НОВИНЕ У ОПОРЕЗИВАЊУ ДОХОТКА,

ДОПРИНОСИМА И РАДНОМ
ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Проф.др Јелена Пољашевић

Бања Лука, 17.01.2022.
Уговори ван радног односа
 Уговор о привременим и повременим
пословима
 Уговор о дјелу
 Уговор о допунском раду
 Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању
Привремени и повремени послови

 За обављање послова који су по својој природи

такви да не трају дуже од 90 радних дана у
календарској години и да не представљају послови
за које се закључује уговор о раду послодавац може
да закључи уговор о обављању повремених и
привремених послова са:
◦ незапосленим лицем,
◦ радником који ради непуно радно вријеме – до пуног
радног времена
◦ корисником старосне пензије,
◦ чланом омладинске/студентске задруге.
Карактеристике уговора о привременим
и повременим пословима
 Ради се о пословима односно радним задацима
који се не обављају стално или непрекидно већ
трају одређено краће вријеме, односно потреба за
обављање тих послова настаје само с времена на
вријеме.
 То су послови који нису директно везани за
дјелатност послодавца у најширем смислу који се
појављују у раду послодавца, али немају стални
карактер и за њихово обављање се не заснива
радни однос на неодређено/одређено вријеме с
пуним или непуним радним временом.
 Карактеристике уговора о привременим
и повременим пословима
 Законску норму о временском ограничењу привремених или
повремених послова током календарске године треба схватити тако
да се одређена врста посла у максималном временском трајању може
појавити само једном у календарској години, односно да се један
исти посао као привремени или повремени може појавити и више
пута, али његово укупно трајање не може бити дуже од максимално
прописаног временског трајања. Временско ограничење односи се
само на послодавца, а не и на особе које обављају такве послове
 Уговор о привременим и повременим пословима Уговор о
привременим и повременим пословима мора се закључити у писаној
форми. Битни елементи овог уговора су:
◦ - опис послова, односно задатака,
◦ - начин и рок за извршење послова,
◦ - начин утврђења зараде/накнаде.
Уговор о привременим и повременим пословима битно се разликује
од уговора о дјелу.
 Уговор за обављање привремених и повремених послова спада у
сферу радноправних, а уговор о дјелу у сферу грађанскоправних
односа за које су одлучујуће норме закона о облигационим
односима.
Примјери
 Сезонска потреба за радницима
 Привремено и повремено ангажовање студената
 Извођење временски ограничених пројеката
 Анкетари
 Промотери
 Сниматељ
 и сл.
Привремени и повремени послови –
порески аспект
• Закон о порезу на доходак
• Остали доходак - пореска стопа 13%
• Пореска основица осталог дохотка представља
разлику између прихода и плаћених доприноса
• Закон о доприносима
• ПИО + здравствено (18,5+10,2 = 28,70)

УГОВОР О ПРИВРЕМЕНИМ И ПОВРЕМЕНИМ

ПОСЛОВИМА НЕ МОЖЕ СЕ ЗАКЉУЧИТИ СА
ЛИЦЕМ КОЈЕ ЈЕ ЗАПОСЛЕНО НА ПУНО РАДНО
ВРИЈЕМЕ
 Привремени и повремени послови -
примјер
 Друштво је закључио уговор о привременим и
повременим пословима са физичким лицем за
помоћ у сређивању архиве у трајању од 10 дана по
два сата у износу нето накнаде од 2.000 КМ.
Физичко лице је корисник старосне пензије.
◦ Обрачун:
◦ Нето накнада 2.000 КМ
◦ Бруто накнада 2.000/0,62031 = 3.224,19 KM
◦ Доприноси = 3. 224,19*28,7% KM = 925,34
◦ Порез = 298,85 KM
◦ Провјера = 3.224,19 – 925,34-298,85 = 2.000 КМ
 Уговор о дјелу
 Послови који су ван дјелатности послодавца (нису
систематизовани правилником о организацији и
систематизацији код послодавца), а који имају за предмет
самосталну израду или оправку одређене ствари,
самостално извршење одређеног физичког или
интелектуалног посла.
 Уговор о дјелу регулисан Законом о облигационим
односима.
 Предмет уговора о дјелу је једнократан посао при чему је
кључно постизање одређеног резултата, односно дјела а
не само вријеме рада.
 Уговор о дјелу је правни посао којим се преузима
извршење једне конкретне обавезе.
Примјери
 Кречење просторија
 Поправке на објектима
 Поправка аута
 Сачињавање одређених аката

