи о скромној и нападној одећи. Тело је вид-
љиви део душе (управо сазнавши то, познати рок музичар К. Кинчев је
престао да „украшава“ тело новим тетоважама). Украшавајући своје те-
ло, одевајући га, жена као да открива неки део онога што се крије у ње-
ној души. На пример, помоћу козметике покушава да доцрта свој лик
до идеала који је себи задала.
Зато, гледајући девојку, која се облачи претерано слободно и откриве-
но, невољно се запиташ: „А да ли се и понаша на исти такав начин као
што се и облачи?“ Разуме се, далеко од тога да су све жене које се обла-

173
че слободно „лака мета“ за мушкарце. Понекад не могу да разумем заш-
то се многе девојке облаче тако као да само на секс мисле? Као да сва-
ком мушкарцу поручују: „Немам ништа против.“
Познато је да већина насил-
ништва произилази из нескром-
ног понашања жена. А затим
сам разумео да девојке ипак не
желе да се дају првом кога срет-
ну, просто оне не схватају како
то делује на мушкарце. Али ако
је мушкарац обратио пажњу на
њу онда је то њена мала победа,
задовољење сујете, она је запа-
жена. Слично томе као кад се
атлета поиграва мишићима на
плажи ловећи усхићене погледе
лепотица. Али несрећа је у томе
што јадне девојке не разумеју,
какве прљаве, опасне мисли
настају у главама неких мушка-
раца када их виде и како брзо
они могу прећи у напад. Конач-
но, мушкарац као што је у меди-
цини познато постаје лакше уз-
буђен него жена. Многим девој-
кама се допада да помоћу нескромне одеће, кокетирања, потврђују сво-
је самопоуздање, „побеђују“ а затим „одбацују“ своје жртве. Такво по-
нашање је веома опасно у свим односима.
Читао сам причу о једној девојци која је волела да се подсмева мушкар-
цима. И једном су је верујуће рођаке скоро насилно одвеле у Тројице-
Сергијеву лавру. И овде, у храму, она је видела младића неземаљске ле-
поте, који не само да је није примећивао него је чак гледао у страну.
Девојку је то буквално разбеснело. А затим је она сазнала да је он слеп.
И тада је њу спопао велики стид, она је схватила сву глупост свога по-
нашања. Млади људи, који бирају сапутницу за живот и мајку будуће
деце, треба да обрате посебну пажњу на спољашњи изглед и понашање
своје изабранице. А девојке које се спремају за удају, треба да знају да
мушкарац са озбиљним намерама тешко да ће повезати живот са
непоузданом кокетом. Напомињем значајне речи апостола Павла: Да
174
не буде ваш украс ни лепа коса, ни лепа одећа него унутар срца човек у
нетрулежној лепоти кротког и ћутљивог духа... (1 Пет 3, 3–4). Многе
жене маштају о удаји. И то је сасвим јасно: тежња ка удаји и материнст-
ву је у суштини природе сваке жене. Али веома је опасно стремити то-
ме по сваку цену. Може цео живот постати несрећан.
Неке девојке, посебно оне које се ближе тридесетим, мисле да ће живот
побећи ако се брзо не удају. И то неважно за кога: за пијаницу, неверу-
јућег, чак наркомана, само да се удају. Протојереј Аркадиј Шатов је ре-
као паметне речи: „Много је боље никада се не удати, него се удати ло-
ше.“ Говоримо само о правилима за жене, а мушкарце смо оставили по
страни. Младићима желим једно: да буду мушкарци. Главна болест сав-
ремене омладине је инфантилност, страх од одговорности. И као после-
дица тога – пропадање институције брака. Наша беседа долази до кра-
ја, и ја хоћу још мало да говорим о једном веома озбиљном проблему.
Велики број младих људи мисли да је потребно заједнички сексуални
живот почети пре брака. Ако се покаже да ми не одговарамо једно дру-
гом у том погледу, сматрају они, разићи ћемо се. Рећи ћу једно: број
„пробних бракова“ расте, а број развода се не смањује, већ расте. Не го-
ворећи још увек о томе, што такав став може довести до озбиљне греш-
ке. На пример, млади људи су решили да „покушају“, није им успело, и
разишли су се. А „неуспех“ је могао да се деси из много разлога од ко-
јих је та врста неусаглашености на последњем месту.
Хармонични интимни односи су веома сложена, танка ствар, и они се
могу створити само у временски дугом заједништву људи који се воле,
који веома добро познају особине и жеље оног другог. Ево зашто млади
треба да се чувају до брака. Настало је такво време, када људи због од-
војености од вере и традиције праве многе грешке, нису могли да се са-
чувају у чистоти и целомудрености. Али Божанска благодат немоћног
лечи и празног испуњава. Господ помаже сваком човеку који му се иск-
рено обрати. Само је потребно да се очисти кроз покајање, исповеди се
и сам пожели да се промени. Ако сте решили да повежете свој живот са
неким човеком, никако га не треба корити због прошлости. Наша тема
је период до брака и може се назвати генералном репетицијом, припре-
мом за брак и провером осећања. Женик и невеста треба још пре венча-
ња да се науче да воле, праштају, радују једно друго, моле се једно за
друго. Када сам ја рукоположен у свештенички чин, свештеник који ми
је саслуживао, рекао ми је: „Не стичи лоше навике, труди се од самог
почетка да све радиш добро и правилно, касније ће ти бити лакше.“ То
се може рећи и за породични живот. Још пре брака треба учити како
175
правилно изградити своје односе. Ничег се не бојте. Човек, ступајући у
супружнички савез, испуњава Божју заповест: Није за човека добро да
буде сам (Књ. Пост. 2, 18), и ако он измоли од Бога помоћ и ако су ње-
гове намере искрене, Господ ће му обавезно помоћи.

Архиепископ Аверкије: Жена и мушка одећа

Питање: Зашто жене не треба
да носе мушку одећу? Да ли
је за то довољна забрана про-
рока Мојсија, који је рекао:
Жена да не носи мушкога
одела, јер је мрзак пред Гос-
подом Богом свако ко тако
чини (Пон з. 22,56)? Да не
треба можда ову забрану сма-
трати застарелом?
Одговор: Ова забрана има
духовни значај, стога никада
не може да изгуби важност. Свој значај је у хришћанству изгубило само
оно из Старозаветног Закона Божијег, што се тицало чисто обредне ст-
ране и што је било укинуто на Апостолском сабору у Јерусалиму 51. го-
дине. Сав пак духовни старозаветни закон Божији и даље чува своју
снагу и значај и у хришћанству. Жени је и у Новом Завету забрањено да
лакомислено узима на себе изглед мушкарца. Тако свети апостол Павле
у својој Првој посланици Коринћанима указује да је за скромну и цело-
мудрену жену-хришћанку недолично да се моли непокривене главе и
да шиша косу (11,4-15). Сваком полу је својствено нешто његово –
сваки пол има своје спољашње карактеристике, свој спољашњи изглед
и своју одећу.
У хришћанству се истиче да најбољи украс жене представља њена жен-
ственост, чистота и целомудреност. Свети апостол Павле директно го-
вори да жене треба да иду у пристојном оделу, и да се украшавају сти-
дом и честитошћу (1.Тим. 2,9-10), док свети апостол Петар, обраћајући
се женама, говори: Ваше украшавање да буде... у скривеном човеку ср-
ца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом дра-
гоцено (1.Пет. 3,34). Да ли је у складу са свим овим поукама стремљење
многих савремених жена да узму спољашњи изглед мушкарца, искрив-
љивајући на тај начин природне црте свога пола и опонашајући муш-

176
карце у манирима и понашању, како то обично чине савремене жене ко-
је воле да облаче мушку одећу?
Поред свих ових расуђивања, ми у новозаветном периоду имамо и ди-
ректну и категоричку забрану женама да облаче мушку одећу: 62. пра-
вило Шестог Васељенског сабора гласи: „...Наређујемо: да не сме ника-
кав мушкарац облачити женску одећу, нити жена такву одећу која се
својствена мушкарцима... Они који се, знајући ово, убудуће усуде да
учине нешто од горе споменутог, заповедамо да ако су клирици буду
свргнути из свештеног чина, а ако су лаици да се одлуче од црквеног
општења“.
Треба бити потпуно лишен природног духовног осећања, па не схватит-
и и не осетити како грозан и духовно-одбојан призор представља жена
која је ошишана као мушкарац, обучена у мушко одело, пуши и гру-
бошћу и дрскошћу својих манира тежи ка томе да подражава савреме-
ног овосветског мушкарца. Зар има некога коме није јасно да ова поја-
ва, „мрска“ не само у очима Божијим, него и у очима људским, предс-
тавља болесни пород нашег духовно нездравог века, резултат гажења
духовног осећања и одбацивања свих природних закона које је Сам Бог
усадио човеку?

Маријана Р.: О женској и мушкој одећи

Помаже Бог. Хтела бих написати пар речи апропо чланака о мушко-
женском одевању.
„Обуците се у одела непропадљивости...“ Када се првенствено будемо
загледали у сами себе, када своју душу од грехова очистимо, топлим,
покајничким сузама, када жена буде поново постала кротка, смерна,
љубазна; када буде поново почела да слуша свог мужа, а муж жени да
служи, онда ће сва гардероба доћи на своје место, сваки цветић и шара
ће бити где треба, нећемо више видети „неукусно“ одевене људе, већ
ћемо видети њихове душе Богом украшене. Онда нам неће требати
упутства „модних експерата“ како да се обучемо... Тада ће свака жена
по осећају припадности знати шта је пристојно, а мушкарац када види
такву жену знаће како да се обуче... ако је већ до те гардеробе. Онда ка-
да нестану комплекси и када применимо слободу коју нам је Господ
дао, знаћемо ваљда и како да се обучемо...
А ако жене имају вољу да се науче кротости, смирености и пре свега
љубави, а на крају и лепом одевању, требале би читати Св. Царицу

177
Александру Фјодоровну Романов и њен дневник „Дарујте љубав“. Ту је
написано све шта једна жена треба да зна, под условом да и њен муж
има исту вољу усавршавати се у љубави, поштовању, разумевању... Да
двоје једно буду. Праштајте...

Отшелник Константин о лакирању ноктију

Одговор абхаског пустињака Константина на питање зашто
не треба лакирати нокте
Питање од Ање: Оче Константине, благословите! Зовем се Ања и имам
13 година. Желим да Вас питам, пошто то не могу да разумем, зашто је
лакирање ноктију грех? Јер то је само боја.
Монах Константин: Нека нас Господ све благослови молитвама Светих
Својих!
Ања, када човек жели да побољша свој спољашњи изглед уз помоћ бо-
ја, он тада, не схватајући то, укорева Бога и клевета Га, говорећи – Бог
ме је саздао недовољно лепим, а ја, уз помоћ боја, могу побољшати оно
што је Бог саздао и постати „лепши“. Шта би ти помислила о човеку
који би почео да шминка, на пример, љиљане који су прекрасни и ск-
ромни у својој лепоти, своју мачку или домаћег папагаја?
Морамо да разумемо и запамтимо да смо сви ми, људи – створења Бо-
жија и да смо створени по Његовом лику и подобију. По лику и подо-
бију Свесавршеног Бога! И како смемо да се усудимо да поправљамо
оно што је Он створио? „Улепшавајући“ себе на тај начин, ми се појав-
љујемо пред Богом у унакаженом виду. Све почиње с обојеним нокти-
ма и уснама, а завршава се тако што се човек дефинитивно унакажава
пирсингом, пробадајући различита места на свом телу металним куки-
цама. И постаје сличан домороцима – демонопоклоницима, који нама-
завши белу боју по својој црној кожи изгледају као прави демони. При-
том, не толико оним спољашњим, него, што је најважније, оним унут-
рашњим. Ово је једно с другим чврсто повезано. Помисли да „улепша-
мо“ себе – долазе од ђавола, да би човека унаказио, унизио и подсмевао
се над ликом Божијим.

178
 О греху који жене чине
Из Летописа, 1970.-год.
Ево и лето је дошло а сунца нема, крије се, да не гледа голотињу и раз-
род девојака и жена српских. Иду полунаге, са кратким сукњама у толи-
кој мери, тако да више личе на неке накараде него на словесна бића.
Мислим да историја хришћанска није доживела нити забележила ова-
кав пад образа међу хришћанима, као што се сада види код српске ом-
ладине. [...]
У наше време женски свет се веома одао моди, луксузном и непристој-
ном облачењу. То је утицај злог духа, сатане, да би што лакше распи-
рио похотне жеље код људи, од чега се шири разврат, блуд, прељубо-
чинство, развод брака, децеубиства и многа друга зла. То су улична зла,
али проклета мода и у цркви не да мира. И на молитви не да мира, већ
ствара грехе велике; а то је што се жене гологлаве и неприкладно обу-
чене моле Богу и причешћују Светим тајнама, Телом и Крвљу Христо-
вом. И не знају да је то грех.
Но што жене православне не знају, то је један грех и срамота; али већи
грех и дупла срамота што то и српски попови, па и њихови професори
не знају.
Да су читали житија Светих отаца и њихова тумачења Светог писма,
они би знали. Али они нажалост то не читају, зато и не знају шта је пра-
вославље – а срде се када им се примедба стави.
Свети Дух кроз уста апостолска у Посланици Коринћанима јасно гово-
ри да је женама и грехота и срамота кад се гологлаве моле Богу или
проповедају. А људима опет, забрањено је да се покривених глава Богу
моле или проповедају.
Погледајмо, да ли се где год налази православни лик или икона Богома-
тере, да је гологлава, или расплетена, или ошишана, или уопште да јој
се коса види. Нема то нигде, и то је строго забрањено. Тога има смо код
кривовераца и расколника. А то онда није лик Пресвете Богородице, не-
го неке обичне жене, неучтиве и развратне. Те према томе образац и
пример православним женама јесте и треба да буде Пресвета Богороди-
ца – а не неко други. Јер тај други јесте враг рода људског.
У житију Преподобне Матроне, 9. новембра, јасно се говори и пише ка-
ко је забрањено и грешно да се жене откривене главе причешћују. А са-

179
да се многе, особито варошке жене, причешћују гологлаве и не слутећи
да је то грех. А попови ћуте као муле: нити сами знају ред хришћански,
нити кога уче. Па и оно што знају неће да покажу: нити говоре, нити
роморе – а врагу је то мило и лепо, и несметано врши свој посао пакле-
ни.
У манастиру Преподобног Васијана подвизавала се Матрона у мушком
оделу, но кад је Бог хтео она је била јављена и откривена. Тада ју је
игуман укорео: како је смела гологлава да се причешћује. Она је одго-
ворила да се није никад откривене главе причестила, већ се увек прави-
ла болесна и пешкиром главу привезивала, и тако је избегла грех недоз-
вољен женама: причешћивати се откривене главе. То и сељанке српске
боље знају него горде грађанке.
Пре неколико година прошла је кроз Крагујевац госпођа америчког ам-
басадора и зажелела да сврати у Саборну крагујевачку цркву. Када је
била на басамцима, степеницама од храма, она извади из ташне мараму
и повеже главу, па онда уђе у храм да види и да се помоли. Зачуђене
српске госпе запитају госпођу Американку због чега је при улазу пове-
зала мараму? Она им одговори:
„Зато што жене треба да су покривене главе у храму, и на ма ком дру-
гом месту кад се моле Богу. Зар ви то не знате?“ – заврши она.
Ето: оно што и неправославне жене знају, то православни богослови не
знају. А од кога ће онда народ да научи? И како да зна, кад га нико не
учи?
+++
Сад се воде ратови и то све Срби чују, али за то не хају. Не мисле ни за
душу, ни за гушу, већ само јуре за модом, за возилима и уживањима – а
не виде да Јевреји освојише Јерусалим , и основаше државу, и све више
проширију и спремају долазак антихриста и кај света земаљског. [...]
Схиархимандрит Гаврило

180
 Др. Зоран Милошевић: Одећа као форма
очувања културе
Мода, тачније индустрија моде је само један
од техника владања над људима, при чему на-
меће одређено знање и идеологију понашања
и деловања.
Расправе, а потом и забране, у неким европс-
ким држава исламских бурки већ неколико
година пажњу јавности држи на одећи, тј. од-
бијању неких народа или припадника религи-
је да се европеизује и облачи по европском
стандарду. Одећа, јасно је, није само извор прихода. Она је (и) обележје
припадности одређеној култури, религији, цивилизацији, али и сексуал-
ној оријентацији. Ово је нарочито видљиво на Блиском истоку и Евро-
пи, као два супротстављена пола по многим, па и модним питањима.
Промена је велика, јер данас одећа манифестује припадност космопо-
литској градској средини са незаобилазним гламуром и спектаклом, али
и припадност геј заједници.
Арапи на Синајском полуострву очување стила облачења сматрају де-
лом свог националног идентитета и оним по чему се разликују од Јевре-
ја. Уколико би се одећа променила становници би постали, како се тамо
мисли, „европски безлични“. Уједно се може рећи да је ово и одговор
на јеврејску традиционалну моду, која се све више обнавља и добија
подршку у Израелу. На пример, особености женске одеће на Синају
(код муслимана) је таква да одражава њен социјални статус: плаве ха-
љине носе старије жене, удате носе црвене, а девојчице носе хаљине
светлијих боја.
Но, ни други делови планете нису без размишљања на ову тему. Позна-
ти руски геополитичар, Александар Дугин објавио је студију о „Мета-
физици моде“, а на неколико државних универзитета Русије одбрањене
су докторске дисертације на ову тему. Основна теза Дугина је да савре-
мена мода показује степен европеизације државе у политичком смислу.
Своје запажање почиње информацијом од 28. августа 1698. године, ка-
да је Петар Велики издао царски указ о обавези свих дворјана да брију
браду и носе сакое и хаљине на европски начин. Данас је могуће да се
то доживљава као историјска анегдота, али са становишта историје иде-
ја, културологије и социологије, то је био веома симболичан и индика-

181
тиван догађај. „Овде се суочавамо са веома важном темом – метафизи-
ком моде. Ради се о томе, да је национална ношња – начин одевања, и
јасно одређени спољашњи изглед, део културолошког стремљења јед-
ног народа. Кроз спољашњи изглед изражава се идентитет. Одевни
предмети, фризуре, карактеристични украси, обрасци на одећи, крој и
различити атрибути оличавају у себи припадност појединца ка нечему
циљаном, уопштеном, ка јединству и сврсисходности“.
Дугин је савршено у праву. Када су се Молдавија и Влашка ујединиле у
Румунију нису имале Румуне, него већинско словенско становништво,
које је имало словенску народну ношњу, црквенословенски језик, нере-
формисано православље и ћирилицу. Требало је, дакле, створити Руму-
не. Први корак на том путу било је стварање особене народне ношње
„Румуна“, која би их разликовала од Словена, да би потом уследило
укидање црквенословенског језика и стварање „румунског“, као и уво-
ђење другог писма – латинице. Тиме су изграђене основе за формирање
нове нације. Народна ношња је органски део народног бића, као и језик,
пише Дугин „То и јесте језик, визуелни језик културе. По спољашњем
изгледу ми одмах препознајемо, са ким имамо посла – са доктором или
свештеником, са ученицима или ливцима. Али исто, као са професијама
и половима, по одећи ми често препознајемо припадност народима и
цивилизацијама. Са чалмом – Индус, са јермолком – Јеврејин, брада од
недељу дана – Кавказац“.
Када погледамо исто-
рију ношње Руса, ви-
димо да се она није
много разликовала из-
међу обичног народа и
племства. Други су
имали само богатије
украшене кошуље (ру-
башке), обавезно зајед-
но са појасом или каф-
таном – код кнезова
украшених везом код
простог света обичном.
Обавезно са брадом.
Жене са хаљинама и
марамама. Као што је
приметио кнез Николај Сергејевич Трубецкој, у древној Русији, код
182
аристократије и простог народа одећа се, разликовала само по употреб-
љеним материјалима од којих се одећа шила и правили украси. Али је
крој био исти и код сиромаха и код цара. У томе се огледало јединст-
во руске културе, свеприсутност руског кȏда. То јединство нарушио је
Петар први. Тиме је задао ударац руском идентитету. „Руски код је био
разбијен“. Петров указ је означио: престани бити Рус! Ви сте сада део
евроатланске католичко-протестантске цивилизације. Будите љубазни
промените свест. Никаквог више Трећег Рима. Никаквог византизма.
Заборавите на Свету Русију. Од сада сте европска земља у развоју. Зато
узмите бритву и холански шнајдер: нисте више Руси! Сада сте Европеј-
ци. Наравно, тицало се то само елите, аристократије, бојара и дворјана.
Петра се нису тицали прости људи, сељаци и трговци. [...]
Отуђење елите од народа приметили су раније и други словенофили, а
цео XIX век је утрошен на то да би се поново сјединиле обе половине
руског друштва – под симболом повратка Светој Русији. Последњи Ро-
манови појављују се не само са бакенбирдима, већ и са руским брадама.
Нису то више само Императори Русије, већ и руски цареви. Нажалост,
нису успели да доврше ту конзервативну, словенофилску, истински
Руску идеју. На крају Дугин констатује: „Спољашњост, то је израз уну-
трашњег. Данас није толико битно облачимо ли руску ношњу макар у
изузетним случајевима, али сваки Рус би требало да је има у својој гар-
дероби. Да бисмо се присећали ко смо“. [...]

183
Руски етнолог и социолог, Игор Леванов, на пример, у свом истражива-
њу обратио је пажњу на повезаност ношњи и религије. Све велике ре-
лигије регулишу правила облачења, односно моде. Ово је, како истиче
ауторке студије „Како се морају облачити жене различитих религија“
важно посебно за оне жене које се удају за мушкарце друге вере, што
неминовно доводи до промене начина живота, што може бити толико
стресно да угрози и брак.
Основно правило је, скоро код свих религија, да одећа не сме бити про-
вокативна. У хришћанству одећа мора бити чиста, да не саблажњава
друге, али и да очува унутрашњу чистоту. Такође одећа мора одговара-
ти полу. „Мушкарац не сме да носу женску, а ни жена мушку одећу“
(VI Васељенски сабор, 62 правило). Патријарх Кирил је новембра 2006.
године критиковао неке православне вернике за „прекомерно полагање
на спољни изглед, при чему одступају од православља, односно ово да-
је негативан утисак о православљу целини“.
Према речима патријарха Кирила естетика у Цркви има вeлики значај, у
том смислу важан је и спољни изглед верника, „јер њихова одећа не
значи ништа, већ начин живота“. Одећа православних мора да буде
чиста, лепа и уредна и да не доводи друге људе у искушење, посебно
оне недовољно оцрковљене. Одећа може бити савремена, лепа, али да
уважава одређена ограничења и да се уважавају околности и прилике у
којима се носи.
Ислам има веома строга правила, а основни циљ ношњи је да нагласи
скромност и умереност у односима између мушкараца и жена, али и да
наметне одређени стил понашања. Жена одећом не треба да изазива ст-
раст код туђег мушкараца, што значи да мора да носи хиџаб, који пок-
рива цело тело са изузетком лица и руку.
Код јудаиста постоје три правила облачења жена: одећа мора да покри-
ва оне делове теле који не треба да се показују. Сукња мора бити тако
одмерана да покрива колена, рукави најмaње да покривају до лаката, а
такође и леђа морају бити покривена; одећа не сме бити јарких боја, тј.
да буде упадљива. Жене се због тога не треба да облаче у црвену одећу;
одећа мора бити достојенаствена и да не буди страсти. Мушкарцима се
сугерише ношење одела са белом кошуљом „закопчаном до грла“, без
кравате и са шеширом или капом чији је обод раван. Такође брада је
обавезна.

184
У докторској дисертацији „Традиционална одећа у обредима и предс-
тавама Долгана“ (малоброји турскојезички народ Краснојарског краја
Русије), аутора Анатолија Савинова истиче се да одећа у животу овог
народа има важну улогу социјалног и сакралног нивоа, а одговора пред-
ставама о томе како треба живети и шта се са душом човека догађа пос-
ле смрти.
У традиционалној, народној одећи (ношњи) акумулиран је богати ду-
ховно искуство, народна веровања и представе. Обичаји и веровања по-
везана са ношњом представљају посебан ниво погледа на свет. Одећа
(ношња) се посматра не само као одевни предмет, већ као знак, симбол,
који предаје важну информацију о човеку, његовом узрасту, занимању
и на крају о његовом социјалној и етничкој-религиозној припадности.
Одећа је обично вишефункционална, тако има и ритуалне, религијско-
мистичке функције, које чине посебан систем знакова и порука.
У народну ношњу се обично уграђују етнокултурни феномени који од-
ражавају многе догађаје из прошлости, као што су свадбе, ратови, рели-
гиозна искуства итд. [...]
Психопатолошко друштво затире мужевност и то
манифестује и препорученим стилом одевања
Управо начин и
стил у облачењу
демонстрира со-
циокултурне об-
расце. Уколико је
то клaсично одело
са белом кошуљом
(тзв. „бели оков-
ратници“), јасно је
да се ради о мена-
џерима различитих
профила, политичарима и другима, свакако људима који се баве неп-
роизводним занимања. Уколико одећа има елементе окултног ради се о
следбеницима рок музике или самим рок музичарима који следе ову ре-
лигију. Ако је у питању униформа, то је одело полицајаца, ватрогасаца,
свештеника или војника. Одећа је, другим речима, материјализација
идеја и система вредности. Колико је планета била под утицајем запад-
ног стила облачења сведочи својеврсна американизација и протестанти-

185
зација одеће, чији је највећи досег прихватање фармерица као дневне
одеће, а у пословном свету сакоа и костима као одраза свеколике про-
тестантизације и протестантског виђења и вођења бизниса.
Истраживачи моде, односно ношњи овде иду и корак даље, као што то
чини Катарина Клингсајс, која говори да данас, супротно религијским
ставовима, власт намеће гламур, који у условима живота у граду има
посебно значење. Световна власт овде преотима власт над народом (и
верницима), те сукоб религиозног и световног по питању одеће је ста-
лан. Прво у граду је одећа укључена у невидљиве механизме власти (за-
то је отимају од верских заједница). Истраживањем моде (одећа, стила
облачења) заправо се може доћи до сазнања како власт (државна, рели-
гијска, корпоративна) невидљивим механизмима на нашим телима
утискује свој печат, да би означила социјални положај сваког поједин-
ца, као и идеологију и вредности којима тежи. У том смислу одећа
представља одраз „симболичког насиља и власти“, при чему људи, ма-
ње више добровољно у томе учествују.
Мода, тачније индустрија моде је само један од техника владања над
људима, при чему намеће одређено знање и идеологију понашања и де-
ловања. Овде је кључан стереотип који се, између осталог, намеће и мо-
дом „да је важан начин живота који водимо“, и, друго, „да је поседова-
ње одређеног (одевног) предмета потврда тог жељеног начина живота“.
Уколико се не следи овај модни дискурс долази до различитих етикети-
рања и омаловажавања онога ко не следи „идеологију и семантику мод-
не индустрије“.
Гламур као особени део моде код нас, али и неким другим државама
добија на значaју после 2000. године када се јасно запажа да „идеологи-
ја гламура и спектакла делује на свакодневно понашање људи“, при че-
му особен статус појединца подразумева слеђење идеологије гламура.
Но, чему она води понајбоље сведоче догађаји повезани са модним ди-
зајнером за мушку колекцију Шпанцем Паломом Спаином, који је про-
глашен 2016. године за „најбољег мушког модног дизајнера“, при чему
су похвале пљуштале са свих страна. По критикама модног магазина
Вогуа (и, наравно, других модних магазина), направио „највероватну,
најдивнију, најдекадентнију и најизопаченију” мушку колекцију. Спаин
је „једноставно“, својом модном колекцијом подишао хомосексуалцима
и обукао мушкарце у женску одећу, поништивши њихову мужевност,
уз, наравно, уважавање гламура.

186
Ако на крају уваживши поставку др Анатолија Савинова да одећа на-
рода „има важну улогу социјалног и сакралног нивоа“, те да се у одећи
„акумулира духовно искуство и поглед на свет“ шта (добро и паметно)
можемо рећи о савременој моди која нам долази са Запада?
Ништа него констатовати да је познати филозоф, Освалд Шпенглер са
изнетим тезама у својој књизи „Пропасти Запада“ у праву („У овом тре-
нутку многи, ако не и већина нас, схвата да је нешто труло у држави на-
шој високо цењене западне цивилизације“). У семантичком смислу да
се ради о очигледној и узнапредовалој декаденцији, а у психолошком
да је на делу операционализација патолошког ума и, коначно, да је бо-
лесна мода својствена истом таквом друштву.
Извор: Центар академске речи
(balkanskageopolitika.com)

Протојереј Андреј Ткачев: Зашто је добро да муж

мирише на ветар а жена на кућу?
Постоји само једна револуција коју
ћу ја прихватити и благословити:
револуција којој ћу се обрадовати.
То је револуција у свести. При том
не било која револуција, већ јеван-
ђељска.
Јеванђељска револуција у свести.
Шта то значи? То је нивелисање
смисла и помисли у унутрашњој риз-
ници људског срца. Оно што је дос-
тојно да буде прво поставља се на
прво место, друго – на друго и тако
даље. То је веома потребно будући
да је код човека памет обично страга,
а ноге расту из ушију због чега се
сав живот неминовно заплиће и без-
излазно смете.
Мушкарца је Бог створио првим, а жену – другом. То је општепозната
истина, али битно је стећи навику и изводити практичне закључке из
општепознатих истина. Другачије истина ризикује да постане само тео-

187
рија која уопште не утиче на живот. Тако на наш живот не утичу прави-
ла и знање колико километара дели Месец од Земље. А ево још једног
примера.
Ми, свештеници, за месец, тим пре за годину дана, прочитамо квинтале
цедуљица са именима и молбама да се помолимо. То је обична ствар –
цедуљица са белешком о породичном благостању. „За мир и слогу у
породици (наводе се имена, тај и тај)“.
Обична је ствар и прочитати на цедуљици имена супружника написана
следећим редоследом: Татјане и Сергеја; Марије и Петра; Јелене и Ђор-
ђа... О, Господе Исусе! Па, зашто је готово увек и свуда женско име ис-
пред мушког, као да је главно? Па, није Адам од жене, већ жена од Ада-
ма.
Можете ви да кажете: не хватајте се за ситнице. Али, то је привидно
ситница – редослед имена – открива и чини очигледном укорењену бо-
лест свести. Усуђујем се да кажем на овом примеру да се свест наших
парохијана показује као или феминизована или обезбожена.
То да је Адам постојао пре Еве, они знају, али даље не доносе закључке
и пишу Марта пре Спиридона.
Браћо и сестре! Кочија не сме да стоји испред коња, ако хоћемо да се
возимо, а не само да стојимо у месту.
„Сергеј“ и у животу и белешци на цедуљи треба да стоји испред „Јеле-
не“, а не иза ње. Исто такви односи су између Ивана и Марије, Петра и
Наталије. Не треба се правдати тиме да „мушкарац данас више није као
пре“ и томе слично.
Он и није као пре зато што сав живот живи испод сукње своје мамице и
иза женских леђа.
Он се не жени зато што веома често увек у кући има од мамине пензије
за топлу супу, а кошуљу ће опрати старачке руке те исте мајке. У так-
вом случају мајка је само финансијер инфантилног нерадника, али про-
бај да им то докажеш. А ако чак и људи из цркве то не схвате и не изве-
ду животне закључке, онда шта треба питати људе за које је Библија –
само књижевни споменик.
Мушкарац свуда треба да буде испред. Тако је Бог наредио. На муш-
карцу треба да лежи основни терет спољашњег живота, док се на жену
ставља унутрашњи, породични терет. Може се рећи да муж мирише на

188
ветар (он ради на спољним границама), а жена на – огњиште (на њој је
брига о кући).
И будући да жене не само да рађају мушкарце него их буквално „произ-
воде“, време је да се добровољно одрекну од борбе за првенство и да га
без борбе уступе мушкарцу. Осим тога, жена је дужна (чак ради лич-
не среће) да на све начине помаже да у мужу, сину и брату васпита-
ва особине лидера, главу куће, одговорног и стрпљивог човека. Ту
елементарну ствар разуме веома мали број људи и због тога душа заис-
та боли.
Ево слика из свакодневног живота. За столом је верујућа породица коју
чине млад мушкарац, његова жена, женина мајка и мало дете. Ташта
сипа прво јело у тањире и први тањир даје најмањем!
Муж, глава породице, каже ташти: „Мама, први тањир – мени. Не зато
што сам ја најбољи и најлепши. Једноставно – ја сам глава породице и
овде једини одрасли мушкарац. Мама, први тањир, – мени! Други – ва-
ма, затим вашој ћерки, и тек онда – детету“.
То су апсолутно правилне речи, изречене библијском спознајом верују-
ће душе. Али, знате, каква је била реакција таште? Сигурно претпостав-
љате. Било је много уздаха и искрених недоумица, иза чије се фасаде
чита: „Деца су – наши богови, то су наши домаћи идоли, ради њих жи-
вимо“.
А зетови – су простаци и грубијани, уображени и тврдоглави. Што сам
ја дужна да га служим и још да га слушам?“ А оне, те жене, тако и своје
ћерке уче: буди самостална, не угађај сувише мужу и остало.
Оне које су мужеви оставили или су оне саме од њих отишле, уче
ћерке самовољи и свакодневном феминизму. А онда се чуде: зашто
се ћеркина породица распала? Касније, молећи се за већ распалу по-
родицу, опет по навици пишу „своју Свету“ испред Вање који је „зет“.
Људско срце не може без бола да прихвати библијску истину према ко-
јој смо само до брака своје деце ми, родитељи – њима најблискији љу-
ди. После женидбе сина и удаје кћери ступа на снагу Божија реч: „За то
ће оставити човјек оца својега и матер своју и прилијепиће се к жени
својој, и биће двоје једно тијело.“ (Књига постања, 2,24). А мајка и отац
хоће да и после закључивања брака њихове деце остану у главним уло-
гама, у суштини, спорећи с Богом и мешајући се у живот одрасле деце.

189
Препричавајући недавно овај случај о ташти која не размишља правил-
но, иначе иде у цркву, и о зету који изговара правилне, али необичне
речи, видео сам у слушаоници израз негодовања на лицу жена. Слуша-
ле су пажљиво и нехотице се мрштиле као од зубобоље.
Видело се како су неочекиване и једноставне речи ове обичне приче
гребале по њиховом гордом срцу. Видело се да су оне саме давно и
самовољно поставиле себе на главно место у својим породицама, на-
викле да командују и одлучују, навикле да или виком или сузама пос-
тигну своје. То су били обични и добри верујући људи.
Ако је дете – главна вредност и ако жена свим управља и командује, он-
да, где је место мужу? Какво ћете место њему доделити у замену за ра-
није и природно – господарско?
Зар је створен само за то да би биолошки веселио ћерке чинећи од их
мајке; дарујући женама радости постеље и зарађујући новац (пожељно
је велики), а у осталом да ћутке стоји по страни? Је ли то све? И, науче-
не од својих мајки и подучене женским часописима, зар хиљаде девоја-
ка које желе да се удају управо о тој „срећи“ подсвесно не маштају и
моле се?
„Храни, воли, облачи, мази, милује, ни у чему не противречи јер, ја сам
– газдарица“. Девојке, то није маштање о реалном мужу, него о „Мачку
у чизмама“, који је мекан, умиљат, а по занимању – чини чуда.
Са таквим сном о браку мораћете остати неудате или се у очајању на
крају удати за старијег удовца. Да се не би тако десило у снове о браку
треба (снови су неминовни, они природни који у себи не носе грех)
унети библијску идеју служења, добровољног смирења и невидљиве
улоге.
Жели да постанеш сенка свог мужа, жели да постанеш његово ребро и
да се населиш на природно место – ближе његовом срцу и под окриље
тела. Жели да себе предаш њему да би се касније открила у материнст-
ву. Тада будућа срећа из категорије немогућег прелази у категорију мо-
гућег и изабраног.
Ја немам илузија о квалитету нашег свакодневног живота. Спреман сам
да саслушам праведне приче о томе какви су данас мушкарци и да им
„само једно треба“ итд. Али, истовремено разумем да је сва конфузија
живота плод конфузије ума и да у њему треба извести јеванђељску ре-
волуцију.

