Економско - трговинска школа Сопот

МАТУРСКИ РАД ИЗ РАЧУНОВОДСТВА

Тема: Банкарско пословање

Ментор: Ученик:
Проф. Весна Николић Виктор Тодоровић, E41
и Весна Ђорђевић

Сопот, мај 2022. година

САДРЖАЈ:

УВОД....................................................................................................................................................2
1. БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ......................................................................................................2
1.1 Подела банкарских послова..............................................................................................4
1.2 Ризици банкарског пословања...............................................................................................7
2. ПЛАСМАНИ БАНКЕ....................................................................................................................9
2.2 Активни пласмани банке........................................................................................................9
2.2.1 Краткорочни активни пласмани банке (краткорочно кредитирање)....................10
2.2.2 Средњорочно кредитирање............................................................................................13
2.2.3 Дугорочни активни пласмани (дугорочни кредити).................................................13
2.3 Пословање са грађанима и предузећима............................................................................15
3. ОСТАЛИ ПОСЛОВИ СА СТАНОВНИШТВОМ...................................................................21
4.1 Рачуни......................................................................................................................................21
4.2 Картице....................................................................................................................................22
4.3 Гаранције.................................................................................................................................23
4.4 Cефови......................................................................................................................................23
4.5 Штедни рачуни.......................................................................................................................24
4.6 Интернет банкарство.............................................................................................................26
5. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................27
6. ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................28
 УВОД

Банка је финансијска институција чије је пословање засновано на поверењу. Она је

дужна, како на основу добрих пословних обичаја, тако и по сили закона, да чува
поверљиве податке о штедним улозима појединаца, другим банкарским улозима, стању
и промету на трансакционим рачунима и свим подацима, чињеницама и околностима
које је сазнала у пружању услуга корисницима и у пословању са појединачним
клијентом. Чланови органа банке, запослени у банци, акционари банке и друга лица
која имају приступ овим поверљивим подацима не смеју их одати трећим лицима,
користити их против интереса банке и њених клијената или дозволити трећим лицима
да користе то. Банкарска тајна није само контрола тока информација и коришћење тих
информација. Банкарска тајна је темељ односа банке и клијента. Термин „банкарска
тајна“ заправо одражава основну претпоставку на којој клијент и банка могу да почну
да граде однос. Пословање банака заснива се на поверењу. Тешко је замислити однос
банке са клијентом који је само у корелацији или само трансакцијски.

Циљ и задатак: Циљ мог рада је објаснити сам појам банкарског пословања, односно
шта се подразумјева под банкарским пословањем. Такођер кроз овај рад ћу објаснити и
какви су то краткорочни а какви дугорочни пласмани банке, те који су то остали
послови банке са становништвом.

Методологија: Као изворе при истраживању, користиo сам одговарајућу стручну

литературу из приручника и уџбеника као и одговарајућу литературу интернетских
страница.
1. БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ

Пословање банке може се посматрати из различитих перспектива. Прва, и најчешће

помињана, перспектива је пословна перспектива банке, која се представља као наплата
депозита у пасиви и пласман кредита у пасиву. Из ове перспективе, пословање банке су
послови депозитног кредитирања у којима банка прима средства од оних који имају
вишак средстава и та средства се преносе банци и онима који имају мањак средстава и
траже средства од банке.

Примјер 1: Клијент у банци полаже 100.000 динара годишње уз 5%. После годину
дана, клијент добија 100.000 динара главнице и 5.000 динара камате. Банка плаћа
камату на депозите, а та камата представља трошак за банку. Трошкови камата се
називају расходи камата. Да би банка могла да зарађује и позитивно послује, мора
некоме да пласира средства уз већу камату. На овај начин банка остварује профит.

Пример 2: Банка добија једногодишњи депозит у износу од 100.000 динара на који

плаћа камату од 5%. Добијена средства од 100.000 динара банка је пласирала уз камату
од 8% на годину дана. Након годину дана банка мора да исплати 5.000 динара клијенту
од кога је примила средства, али добија и 8.000 динара (100.000 * 8%) од клијента коме
је позајмила средства. На крају, банка има расход камата од 5.000 динара и приход од
камата од 8.000 динара. Банка има 3.000 динара више прихода од расхода и остварује
добит. Наравно, под претпоставком да нема регулаторних трошкова.

Поред основног депозитног и кредитног пословања, пословање банке може се пратити

и кроз друге услуге. Банка, на пример, пружа услуге платног промета, односно
омогућава клијентима да плаћају рачуне и преносе новац са једног рачуна на други.
Банка за своје клијенте обавља и мењачке пословe. Депозити за прикупљање депозита,
пласирање кредита, платни промет и промена валута утичу на биланс стања банке –
мењају величину биланса, мењају структуру депозита, мењају валутну структуру.
Постоје и послови који не утичу на величину биланса, осим повећања профита банке,
као што је изнајмљивање сефова. Постоје и трансакције које у првом кораку не утичу
на биланс стања банке, већ утичу на ванбилансну суму банке. Пример услуга које
пружа банка и које се евидентирају у ванбилансу су гаранције. Иако се гаранције
иницијално евидентирају у ванбилансном стању банке, оне имају потенцијал да утичу
на биланс стања банке у будућности. Ако је гаранција извршена, онда се гаранција
преноси из ванбилансног стања у биланс као потраживање.
1.1 Подела банкарских послова

Подела банкарских послова према билансно-аналитичком обележју вршена је у

зависности од билансне позиције на којој се налази дотични банкарски посао, односно
у зависности од тога да ли се банка у конкретној трансакцији појављује као дужник или
поверилац, или као поверилац. чисти посредник. Ако је он чисти посредник, онда се
трансакција само евидентира у рачуноводству банке без утицаја те трансакције. Подела
банкарских делатности према анализи биланса стања је најстарији и најчешћи начин
пословања, а делатности могу бити:

 неутрално, индиферентно или комисионо банкарство,

 активно или кредитно банкарство,
 пасивно или мобилизационо банкарство,
 сопствени банкарски послови.

Неутралне трансакције су најчешће најбројније банкарске трансакције, а међу њима су

најпознатије платне трансакције, девизне трансакције и разне комисионе и мандатне
трансакције. Ови послови се могу сматрати услужним. Производи из овог „неутралног
сегмента“ пословања банке директно остварују приходе од наплаћених прихода и
курсних разлика.