 Да ли може посао возача или чистачице бити

уговорен на овај начин?
Уговор о дјелу – порески аспект
 Закон о порезу на доходак
◦ Остали доходак (приходи остварени по основу
облигационих уговора)
◦ Порез 13%
◦ Пореска основица осталог дохотка представља
разлику између прихода и плаћених доприноса
 Закон о доприносима
◦ Лице које на основу уговора о дјелу, остварује
накнаду обвезник је доприноса на ПИО (18,5 %)
Уговор о дјелу - примјер
 Друштво је са физичким лицем закључио уговоро
дјелу. Овим уговором физичко лице је у обавези да
избрши поправке на столарији друштва. Вриједност
уговорене нето накнаде коју је наручилац обавезан
да плати извршиоцу је 1.000 KM.
 Обрачун:
 БП = Н/0,70905
 Нето накнада 1.000 KM
 Бруто накнада 1.000/0,70905 = 1.410,34 КМ
 Допринос за ПИО = 1.410,34*18,5% = 260,91 КМ
 Порез = (1.410,34-260,91)*13% = 149,43 КМ
 Провјера = 1,410,34 – 260,91 – 149,43 = 1.000 КМ
 Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању

 Послодавац може да закључи уговор о стручном

оспособљавању са лицем ради обављања
приправничког стажа, односно полагања стручног
испита кад је то законом, односно другим прописом
предвиђено као посебан услов за самосталан рад у
струци.
 Рад по овом основу рачуна се у радно искуство као
услов за рад на одређеним пословима.
 Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању
 Послодавац може да закључи уговор о стручном
усавршавању са лицем које жели да се стручно
усаврши и стекне посебна знања и способности за рад
у својој струци, односно да обави специјализацију, за
вријеме утврђено програмом усавршавања, односно
специјализације.

 Могуће је уговорити новачану накнаду и друга права

за стручено оспособљавање и усавршавање.

 Новчана накнада се не сматра платом у смислу Закона

о раду.
Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању – порески аспект
 Закон о доприносима
◦ Лице које на основу уговора о стручном
усавршавању и оспособљавању, не прима
накнаду, обвезник је доприноса на ПИО 4,5 % и
здравство 10,2% на 50% просјечне бруто плате у
Републици
Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању - примјер
 Друштво је закључио уговор о приправничком стажу
са физичким лицем без накнаде.
◦ Обрачун:
◦ Просјечна бруто плата 1.485КМ
◦ Допринос = 0,5*ПБП*0,045*0,102
◦ Доприноси = 340,81 КМ
Уговор о допунском раду

 Радник који има закључен уговор о раду с пуним

радним временом може закључити уговор о
допунском раду са другим послодавцем за рад до
половине пуног радног времена.
 Уговором о допунском раду утврђују се права на
новчану накнаду и друга права и обавезе по основу
рада.
 Уговор о допунском раду- порески
аспект
 Закон о порезу на доходак
◦ Остали доходак 13% порез
◦ Пореска основица осталог дохотка представља
разлику између прихода и плаћених доприноса
 Закон о доприносима
◦ Лице које на основу уговора о допунском раду
остварује накнаду обвезник је доприноса на ПИО
18,5%
 Уговор о допунском раду - примјер