190
Треба само с крајичка приближити се библијским значењима и настоја-
ти да се из њих донесу закључци да наша свакодневна свест одмах по-
чиње да се буни и нервира. Тај бунт је разоткривање нашег тајног,
прикривеног безбожништва.
Наведени пример није једини. Он је само у сећању и у слуху као најсве-
жији. Нама је суштински потребна промена начина мишљења у оном
тешком и спором труду на преуређењу човека изнутра да би нам поста-
ле схватљиве речи апостола: „А ми имамо ум Христов“ (1 Кор. 2,16).
Превела Ксенија Трајковић
(fakti.org)

Монахиња Нина (Кргина): О женској

еманципацији
„Ева“ у преводу значи
„живот“. Такво име, које
открива суштину своје
носитељке, је било дато
првој жени. Оно је у себи
сачувало замисао Творца
о намени свих жена које
имају заједничку прамај-
ку, независно од тога да
ли су оне свесне тога или
не. Та сврха се тиче не
толико и не само физич-
ког продужетка рода, ра-
ђања деце, колико учест-
вовања у вечности саме жене и оних који ће се од ње родити, које ће
она заједно са мужем васпитати за живот у Царству Небеском.
Тако узвишена намена се може испунити само онда, када саме потенци-
јалне носитељке живота буду живеле у складу са заповестима Божи-
јим, а не да се боре против њих. „На кога ћу погледати, – говори Гос-
под, – на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од Моје
речи“ (Исаија, 66,2). А да ли увек савремене Еве одговарају овим карак-
теристикама?
Нажалост, не. Шта више, данас постоје различити друштвени покрети,
чији је рад усмерен ка „рушењу до темеља“ представа у сазнању људи
191
о Богом установљеном поретку. У њихове покрете спада и феминистич-
ки покрет, који позива жене на еманципацију, под којом се подразумева
ослобођење од традиционалног система вредности.
Породица је мала Црква. Смишљени удар оснивача идеје феминизма је
усмерен ка вредносном, духовном избору оних који се налазе у самом
центру „домаће Цркве“ (Рим. 16,4), ка оном ко је спона између мужа
(главе породице) и деце (будућих оснивача „малих Цркви“).
У Православљу је дата јасна породична хијерархија: мушкарац је глава,
хранитељ и заштитник породице. Он, налазећи се у послушању према
Богу, има безусловни духовни, морални ауторитет. Жена мора да се
потчињава мужу, јер је казано: „Жене, покоравајте се својим мужевима
као Господу, јер је муж глава жени као што је и Христос глава Цркви“
(Еф. 5,22-23). Очекује се да ће жена бити брижна супруга („друга према
њему“ (1 Мој. 2,18)), нежна мајка, која ће заједно са својим супругом
васпитати своју децу у складу са заповестима Божијим, и добросавесна
домаћица. Деца ће бити прихваћена од стране родитеља као дар Божији
и рашће у послушању и поштовању старијих. Тако мора бити према за-
мислу Творца.
Али, шта нуде савремени поборници еманципације? Они позивају да се
уради управо супротно. Навешћемо неколико одломака из публикација
убеђених припадница еманципације. Филозоф и културолог из Чешке
Иржина Смејкалова-Стрикланд сматра да се иза речи „феминизам“ кри-
ју протести „женској угњетености у патријахалној култури“ (1, стр.
381-382) против које се и нуди борба свим доступним средствима. Ње-
на америчка истомишљеница Барбара Берг у свом делу „Врата сећања:
почеци америчког феминизма“ главну пажњу придаје женском постиза-
њу веће индивидуалне слободе.
Она изјављује: „Слобода је одлучивати о својој сопственој судбини;
слобода од одређене (детерминисане) улоге пола; слобода од већински
прихваћених ограничења од стране друштва; слобода потпуног изража-
вања својих мисли и њихово остваривање. Феминизам захтева призна-
вање права жена на индивидуалну савест и мишљење“. И све више по-
менуто се схвата „као борба против угњетавања према полним особи-
нама“ (1,стр.245)
Богоборачка суштина женске еманципације се заснива, према нашем
схватању, на томе што се грех као непоштовање Божијих заповести
узвисује на ниво врлине. Пре свега се то тиче греха гордости. Савре-

192
мене Еве поново теже да постану „као богови, знајући шта је добро,
а шта зло“ (1 Мој, 3,5).
Мења се тенденција у ду-
ховном формирању жене.
Савременој Еви се нуди
изопачен систем вредности.
Уместо да се потчињава
мужу и да му помаже, нуди
се горда, самодовољна,
егоцентрична једнакост са
њим, а у ствари често и
тежња да се командује над
њим. Уместо рађања и
васпитања деце, јер је ре-
чено да „ће се жена спасти
рађањем деце“ (1Тим.2:15)
имамо неодољиву жељу
жена да се баве личном и
професионалном самореа-
лизацијом, при чијем паж-
љивом посматрању нај-
чешће добијамо прими-
тивну егоистичну жељу да
живимо за себе. Јер „рођење деце је не само испуњење Божијег Завета:
„рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мој. 1,28), већ и начин
служења Богу, који је неодвојив од брачног живота“ (5, стр.110). А шта
ћемо онда са Христовом заповешћу: „Одрекни се себе и узми крст свој
и за Мном иди“ (Мт. 16,24)?!
Позив „да се живи за себе“, „да се мисли пре свега на себе“, тако широ-
ко распрострањен од стране поборника еманципације, је у ствари само
„замка“ која води ка „јавној усамљености“, када се присуство других
људи око човека субјективно доживљава као пустиња. Када нико други,
осим себе самог, у већини случајева и није интересантан. Када главни
циљ живота постаје достизање илузорне једнакости са представницима
другог пола. Када се нуди да се на све што нас окружује гледа кроз
заклон сопственог болесног самољубља.
Шта више, борбене представнице „лепше половине човечанства“, оду-
шевљене идејама еманципације, такође хоће да буду срећне у свом жи-

193
воту. Оне најискреније верују да ће ако се буду у животу понашале као
мушкарци, имати од њега све оно, што имају „представници јачег пола“
и као додатак томе, оно што им припада као женама. Оне очекују, а
понекад буквално захтевају ка себи поштовани и брижљив однос од
стране других људи.
Показујући на послу и у кући мушки начин понашања, који садржи у
себи такве особине као што су „заповедање“, „одлучност“, „суровост“ и
др., оне буквално захтевају ка себи понашање као према представница-
ма „слабог пола“. „Ослобођене“ жене су такође настројене на показива-
ње љубави и пажње од стране мужа, али и бриге и послушања са стране
деце у сопственој породици.
Када убеђене, савремене „еманциповане жене“, које су према спољаш-
њем изгледу успеле у животу, говоре о себи, обично се дешава да се чу-
је једно те исто: „Ја имам све“. А затим се разјашњава да и имају све,
осим среће.
И такав крај је неизбежан. Срећа човека зависи не од спољашњих окол-
ности, већ од стања душе. „Страсти“ и „страдања“ су једнозначне речи.
Хранећи и гајећи сопствене страсти, човек било ког пола тим самим по-
већава и меру сопствених страдања; обезличује се, постаје безобразнији
у оној мери у којој одступа од онога што је замишљено Творцем.
Архимандрит Рафаил Карелин у књизи „У трагању за истином“ описује
своје дијалоге са старом дворјанком. У једној из наведених беседа, на-
лази се, према нашем погледу, веома тачан лик феминисткиња, који се
појавио код његове сабеседнице још тада, када је еманципација у Руси-
ји и свету тек почињала да се развија. Стекавши мудрост животним ис-
куством, та жена је управо рекла: „Никада нисам била феминисткиња,
као неке жене из мог круга. Феминизам је изазивао код мене осећај одв-
ратности. У прошлости, скитска племена су градила дуж пута кипове –
исклесане људске фигуре из камена: састојали су се из трупа и главе,
али руке и лица нису имали. Није се могло распознати да ли је то муш-
карац или жена; називали су их „каменим женама“. Ја замишљам феми-
низам као производ камених жена. Жене су хтеле да се изједначе са
мушкарцима и мењале су се у некаква груба, безоблична бића. Гу-
бећи женску лепоту, оне нису добијале мушку снагу; губећи тана-
ност и префињеност душе, нису добиле ширину мушког расуђи-
вања. Феминисткиње које су демонстративно истицале једнакост са
мушкарцима, тако што су возиле бицикле по улици са цигаретом у ус-
тима, изгледале су ми као издајнице женског достојанства, некакве жи-
194
ве карикатуре“ (2, стр.64-65). То је довољно суров и уједно са тим вео-
ма тачан лик еманципованих жена, који је болан за многе његове предс-
тавнице, и који је тако препознатљив данас.
Али, како је еманципација постала уопште могућа? Шта је духовни
праузрок овако широко распрострањеног, ружног, карикатуралног
женског лика?
Полазећи од става руског филозофа А. И. Иљина, „живот без светиње је
прва велика несрећа нашег времена... Јер наш земаљски живот има свој
скривени, виши смисао. Он се не налази на површини свакодневне сит-
ничаве сујете... Он тражи од нас слободно изјашњавање и одлучно да-
вање предности... Ако ми не испунимо овај захтев... тада ће од нас иск-
лизнути виши смисао живота и наступиће неприметно његово скрнав-
љење. И не због тога што ће он постати бесмислен сам по себи, већ зато
што ћемо ми почети да живимо тако као да је он бесмислен“ (4, стр.7-
8). „Та баналност лишена светог може да се прилепљује ка свима, да се
укорењује у свему; а тамо, где она прониче и шири се, дегенерише све –
како у самом човеку, тако и у животу целих поколења“ (исто, стр.11).
Према нашем схватању, све горепоменуто се директно односи и на
еманципацију жена.
Мишљење руског филозофа И. А. Иљина у многоме се подудара са ист-
раживањима психолога. Анализирајући лик жене у историји, амерички
истраживач Џ. Хантер је дошла до закључка да се процес женске еман-
ципације из времена раног античког доба директно повезивао са распа-
дом морала, са деструктивним социјалним последицама, рушењем по-
родице (3, стр.72)
Будући да сам психолог, често сам консултовала „ослобођене“ жене,
које су се обраћале са молбом да им помогнем да реше озбиљне поро-
дичне проблеме. Неке од њих, које су навикле да се цео живот „проби-
јају“ и „рачунају само на себе“, у личном разговору су са болом приз-
навале: „Па, шта ја ту могу да урадим. Не умем да волим. Немам
осећај захвалности. Нисам знала шта је то мајчинска љубав. Не мо-
гу ништа да дам својој деци и мужу. Просто ми је тешко!“. Страшно
и болно! У дому без љубави и благодарности увек се осећа гробна хлад-
ноћа. А излаз је само један – пустити у срце и свој дом Бога, отпочети
живот по Његовим заповестима а не супротно њима.
Савремене поборнице еманципације треба да се замисле над тиме да
живот посвећен борби са Творцем, са оним што је Он заповедио својој

195
твари, више личи на смрт. То је пут самоуништења. Господ говори:
„Изнесох данас преда те живот и смрт. Изабери живот.“ (5 Књ. Мој.
30,15).

Библиографија:
1. Антология гендерной исследований. Сб. пер. /Сост. и комментарии
Е. А. Гаповой, А.Р. Усмановой. - Мн.: Пропилен, 2000. -384с.
2. Архимандрит Рафаил (Карелин). В поисках истины. Беседы о
духовной жизни. - Саратов: Изд-во Саратовской епархии, 2005.-351с.
3. Ильин Е.П. Дифференциальная психофизиология мужчины и
женщины. - Спб.: Питер, 2006. -544с.
4. Ильин И.А. Книга надежд и утешений. - М.: Апостол Веры, 2006. -
384с.
5. Священник Владимир Зелинский, Н. Костомарова. Загадка „единой
плоти“ или попытка задуматься о христианском браке. // И будут двое
одна плоть.

Извор: http://3rm.info/publications/5091-monaxinya-nina-krygina-o-
zhenskoj-yemansipacii.html
Превод: Душка Здравковић, Православнапородица, јун 2016.
(православнапородица.орг.срб)

Игуманија Тавита: Непокорност жене

Игуманија Тавита, настојате-
љица муромског Свето-Тројиц-
ког манастира: „Жена треба да
се покорава своме мужу. Није
тек тако речено у Апостолу:
жена да се боји свога мужа.
Жена. А муж да је воли као са-
мог себе. И ево, тако велики,
такав моменат се изоставља из
породице: жена неће да се
потчињава мужу, а муж налази љубавницу са стране...“

196
Св. Владика Николај: Једној пензионерки која се
жали на моду
Пишете, да би могли живети, Ви и
Ваше три ћерке, са скромном пензи-
јом, коју примате као удовица вишег
официра. Али „мода однесе све“.
Ћерке се отеле испод Ваше благе
власти и стале под сурову власт мо-
де. Узалуд Ви саветујете, објашња-
вате, молите – оне договарају једно
те једно: „Ти то, мама, не знаш; то је
култура, просвећеност, укус. Зар да
ми будемо изузетак међу девојка-
ма?“ И тако говорећи траже сваког
пролећа и сваке јесени нове хаљине,
по моди.
А у кући јад и оскудица. Кућа давно
некречена. Намештај похабан. Посу-
ђе полупано. Постељне ствари – са-
ме дроње. Трпеза бедна; кад ручате
не вечерате. За све то нема пара, али
за модно одело, за улицу, мора бити.
Авај: мода и улица отеле су од Вас старешинство у кући!
Питате шта да радите? У Македонији би Вам сви рекли: молите се Бо-
гу, да ћеркама дадне добар дух. – Уз молитву продужите саветовати.
Нека се оне ругају; Ви само говорите. Речи истине морају кад тад наићи
и донети плода. Бог чује; и у своје време Он ће поновити Ваше поу-
ке кћерима само у оштријем облику. Јер и Библија и наше искуство
сведоче нам, да Бог ретко шта тако оштро кажњава као непоштова-
ње родитеља.
Говорите кћерима својим, да модна ношња у наше време никако није
ни захтев културе ни просвећености ни укуса, него једино захтев трго-
вине. Они што измишљају моду и намећу је лаковерном свету мисле
искључиво о парама. При тој својој трговачкој работи они не помишља-
ју на културу и просвећеност ни колико жаба на звезде. То су обични
великоварошки варвари, који на лукав начин долазе до пара. Они имају

197
своје агенте: цртаче, сликаре и веште познаваоце људских страсти и
слабости. За паре ови им израђују све нови и нови крој женског одела.
Исцрпљена духа до јехтичавости у измишљању нове моде они су у на-
ше дане почели наметати женском свету такав крој одела какав се коси
са најобичнијим појмовима пристојности и стида као и са простим
правилима здравља и домаћинства. Но зар се њих тиче морал света, и
карактер људи, и стид девојачки, и здравље нације, и мале пензије ма-
тера? Паре и само паре – то је побуда и циљ модних творевина тих тр-
говаца и војске њихових агената.
Реците још Вашим кћерима, да ови архитрговци моде објављују своје
нове изуме под именом културе, просвећености, лепоте и укуса, смеју-
ћи се себи у недра и мислећи само о парама. Те велике речи, које су не-
кад у Европи с поштовањем изговаране, служе њима као обична трго-
вачка марка на продајној роби, од прилике као насликана змија на фла-
шама отрова, или као булдог на грамофонима, или камила на пакетима
чаја.
Некад су дворови европски давали пример и узор у ношњи, при чему
нису узимате у обзир паре него баш оно што сад на језику Ваших кћери
звекеће као празни прапорци, наиме: култура, просвећеност, лепота и
укус. Али данас, на жалост, и дворови су подлегли тиранији моде, коју
намећу дућанске теципаре. Она дворска, владарска ношња још се види
на нашем честитом народу, нарочито у Македонији и Црној Гори. Једна
Американка, професорка, нашла се недавно на Цетињу. Па ми је прича-
ла, како је неко женско друштво приредило јој чај. Црногорке се јавиле
на чају у својој красној народној ношњи, а Американка у својој модној
хаљини. „Ја сам се, вели, неисказано стидела сама себе; изгледала сам
као циганка међу царицама!“ Можете још прочитати Вашим кћерима
ону претњу пророка Исаије помодаркама јеврејским, претњу која се у
току времена обистинила (Ис. 3, 16-24)*.
Од Бога Вам мир и здравље.
(Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 67. писмо.)

*16. Још говори Господ: што се понијеше кћери Сионске и иду опруже-
на врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама,
17. Зато ће Господ учинити да оћелави тјеме кћерима Сионским, и от-
криће Господ голотињу њихову.

198
18. Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и мјесечиће,
19. Низове и ланчиће и трепетљике,
20. Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце,
21. Прстене и почеонике,
22. Свечане хаљине и огртаче и пријевјесе и тобоце,
23. И огледала и кошуљице и оглавља и покривала.
24. И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто
плетеница ћела, мјесто широких скута припасана врећа, и мјесто љепо-
те огорјелина.

Свети Амвросије Оптински

Девственост има велику важност
пред Богом. Чак се и Света Дјева
натприродно удостојила да буде
Мајка Пресушественог Сина Бо-
жијег, и остајући заувек Дјевом,
назива се Пресветом. При чему,
није свака девственост добра и
похвална, као што је Сам Господ
објавио у Јеванђељу о десет дјева:
„Од њих је пет било мудрих и пет
неразумних“ (Мт. 25,2) тј. нера-
зумне дјеве су оне које су се само
споља сачувале девственост, а из-
нутра су се скрнавиле нечистим
помислима, а такође су биле побе-
ђене и другим страстима – сребро-
љубљем и сујетом, завишћу и
мржњом, гневом и злопамћењем, и
уопште неуздржањем... Зашто Господ и укорева такве у Јеванђељу:
„Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице“ који се кају, „пре вас
ући у Царство Божије“ (Мт. 21,31); а они лажни ће бити „синови царст-
ва који ће бити изгнани у таму најкрајњу“ (Мт. 8,12)
+++
Ти ћути пред свима, и сви ће те волети.

199
 +++
Нико не би требало да оправдава своју раздражљивост, неком врстом
болести, јер она долази из гордости. Према речима Светог Апостола Ја-
кова: “јер гнев људски не чини правде Божије.“ Тако, да не би подлегао
раздражљивости и гневу, не би требао да се журиш.
+++
Грех је да се време проводи узалуд. Грех је и пропуштати црквену
службу и молитвено правило због посла. Пази, да те Господ не казни за
то.
+++
Горде Сам Бог исцељује. То значи да се унутрашња страдања (којима се
лечи гордост) шаљу од Бога, а од људи горди човек неће моћи да их
поднесе. А ко је смирен, од људи ће све поднети, и све ће говорити: зас-
лужио сам ово.

Свети Варсануфије Оптински

Жена без вере не може да живи. Или се
она после временски одређеног неверо-
вања опет враћа вери у Бога, или почиње
брзо да се деморалише. Друго је мушка-
рац: он може да живи без вере. Потпуно
окамени, постаје као кип сланог камена,
и тако скамењен живи, а жена тако не
може.
+++
Преподобног Јована Лествичника су пи-
тали да ли постоје тачни знаци по којима
можемо да сазнамо да ли се душа приб-
лижава Богу или се одаљује од Њега. [...]
На ово питање свети отац је одговорио:
„Верни признак умртвљења душе је из-
бегавање одласка на црквене службе. Чо-
век, који се хлади ка Богу, пре свега
почиње да избегава да иде у цркву. У
почетку се труди да дође мало касније на
службу, а затим сасвим престаје да посећује храм Божији.“

200
 Преподобни Анатолиј Оптински (Старији)
Благодари Богу што ниси богата.
+++
Гневна си и непокорна ти од гор-
дости. Моли се, трпи и проћи ће.
+++
Ако се код тебе тако јако испољава
гнев, роптање, то је сигурни знак
горде душе.
+++
Венац девствености је највиша
хришћанска врлина, она је лепота
и венац Цркве. И све девственице
Света Црква назива невестама
Христовим. Светитељ Дмитрије
Ростовски учи: „Одузми од анђела
крила, и он ће постати девица. И дај девици крила – она ће постати ан-
ђео“.
И све девице које трпе од бесова и од људи за чување своје чистоте, та-
кође, налик Пресветој Дјеви, служе престолу Најчистијег Сина Дјеве,
Господу Исусу Христу. Због тога ђаво тако и мрзи девице и на сваки
начин се труди да их оскрнави.

201
 Васпитање деце

202
 Свети Владика Николај
Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, здравље и бла-
гостање. Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и са-
вести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света. Дато
вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има.
+++
Јављате ми с безумном радошћу, да
Вам је ћерка изабрана за краљицу ле-
поте. Па као да очекујете, да Вам и ја
честитам. Мене је стид о том и писа-
ти, а место честитања изјављујем Вам
дубоко сажаљење...
У нашим шумадијским селима о лепо-
ти се шаптало а о карактеру гласно го-
ворило. То је долазило од дубоког саз-
нања народног, да је лепота нешто
пролазно и од човека независно, док је
карактер непролазан и од човека зави-
сан. Знате ли народну песму о Мили-
ци девојци? Како је дивно одговорила
неким ласкачима: „Нисам вила да зби-
јам облаке, но девојка да гледам преда
се!“ Бирање краљица лепоте модерни је обичај старих латинских наро-
да. У ствари то је само једна вешто прикривена трговина белим роб-
љем.
Јесте ли пратили судбу многих краљица лепоте у Европи? Како језиво!
Дивљи бракови, ванбрачна деца – бедна деца! Сензационалне брачне
парнице, самоубиства. Ево вам рубрика, у које се обично уписују кра-
љице лепоте!... Ко Вам може јамчити, да се Ваша велика радост ускоро
не обрне у неисказану жалост, и у стид, стид да ћете се закључавати у
соби и рукама крити лице од јаркога сунца? И Ви ћете знати да се ком-
шилук злобно кикоће, и то ће Вам још више срце парати.
Од свих искушења, које човек има да савлада на самом себи, лепота је
свакако најнеодољивије искушење. Њој су одолеле света Катарина и
Варвара и Анастасија и Петка и многе друге, које су сазнале у себи јед-
ну узвишенију красоту од оне на себи. Али да ли ће јој моћи одолети

203
Ваша ћерка, која нема неке јаке духовне визије, и која је уз то драго-
вољно изашла једном на трг лепоте? Нека би дао јаки Бог! Но лепота
као и богатство – још више од богатства – води охолости, а охолост је
глечер са кога се неминовно суља у паклени бездан...

Свети Пајсије Светогорац

За здавог младића уздржање је најјаче средство
против страсти, неопходно да би господарио дух
и царовао мир. Тада са чистотом срца могу чисто
да посматрају људе, као што анђели посматрају
анђеле. А онај који се не уздржава и живи необуз-
дано и на анђеле гледа са телесном страшћу као
што су житељи Содоме, удаљивши се од Бога.
Природна последица тога је да они који воле сво-
је добро ухрањено тело и удобности у животу,
воле људе плотски и њихову душу уништава њи-
хово сопствено тело.
+++
Нису крива деца. Данас их држе затворене у становима и немају прос-
тора да трче, да се играју. Деца бивају присиљена на немирноћу. Не мо-
гу да се крећу, да се испразне. Да би се деца природно развијала пот-
ребно им је двориште. Ако уђем у неки стан са децом и видим да је ту
све до савршенства уређено, знај да то није добро. Ту деца живе под
војничком дисциплином и тако страх улази у њихове душе.
Своју децу од најмањих ногу треба да научите да се кале, да раде,
да буду мужевна. И дечаке и девојчице. И девојчице треба да буду
племените, да буду храбре. Треба да раде кућне послове од малена, јер
већина родитеља размази своју децу, па касније у животу бивају нес-
рећна.
Деца још у колевци „снимају“ родитеље. „Копирају“ све што чине од-
расли и бележе на својој празној касети. Зато родитељи морају да се бо-
ре да одсеку своје страсти.

Преподобни Лав Оптински

Ако будете чували савест чисту о празницима, средом и петком, и ако
се будете уздржавали у посту, Господ Бог, великодушан и милостив, ће
вас благословити таквом децом, која ће вас тешити својим врлинским

204
животом и која ће вам бити руководитељи ка будућем животу, што и
вама желим да задобијете.

Валамски схиигуман Н. – O васпитању деце

[...] Началник скита Ва-
ламског Преображенског
манастира, схиигуман Н.
одговара на питања чита-
лаца: Често добијамо
писма од очајних родите-
ља, чија су дeца почела
да употребљавају нарко-
тике. Шта они да раде,
можете ли нам објаснити
духовне узроке ове поја-
ве...?
„Ја видим два узрока, који могу довести до тих резултата. Први, дубљи
проблем је тај, да је Господ открио још пророку Мојсију законитост, по
којој деца страдају због грехова својих родитеља. То јест, фактички се
ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља. Врло
често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести Бо-
жије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћа-
јући се врачарама, гатарама. Враџбине су или сами говорили или су мо-
лили да им прочитају. Све ово се ово као резултат одразило на њихову
децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили
у окриље Цркве. И ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно
абортуса, ће веома јако деловати на њихову децу!“...
Први узрок
Ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом
браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће
људе. У истој тој породици, после абортуса се родило дете које се пот-
пуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог аборту-
са. Оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову
претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог
смртног греха. Ја сам то посматрао много пута и уверио се да после
абортуса деца страдају веома, веома јако. То јест, тај грех на неки на-
чин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претход-
на браћа и сестре.
205
Врачање, магија, окултизам – све је то обраћање злим духовима. А де-
мони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе –
они у утроби мајке могу да се уселе и у дете. Тај демон ће бити при-
лично тих до одређеног узраста. Обично до доба полног сазревања,
до пубертета. А онда добијају такву снагу да је дете просто немогу-
ће задржати.
Други узрок
Други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља.
Зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије. Али пошто су га
они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука,
прим. прев.), КОЈА НИЈЕ ВИШЕ ОД ЗАНИМЉИВЕ ПРИЧЕ О ПРАЗНИЦИ-
МА, СХВАЋЕНЕ ОД ДЕЦЕ КАО БАЈКЕ О ДЕДА МРАЗУ. Сви знају да Деда
Мраза нема. Али кад је дете мало, са 3-4 године, оно верује у постојање
Деда Мраза, који ће му донети поклоне. Кад одрасте, оно схвата да је
ово само пријатна бајка, која му се свиђа. Оно њу не схвата озбиљно.
То јест то је недељна школа за родитеље.
Они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, та-
кав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, по-
литици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти,
објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта.
Јако често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свеште-
ника, синове свештеника: „Реци ми, шта је смисао твог живота? Зашто
сте дошли на овај свет?“ И готово сваки скоро одрасли младић би ми
рекао: „Не знам!“
Син свештеника то не зна! А шта рећи о другима? Апсолутно нефор-
миран поглед на свет! Због тога што зна неколико молитава напамет,
пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно
информација, и лако памти молитве. Родитељи су тиме дирнути, али он
ништа не разуме! Зашто нам је потребна Причест, зашто нам требају
молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје
ноге у храму? Он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи. А
кад одрасте, он не налази никакве одговоре.
Он не схвата зашто се треба уздржавати.
– „Ево, ја бих сладолед! Сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не
дају!“
Родитељи кажу: „Данас је петак, посни дан.“
206
– „А зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у
храму два или три часа на свеноћном бденију? Кад могу да читам, гле-
дам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у
дискотеку. То је много интересантније и лакше него стајати у мрачном
храму, где су већина жене и то поодмаклих година. А ја сам млад! Шта
ће то мени?“
Дакле, други проблем је – родитељско васпитање. Васпитање, које се
често даје на веронауци, је негативно. Причају се неке ствари, које дете
само што порасте, сматра за бајке.
Имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православ-
ну гимназију у Москви, једну од бољих.
– Како сте ишли у храм?
– Били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено. Водили
су нас у храм у колони.
– И како сте ви то доживљавали?
– Јесте ли били комсомолац некад? (пионир, прим.прев.) – питају они
мене уместо одговора.
– Да. У школи сам био комсомолац, – одговарам.
– И са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?
– Питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде!
Ето тако су их водили на све службе! Од ове деце нико није постао
свештеник, и нико од њих не иде у храм. Чим су изашли из те гимна-
зије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су жи-
вели њихови неверујући вршњаци. Они, који ништа нису знали, а ови
знају много. Ипак, код њих није формирана хришћанска свест! Штави-
ше, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се мно-
го више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслу-
жује казну.
Друга варијанта је када се дете навикне на родитеље. С родитељима иде
у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући. Они
воде дете са собом док је мало. Оно не разуме како може да живи без
родитеља. Оно нема перспективу. Оно је толико повезано са роди-
тељима да ће радити све оно што они раде. Ако иду у храм, то ће оно
природно бити заједно са њима. Малишан ће седети у храму на клупи-

207
ци или на рукама. И причестиће се, целивати иконице, биће крштен.
Сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар. Он ће
знати напамет 50. псалам, почетак јутарњих молитава...
Ово су ми причали једни родитељи:
„Био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би
разнежио. Знао је напамет 50 псалам. А у 14. години је рекао: „Знате
шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви,
изволите, идите. Сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не
идем, ја идем у дискотеку!““
И родитељи ништа нису могли да учине.
Хоћу да потврдим своје речи
да се греси родитеља снажно
одражавају на децу, кад одрас-
ту. Сећам се житија једног нео-
бичног старца. Посаветовао
бих многима да га прочитају.
То је старац Јона Кијевски, ко-
ји се упокојио не тако давно,
1902. године. Тај старац је за-
добио све дарове Светог Духа,
посебно прозорљивост. Про-
зорљивост је код њега била
изузетна. Знао је практично све
о свима. Људи су долазили код
њега, а он је већ знао како се
зову, и са каквим проблемима
су дошли код њега, шта се де-
шава код њихове куће. Био је
то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима так-
вих није било много. Тако се, ево, присећам случаја из живота Јоне Ки-
јевског. Дошли су код њега старији родитељи, муж и жена. Плачу и ри-
дају:
– „Наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да ради-
мо! Не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан
дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао!“
– „А ти, сећаш ли се када си га зачео?“ – пита старац.