Активне банкарске активности су давање кредита, залагаонице, дисконтовање хартија

од вредности, улагање у хартије од вредности и друге активности које утичу на
имовину банке у циљу остваривања прихода. Производи банке у овом сегменту
директно остварују приходе наплатом камата и евентуалних провизија. Овај приход
увек укључује сразмеран део који треба да припада производу из „пасивног сегмента”
пословања банке. Разлика између наплаћених прихода од камата и накнада у активном
и пасивном сегменту представља нето приход од камата за банку.

Пасивни банкарски послови су депозитни послови и сви остали послови који се односе
на прибављање средстава и праћење извора дотичних обавеза. Особина пасивног
банкарског пословања је да банка за добијени новац обично свом повериоцу плаћа
одређену накнаду (пасивну камату), док приход остварује накнадно, тј. тек када се
активна камата наплати од дужника коме је банка пласирала наплаћени новац.
Производ Банке из овог „пасивног дела“ може да евидентира остварени приход када
има право на сразмерни део камате наплаћене од продатог производа из „активног
сегмента“ пословања Банке.

Сопствени послови су „новији“ банкарски послови у којима банка не послује са

клијентима, и то: тржиште новца и тржиште хартија од вредности, улагање у капитал
других предузећа, пословање новчаним картицама и други услужни послови у своје
име и за свој рачун. Приходи и расходи од ових послова су резултат разлике између
уложеног и враћеног капитала, а услужни послови остварују приход од наплате
одговарајуће провизије.

Профитна перспектива је још једна важна перспектива пословања банке, а

представљена је у смислу врсте прихода, од камата, накнада и провизија.

Пословање банке се према извору прихода може поделити на:

 каматоносне трансакције - пословање банке која остварује приход од камата,

 некаматоносне трансакције - банкарски послови који остварују приход банке
кроз накнаде и провизије,
 мешовити послови – банкарски послови у којима банка може остваривати
приходе како из каматоносних тако и из некаматоносних извора.

Актуелна је подела банкарског пословања и на ризичне и неризичне послове. Реч је о

концепту економске добити као разлике између укупног прихода и рачуноводствених и
опортунитетних (алтернативних) трошкова. Опортунитетни трошкови су важни на
рачуну добити банке, јер банка користи туђа средства. Наиме, банка остварује укупан
приход од продаје финансијских производа, а остварује добит од приноса на
финансијске производе (камате и накнаде). Специфично је да банке, за разлику од
других предузећа, смање профит за трошкове резервисања за кредитне ризике (опште и
посебне), издвајањем резерви, одржавањем минималних девизних обавеза у
краткорочним девизним потраживањима, одржавањем отворених девизних позиција у
оквиру границе и слично.

Због тога је пословање банке подељено на:

 послови банака на рачун којих се издвајају резерве,

 послови банака на рачун којих се не издвајају резерве.
Најчешће трансакције које су оптерећене трошковима ризика су каматоносне, а
најчешће кредитне и гарантне трансакције су акредитиви, дисконти, мењачнице,
девизне и трансакције на тржишту новца, секјуритизација и сл. Они који нису
оптерећени трошковима ризика су депозитни послови и послови накнада и провизија,
најчешће платни промет, картични, мандатни и комисиони послови, консултантски
послови, послови управљања имовином, послови са фондовима и хартијама од
вредности.

Даљи изгледи за поделу банкарског пословања могу се заснивати на следећим

критеријумима:

 подела по принципу банкарске функционалности,

 подела по рочности,
 подела по пребивалишту,
 подела по секторима.

Подела банкарског пословања по принципу функционалности извршена је према

економској функцији појединих врста банкарског пословања. Ова подела је
прикладнија јер је економски садржај одређене врсте банкарског пословања
израженији.

Ови послови су подељени на:

 мобилизацију и концентрацију средстава,

 кредитне послове,
 посредничко-комисионе послове,
 сопствене послове,
 кредитно-правне послове,
 административно-планске послове.

У оквиру овог одељења, пословање банке је усмерено на обављање послова у

организацији банке. Тако кредитне послове обављају филијале и подружнице банке,
док административне и планске послове обављају сектор рачуноводства, планирања и
контроле и сектор општих послова. Подела банкарског пословања по рочности је
значајна за спровођење пословне и кредитне политике банке.
По рочности, послови се деле на:

 краткорочне банкарске послове (од 0 до 18 месеци или 2 године),

 средњорочне банкарске послове (од 18 месеци или 2 године до 5 година),
 дугорочне банкарске послове (више од 5 година),
 послови без јасно дефинисане рочности.

Подела послова по рочности је основа контроле ликвидности банке. У многим

пословима банке, трајање пословања банке је дефинисано уговором, али поједини
послови немају уговором уговорено трајање. Пример таквих трансакција је минус на
текућем рачуну банке који нема јасно дефинисан рок доспећа. За такве послове
потребно је користити математичке технике за предвиђање или моделирање зрелости.

Подела по резиденцији - Послови које банка обавља могу се поделити и према томе где
је место пословања клијената банке на основу поделе на:

 резидентe: клијенти са пребивалиштем у земљи у којој банка такође послује,

 нерезидентe: клијенти који немају пребивалиште у земљи у којој банка послује.

Сваки посао који банка обавља не може бити део само једне дивизије, већ су поделе
испреплетене. Дакле, сваки кредит мора имати свој сектор, трајање, резидентност и
друге карактеристике чије је праћење у интересу банке. Различите поделе пословања
банке имају двоструку сврху. Први је организација пословања банке. Познато је да
банка има поделу организационих јединица по секторима кредитирања. Друга сврха
поделе банкарског пословања је способност управљања банком, односно контроле
ризика са којима се банка сусреће у пословању.1

1.2 Ризици банкарског пословања

1
Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011. година
Ризик је вероватноћа да ће стварни поврат улагања бити мањи од очекиваног. Ризици
којима су банке изложене у свом пословању могу се поделити у четири основне
категорије:

 Финансијски ризици
 Пословни ризици
 Оперативни ризици
 Ризик од догађаја

Финансијски, они обухватају два ризика, и то основне ризике (ризик ликвидности,

кредитни ризик и ризик солвентности) и шпекулативне ризике засноване на
финансијској арбитражи (укључује каматни, ценовни и девизни ризик).