• Друштво је потписало уговор о допунском раду са

физичким лицем који је у другом друштву
запослена на пуно радно вријеме. Допунски рад је
утврђен на половину (4) сата пуног радног
врменена уз нето накнаду од 800 КМ.
• Обрачун:
• БП = Н/0,70905
• Нето накнада 800 КМ
• Бруто накнада 800/0,70905 = 1.128,27 KM
• Допринос 1.128,27*18,5% = 208,73 KM
• Порез (1.128,27-208,73)*13% = 119,54 KM
• Провјера 1.128,27-208,73-119,54 = 800 KM
 Уговор о ауторском дјелу
 Уговором о стварању дјела по наруџби/уговору о
ауторском дјелу аутор се обавезује да створи одређено
ауторско дјело и примјерак тог дјела преда наручиоцу, а
наручилац се обавезује да ће аутору за то платити
уговорену накнаду.
 Наручилац има право да надзире посао и даје аутору
упутства и захтјеве у вези с изгледом и садржајем дјела
ако тиме не задире у неразумној мјери у ауторову слободу
научног или умјетничког стваралаштва. Ауторско право на
дјелу по наруџби, осим права дистрибуирања, задржава
аутор, ако законом или уговором није другачије
одређено.
 На уговор о ауторском дјелу по наруџби примјењују се на
одговарајући начин прописи којима се уређује уговор о
дјелу.
Ауторска права, права сродна ауторским
правима и права индустријске својине
 Ауторска права:
 Писана дјела,
 Говорна дјела,
 Драмска и музичка дјела,
 Кинематографска дјела,
 Ликовна дјела,
 Пројекти, скице, цртежи,
 Преводи, лектуре, музичке обраде,
Промјена у Закону о доприносима
 Поред накнаде на ауторска дјела, обухвата се
накнада и на права сродна ауторским правима
и права индустријске својине.
 Права сродна ауторским правима
◦ Права умјетника извођача
◦ Права произвођача видеограма

 Права индустријске својине

◦ Патент
◦ Жиг
◦ Модел и узорак
◦ Техничко извођење.
Нормирани трошкови
 У висини 60% од укупног прихода: вајарска,
кипарска, керамичка и друга дјела; зидно
сликарство, костимографију, и сл.
 У висини 50% од укупног прихода: сликарска,
графичка дјела; унутрашња архитектура;научна,
стручна и књижевна дјела; извођење умјетничких
дјела и сл.
 У висини од 40% од укупних прихода: естрадни
програми, производња емисија,базе података и сл.
 Ауторска права – порески аспект

 Закон о порезу на доходак

◦ Основица за опорезивање- доходак остварен од
ових права који се добије умањењем укупног
прихода за износ нормираних трошкова (40%,
50%, 60%).
◦ У укупан приход за утврђивање нормираних
трошкова за физичко лице који није обавезно
осигурано по другом основу не улазе доприноси.
 Закон о доприносима
◦ Допринос за ПИО 18,5%
 Ауторско дјело - примјер
 Друштво је уговорило са физичким лицем израду
промотивног филма о друштву уз нето накнаду од
2.000 КМ. Физичко лице је запослено.
 Обрачун:
 Нето накнада 2.000,00 КМ
 БП = Н/0,762025
 Бруто накнада 2.624,59КМ
 Допринос = 2624,59 * 18,5% = 485,55
 Основица за порез = 2.139,04*0.5*0.13 = 139,04
KM
 Провјера = 2.624,59-485,55- 139,04 = 2.000,00 KM
Остали доходак
 Приходи од чланства у управним, надзорним,
одборима за ревизију, и другим тијелима у којима се
плаћа накнада за рад њихових чланова;
 Приходи изабраних, именованих, и постављених
лица;
 Члан привредног друштва или друге организације,
одговорно лице привредног друштва или друге
организације без заснивања радног односа,
прокуриста – ако примају накнаду
 Доприноси 31 % + Порез 13%
 Бруто = Нето / 0,6003
Пореска основица осталог дохотка