208
– „Оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се“.
– „Подсетићу те, био је Велики петак, Васкршњи пост! Ти ниси нашао
друго време за то? Ето, зато је твој син сада такав.“
Молим вас, то је потврда! Старац је ова два супружника видео први пут
у животу. И оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу Ду-
ха Светог. А узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом уз-
расту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје ро-
дитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хриш-
ћани и знали шта је Велики Пост, ипак се нису уздржали већ су нару-
шили у брачном животу правила Свете Цркве и на Велики пост зачели
дете, уз то и на Страсну Седмицу.
Сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопа-
ко, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту – или Бо-
жићном, или Великом, Петровом посту или Успенском посту, и то та-
кође оставља одређени печат. На тај начин, последице греха одражавају
се на деци.
Каква је главна последица
За родитељске грехе – деца губе благодат. Зачињући дете, родитељи
предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами. Ако
немају благодати, то они ништа њему неће ни предати. А ако она посто-
ји, као што је било, на пример, код родитеља Јована Претече, о коме је
речено да је од „утробе материне био испуњен Духом Светим“. То је
рекао архангел Гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и Духом
Светим испуниће се још из утробе матере своје“.
Узмимо родитеље св. Николаја Чудотворца, верујућих, благочестивих
родитеља, и погледајмо кога су родили. Или ћемо погледати родитеље
Василија Великог, родитеље преподобног Сергија Радоњешког – схи-
монаха Кирила и Марије, прослављених од стране наше Цркве. Или ро-
дитеље пророка Самуила... и тако даље, и тако даље, ми можемо нас-
тављати овај списак. Видећемо родитеље који су нагомилали благодат
Духа Светога, стицали Духа Светога својим побожним животом, мило-
срђем, љубављу према ближњима. Они су предавали деци оно што су
стекли. И родили су децу која су била „освештана у утроби матере сво-
је“.
Што се тиче Сергија Радоњешког, добро се сећате кад је била Божанска
Литургија, а његова мама је била носећа, он је повикао још у утроби

209
мајке на Херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио
се Богу ради силаска Духа Светог. А беба је тада три пута учинила исто
у утроби мајке – прославила је Бога. То јест, он је био освештан у утро-
би своје мајке Духом Светим!
Исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби
мајке, због грехова. Зашто? Зато што, ако је мајка извршила смртни
грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао
нечисти дух. И у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела.
Ето ту ће бити проблема. Чим оно одрасте, почињу страшне про-
мене на горе. И ево, мајка је пришла Христу. Она је поверовала, а
син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник.
Наравно, мајка је у очајању. Свака мајка жели, овде и сада, да добије
брзо исцељење. И ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема,
покушавајући да добију нечије молитве. Дете, пак, наставља да живи
свој греховни живот. Родитељи почињу да очајавају, чупају косу, уда-
рају главом о зид. Упадају у стање страшног унинија, које је потпу-
но непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и си-
на.
Овде прво треба разумети узрок. На-
равно, ако је мајка пришла искрено
Христу, она се одавно покајала. Али
потребна је још и епитимија, треба мо-
литвама тражити опроштај овог греха
и не очекивати да се може брзо оздра-
вити. То је дуготрајан процес. Он мо-
же ићи све до краја живота родитеља.
Ја знам за случај кад је „исправљање“
детета дошло после смрти родитеља,
који су се молили за то дете, али нису
видели резултате свог живота. При
том нису очајавали, покушали су да се
моле до смрти. И тек после њихове
смрти, чудом Божијим, то дете је
пришло Христу, или му се вратило,
ако га је некада знало. И постао је православни хришћанин, престао да
пије, престао са наркоманијом.
Потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим
делима покривају своје мане, своје грехе. Брзо оздрављење не треба

210
очекивати, то је огроман посао родитеља. Очајавати не треба, ни у ком
случају! То је најгора варијанта, она ничему не води. Треба једноставно
спокојно радити и рећи себи: „Молићу се док дишем, док ме ноге носе
ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете.“ Имам у виду
она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена
за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину
дана, и тако даље. То јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у
храмовима. И сами, наравно, из корена мењајте свој живот. Ако родите-
љи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да
измоле своје дете. Чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки
старац, као стари Хотабич, на један, два, три ... Сећате се? Ишчупао је
из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су
падале са неба. То не треба очекивати, то се неће догодити. Потребан је
дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и пос-
тојана молитва за наше заблудело дете.
Извор: Сајт Валамскoг манастира: https://valaam.ru/publishing/91510/
Са руског: Радмила Благојевић, Православна породица, април 2019.
Извор: Православни Мисионар, мај-јун 2019.
(православнапородица.орг.срб)

Татјана Шишова о васпитавању девојчица

Када се замислиш о васпитању озбиљно, по-
каже се да још није јасно чијим је родитељи-
ма лакше: дечака или девојчица. Јер ХХ је
век открио пред женама невиђене могућнос-
ти aли је истовремено положио на њих бре-
ме огромне одговорности. Добивши равна
права са мушкарцима, жене су добиле мо-
гућност да уче, раде, баве се политиком, да
самостално решавају своју судбину. И све
је, рекло би се, ишло одлично само да поро-
дица није пукла по шавовима. Времена је жена имала довољно за све,
осим за децу и мужа.
Промена начина живота и психологије је довела до развода. Разводи су
кварили дечје судбине. Деца су, одрастајући, копирала родитеље и на
такав начин се поколење за поколењем увлачило у порочни круг... Да-
нас се од три породице распадају две и томе се не види крај. Ја сам се,

211
не једном, сретала са чињеницом предаје психологије мајке – ћерки је-
диници у трећем-четвртом колену: прабаба се развела и васпитавала
кћер сама. Ова пак, кад је дошао ред, такође није могла да живи са му-
жем и предала је свој горки опит својој кћери. Ћерка, опет, није извукла
одговарајући наук из тога што се десило, што је имало за последицу да
је остала сама са детенцетом на рукама. И ето сада, та порасла девојчи-
ца се мучи са својом ћерком, жалећи се на њено понашање али истовре-
мено изграђујући у њој карактерне црте које ће је, скоро сто посто, учи-
нити неспособном да се сложи са мужем. Јер су негативни стереоти-
пи понашања са супротним полом у тој породици већ толико уко-
рењени, да их је превазићи јако тешко. То је као бреме наслеђа:
сваком поколењу оно бива све теже и теже.
Занимљиво је да се у целом свету већина развода извршава на женски
захтев. Зашто? Не чини вам се то чудним? Јер жене су током хиљада
година традиционално наступале у дијаметрално супротној улози –
улози чуварке породичног огњишта! Значи, дошло је до драматичних
промена у женској психологији и карактеру. И здање породице почело
је да се урушава, сахрањујући под рушевинама све: и мушкарце и децу
и, наравно, саме жене. Тако да се долази до тога да васпитати девојчицу
у наше време – није прост задатак. На шта је усмеравати: на породицу
или каријеру? Шта подржавати а какве црте се трудити пригушити? [...]
Код жена са мање пријатном личном судбином се често искривљује ка-
рактер. Чињеница? – Чињеница. Многе се озлобе, постану преосетљи-
ве, раздражљиве, амбициозне, осветнички детаљисти. То, се наравно,
не одражава на најбољи начин на њихове односе са сарадницима, а зна-
чи и на каријеру. Конфликтан човек ствара себи непријатеље, сарадни-
ци теже да се избаве од њега.
А ако су, рецимо, код жене у породици стално скандали? Ако су се деца
измакла контроли? Ма колико да мајка одагнава од себе тешке, узнеми-
равајуће мисли, оне никуда неће отићи и свеједно ће јој сметати на пос-
лу. Да, повремено ми забијемо главу у посао, трудећи се да заборавимо.
Али тада посао постаје својеобразни наркотик. А било која наркоманија
не доноси добра. Како често у наше дане жене маштају о каријери, у
дубини душе се жалећи што морају да траће време на васпитавање де-
тета које су родиле! Али ако се нешто деси са њим – испадне да то није
ништа пријатно. Само да је дете живо и здраво.
„Сво Ваљино детињство ја сам путовала по теренима. Мени се тако
свиђала професија геолога! Маштала сам да постанем доктор наука,
212
предвиђали су ми блиставу будућност. Ваља је остајао са мојим родите-
љима. Он је туговао, плакако, молио: „Мама не иди!“ Затим је одрастао
и наизглед се привикао. А онда, са тринаест година, одједном је постао
некако туђ, ућутао се, почео да се сукобљава са децом, са учитељима. Ја
сам се узнемирила, трудила сам се да више будем код куће. Затим сам и
посао напустила да бих више била са дететом. Али било је касно. Сада
њега нема (дечак се убио – прим.аут.) и ја схватам да ми није потребна
ни дисертација, ни руководећи положај, ни путовања у иностранство.”
Колико мајки препознају себе у тој мучној исповести непознате жене,
која ми је пришла после мог наступа у неком клубу или бибилиотеци?!
Наравно, не завршавају све историје тако трагично, али општи смисао
остаје исти: градећи каријеру на уштрб васпитања деце, жена губи на
оба поља.
Мало о негативностима „бесполне педагогије“. Измена традиционалних
улога и модела понашања увек обилује лошим последицама. Иако не-
кад то не бива очигледно одмах. Последњих година не само код нас већ
и у другим земљама, све чешће се чују гласови у заштиту одвојеног
васпитања дечака и девојчица. У једној енглеској кнежевини су недавно
спровели опит и показало се да је успех у одвојеним одељењима виши
него тамо где су дечаци и девојчице учили заједно. Чудно? – Никако!
Ради се о томе да и физиолошки и психолошки дечаци неколико година
касне за девојчицама. Зато када уче заједно, код дечака се развија ком-
плекс неуспешности. У основној и средњој школи они су и растом ни-
жи од девојчица и физички су често слабији и неуреднији. Њихове
свеске су аљкаве, рукопис још гори, оцене у складу са тим... Све то, као
што схватате, не подстиче код дечака жељу да боље уче... А када дечаке
не ставите намерно у губитнички положај, они се осећају спокојно и
показују много боље резултате. А, са друге стране, девојчице, које
обично почињу раније да се занимају за питања пола, не забављају се
при одвојеном учењу на часовима, не гледају лево-десно, не добацују
се папирићима…
Недавно сам била у московском забавишту где такође спроводе поку-
шај одвојеног васпитања дечака и девојчица. Часови и шетње су им за-
једнички, а остали живот у вртићу: храна, спавање, играње – су одвоје-
ни. Била сам тамо и помислила: „Тако и треба! Колико сам последњих
година слушала о промашајима „бесполне педагогије“ (тако су прозва-
ли педагогију која не узима у обзир пол детета) и о неопходности вас-
питања детета у складу са полом. А ето оно је код нас ту, под руком.

213
Нормално, без непристојности, без разоткривања онога што се тради-
ционално сматра код нас недечијим, без циничног гледања кроз кљу-
чаоницу…”
Са децом у том вртићу не преувеличавају тему „откуда сам дошао“, већ
им просто сваки дан предлажу обрасце прихваћеног мушког и женског
понашања. Дечаке уче да буду храбри, издржљиви, пажљиви у односу
према девојчицама. А о девојчицама ћу рећи мало подробније. Када до-
ђеш на њихову половину, сетиш се романа Золе „Дамска срећа“. Чега
само тамо нема! Дневна соба са минијатурним меким намештајем и
уметнички нацртаним камином. Мини-кафе са сунцобранима и чинија-
ма за сладолед, направљен од белоснежне вате. Празнични сто са
мноштвом јела, умешених од теста и обојених бојама. Лутке са колици-
ма и гомилом хаљина. Право женско царство у коме је свака девојчица
– мала принцеза. Оне се и држе у складу са тим. Таква неусиљено права
леђа имају само балерине, а кретање поражава женственошћу и граци-
јом. Иако су, тек дошавши у вртић, многе девојчице по манирима под-
сећале на дечаке. Нарочито оне које имају старију браћу. Мада се и код
друге деце понашање није одликовало грациозношћу, јер је у вртићу
немало деце из сиромашних породица где су грубост и агресивност –
норма живота. Али овде се девојчице брзо мењају. Притом без нарочи-
тог притиска са стране одраслих. Просто у тим ушушканим и некако
врло благородним условима, понашати се неотесано – је неприродно. А
деца лако препознају неискреност.
Долазећи на половину девојчица у госте, дечаци јавно бивају запањени
од обиља „украшчића“ и са олакшањем се враћају на своју половину, ка
навикнутом мушком окружењу: сабљама, пожарним шлемовима, војни-
цима, Али притом, код њих се не јавља искушење да разруше девојачки
рај. Иако, иначе, дечаци из чиста мира девојчицама кваре игру да би
пројавили своју надмоћ над плачљивицама и размаженицама. То је њи-
хов начин да „означе територију“, покажу „ко је бољи“. И док је вртић
био обичан, мангупи, природно, нису пропуштали прилику да напакос-
те девојчицама. Али овде, када немају шта да деле, они не само да не
дирају девојчице већ их са задовољством пуштају напред, уступају бо-
ља места и томе слично.
По мени, основни проблем васпитавања данашњих девојчица – то је
васпитавање женствености. Звучи као бесмислица. Зашто васпитавати
оно што је заложено самом природом? Међутим, десила се једна пара-
доксална ствар: у борби за равноправност жене су однеле победу али су

214
као последица тога, прешле да играју на туђем пољу а своје положаје су
предале, изгубиле су женску благост, чистоту и наивну милостивост ко-
ја тако погађа јаке мушкарце. Данашњи стил је – упоран, агресиван, др-
зак. Младе девојке се труде да не заостају за момцима: псују, тренирају
карате и ву-шу, пуше, пију, „мењају партнере“, све чешће ступају у
банде. Женственост се многима чини непрестижном, схвата се као про-
јављивање слабости. Опонашајући другарицу Хи-Мена, способне су да
оборе противника на леђа. Њих је заиста тешко и замислити као нежне,
брижне мајке.
Већина данашње уличне књижевности за младе девојке распаљује чул-
ност, предлаже им помисао о дозвољености, па чак и пожељности брач-
них односа у младалачком узрасту и представља у виду обрасца лик
безобразне, самоуверене, нетрпељиве јунакиње која се не стиди да се
набацује момцима (она то назива „да узме своје“), често се понаша као
готова проститутка, испред свега ставља сопствено задовољство а за-
тим, природно, нарушава „застареле“ моралне норме, сматрајући их
глупим, тешким предрасудама. Једна од основних особина такве девој-
чуре је – разуздана самовоља са лепим именом – „жеђ за слободом“.
Родитељи је, наравно, „не разумеју“, „сметају јој“, „гуше је“. Притом је
све описано тако да би код девојчице изазвало саосећање према тој ју-
накињи и усхићење њоме. Она се приказује као паметна, смела, неза-
висна, успешна. На крају књиге, њу, као правило, чека срећа.
И заведене девојчице почињу да подражавају вољене хероине, не слуте-
ћи да упадају у замку. Игра на туђем пољу је опасна ствар. Одбацивши
природне женске особине: скромности, благости, брижности, умећа тр-
пети и састрадавати – девојчице, ни саме не подозревајући, одречу се
своје природе и прелазе у другу категорију. Не, не у категорију мушка-
раца. То је ионако немогуће. Ма колико да антилопа нацрта шара на ко-
жи, она неће постати тигар. А може да постане предмет подсмеха у жи-
вотињском царству. Тако је и са „напредним“ девојкама. У почетку им
се чини да су стекле слободу и независност, да је цео свет под њиховим
ногама, сви су спремни да им удовољавају, сви су као луди због њих.
Али врло брзо се разјашњава да момци гледају на њих као на
ствар, објекат употребе. Зашто да је чува када за копејку, па и за џабе,
може узети другу? Зашто, нарочито, да буде другачије? У друштву пот-
рошње ствари су међусобно размењиве. А осећања, немири… Па то је
смешно. Каква осећања има ствар?

215
Зато бих ја родитељима који озбиљно размишљају о будућности ћерки,
посаветовала да уделе повећану пажњу управо романтичном васпитању
девојчица. Не бојте се да ће то бити у противречности са животом, који
је, наравно, тежи него у романима Ш. Бронте (иако и није потпуно ци-
ничан, како се труде да нам наметну „жути“ медији). Романтизам на чу-
десан начин јача душу. Тим пре што он одговара самој женској приро-
ди.
– Не ограничавајте се књижевношћу – наравно, њеним класичним, ква-
литетним обрасцима. Причајте девојчицама о вашим рођакама и позна-
ницама које ви сматрате достојним образцем за подражавање. – Сетите
се наше и стране историје. У њој је немало примера женске доброте,
чистоте, самопожртвованости, милосрђа. – Чешће стављајте девојчицу
у положај да мора да се о некоме брине. И наравно, примећујте како је
то велико достојанство! Признање заслуга је огроман подстрек за дете
али га многи родитељи, на жалост, до данас пренебрегавају.
– Не појачавајте интерес девојака према козметици. Данас неке маме,
наслушавши се савета о томе како је важно од малена учити девојчице
да се шминкају и брину о кожи (кажу, у томе се и састоји васпитавање
женствености) купују десетодванаестогодишњим девојчицама „дечји“
кармин или „дечју“ сенку за очи. А ето, по схватању девојчица, употре-
ба козметике је – јако важан корак на путу према животу одраслих. И
храбрећи такве кораке, маме невољно усмеравају девојчице ка свему
осталом, што је повезано са савременим схватањима одраслости код
младих. Ето, са пет година девојчица пита да налакира нокте „као ма-
ма“ и иде да се игра „маме“. А са дванаест, нашминкане девојчице иду
на сасвим друга места и играју се других, већ не тако невиних, игара.
Меко побеђује тврдо.
„Али ипак“, питаћете ви, „зашто су једне девојчице – мале принцезе а
друге – мали разбојници? Зар није ствар само у васпитању?” Наравно
да није. Јако много зависи од карактерних особина детета, од његовог
темперамента. Мале разбојнице често бивају хиперактивна деца. Или
демонстративне девојчице којима се свиђа да привлаче пажњу, макар и
негативну. А догађа се и да просто има авантуристички карактер. Осим
тога, јако пуно зависи од примера који се даје детету. Девојчице које
расту у породицама где имају старију браћу, често (мада дaлeко не
увек) подражавају дечаке. У сваком конкретном случају треба схватити
разлог „разбојничких“ испада кћери и размислити како је усмерити на
нешто позитивно. Сложићете се да између бандитке и загрижене плани-

216
нарке постоје „две велике разлике“, како говоре у Одеси. Али, уопште-
узев, занимљиво је да у том дечјем вртићу, о коме сам говорила, где је
приступ према дечацима један а према девојчицама други – чак и непо-
прављиве мале разбојнице, постепено постају љубазне и послушне.
„Меко побеђује тврдо“ – гласи стара кинеска пословица. И та древна
мудрост ми се данас чини да не може бити савременија.

Татјана Шишова, члан Савеза књижевника Русије, психолог, мајка

троје деце
(Православна породица)

Свети Лука Војно-Јасенецки – О васпитању деце

„Пазите да не презрете једнога од ових малих.“ (Мт. 18, 10)
Памтите ли ви те речи Христове,
да ли сте размишљали о томе да се
оне односе директно и непосредно
на вас?
Зар имате мало тих „мали“ које
треба пазити? Зар је мало синова и
кћери због којих лијете горке су-
зе? Зар је мало развратних кћери
ваших и синова, лопова и хулига-
на?
Много, много суза због њих про-
ливате. Због чега? Зато што се не
сећате речи Христових: „Пазите
да не саблазните једног од ових
малих“.
Кад вам је тешко због тога што
чине ваша деца, тада плачете, тада се Богу молите да вам помогне. И
молитва вам остаје бесплодна. Зашто бесплодна?
Зато што се своје обавезе не могу наметати Богу, зато што сте ви сами
морали да се бринете о својој деци и да их васпитавате, а не да че-
кате да ће Бог то испунити, упркос вашег немара.

217
Ако ваш слуга не мари за своју дужност и чека да је ви сами извршите,
зар ћете почети да радите уместо њега или ћете се, пак, на њега разгне-
вити?
Шта ви хоћете од Бога ако сами не марите за децу вашу?
Свети Јован Златоуст је рекао страшне речи о онима који не васпитава-
ју децу своју: „Родитељи који занемарују да своју децу хришћански
васпитавају, већи су безаконици од чедоубица, јер чедоубице убиством
тело од душе раздвајају, а они и душу и тело (детиње) бацају у пакао
огњени“.
Тешко, тешко ће одговарати пред Богом свако од вас који се не стара о
васпитању деце, исто тако тешко као што је то описано у Библији, у
Првој књизи о царевима, где се прича о побожном првосвештенику
Илији, који је педесет година био судија израиљског народа. Код њега
је служио, тада још дете, свети пророк Самуило. И једном, у сну, том
светом детету Господ је заповедио да каже Илији да га чека страшна
казна Божија због немара према сопственој деци.
А деца су му била свештеници и својом безбожношћу су вређали народ
и одвраћали га од Бога.
Кад су Јевреји доносили месо животиње да би био принето Богу на
жртву, тада су слуге тих безбожних свештеника узимали најбоље кома-
де меса из котла у коме се оно кувало ради жртвоприношења, и давали
га безбожним свештеницима. Чак су и сирово месо отимали, а на захтев
дошавших да спале сало на жртвенику, одговарали су: Ако не даш, узе-
ћемо силом. Видећи то, народ се уклања од жртвоприношења.
Због такве непобожности, Господ је покарао не само ове свештенике
него и њиховог оца Илија. Филистејци су нагрнули на земљу израиљс-
ку, и за време тешког боја 98-годишњи старац је седео на столици у
храму и чекао извештај са бојног поља. И дошао му је узбуђен, праши-
ном покривен весник, и рекао му:
„Убили су синове твоје, а Ковчег Божији је заплењен.“
Чувши ту вест, првосвештеник је пао, поломио се и умро тешком смр-
ћу. А Господ је јавио да ће се та казна проширити на читав род његов.
Ето видите како је страшно – сав род његов био је кажњен зато што пр-
восвештеник Илије није спречавао своје синове да чине тешке грехе. То
прети сваком од нас, свакоме ко не мари за васпитање своје деце.

218
А о онима који свим срцем настоје да децу васпитају у побожности, на
сваком јутрењу слушате шта се каже у 102-ом псалму:
„Милост је Господња од века и довека на онима који Га се боје и прав-
да Његова на синовима синова оних који чувају завет Његов и памте за-
повести Његове, да их творе.“
На веки вјеков је благослов Божији на онима који децу васпитава-
ју у побожности. Реците шта ће бити с несрећном кћери вашом, која се
у младости предаје разврату и затим оде мужу и роди децу? Хоће ли
бити благослов на њој и на оном што је њено?
Не, не. Од ње ће се родити непобожни богопротивни пород. Во вјеки
вјеков теретиће проклетство Божије оне које нисте васпитали у духу
хришћанске побожности. Размислите, како је страшно, какву страшну
одговорност имате ви пред Богом, ако не васпитате хришћански своју
децу.
Како треба да их васпитате? Онако како су своју децу васпитавали
древни Хришћани, Хришћани првих столећа. Они су од најранијег де-
тињства децу учили молитви, храму, постовима, томе шта су цркве-
не тајне. Кад су их учили писмености, учили су их по књигама Светог
Писма. Они детету никад нису допуштали да седне за сто без молитве.
Деци су говорили да свако дело, сваки корак Хришћанина мора почети
од крсног знака и молитве. Кад су поучавали своју децу, нису се бри-
нули о општем образовању, о паганској мудрости, о поучавању фи-
лософији, музици, уметности. Не, учили су их нечему сасвим другом.
Поучавајући своју децу, руководили су се дубоким, светим правилом:
„Сматрали су несрећним онога који зна све, а не зна Бога. Блаженим,
пак, онога који зна Бога, макар ништа друго не знао.“
Не мислите да је тиме забрањено да своју децу учите световним наука-
ма. Никако. Највећи Оци наши и учитељи Цркве су се и сами у младос-
ти предавали изучавању све научне, философске мудрости. Василије
Велики, Григорије Богослов, Јован Златоусти били су високообразова-
ни људи свога времена. И наша деца треба да буду образована, учена.
Али је важно једино да се њихово учење и васпитавање не ограничи са-
мо на световну мудрост, мудрост овога света. Врло је важно да они
упоредо са тим упознају највишу правду и истину, да би се научили
закону Божијем и заповестима Христовим, да би се научили постојаној
побожности, да би они, изучавајући науке, увек имали сећање на Бога,
на заповести Божије, на пут Христов. Тада, и само тада они неће залу-

219
тати на путу човечанске мудрости, само тада ће изнад свега поставити
мудрост хришћанску, познање Бога.
Тако треба да учите децу своју.
А како их морате васпитавати, како у њих усађивати најузвишенију му-
дрост хришћанску?
Пре свега, СВОЈИМ ПРИМЕРОМ, јер се деца васпитавају понајвише
родитељским примером. Реците хоће ли порасти добра и чиста деца ко-
ја код својих родитеља виде најгнусније примере неморалности? Хоће
ли чиста, за крађу неспособна, бити ваша деца ако их у томе не будете
спречавали од најранијих дана детињства?
Кад ваши синови краду и пустоше баште, кидају оно што је туђе, кад не
остављају да плодови сазру у воћњацима, и кад људи дођу да се на њих
пожале, мајке спокојно одговарају: „Па шта, деца су мала, шта се друго
од њих може очекивати?“ ГОСПОД ЋЕ ОД ВАС ТРАЖИТИ ОДГОВОР!
Тражиће страшно, питајући зашто сте својој деци допустили лоповлук
од најранијих година, зашто их нисте учили заповестима Божијим, заш-
то им нисте усадили одвратност према лоповлуку и хулиганству.
Тешко ћете пред Богом одговарати због сваке саблазни коју код вас
примете деца ваша, због свих свађа, псовки, празнословља, туча, које се
збивају пред њиховим очима. Ако сами тако поступате, чему ћете нау-
чити децу своју?
Велики учитељ света, највећи црквени говорник, Јован Златоусти, је,
ево, овакве страшне речи казао о родитељима који децу своју не уче
добру, него развијају њихове лоше особине, њихове страсти и непобож-
ност:
„„Тешко”, речено је, “онима који се смеју сад“, а ви деци дајете мношт-
во повода за смех. „Тешко богатима“, а ви се само старате око тога да
вам се деца обогате; „тешко вама кад сви добро почну говорити о
вама“, а ви сву своју имовину често траћите због славе људске; „ко
брату своме каже: „будало!“ крив је паклу огњеном“, а ви сматрате
слабим и колеб-љивим оне који ћутке подносе туђе увреде. Христос
заповеда бежање од сукоба и расправа, а ви стално своју децу наводите
на та зла дела. „Ко воли живот свој, изгубиће га“, а ви на сваки начин
настојите да их на ту љубав навучете; ако не отпуштате, вели Он,
људима сагрешења њихова, ни Отац ваш небески неће опростити вама,
а ви чак укоревате децу ако не желе да се освете увредиоцу. Христос је

220
рекао да они који воле славу, што год да раде – посте ли, моле ли се, да-
ју ли милостињу, све то чине без користи; а ви се само о томе старате
да ваша деца стекну славу.
И није само то лоше што ви деци говорите оно што је противно запо-
вестима Христовим, него и то што добро хулите, називајући скромност
– необразованошћу, кротост – плашљивошћу, праведност – слабошћу,
смирење – слугерањством, незлобивост – слабошћу.
Ви их наводите на таква дела за која је Исус Христос одредио неминов-
ну пропаст; ви сте немарни према њиховој души, као према нечему не-
важном, а о оном што је заиста излишно бринете се као о неопходном и
најважнијем.
Све чините да вам син има слугу, коња и најлепше одело, а не желите
ни да размислите о томе да он буде добар; не, – бринући се о дрвету и
камену, душу не удостојавате ни најмањег дела такве бриге. Све чините
да би на кући стајала лепа статуа и да кров буде златан, а да најдрагоце-
нија скулптура – душа – буде златна, о томе ни не мислите.“
Као што је говорио свети Јован Златоусти у древна времена, пре 1500
година, треба да вам се каже и сад, јер, зар и ви не васпитавате своју де-
цу исто тако лоше, не учећи их страху Божијем? Зар се свим силама не
старате о томе да својој деци дате што бољи положај, да их ставите у
ред властодржаца, богатих и моћних? Зар деци не говорите да је у пара-
ма моћ, да треба стећи што више знања због богатства и обезбеђивања
безбрижног живота?
А зар је све то нужно? Нужно је управо обратно. Децу треба учити
презирању свега тога – новца, богатства, славе, високог положаја у
друштву. Треба им развијати љубави према чистоти, светости, побож-
ности. А о томе се сви брину мање од било чега другог.
Малу децу треба почети васпитавати од самих пелена, јер се само у нај-
млађем узрасту деца лако предају сваком поучавању. Њихова душа је
мека као восак, у њу се упечаћује све – како ваши лоши примери, тако и
побожне речи и сваки светли и чисти пример.
Древни Хришћани су од најранијег узраста учили децу молитви и чита-
њу Светог Писма. А сада кажу – зар је то за децу, да се баве псалмима?
То је посао монаха и стараца, а деци је потребно весеље и радост. Ви
заборављате да је свети Тихон Задонски казао: „Куда год накренеш ма-

221
ло дрвце, оно тамо и расте; нови суд ће мирисати онако како га налије-
те, уливајући у њега или смрадну или ароматну и чисту течност.“
Тако, ако у душу малог детета уливате сваки смрад, она ће увек бити
смрдљива. Ако будете уливали мирис Христовог благоуханија, ваша ће
деца мирисати пред људима, биће радост и утеха за вас.
Својим примером васпитавајте децу. О томе је дивно рекао славни рус-
ки проповедник, архиепископ Херсонски Амвросије. Чујте какве је он
једноставне, у душу продируће, речи казао: „Када ни један члан поро-
дице не може да остане без вечерње и јутарње молитве, кад отац не из-
лази из куће на свој посао а да се претходно не помоли, и кад мајка
ништа не почиње без крсног знака, кад ни малом детету не дају да узме
храну не прекрстивши се, зар се тиме деца не уче да у свему просе по-
моћ Божију и да се на све призива благослов Божији, и да верују да без
помоћи Божије нема безбедности у животу, а да без Његовог благосло-
ва нема успеха у делима људским?’’
За децу не може бити бесплодна вера родитеља, кад они, у нужди и си-
ромаштву, са сузама у очима говоре: шта да се ради? нека буде воља
Божија; у опасности: Бог је милостив; у тешким околностима: Бог нека
помогне; приликом успеха и радости: слава Богу, Бог је послао.
Овде се увек и у свему исповеда благодат Божија, Божији промисао,
Божије правосуђе.
Мајка, предмет свеукупне љубави и нежности детиње, стоји с побож-
ним изразом лица и моли се пред иконом Спаситељевом: деца гледају
час на њу, час на икону – и нема потребе у дугачким објашњењима оно-
га шта то значи!
Ето првог, немог часа богопознања. Ево првог, најважијег часа побож-
ности. Такве часове можете и морате увек давати деци својој.
Морате чувати децу од свега што је нечисто, ружно. Морате
спречавати своје кћери да читају нечедне, сладострасне романе, мо-
рате од њих захтевати да читају са разумом, морате их спречавати да
гледају непотребне призоре, не дозвољавати им да се стално забавља-
ју и пречесто одлазе у позоришта и биоскопе. Морате их учити тихом
и марљивом домаћем животу.
И још не смете заборавити да се мало дете не може васпитати ако се
никад не кажњава. Увек морате знати да највећу грешку праве они ро-
дитељи који су заљубљени у своју малу децу, који се њима забављају, и

222
све им праштају, никад не кажњавајући. За такве је рекао премудри Си-
рах: „Мази дете и утераће ти страх у кости.“
А ево шта вели наш велики светитељ Тихон Задонски: „Млади некаж-
њавани и у зрело доба дошавши су као коњи неувежбани и побеснели.
Зато Хришћанине воли децу своју и кажњавај их. Нека их, док су мали,
заболи тело, да те касније због њих не би болело срце. Нека они плачу
од тебе, да ти не би плакао од њих и због њих. Међутим, умереност у
свему похвална је и потребна!“
Неопходна је умереност у кажњавању, као што рече светитељ. Деца не
смеју бити кажњавана са раздраженошћу, злобом, мржњом. Треба их
кажњавати спокојно, љубвеобилно; кад деца осете ту љубав, они ће осе-
тити и да су казну заслужили, и тада ће кажњавање бити на корист и
поправљање. О таквом кажњавању деце многи од вас ни не мисле, и ос-
тављају некажњеним не само мале, него и тешке преступе – чак и ло-
повлук, хулиганство, распусни живот младих девојака.
Видите ли какви огромни задаци стоје пред вама у делу васпитавања
деце, видите ли како су свете обавезе мајке. Нема важније обавезе и те-
же одговорности пред Богом за мајку него што је добро васпитавања
деце. Пред Богом ћете дати велики одговор и на читаво ћете потомство
навући гнев Божији ако не будете марили за васпитање деце своје. И
мучићете се, и плакаћете, плакаћете гледајући на њих.
Стога: „Пазите да не саблазните једног од ових малих.“
Свагда се о њима старајте, свагда им пружајте чисте, свете примере по-
божности, и тада ће благослов Господњи бити од века и до века на деци
вашој и на вама самима.
Са руског Владимир Димитријевић
Преузето из зборника „Православна ризница: О браку и породици“ стр.
231-236. У издању: ТРОЈЕРУЧИЦА – Мисионарски и духовни центар
Манастира Хиландар
(православнапородица.орг.срб)
Текст II
Не умањујте значај поста, учите децу да посте од најранијег узраста...
Многи не схватају и сами не држе пост, децу не уче да посте: и не само
да не подучавају већ дају и погрешан пример. У посту мајка храни ме-
сом децу и говори им: „Пробаје, пробајте, децо! Нема везе што је пост.
223
Бог види да се ми иначе лоше хранимо. Бог ће опростити, Бог неће каз-
нити.“
Не, Бог ће те казнити ако будеш развраћала децу! Свака мајка је дуж-
на да од најранијег узраста учи децу посту, као што је било у старо
време, када је сав наш народ држао пост. Не заборављајте пост, него
строго, као мало дете кад се држи за мајчин скут, држите се свих цркве-
них правила.

Архиепископ Аверкије Џорданвилски: Жалосна

судбина савремене омладине
„И приступивши (Исус) рече: Момче, теби говорим, устани! И седе
мртвац и стаде говорити.“ (Лк. 7, 14 – 15)
Овим речима јеванђељско читање
[зачало] Недеље двадесете по Духо-
вима приповеда нам овеликом чуду
које је учинио Господ наш Исус
Христос васкрсавши умрлог сина
несрећне наинске удовице. Размиш-
љајући о овом јеванђељском зачалу,
Свети Василије Велики поставио је
себи питање: „Шта је тако рано до-
вело овог младића до смрти?“ А Све-
ти Амвросије Милански указује да
постоје четири „ковчегоносца“ који
носе тела младих људи кa гробу. По
његовим речима то су: 1) претерива-
ње у храни и пићy, 2) распуштеност,
3) непослушност родитељима и 4)
необуздана гневљивост.
Како је ово истинито, нарочито у пог-
леду нашег доба које преживљавамо, у коме ове греховне склоности не
само да се не сузбијају код младих људи него кao да се намерно негују,
подстичу и развијају. Има много разлога за претпоставку да се то чини
баш смишљено, чак и по посебном, специјално састављеном програму.
Сада кao да је неко поставио себи задатак да на све начине развраћа
млад нараштај. Јер ни за кora данас није тајна да савремене школе са
својим учитељима не само да не васпитавају децу него их сасвим не-

224
сумњиво и систематски развраћају, што почиње већ многе да збуњује и
узнемирава.
Као потврду овога довољно је споменути такозвано „сексуално васпи-
тање“. Коме је то потребно осим онима који управо постављају себи за-
датак да већ од најранијег детињства и младости трују свест деце отро-
вом нецеломудрености и распуштености? Па и уопште, све усмерење
савременог васпитања, као и пример старијег нараштаја и сва средина
која окружује дете, сада само доприноси развоју у деци горепоменутих
погубних страсти, смртоносне заразе која им, духовно умртвљујући
њихове душе, често припрема и превремену телесну смрт.
И ми се сада, буквално на сваком кораку, суочавамо са живим примери-
ма такве духовне и, истовремено, телесне смрти, доста често чак и међу
нашим мање или више блиским познаницима, а о таквим многобројним
жалосним случајевима нарочито много читамо у периодичној штампи,
при чему само читање о томе нехотице изазива ужас и одвратност. И,
наравно, морамо за то да окривљујемо у првом реду савремени нерели-
гиозни, безбожни систем васпитања, кojи очиrледно води кa развоју
свих тих поryбних страсти у деци: и неумерености у храни и пићу, чему
се у последње време прикључила још и страшна епидемија наркомани-
је, и распуштености, која кao да већ достиже крајње границе, и непос-
лушности родитељима, и необузданој злобној гневљивости кoja ce не
либи чак ни убистава.
Али шта да раде сами наши родитељи да би спасли своју децу од ду-
ховне и превремене телесне смрти?
Авај, мало кo од савремених родитеља стварно брине о доличном
хришћанском васпитању своје деце. Или га једноставно занемарују,
сматрајући да је далеко лакше просто „пливати низ воду“; или се
сами толико заносе савременим помодним правцима и идејама да
препуштају деци да се у свему поводе за примерима савременог
поквареног века, да се она не би ничим издвајала међу свом оста-
лом омладином. И не мисле чак ни о томе да њих саме, можда као
казна за њихову лакомисленост, OЧEКYJE ПЛАЧ И РИДАЊЕ И НАРИЦА-
ЊЕ МНОГО?

Заиста, зар бесмислена и небрижљива исхрана, нездрави слаткиши и

напици, задовољавање свих хирова детета у храни и пићу, зар све то
не развија у будућем младићу или девојци пробирљивост и неуздржљи-
вост?

225
А настојање многих родитеља да од најранијег детињства навикавају
децу више на световне забаве и весеља него на храм Божији, непреста-
но посећивање биоскопа, позоришта, циркуса, балова и седељки, доте-
ривање и облачење млађих малолетника по последњој моди, бестидне
шале и испразни, често непристојни разговори – зар све то већ од ра-
ног детињства не привлачи дете гресима против целомудрености, да би
га постепено, кад достигне зрео узраст, бацило у сам понор моралне
прљавштине и распуштености?
Нарочито често неке неразумне мајке, руковођене нездравим женским
инстиктом, морално кваре своје још сасвим целомудрене кћери терају-
ћи их да се поводе за савременом, већ претерано непристојном модом,
да се одевају (да не кажемо: свлаче!) и понашају нескромно у друштву,
угађајући савременим поквареним укусима и начину мишљења.
А непослушност родитељима и непоштовање старијих? То је већ поста-
ла права болест доба. Али већина родитеља или старијих не сме не само
да кажњава него чак ни да укори малолетну децу и младе људе јер им
прети опасност да доживе дрско обраћање, вређање, па чак и физички
насртај, све до убистава. О многим оваквим случајевима читамо у
штампи.
А необуздана гневљивост, раздражљивост и самовоља? То је просто
постао обичај, некаква мода, али многи родитељи чак и не налазе за по-
требно да одлучно и у корену сузбију то зло. Овде, у САД, деца незадо-
вољна поступањем родитеља према њима имају чак и чудовишно право
да их пријављују полицији; и тада не кажњавају више самовољну и рас-
пуштену децу него њихове родитеље, подвргавајући их кривичној одго-
ворности за „лоше поступање“ са децом, а фактички само због тога што
су хтели да избаве децу од духовне пропасти, а можда и превремене те-
лесне смрти, настојећи да сузбију њихове порочне навике и преступ-
ничко понашање и стремљења.
Неки неразумни родитељи некако не желе да схвате да небројени ус-
тупци и повлађивање свим прохтевима и хировима детета, из лажне
љубави према њему, праве од детета несносно и несрећно биће које је
оптерећyje и себе и друге, а каткад васпитавају у њему будућer прес-
тупника који се ради достизања својих личних саможивих циљева не
либи ни најстрашнијег злодела.

226
Тешко је и жалосно rледати нашу pycкy омладину у иностранству, која,
уз мале срећне изузетке, „плива низ воду“ савременог живота и тиме
припрема себи горку судбину.
Али нарочито је тешко и болно видети родитеље, васпитаче и руково-
дитеље омладине који у томе не налазе ништа лоше већ сматрају да су
такво настројење и понашање сасвим природни, те чак ни не налазе за
потребно да их сузбијају и исправљају, прибегавајући и строгим мера-
ма кад је то неопходно.
Ипак, да би разумно васпитавали своју децу, родитељи су пре свега
дужни да и сами дају деци пример послушности заповестима Божијим
и светој Христовој Цркви. Свима је познато колико је велика дечија
склоност кa подражавању и да зато она све лaкo усвајају и заражавају
се свим оним лошим што виде код одраслих, а пре свега код својих ро-
дитеља и васпитача. О, како родитељи и васпитачи треба да буду будни
према себи самима да личним примером не би саблазнили своју децу и
упропастили их. Они свагда треба да се старају о томе да буду велики
ауторитет за децу, а aкo она, обично свагда осетљива, пријемчива и
проницљива, примете код својих родитеља и васпитача неслагање речи
и дела – нема ништа горе од тога. Aкo cy њихова деца неваспитана,
груба и непослушна, нека тада родитељи окривљују сами себе.
А какав је једино исправан пут васпитања и како спасти децу од прев-
ремене смрти, душевне и телесне?
Овај пут – један, вечан и непроменљив – јесте пут јеванђељског васпи-
тања, пут најприснијег приближавања деце Христy и његовој светој
Цркви, кao што је Он сам рекао: Пустите децу, и не браните им дa дола-
зе к мени (Мт 19, 14).
Не треба се бојати разумног црквеног васпитања. То уопште не значи
да од њих правимо монахе, чега се многи у наше доба некако сујеверно
боје. То само значи – одгојити душевно и телесно сасвим здраву децу,
сачувати их од многих поryбних грешака у животу, ИЗБАВИТИ ИХ ОД
ГОРКЕ СУДБИНЕ КОЈА ИX Y ПРОТИВНОМ СЛУЧАЈУ НЕИЗБЕЖНО ОЧЕКУ-
ЈЕ и обезбедити им дуг, спокојан и истински срећан живот.

Али такво васпитање треба започињати од најранијег детињства, доно-

сећи и доводећи децу у храм Божији и често их причешћујући светим
Христовим тајнама, јер тада њихове душе још нису покварене у додиру
са злом овога света.

227
Тада ћe њихова срца дотаћи благодат Божија; која свагда обитава у чис-
тим срцима, и она ћe их затим руководити током целог живота.
Такво разумно хришћанско васпитање било је у стара времена код нас у
Светој Русији док нам није дошао разоран дух морално трулог Запада,
који je све код нас отровао и оскврнавио својим смрадним дахом. А ис-
куство последњих година веома убедљиво је показало да на безбожју и
аморалности није мoryћe утемељити не само лични, породични и
друштвени него ни државни живот.
Без Бога ништа не може бити постојано – све је то кyћa сазидана на
песку. Све што није сазидано на једино чврстом, поузданом и сиryрном
темељу – на тврдом камену који је Христос Господ, раније или касније
ћe пасти. Тако је и са васпитањем наше омладине. Амин.

Архимандрит Лазар Абашидзе: Култура модерне

музике
У наше време веома се распрос-
транио утицај једне погубне сти-
хије: ради се о западној „рок-кул-
тури“, са свим њеним огранцима,
појавама и утицајима. Крајње ра-
зоран и погубан утицај на душу
Хришћанинову имају џез-музика,
рок-музика, поп-музика, диско-
музика, панк-музика, као и други
слични облици и појаве савреме-
не популарне музичке културе ко-
ја се не ограничава само на музи-
ку, већ се дотиче и свих аспеката
и најситнијих детаља живота сав-
ремене омладине.
Та „култура“ се стално мења,
као камелеон прилагођавајући
се сталним променама располо-
жења нових генерација, мења

228
називе својих „нових“ стилова, те се понекад чини као да одбацује јуче-
рашње и као да се буни против саме себе да би тиме оживела интересо-
вање и укус за једно исто, само сада у новом облику.
Али, суштина свагда остаје иста. Та „култура“ је крајње забрињавајућа,
духовно одвратна и увредљива појава за сваког макар имало побож-
ног човека, а тим пре је неприхватљива за Хришћанина. Сама појава
„рок-ен-рола“ се на Западу доживљавала као почетак „омладинске сек-
суалне револуције“. Читав пут којим је прошла и иде ова рушилачка
“култура“, водећи пречицом у црни пакао огромне масе младих љу-
ди, у потпуности је покривен срамом најгнуснијих и најстрашнијих
смртних греха: то су све могуће блудне изопачености, потпуна „слобо-
да љубави“, тј. одбацивање сваког стида и срама, потпуна разузданост
најнижих страсти и похоте, наркоманија која често има најужасније
последице, чести су смртни случајеви од прекомерних доза дроге, слу-
чаји насиља, самоубиства итд., а да не говоримо о најбезумнијим бого-
хулствима која се јављају у песмама и изазивачким изјавама тзв. „рок-
звезда“, којима је натопљена сва црна филозофија те "нове културе".
При свему томе, у тој средини често се изговара име Господа Исуса
Христа, често се може срести приказивање Крста и Лика Господњег,
али то још више треба да боли срце Хришћанина који види такву пору-
гу Светиња. У речима рок песама често се срећу богохулни изрази, а
понекад очигледан сатанизам. У циљу да се коначно разврати савест
омладине и да се рашири демонски утицај на масе младих људи, на
многим аудио-снимцима су записане такозване „подсвесне поруке“:
стравичне речи, позиви, заклињања, који се могу открити уколико се
снимак слуша у супротном смеру.
Истраживања су показала да подсвест региструје такву фразу коју је
чула наопако изговорену и може да дешифрује поруку, чак и уколико је
она саопштена на језику који је слушаоцу непознат.
Поруке које се потурају у „рок-ен-ролу“, дејствовањем на ниво подс-
вести човекове имају следеће садржаје:
а) пропагирање најразноврснијих облика полних изопачености,
б) позив на бунт против важећег поретка,
в) позив на самоубиство,
г) подстрек на насиље и убиство
д) позив на посвећење сатани.

229
Да бисмо очигледније показали сав ђаволски дух ове „рок-религије“ ко-
ји долази директно из сатанског бездана навешћемо неколико каракте-
ристичних чињеница које ће све саме рећи. Сам термин „рок-ен-рол“ је
смислио један диск-џокеј из дискотеке у Кливленду. Тај израз описује
два покрета људског тела за време сексуалног оргијања и преузет је из
жаргона америчких гета. Суштина “бит-музике” је у непрекидном по-
нављању правилних пулсација у комбинацији са скраћеним ритмовима
које даје бас-гитариста. И управо је то оно што карактерише ритам чи-
таве рок-музике. У „хард-року“ бит делује тако што побуђује најниже
телесне инстикте. У „отровном-року“ бит делује тако што поспешује
реакцију нервног система и мозга на различите халуциногене дроге.
„Рђави-рок“ снажно побуђује инстикте везане за насиље, убиство и
бунт.
Оснивач „сатанског рока“ је била група „Битлс“ која је 1968. године из-
дала и свој ђавољи „Бели албум“, на коме су се први пут појавиле подс-
весне поруке за преношење „анти-јеванђеља по сатани“.
Циљ и филозо-фија „панкрока“ састоји се у томе да се публика доведе
до директног колективног лудила и насиља, вршења злочина и самоу-
биства. „Панк“ у потпуности прихвата и садржи у себи настране пос-
тупке, као што су пљување, шутирање других и скакање на друге, нано-
шење повреда себи и другоме... До тог стадијума је дошао „рок-ен-рол“
још 1985. године (реч „панк“ је у Енглеској прво коришћена за прости-
тутке оба пола, а касније је добила опште значење „шљам“).
Стил „диско-музике“ је настао у Њујорку 1973. године у средини хомо-
сексуалаца „велике америчке метрополе“. Чланак у „Дејли њузу“ из
1978. године овако приказује „диско“-феномен: „Пошто су једни од
других изоловани заглушујућом музиком, и изгубљени су у заслепљу-
јућем блескању лајт-шоуа, они који играју раде све што год им падне на
памет, без икакве свести о било чему, те изгледа као да свако од њих
бесни испред огледала, непрестано вичући: „Ја! Само ја! Само ја!““
Занимљиво је и то што су сви оснивачи рок-ен-рола били чланови сата-
нистичке „цркве“ или следбеници сатанизма, а већина рок-група је
следбеник неке сатанске религије. Кад је требало да издају нову плочу
или да промовишу нови хит, они су се обраћали за помоћ сатанистич-
ким „свештеницима“ или „свештеницама“ да зачарају те плоче и хитове
како би постигли велики успех. По завршетку црномагијског ритуала
„освештања“, ти рок музичари прихватају обавезу да даље шире сатанс-
ки утицај на оне који ће слушати њихову „музику“.
230
Елис Купер је јавно изјавио да је склопио споразум са ђаволом и да му
је то омогућило да постигне светску славу. Мик Џегер, певач „Ролинг
стоунса“, примио је „посвећење“ у ритуале црне магије и заклео се на
верност сатани. Он је више пута за себе изјавио да је „инкарнација лу-
цифера“. Називи трију његових песама то јасно потврђују: „Симпатија
према ђаволу“, „Њиховим сатанским висостима“, „Заклињања мог бра-
та демона“. Елтон Џон је изјавио да никад није отпевао ниједну песму
која није била написана уз помоћ магије. Џон Ленон је у време промо-
висања ђаволског „Белог албума“ изјавио: „Хришћанство ће проћи. Оно
ће се смањити и нестати. У праву сам, и то ће бити доказано. Ми смо
сада популарнији од Исуса Христа...“
Ако се једно место у песми групе „Битлс“ под називом „Револуција
број девет“ слуша у обрнутом смеру, јасно се чује сатанистичка порука:
„причини ми сексуално задовољство, мртви човече“. У веома популар-
ној песми групе „Лед цепелин“, „Степенице ка небу“ речи треће строфе
садрже подсвесну поруку и приликом слушања у обрнутом смеру јасно
се чује: „ја треба да живим ради сатане.“ Када један други стих песме
(„и још има времена да се промени онај пут којим ви идете“) слуша у
обрнутом смеру чује се: „мој мили сатано, нико други ми неће изгради-
ти пут.“ У песми „Кад је у Арканзас дошла струја“ групе „Блек оук Ар-
канзас“, снимљеној на сцени један део представља скуп бесмислених
речи и завијања цела групе. Уколико се снимак тог места слуша у обр-
нутом смеру чује се: „сатана... сатана... сатана... он је бог, он је бог, он
је бог“, после чега се чује демонски смех.
На самим омотима плоча приказане су често грозотне слике: перверзне
или порнографске, сатанске или садистичке, са злим порукама и симво-
лима. Ту се могу видети обрнути троуглови (символ ђавола и адског
бездана), пирамиде, пентаграми, хексаграми, црномагијски кругови и
бројеви (као што су три шестице или обрнуто приказано – три деветке),
као и читаво мноштво разних враџбинских, фалусних и вагиналних
символа, сцене са приношењима људских жртава, сцене са црних миса
и други паклени призори. 1981. године 90 одсто продатих плоча у це-
лом свету су биле плоче рок-музике (130 милиона годишње, не рачуна-
јући 100 милиона рок-албума). Дакле, овај феномен се тиче готово свих
адолесцената са читаве земаљске кугле.
Још један детаљ: многи рок-концерти су често праћени и жртвама које
страдају због огромног окупљања избезумљене гомиле, јер многи мла-
ди људи бивају просто изражени или угушени у гужви, или умиру од

231
превелике дозе дроге и алкохола. Тако је, пре више година, 65 младих
људи погинуло за време једног од таквих концерта у Лос Анђелесу. Бу-
дући да су све хладњаче у мртвачници већ биле попуњене, тела жртава
тог трагичног рок-концерта била су смештена дуж обеју страна ходни-
ка. Страшни задах смрти је испуњавао читаву зграду. Тела се нису мог-
ла идентификовати, јер су то углавном били млади људи који су прет-
ходно напустили родитељски дом. Новинарка Џуди Аргазони, која је
правила репортажу са места догађаја, у једном тренутку је чула сатану
како јој шапуће овакве речи: „Ево их! Гледај их веома пажљиво, они су
моји трофеји! Ово је сала за изложбу мојих трофеја!“
А ево речи из песме „Паклена звона“ хард-рок групе „еј-си/ди-си“
(AC/DC): „Ја сам гром који грми, и излива кишу, ја долазим као ураган,
моје муње севају по целом небу, ти си још млад, али ћеш умрети! Нећу
узимати таоце, нећу поштедети ничији живот и нико ми се неће суп-
ротставити! Добио сам своја звона и узећу те у пакао! Добићу те! пак-
лена звона! да! паклена звона!“
Не треба ли, онда, сву ту паклену буку, крикове, вриштање страсти
пуштених на слободу, развратних похота, неконтролисаних покрета чо-
векове пале воље – не треба ли читав тај рок-поп-диско-хард-панк...
кошмар назвати „пакленим звоном“ које грчевито позива са свих краје-
ва Земље своје поклонике на тај „црни шабат“ (управо такав назив носи
једна од група сатанског рока – „блек сабат“), тј. сатанску „црну субо-
ту“, оргију где људи заједно са демонима грозничаво играју последњи
плес на заласку овог света који се коначно предао погибељи?
Ради се о истоме злу о коме говори и једна средњовековна легенда о
флаутисти из Гамелана, који је уз помоћ чаробњачке свирке на флаути
избавио град од пацова, али је, не добивши плату, истом том музиком
извео из града сву децу, одвео их у пукотину међу стенама одакле она
више нису изашла.
Недопустиво је мислити да Хришћанин, ипак, понекад може да слу-
ша ишта од те музике, бирајући нешто што је наводно „мање безо-
пасно“ и да у томе ужива. Не! Не бере се грожђе са трња! Зло дрво
не доноси добре плодове! Дрво, чије корење упија сокове пакленог бе-
здана не може да доноси безопасне и здраве плодове. Може ли Хришћа-
нин понекад ради разноврсности и да би избегао монотонију да општи
са ђаволом? Или да заигра под звуцима исте свирале са демонима? Ни-
пошто. Значи, чак и најмање забављање Православног Хришћанина
рок-културом јесте издавање своје вере, јавно вређање Господа, удаља-
232
вање од Њега, погубна прелест, општење са духовима таме, играње са
сатаном. Што пре исповеди такву грешну забаву и немој са њом више
долазити у везу.
Преузето из књиге: Покајање – Пут у живот вечни (у издању Светиго-
ре)
Наслов изворника: Архиман. Лазар, Таинство исповеди, О грехах яв-
ных и Тайных недугах души, Москва, 1995.
(Наслов: приређивач)

Старац Тадеј о васпитању деце

Духови под Небом [=зли духови, де-
мони] мешају се и у детињи разум,
свугда ометају. Треба дете, а особито
до пет година, ту се карактер изграђу-
је, која стечена особина после остаје
целог живота... у том времену требало
би родитељи да науче децу да буду
апсолутно послушна – у ствари да
родитељска реч буде за децу Свети-
ња. Кад каже [нешто родитељ] –
амин. Али ми, видите, од детињства
уче нас родитељи, нису у то упућени,
па уче нас да се противимо и да не
послушамо. Кажи баби, или деди:
„Нећу!“ Научи се од малена тако. Ето
ми са тим одрастамо. [...]
Духови под Небом, кад хоће да поре-
мете мир неке душе – а она мирна, тиха, а он [=пастир] чува стадо – то-
лико се узнемири стадо: и тамо, и онамо, вамо, тамо... не могу да га
скупе. [Демон] утиче и на животињски свет, а поготово на разумна би-
ћа: сугерише а човек прима, мисли да је то [=мисаони предлог] његово
– а оно у ствари...
Тако и са малом децом, он упливише свашта са децом, а за родитеље да
и не кажем. Мора [дете да се научи]: „Тако мора да буде! То да буде!“
Дете не може да мирује, у развоју је и стално у покрету. И кад погреши
нешто, мајка и отац обично избију дете. Није то средство да се научи

233
дете да буде послушно, није... Може по неки пут, али из љубави, да де-
те осети да је то из љубави, да ти ниси гневна. Ако у гневу некога саве-
тујеш, или хоћеш да га исправиш [док си] у гневу – ти ниси ништа пос-
тигла. Позледио си и њега и себе. Ако хоћеш некога да изведеш на пра-
ви пут, треба да му се савет да. А неће да прими одмах... Ти мораш сам
да се смириш и са пуно љубави према њему да му изложиш твоје миш-
љење, како треба. И оно ће примати, кад је од срца к срцу. Али кад ти
хоћеш по сваку цену да оно мора бити тако како ти мислиш – од тога
нема ништа, то не може. Зато што је то мислени рат...
И онда кад дете неће да послуша не треба га тући. Обично родитељ на-
реди па у углу да стоји, да се окрене тамо [на другу страну], и у углу да
стоји мирно. Оно би хтело да се окрене [а родитељ каже]: „Не, не! Тамо
гледај!“ Да се научи послушности. А ако неће тако мирно да стоји, кад
је тако мали до пет година, још боље је – може се и везати. Најтежа му
је казна то... Пет минута... Пет минута може да се издржи... Нек плаче,
плач смирује живце и развија плућа детету, није то штетно. [...]
Један психијатар каже за ове који су живчано и нервно оболели: „Један
добар плац вреди више него 30 таблета за умиривање живаца.“ Нарочи-
то за људе у годинама. [...]
Кад се размази дете после је неспособно за живот. [...] Велика пажња
деци смета [за правилан развој]. Деца треба да знају да имају родитељи
љубав према њима, али да [љубав] буде правична, да буде послушно
дете – и после ће бити способан, и као син овога света и за Царство Не-
беско син светлости да буде. Деци треба самовоља да се уништи, да бу-
ду послушна. И за њега важи после реч родитељска као Светиња кроз
цео живот, и увек ће поштовати не само старијега него и млађега. [...]
Па кад изађу на улицу и виде како [се понашају] деца, они се чуде: „Ка-
ко то? Како то да они псују? Како то да се тако изражавају?“ За њих је
то много чудновато. А они се развили: мирни, тихи... Нема псовке, не-
ма гламе. Никад нису видели да мама и тата имају оштру реч међу со-
бом, никад. Све је то текло својим током: мирно, тихо... Да се развију у
таквом кругу.

Отац Јоил: Мајка васпитава децу на основу

Светога Писма
Тако су успели да разбију породицу да је то ужас. Дијете иде у заба-
виште, и у забавишту има шансу да добије сваку болест – једно донесе

234
са једне стране, друго са друге. Онда, запослила се и мајка, и отац – и
дјеца потпуно препуштена васпитању улице. У ствари се не гледају
уопште. Прије су сви били заједно, сви се окупе кад у кућу дођу, и кад
дођу у стан.
[Сада] отац чита новине тамо, или гле-
да утакмицу, оно мало дијете тамо гле-
да Пају Патка и остале цртане филмо-
ве, домаћица пере судове, и они се
уопште не гледају, ни причају, ни
ништа. Него легну, заспу; по ноћи бјеж
свако на своју страну. И гдје има више
дјеце отац не зна им ни имена, ни мај-
ка.
А прије не: седманаесторо свих, ту је домаћица српска мајка, која није
убила дјецу нити је направила гробницу своје утробе, него мајка живот-
ворна. Она васпитава на основу Светога Писма, на основу јуначких пје-
сама; на основу оних изворних, изабраних бајки. И онда васпита дјецу
фино.
Међутим данас тога нема ништа, него су убацили филмове најгадније,
најјадније. На све могуће начине – и штампа, и уџбеници, све – само да
униште дјецу. Ево гледам какви су програми, то је катастрофа. То раде
масони у православним земљама, да [православни] потпуно изгубе оби-
љежја оних некадашњих људи, што су били карактерни, морални и би-
ли су прави људи.

Преподобни Амвросије Оптински

Вас оптерећује брига о томе како да Вашој деци пружите хришћанско
васпитање, а ту бригу овако изражавате: „Свакога дана из искуства саг-
ледавам да немам довољно чврстине за испуњавање дуга онако како ми
савест налаже, и осећам се веома неспособном да људску душу офор-
мим по образу и подобију Божанског учења.“
Ова последња мисао је веома добро изражена и тиче се пре свега садеј-
ства и помоћи Божије. Наиме, за вас ће бити довољно да се потрудите и
васпитате своју децу у страху Божијем, да им улијете православни
поглед на свет и добронамерним поукама их оградите од схватања која
су страна Православној Цркви. Свако добро које ви посејете у душама
своје деце док су млада, може да никне у њиховим срцима касније, када

235
већ буду у зрелом добу, после горких школских и савремених искуше-
ња, под којима се често сламају гране доброг домаћег хришћанског вас-
питања.
+++
Вековима утврђено искуство показу-
је да крсно знамење има велики ути-
цај на сва човекова дела, у току целог
његовог живота. Зато треба да се пот-
рудимо да усадимо у децу обичај да
се крсте и посебно пре узимања хра-
не и пића, кад лежу да спавају и кад
устају, пре него што крену на пут или
изађу из куће, пре него што уђу или
изађу од некуд и да се не крсте не-
марно или како је модерно, већ тач-
но, почевши од чела до стомака и на
оба рамена, да би крст био правилан.
Осењивање себе крсним знамењем
многе је спасавало од великих беда и
опасности.

Свештеник Павле Гумеров: Журите да

разговарате са децом
Треба да знамо да су нам деца дата на одређено време, и да ни у ком
случају не смемо да штедимо на разговору са дететом! Ми не смемо да
испустимо тренутак: до поласка у школу ми их виђамо по цео дан, за-
тим све ређе и ређе, и потом они ступају у самосталан живот. И већ не-
ки други људи имају на њих веома јак и не увек позитиван утицај. Ако
се ти не интересујеш за живот детета, када оно има око десет година, не
знаш са ким се оно дружи, онда када оно напуни петнаест година, ти
нећеш имати о чему да разговараш са њим, а у двадесет година оно
уопште неће причати са тобом, осим за празнике!...
Како не изгубити везу са дететом? На питања о теми броја одговара
наш стални сабеседник, свештеник Павле Гумеров:
- Оче Павле, зашто се губи веза са дететом, оно је наша плот, род,
буквално је пупчаном врпцом повезано са нама?

236
- Иван Александрович Иљин, истакнути руски филозоф, је говорио, да
је „најсавршенија, најплеменитија и најодговорнија уметност на земљи
– уметност васпитања деце“. И то је заиста тако, није лако васпитати
дете: његово рођење не значи да ће све само по себи, аутоматски, доћи
на своје место у његовом васпитању. На пример, у нашој земљи, поко-
љење људи рођених или одраслих почетком 90-их година, је у принци-
пу порасло као трава – мислим на оне који сада имају по двадесет-два-
десет пет и којима је право време да заснивају своје породице и рађају
децу. На жалост, многи од њих су инфантилни, не желе да оснивају по-
родицу, не разумеју зашто је то потребно. На примеру својих родите-
ља нису схватили у чему се састоји вредност породице. Зашто се то
догодило?
Зато што су их родитељи веома мало вас-
питали, то је било време када родитељи
физички нису успевали да се баве својом
децом: сви су радили, чак и на неколико
послова, било је много самохраних мајки,
и управо у то време, према статистици,
имамо највише развода и самоубистава.
У тој великој трагедији губитка државе,
која је ипак некако штитила човека, дава-
ла му неки циљ у животу и стабилност,
многи су остављали своју децу испред
телевизора са забавним програмима,
телевизијским каналима, и трчали да за-
раде новац, да преживе. Њих, наравно, можемо да разумемо, оправда-
мо, али без разговора та деца су изгубила везу са родитељима, и као ре-
зултат тога, у њима није било усађено оно најбоље, најважније – већ
смо добили, то што смо добили.
Данас је тај проблем између родитеља и деце оштро подељен – покоље-
ња живе сама за себе.
- А како не изгубити везу са дететом?
- Када се у одређеној групи људи – у предузећу, у фирми, екипи или у
било ком другом друштву, међу радницима, изграде топли, пријатељс-
ки односи, они се боре за општу ствар, неформално разговарају, подр-
жавају једно друго, ми тада обично говоримо: они живе као једна поро-
дица. А у савременој породици, на велику жалост, ретко видимо такве
међусобне односе. Најчешће је обрнуто, најближи живе неким одво-
237
јеним животом. Шта ми видимо у породици, понекад чак и у много-
детној? Људи у њима живе према својим интересима: жена са дру-
гарицама, познаницима, мамом, муж је најчешће испред компјуте-
ра и телевизора, деца су такође испред озлоглашеног компјутера, на
интернету, са другарима, пријатељима.
Чак и то драгоцено време током одмора и викенда, које би могли да ис-
користе у разговору, у савременој породици се труде да га проведу од-
војено једно од другог и од деце, јер им је тако удобније. Као резултат
тога губи се и без тога слаба веза са дететом, јер се заједница ствара са-
мо у заједништву. Ако ти са неким дуго не разговараш, губе се и ду-
шевне и духовне везе. Као што је рекао Егзипери: „Највећа раскош на
свету је раскош разговора“.
Да се не би изгубиле породичне везе треба да увек имамо на уму: да
чим смо ступили у породични живот, ми више не можемо да себе пос-
матрамо одвојено од наше породице, од нама блиских људи. Њихове
радости, и проблеми, и интереси су и наши. Са децом треба да разгова-
рамо од малог узраста: без разговора, без сталне бриге о планирању за-
једничког слободног времена, заједничких активности са њима, ми не-
ћемо бити интересантни својој деци. Она ће „отићи“ од нас својим дру-
гарима, отићи ће из куће зато што им је досадно у нашој породици, у
којој свако живи за себе, у којој је свако заузет својим пословима.
ВЕЋИНА САВРЕМЕНИХ РОДИТЕЉА, НА ЖАЛОСТ, СМАТРА ДА ЈЕ ЊИХ-
ОВА ГЛАВНА БРИГА КАКО ДА ЗАРАДЕ НОВАЦ, ОНИ ЗАБОРАВЉАЈУ ДА
НАЈБИТНИЈА БРИГА О ДЕЦИ – не брига о материјалном благостању, већ
о заједничким интересима са дететом!
Код свештеника често долазе са проблемом адолесцентског узраста: де-
те се свађа, није послушно, седи за компјутером, иде код другова. Јасно
је да је ово само врх леденог брега, да се „слом“ десио много раније:
још у детињству су били изгубљени важни тренуци побољшања од-
носа са њим. Многи мисле да пошто је дете мало, онда оно ништа не
разуме, нека одрасте, и тада ћу почети да са њим разговарам. Али веома
је тешко повратити изгубљено. Док је дете мало, и оцу и мајци, обома
је потребно да се потруде око тога. Адолесцентски проблеми су по
правилу повезани са тим што су у раном детињству били испуштени
неки важни моменти васпитања.
Пред родитељима стоји двоструки задатак: са једне стране, они су педа-
гози, а то у преводу са грчког језика означава „они који воде децу“ и

238
морају да за собом воде дете, да показују исправне узоре његовог пона-
шања, да васпитају његов укус, и музички и уметнички, да му дају пот-
ребне књиге, да га уче неопходним навикама, да се труде да усаде у ње-
га најпотребније, да би оно могло да нормално уђе у живот одраслих.
Друга њихова функција је да за дете буду његови најбољи другари на
свету, такви, којима оно верује, на које може да се ослони, који га поз-
нају, који га неће одбацити и исмевати његова интересовања! При томе
се наравно мора испоштовати субординација – бити старији и аутори-
тетнији пријатељ, али не повлађивати детету у свему да вам не би село
на главу. Треба да се интересујемо за оно шта брине дете, какви су му
другови, да их позивамо код себе кући. Забране које нису објашњене
детету, не само да су некорисне, већ су и штетне за наше добре од-
носе. Узгред, о забранама. Врло важно је да не само разјашњавамо и за-
брањујемо нешто, већ и да предложимо нешто друго уместо тога. На
пример, проблем нашег времена је опседнутост адолесцената компјуте-
ром. Једна мама, приметивши да јој син већ данима седи за „компом“ је
подигла узбуну. Она не само да је строго ограничила употребу компју-
тера: не више од сат времена дневно, и то тек после урађених домаћих
задатака, а остало време је крила кабл. Купила је детету гитару, послала
га је на часове гитаре, а такође је замолила познаника дизајнера да учи
њеног сина 3Д графику једном недељно, то јест да га учи да ради, а не
да се игра на компјутеру. Резултат тога – син је освојио друго место на
градском музичком такмичењу и сада зарађује новац као дизајнер.
Дете често одлази у виртуелни свет због недостатка нормалних, реал-
них интересовања. И ми морамо да усмеримо дете у потребном правцу.
Удружења, спортске секције, риболов, туризам, излети ван града – све
ово може да одвоји дете од непотребних страсти. Наравно, најбоље би
било када би се они бавили свим овим заједно са нама. На пример, са
децом у викендици често нешто градимо, возамо се бициклима, идемо у
шуму, такође им се свиђа да спремају храну.
Мама ме је у детињству учила да шијем, тата да правим нешто рукама,
деда да возим кола. Мени је и сада интересантно да разговарам са роди-
тељима управо због тога што су ми они од детињства задавали тон. Чи-
тали смо исте књиге, слушали музику, гледали филмове. Родитељи су
увек ненаметљиво ишли испред нас и показивали нам шта да читамо,
слушамо, гледамо, чиме да се бавимо. Сада се ја трудим да све то
пренесем својој деци.

239
И уопште васпитање деце је огромни стимул за наш духовни, морални
и интелектуални раст, ми стално нешто ново учимо, растемо. Сећате се
филма „Иронија судбине“ у коме главна глумица, која је по професији
учитељица, говори да она учи децу, а деца уче њу. Васпитавајући децу,
ми сами стално нешто учимо да бисмо били на два корака испред њих.
Јер само можемо да учимо и васпитавамо својим личним примером. А
да бисмо дете заинтересовали за духовне теме, такође је потребно да се
добро потрудимо: да организујемо, на пример, са њим интересантан
пут, ходочашће, узимајући у обзир његову снагу и могућности. Слава
Богу, код нас у Русији има толико места на којима се можемо и одмара-
ти и уживати у природи, ићи на поклоничко путавање. Узмите на при-
мер Перејаслав Зеленскиј – ту имамо 11 храмова, 5 манастира, необич-
но лепо језеро у коме се можете и купати, предивне музеје, на пример,
осим ликовног музеја, ту се налазе и музеји паровоза, чајника, пегли.
Веома је важно да тражимо прилаз детету, да створимо услове за буђе-
ње његове духовне радозналости, интересовања. Тачно је речено, вас-
питање је уметност!
Наравно, разговарајући са дететом, потребно је да одржавамо одређену
дистанцу, да избегавамо побратимство и другарство, јер ми не само да
морамо да са децом успоставимо блиске односе, већ и да им покажемо
поштовање ка старијима, које ће им, узгред, бити неопходно у животу,
и то не само у разговору са родитељима, већ и са учитељима, шефови-
ма, старијим људима.
- Шта да раде родитељи чије дете губи интересовање за духовни
живот?
- Треба да знамо да су сви људи, у том смислу и деца, веома различити,
и свако има своје духовно искуство – то што је нама, одраслима, дато,
можда њима још није доступно. Чак и код деце из исте породице то ис-
куство може бити различито. Једно дете могу да озбиљно занимају црк-
вена питања, а друго не. У своје време и ја сам сам некада имао сасвим
обична дечија интересовања (техника, авиомодели, мотори, рок музи-
ка), то јест интересовања врло далека од духовних, да би ме тек потом
због нечега Господ довео до тога да сам почео да се интересујем за ду-
ховни живот, уписао сам богословију и сада не могу да замислим живот
без свог служења, ја тим живим... Ово ја говорим због тога што живот
детета може бити другачији, што су сва деца различита, не смемо у раз-
говору са њима полазити само од свог искуства, од својих интересова-
ња: рецимо, осим Аве Доротеја и Јована Лествичника, не желим ништа

240
више да читам, а то значи да то и тебе треба да занима. Ништа слично
томе, јер дете можда неће бити спремно за то – биће му неинтере-
сантно, досадно. Због тога треба причати о вери, о духовним предмети-
ма тако да то буде интересантно. Посећивати света места, ићи у музеје,
наћи занимљиву литературу, филмове, показивати, причати, објашња-
вати.
- Да, али да бисмо узели у обзир све те нијансе, потребан нам је не-
какав савршени ум и искуство...
- Права љубав и искрено интересовање за дете, ето одакле треба да поч-
немо! Дете мора да осети искрену љубав у породици. И не ради се само
о природном извршавању родитељских обавеза, не о преоптерећености
дететом које је продужетак мене: оца или мајке, сама реч „вас-питање“,
у односу на обично „питање“ (исхрану), има највиши степен поређења.
Дете се не може преварити: оно, по правилу, на танком, довољно
духовном, нивоу осећа неискреност и лаж. Љубав није слепо осећа-
ње, а у већем степену разумно, потребно је да стално размишљамо како
да га не „претрпамо“ сувишном пажњом, не размазимо, не „смарамо“
саветима и причама.
У Светом Писму је речено: „А ви, очеви, не раздражујте дјеце своје“
(Ефес. 6,4). Врло често деца беже од родитеља управо због претеране
бриге над дететом. Ако се ми са неким дружимо, онда претпостављамо
да имамо унутрашњу слободу и да је друга особа личност коју морамо
поштовати, да је она лик Божији. И наше дете, ма колико да је мало,
је личност: оно има слободну душу и слободну вољу, његова душа
је створена од Бога, и ми морамо да га поштујемо. Дете ће тај однос
носити кроз сав свој живот, ма какви да се проблеми, тешкоће и чак па-
дови догоде у његовом животу. При том, наравно, уз сво поштовање, не
смемо да заборављамо велику одговорност за своју децу: „Деца нису
случајни добитак, ми ћемо одговарати за њихово спасење“, говори
Светитељ Јован Златоусти.
- А шта да урадимо, ако је ипак контакт изгубљен, више се ништа
не може поправити?
- Прво и најважније што се може рећи таквим људима: „Наступило је
време појачане молитве!“ Уопште, ја саветујем онима који имају проб-
леме, и управо онима који имају проблематичне адолесценте, да узму
на себе појачано молитвено правило. Наравно да је увек потребно да се
молимо за децу, али у адолесцентском периоду је то посебно потребно.

241
Какво правило да узмемо? На пимер, читати канон Пресвете Богороди-
це, Анђелу чувару. Овај узраст се назива проблематичним зато што је
он тежак не само за родитеље, колико и за само дете: оно активно рас-
те, због тога се понекад осећа лоше, у његовом организму долази до
промене хормона, понекад оно и не разуме шта се са њим дешава, пос-
таје осетљивије, незаштићеније, често долази до промене расположења
итд. Оно прелази из дечијег у одрасли живот, родитељи треба да разу-
меју да је детету тешко. Све наше одбојне речи: „мрзим те“, „не волим
те“, „одлази“ – могу да болно ране дете и чак да га доведу до самоу-
биства.
У том узрасту човек још увек не цени живот, нема страха, а бунтов-
ништво је покушај да се само утврди. Адолесцент још увек не схвата
како се изграђује карактер, како се правилно одраста, већ све то ради
кроз неадекватне поступке и противљење одраслима, оно жели да се
осамостали, али оно још увек не зна како да то оствари. Грдећи адолес-
цента, држећи му придике, ми га још увек окрећемо против себе. Њему
је сада тешко, и њему сада нису потребне „лекције“, већ саосећање и
разумевање. Родитељски ауторитет и власт се у том узрасту могу иско-
ристити само онда када души или здрављу детета прети реална опас-
ност.
- Оче, Павле, шта бисте пожелели читаоцима „Винограда“
- Треба да знамо да су нам деца дата на одређено време, и да ни у ком
случају не смемо да штедимо на разговору са дететом! Ми не смемо да
испустимо тренутак: до поласка у школу ми их виђамо по цео дан, за-
тим све ређе и ређе, и потом они ступају у самосталан живот. И већ не-
ки други људи имају на њих веома јак и не увек позитиван утицај. Ако
се ти не интересујеш за живот детета, када оно има око десет година, не
знаш са ким се оно дружи, онда када оно напуни петнаест година, ти
нећеш имати о чему да разговараш са њим, а у двадесет година оно
уопште неће причати са тобом, осим за празнике! Потребно је да пожу-
римо: да журимо да чинимо добро, да дајемо себе, да журимо да разго-
варамо са дететом!
Савељева Ф.Н. Часопис: Виноград №6 (50) 2012 г.
http://www.vinograd.su/upbringing /detail.php?id=45985
Превод: Душка Здравковић, “Православна породица”, децембар 2017.

242
 Свети Макарије Оптински
Будите опрезни у опхођењу са ћер-
ком. Господ нека вас научи да не бу-
дете сувише строги, нити сувише
болећиви, него да се држите среди-
не.
Читате јој басне. То није лоше, али
ту се само хвали врлина и осуђује
порок, и ништа више од тога. По-
требно је, међутим, понудити јој
нешто јаче од тога, тј. страх Божи-
ји, јер је он „почетак мудрости“
(Приче 1, 7): Страхом Господњим
уклања се човек од зла (Приче 16, 6).
Треба јој улити сазнање да Бог види
наша дела и наше речи, али и наше
помисли, и да за добра дела
награђује, а за пороке кажњава. То
може пронаћи у многим хришћанс-
ким уџбеницима за децу.
Ништа не смета да је учите и катихизис и да пазите на њено понашање.
Свето Писмо каже: Помисли срца човечијега зле су од младости његове
(тј. после људског пада) (1 Мојс 8, 21). Много ће бити лакше ако се на-
викне на добра дела, јер се и зле навике противе добрим делима, па је
због тога потребно истребљивати зло и усађивати добре навике: Укло-
ни се од зла и чини добро (Пс 33, 15). И опет да кажем и ово: неопход-
но је да она почне примећивати своје пороке, те да се на тај начин сми-
рава и каје због тога. Ја немам ништа против басана, али она ће захва-
љујући њима видети само туђе пороке и подсмевати им се, а за себе ће
сматрати да је слободна од порока и тиме ће све више падати у сујету.

243
 О родитељима

244
 Сила родитељског благослова
Постоје различити благослови, они се могу добити од Епископа, свеш-
теника, родитеља и кумова. Свештена лица дају благослов јер су светом
тајном свештенства, силаском Светога Духа добили на дар да свршава-
ју свете тајне и дају благослов. Родитељи су дужни да се старају о сво-
јој деци јер су им од Бога поверена, да их упућују на добро, да се за
њих моле и да их благосиљају. Кумови су дужни да воде бригу о духов-
ном узрастању својих кумчића, да их саветују и благосиљају...
Право родитеља да благосиља произлази од Божије заповести да рађају
и размножавају потомство. Благослов изгледа тако што поред пристан-
ка на дело које деца желе да учине, отац или мајка их закрштавју са три
прста или их закрштавају кућном иконом говорећи нека те Бог благос-
лови, а деца љубећи икону и руку оца или мајке одлазе на дело са ра-
дошћу. Тражити благослов од родитеља значи поштовати их јер се то
од нас тражи заповешћу Божијом: „Поштуј оца свога и матер своју, да
ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.“

(Древни обред благосиљања младе у граду Мурому. 1909. Иван Куликов)

О благослову и поштовању родитеља каже Свети Филарет: „О тежини
греха непоштовања према родитељима треба расуђивати на следећи на-
чин. Колико је лако и природно волети и поштовати родитеље, којима
дугујемо живот, толико је тежак грех не поштовати их. Зато је по Зако-
ну Мојсејевом за псовање оца или мајке изрицана смртна казна (2.
245
Мојс. 21,16). Очински благослов утврђује дом деце (Сир. 3,9). Бог, по
премудром и праведном Своме Промислу, на земљи нарочито чува жи-
вот оних који поштују родитеље и помаже им, а као савршену награду
за савршену добродетељ дарује им бесмртни и блажени живот.“
Отац Тадеј о родитељима каже: „Само послушно дете добија благослов
од родитеља свог. Није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да
ли се свађају, да ли су добри или нису добри, за тебе они морају да буду
светиња. Да би ти имао благослов Божији, да ти буде добро. Јесте. Не
смемо ни мислима вређати родитеље. А они, како се понашају према
нама, то је њихова ствар. Какви су они, они ће за то одговарати пред
Богом, одговараће и за нас. А ми за њих не одговарамо. Ми ћемо одго-
варати како смо и да ли смо их поштовали. Немојте вређати и жалости-
ти своје родитеље! Не може ни вама бити добро ако су родитељи на
вас љути или ожалошћени. Родитељи наши, може бити да су и лошег
карактера али то је њихова ствар, они ће зато одговарати пред Богом, и
одговараће за нас као своју децу, какав су нам дали правац у животу, а
ми морамо да поштујемо родитеље као светиње, да би имали благос-
лов Божији. Многи то не раде па се жале, не иде им добро, не иде на
факултету, не иде како треба, радња им не иде. Ја им кажем: Ако се
нисте сложили са својим родитељима по њиховом мишљењу, ето то
вам стагнира живот, сами стагнирате свој живот. Значи, морамо пошто-
вати родитеље као светиња да би имали благослов Божји, да нам иде
како треба.
Ако су ти родитељи атеисти а ти си верник, немој изазивати и дражити
родитеље својом вером већ се за њих моли и буди са њима благ. Немој
ни разговарати о религији. Нема атеиста мећу људима. Зар сваки човек
не воли да живи и зар сваки човек не жели љубав и добро? А шта су
друго живот, љубав и добро него Бог? Треба деца да послушају родите-
ље, то је велики дар".
https://crkvaub.rs/vesti/pitajte-duhovnika/blagoslov-roditelja
(православнапородица.орг.срб)

Преподобни Лав Оптински

Када ти се деси да нечим маму огорчиш, онда што пре падни на колена
пред њеним вредним стопама, која су се о вашем васпитању постарала
и тражи опроштај. Чим тако урадиш, твоја савест ће се сасвим умирити
и непријатељ, ђаво ће се сам посрамити!

246
 Свети владика Николај
Љубав према родитељима
Како ће се узвисити до љубави према
непријатељима својим онај ко прекрши
љубав према родитељима својим? Љу-
бав према родитељима то је главна и ос-
новна школа љубави. Без те школе не
иде се даље. Краљ српски Драгутин ус-
таде с војском против оца свога, да би
сео на престо очев. Но догоди му се по
том да сломи ногу, и то пробуди у њему
савест, која га грижом својом до смрти
не остави на миру. Драгутин се повуче с
престола и уступи власт своме млађем
брату, Милутину, поче широко делити
милостињу, зидати цркве, и чинити дру-
га добра дела. Уз то се још и тврдо подвизаваше у тајности. Опасан бе-
ше трском по нагом телу, одевен у грубо вретишче, мољаше се по ноћи
Богу у једном тајно ископаном гробу. И све то чињаше овај покајани
краљ само да би му Бог опростио грех нељубави према родитељу њего-
вом. И Бог му је опростио.
Текст II
Чувај се клетве родитељске, јер је страшна клетва родитељска. Цени и
тражи благослов родитељски, јер ћете он пратити кроз цео живот. Пре-
мудри Сирах говори: благослов очев утврђује дом деце, а клетва мате-
рина искорењује до основа (Сир. 3, 9). Проклетство, којим прокле Ноје
потомство Хамово, и до дан данас прати несретне Хамовце. А синови-
ма Јаковљевим онако је и било у животу, како их је отац благословио.
Св. Сергије као младић мољаше своје родитеље за благослов да се за-
монаши. Но родитељи стари мољаху сина да почека и потруди се око
њих до њихове смрти, па после нека се монаши. Сергије послуша роди-
теље своје, и би благословен до смрти.
Епископ Хермоген прича случај, како је један син злостављао жену сво-
ју. Када га мајка с плачем поче корети због тога, син се баци на мајку,
избије, и главу јој разби о дувар. Очајна мајка узвикну:

247
„Господе, нека буде син мој проклет, и да нема ни мога ни Твога бла-
гослова!“ Тога истог дана син почне дрхтати целим телом, и пуних 13
година проживи у тој дрхтавици не могући сам ни кашику к устима
својим принети. После 13 година он се исповеди и причести, од чега му
буде нешто лакше, и убрзо затим сконча.“

Преподобни Макарије Оптински

Ево ти мој савет: према мајци треба да га-
јиш поштовање и љубав, не само зато што
она вас воли и као мајка се брине о вама,
него и дуг природе и духовни закон
заповедају да волимо родитеље и њихов
благослов, јер родитељски благослов до-
носи деци свако добро, и привремено и
вечно. Ако би твоја мајка некада нешто и
погрешно учинила, ти треба да претрпиш
то са самопрекором. Ако не прекориш се-
бе, ожалостићеш се и прекореваћеш њу,
ако не речима, оно бар мислима, и тада ће
у твоме срцу доћи до поремећаја, тј. неп-
ријатељ, стара змија, излиће у њега свој
отров, па ће ти се и на лицу појавити незадовољство према мајци, а она
ће то свакако приметити. А пошто она нема представе о духовном дела-
њу, још ће се више на тебе наљутити.

Старац Тадеј о родитељима

Ја у своје време нисам знао да човек не сме вређати своје родитеље, ни
телесне ни духовне. Ми их не смемо вређати ни својим мислима. У сво-
је време нисам био свестан да вређање доноси тешке последице за све
нас. Ја сам много страдао због тога што сам свога оца мислима вређао,
и сада не могу да се накајем због тога. Мој отац је био миран, тих, кро-
так човек, невероватан добричина. У своме животу никада болестан ни-
је био јер је увек имао унутрашњи мир, па су му и органи радили без
оптерећења.
Цео свој живот посматрао је као представу, када га неко вређа није се
вређао, био је миран и тих. Ја бих био сретан да сам његових карактер-
них особина. Ми смо мушкарци већином на мајке, док су женска деца
на оца. Људи не знају зашто то тако бива, да се у једној породици рађа-

248
ју девојке, а у другој мушка деца. Људи то не знају, немају појма, а Гос-
под нам је показао како то и због чега. To много зависи од крвне слике
родитеља. Ако су им крвне слике сличне, бивају деца и женска и муш-
ка, али ако је мајчина крвна слика јача, онда се мушкарци рађају, а ако
је очева крвна слика јача, рађају се женска деца. To се може на много
места видети. [...]
Писала ми је једна лекарка писмо у ко-
ме каже: „Ја и муж, који је такође лекар,
имамо једног сина. Син је већ троја кола
упропастио, хвала Богу што је жив ос-
тао, Сад тражи да му опет купимо кола,
а ми нисмо у материјалној могућности.
Кад дођем с посла, он од мене и од оца
насилно тражи паре. Шта да урадим, ка-
ко да решим тај проблем?“ Ја сам јој, на
то све, казао да никога за то кривити не
може, јер је све њихова кривица. Имају
једног сина и чинили су му све по во-
љи, још од малих ногу. Док је био ма-
ли, имао је мале прохтеве, сада је он ве-
ћи и прохтеви су већи. Једино што им је
преостало сада је да много љубави и пажње посвете своме сину, како
би он дошао себи и схватио да му родитељи желе све најбоље. Другог
начина нема. [...]
Много пута сам чуо да телесни и духовни родитељи говоре управо оно
што се са децом [касније] збива. Једном сам се зачудио да једна мајка
која је побожна, и отац, да су сина убили мислима. Тај њихов јединац
син, дете побожно, из младости васпитано у том духу, био је просто као
анђео, имао је невероватну доброту која се ни замислити не може. Јед-
ном приликом дошла му је једна девојка из њиховог места да га замоли
за помоћ. Наиме, она је затруднела са неким човеком, па сад моли овога
младића да је ожени јер су јој родитељи и браћа строги и кад примете
да је трудна не преостаје јој ништа друго него да се убије. Он је пристао
на то да потпишу тај брачни уговор, па кад се породи и кад дете прохо-
да, он ће својим, а она својим путем. Како је то било мало место, све се
брзо прочуло, а мајка његова ово није могла да поднесе, док је отац го-
ворио да је то синовљев живот, а не њен, али она то није хтела ни да чу-
је. „Ма не желим живог да га видим!“, знала је говорити. Тако је и било.
Тај се њихов син једном приликом возио на мотору са другом и настра-
249
дао. Након тога та мајка је дошла код мене у тузи и жалости. Ја сам јој
рекао: „Ти си убила сина јединца. Видиш како су јаке твоје мисли. Рек-
ла си да га не желиш живог, па ето, то ти се и остварило.“ Често пута
ни родитељи не знају [шта је правилно чинити], али за нас, њихову де-
цу, они су у праву и морамо их апсолутно слушати, па ће онда бити
благослов на нама. На жалост, мало је оних који родитеље поштују као
светињу. Ја сам много страдао јер сам често осуђивао свога оца, мисле-
ћи да мало времена проводи са својом децом. Те су моје мисли испла-
ниралe мој живот, и због њих сам много страдао. За време окупације
два пута сам осуђиван на смрт. Пре нисам знао због чега, али кад сам се
отрезнио видео сам да сам ја тај који је испланирао свој живот. Исто та-
ко, очигледно је да се онима који носе неисказану љубав отварају свака
врата, и тамо на ратиштима, где нема живота, и тамо Господ чудним
начином чува оне који имају љубав за родитеље, како телесне, тако и
духовне. [...]
Родитељи су власници над својом децом, и имају велику власт над
њима. Они могу своју децу предати или Богу или ђаволу. Ја сам се за-
чудио кад сам схватио колику власт имају родитељи над децом, неверо-
ватну власт. He само родитељи над децом, него и муж над женом има
велику власт. У Београд ми је 1943. дошла једна богомољка и донела
неке ствари за манастир и тражила од мене да се ја молим за једну по-
родицу. Муж и жена из те породице су имали двоје деце, девојчицу од
девет година, која је била паралисана и сина који је био трговац код
једне чувене београдске породице. Када сам се искрено почео молити
за ту жену и њених двоје деце, имао сам толико невоља и искушења.
Ни мира ни спокоја нисам имао. Отишао сам код свог духовника да се
исповедим и кажем да кад год се молим за ту породицу, немам мира ни
спокоја. Он мени каже: „Моли се, моли ти за њих.“ Ја сам наставио да
се молим, али и даље нисам имао ни мира ни спокоја. Дође та богомољ-
ка поново у манастир и ја је замолим да каже нешто више о тој жени и
њеној деци. Она ми је испричала да је ова жена била удата за једног Је-
врејина у Битољу. Добила је са њим мушко дете које су након средње
школе послали да се школује за трговца у једну богату, београдску, тр-
говачку породицу. Они су сматрали да ће се боље школовати за трговца
у тој породици. Син је примљен и мајка га је често обилазила. После
неког времена и она се запослила код истог трговца да одржава чистоћу
у магази. Кад се вратила кући мужу je рекла да je одлучила да га напус-
ти и да не може више с њим да живи. Она тада није знала да је са му-
жем опет остала у другом стању. Он ју је преклињао да остане, јер су

250
све ово време живели у слози, без расправа. Она је била Хришћанка,
крстила је прво дете и требало је да крсти и ово друго. Све што су она и
муж у животу радили, радили су због деце. Сада више није хтела ниш-
та, већ само хоће да оде. Он већ ожалошћен, када је схватио колико је
тврдоглава, пустио је да оде. Након тога она је отишла у Београд и ра-
дила је ту у београдској продавници. Ја сам у Београд ишао ту где она
ради, да причестим то њено друго дете. Девојчица није баш ни здрава
умом, а не може ни рукама ни ногама. Све што јој је муж казао, све се
обистинило. После ја размишљам, како то да муж над женом има толи-
ку власт и онда видим кад Господ каже нашој праматери Еви: „Зато
што си послушала змију, зато ће од сада воља твоја бити под влашћу
твога мужа.“ Онда сам схватио да наше мајке, кад не послушају очеве
(мужеве), стварају пакао укући. Видите шта чини непослушност. Роди-
тељи имају велику власт над децом, али и муж над женом, јер је њезина
воља потчињена мужу. Ето, много шта нисмо знали и Господ нам отк-
рива, и сад нам остаје још да се потрудимо да будемо добри. [...]
Када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира
и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју. Зато они који
руководе кућом, треба да се предају Господу, да му се моле, и да схвате
да је Господ свемогућ, да нас Господ теши. Морамо од срца све опрос-
тити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест неш-
то изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од ср-
ца. Без тога нема унутрашњег мира. [...]
Професор је расејан. Он је такав и такав. Моли да Господ да благог ан-
ђела и професору и теби. Ако заволиш професора, тако ћеш лако одго-
варати и добити оцену. Када се професор и ученик помире, међу њима
више нема рата.
Нема нам мира, ако мислима ратујемо са родитељима. Духови злобе
гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу
власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па
поправе мисли. Ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су сувише
горди. [...]
После Господа немамо веће добро од својих родитеља. Господ каже: Ја
сам тај који зачиње плод у утроби мајке. Родитељи су оруђе у рукама
Господњим. Господ благосиља брак. [...]

251
Родитељи имају велику власт над својом децом. Да ли су они [=родите-
љи] добри или лоши то је њихова ствар и они ће за то одговарати. Мно-
го се у свету страда због непоштовања родитеља. [...]
Господ ће отворити пут најбољи за децу. Господ ће опростити. Господ
је милостив. Ако се ми молимо Богу за њих, немогуће је да то не утиче
на њих. Мисли су огромна снага. Одмах нам се отвори пут и знак. [...]
Ако мислима ратујемо са професорима и родитељима, нема добра. [...]
Свети Оци кажу: Онај који није послушан, узалуд пости и моли се Богу.
Послушање је веће од поста и молитве. [...]
Оне мајке које уништавају плод своје утробе чине велики грех. Оне
уништавају живот. To је велики грех. Бог зачиње плод, а оне га уништа-
вају. Треба из дубине душе да се измене и да не понављају такав грех.
Таква жена се осуђује као убица. Ни једна животиња на земаљској куг-
ли не убија своје младунче, једино разумно биће убија своје дете. Ако
остане у непоправљивом стању, биће осуђена као убица. Питање је да
ли ће моћи да прође кроз митарства. [...]
Наши Роми немају ни куће ни кућишта, па је опет пуна черга деце.
Увек су задовољни, увек весели. А наши имају хлеба па ни са хлебом
неће да имају деце. Жалосно је то. Треба да се поправимо ако можемо.
Мајка је мајка и сви смо везани за своју мајку. Многи научници су били
благодарни према мајци, зато је се сећају. Мајка нам је карактерна осо-
бина. Када мајка оде у вечност ми смо ожалошћени. To је наша грешка.
Ми треба да се молимо, јер она потребује наше молитве, а не жалопој-
ке. Много ми смета када смо ожалошћени. To је велика грешка, па ми
смо Хришћани. Уместо да будемо благодарни Богу за све, да мy се мо-
лимо да нас уброји међу анђеле и свете, ми тугујемо. Због тога и деца и
мајка много пате у вечности.
Једна мајка је имала ћерку која јој је била једина нада. Међутим ћерка
се разболи и умре, а пошто је била побожна Господ је уведе у Рај. Њена
мајка је желела да је сања, али ћерка није имала потребу да се јави мај-
ци јер је била у рајским небесима. Зато је мајка ишла код врачара и га-
тара. Једна јој је врачара рекла да пре изласка сунца изађе на гроб, да
узме флашу и нешто уради, и чека да јој се ћерка јави. Мајка је то ура-
дила, а ћерка јој се јавила и рекла: „Мајко, шта си ми то учинила? Заш-
то си ме тражила? Била сам у рајским насељима, а сада више не могу да
се вратим. Што се ниси помолила Богу? Толико ме је туга оптеретила,

252
да не могу да се вратим Господу. He могу да се вратим, тамо где сам
била опредељена.“
He треба туговати за умрлима, већ се треба Господу молити да им Он
да јеванђелска насеља. Туга све ремети. Она омета мир који су они до-
били од Господа. Зато треба да будемо молитвени, јер туговати за сво-
јим рођенима није хришћански. To је незнабожачки. Ми се овде прип-
ремамо за вечни живот. Треба да смо благодарни Богу. Треба да се мо-
лимо Господу да им опрости грех и да чинимо добра дела за спомен. To
се прима. Само Господ може да ослободи душу од паклених уза. Зато
највише да се молимо Богу и тамо где има свакодневна литургија да се
моле за покојне. Док је владика Николај био у животу, питали су га да
ли има спасења за оне који се нису кајали у животу. Рекао је да има, ако
се неко моли за такву душу четрдесет дана и више. Лигургија је гол-
готска жртва. Господ се жртвује. Господе, омиј грехе онима који су ов-
де споменути Твојом часном крвљу. To је највећа жртва коју ми Хриш-
ћани можемо да учинимо. [...]
Много значи кад у кући има молитвеник. Молитва привлачи Божју бла-
годат. To осећају сви домаћи. To осећају и они којима су срца охладне-
ла. [...]
У породици у којој има више чланова довољно је да је само једна особа
незадовољна, не мора она то ничим да испољава, довољно је да почне
да умује како се њој наноси неправда и како се са њом не поступа доб-
ро па да се поремети мир у тој породици; она то својим мислима поре-
мети. И сви су незадовољни, а не знају откуда то. Према ближњима тре-
ба имати подједнак однос. He смемо да делимо људе: овај ми је симпа-
тичан, овај антипатичан. Јер онда сте овој другој особи објавили рат. И
неће вас трпети. Иако ви у спољашњости нисте дали повода, ни речима
ни покретом, у унутрашњости сте, својим мислима, то изазвали. [...]
Није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да ли се свађају, да
ли су добри или нису добри, за тебе они морају да буду свегиња. Да би
ти имала благослов Божији, да ти буде добро. Јесте. He смемо ни мис-
лима вређати родитеље. А они, како се понашају према нама, то је њи-
хова ствар. Има родитеља који су били тако драстични, који су мучили
своју децу. [...]

253
 Старац Гаврило о односу према родитељима
Строго пазите да старије укућане не му-
чите и злостављате, то је велики грех.
Многи овде долазе, жале се да им деца не-
мају опоравак и напредак, не иде им шко-
ла и слично, а ја видим муче родитеље,
терају их да много, иако стари, раде, не
цене њихов труд, оскудевају за најонсов-
није, не брину о њима у болести. Онда их
то [=последице њихових поступака према
родитељима] сȃмо куне, јер родитељ је
светиња за човека на Земљи; ма какав он
био, потрпи га. Стари су некада и нервоз-
ни у болести, али тако је то. Нико не зна
како ће у старост, па добро је да заслужи
да и њега неко погледа, и то деци стално тувити у главу – а не сутра
удају се па муче свекрве, свекра, не дају им ручак, свађају се, деле се, те
родитеље у старости нема ко да види. Ко тако ради, немој да се нада на-
претку у животу.
А нигде ја нисам видео за живота свога, а видите колико сам стар, да је
нека кућа била лоша на гласу или да није напредовала, тамо где се пош-
тују старији – већ напротив, у таквим кућама само се нека милост осе-
ћа, сваки ред и поредак се види, добри домаћини, деца успешна. Сам се
благослов на такву кућу излива, и та кућа је на добром гласу, угледан у
селу, служи за пример, а тајна је у томе што је утемељена на поштова-
њу родитеља, самим тим и заповести Божјих, јер људи који оца и мајку
испоштују, ти сигурно имају у себи страха Божјег, па и остале заповес-
ти се труде да испоштују.

Старац Пајсије Светогорац о рађању деце

„Будући да је живот постао тежак, неки се труде да имају само једно де-
те и чувају се да не добију још деце“, говорио је старац. „Међутим, то
је велики грех, јер тиме показују уверење да ће своје животе они боље
устројити него Бог.“ „Будући горди, они потцењују свемудри промисао
Божији. Бог види и њихово душевно и њихово економско стање, као и
много тога што ми не видимо и за шта не знамо ни да постоји. Дакле,
ако је породица сиромашна и тешко издржава и једно дете, родитељи се
свим силама труде да се не роди и друго. На тај начин се супротстав-

254
љају вољи Божијој, што није разумно решење. Напротив, требало би ве-
ровати да ће добри Бог, ако донесе друго или другу децу на свет, исто
тако знати шта нам је потребно и пре него што то затражите од Њега, и
да ће се побринути и за економско јачање породице.”
Онима, који немају деце и покуша-
вају да их добију било путем веш-
тачког оплођења било усвајањем
туђе деце, старац је објаснио да
Бог то чини за њихово добро. Он
нешто види и зато не даје децу. Не
би требало вршити насиље на Ње-
говим благовољењем; чак и ако би
се, користећи људске начине до-
могли онога што желе, увериће се
да им Бог није дао дете јер је
бринуо о њиховом добру. Требало
би знати да је добро само оно дело,
које је сагласно са вољом Божијом,
а не оно које остварујемо својом
упорношћу и људским средствима.
Многим људима Бог није дао децу с посебним циљем, да на тај начин
заволе децу целог света као своју сопствену. Старац је помињао да је
познавао некога, ко није имао своју децу, али му је било „проблематич-
но“ да прође улицом, јер би тада сва деца из те четврти потрчала ка ње-
му. Улицом је пролазио уз велики напор, јер је био окружен децом која
су га волела. Бог га је лишио мале породице, али му је дао право
какво се даје само неколицини – да припада великој породици
Христовој...
„Бог одређује број деце у породици. Бог није неразборит и зао и чим
види да не можемо поднети одгајање још једног детета, Он прекида ра-
ђање“... Један отац је имао седморо деце и одгајао их је с великим теш-
коћама. Међутим, није примењивао никаква средства да би зауставио
рађање деце. „Препуштам то Богу“, говорио је. Од тог времена, иако је
још био млад, није више добијао децу.
Онима, који се труде да на сваки начин добију децу, старац је саветовао
да не би требало обраћати пажњу на то што људи говоре него да би то
требало препустити Богу, а Он ће и дати дете, у време које је само Ње-
му познато. Неки, који нису смирени и духовно устројени, траже од Бо-
255
га да им подари дете у оном тренутку кад они то пожеле. Бог им даје
дете, али они убрзо увиђају да дете, како расте, постаје нервозно, јер је
наследило страсти својих родитеља, док они сами бивају још неспокој-
нији јер су – без његове кривице – добили наследника својих страсти,
које нису очистили пре него што су упорно почели да од Бога траже де-
те. „Дакле“, говорио је он, „супружници су дужни да се у потпуности
предају у руке Божије и да не буду они, који својом вољом спречавају
Његово благовољење. Нека Богу препусте да Он дејствује сагласно са
Својом вољом и Својим свезнањем, јер ће се на тај начин у њихове ду-
ше уселити благодат Божија и Његов благослов који ће, истовремено,
покривати и њихову породицу.“
Из књиге „Чувајте душу“, Београд 2003.

Свети Владика Николај – Нероткињи: О деци

Горко се жалиш што порода немаш.
Жалиш се на мужа свога, налазећи
узрок у њему. Па се чак усуђујеш жа-
лити се и на самог Творца свога. Не-
мој грешити душу своју но покори се
вољи Божијој. Јер је Бог првоузроч-
ник деце, а брачни другови су само
канали кроз које се јављају деца у
свет по промислу Божијем и по Ње-
говој благој вољи.
У Књизи живота записан је овакав
случај: Рахила, жена Јаковљева, не
имаде порода. Па у огорчењу своме
укори Рахила свога мужа Јакова и
рече му: дај ми дјеце или ћу умрије-
ти. Зачуди се Јаков таквој неразумности жене своје, и Јаков се расрди
на Рахилу и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода! Бива, да Тво-
рац понекад не даје порода ни најправеднијим супрузима, као што је
био случај са Аврамом и Саром, или са праведним Јоакимом и Аном.
Али бива, да Он не даје порода због грешности једне или друге брачне
стране. На пример: случај са Михалом женом Давидовом. Млада жена
Давидова Михала, кћи цара Саула, гледаше једном с прозора и виде
свога мужа како у верском одушевљењу скаче и игра око ковчега заве-
та, па подругну му се у срцу својем. То њено ругање у срцу нико у све-

256
ту није видео ни чуо осим Свевидећег. Због тога казни Свевидећи Ми-
халу жену Давидову и Михала кћи Саулова не имаде порода до смрти
своје.
Испитај, дакле, и ти срце своје, и срце мужа свога, и видите обоје, да ли
нисте што згрешили Господу. Ако ли не нађете никакве кривице код се-
бе, онда је несумњиво воља Божија да немате од срца порода, како би
пригрлили туђу сирочад као своју децу, што је велико дело пред Госпо-
дом. Још је жива међу нама једна знатна госпођа, која нема своје деце,
али која је од почетка рата окупљала сирочад без оца и мајке, стотине и
стотине њих, па их неговала и школовала као своју рођену децу. Она
понекад хоће да исповеди и каже: у животу своме ја никад ништа нисам
тако волела као децу. Још као девојчица желела сам да се што пре удам
само да бих имала деце, и то што више, што више. Међутим, то ми није
дато. Два пута сам се удавала, но своје деце нисам имала. Али Бог ми је
стоструко испунио моју жељу за децом. Даровао ми је до сада око хи-
љаду деце. И сад у старости ја се неизмерно радујем што ми Творац ни-
је дао деце од утробе моје. Јер да сам имала рецимо двоје, троје па и де-
сеторо своје деце ја бих се око њих забавила целога века, те бих изгуби-
ла задовољство и срећу, да хиљаду туђе деце назовем својом. Богу ми-
лом нека је за то хвала!
Моли се Богу и ти, чисто и усрдно, као што су се молили Јоаким и Ана.
Неисказано је милостив и може ти дати порода. Али ако ти и не да, не
срди се. Поклони тада своју љубав деци умрлих мајки, и бићеш названа
мајком а не нероткињом у царству вечне правде и красоте.

257
 Бонус

258
 Патријарх Павле: Став Православне цркве о
употреби контрацептивних средстава
Божја воља извор је морала: Морално
је чинити оно што Бог жели; не чини-
ти оно што он не жели. [...]
Размотримо ли у овом духу шта је
хришћански брак, шта је његов смисао
и циљ, видећемо да у том погледу пос-
тоје два гледишта: реалистичко, по
коме су циљ брака деца, и идеалистич-
ко, по коме циљ брака није ван њега,
него у њему самом, у „стремљењу,
развићу, усавршавању, пуноћи живо-
та, у достизању плироме, блажене пу-
ноће бића“, како вели проф. Сергије
Тројицки. Православна црква држи се
идеалистичке, Западна – реалистичке
теорије. [...]
Циљ брака у њему самом, поред проф. Тројицког, налазе и други позна-
ти богослови. Тако др. Јустин Поповић, у својој Догматици каже: „Брак
има за циљ да помоћу благодати Божје учини да живот супружника у
својој духовности, чистоти и узвишености, личи на однос Спаситељев
према Цркви“. [...]
Основани вољом Божјом, брак, полни инстинкт и генеративни процеси
у браку, немају у себи ничега грешног. Пре греха, гледајући чистим
умом, Адам и Ева у органима за рађање нису видели ништа нечисто и
грешно, „не беше их срамота“ (1 Мојс. 2,25). Ова промена става, неви-
ног стања кад их „не беше стид“, и стида после греха, настала је због
похоте, пожуде (грч. епитхимиа, лат. конкуписценциа), која се, по Све-
том Јовану Богослову, јавило код њих као „похота тела, похота очију и
гордост живота“, и која није била од Бога (1 Јов. 2,16). Суштина похоте
и њене грешности, по библијској психологији, јесте „у сједињењу воље
и свести са физиолошким процесима“. Безгрешост процеса рађања, у
дубоком сну, при чему воља и свест уопште нису узимале никаквог
учешћа, приказу је нам рођење Еве. Разлику између безгрешног рађања
и грешног, Библија означава јеврејским речима „тардема“ и „јада“, ду-
боког сна и познања (Адам позна жену своју). Рођење без учешћа воље

259
је ознака деце Божје, „која се не родише од воље плоти, ни од воље му-
жевљеве“ (Јов. 1,13). О безгрешности процеса у полној области, без
учешћа наше воље, говори и Свети Атанасије Велики, одговарајући на
питање о ноћним истечењима и упоређујући их са физиолошким проце-
сима других органа тела. Из свега тога проф. Тројицки закључује: „од-
носећи се безуветно позитивно рађању, као физиолошком процесу,
Библија се исто тако безуветно негативно односи к сваком уплитању
наше воље и свести, нашег практичног ума у родни живот... Нечистота
није у телима која се сједињују, него у жељи и мисли“. [...]
Ако применимо исти поступак и на односе у браку, за које видесмо у
претходном излагању да су по вољи Божјој, да у себи немају ништа
грешно, да су стављени на јак инстинкт, те да је зачеће и рађање у бра-
ку сагласно са намером Божјом, схватићемо да грешност овде настаје
онда кад човек у тим односима одбаци оно што је Бог хтео, и приступа
им као средству за уживање. Тада муж жени не прилази као брачном
другу, као личности, него као ствари, средству за насладу. Исто тако
жена мужу. Као што је чинио старозаветни Авнан, избегавајући да дође
до зачећа (1 Мојс. 38, 9-10), у сличан грех упадају узајамно муж и жена,
заборављајући казну коју је Авнан заслужио.
Свети Атанасије Велики упоређује са блудницима и прељубочинцима
брачнике који у браку не мисле на рађање, него траже насладу: „Бла-
жен је ко носи слободни јарам у младости својој и служи се природом
за рађање деце. Ако ли ради похоте, примиће плату за блуднике и пре-
љубочинце“. Блажени Августин овакве односе карактерише још тежим
речима велећи: „Ова разблудна окрутност и окрутна разблуда иде кат-
кад тако далеко те прибавља и отрове за бесплодност... Ако су обоје
такви, онда то нису никакви супрузи; а ако су у почетку такви, онда се
нису здружили брачном везом, него блудом; ако пак нису обоје такви,
усуђујем се рећи: или је она на неки начин блудница свога мужа, или је
он прељубник своје жене“. Свети Кирило Јерусалимски такође осуђује
оне брачнике који у браку траже уживање, велећи: „Али похвалу имају
и они који се законито браком користе… који ради рађања деце, а не
ради уживања прилазе браку“ (И диа то текногонин, ал у диа филидо-
нин то гамо проселилитхотес). Исто то казује старохришћански спис
Апостолске установе: „Јер закон нареди: жени, вели, кад је у афедрону
не прилази, нити са труднима општи. Јер то се не чини ради рођења
детета, него због уживања. А недолично је да љубитељ Бога буде љу-
битељ уживања“ (Уми де филидонон тон филотхеон ипархин). У браку
несумњиво има места радости, али не страсти, ни уживању. Сав живот
260
хришћанина је у знаку ношења крста (Мт. 16,24), у љубави готовој на
страдање. Ту састрадалну љубав, због које је Господ пошао на крст ра-
ди Цркве, у Чину венчања напомиње брачницима тропар: Свјатији му-
ченици...
О спречавању зачећа и рођења у браку, проф. Тројицки директно каже;
„... нема никакве могућности, са гледишта хришћанског учења о браку,
изаћи у сусрет модерним погледима, односно слободе вољног побачаја
и превентивних мера против зачећа“. Још одређеније заступа он овај
став на другом месту: „Негативан одговор морамо дати и на питање о
дозвољености превентивних мера против трудноће. То следује пре све-
га из општег, горе изјашњеног тражења хришћанске етике, да се наша
воља и свест не меша у генеративни живот. То следује и из друге горе
доказане истине, да хришћанско учење о браку допушта полни сношај
само са генеративним циљевима. То напослетку следује и из недозво-
љености стерилизације“.
Законодавство Српске православне цркве сасвим одређено стоји на ста-
новишту недозвољености спречавања зачећа, прописијући да брачници
„не могу један од другога захтевати нерађање деце“, а такође забрањује
хотимично и трајно спречавање зачећа. [...]
На основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до да-
нас, кроз целу историју Цркве, можемо разумети да је уздржање једи-
но морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у мо-
наштву и целибату, тако и у браку. Од свију својих чланова у браку,
Црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и
молитве, у доба женине трудноће и др. У позним годинама брака, пого-
тово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брач-
ног живота свију искрено верујућих.
+++
Из напомена:
[...] Др Димитрије Димитријевић, проф. Православ. богословског фа-
култета у Београду, има у овом погледу друкчији став. Не само да смат-
ра морално дозвољеним коришћење стерилних дана код жене „да се мо-
же доживљавати телесна љубав, а да не дође до оплођења“, него препо-
ручује родитељима „да не треба да рађају децу коју не могу да одгоје и
доведу до пуне човечности, колико је то могуће. На њима је, то је њи-
хова верско-морална обавеза“ – вели он – „да регулишу рађање“. Тако-
ђе тврди да је употребљавање вештачких средстава за спречавање опло-
261
ђења „у принципу допуштено“, само при томе треба потступати обазри-
во, јер она могу имати и штетних последица“ (Морално богословље –
Православна етика – уџбеник за V раз. Срп. прав. богословија, Београд
1974, 87-88).
Да оставимо по страни његово мишљење да речи ап. Павла: „Не забра-
њујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се
молите Богу, и опет да се састанете, да вас сатана не искуша вашим
неуздржавањем“ (1 Кор. 7, 5), имају смисао заповести, те да „не сме на
дуже време да се (полни односи) искључе из живота брачних другова,
нити једнострано, нити узајамним споразумом“ (исто, 87); иако ап. Пав-
ле сам каже, одмах у идућем стиху, да то говори „као допуштење, а не
као заповест“. Шта се, наиме, и могло тражити од људи који су тек пос-
тали хришћани, и то у граду чије је име, у грчком свету, било синоним
речи блудничити (коринтхиазин, коринтхиастис, Коринтхиа кори, Ко-
ринтхиапес) и у коме је био храм богиње Афродите са више од 1000
храмовних блудница (В. Иоаннидис, Исагоги ис тин Кенин Диатхикин,
Атина 1960, 244; др Е. Чарнић, Увод у Св. Писмо Новог Завета, Београд
1970, 140). За једног Коринћанина, и кад је постао хришћанин, није зна-
чило нечим не бивалим да живи са својом маћехом (1 Кор. 5, 1-5), што
се, како примећује сам ап. Пале, није дешавало у другим незнабожач-
ким местима. Апостол поставља хришћански принцип: Добро је не дох-
ватати се жене… Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Али због опаснос-
ти од распрострањеног блуда, наставља: Свако да има своју жену и же-
на мужа… Не забрањујте се једно од другог. Дугим уздржањем може
вас сатана навести на блуд. „Видиш ли благоразумије Павла“ – вели Св.
Јован Златоуст – „како он и показује превасходство уздржавања, и не
врши присиљавање ономе који се не може уздржати, бојећи се да не
дође до пада“ (Беседа XIX на 1 Кор. С. Петербург 1904, 179).
То је смисао савета ап. Павла. Узети овај савет као наредбу за све и
свагда, и не дозволити уздржање ни по узајамној сагласности, држим да
се не би могло сложити с духом православних хришћанских схватања.
Поред тога, кад би наведене речи имале смисао да се „не сме“ ни уза-
јамним договором уздржавати од полних односа у браку, брачнике који
по договору живе „као брат и сестра“ Црква би до сада свакако осуди-
ла. А то она никад није учинила. Свакако неће ни учинити, јер Св. Јо-
ван Златоуст, излажући њен став вели: „Добро је рекао: Не лишавајте
се. То што је овде назвао лишавањем, напред је назвао дугом, да пока-
же како је велика њихова зависност. Уздржавати се једном против воље
другог значи лишавати, а кад је по вољи – онда не значи“ (н. д. Т. X,
262
178). Ни у Брачним правилима наше Цркве нема помена да се уздржање
осуђује.
Него да укажемо на наведену тврдњу да „брачни другови могу с правом
да доживљују телесну љубав, а да при том… избегавају зачеће“ (н. д.
88). Из раније изложеног смо видели да полни однос у браку, при коме
се користе средства да не дође до зачећа, у најмању руку значи узајам-
ну онанију, или блуд; муж постаје прељубник своје жене, а жена блуд-
ница свог мужа, као што вели Блажени Августин. [...]
Сматрајући да гледиште проф. Димитријевића стоји на темељима све-
товњачког западноевропског схватања брачних односа, можемо га разу-
мети као његов научни став. Али му никако није место у једном уџбе-
нику Моралног богословља за богословије. [...]

Архимандрит Рафаил Карелин: Култ секса

Зашто је секс погубан? Он лишава човека бо-
гоопштења, дакле, Царства Божијег, које је, по
речима Спаситеља „у нама“. УСтаром Завету
је дата заповест да се не чини прељуба. У Но-
вом Завету Господ тражи више – целомудре-
ност не само у поступцима, већ и у мислима;
онај ко гледа с похотом већ чини прељубу.
У заповестима блаженства Господ каже: „Бла-
го онима који су чистог срца, јер ће Бога виде-
ти.“ Значи, обавезан услов за богоопштење је
чистота срца. Људи нечистог срца неће моћи
да виде Бога, да виде, не очима, већ кроз по-
себно осећање срца просвећеног благодаћу.
Видети Бога значи имати у својој души Божанску светлост. Свети оци
су борбу против блуда сматрали једном од најтежих за човека. Они су
блуд називали „смрћу духа“. Преподобни Јован Лествичник је говорио
да је блуд најтежи грех после убиства човека. Човек који се предаје
другим страстима греши, а онај ко је починио блуд је пао, односно де-
мон га је оборио с ногу и он беспомоћно лежи на земљи. Потребне су
године покајања да би блудник добио не само опроштај, већ и благодат,
коју је кроз грех изгубио. Свети оци нас уче да контролишемо своје чу-
ла: вид, слух итд., како кроз њих не би у душу улазила било каква пр-
љавштина, нарочито блудна нечистота, иначе пет чула, по речима пре-
подобног Симеона Богослова постају „пет прозора смрти“. И ако блуд-

263
ник иде у храм до његовог покајања и поправљања унутрашњи живот
Цркве ће за њега остати затворен као за слепца, који стојећи на сунцу
не може да види светлост. Апостол Павле пише: „Не варајте се, блуд-
ници неће наследити Царство Божије.“ Апостол Јован Богослов, тачни-
је Дух Свети, сведочи да блудници и прељубочинци као ни убице и ча-
робњаци неће ући у Небески Јерусалим.
Дакле, морамо рећи да секс у свим његовим манифестацијама лишава
човека вечног живота. Зато се катастрофално смањује унутрашње дво-
риште Цркве, односно срца оних људи, који се налазе у светлосном по-
љу благодати. Секс деформише људску личност; он раслабљује чо-
векову вољу, чини га робом сопствених страсти, који личи на ча-
мац на отвореном мору за време буре и који је изгубивши контролу
предат на вољу таласима. Секс подрива и уништава морал. За хриш-
ћанина је морал пре свега унутрашње стање душе. За савременог човека
су то само одређене норме друштвеног живота. Зато је савремени човек
дволичан – за њега је моралност да изгледа моралан.
Последица „слободног секса“ није рођење деце, већ чедоморство. Зато
је секс по својој природи неприродан и окрутан. Он уништава међу-
собно поштовање у људима и поштовање самих себе. Секс и разврат
сужавају човеков живот до задовољења мрачних инстинката, који живе
негде на дну подсвести, притом вештачки деформисаних, изопачених и
извитоперених. Човек се навикава да гледа на себе, на друге и на сам
живот дрско и цинично. Ако је човек само парче меса, где је ту место за
верност и истину, коме бити веран, пред ким говорити истину, а и коме
је она потребна? Због тога у наше време лаж и лицемерје постају уни-
верзални принцип у људској комуникацији. Истина и поштење, верност
и постојаност су речи, којима се шпекулише. А ако човек живи по мо-
ралним принципима он изазива нему раздраженост, у најбољем случају
људи на њега гледају као на чудака попут Дон Кихота, а чешће као на
непријатеља друштвеног реда и мира.
Секс, чије апологете су у знатној мери књижевност и уметност, у току
последња два века у ствари човеков живот чини бесмисленим, сивим и
досадним. Ако човек савлада терор јавног мњења и масовну хипнозу
средстава за информисање и ако буде искрен, мораће да призна да у
култивисаном сексу, који се врти на свим телевизијским каналима и
упија као прљавштина у наш живот, нема ничег племенитог и радосног,
већ постоји само понижавајуће и вулгарно. У сексу долази до искључе-
ња свести као приликом употребе дроге и алкохола, а затим човек про-

264
лази кроз периоде унутрашње опустошености и одвратности према са-
мом себи. И овде се као код алкохоличара појављује зависност од отро-
ва и одвија стална деградација личности у духовној, душевној па чак
телесној равни.
Постоји још један мистички аспекат секса и разврата. Прво обећање Бо-
га нашим прародитељима биле су речи: „Семе жене сатрће главу зми-
је.“ Обред обрезања у Старом Завету имао је симболичан значај: посве-
ћивање потомства Богу. У Новом Завету брак је подигнут на степен
Тајне. Разврат и секс су давање семена ђаволу и то није проста слика
или симболика; у демонским ритуалима постоје обреди посвећења се-
мена – потенције живота ђаволу, човекоубици.
Секс и разврат су атрибути црне магије, а оргијама се завршавају праз-
ници у сатанистичким сектама. Још су древни хришћански апологети
писали о томе да смрад блуда и људске крви привлачи демоне, зато они
живе у паганским идолиштима као у својим кућама. Демони се окуп-
љају на смрад блуда као гаврани, који надлећу леш.
Људско семе постаје њихов плен, али вероватно о томе не треба детаљ-
но писати. Зато су секс и разврат сила која демонизује свет, то је она
страшна опасност на коју су људи заборавили или намерно затварају
очи да не виде њено одвратно обличје. Први потоп је земљу претворио
у океан. Последњи потоп ће је спалити и истовремено обновити у ват-
ри. А сада нараста потоп прљавштине у којем не тону људска тела, већ
душе.
Из књиге архимандрита Рафаила Карелина „Како вратити породици из-
губљену радост“, Санкт Петербург 2004.

265
 Остало

266
 Старац Тадеј о медитацији
Господу омиљена племенита Душо,
све потиче од мисли и добро и зло а
каквим се мислима бавимо такав нам
је живот.
Остави се медитације источњачких
религија јер су све прожете магијом,
ма колико оно изгледало да има неш-
то слично са Православљем, и не
слушај лажи падших духова, него
припадни скрушеним срцем у сми-
рењу пред Господом и моли се од ср-
ца Господу.
Човек врло споро сазрева духовно
јер је окружен многим саблазнима са
свију страна и потребно му је дуготрајно искуство док не сазри и док не
дође у крајње смирење, јер је крајње смирење савршенство хришћанс-
ког живота, а не васкрсавање мртвих и чинити разна чудеса.
Свети Оци објашњавају три степена молитве док само Свети Исак Си-
рин објашњава и четврти степен молитве својствену само анђелима, а
нама даје се с времена на време само као утеха. Анђели непрекидно
чезну срцем за Господа, тамо где престаје свака мисао и реч, то је мо-
литва анђела.
Буди у свему послушан својим родитељима и не смеш вређати своје ро-
дитеље ни мислима, а речима, опхођење и понашање према њима да о
томе и не говоримо. Свака увреда родитеља било то понашање или оп-
хођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато па-
зи на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на
љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је
одбацити. У свему смири себе и у смирењу припадни у молитви пред
Господом.
Теби су живци ослабили због напетости у будистичкој медитацији, то
одбаци и опусти се и нестаће проблеми које имаш.
Од Господа и Пресвете Богомајке мир и радост и све најлепше жели
Свима.

267
 Шта је Јога
Шта је Јога и врсте јоге – oпуштање или окултна
дисциплина
Реч јога, потиче из санскритске речи
Yug, и значи заједница (са божанским,
твојим вишим Ја). Јога је пут ка прева-
зилажењу обичног ума (онога што ти
мислиш да јеси) са циљем да се сто-
пиш са твојим вишим Ја или божанс-
ким Ја. Јога значи, спајање са Брама-
ном (т.ј. Бесконачним, Универзалним
Духом, безличном силом коју Хиндуси
сматрају и зову богом), преко проме-
њеног стања свести, према томе, тео-
ретски ослобађање себе из веза беско-
начних реинкарнација. Јога долази из
Хидну Веда. Може се пратити уназад
до Патанџалија, који је био религиозни вођа. Шива, један од три нај-
моћнија бога Хиндуизма, познат као Уништитељ назива се Јоги Свара
или Господар Јоге.
Наводимо следећи део, чланка једних световних новина: Процењено је
да постоји 10.000 јога учитеља у САД, који поучавају између четири и
пет милиона студената недељно. Јога је програм који укључује свесно
истезање, промишљене покрете, контролисано дисање и вежбе опушта-
ња. Сврха јоге је да развије снагу, савитљивост, равнотежу, уравноте-
жење тела, свесност тела, мишићну равнотежу, смиреност и контроли-
сано дисање. Јога је настала из једне школе мисли Хиндуизма, која го-
вори да покрети могу издвојити душу од тела и ума.
У Западном свету, јога се користи углавном као облик вежби. Говори се
да јога хоће да уједини тело, ум и дах; да их натера да делују складно.
Она је веома лака, спора и медитативна; али захтева концентрацију. Ин-
структори јоге говоре да су примили мноштво жалби од стране људи,
који верују да је јога преплетена са окултизмом и мистицизмом: Знамо
да јога заиста потиче из једног дела индијског хиндуизма, али наши ча-
сови се углавном баве физичком страном јоге, која ни на који начин не
приморава људе, да се укључе у религије Далеког Истока. (The
Bloomington Herald Times; 1991.)

268
Тужно је, чак су и Хришћани поверовали у ову лаж. Сваки јога
учитељ јесте уствари мисионар будизма или хиндуизма, чак и ако он
или она носе крст, инсистирају да је Исус био велики Јогин, говорећи и
протестујући да јога није религија, већ наука. Ово је највећа од лажи.
Ипак, она је толико раширена, разглашена и верује се у њу, да се у аме-
ричким државним школама, са почетком у вртићима, али и у свакој
другој области живота данас, да се јога и други облици хинду-будис-
тичког окултизма предају и прихватају као наука. Насупрот томе,
Хришћанство је избачено из школа и притиснуто у свакој другој облас-
ти живота у широком, слободоумном покрету, који тежи да замени ре-
лигију са New Age науком! (Peace, Property and the coming Holocaust,
стр. 147). Јога је јасан концепт New Age-а, који је дубоко религиозан и
пантеистичан у свом пореклу. Широко се употребљава и подржава од
стране проповедника New Age-а.
Овај покрет негира стварност греха и потпуне изопачености и верује да
је сваки човек уопштено добар и да је божанствен. Они уче да постоји
бог у свакоме од нас, а да смо ми исувише несвесни тога; треба да то
развијемо кроз медитацију и друге метафизичке технике. Они уче да је
једина ствар, која је потребна људима, просветљење у погледу њихове
божанствености. Верују да се кроз реинкарнацију, човеко поново сједи-
њује са богом. Верују у Карму, која представља дуг човека из његовог
претходног живота. Проповедају и верују у еволуцију, супротстављену
Стварању, описаном у Светом Писму. Јога је такође удружена са маш-
тањем, визуализацијом, хипнозом, магијом ума, певањем манрти, пози-
тивним размишљањем, Силва техникама ума, које не само да нису
Хришћанске, већ су и потенцијално опасне. Када се упражњава од стра-
не верујућих Хришћана, дозвољава одређени спољни, духовни утицај у
нашем животу, који је са њим недоследан и недозвољен. (2 Кор. 6:14-
18). Бављење јогом је у најбољем случају незнабоштво, паганизам, а у
најгорем окултизам.
Њена учења потичу из религија Далеког Истока, које све уче да сам
ЈаБог, само што то не схватам: Циљ јоге је само-остварење: погледајмо
дубоко у оно што треба да буде храм Истинитог Бога и да ту откријемо
наводно Истинито Ја, или више Ја и да објавимо да смо ми Бог. Ништа
није у религији јаче од те идеје, али ипак мирних лица, сви јогини ин-
систирају да бављење јогом, неће проментити нечија религиозна веро-
вања. Ово је религија антихриста а по први пут у историји је широко
распрострањена кроз цели Западни свет крот Трансценденталну меди-

269
тацију и друге облике јоге (The Seduction of Christianity, стр. 54). Јога
себе назива науком...
Хата јога је популарни облик јоге, коришћен од оних који траже облик
опуштања и безнапорну вежбу. Јохана Микелсен, међутим, правилно
расуђује: Постоји уобичајено, погрешно схватање на Западу, да је Хата
јога, једна од десет облика јоге, која наводно води до само-остварења,
само неутрални облик вежбе, опуштајућа и делотворна алтернатива за
оне који се гнушају трчања и калинетике… (Међутим), Хата јога је је-
дан од шест препознатих система изворног Хиндуизма и у својим коре-
нима је религиозна и мистична. Она је такође један од најтежих и наро-
чито (духовно) опасних облика јоге. Израз Хата (hatha)је настао из гла-
гола hath, што значи тлачити, угњетавати. Бављење Хата јогом јесте
уствари и замишљено да потисне ток психичке енергије кроз ове канале
(симболични или психички пролази на другој страни кичмене можди-
не), приморавајући на тај начин моћ змије или kundalini силу, да се по-
дигне кроз средишњи психички канал и кичми (sushumna) и горе кроз
чакре (chakras), претпостављене психичке центре људске личности и
моћи.
Западњаци погрешно верују да се неко може бавити Хата јогом без
учешћа у философским и религиозним веровањима, која су undergird.
То је потпуна заблуда… Ви не можете одвојити вежбе од философије…
Сами покрети постају облик медитације. Продужено бављење овим
вежбама јоге ће било да намерава или не, коначно утицати на тебе и ус-
мерити те ка далекоисточним, мистичним погледима. То је оно што је
смисао! Не постоји, по дефиницији таква ствар као неутрална јога. (Like
Lambs to the Slaughter, стр. 93-95)...
У том случају, ако је неко заинтересован за физичко вежбање, које тре-
ба да помогне човековом телу, не треба да се бави јогом, која је створе-
на ради смрти, учећи нас како да постигнемо стање свести у ком добија
бољу реинкарнацију. Чак и физички ставови у јоги долазе директно из
Хинду списа и тако су створени да поставе човека у стање свести, где
ће онда замишљати да је Бог. Према томе, Хришћани који мисле, да ће
добити опуштање и/или вежбу, у стварности добијају Хиндуизам! Мис-
ле да добијају науку, али добијају религију! Погрешно је названо и
опасно је! (John Akenberg Show Program, The New Age in Society).
Џон Велдон и Клифорд Вилсон, написали су у књизи Occult Shock and
Psyshic Forces да је јога у стварности чист окултизам. Ханс Улрих Рие-
кер у својој књизи The Yoga of Light такође упозорава да неразумевање
270
праве природе јоге, може значити смрт или лудило. Друга, мало поз-
ната чињеница је, да је практично сваки већи гуру у Индији издао упо-
зорења, слична овима тј. технике дубоког дисања, као што су оне које
се уче у јоги, јесу традиционални методи за улажење у промењена ста-
ња свести и развијање тзв. психичких моћи. Јога је једно од основних
средстава за достизање овог промењеног стања свести. А промењено
стање свести представља врата за окултизам.
Сер Џон Еклс, добитник Нобелове Награде за своја истраживања на
мозгу, рекао је да је мозак машина, на којој дух ради. У нормалном ста-
њу свести, човеков сопствени дух куца по неуронима у мозгу и управ-
ља својим телом. Ми смо повезани са својим телом. Али, у промењеном
стању свести, под дејством дроге, хипнозе, јоге, итд. oво пасивно, али
промењено стање, веза између мозга и духа се губи. То онда дозвољава
другом духу да се уметне, да почне да куцка по неуронима мозга и на
тај начин ствара читав универзум илузија. Ви сте онда тако, сами себе
отворили. То се назива врачање. Људи буквално себе уче, како да буду
демонизовани, а све у име развијања човекових пуних способности...
(Извор: „Православни одговор“)

Митрополит пирејски Серафим о јоги

Митрополија пирејска, узимајући у обзир да се на њеној територији на-
лазе центри јоге, већ објављеном саопштењу Синода Грчке Православ-
не Цркве, придодаје следеће разобличавајуће саопштење:
1. Реч „јога“ етимолошки је настала из санскритског корена – „Јуџ“,
што значи „ујединити“ – „јединство“ човека с безличним „апсолутним
једним“ хиндуизма и истичних религија. Следствено, јога није једнос-
таван и безазлен метод опуштања, то није начин ослобађања од стреса
и није метод телесне хармоније, као што се претпоставља, већ етапа
хиндуистичког погружавања, повезаног с антихришћанском теоријом
реинкарнације и демонским божанствима Вишну, Кришна и Шива.
Светске новинске агенције недавно су известиле да је у Индији било из-
ведено људско жртвоприношење – обезглављивањем петогодишњег де-
тета у част демонског лажног божанства Кали из хиндуистичког пан-
теона.
У многострадалном хиндуистичком Непалу, неколико дана пре катаст-
рофалног земљотреса јачине 7,8 степени Рихтерове скале, догодио се

271
неописив религијски злочин када је на жртву хиндуистичким „богови-
ма“ (који су демони) било принето 250.000 животиња.
У разним школама хиндуизма видимо директну зависност оних који
упражњавају јогу од хиндуистичког учитеља, који их усмерава да ме-
њају своја хришћанска имена. Ни једна од многобројних техника јоге
нема никакве везе са науком, већ напротив – са магијом. Занимање јо-
гом крије мноштво психичких и телесних опасности.
2. „Нова ера Водолије“, која ратује против Једне, Свете, Васељенске и
Апостолске Цркве, с нашим Православљем, запљуснула је нашу земљу
проповедањем јоге, како би нас завела својим демонским учењем, да су
све религије подједнаки путеви, који воде до истог циља.
3. Све фазе обуке повезане су с конкретним демонским праксама. На
пример, изолујући се од спољашњег света, ученик мисли да се обраћа
ка свом унутрашњем свету и покушава да елиминише сваки други осе-
ћај.
Ако на почетку те демонске јоге ученик и даље задржава неке елементе
свести, он касније чак губи самосвест, не може да разликује боје, ни
мирисе, ни укусе, ни смог себе, ни друге људе. То небиће јога назива
„искупљењем“.
Током вежбања могу се јавити натприродне – демонске појаве, као што
су телепатија, лебдење у ваздуху, општење с лукавим духовима и дру-
ге. Све то потврђује да су парапсихологија, јога и уопште сви различи-
ти облици медитације засновани на окултизму, односно – демонима.
Ми позивамо све православне хришћане, а посебно младе, да се одупру
новом поретку и уједињују у својим хришћанским заједницама са свеш-
теницима, како би достигли духовни мир и духовни живот правосла-
вног хришћанства.
А бављење јогом је неприхватљиво за православне хришћане и неспоји-
во с учењем и догматима наше Вере, јер представља облик одрицања од
православне Истине, хулу на Духа Светога и приводи ка служењу де-
монима.

С отачком молитвом за вас,

Митрополит пирејски Серафим

272
 Истина у лице
У чему иноверци са правом укоревају хришћане
Раније су се на Руси
сви непрестано мо-
лили, Исусова мо-
литва је свима била
непрестано на усти-
ма и зато је Рус била
света, тако су је зва-
ли: Свјатаја Рус. А
данас људи непрес-
тано псују и осквер-
њују своју душу и
тело, ваздух и земљу на којој стоје, кућу у којој живе. Језик хришћани-
на је молитва а језик бесова је псовка. Морам да наведем један ужасава-
јући пример. Разговарао сам са једним иноверцем, муслиманом. Он ми
је рекао тако страшне, горке речи, али у њима има много горке истине.
Он ми је отворено рекао: „Ја не волим ваш руски народ!“ Упитао сам га
зашто је то тако. „Објаснићу вам“, рекао ми је:
„Прво: најсветија, прва реч: „мајка“ – ви је псујете.
Друго: Ми своје џамије брижљиво чувамо а ви сте своје храмове прет-
ворили у свињце, погледајте какви су разрушени.
Треће: Погледајте наше жене, како се оне скромно облаче, како носе
сукње, мараме на глави, не шминкају се, понашају се скромно, како
слушају мужа. А ваше жене и кћери, како се облаче – као блуднице са
железничке станице.
И четврти разлог: Наше жене нама рађају децу, ми имамо много деце,
по десеторо, петнаесторо деце, а ваше жене не желе нити да рађају од
вас, ваш народ је завршен, он је потпуно пропао“.
То су страшне речи. Наравно, он је агресивно настројен, али у његовим
речима има много горке истине. Већ нас и иноверци укоревају! А ми би
требало да укоревамо друге, да будемо чисти и непорочни, а нас већ и
иноверци укоревају у ономе у чемо бисмо ми требали да будемо при-
мер другима!

273
Постоји предање да се Мајка Божија не моли за псоваче. Псовачи псују
своју мајку, тајну свог зачећа. Псовач никад неће бити здрав, он ће увек
бити болестан и отићи ће у вечну муку. Псовач прилачи на себе бе-
совску силу као што магнет привлачи на себе гвожђе. Бескорисно
је освећивати кућу псовача јер је он непрестано обесвећује псовка-
ма. Тамо анђео чувар никада неће пребивати јер га псовке изгоне.
Страшно је шта се чини сада. О томе треба размишљати.
Сада више људи не псују него разговарају псујући. А псовка је језик бе-
сова.
Јереј Андреј Углов

Превод: Православна породица, септембар 2019.

(православнапородица.орг.срб)

Владимир Димитријевић: Писмо бившег ђака

(2017.) Мој бивши ђак недавно се вратио са Кавоса у Грчкој, који је нај-
јефтиније одредиште како за младе Енглезе, тако и за Србе. Енглези су
се, вели он, понашали како је и очекивао: били су пијани и по сву ноћ
су урлали. Али...
Уосталом, ево остатка писма: „Но, ми знамо какви су они. Трагедија је
каква је наша младеж. Размишљао сам данима о овоме што Вам пишем
и причао сам са још неким нормалним момцима о тренутном стању и
схватио сам да нисам стармал. Да бих Вам боље дочарао, пренећу Вам
само једну епизоду од десетодневног боравка на Кавосу. Наиме, три де-
војке из П. које су биле у соби поред моје су ми причале, наравно пија-
не, како су се оне договориле пре поласка са колико ће момака спавати
за тих 10 дана, а са колико ће се љубити. Две девојке су „лицитирале“ 4
момка за спавање и 8 за љубљење.
Трагедија је што су ми у аутобусу потврдиле да им је један фалио па да
буде 4. Да Вам не причам да 95% девојака пуши и 100% пије. Ја јесам
мушкарац, али сам и објективан, много мање момака пуши односно пи-
је. Такође, превише дроге је присутно. /…/ Е сад, мени се врте у глави
ваше речи о последњим деценијама Рима. Причали сте нам да је немо-
рал био присутан у енормним количинама пре пад Рима и да је све то
убрзало пропадање такве цивилизације. Из свега онога шта сам видео

274
својим очима уживо, шта гледам на јутјубу, на инстаграму, могу само
да извучем закључак да ће „свет пасти“ баш као Рим.“
Одговорио сам му: „Драги /…/, ово писмо ме је баш „дотукло“. Свети
оци су говорили: „Хвала Богу што је женама дао стид, јер без тога се
нико од нас не би спасао“. Мислим да апокалиптичност нашег доба
потиче управо из ових извора – изнутра смо трули, и то се скупо плаћа,
јер Бог не обитава у људској трулежи: „Младићи и деве, за љубав прик-
ладни, љубав узљубите, ал право и незазорно, младићство и девство да
не повредите„, говорио је Деспот Стефан Лазаревић. Човек, међутим,
мора да у сваком времену нађе пут ка Истини и Чистоти, и да се бори
колико може да остане човек. /…/ Хвала Ти што си се јавио, и драго ми
је да мислиш на начин истинског родољуба, јер патриотизма нема и не
може бити без морала.“

„Слободни односи“ – Оружје блуда против нас

„Девственост и брак нису за све, али целомудрије јесте за све“ – Свети
Филарет Московски. [...]
То, што се назива „слободним односима“ је блуд и разврат. Човеку је,
као разумном бићу, дата слобода, али је дата и одговорност за своје
поступке. Ако нема одговорности, значи онда нема ни слободе. Одба-
цивање одговорности означава само то да се она преноси на другог.
У датом случају – на кога? На „савремени свет“. Говоре: „такав је
живот“. Али то је просто кукавичко сакривање своје равнодушности. У
ствари, желимо задовољства, а одговорност нам је страшна. Дајте пра-
ва, али само без одговорности.
Строго говорећи, блуд и прељуба се разликују. Блуд су – полни односи
до брака, а прељуба су ванбрачни [=неверство у браку]. Али, и једно и
друго је тешки грех. Јер се врши не само против себе, већ и против
ближњег, а могуће је, и против друге породице. А може бити и против
потенцијалне породице. Јер „лака“ девојка има много мање шанси да
касније образује потпуну и чврсту породицу. Предбрачно полно ис-
куство у томе јој никако не помаже. Јер је логика: уживала сам без
икаквих обавеза, живела сам само на своје задовољство, а сада „по ис-
тој цени“ морам још и породицу да служим? Иста оваква зачкољица че-
ка и мушкарце! [...]
Нажалост, врло је много људи који су настројени на предбачни живот.
Према резултатима изборног истраживања „Породица и наталитет“

275
(2009 г.) http://www.gks.ru/free_doc/2010/family.htm, само 62% сматра да
је обавезно венчање у општини (табела 7). И само 26% сматра да је пот-
ребно венчати се у општини још пре почетка заједничког живота (табе-
ла 8), тј. може се одпочети заједнички живот само у браку. И целих
40% – скоро половина! – сматра да „прво треба живети заједно годину-
две и проверити своја осећања, а затим се венчати у општини“. У ства-
ри, у овом случају можемо говорити само о једном осећању – страху од
одговорности. Он и управља онима који се баве оваквим оправдањима.
А шта заправо означава овај одговор? Од полних односа се добијају за-
довољства, а одговорност је никаква. „Прво да живимо годину-две“ –
то су разговори за децу. Зар ће почети да воде полни живот после „го-
дину-две“? Не, већ одмах. Зашто онда не рећи искрено: задовољства хо-
ћу одмах, а што се тиче одговорности још ћу да размислим. Али већ је
касно размишљати у овом случају. Грех блуда продире у душу и разје-
да је изнутра као рђа.
Неки говоре: венчање у општини је просто формални потпис. Али, ако
је то просто формални потпис, зар вам је тешко да се потпишете да је та
и та – ваша жена, а тај и тај – ваш муж? Што, исећи ће вам руку? Ми
чак потписујемо уговор на послу. Зато што одговарамо за своје речи,
намере и поступке. А за заједнички живот са вољеним човеком не же-
лимо да одговарамо. Шта је то ако не кукавичлук? Да ли и волимо ту
особу?
Постоји и друго оправдање: а шта ако нам се не свиди, а шта ако не од-
говарамо једно другом? „Полна неусклађеност“ и слично томе. На то
можемо одговорити овако. Ко не тражи образовање породице, већ се
боји „а шта ако се не свиди“, тај само и тражи то да би се „свидело“.
Код њега ће и цео живот тако и проћи – само да се „свиди“. [...]
Јевгениј Чернишев, Донецк

Извор: http://www.odigitria.by/2016/05/16/svobodnye-otnosheniya-oruzhie-
bluda-protiv-nas-2/
Превод: Душка Здравковић, Православна породица, мај 2016
(православнапородица.орг.срб)

276
 Порнографија (тј. рукоблудије) мења структуру
мозга
Немачки научници доказали су да особе које редовно гледају порногра-
фију неколико сати недељно имају мањи проценат сиве материје у моз-
гу.
Сати проведени у гледању порнографског садржаја нису безазлени, от-
крила је група истраживача са Института Макс Планк у Немачкој.
Резултати њихове студије у којој је учествовало 64 добровољаца ста-
рости између 21 и 45 година, показали су да редовно конзумирање так-
вог садржаја смањује количину сиве материје у мозгу.
Стручњаци су током истраживања прво желели да установе колико тач-
но времена испитаници у просеку троше на гледање порнографије. От-
кривено је да то време варира, али да у глобалу не прелази четири сата
[седмично].
Научници су затим скенирали мозгове испитаника показујући им прво
порнографске фотографије, а затим и оне које немају везе с порногра-
фијом.
Откривено је да постоји веза између времена проведеног у гледању
порнографије и запремине сиве материје у мозгу. Другим речима, на-
кон што су учесницима истраживања показали порнографски садржај,
научници су приметили да регије у мозгу задужене за процесе моти-
вације показују смањену функцију.
Секс и порнографија на исти начин узрокују производњу допамина,
супстанце одговорне за осећај пријатности и награде. Упорно стиму-
лисање овог неуротрансмитера редовнм гледањем „порнића“ дово-
ди до „отупљивања“ мозга на њихово дејство, а то значи да ће након
одређеног времена сексуално задовољство постати мање.
У складу с тиме, за исти ниво уживања биће неопходна већа количина
допамина, што значи више порнографије и интензивнији садржај. На-
кон претераног излагања филмским сценама, мушкарци се теже узбуђу-
ју приликом стварног сексуалног односа и тако у кревету теже постижу
оргазам. [...]
Стручњаци су провели још један експеримент – зависнике од филмова
„xxx“ категорије прикључили су на уређај за праћење активности моз-
га. За време гледања њиховог омиљеног жанра, на екрану је светлео
277
центар задужен за пријатност и награду, а тај исти део мозга активан
је и код зависника од алкохола и дрога. Људи који конзумирају пор-
нографију од раног узраста имају три зоне у мозгу које су активније не-
го код особа које нису зависне – исто је и са зависницима од дрога, пот-
врдило је истраживање.
(rtv.rs)

Грешни Радислав: Осврт на текст „Како да се

оженим“
Помаже Бог, браћо! Сад
прочитах чланак који се
итекако и мене тиче. И ја
сам био упао у кризу. Наше
дјевојке неће да се удају, јер
у ствари не знају шта хоће,
јер их 90% на брак гледа
као на робију. И оно 10%
што хоће да се уда, не зна
ради чега се удаје. Да ли је
то ради вјенчанице, или ра-
ди „пољевачине“ – када сватови дарују младу, или просто што село та-
ко нешто очекује.
Ја сам у овој малој Рогатици био упао у кризу. Посао ми није допуштао
да пуно трчкарам по околним мјестима и да често са цурама излазим, а
и кад сам обезбједио претпоставке за брак, цура у околини је нестало.
Но, благодарећи моме духовнику који ме је пожуривао на брак, и оцу
Фотију који ми је рекао да многе Рускиње једва чекају да се удају, до-
био сам идеју да ђевојку тражим у матушки Русији.
Рускиње су много, много другачије васпитаване од наших дјевојака.
Руске дјевојке су већ у раном дјетињству, у обданишту, почеле да се
уче пословима у кући. Наше дјевојчице са 10-так година, имају домаћи
задатак да се фотографишу са мртвом лутком како једу, спавају, и да
још напишу домаћи задатак шта је мртва лутка доживјела дружећи се
са нашим дјететом. Значи, руске дјевојке су у дјетињству научене сус-
рету са реалношћу, а наша дјеца се заглупљују бјежањем од реалнога
живота. И онда кад се наш младић и дјевојка требају срести са реалним
животом и узети на себе бреме одговорности које их очекује у браку, на

278
све начине покушавају да брак одложе за неке „боље дане“. И тако се
закопавамо.
Но Руске дјевојке су сасвим по другом васпитане. Руска жена са 20-22
године иде са своје двоје дјеце у шетњу, и у брак улази са првим, евен-
туално другим момком, а наша дјевојка/жена је у тим годинама је већ
имала 4-5 полубрачних веза, и шета пудлице или мачке. Руска дјевојка
викенд проводу у манастиру или сиротишту на послушању, наше
дјевојке се у то вријеме тријезне од лумповања по дискотекама. Наша
дјевојка када се одлучи на брак, пола године проведе размишљајући
какву ће вјенчаницу купити, какве ће боје бити позивнице, у каквим ће
ципелама бити пре подне на вјенчању, а у каквим после вјенчања.
Руска дјевојка се припрема постом, молитвом, исповјести и При-
чешћем за Свету Тајну брака. Нашу дјевојку када се уда, хвата очај
када се сретне са првим обавезама у браку (припрема ручка, чишћење
дома....) и гледа да што прије побјегне из брака, јер себе види као прин-
цезу из шпанске серије, руска дјевојка се одмах хвата у коштац са проб-
лемима, и с радошћу се припрема за обавезе које је очекују као будућу
мајку. И тако би могао да пишем још много тога.
Но да ријешимо главни проблем, како доћи до руских дјевојака, како
наша браћа Срби не би ишли у Албанију и куповали латиномислеће ал-
банке, које им, након што новац преузму, побјегну. Ја сам у матушки
Русији нашао два сајта. Један је „Породица и вјера“ semyaivera.ru гдје
сам свој проблем објаснио рускоме баћушки, а онда ми је он одговорио,
шта да радим. Некоме препоручи молитве Казањској Икони, некоме
Светој Матрони, некоме препоручи Причешће сваке две недеље... сва-
коме према његовом духовном стању. А сајт azbyka.ru/znakomstva је
креиран са благословом РПЦ и тамо је огроман проценат и момака и
дјевојака готово на брак. Ја сам на овом сајту, слава Богу нашао дјевој-
ку, и не много по упознавању смо се и узели. То је чак и медијски про-
праћено, како је дјевојка са Урала, из милионског Перма дошла у малу
Рогатицу, које нема ни на свим мапама Републике Србске. Молим бра-
ћо да што више истакнете два поменута руска сајта, како би што више
браће Срба нашло нормалне дјевојке готове на брак.
Свако добро од Господа!

279
 Српкиње су најлепше на свету, а...
Глумац Ненад Јездић: Српкиње су најлепше на свету, а
облаче се као курве!
Питање: Шта данас да учини нормалан чо-
век кад са насловних страна стижу вести о
смрти деце од дроге, кад вриште ријалити
забаве?
Одговор: То су рат и борба од малопре.
Општи рат. Жене и мајке које воде рат на
свој начин. То су оне мајке, свете, оне које
су чекале своје мужеве, своје браниче и ко-
је су продужиле овај народ. Где су сад те
мајке? Где су сад и које су то мајке које ће
своју децу и синове да васпитају?
Прича човек данас, била је екскурзија, ма-
турантска у Италији, и знате шта су Итали-
јани рекли за нашу децу, српску? За наше
девојке? Јако су лепе, штета што су курве! Обучене су као курве. Мо-
лим те напиши то. Не мора то Италијан да нам каже, ја то видим.
(исечак из интервјуа)

Распад породице доводи до пропасти

цивилизације
Историчар Арнолд Тојнби
(Arnold Toynbee) je приме-
тио:
[...] Од двадесет и четири
значајне цивилизације де-
ветнаест их је нестало не
због освајања споља већ
због моралне трулежи из-
нутра. [...]
Британски етнолог и антрополог са Оксфорд и Кембриџ универзитета,
Џозеф Данијел Анвин (1985-1935) (J. D. Unwin), спровео је обимну сту-
дију шест великих цивилизација и осамдесет мањих друштава у перио-

280
ду од пет хиљада година. Очекивао је да ће његово истраживање потвр-
дити Фројдову теорију да су цивилизације у суштини неуротичне и да
уништавају себе претераним уздржавањем од секса. Али, на Анвиново
изненађење, истраживање је довело до супротних закључака.
У свом исцрпном проучавању сексуалног понашања и утицаја којег оно
има на друштво, Анвин је приметио да моногамне културе напредују,
док културе које су невољне да секс сведу у оквире моногамног брака
остају примитивне, или уколико су једном биле успешне, пропадају.
Џ. Д. Анвин – Главна Дела: Sex and Culture, 1934; Sexual Regulations
and Cultural Behavior, 1935; Hopusia: Or the Sexual and Economic Foun-
dations of a New Society, 1940 [...]
У свом говору „Сексуални обичаји и понашање друштва” пред Меди-
цинском секцијом Британског психолошког друштва, Анвин је рекао:
„Хиљадама миља и година су удаљени догађаји између којих не посто-
ји никаква веза. У записима о људској историји не постоји случај апсо-
лутно моногамног друштва које је није успело да искаже велику кул-
турну енергију. Не знам за случај да је велику енергију показало друшт-
во које није апсолутно моногамно”.
„У целокупној људској историји не постоји случај да је група постала
цивилизована а да није била апсолутно моногамна, нити постоји при-
мер групе која је сачувала културу након што је усвојила мање ст-
риктне норме и обичаје”
Unwin, J. D. (1927) „Monogamy as a Condition of Social Energy“,
The Hibbert Journal, Vol. XXV. p 662 [...]
Др Џ. Д. Анвин је отк-
рио:
„Апсолутна монога-
мија” ствара „друшт-
вену енергију”.
Друштва са највишим
нивоом „друштвене
енергије” напредују у
свим значајним кате-
горијама стваралачког

281
раста. Ово је изражено у свим областима: економија, правда и право,
наука, образовање, уметност итд.
Када се стање „апсолутне моногамије” компромитује порастом пред-
брачног и брачног неуздржања (неверства), таква друштва пропадају
у периоду од три генерације.
Оно што је изненађујуће и истовремено забрињавајуће, Анвин каже:
„…не знам за изузетке од ових правила”. [...]
Др. Питирим А. Сорокин – ос-
нивач Одељења за социологи-
ју на Харвард Универзитету –
55. Председник Америчког
Социолошког Удружења.
Након Анвинове књиге „Секс
и култура”, Сорокин тврди да
друштва цветају и бивају
креативна онда када сексуалне
норме и обичаји фаворизују
ексклузивност, моногамију, верност, одговорност и породичну стабил-
ност.
Насупрот томе, када обичаји и норме подржавају сексуалне слободе,
сексуално експериментисање, серијску моногамију, лак развод и кратке
и променљиве породичне односе (посебно са децом), тада друштва пос-
тају нестабилна и отуђена а затим пропадају.
The American Sex Revolution (Boston: Porter Sargent Publishers, 1956) [...]
Питирим Сорокин је писао о револуцији у сопственој земљи [Русији]:
„Током прве фазе Револуције, њене вође покушавале су да униште
брак и породицу. Слободна љубав била је слављена у складу са зва-
ничном теоријом о „чаши воде”. Уколико је особа жедна, гласила је
партијска директива, небитно је какву ће чашу употребити да задо-
вољи жеђ, исто важи и за сексуалну глад. Правна дистинкција између
брака и неформалног односа је укинута. Комунистички закон одобра-
вао је уговоре између мушкараца и жена зарад задовољења њихових
жеља и нагона. Уговор је могао бити на неограничен или ограничен пе-
риод, годину, месец, недељу или једну ноћ. Људи су могли да ступају у
брак и разводе се кад год су хтели. Један партнер је могао да се разведе
без да о томе обавести другог.

282
Није било потребе ни да се брак региструје. Бигамија и полигамија су
биле дозвољене, предбрачни односи и неверства били су пожељни и
нормални.
За неколико година,
хорде дивље, на-
пуштене деце преп-
лавиле су СССР.
Милиони живота
били су уништени,
посебно су биле по-
гођене младе девој-
ке. Стопа развода и
абортуса се винула
у небеса. Дошло је
до пораста мржње и
сукоба међу партне-
рима као и до пораста психо-неуроза.
Резултати су били такви да је влада морала да преокрене своју полити-
ку. Пропаганда заснована на теорији „чаша воде” проглашена је за кон-
трареволуционарну и њено место заузела је званична глорификација
предбрачног уздржања и узвишености брака.
Узевши у обзир да се цео процес одиграо у току једног режима, очигле-
дан је значај овог експеримента за разумевање друштвених последица
неограничене сексуалне слободе.“ [...]
Питирим Сорокин је кроз анализу култура у периоду од неколико хи-
љада година установио да свакој политичкој револуцији која доводи до
друштвеног колапса претходи сексуална револуција у којој су брак и
породица обезвређени. [...]
1947. године социолог са Харварда др Карл Цимерман (Carle Zimmer-
man) написао је књигу „Породица и Цивилизација”. Он је проучавао
пропаст неколико цивилизација и империја и открио је осам образаца
понашања који доводе до пропасти цивилизације:
1. Слом брака и пораст развода
2. Губитак традиционалног значења брачних обреда и церемонија
3. Успон феминизма

283
4. Повећање јавног непоштовања родитеља и ауторитета уопште
5. Повећање малолетничке делинквенције, промискуитета и бунтов-
ништва
6. Одбијање људи у традиционалним браковима да прихвате породичне
обавезе и одговорности
7. Растућа жеља за прихватањем неверства
8. Повећано интересовање за и ширење сексуалних перверзија и сек-
суалних злочина [...]
Др Цимерман је уочио једанаест „симптома коначне пропасти” пос-
матрајући пад Грчке и Римске цивилизације. Погледајте колико слич-
ности има са нашим друштвом:
1. Спразумни разводи
2. Пад фертилитета, непоштовање родитељства и родитеља
3. Бесмислени брачни обреди и церемоније
4. Изругивање и клеветање народних хероја из прошлости
5. Прихватање алтернативних форми брака
6. Широко распрострањен нарцизам, феминизам и хедонизам
7. Промовисање антипородичног осећања
8. Прихватање неверства
9. Бунтовна деца
10. Повећања малолетничка делинквенција
11. Уобичајено прихватање свих врста сексуалних перверзија [...]
„Када број породица са самохраним родитељем достигне 30%, заједни-
ца почиње да се распада а степен криминала почиње да расте. Заједни-
ца се мења од оне која пружа подршку деци, до оне која представља
опасност по развој деце… када год постоји велика концентрација неус-
пелих и сломљених породица у било којој заједници, та заједница ће се
дезинтегрисати.“ [...]

284
„Стручна литература из криминалистике је изненађујуће конзистентна
по питању узрока насилних злочина: слом породице и стабилне зајед-
нице. Најдубљи корен те појаве je одсуство стабилног брака.”
Patrick Fagan, The Heritage Foundation – „The Breakdown of the Family“
Essay: The real root-cause of violent crime [...]
(православнапородица.орг.срб)

Стивен Баскервил: Породице Источне Европе се

циљано уништавају
(31.12.2017.) Стивен
Баскервил, професор
политичких наука на
Патрик Хенри колеџу
из САД, водећи ауто-
ритет за питања раз-
вода, старатељства и
породичних судова,
одабрао је Србију за
једну од дестинација
где је промовисао
своје књиге „Нове
политике секса“ и „Стављен под старатељство“.

285
За Србију се није определио случајно, већ је желео да упозори на меха-
низам којим ће се и код нас, као и у другим земљама које подлежу тота-
литаризму, разорити институција породице ради потпуног потчињава-
ња транснационалним интеграцијама. Механизам је веома једноставан:
под спољним притиском, уз запажену улогу западних амбасада, и уз
обимну корупцију елита, уводе се закони којима се у име заштите
породице, она растаче; када је породица као основна јединица економс-
ке производње уништена и кад су разорени односи мушкарца, жене и
деце, они постају само појединци којима управља држава, односно ко-
румпирана елита која не полаже рачуне свом народу него онима од ко-
јих новац стиже у виду тзв. помоћи, а то су – УН и ЕУ.
Наступајући у Београду и Новом Саду, на предавањима и семинарима
које је организовао београдски Институт за европске студије, Баскер-
вил је упозорио да се и Србија увлачи у мрежу глобалног тоталитариз-
ма и да сарађујући са ЕУ морамо да будемо веома опрезни јер нису сви
закони које препишемо из ЕУ на корист нашег народа. Примера ради, у
јуну ове године је ступио на снагу Закон о спречавању насиља у поро-
дици, који је, како је оцењено на једном од поменутих скупова, овлас-
тио социјалне раднике да буду оно што су до сада могле само судије
и судови, а што за последицу има да се супружници без суђења, одбра-
не и судске пресуде удаљавају из својих породица само на основу при-
тужбе односно пријаве другог супружника, на основу одлуке социјал-
них радника.
Ма колико то била добра превенција у случају реалног насиља, то је и
добар простор за манипулацију. Толико, да постоје основе да се мисли
како је закон тако и скројен, не да би заиста штитио од насиља, него
да би послужио за насиље над породицом, за њено перфидно разби-
јање. Наиме, сва правосуђа на свету већ имају законе који кажњавају
насиље, свако насиље. Зашто онда посебно уводити закон о породич-
ном насиљу? Па, тај закон ради управо супротно – упропаштава поро-
дицу. У вашем је законодавству само прекопирано оно што се већ ради
у западној Европи и Северној Америци. Карактеристика тих закона је
да дефинишу породично насиље веома широко: да би нешто било прог-
лашено насиљем нема потребе за физичким контактом, то може бити
увреда или и мање, и нема никакве везе са оним што насиље у класич-
ном смислу значи. Ови закони охрабрују супружнике да приликом раз-
вода износе лажне оптужбе и да на основу њих, један супружник, а то
је најчешће отац, буде потпуно удаљен из породице. Не само разведен,
него и раздвојен од деце. Последица примене овог закона није оно
286
што би било нормално у случају насиља – месеци или године зат-
вора, него уклањање супружника из породице, дома и од деце. Свр-
ха је очигледна: удар на породицу.
Постоји и друга последица, системска, а то је да уведете систем у коме
неко може да буде кажњен без правосудног процеса, презумпције не-
виности или доказа!
[Питање новинара:] Како је то могуће од твораца либералног демок-
ратског Запада који формално заговара право на фер суђење? Зар осуда
без суђења није једна од основних карактеристика тоталитаризма?
[Одговор:] Јесте. То је тоталитаризам. Још једна важна одлика је то што
тоталитаризам задире у приватни живот и његов најинтимнији део – по-
родицу. Не постоји тоталитарнија ствар него да упаднете у нечији дом,
растурите породицу и узмете децу. Ви више не управљате својим лич-
ним животом!
[П:] Ко управља?
[О:] Правни систем, односно социјалне службе под изговором заштите
деце преузимају контролу над сваким чланом домаћинства појединач-
но. Пошто су се за то створили предуслови, тако што је ослабио тради-
ционални морал и улоге фамилије, цркве и вере, у тај вакуум су угуране
социјалне службе, иако оне немају адекватно и неопходно правничко
образовање.
[П:] Каква је улога НВО сектора у стварању тих предуслова, али и у
реализацији тоталитаризма у свим погођеним друштвима, па и у српс-
ком?
[О:] Добар део овога о чему причамо је идеолошки мотивисано ради-
калним идеологијама које промовишу разне невладине организације. А
већина НВО и у Србији и другим земљама централне и источне Европе
се финансира из фондација и од влада земаља западне Европе и Се-
верне Америке. То су НВО које промовишу феминизам и радикал-
не сексуалне идеологије. Нису невладине, како се представљају, већ
под утицајем других влада.
[П:] Којих конкретно?
[О:] Финансирају их ЕУ, влада САД – у чему посебну улогу имају ам-
басаде. Иза многих од поменутих мера стоји влада Норвешке.
[П:] Зашто циљано уништавају (српску) породицу као институцију?

287
[О:] Зато што она, баш као и религија и црква, служе да ограниче власт
државе. Поменутим центрима моћи није довољно да имају лојалне по-
литичаре у некој земљи већ морају да стекну контролу над понаша-
њем људи. Зато према земљама источне Европе, где су још јаке хриш-
ћанске вредности, имамо непријатељски расположене медије и НВО.
Пољска и Мађарска се опиру политици ЕУ, па видимо како се медији и
разне НВО непријатељски односе не само према владама ових земаља,
већ и према њиховим народима!
[П:] Вратимо се на улогу коју у свему томе имају амбасаде, укључујући
ове у Србији…
[О:] Знао сам да је добар део Обамине спољне политике било „гурање“
ЛГБТ права. То се нарочито видело у именовању амбасадора. У Србији
сам сазнао како су се ове директиве спроводиле у пракси, што је, на-
равно, недолично, јер посао амбасадора не укључује мешање у унут-
рашњу политику домаћина.
[П:] Како зауставити то мешање амбасадора у наше унутрашње ствари?
[О:] Морате њихов притисак
учинити јавним, мора се саз-
нати да се то дешава. Амери-
канци се могу узрујати ако
сазнају шта – односно како –
ради њихова спољна полити-
ка. Американци подржавају
промоцију слободе и демок-
ратије, али нису свесни које
се вредности заправо промо-
вишу. Једно је охрабривати
демократију, а друго подржавати једну страну у унутрашњем сукобу
земље домаћина – већина Американца би се томе противила. Као што
им јесте засметало кад су сазнали колико је Обамина администрација
преко спољне политике гурала сексуални радикализам и сексуална пи-
тања. На челу је била државни секретар Хилари Клинтон.
Сада је дошао Трамп. Морате да учините да се чује да вам сметају стра-
ни амбасадори и страни званичници који вам се мешају у унутрашња
питања. Тада ће бити одговора!
[П:] Шта се може учинити да би се поправило стање настало досадаш-
њим гурањем радикалних политика?
288
[O:] Морају се промовисати друге вредности, као што је породица и ло-
кална заједница, комшилук. Од тоталитаризма ће нас заштитити само
интегритет породице, чињеница да постоји сфера приватног живота у
који држава нема право да се меша, право родитеља да сами одлучују о
васпитању и образовању деце. Исто тако, држава мора да поштује пра-
во човека да буде верник и ван своје куће. Хилари Клинтон је рекла
да деца припадају држави. Али, то није истина, држава не полаже
право на нас, јер смо ми одговорни и другима, а не само држави. Одго-
ворни смо Богу, народу, породици… Кад су људи почели да игноришу
Бога и веру, настао је вакуум, држава је постала Бог и отац, а на место
религије су дошле секуларне идеологије: марксизам, феминизам, хомо-
сексуализам итд.
[П:] Чиме оне служе тоталитаризму? Која је практична последица тих
идеологија? То нису културе продужавања живота.
[O:] Прво, одузимањем права од породице и родитеља, контрола
над децом се даје другима: влади, држави… хомосексуалним парови-
ма. Друго, у праву сте, последица је популациона контрола. Седамдесе-
тих смо имали еколошку политика која је говорила да је потребна ре-
дукција популације, а сада имамо ствари као што је ЛГБТ.
[П:] Србија на путу ЕУ интеграција усваја законе који су део те агенде?
Колико нас ЕУ заправо угрожава?
[O:] Морате се чувати! Активности ЕУ (али и УН) поводом сексуалних
питања су много веће него што се о томе говори по медијима! Испод
радара, под крилатицом људских права или једнакости и недискри-
минације, званичници ЕУ се јако много баве питањем породице, и
– немајући уопште компетенције за то – уплићу се у ствари као што су
породични закони и слично, иако би то требало да буде унутрашње пи-
тање држава чланица. Породична питања су већи део онога што ЕУ ра-
ди. Ако хоћете да идете у ЕУ, морате да имате односе са њом. Узмите
оно што ваља, али останите чврсти на прерогативима српског суверени-
тета и унутрашњих питања (а међу њима су и она која се тичу породи-
це). То не спада у надлежност ЕУ, него Србије. Погледајте како се боре
Пољска или Мађарска. И морате да будете опрезни, јер ЕУ нуди добре
ствари, као што је новац. Али, он онда постаје полуга којом се ЕУ меша
у ваше унутрашње ствари. Тако федерална влада САД „заврће руку“
владама држава да раде оно што она хоће. Морате бити чврсти и одлуч-
ни да одбраните вредности које су важне за Србију.

289
[П:] Па ипак, у Србији и другим српским просторима је дуго наметана
политика растакања нације и националног интереса уз – или кроз – јаке
кампање за промовисање вредности глобализације односно за промови-
сање евроинтеграција и евроатлантских интеграција… а ту људи прес-
тају да првобитно буду припадници свог народа и себе прво виде као
део неких мањих група која се боре за своја права, од сексуалних, па
надаље… и тек у неки трећи, четврти план стављају народну припад-
ност, вредности свог народа, односно своје земље…
[O:] Да, узнемирујуће је то повезивање људи у транснационалне групе
које су дефинисане идеолошки. Имали смо претпоставку да је патрио-
тизам деструктивни тоталитаризам и да изазива рат, иако су ратове у
20. веку изазвале транснационалне идеологије, бар колико национали-
зам. Опасно је окарактерисати национализам и патриотизам као нешто
што је лоше само по себи, јер се онда отварају врата транснационалним
идеологијама, а оне, уместо да буду интегративне, доводе до – поделе
друштава. Зато сам почео да много више ценим националну државу. Не
говорим о фанатичном национализму – фашизму, него о патриотизму,
јер он као своје наслеђе нуди заштиту локалне заједнице, породице и
појединаца од моћи државе и транснационалних организација. А то је
важно јер у данашњем свету те транснационалне организације постају
све моћније.
[П:] Да ли је опасност од нарастајуће моћи транснационалних организа-
ција тема за УН?
[O:] Те исте УН, кад се погледају њихове активности испод оног радара
који бележи њихово заузеће за очување мира, често наступају неприја-
тељски према породици. Под паролом развоја, УН иду у земље у разво-
ју и у њима, слично као и у Европи, користе новац да би ослабили тра-
диционалне вредности тих народа, њихову религију и друго. Чак праве
такве развојне пројекте који растурају породице и раздвајају жене и де-
цу од мушкараца. Имају програме – као што је и у Србији случај са, на
пример, питањем породичног насиља, и имају пројекте, у оквиру којих
издвајају жене и дају им новац са директним циљем да маргинализују,
одстране мушкарце и поделе породицу.
А погледајте Запад! Наше индустријски развијене земље. Ми смо се
развили због – породице. Породица је основна јединица економске
производње. Породичне економије су била места на којима је почела
производња и оне су те које су створиле модерне економије.

290
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у стал-
ном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају но-
вац и другу помоћ. Али, то што се њима удели, то није развој, него по-
луга за подређеност. Економски развој се постиже организовањем по-
родице, заједнице и производних јединица. А не удељивањем новца.
[П:] Ту је незаобилазна и глобална корупција на коју је указао министар
Ивица Дачић у Њујорку, кад је рекао да од новца који стигне, део оде
јер је обавеза корисника помоћи да ангажује скупе консултантске куће
(наравно, са Запада)…
[O:] Цео програм помоћи је заправо под критиком, јер добар део новца
иде на финансирање корупције. И то на корумпирање елита. Опет ћу да
истакнем да се ми на Западу нисмо развили ни уз чију помоћ, него тако
што смо сами стварали производњу. Развили смо и слободу, и то тако
што наше владе добијају новац од нас, од пореза, а не од спољне помо-
ћи, или од нафте и сличног. Од кога влада добије новац, њему полаже
рачуне. Хоћу да кажем да онај народ који добија помоћ, није само осу-
ђен на то да се неће развити, него ће још и пропадати преко дејства
разних полуга, у које спадају и закони који се баве породицом.
[П:] Шта сте још хтели да поручите нашем народу?
[O:] Моји родитељи су били владини службеници, одрастао сам као
атеиста, а касније сам постао верник и усвојио хришћанске вредности
за које се сада борим. Био сам у Пољској, Чешкој, Румунији и Русији.
Волим источну Европу, ту сам се оженио и живео. Србијом сам био
фасциниран али до сада нисам долазио. Био сам у Хрватској. На основу
свега што сам имао прилике да видим, желим да вам поручим да нисте
сами. У том смислу, волео бих да видим више пријатељства између
Босне, Хрватске и Србије јер су ваши народи верници и имају више за-
једничког између себе него што имају њихове елите. И на западу имате
пријатељске народе, иако то медији не показују.
[П:] Да ли је раније, у традиционалним системима вредности, било ово-
лико насиља у породици и друштву и која је улога медија у овом фено-
мену?
[О:] Знате, посао медија је да истражују корупцију и злоупотребу
власти, али то више не раде… Медији се баве тиме што шире токсич-
ну културу путем ријалити програма и људе преображавају у агресив-
није. И раније је било породичних проблема, али су се решавали уз по-
моћ фамилије, комшија, људи који са нама иду у исту цркву или свеш-
291
теника. То су биле неполитичке и неагресивне интервенције, то је била
морална обавеза свакога од нас: ако постоји проблем у породици, хајде
да га решимо, јер је он и наш проблем. А данас се само каже: „што се
ти мешаш, то није твоја ствар“. И онда наша породица постаје ствар
жандарма. Сада морамо да уложимо напор да ствари преокренемо, јер
тај жандарм долази уз одређену цену.
Диана Милошевић
(znanje.rs)

Молитва на гробу родитеља

То је дакле тај гроб, који крије кости Ваше, предобри оче, премила мај-
ко моја. Ту почива оно срце, које ме је толико вруће љубило и толико
брижно за мене се старало; ту почивају оне руке, које су ме чувале, које
су ради мене, много радиле и много се намучиле; ту леже ноге, које су
ради мене много ходале; ту леже уста, која су ме добром учила и саве-
товала. Сад знам колико сам вашом смрћу изгубио. Док сам вас имао
уза се, нисам много марио за то, често сам Вас жалосно љутио. О како
бих вас сада љубио и поштовао, али већ је прекасно. Узалудан је плач и
нарицање, то Вас неће пробудити. Но зато ћу после смрти Ваше чинити
оно, што сам за живота Вашега пропуштао.
Сећаћу се Ваших савета и поука, добро ћу и побожно живети да узмог-
нем једном као добро и побожно дете к Вама се придружити. Ти пак,
Оче небески, саслушај вруће моје молбе, које Ти на гробу својих роди-
теља приносим: одврати им оно у вечности, чега им ја наплатити не мо-
гу, дај да што пре угледају Твоје лице, а мени дај милост, да се опет јед-
ном састанем са њима у Царству Твоме, где живиш и царујеш са Сином
и Духом Светим на све векове векова. Амин.

292
293
 Додатак: Пушење –
самоубиство на рате

294
 Из емисије о пушењу
Свети старци, Тадеј Витовнички и Гаврило [Многострадални] говорили
су у својим беседама да сви који пуше не смеју да се причесте. По
њиховим ре-чима, боље је вечерати месо и прићи Причешћу, него
пушити и кренути на Причешће, како би примили ову Свету Тајну.
Месо није добро ради блудног искушења, али дуван је никао из утробе
Јудине кад се обесио, и због тога пушачи немају право на причест. [...]
Неки турски продавац је имао стару икону Пресвете Богородице коју је
ко-ристио као даску за обрађивање меса. Један православни [верник],
запазив-ши то, решио је да прекине то вапијуће изругивање над
Светињом, и заједно са месом купио је икону као обичну даску.
Доневши је кући, очистио ју је и окачио на зид у гостинској соби. На
несрећу, био је пушач.
Кроз неколико дана у сну му се јавила Пресвета Богородица и
упозорила га: ако не престане да скрнави њену икону димом цигарета,
онда боље да врати икону Турчину. Богородица је сматрала да је боље
да онај сече на њој месо него да је православни хришћанин окађује
смрадом ђаволског кађења. Поме-нути хришћанин постао је свестан
свог греха и никада више није пушио. [...]
Др Слободан Лутовац: „Пушење је самоубиство на рате. [...] Није
непознато да сваки пети човек у свету умире од последица пушења. То
је страшно. А пушачи умиру у просеку 10-15 година раније него
непушачи.[...] Стручњаци тврде да се по отровности никотин може
упоредити са цијано-водоничном киселином коју су нацисти користили
за убијање логораша.“

Старац Гаврило о пушењу

Старац Гаврило Многос-
традални [из манастира
Бошњанe]: „На небу су
само покајници. Само
покајници! А непокај-
ници у паклу! Ни један
није [на небу] који пуши
дуван. У пакао [иду]!
Дуван је пакао, разумеш
ли ти, то је Мухамедов

295
измет, знаш, из њега је изникао дуван. Који пуше – сви су у паклу! Гле-
дао сам ја пакао, има га под земљом – то су немири, страшне муке, то
се не може описати. [...] Ђаво пуши, ђаво хули, ђаво мрси.“
Текст 2
Сви који су пушили дуван, сви су у паклу. [...] Ту су владике, цареви,
сви који су пушили дуван, који су [тиме] грешили.
Текст 3
Пуши ли који од вас? Немој да га је ујела гуја да пуши.

Отац Симеон Рукумијски о пушењу

Ја ћу сад да вам ис-
причам пример једне
наше сестре Виде, Ви-
досаве, која је пушила,
ја мислим преко 30 го-
дина, можда и 40, по
три-четири кутије днев-
но. Већ је била добила
тамну боју лица. То је
био фебруар месец пре
три-четири године. O-
вде иза камере, ту пећ
стоји, фуруна једна, бубњара, и ту ми ложимо ватру и грејемо се преко
зиме. И ватра је ту горела, и дошла Вида, и каже ми: „Ја бих да бацим
цигаре.“ А ја отворим врата [од пећи] и кажем: „Бацaj одмах!“ И Вида
извади и баци цигаре, баци ту кутију цигара. „Добро, Видо, ти си то ре-
шила стварно да бациш цигаре?“ Каже: „Ја сам то решила!“ „Добро, у
реду, ја ћу да те запишем овде, да те помињем на Литургији 40 дана, и
даћу ти једну флашу освештане воде, па кад ти падне на ум да запалиш
цигару, ти се прекрсти лепо овако, са три прста, и један гутљај попи ос-
вештане воде – и немој да палиш више! И ако ти је тврдо, ти кажи:
„Господе Исусе Христе, помози ми да се отарасим овога ђубрета!“ Тако
сам се ја некад молио Богу кад сам бацио цигаре: „Господе Исусе
Христе, помози ми да се отарасим овог ђубрета!“
И тако ја Виду испратим. Прошло је 40 дана од тога и можда неки дан
више, и долази њен брат, а то је отац Сава из Инђије, и каже: „Велико
чудо се десило. Моја Вида бацила цигаре. Моја Вида више не пуши. А
296
она флаша што си јој дао – сва пожутела.“ [...] И углавном, та жена, сес-
тра Вида, она је после дошла овде на детаљну исповест, на животну ис-
повест. Ја сам је исповедио, све. Од тада та жена више не пуши, а то је
сасвим сада један нови лик, једно светло лице, једно благо лице. Ето
шта значи у пракси када неко баци дуван.
А то није мало слово. Погледајте, рецимо, наше светитеље овде. Немате
никога са цигаром у руци. Да је то било добро, онда би се то радило
можда и у та времена и пушило би се. Немате ни из новијег времена,
никога нема ко је правио пуш-паузу након прочитаног молитвеног пра-
вила. Или после цркве. Нема ништа од тога. То је неспојиво у духовном
смислу са православљем, употреба дувана. То није питање страсти, то
је далеко, далеко једно дубље питање – то је у ствари питање духов-
не припадности. То је врло опасна ствар, и слушали сте оца Јоила шта
тамо говори.
Иначе, наш покојни отац Сава, ја ћу да вам испричам још једну причу,
пошто кажеш да има много жедних: Један човек, не знам му име – отац
Сава је често ту причу понављао – био је на служби у једној цркви овде
у Пеку. То је река Пек, имате тај крај око реке Пека. Он је био на једној
Литургији на Свету Тројицу, и лепо му било, плели се они венчићи, чи-
тала се молитва, благослов Божији. А он сирома' је пушио. Он је дошао
до моста на реци Пек и дошло му, тако, да баци цигаре. И узео кутију и
бацио доле у реку. Кад чује испод моста: „Баци, баци, па ћеш ћум да ку-
пиш!“ Он гледа, никог нема. Прешао преко моста – трава била велика,
преко колена – он сирома' оде па клекне у траву, па се прекрсти и каже:
„Господе, пуше мали и велики, и ја грешни, недостојни пушим – ваља
ли то или не ваља?“ И тако он мало придрема ту... Дође анђео, узме му
душу, и – тренутно, то све брзо много иде, душа као муња иде, брже од
светлости ко зна колико пута – одведе га горе у Рајска пространства, у
Рајске лепоте. Он сирома' гледао, па гледао, па гледао, није могао да се
начуди, да се надиви свему томе... и дошла му помисао да запали цига-
ру. А анђео му каже: „Ко то ради, овде не може да буде.“
Ето, то је та прича. Није му рекао: „Рзо једна, шта ти мислиш, овде у
рају!“ Само је рекао: „Ко то ради, овде не може да буде.“
Ако се човек није ослободио од пушења, од те злоупотребе дувана, он
би тражио тамо трафику, а нема је – ето муке... тако почињу његове му-
ке. Значи мора да се разреши то питање овде, у времену, да би човек
прешао у вечни живот без такве наклоности. А то је питање и других
ствари, то је питање кафе, алкохола, то је питање неких јела, исто. Ако
297
човек не може без тога – ми можемо само без Бога да не можемо. То је
најважније: да човек осећа да без Бога не може, а без свега другога
се може. Само се без Бога не може. Јер нема нам живота без Бога.

Монах Николај о пушењу

За порок дувана моја мајка је била осуђена на први степен ада. Док Ава
Јустин, 80 Литургија, моли Господа Васкрситеља да Је извуче из првог
станишта пакленог света, ја сам вам сведок за то! А пуно побожности је
имала моја света мајка, неписмена жена. Али је завршила [живот] са
тим пороком дувана, проклетог коме. Многи робују, то треба свима да
говоримо: нема са цигаретом у рај, ако те коса смрти покоси а ти ниси
ослободио душу од те страсти! Можеш само да се завараваш празним
илузијама. Јер ниси постао као мало дете; понуди цигарету малом дете-
ту: оно ће да се намршти и својим ручицама ће да баци то зло. Јер му не
да анђео Божји ту прљавштину да ставља [у уста] и да се са њом задо-
вољава.
Текст II
Ако неко од вас гости
своју душу са цигаре-
том, дуваном – под хит-
но оставите тај порок.
Верујте, имамо доказа,
са тим пороком ако
сконча хришћанска ду-
ша нема јој приступа у
пречисто Царство Хрис-
тово небеско. Имамо три
доказа из наше савреме-
не историје. Први доказ
сам вам причао, случај
моје мајке, која ме је од-
гајила као осмог потомка својих земаљских десеторо. Тако је побожно
живела та старица, као и све њене савременице, мајке хришћанке. Ра-
ђале су децу, мукотрпно одгајивали, у немаштини, сиротињи, у светој
побожности. Цео Ускршњи пост моја мајка је постила; кашику једну
оног пекмеза сељчких шљива размути у ону земљану чинију и парче
проје, један оброк дневно. Тако је практиковала цео Ускршњи пост. [...]

298
[Након два пута 40 Литургија које је одслужио Свети Ава Јустин на ко-
јима се, између осталог, молио и за мајку монаха Николаја:]
Имао сам сновиђење, Бог ми је открио да је она прешла у тај Пресвети
Небески рај Христов, чију лепоту човек не може да доживи ни на нај-
прекраснијем куту земаљске планете. Обучена у прекрасну анђелску
белу хаљину, подмлађена, моја мајка у светлости Божијој, као анђео Бо-
жији, лаганим ходом, просто као да лебди изнад оног тепиха прекрас-
ног рајског цвећа, приступи мени грешнику, узе ме у загрљај родитељс-
ки: „Е синко, сад за мене више ништа не брини.“ Тако ми је Бог открио
ту тајну, да само због порока дувана не може човекова душа да иде у тај
пречисти небески свет, драга децо.
Други доказ: идите код светог човека Јоила у Црну Гору, он је као
просветни радник у Подгорици добио у сну поруку, за једног старог
свештеника, који је доживео такво страдање ради Христа на првом нас-
тупу безбожних бољшевика у Црној Гори. Велико страдање, присиља-
вање да остави Христа и службу у Христовој Цркви, и да приступи њи-
ма, сатанском сабору и зборишту. И Господ није заборавио ту жртву
тога верног слуге Божијег олтара. У дубоке дане старости [тог свеште-
ника], Он му шаље проуку преко Јоила, будућег слуге Божијег олтара:
„Чедо Божије, сутра када дан осване, у тој и тој улици, тај и тај број, ка-
жи оном старом свештенику Божију поруку: Ако жели да му Господ
Христос прими бесмртну душу у пречисто Царство небеско, да одбаци
одмах тај порок дувана, да више не пуши.“
Трећи доказ, питајте мог братанца Мику Корићанина, ту у вашем граду,
он је исто доживео поруку Божију у сну, преко Светог Краља Дечанс-
ког. Сања мој Мико, као служи Свету Литургију у Дечанима, са нашим
Светим патријархом Павлом, и [тадашњим] игуманом Дечанским Тео-
досијем. Заврши се Света Литургија, недеља празнична, патријарх Пав-
ле предлаже да откључају саркофаг Светог Краља Дечанског, да прес-
вуку његове Свете мошти. Отворише саркофаг – о чуда Божијег – про-
буди се Свети Краљ, усправи се у свом саркофагу у седећи став, и нас-
таде кратак тајац. Он посматра њих служашче, а они посматрају њега и
чуде се како само оживи. И дало се сад мом братанцу Мику један корак
напред и да упита Светог Краља: „Ваша Светости, шта желите да вас
услужимо?“ А Свети краљ њему ће строго рећи: „Иди од мене грешни-
че, како се усуђујеш да ми приступиш? Кад ти сва душа и руке смрде на
дуван! И запамти, не можеш да кадиш Богу и ђаволу!“

299
 Отац Јоил Острошко-Ћириловачки о пушењу
И шта ти је тај дуван – то је ђаво толико нашао препредено, да човечији
род уништи, да је то страшно. Рак у 30% случајева. Излив крви на моз-
гу, јер крвни судови постају крти и они при малом притиску пуцају и
излива се крв, тако да после главобоље има ужасне. Онда, тромб у арте-
ријама и венама. Шта ти је тромб: као песак зрнце у артеријама и вена-
ма, ако ти уђе у залиске, коморе, преткоморе у срцу, срце одмах стаје
као да је пиштољ га пробио.
Онда даље: чиреви на желуцу и дванаестопалачном цреву. Ангина пек-
торис. Астма. Дисајни органи пропадну. А онда још убијаш своју децу.
А у духовном смислу: из уста која примају највећу Тајну, Свето При-
чешће, кади ђаво тај несрећни. Човек, који је печат стваралаштва Божи-
јег, човек. Замисли шта је човек... Пресвета Богородица, од родитеља
Јоакима и Ане, њој се клањају све Небеске Силе и сва земља слави Све-
ту Богородицу. А погледај шта си ти, несрећни пушачу, јадни и несрећ-
ни. Претворио си се у ђавољу кадионицу. У уста најсветија, која прима-
ју свету Тајну Причешћа, и хвале и славе Бога, и Богу се моле – куља из
њих онај смрад свакога тренутка, и колико то никад не престаје. И ако
што ради, и ако чита, и ако хода – стално кади ђаволу.
Пушачи ако се причешћују, ако покушавају да се причешћују – не при-
шећују се, него се причешћују на погибао. Кад свештеник узме у ка-
шичици Свету Тајну да причести пушача Анђео руком враћа Светињу у
путир, у путир се враћа Светиња, а ђаво са леве стране долази сав црн и
томе несрећнику сипа угашено угљевље у уста и он [причасник] постаје
црн као да је изашао из димњака. Зато каже апостол, многи се недос-
тојно причешћују и зато болују, а многи и умиру.
Он је душом умро, пушач. Он нема ништа код себе духовно, он је пот-
пуно један џак дувана – и ништа друго. То је катастрофа. Не могу да сх-
ватим како то не познају владике многе, и свештеници, и монаси и јеро-
монаси, шта је то.
Текст II
Има ли који пушач? [...] Сви сте извршили самоубиство. Који не баце
данас [цигаре]. Кад изађете ту иза капије баците та пакла, паклу цигара,
пакао. Згазиш [паклицу цигара], окренеш се тамо према истоку, [пре-
крстиш се] и кажеш: „Господе Боже, дај ми снаге и моћи да овај см-
рад више не уђе у моја уста.“ Замисли ти, млада девојка, смрди из ус-
300
та, не може се примаћи к њој. Кућа јој смрди, књиге јој смрде, коса јој
смрди. [...] Она осуди себе и своју децу до краја живота да смрди. [...]
Господе Боже свемоћни, дадни овим пушачима снаге и моћи, да од да-
нас па убудуће никада не ставе овај сатански смрад у своја уста. Амин.
[...]
Свако јутро пре јела попијеш сок или поједеш грејпфрут. За месец дана
очисте ти се артерије, вене, све. Догодине кад дођеш бићеш румена,
расположена.
У Острог дошла жена, 12 спонтаних побачаја. Јел пуши? Пуши. Испу-
шила је децу. Јер ћелије женске, мушке, под утицајем никотина постају
полумртве. [...] И она ме послушала. После годину дана родила Данила,
лепо дете као јабука. [...]
То су нам масони убацили, то је непријатељ рода људског убацио нама
да нас уништи. Милијарде људи су погинули од дувана, до данашњег
дана милијарде. [...] Погледајте човека који пуши двадесет година, то је
мртвац. [...] Нерасположен, љут. Кад му нестане онај цигар хоће да бије
жену и децу. [...] И неки свештеници пуше, што је трагично. И неки
професори у учитељи пуше, што ће да одговарају на Страшном Суду,
што ће деца да виде од њих па ће да их имитирају да пуше.
Текст III
Одредио је Бог да будемо светитељи. Сви да будемо светитељи. А ми
узмемо па пушимо дуван и кадимо ђаволу, јер пушење је кађење. Из ус-
та која примају Свету Тајну Причешћа, то је кађење – то је пушење. И
ђаво долази у непосредну близину. За врат се попење ономе пушачу и
држи му цигару.
У кућама где се пуши, смрад је стално, никад ту нема мириса. Свађају
се чељад у кући, једно друго не може да смисли. То је свађа, то је ужас-
но, не знаш што се свађаш. Ништа ти не иде – нешто си почео, ништа
не иде – зато што та породица кади ђаволу. А Господ се ожалостио и
окренуо лице.
Бог ми је дао да сам детаљно упознао тај проблем, а то је највећи проб-
лем на овој планети. Читава планета смрди, као ђаво да уможава ту тра-
ву смрада. [...]
Рак у 30% случајева, излив крви на мозгу, јер крвни судови постају кр-
ти, мало јачи притисак и излије се крв, такве главобоље добија ноћу да

301
је то ужас. [...] Значи скратио си живот, јер си самоубица, и по правили-
ма благословљен си [за пакао]. Ја сам у Србији држао једно овакво пре-
давање и рекао: „Свештеници, немојте се да мучите око пушача, да чи-
тате опело, да вам се руга ђаво, него га сахраните иза ограде и то без
опела.“
Је ли ово чињеница – скратиш себи живот? Ако си скратио себи жи-
вот један минут пре него ти је природа одредила за смрт – ти си самоу-
биство извршио, не треба ту некакава виша математика или компјутери
да израчунају. Зато у памет се добро, ви који ме чујете.
Текст IV
Човек који пуши није човек, него ђавоља кадионица, пред Светим Ва-
силијем кажем. Отац Тадеј видео је духовним очима кад запали особа
цигару, ђаво му јаше на врат и пустио ноге низ груди, и држи му цига-
ру. Замисли ти то! То је катастрофа. Ево да вам испричам један пример,
ту је сестра, зна то:
Дошли ми 1996. год. из Ваљева родитељи [једног детета], и свештеник
их прати. И Владо један из Ваљева, возио их. Е сад погледај: они се по-
јављују тамо, долазе са дететом од пет година, глувонемо дете од рође-
ња. Ја им видим на лицу да пуше. „Ви кадите ђаволу а хоћете дете да
вам се исцели. Закуните се код Светог Василија Острошког Чудотворца
да нећете пушити, и ваше дете ће оздравити.“ Пуна црква народа. Зак-
леше се, а дете: „Тата!“ и поче као сада ти, да прича све. Види шта ти је
дуван. Чим су се заклели да неће да пуше, дете, од рођења глувонемо,
проговори.
Текст V (детаљније испричан горе наведени случај)
Да видите само ово чудо што нема га у свије-
ту, није се [нигде тако нешто] десило. Дола-
зи једна породица из Србије, муж и жена, и
доводе глувонијемо дијете од пет година. И,
ја видим да су они оба пушача, а пушење је
кађење ђаволу: толико се снизи људска лич-
ност да постане кадионица ђавоља. [...] Ду-
ховно потпуно уништен човек. Пушач нема
право да прими никакву светињу, а Боже
сачувај да се причести. Јер његова уста, ко-
ја славе Бога и која треба да примају самога

302
Господа у себе – она служе за кадионицу сатанску. Он је идолопокло-
ник и потпуно сатански слуга.
Нека се фино упамете ти пушачи,
који су ђаволом наговорени да
даноноћно служе сатани и да себе
принесу на жртву сатани, и свој
новац, и своју душу – јер нема
спасења ако са том навиком, тим
пороком умру.
И сада шта бива; ја им кажем: Ва-
ше дијете неће оздравити јер сте
ви слуге сатанске, ви кадите сата-
ни – [осим] ако се не закунете код
Светога Василија Острошко-га
Чудотворца да ћете оставити за
сва времена тај порок.
Они се заклеше: Свети Василије
Острошки Чудотворче, никада
нећемо пушити, само нам исције-
ли наше дијете.
Дијете поче да говори као што бисте сад ви говорили: Тата – прва му
ријеч је била! И поче да говори српским језиком којега никада није чу-
ло!
Види како је то страшно чудо: значо дао му је [српски] језик који
никада није чуо, дао му је слух и говор.
Текст VI
Ево ви дођосте да тражите благодат по манастирима. И дођосте из Ос-
трога, највећега светилишта у Европи, и највећега Чудотворца и исели-
теља на свијету. Он не исцељује само данас и јуче, него свакога дана.
Слијепи прогледају, глуви прочују, нијеми проговоре, луди постају па-
метни. [Исцељује] од рака, и од свих болести, и од свих тешкоћа, и чак
помаже студентима да полажу испите. И ако неко нема стан... све пома-
же Светитељ. Толико је срећан српски народ што има Светога Василија
– то нико таквога светитеља у свијету нема. Живи светац који иде по
свијету и помаже свуда, у свим државама свијета. [...]

303
Једна је мала... била се родила у седам мјесеци, и она је слијепа била од
рођења, и од леукемије требала да умре. Она је за два сата добила очи
потпуно здраве, очи нормалне. Кад су је у Никшићу прегледали [докто-
ри, рекли су]: Што сте је донијели то здраво дете код нас, она је здрава
[...]
Бог на пушаче не окреће главе [=не излива благодат]. [...] Њима ништа
не иде [у животу] како треба, а родитељи многи попушили су своју де-
цу, јер полне ћелије, мушке и женске, од никотина страдају: па или се
рађа наказа, или се побаци дете које је зачето, или уопште немају деце.
Дванаест година нијесу имали деце неки из Даниловграда; жена је пу-
шила, муж није пушио. Ја кажем: Ако мислиш да родиш дијете, остави
то, од данас немој [више пушити]. И да узима грејпфрут 25 дана. И она
је то бацила и следеће године родила сина. [...]
Вама којима долазе пушачи на вашу Славу: ако пуше, неће вам свети-
тељ [кога славите] доћи на вашу славу да вам да благослов. Ваша слава
ће бити једно обично разбојништво, и преједање, и препијање. Зато фи-
но кад вам улазе гости, а знате да је пушач, па га замоли: Немој молим
те, куме, да пушиш, јер ја тамо имам кандило, имам иконе, имам свети-
ње, имам крст; тамо кадимо Богу тамјаном, да се стрпиш та два сата, да
ми се не скрнави кућа од тог смрада. Ако се он наљути – никакве ште-
те, нека носи смрад са смрадом.
У кућама ђе се пуши не може се ни да седи ни да дише. То је све напу-
њено онога гада, онога смрада: и постеља, и књиге, и зидови. Како је
човек толико луд, да у таквој атмосфери завршава свој живот... [...] Ми-
лиони и милиони, милијарде људи, су изгубили оба свијета због дувана:
и овај живот, и вјечни живот. Све што планираш у животу – ако си пу-
шач – све ти пропадне, јер те омета ђаво. Руси су успјели да ђавола сни-
ме на лијевом рамену пушача. И тај нечисти дух све га погрешно учи
шта да ради.
Ви сте кренули да се спасавате, да уђете у рај – а ово друго је све крат-
ко. [...] Оно што је основно на овом свијету јесте припремати се за
вјечни живот, а не на овом свијету само мисли [=хоће] да ужива: Не
може се Царство задобити на душеку све дуван пушећи, вели народни
пјевач. Него се у рај улази кроз врата која су у облику крста, а то сим-
болично значи: у рај улази онај који се мучи. [...]

304
 Отац Варнава о пушењу
Манастир Кувеждин, 2013., исечци из беседе
„Ја бих да препоручим овим мојим Ср-
бима, православцима, да се одрекну ци-
гарете и дају Светињи. [...] Један Бео-
град, само један дан да не пуши, 70 тона
цигарета, па бисте видели како би то би-
ли срећни људи. [...]
Ја сад све враћам од Чаше: пушаче, не-
венчане... [...] Или, дођете на гроб; [а
верник] упали цигару и стави на споме-
ник! Боже сачувај и Мајко Божија! Не
можеш да окадиш гроб! Па што је мене
довео ако је ставио цигару? Шта ћу ти
ја? Боже сачувај! Ако је покојник пушио: „Опрости му, Господе, није
знао шта ради!“ Треба се молити за њега, а не још му то доливати. [...]
Свети оци кажу да је цигарета први степен дроге. [...] Ко год хоће може
да остави цигарету. Ја сам малопре рекао да не причешћујем пушаче.
Код мене је долазило једно стотињак, који посте све постове, среду и
петак, а били су пушачи. Кад сам ја престао да их причешћујем, све и
један је оставио цигаре, без молитве.
Па каже: „Ја сад не могу да се причестим?“
– Не можеш.
„Шта ти би наједанпут, [оче] Варнаво?“
– Кажем: Ишао сам да се исповедам, духовник ми забранио [да при-
чешћујем пушаче]. [...]
Њих стотину оставило цигаре, видиш који успех. И сви су се буни-
ли, а сад су захвални. Сви су се они бунили: јао, па како, па шта сад...
Па онда ми траже благослов тамо да се причесте код неког друог. Ка-
жем: Ја ти не могу дати благослов. То ако хоће твој свештеник да те
причести – он ће дати одговор Богу за то, нећу ја. Ти се причести ако
сматраш да треба.

305
Тако овде за Славу, Светога Саву, ми служисмо Свету Литургију, и
послаше мене да исповедам. И који код је био пушач, ја нисам дао бла-
гослов да се причести. А нико неће без благослова, замисли!
Ја им кажем: Ако ти сматраш да треба да се причестиш, ево иди, ја ти
не браним.
[А он каже:] „Ја нећу без твога благослова.“
– Ааа, ту је проблем. Значи да је твоје бреме узимам на себе, на свој
врат. А ти нећеш ни прстом да макнеш. Ни да се потрудиш, ни да ка-
жеш: Смањићу, желим да оставим. Ништа.
Него једноставно тако живи у том пороку, греху, и [да] ми то разреша-
вамо? Ми то не дозвољавамо, слава Богу.“

Игуман Лука (Степанов)

Свети праведни Јован Кронштатски је писао да тињање дуванске харти-
је симболизује паклени огањ за оне који се на време не одрекну те
штетне навике. Други мудри пастир је говорио да никотински дим, иа-
ко се издише, заузима место у људској души и не допушта Божијој бла-
годати да борави у њој. Та два просвећена савета су сасвим довољна да
бисмо разумели о чему се ради.

Свештеник Валерије Духанин

Чак и на кутији цигарета пише да „пушење убија“. Како нешто што
убија, штети здрављу, мучи и пушача и његове ближње, може да не бу-
де грех? [...]
Сећам се дела житија Преподобног Силуана у коме је описано како је
једном посетио Русију. Путовао је возом у манастир, а прекопута њега
је седео трговац који му је понудио цигарету. Старац је то одбио, а тр-
говац је инсистирао говорећи: „Да ли ви оче одбијате цигарету јер сма-
трате да је то грех? Али пушење често помаже у пословном животу –
смањује осећај напетости на послу и пружа одмор на неколико минута.
Такође је јако удобно водити пословни разговор уз цигарету или дру-
гарски попричати...“ Преподобни Силуан му је одговорио на следећи
начин: „Сваки пут пре него што запалите цигарету изговорите Оче
наш“. Трговац је наставио своје: „Не могу да се молим сваки пут пре
него што запалим“. На крају је Свети Силуан рекао: „Ако се пред неким
послом или делом не може спокојно помолити, онда је боље одустати
од таквог дела“.
306
 Свештеник Игор Сиљченков
Али главна штета од пушења је, наравно духовна. „Дуван слаби душу,
умножава и оснажује страсти, мрачи разум и разара здравље спором
смрћу. Раз-дражљивост и јад – то су болести душе, које изазива пушење
дувана“ – тако нас подучава Преподобни Амвросије Оптински.

Архиепископ Аверкије (Таушев)

У извесном смислу пушење је горе од пијанства и блуда, јер ове две ст-
вари проистичу из злоупотребе природе, док је пушење противприрод-
на страст, која нема никакав основ у људском организму.

ДЗ Градишка: Хронична опструктивна болест

плућа
Шта је ХОБП (енглески: COPD)?
Хронична опструктивна болест плућа
је објединила двије од раније позна-
тих болести – хронични бронхитис и
емфизем. То је прогресивна болест од
које болује скоро 10% одраслог
становништва. Смат-ра се да је сада
на четвртом мјесту свих узрока смр-
ти од незаразних болести (послије
кардиоваскуларних, цереброваскулар-
них и малигних болести). Број обо-
љелих је у сталном порасту па се
претпоставља да ће 2020. године бити
на трећем мјесту.
Треба нагласити да ХОБП није само болест плућа. Пацијенти обољели
од ове болести су подложнији обољевању и од неких других хроничних
болести. Два пута је већи ризик од појаве шећерне болести. Депресија
се јавља код 40% обољелих. Сваки трећи обољели од ХОБП-а има сла-
бост скелетне мускулатуре. Трећина обољелих жена има тешке облике
остеопорозе.
ХОБП је значајно оптерећење за здравствени и економски систем држа-
ве.

307
 Какве се промјене дешавају у дисајним путевима?
За настанак поремећаја у ХОБП-у кључну улогу имају хронична упала
и упалне ћелије које се налазе на унутрашњој површини дисајних пу-
тева (бронхијалног стабла). Пушење и други штетни фактори покрећу
упални процес који доводи до појачаног реаговања дисајних путева,
грчења глатких мишића бронхија и њиховог сужавања. Упалне про-
мјене имају за посљедицу оток зида дисајних путева, веће стварање
слузи и слабљење функције трепљи које имају улогу избацивања слузи.
Са напредовањем ХОБП-а секрет се све теже избацује и настаје хро-
нични продуктивни кашаљ, чује се звиждање у грудима и болесник
осјећа недостатак ваздуха (диспноју), што је главни симптом ХОБП-а.
Даље нагомилавање слузи представља одличну подлогу за развој бак-
терија и честу појаву бактеријских инфекција дисајних путева.
Ток болести се карактерише периодима стабилног стања који се смје-
њују повремено са акутним погоршањима (егзацербацијама) када у
кратком временском периоду долази до погоршања симптома и обично
је потребна промјена дотадашње терапије.
Фактори ризика за настајање ХОБП-а
Најчешћи узрок настанка ХОБПа је дувански дим – укључујући цигаре-
те, лулу и друге облике пушења дувана. Према многобројним истражи-
вањима 80-90% обољелих су пушачи или бивши пушачи. [...] ХОБП је
обољење средње и старије животне доби. Она настаје након дугого-
дишњег излагања штетним факторима, првенствено дуванском диму.
Који су симптоми ХОБП-а?
Почетни рани стадијум болести често се не препозна. Први симптоми
болести су дуготрајни кашаљ са искашљавањем, недостатак ваздуха у
току физичке активности и звиждање у грудима. Многи болесници, на-
рочито пушачи, сматрају појаву ових симптома као нормалну појаву
старења и дугогодишњег пушачког стажа. Нарочито треба обратити
пажњу на дужину кашља – хронични кашаљ треба да буде присутан три
мјесеца годишње у току две го-дине.
У почетку се недостатак ваздуха јавља само при већем напору. Како бо-
лест напредује подношење напора је све теже. Болесник остаје без даха
и у току свакодневних активности као што су пењање уз степенице, ход
по равном или чак, у крајњим фазама болести, и при јутарњем умива-
њу и облачењу.
308
 Како се поставља дијагноза ХОБП-а?
– Детаљан клинички преглед и добро узета анамнеза код породичног
љекара (нарочито о факторима ризика и радном мјесту)
Ако се посумња на ХОБП раде се даље дијагностичке претраге. Спиро-
метрија која представља „златни стандард“ за дијагнозу ове болести.
Метод није агресиван за пацијента, ради се брзо, даје доста података о
дисајној функцији. На основу добијених података и још неколико па-
раметара можемо да одредимо у којем је стадијуму болести пацијент.
Анализе крви и микробиолошка анализа испљувка (спутума). РТГ сни-
мак грудниг коша. Пулсна оксиметрија – неинвазивна, брзи метод ко-
јим се одређује да ли су ткива довољно снабдјевена кисеоником, однос-
но колика је засићеност хемоглобина кисеоником.
Лијечење ХОБП-а
ХОБП је болест која се може спријечити (превенирати). Главни акценат
је на отклањању фактора ризика, првенствено престанак пушења.
ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА је најбољи начин да се спријечи или заустави
даље напредовање болести. То је прва и најважнија мјера у лијечењу.
Друге могућности лијечења – примена лијекова, терапија кисеоником,
плућна рехабилитација, вакцинација против грипа, хируршко лијечење.
Постоји неколико група лијекова које се користе у лијечењу, било поје-
диначно или у посљедње вријеме све више у комбинацијама више лије-
кова:
– бронходилататори (шире бронхије),
– кортикостероиди (сузбијају упални процес),
– антибиотици (у фази погоршања, антибактеријско дјеловање),
– средства за искашљавање (секретолитици).
За успјешност лијечења је неопходно да се између пацијента и љекара
успостави међусобно повјерење и да љекар добро едукује свог пацијен-
та јер ће тада пацијент постати партнер у дугогодишњем лијечењу.
Пацијента треба упознати са основним дејствима лијекова које користи
јер врло ријетко користи само један лијек. Обучити га да препозна кад
треба који лијек да узме, да препозна погоршање болести. Нарочито је
важно, чак најбитније, да се пацијент упозна са правилним коришће-
њем инхалационе терапије. Да зна предности ове терапије јер у најве-
ћем броју случајева пацијенти имају отпор и предрасуде у вези инхала-
ционе терапије.

309
Инхалациони пут терапије (популарне пумпице) се базира на брзом и
непосредном контакту лијека са великом површином бронхијалног
стабла. То значи да лијек тачно долази тамо гдје треба, брзо делује и
има минималне нежељене ефекте.
Зато је неопходно да пацијент буде обучен да правилно користи ову те-
рапију.
др Гордана Илић-Божић, спец. Пнеумофтизиологије

Др Зоран Радовановић: Није то само рак плућа и

гркљана
„Тридесет одсто би било мање [малигних обољења] када се не би пуши-
ло, није то само рак плућа и гркљана, већ 17 различитих локација рака.“

Како оставити пушење

Свети Амвросије Оптински
„Саветујем вам да против ове страсти употребите духовни лек: детаљно
се исповедајте за све грехове, од седам година и за цео живот, и
причестите се Светим Тајнама и читајте свакодневно, стојећи, Јеванђе-
ље по главу или више; а кад вас нападне туга, читајте поново док туга
не прође; опет напада, и опет читајте Јеванђеље. Или уместо тога чини-
те, насамо, по 33 метаније у сећање на земаљски живот Спаситеља, и у
част Свете Тројице“ – такав одговор је од преподобног Амвросија до-
био један мирјанин, окорели пушач, који се обратио за савет Старцу, не
успевши да сâм изађе на крај с овом погубном страшћу. Након читања
писма запалио је цигарету, али је одједном осетио главобољу и исто-
времено одвратност према дуванском диму...

Старац Тадеј
Треба човек четири дана да једе само јабуке, ништа друго [претпос-
тавка је да је отац Тадеј мислио на непрскане јабуке, прим. прир.]. Три
дана. Четвртог дана организам не подноси никотин. Јабука само про-
чишћава. И треба имати чврсту вољу – не узимати га у руке, па да је
злато. А он је смрдљива дрога.

310
 Отац Јоил
„Када дођете кући купите грејпфрута, оног жутог. Он је горак мало.
Ондје је баш та горка киселина [у грејпфруту] спасоносна. Сваког јутра
прије јела грејпфрут – попијеш сок или поједеш. И шта бива? За мјесец
дана очисте ти се артерије, вене, све. Догодине кад дођеш бићеш као
боца вина – румениш се све, очи ти сијају, расположена.“
Још је отац Јоил рекао да преко дана треба жвакати корен иђирота, у
народу познат и као миришљава шаш, водени божур, мирисни корен,
мирисава трска, сабљар. Узме се парче, жваће се, и гута се сок који нас-
таје. Треба га жвакати што дуже. А увече пред спавање, после молитве,
читати псалтир. То умирује и помоћи ће да не наиђе криза која пушаче
захвати после шест-седам дана.

311
 Садржај

ПРОЛОГ ............................................................................................. 2
Свети Тихон Задонски Чудотворац............................................................ 3
О љубави ...................................................................................................... 4

ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА .................................................... 10

Монахиња Нина (Кригина): Царска породица је идеал хришћанске
породице .................................................................................................... 11
Свети Теофан Затворник: Обавезе мужа ................................................. 21
Преподобни Антоније Оптински ............................................................. 22
Преподобни Никон Оптински .................................................................. 22
Преподобни Нектарије Оптински ............................................................ 22
Преподобни Јосиф Оптински ................................................................... 23
Преподобни Амвросије Оптински ........................................................... 23
Преподобни Мојсије Оптински ................................................................ 23
Архимандрит Рафаил Карелин: Породични поредак (Јерархија) .......... 24
Мати Атанасија (Рукумијска): Родтељска клетва ................................... 25
Мати Атанасија: Бог је родитељима дао силу ......................................... 29
Мати Атанасија: Како изабрати сродну душу ......................................... 33
Мати Атанасија: Раселимо градове .......................................................... 44
Старац Харалампије: благословене и срећне породице ......................... 50

МУШКО-ЖЕНСКИ ОДНОСИ .................................................... 52

Када се уздржавати од брачних односа ................................................... 53
Владика Стефан (Жички): Пост у брачном животу ................................ 54
Монахиња Нина: Реч о посту у хришћанском браку .............................. 55
Свети Лука Војно-Јасенецки – И биће двоје једна плот ......................... 56
Поуке старца Саве Вазнесењског ............................................................. 61
Старац Тадеј о браку ................................................................................. 65
Отац Јоил ................................................................................................... 66
Архимандрит Андреј Конанос: Где ти је муж? ....................................... 69
Св. Теофан Затворник: О обавезама мужа и жене .................................. 91
Свети Јован Златоусти: О браку и породици........................................... 93
Митроп. Атанасије Лимасолски: Брак – рај или пакао? ....................... 106
Архимандрит Василије (Бакојанис): Избор супружника ..................... 112

312
Архим. Рафаил Карелин о заснивању брака .......................................... 114
О избору супружника .............................................................................. 116
Протојереј Максим Козлов: Заљубљеност, љубав и страст ................. 118
Свештеномученик Данил Сисојев: Удати се за неверујућег? .............. 120
Отац Јуриј Максимов: Целомудреност .................................................. 135
Поуке Старца Пајсија Светогорца ......................................................... 140
Преподобни Никон Оптински ................................................................ 143
Свети оци о позориштима (=филмовима...) .......................................... 144
Свети Јефрем Сиријски ........................................................................... 147
Свети оци о купању на јавним местима ................................................ 148

ЖЕНА У ХРИСТОВОЈ ЦРКВИ .................................................152

Свети Јован Златоусти: Поука женама .................................................. 153
Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Бити хришћанка ........................... 156
Свети Григорије Богослов: Савети Олимпијади ................................... 160
Др Ђорђевић Татјана: Невиност и верност увек су у „моди“ .............. 163
Свети Јован Златоусти: Беседа на Усековање ....................................... 167
Архимандрит Лазар Абашидзе о женској изазовној одећи .................. 173
Свештеник Павел Гумеров: О женској одећи ....................................... 173
Архиепископ Аверкије: Жена и мушка одећа ....................................... 176
Маријана Р.: О женској и мушкој одећи ................................................ 177
Отшелник Константин о лакирању ноктију .......................................... 178
О греху који жене чине ........................................................................... 179
Др. Зоран Милошевић: Одећа као форма очувања културе ................. 181
Протојереј Андреј Ткачев: Зашто је добро да муж мирише на ветар а
жена на кућу? ........................................................................................... 187
Монахиња Нина (Кргина): О женској еманципацији ........................... 191
Игуманија Тавита: Непокорност жене ................................................... 196
Св. Владика Николај: Једној пензионерки која се жали на моду ........ 197
Свети Амвросије Оптински .................................................................... 199
Свети Варсануфије Оптински ................................................................ 200
Преподобни Анатолиј Оптински (Старији)........................................... 201

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ....................................................................202
Свети Владика Николај ........................................................................... 203
Свети Пајсије Светогорац ....................................................................... 204
Преподобни Лав Оптински ..................................................................... 204
Валамски схиигуман Н. – O васпитању деце ........................................ 205
313
Татјана Шишова о васпитавању девојчица ........................................... 211
Свети Лука Војно-Јасенецки – О васпитању деце ................................ 217
Архиепископ Аверкије Џорданвилски: Жалосна судбина савремене
омладине .................................................................................................. 224
Архимандрит Лазар Абашидзе: Култура модерне музике ................... 228
Старац Тадеј о васпитању деце .............................................................. 233
Отац Јоил: Мајка васпитава децу на основу Светога Писма ............... 234
Преподобни Амвросије Оптински ......................................................... 235
Свештеник Павле Гумеров: Журите да разговарате са децом ............. 236
Свети Макарије Оптински ...................................................................... 243

О РОДИТЕЉИМА ........................................................................ 244

Сила родитељског благослова ................................................................ 245
Преподобни Лав Оптински ..................................................................... 246
Свети владика Николај ........................................................................... 247
Преподобни Макарије Оптински ........................................................... 248
Старац Тадеј о родитељима .................................................................... 248
Старац Гаврило о односу према родитељима ....................................... 254
Старац Пајсије Светогорац о рађању деце ............................................ 254
Свети Владика Николај – Нероткињи: О деци ...................................... 256

БОНУС............................................................................................ 258
Патријарх Павле: Став Православне цркве о употреби контрацептивних
средстава .................................................................................................. 259
Архимандрит Рафаил Карелин: Култ секса ........................................... 263

ОСТАЛО ......................................................................................... 266

Старац Тадеј о медитацији ..................................................................... 267
Шта је Јога ............................................................................................... 268
Митрополит пирејски Серафим о јоги................................................... 271
Истина у лице .......................................................................................... 273
Владимир Димитријевић: Писмо бившег ђака ...................................... 274
„Слободни односи“ – Оружје блуда против нас ................................... 275
Порнографија (тј. рукоблудије) мења структуру мозга ........................ 277
Грешни Радислав: Осврт на текст „Како да се оженим“ ...................... 278
Српкиње су најлепше на свету, а... ........................................................ 280
Распад породице доводи до пропасти цивилизације ............................ 280
314
Стивен Баскервил: Породице Источне Европе се циљано уништавају285
Молитва на гробу родитеља ................................................................... 292

ДОДАТАК: ПУШЕЊЕ – САМОУБИСТВО НА РАТЕ .........294

Из емисије о пушењу .............................................................................. 295
Старац Гаврило о пушењу ...................................................................... 295
Отац Симеон Рукумијски о пушењу ...................................................... 296
Монах Николај о пушењу ....................................................................... 298
Отац Јоил Острошко-Ћириловачки о пушењу ...................................... 300
Отац Варнава о пушењу .......................................................................... 305
Игуман Лука (Степанов) ......................................................................... 306
Свештеник Валерије Духанин ................................................................ 306
Свештеник Игор Сиљченков .................................................................. 307
Архиепископ Аверкије (Таушев) ........................................................... 307
ДЗ Градишка: Хронична опструктивна болест плућа .......................... 307
Др Зоран Радовановић: Није то само рак плућа и гркљана .................. 310

КАКО ОСТАВИТИ ПУШЕЊЕ ..................................................310

Свети Амвросије Оптински .................................................................... 310
Старац Тадеј ............................................................................................ 310
Отац Јоил ................................................................................................. 311
Садржај .................................................................................................... 312

315
316