Ликвидност је способност предузећа да на време измири све своје обавезе према

повериоцима. Ризик ликвидности је најзначајнији ризик са којим се банка суочава.
Значајан је јер приказује целокупно пословање банке. У случају проблема са
ликвидношћу, банка може пропасти. Са ризиком ликвидности, банка нема могућност да
се брани.

Кредитни ризик се односи на ризик неизвршења обавеза. Већина банака се ослања на

више независних агенција за кредитни рејтинг. Када различите агенције имају
различите инвестиције, треба одредити која од њих преовладава. Дозвољени ниво
изложености утврђује се као проценат сопствених средстава повериоца.

Оперативни ризик је ризик од губитака који настају услед неодговарајућих или

нетачних унутрашњих процеса, система и људи услед спољашњих догађаја. Банка
развија систем управљања оперативним ризиком у складу са смерницама Базелског
споразума о адекватности капитала. Заснива се на прикупљању података који
проистичу из оперативног ризика и периодичном спровођењу самопроцене и контрола
ризика. Уско је повезан са пословним политикама и процесима банака. Врсте
оперативних ризика су: екстерне и интерне преваре, радно право и безбедност на раду,
односи са купцима и производи, прекиди пословања и кварови система, заштита
физичких средстава, испорука и управљање процесима.

Тржишни ризик се дефинише као волатилност прихода или тржишне вредности услед
тржишних фактора на којима се заснива, као што су валута, кредитна маржа или
каматна стопа. Проистиче из неусклађености између профила ризика имовине и извора
њиховог финансирања.2

2. ПЛАСМАНИ БАНКЕ

Управа Банке је дужна да обезбеди адекватне политике и процедуре за процену

кредитне способности потенцијалног корисника пласмана, одобравање пласмана,
инструменте обезбеђења наплате пласмана и стални надзор одобрених пласмана.
Управа Банке дужна је да успостави интерну службу за процену и мерење ризика које
банка трпи у свом пословању, посебно кредитног ризика, који јој је директно подређен
и који је одвојен од осталих организационих делова банке. Распоређивање пласмана у
ризичне групе врши се према изложености банке свим облицима ризика неплаћања од
стране дужника, односно ризику могућег губитка по пласманима. Распоређивање
пласмана по ризичним групама врши се по појединачним дужницима, тако да се сви
пласмани једном дужнику распоређују на једну ризичну групу којој припада пласман са
највећим кредитним ризиком.3

2.2 Активни пласмани банке

Активни банкарски послови су они послови у којима се банка појављује као поверилац.
Најважнији активни послови су кредитни послови – одобравање кредита. Банка је
кредитно друштво и професионално одобравање готовинских кредита сматра се њеном
незаобилазном одликом. Активни банкарски послови су кредитни послови који
резултирају односом у коме је банка поверилац, а корисник дужник, а банка на њега
зарачунава камату. Кредити су најважнија актива (пласман) банке и обично чине 60-
65% активе и 60-70% прихода банке (прихода од камата). Као и свака компанија, банка
има имовину и обавезе када је у питању биланс стања. Посматрано са стране биланса
стања, актива банке обухвата потраживања и улагања, док пасива банке чини капитал
власника и поверилаца.

Према критеријуму рочности, активни банкарски послови се деле на:

2
Банкарски послови, file:///C:/Users/almaa/Downloads/jelincic_kristina_efst_2017_zavrs_struc.pdf

3
Пласмани банке, https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1999_04_32_648.html
  краткорочно активно банкарско пословање - до једне године
 средњорочно активно банкарско пословање - од 5 година
 дугорочно активно банкарско пословање - од 5 година и дуже.

Трајање кредита и ризичност кредита за банку су пропорционални. Што је дужи рок

кредита, већа је могућност да клијент у неком тренутку неће моћи да отплати кредит.
Дакле, дугорочни кредити морају имати стабилне елементе колатерала да би банка
обезбедила адекватан квалитет активе.

2.2.1 Краткорочни активни пласмани банке (краткорочно кредитирање)

Краткорочно активно банкарство укључује краткорочне кредите. Најчешћи

краткорочни кредити су: контокорентни кредит, есконтно-дисконтни, ломбардни,
рамбурсни, акцептни и гарантни кредити и многи други. Краткорочни кредити се
углавном користе за одржавање ликвидности.

Контокорентни кредит или кредит по текућем рачуну је најчешћи облик краткорочног

кредитирања. Кредит функционише по принципу кредитне линије која се даје клијенту
на коришћење. Клијент може или не мора користити одобрену линију. Уколико се
клијент одлучи да користи кредитну линију, клијент плаћа камату на утрошена
средства. Контокорентни кредити су и кредити које банка одобрава на кредитне
картице. Код кредитних картица клијент често мора да плати чланарину или друге
накнаде које су заправо трошак за само постојање линије, иако клијент не мора да
користи понуђену линију. Контокорентни кредити би, по правилу, требали да се
користе како би клијент могао да управља сопственом ликвидношћу и изврши
неопходна плаћања када нема средстава. Рочност контокорентниx кредитa је тешко
одредити.

Ако рок доспећа кредита по текућем рачуну није одређен уговором, онда је номинално
рок доспећа један дан, али у пракси рок доспећа од једног дана није опција за многе
клијенте. У овом случају ради се о трајном коришћењу краткорочне линије. Да би
одредиле рочност кредита, банке користе статистичке технике и кроз њих покушавају
да моделирају рочност. Будући да су клијентима који користе прекорачења потребна
средства краткорочно, клијенти су спремни да плаћају веће камате на та средства него
на друге кредите, па су контокорентни кредити значајан извор прихода за банке. Из
перспективе осигурања, прекорачења су најчешће обезбеђена имплицитним
елементима обезбеђења, односно обезбеђена су будућим приходима клијента. 4

Банке нуде прекорачења у зависности од висине примања (од 50 одсто до 300 одсто
плате), на пример од 10.000 до максимално 500.000 динара. Кредит се отплаћује сваком
уплатом на рачун. Банка обрачунава активну каматну стопу на негативно стање,
тачније само на искоришћени део кредита, док пасивну каматну стопу обрачунава на
позитивно стање. Каматне стопе на прекорачења су само неколико стопа мање од
законских максимално дозвољених 12%. Већина банака користи камату од 8,83 - 9,20%.

Пример 3: У Србији је на дан 31. децембра 2020. године отворено укупно 4.565.281
рачун потрошача и 347.934 рачуна неодобрених привредних субјеката. Број рачуна са
одобреним прекорачењем знатно је мањи од броја рачуна без одобрених прекорачења, а
на дан 31. децембра 2020. године евидентирано је 1.779.230 рачуна потрошача и 16.412
пословних рачуна. Од укупно 1.779.230 рачуна потрошача који су имали одобрено
прекорачење на дан 31. децембра 2020. године, 57,2% или 1.018.035 рачуна користило
је одобрено прекорачење. За привредне субјекте (непотрошаче) проценат рачуна са
одобреним прекорачењем који су на дан 31.12.2020. године били у употреби
прекорачења је сличан и износи 53,4%, односно укупно 8.771 рачуна користио је
одобрено прекорачење од укупно од 16.412 који се могу користити за прекорачења.

У Србији је на дан 31. децембра 2021. године отворено укупно 4.752.979

трансакцијских рачуна потрошача и 362.379 пословних рачуна неодобрених
прекорачења. Број отворених трансакцијских рачуна потрошача за посматрани период
повећан је за 3,95%, док је код привредних субјеката повећан за 3,99%. Број
трансакционих рачуна са одобреним прекорачењем знатно је мањи од броја
трансакционих рачуна без одобреног прекорачења, а на дан 31. децембра 2021. године
евидентирано је 1.795.692 потрошачких рачуна и 20.389 пословних рачуна. Од укупно
1.795.692 потрошача којима је одобрено прекорачење, 52% користи одобрено
прекорачење. Од укупног броја привредних субјеката, 58% користи прекорачења.5

Акцептни кредит је зајам заснован на прихватању менице од стране клијента. Код

оваквих кредита банка постаје дужник јер се обавезује да плати рачун. Акцептне

4
Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011. година
5
NBS, https://nbs.rs/sr/drugi-nivo-navigacije/servisi/jedinstveni-registar-racuna/
трансакције су специфичне краткорочне кредитне трансакције. Разликује се од осталих
облика кредита јер се код таквог облика кредита износ кредита плаћа само изузетно јер
банка прихвата меницу свом клијенту.

На овај начин банка постаје главни дужник или трасат и обавезује се да исплати износ
менице ако то не учини њен издавалац или трасант, односно тражилац кредита. Може
ce рећи да је акцептни кредит вид гарантног кредита којим банка клијенту ставља на
располагање своју пословну репутацију. Одобравањем акцептног кредита банка не
дозначује зајмопримцу средства у висини кредита, већ преузима обавезу плаћања
меничног дуга, ако издавалац менице не откупи меницу о њеном доспећу. Акцептом
менице банка постаје главни менични дужник, што, због веће кредитне способности
менице, омогућава подносиоцу захтева банковног акцепта да добије есконтни кредит
код друге домаће или стране банке.

Есконтни кредит је врста кредита у којој је елемент обезбеђења будуће потраживање.

Карактеристика ових облика кредита је да банка омогућава предузећу да своју
имовину, која је тренутно неликвидна, претвори у ликвидна средства. Два најчешћа
облика есконтног кредита су менице и куповина потраживања (факторинг).

Ломбардни кредит је врста кредита код које је елемент обезбеђења хартија од

вредности (осим менице) која остаје у власништву зајмопримца, али је у поседу банке
до тренутка отплате. Иако је предмет ломбарда била хартија од вредности, у данашњем
свету читав низ имовине, укључујући и робу, може се користити као колатерал за
ломбардне кредите.

Рамбус кредит је зајам заснован на робним документима као што су товарни лист,
полиса осигурања и друго. Овај кредит је важан за трговину и релативно је чест у
међународним пословним односима. Порекло назива овог кредита је француска реч
рамбоурсер што значи исплатити. То је, у ствари, акцептни кредит који банка одобрава
увознику робе на основу покрића у робним документима. Додатна предност кредита је
што се ова меница може есконтовати.

Авалски кредит је краткорочни банкарски кредит којим банка даје авал (гаранцију) на
меничке обавезе свог комитента до уговореног износа авалског кредита. На овај начин
се повећава вредност и квалитет менице, те се она може лакше есконтовати.
Преузимајући одговорност за клијента према трећим лицима, банка клијенту ставља на
располагање своју репутацију. Авансни кредит није кредит за отплату у смислу давања
класичног банкарског кредита, већ облик гарантног кредита којим банка даје
безусловну и неопозиву гаранцију да ће у случају неплаћања менице сама банка
учинити то као јемац.

С обзиром на условно обећање плаћања, банкарски кредит је потенцијална обавеза.

Посебан облик краткорочног финансирања, који за банку карактеришу средњорочна
или чак дугорочна потраживања, је револвинг кредит у виду отворене кредитне линије,
тј. могућност континуираног задуживања у променљивим износима, до висине износа
кредита.

2.2.2 Средњорочно кредитирање

Дефинисање средњорочних кредита зависи од банке. Средњорочни кредити су обично

кредити који се одобравају на период дужи од једне године (у неким случајевима две)
до пет година. Данас постоји велики број различитих врста кредита. Свака банка у
својој кредитној понуди има своје дизајниране производе који се разликују по низу
карактеристика, као што су начин отплате, каматне стопе, елементи колатерала и сл.
Постоје две основне групе кредита за средњорочне кредите, а то су наменски и
ненаменски кредити. Као што назив говори, наменски кредити су они који имају
одређену намену, док се ненаменски одобравају без дефинисања намене потрошње.
Неки од средњорочних кредита су: студентски кредити, ауто кредити и сл. Намена ових
кредита се строго прати због чињенице да су пласмани мање ризични и самим тим
нижа каматна стопа, дужи рокови отплате и већи износи кредита. Када банка одобрава
ову врсту кредита својим клијентима, од њих тражи јасну дефиницију за шта ће се
средства користити. Намена кредита може бити за куповину репроматеријала,
куповину пословног простора, куповину намештаја, набавку неопходне информатичке
опреме и технологије, за едукацију и обуку и друго.6

2.2.3 Дугорочни активни пласмани (дугорочни кредити)

6
Анализа банкарског пословања, https://repozitorij.efzg.unizg.hr/islandora/object/efzg%3A6331/datastream/
PDF/view
Дугорочни активни банкарски послови су дугорочни кредити који се дају на период
дужи од 5 година. Дугорочним кредитима предузећа финансирају куповину имовине са
дугим веком употребе или финансирају велике финансијске пројекте.

Код оваквог финансирања банка има највећи ризик због чињенице да је рок отплате
кредита дужи, а самим тим и већа вероватноћа да кредит неће бити отплаћен. Банке
покушавају да контролишу ризик кроз каматне стопе (веће камате за ризичније
клијенте) и увођење додатних колатерала. Дугорочне кредите делимо на хипотекарне и
инвестиционе кредите.

Хипотекарни кредит је врста кредита који има дугорочну имовину као елемент
обезбеђења. Под дуготрајном имовином банка сматра: пословну зграду, стамбену
зграду и земљиште. Само осигурање се остварује уписом (хипотеком) на објекат.
Хипотекарни кредити су један од најстаријих кредитних послова. На почетку настанка
предмет залоге је углавном било земљиште. Банке данас нуде широк спектар
хипотекарних кредита. Висина кредита је најчешће до 70% вредности имовине, али
банка, у зависности од склоности ка ризику, може понудити и већи износ. Потребно је
разликовати хипотекарни кредит од стамбеног. Стамбени кредит се користи за
куповину стана или другог објекта који се користи. У случају стамбеног кредита,
клијент банке купује имовину уз помоћ кредита. У случају хипотекарног кредита,
клијент банке већ поседује имовину и на основу те имовине, као елемент обезбеђења,
добија кредит.7

Стамбени кредит је облик дугорочног кредита са структурном наменом као што је

куповина, изградња, опремање, адаптација стамбеног простора. Стамбени кредит се
најчешће користи за куповину стана или другог објекта. Клијент банке узима стамбени
кредит за куповину некретнине. За разлику од хипотекарног кредита, где клијент банке
већ поседује имовину и на основу те имовине, као инструмент обезбеђења, банка му
одобрава кредит. Банке често нуде омладинске стамбене кредите, уз субвенцију
државе, еко-стамбене кредите, без хипотеке и са хипотеком.8

Инвестициони кредити су кредити које банка одобрава како би предузеће инвестирало

и на тај начин повећало своје пословање. Овај облик кредита је економски
најисплативији јер је у директној корелацији са економским развојем и привредним
растом, али је за банку најсложенији облик кредитирања. Банка прво мора да утврди да
7
Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011. година
8
Банкарски послови, file:///C:/Users/almaa/Downloads/jelincic_kristina_efst_2017_zavrs_struc.pdf
ли је инвестиција исплатива, и ако јесте, под којим условима и када. У складу са овим
ограничењима, банка мора утврдити који су постојећи елементи колатерала и да ли су
ти елементи колатерала задовољавајући за банку.

Пројектно финансирање је често сложено и захтева сложене финансијске конструкције.

Банка се појављује као институција која настоји да клијентима омогући реализацију
оваквих финансијских конструкција. Праћење инвестиционих кредита је од посебног
значаја за банку. Неке инвестиције трају неколико година; често инвестиције нису у
могућности да остваре приход на почетку пословања па банка мора да прати како се и
нвестиција развија док се не оствари могућност прихода.9

2.3 Пословање са грађанима и предузећима

Пословање банака са грађанима условљено је чињеницом да су у универзалним

банкама грађани најбројнији клијенти. Број грађана као клијената игра двоструку улогу
у банкама. Велики број клијената значи да банка не може појединачно да дизајнира
производе за сваког појединачног клијента, већ мора да креира групе производа које се
затим мало разликују. Проблем великог броја клијената за банке значи немогућност
индивидуалног приступа клијентима и индивидуалне контроле пласмана.

С обзиром на ова два услова пословања, банка настоји да оптимизује своје пословање.
Процес оптимизације се одвија кроз јасно дефинисање производа које банка пружа
сектору становништва. Дакле, када су у питању домаћинства, велика већина банака
нуди исте или веома сличне производе. Банке у свом пословању настоје да кроз
маркетинг креирају различите перцепције клијената у оквиру исте групе кредита. Тако
банке могу да рекламирају ненаменске кредите као: брзе кредите, лаке кредите,
расположиве кредите, али су то иста категорија пласмана по билансу стања и
економији. Банка настоји путем добивених података од клијента израчунати колика је
вероватност поврата пласмана.

Стога банка захтева следеће податке о клијенту у процесу кредитирања:

 износ прихода,
 радни стаж,
 образовање,
9
Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011. година
  радни однос,
 постојеће обавезе клијената према финансијским институцијама.

Према добијеним информацијама, банка израчунава кредитну способност клијента и

затим одобрава или одбија кредит. Кредитна способност клијента је обрнуто
пропорционална елементима осигурања. Након прегледа кредитне способности
клијента, банке ће тражити гаранцију поврата и постављати услове кредитирања који се
могу разликовати од клијента до клијента.

Услови кредитирања могу се изразити кроз:

 потребе за жирантима,
 трајање кредита,
 величина кредита,
 хипотеке,
 коришћење друге услуге банке или повезане финансијске институције,
 полисе осигурања.

Постоје и банке које су се окренуле приватном банкарству. Такве банке имају мањи
број клијената и имају индивидуалан приступ сваком појединачном клијенту. Однос
балансирања индивидуалности производа и индивидуалног приступа клијенту је оно
што карактерише кредитирање грађана. Овај проблем ће се појавити и код кредитирања
предузећа, али у кредитирању предузећа акценат је на коришћењу кредита.

Уговор о кредиту, који дефинише зајмодавца и зајмопримца, без обзира да ли су

грађани или привредна друштва, мора да садржи:

 износ главнице,
 каматнe стопe,
 отплата,
 распоред отплате,
 сврха кредита,
 елементe осигурања,
 период чекања,
 трошковe обраде кредита.
Приликом подизања кредита банке захтевају углавном исту (општу) документацију
коју је потребно приложити и то:

 попуњен образац захтева за кредит,

 копију личне карте (или документ који показује ОИБ),
 последњи платни списак оверен код послодавца (овлашћених лица). Банке могу
да захтевају платне спискове само за последњи месец или за последњих 6
месеци, у зависности од кредитног рејтинга клијента;
 ПК1 картица за текућу и прошлу годину оверена код послодавца и Пореске
управе;
 за пензионере уверење о висини оверене пензије.

У зависности од намене и висине кредита, банка по потреби захтева додатну

документацију. Додатна документација потребна за куповину стана од физичког лица
је:

 предуговор или уговор о куповини стана који мора бити потписан и оверен,
 решење Пореске управе о порезу на промет непокретности и општу уплатницу
коју Пореска управа мора попунити и за уплату пореза по одбитку, ако се порез
плаћа из кредита,
 доказ о власништву продавца,
 извод из земљишне књиге (банка може утврдити старост овог документа),
 рачун продавца.

Додатна документација потребна за куповину стана од фирме или занатлије:

 извод из земљишне књиге у којој је уписано власништво на непокретности,

 грађевинска дозвола на име продавца,
 извод из судске регистрације предузећа,
 копију личне карте овлашћеног лица предузећа,
 предуговор или уговор о продаји непокретности,
 процена вредности имовине овлашћеног проценитеља.
Додатна документација за куповину земљишта, потребе изградње, завршетка и
доградње:

 извод из земљишних књига са уписаним власништвом,

 план из катастра са изједначењем катастарских парцела,
 локацијска дозвола,
 уговор о купопродаји земљишта који мора бити потписан и оверен,
 рачун продавца,
 грађевинску дозволу са печатом правоснажности,
 план имплементације пројекта,
 трошковник радова које мора израдити овлашћено лице и приложити копију
овлашћења.

Уговори о кредиту се углавном потврђују или оверавају, при чему се оверавају и

потписи, а за кредите који имају залог или пренос власништва као обезбеђење врши се
солемнизација. Солемнизација уговора је поступак потврђивања уговора код јавног
бележника у коме јавни бележник проверава да ли уговор одговара прописаној форми и
објашњава учесницима у зајму значење и последице овог правног посла. По овоме се
солемнизација уговора разликује од овере потписа на уговору где нотар само потврђује
да је учесник у зајму лично потписао уговоре и не објашњава учесницима у зајму
садржај уговора.

Пословање банака са грађанима везано је и за економске карактеристике грађана.

Већина домаћинстава не може да купи стан и аутомобил само једном трансакцијом, па
постоји потреба за кредитом. Потребу за кредитом задовољавају банке. Великом делу
становништва потребан је аутомобил и стан, па су њихове потребе јасне и банкама.
Пословање банака са компанијама није ни приближно тако једноставно. Приликом
коришћења средстава и потребе за финансирањем, предузећа нису двосмислена као
домаћинства. Што је предузеће веће и што је пословање компаније развијеније, захтеви
за финансирање предузећа су сложенији. Банке су се прилагодиле специфичностима
предузећа и прошириле процес одобравања кредита предузећима, тако да су кредити
предузећима бројнији, сложенији и захтевају већи надзор од стране банке. Банке се
прилагођавају проблему корпоративне сложености настојећи да индивидуализују свој
приступ клијентима и прилагоде производе банке потребама клијената.
Да би се у потпуности разумеле разлике између пословања банака са грађанима и
компанијама, потребно је уочити сличности. Посебну категорију кредита чине кредити
за пројектно финансирање које банка одобрава са различитим роковима отплате, у
зависности од природе посла или пројекта. Сврха оваквих кредита је да, уз помоћ
средстава добијених од банке, компанија реализује прецизно специјализован пројекат.
Корисници оваквих кредита су занатлије, слободњаци и компаније.

Сврха таквих зајмова може бити:

 извођење јасно дефинисаног пословног плана или пројекта,

 откуп земљишта и уређење инфраструктуре објекта,
 куповину, изградњу, реконструкцију, уређење или проширење објекта,
 набавку опреме и делова опреме,
 набавку превозних средстава и личних возила за пословне потребе,
 рефинансирање наменских дугорочних кредита одобрених код других банака
утрошених на улагања,
 повраћај улагања у основна средства извршених у претходних 12 месеци.

Корпоративно банкарство је посао који захтева способност сагледавања проблема из

више димензија. Велике компаније захтевају сложено структурирање производа. РМ и
кредитна анализа такође морају знати како ће будући макроекономски развоји утицати
на пословање компаније. Поред познавања структуре и карактеристика производа
банке, РМ мора да зна и које су додатне опције финансирања за компанију и, ако је
потребно, те производе предложити клијентима.

Умрежавање могућих банкарских услуга (цроссселлинг) омогућава клијентима да

добро послују, а банкама већи профит. Умрежавање појединачних сервиса може бити
интерно или екстерно. РМ тако може дизајнирати пакет производа који укључује
лизинг или укључује тржиште капитала. Екстерно умрежавање је када банка као
институција обезбеђује клијенту алтернативне изворе финансирања преко других
финансијских институција или државе. Такво финансирање може бити од Европске
инвестиционе банке или могу бити субвенционисани зајмови.
Сврха субвенционисаних кредита, на пример, може бити:

 финансирање посебних пројеката,

 финансирање сезонских послова,
 финансирање уговорених радова за испоруку добара и услуга,
 финансирање осталих потреба за обртним средствима.

Субвенционисани кредити су најчешће посебни кредити намењени предузећима или

секторима привреде у циљу развоја делатности од посебног интереса. Код оваквих
кредита, део камате или главнице, или обоје, плаћа треће лице, а не компанија која је
подигла кредит. Део средстава може обезбедити банка, а део друга институција.
Кредити ЕУ су кредити у којима ЕУ финансира предузетнике који имају пројекте.

Пословање са предузећима првенствено подразумева интимно познавање компаније –

познавање делатности предузећа, биланса стања и промена у билансу стања. Иако је
пословање банке оријентисано на профит, банка зна да успех банке зависи и од успеха
компаније.10

10
Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011. година
3. ОСТАЛИ ПОСЛОВИ СА СТАНОВНИШТВОМ

Банкарство се сматра услужним послом. У банкама постоје два термина:

 услуге и
 производи.

Производима се сматрају услуге које утичу на биланс стања банке. Појам услуга
обухвата активности банке које не мењају биланс стања. Неутрално или услужно
банкарство је најстарији банкарски посао. У неутралном банкарству банка није ни
поверилац ни дужник. Она обично делује као посредник, пуномоћник или јемац свог
клијента. То су углавном услужне, брокерске или комисионе трансакције за које банка
наплаћује провизију или накнаду (некаматни приход).

То су најчешће послови као што су:

 услуге на трансакционим рачунима,

 управљање туђом имовином,
 кредитне картице
 услуге везане за стамбене кредите,
 куповина и продаја девиза,
 управљање инвестиционим и пензионим фондовима,
 чување и управљање,
 услуге инвестиционог банкарства,
 рачуноводствене услуге,
 финансијски консалтинг и многе друге услуге.

Банка увек обавља ову врсту послова у туђе име и за туђи рачун или у своје име, а за
туђи рачун. Комунално банкарство постаје све важније у пословању банака због
чињенице да некаматни приходи позитивно утичу на показатеље профитабилности
банке.

4.1 Рачуни
Банка сваком пословном субјекту отвара рачун за његове потребе, било да се ради о
писменом захтеву за обављање одређеног посла, уговорном односу или на основу
прописа. Банка склапа уговор са привредним субјектом.

Трансакциони рачуни се користе за обављање платних трансакција. Они евидентирају

готовинске примитке, готовинске издатке и стање. Пословни однос између банке и
клијента остварује се отварањем рачуна. Када се банковни рачун отвори, отварају се
могућности остваривање и грађење пословног односа.

Врсте рачуна за платни промет привредних субјеката су:

 рачун за редовно пословање,
 рачуни организационих делова,
 рачуни за посебне намене.

4.2 Картице

Картице су облик електронског новца. Готовину замењују електронским новцем и све

је чешћа употреба картице као начина плаћања. Банке су кроз развој пословања
омогућиле клијентима да располажу средствима путем картица и користе картице као
електронски облик плаћања. Битна карактеристика картица је да клијент може да
користи средства приликом плаћања, али и да позајмљује средства преко картице за
плаћање, све зависи од врсте картице. Ова карактеристика чини картице делом и
активним и пасивним пословањем банака.

Картице се обично деле на:

 дебитне картице
 кредитне картице - револвинг картице и картице на рате,
 наплатне картице.

Разлика између кредитних и дебитних картица је у извору коришћења средстава.

Дебитна картица се издаје сваком клијенту који има текући или девизни рачун у банци.
Преко картице корисник располаже својим средствима на рачуну. Преко дебитне
картице корисник може да подигне готовину на банкомату и може да плати робу и
услуге, али само до расположивог износа средстава на рачуну. Из тог разлога, дебитна
картица је безготовинско средство плаћања. За разлику од дебитне картице, кредитна
картица је облик безготовинског средства плаћања за који се наплаћује одређена
месечна накнада. Када клијент користи кредитну картицу онда позајмљује средства.
Код кредитне картице клијент не користи сопствена средства.

4.3 Гаранције

Гаранције су облик инструмената које компаније користе да гарантују своје пословање.

Пословањем се често дешавају случајеви када једна страна тражи гаранцију да ће посао
бити обављен или да ће роба бити плаћена. Друга страна тренутно нема сигуран
колатерал да докаже своје добре пословне намере, па је банка укључена. У том случају
банка даје гаранцију да ће нека роба бити плаћена или да ће неки посао бити урађен
адекватно. Гаранција је финансијски инструмент којим банка гарантује да ће бити
извршено плаћање или да ће се неки посао обавити. Уколико дође до кршења уговора,
банка ће намирити оштећеног. За банку је гаранција услуга која се наплаћује у
процентима у зависности од величине гаранције. На овај начин банка остварује приход
кроз накнаду за гаранцију. Банка се обавезује да ће испунити обавезу корисника
гаранције у износу наведеном у гаранцији, ако је не изврши главни дужник у
уговореном року. Обавеза може бити испуњење уговорних обавеза или плаћање
уговорних обавеза.

4.4 Cефови

Банке су одувек биле обезбеђење. Веома је важно да постоји узајамно поштовање

између банке и клијента. Као додатни вид сигурности и поверења у банку, банке су
клијентима понудиле услугу изнајмљивања сефова у којима ће клијенти моћи да чувају
своје драгоцености. Банка закупљује одређени простор, а закупнину наплаћује према
обиму и трајању закупа. Сефови се налазе само у експозитурама банака које испуњавају
техничке услове. Сеф може бити механички или електронски. Механичким
коришћењем сефа корисник добија кључеве једне браве, а кључ друге чува банка, па се
сеф може отварати и затварати само истовремено и заједно. За електронску употребу,
корисник отвара сеф кључем, али тек након што банка електронски откључа браву.11

11
Банкарски послови, file:///C:/Users/almaa/Downloads/jelincic_kristina_efst_2017_zavrs_struc.pdf
4.5 Штедни рачуни

Отварањем депозитног рачуна код банке, клијент може безбедно да задржи депозит и
да има умерени принос (камату). За разлику од текућег рачуна, штедни рачун
омогућава повраћај средстава, који зависи од тога колико новца је положено и на који
период. Сигурност депозита зависи од солвентности и ликвидности банке. Штедни
рачуни могу бити у домаћој валути (динари) или у страној валути (обично у еврима,
али иу другим валутама). Избор валуте штедње зависи од: преференција клијента,
будућих намера потрошње, поверења у валуту и приноса (каматне стопе) који се
разликују за различите валуте. Депозити су подељени у две широке групе на основу
уговорних обавеза и рочности – штедни и орочени депозити.

Многе земље користе осигурање депозита да би клијенте банке у целини или

делимично заштитиле од губитака у случају да банка није у стању да измири своје
обавезе на захтев. Систем осигурања депозита је обично део шире мреже осигурања
финансијског система који промовише финансијску стабилност. Ово обезбеђује
сигурност за депоненте, а клијенти банке треба да провере да ли је њихова банка у
систему осигурања депозита.

Врсте штедних рачуна:

 Рачуни који омогућавају рано повлачење (штедни рачуни, орочени депозити).
Већина штедних рачуна је веома слична текућим рачунима. Најважније разлике
су:
- Клијент добија штедну књижицу у коју се евидентирају промене стања.
- Да би се промене ситуације свеле на минимум, постоје ограничења за
исплате и уплате. У већини случајева, трајни налози се не могу користити
за плаћање комуналија и сл. Због ових ограничења камате ће бити веће
него на текући рачун.
 Рачуни који не дозвољавају превремено повлачење средстава (орочени
депозити). Орочени депозити омогућавају клијенту да депонује одређени износ
новца код банке на одређени период. По истеку рока банка враћа депозит
 заједно са уговореном накнадом (односно каматом). Ово би била редовна
каматна стопа за целу операцију, осим ако није другачије уговорено. Неки
уговори о ороченом депозиту дозвољавају раније исплате, али са казнама.
 Главна разлика између штедних рачуна и депозита по виђењу (текући рачун) је у
томе што се само новац са текућег рачуна може подићи одмах и без казне.
С друге стране, предност је што су камате на орочене депозите обично веће.
Стога је важно да депозитар разуме да за неке орочене депозите не постоји
могућност превременог повлачења.
 Неке банке нуде „бесплатну“ или „отворену“ штедњу, што је производ који
комбинује штедњу и орочене депозите. Након закључења уговора за почетни
износ, клијент може додати додатне износе. Клијент такође може подићи новац
током уговореног периода, али мора задржати износ изнад претходно
уговореног минималног износа. Банке другачије постављају минимални износ и
услове за превремено повлачење, па депоненти морају бити детаљно
обавештени.

Одговорност клијента

Обавезе клијента у вези са уговором о депозиту су:

 Обезбедите банци све релевантне личне податке у време склапања уговора и

било какве промене током трајања уговора о депозиту
 Одржава уговорени ниво средстава на рачуну.

Права клијената

Клијенти имају право да располажу пуним износом депозита по истеку орочења или, у
случају ранијег повлачења, како је прописано уговореним условима. За одобрено раније
повлачење орочених депозита, одговарајући износ мора бити доступан дан након
обавештења, осим ако је другачије наведено у уговору о депозиту. Клијент банке је
овлашћен да добије пуне информације о депозиту, како пре уплате депозита, тако и
током трајања уговора о депозиту.

Пре уговора: Клијент банке треба да добије јасне и потпуне информације пре уговора о
садржају уговора. Потребно је упоредити различите понуде да бисте донели квалитетну
одлуку.
Уговор: Клијент треба да добије копију уговора и штедну књижицу која садржи тачне
податке о депозиту. Током уговореног рока депозита, клијент треба, на захтев, да
добије информације од банке о условима штедње. Банка такође мора да достави
клијенту детаљан извештај о свим трансакцијама, као и о каматама, накнадама,
накнадама и свим другим променама.

Банка је дужна да клијента детаљно обавести о свим променама које су могуће по

уговору. Уколико је уговорено аутоматско обнављање ороченог депозита, онда банка
мора унапред да обавести клијента о промени услова у новом периоду.12

4.6 Интернет банкарство

Модернизацијом и унапређењем пословања и смањењем трошкова, банке су се

фокусирале на обављање банкарских послова путем интернета. Интернет банкарство
има бројне предности како за банку тако и за њене клијенте. Клијентима је омогућено
брзо и једноставно обављање дневних финансијских трансакција, без чекања у
редовима у експозитурама. Банке су значајно смањиле материјалне и оперативне
трошкове. Већина банака дозвољава све облике банкарства путем интернета.

Клијенти банке могу путем интернета:

 орочене депозите,
 добити кредите,
 обавља платни промет,
 купују акције у фондовима којима управља банка,
 примају обавештења о променама стања на рачуну или друге информације
везане за пословање клијента са банком,
 комуницирати са личним банкаром,

Својим онлајн пословањем банке су смањиле своје трошкове и отвориле нове начине
генерисања прихода кроз накнаду коју зарађују за пружање услуга онлајн банкарства. 13

12
Штедња, https://www.cbbh.ba/press/edukacija/762?lang=hr
13
Банкарски послови, file:///C:/Users/almaa/Downloads/jelincic_kristina_efst_2017_zavrs_struc.pdf
5. ЗАКЉУЧАК

Банке се баве различитим пословима, од уобичајених до оних који превазилазе саме

оквире пословања банака, а затим се, у циљу максимизације профита и ефикасности,
такви послови екстернализују у засебне компаније под окриљем матичне банке. Ово
укључује управљање обавезним пензијским фондовима, некретнинама, инвестиционим
фондовима и др. Наравно, један од главних задатака банке су пласмани или кредити за
правна и физичка лица.

Банке се такмиче са различитим моделима, бенефицијама како би привукле што већи

број купаца да пласирају свој производ. Свака банка свој кредитни процес организује
на свој начин, али се због различитих прописа и аката не разликује много од једне до
друге пословне банке. Сви процеси су заправо регулисани законом или одлуком
државне централне банке. Такође, банке су показале колико су иновативне приликом
аплицирања за мораторијум на кредите због пандемије корона вируса.

Банке данас грађанима нуде широк спектар кредита за све потребе који би им помогли
у свакодневном животу, попут куповине новог аутомобила који је данас потребан, а не
луксуза, и за поправку или реновирање куће или стана. Кредити су лако доступни и
имају ниске камате у односу на пре 10 година. Такође, одређени кредити се могу
уговорити преко веб обрасца банке, без одласка у експозитуру, а најпознатији такав
кредит је брзи кредит или брзи кредит где је исплата средстава могућа у само неколико
корака и минута. Данас су банке доступне на сваком кораку, било физички на
банкоматима, филијалама или путем интернет банкарства. Данас су банке
најиновативније у комуникацији са клијентима, а све у циљу смањења трошкова и
максимизирања продаје која би им омогућила да остваре што већи профит.
6. ЛИТЕРАТУРА

Књиге:

 Мирослав Грегурек, Невен Видаковић, „Банкарско пословање“, Загреб, 2011.

година

Интернетска литература:
 Банкарски послови,
file:///C:/Users/almaa/Downloads/jelincic_kristina_efst_2017_zavrs_struc.pdf
 NBS, https://nbs.rs/sr/drugi-nivo-navigacije/servisi/jedinstveni-registar-racuna/
 Штедња, https://www.cbbh.ba/press/edukacija/762?lang=hr
 Финанцирање дугорочним кредитима,
file:///C:/Users/almaa/Downloads/4180658_mamic_ivana.pdf
 Банка и банкарско пословање, https://repozitorij.vuka.hr/islandora/object/vuka
%3A1752/datastream/PDF/view
Датум предаје:______________

Комисија:

Председник: _______________

Испитивач: _______________

Члан: _______________

Коментар:
Датум одбране: _____________ Оцена: __________(___)