 Пореска основица осталог дохотка представља

разлику између прихода и плаћених доприноса.
 Закон о доприносима
◦ Сви доприноси за лица која које је изабрано или
именовано на јавну или другу дужност и обављањем
те дужности остварује примања која представљају
доходак у смислу закона којим се уређује порез на
доходак.
 Књиговодствено евидентирање уговора
ван радног односа и осталих уговора
 Трошкови производних услуга, исказују се производне
услуге на изради учинака, транспортне услуге, услуге
одржавања, закупнине, трошкови сајмова, рекламе и
пропаганде, трошкови истраживања и остале
производне услуге.
 53- Трошкови производних услуга
 539 – Трошкови осталих услуга
◦ 5395 – Трошкови накнада по основу уговора о ауторском
дјелу
◦ 5396 - Трошкови накнада по основу уговора о дјелу
◦ 5397 - Трошкови накнада по основу уговора о допунском
раду
◦ 5398 - Трошкови накнада по основу уговора ван радног
односа
 Књиговодствено евидентирање уговора
ван радног односа и осталих уговора
 Нематеријални трошкови, исказују се трошкови
непроизводних услуга, репрезентације, премија
осигурања, трошкови платног промета,
чланарина, пореза, доприноса и остали
нематеријални трошкови. На овим рачунима
обухватају се и бруто износи накнада по
уговорима са физичким лицима ван радног
односа које имају карактер нематеријалних
трошкова.
 55 – Нематеријални трошкови
 550 – Трошкови осталих услуга
◦ 5508 - Трошкови бруто накнада по уговорима са
физичким лицима ван радног односа
 Закон о доприносима
 Упракси је било доста недоумица које се односе на
обвезнике доприноса – рачуновође, који се баве
самосталном дјелатношћу. Да се подсјетимо, Законом о
доприносима је регулисано да се:
 „Лицима која самостално обављају професионалну
дјелатност, у смислу овог закона, сматрају лица која
самостално у виду занимања и на основу посебне лиценце
надлежног органа или организације обављају дјелатност
искључиво на основу стеченог занимања (професије) као
што су: адвокати, нотари, инжињери, архитекте, порески
савјетници, тумачи, рачуновође, преводиоци и друга
слична занимања под условом да:
- ту дјелатност не обављају на привременом основу; и
 - нису обвезници доприноса на основу радног односа или
корисници права на пензију.“
Закона о рачуноводству и ревизији
Републике Спрске
 У члану 13а. Закона о рачуноводству и ревизији
Републике Спрске утврђено је да:
 „ (3) Правно лице или предузетник, регистровани за
пружање рачуноводствених услуга обавезни су да у
радном односу на пуно радно вријеме имају
запослено квалификовано лице, за обављање ове
дјелатности.
 (4) Изузетно од става 3. овог члана, предузетник који
је квалификовано лице, нема обавезу запошљавања
квалификованог лица ако предузетничку дјелатност
обавља као основно или допунско занимање.“
Закону о занатско-предузетничкој
дјелатности
 Према Закону о занатско-предузетничкој дјелатности наводи
се сљедеће:
 1) Физичко лице које није у радном односу обавља
предузетничку дјелатност као основно занимање.
2) Физичко лице може обављати предузетничку дјелатност као
допунско занимање искључиво личним радом, најдуже до
половине седмичног пуног радног времена, под условом да је
у радном односу код другог послодавца са пуним радним
временом.
 Имајући претходно у виду, могу се јавити сљедеће ситуације:
 Рачуновођа са важећом лиценцом је корисник пензије, нема у
радном односу на пуно радно вријеме другог рачуновођу са
важећом лиценцом, и професионалну дјелатност обавља као
основу дјелатност;
 Рачуновођа са важећом лиценцом професионалну дјелатност
обавља као допунско занимање.
Обвезници доприноса
 У наведена два случаја, рачуновође су корисници
права на пензију, односно обвезници доприноса на
основу радног односа, те нису обвезници
доприноса по основу обављања професионалне
дјелатности.
 ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ!