РАДОВАН САМАРЏИЂ

БЕ ОГРАД п од ТУ РЦИМА

.
ПРЕДАВАЊЕ ОДРЖАII

НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕР З ИТЕТУ

БЕОГРАД

1954
 Р А ДОВЛI I 'ЛМ 1\I'I , I! 11 1

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

ПРЕДАВАЊЕ ОДРЖАНО

НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

БЕОГРАД

1954
 l' Л)џ )ВАН САМАРЏИЋ

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

Ако је прошлОст јУГOiИсточне Европе била o~ искона бурна

и ПРOlМенљива, онда анали 'Онога града који је вековима био
капиј.а тих ПРОС'I1.Pани:х ·области претставља неСУМЊИi8'О најдра­
маТИЧНИји део те прошлости. Бити господар Београда значило
је им, ати отворен пут или у широки панонски базен или у ду­
бину Балканског Полуострва, према томе да ли се надирало са
југа или са севера. Борбе које су вођене због тих области биле
су увек најОГ()lрченије под ЗИЈДИ'Нама београдског града и 'Оне су
често биле пресудне за решење читаво,г сукоба. Зато су ретки
градови који су ПРОlМенили толико господара и зато су у оном
дебелом слоју читаво'г низа култура на кОме је подигнут Бео­
град затрпане к,ости многобројних народа. Меланхо\Лично осе­
ћање пролазности свега, каже ,се у једној историји 'Овога града,
нигде није било тако живо као у Београщу, чији су калeмIет­
дански плато Турци доцније назнали "брег'ом за размишљање".
у XV веку, кад је бео'градска тврђава успевала да о.цоли
турским на'ортајима, сматран је овај град не СаЈМО ".кључем Угар­
к . " !но и "бедемом хриI.IIЂ.анства". А 'к, ада је, у ав.густу 1521 r.,
. улејман Величансвени сломио отпор београдске посаде, Е!вропа
I ()иља · свеона да су Турци разбили капију која их је спречавала
ДII (' разлију Подунављем и она је задрхтала одстелње. О
".,.,.. стр'аху ' сведочи најбоље једна нем·ачка песма која · се пе­
I IЩ У народу, а woj.a је претсказивала да ће . "страшни Туprчин"
"1\111'0 загоспода.рити Уг ар-ском и доhи у Аустрију, одакле му
JI' 0'1 варен пут на ЗаЈП. ад. И заиста, двадесет година доцније,
·".УIН" { 1 граница се прим;ак.лз самом Бечу и у в'ИЈсоком луку обу-
 РАДОВАН САМАРЏИЋ

ХВDтила највеЋИ део ,панOlНског базена. Међутим, ИаЈКО више ПИЈI '
био ПOiГpан:ично yтвp~eњe, Турци су јОIIII дуго називали БеОГрIЏ\
"позорницом светих ратова" и "јединственоlМ бисер~рђавом" , а
xpишhански путници, који су пролазили кроз њега, увек су с·
сећали оних борби и: 'мена које су обележиле његову ВР\ЛО дугу
и чувену историју. Приближавајуhисе шајкама којима су се
crryшт'али низ Дуна!В, путници ,су са нес'ГрПЉењем очекивали да
yrледају тај, по речима једнот Млечанина, славни град (citta
famoosa) , О KOlМe су толико пута читали :и слушали; ,сећајyhИ се
многобројних гра:вира Београда које су J.l.JJ1P0IМ Европе израђи­
вали незнани и знани уметници, они су наслyh'ИiВали ЊeI"OВ
изглед и приближавали му се као нечеiМ ГOTOIВO познатом. Ме­
ђутиlМ, иако с:у прилазили Београду у уверењу да ће у њему
видети оно за што су већ знали, путници .су се, после искрца­
вања у npистаништу, убрзо губили :међу сликама и утисцима
в.ојих је било толико да су заробљавали пажњу · сваког поје­
динца. Иако се очигледно труди да овој е белешке о Београду
("Беде на учено расправљање о њего!Вом старом ИI HOВOIМ имену,

хуманиста МаРIIЮ АН'I1Oније Пигафета не МООКе а да не истакне

мучан положај београдских хрИ'шhана и њихО!В неми отпор про­
ти;в туђина. Холанђанин Бузбек, TaKol)e зналац старина, свуда
се у Београду ocвpiћe за остацима прошлости и :радује се налазу
једн ог старог ри:мскот нО!Вца , са натписом »Taurunum«. Путујући,
1591 г., као члан аустриског посланства, на Порrгy, Чех Вацлав
Вратиславсe'I'И:О се у Б еогр аду, кога он: назива Belohrad, своје
отаџбине Чешке, њених трrrљења и страдања, као и опасности
која и њ,ој прети од истог свајача КО'ји Се утнездио )'1 О!В'оме
граду. Немац ДeprнnrвaM , вис , ки чиновник Фугера, највеЋе бан­
карске KyТi.e тога доба, ЧО!Ј3 С1С са широким интересом за економ­
ска питања, описује жив трговачкИ' промет у граду 'и чуди се
јев'1'ИIНiИМ цetнаиа намирница, пrpе свега хлеба, рибе и вина. А
протестант Герлах гов'Ори много и брижно 'о цркваЈМ И 'о ниској
:верској култури београдсlКИХ Срба. Подј сднако живе и подјед­
iF'aKo в ИДЉИ!В е , прошлост И садашњо'ст биле су овде увек једна
поред друге, неодвоји!Ве.
О овоме најбоље , сведочи начин на КО'ји је бележено име
Београда у бележницама е!Ј3ропС'КИх путника. У jeднolМ латинском
спису осво!М МИСИЮНalpском путу У јужну Угарску, Бартол Ка­
шиli се чуди зашто се у свету Београд назива АЉа Greca кад
у њему никщца нису владали Грци него СрБИ!; зато га он назива
БеоградоiМ, тј. АЉа uгЪs. А Немац А. Венерн, иако Беогр~д на­
зива литерарним именOiМ Griechisch Weisse'llburg, бележи и ње-
 1 1!1 I'РЛД " '" 'Ј'У,rцим л

I!II" 1 1'111 1( 11 IIМР кој чуо на његовим улицама , СРПС1Ш ИМI'

IIIIIIIIIЏЏI ' 1II IIIICt\IIIO ј.е у сваком: путнич~OIМ ,IJJНевнику и тюр :д t'I<JI()-
1. 1 111 1I1 ' 111!II' путника да, поводом овога града, бележе свој с
111 1'111111('1«' И литерарне р€'минесцензије.
11 р "I'BopeH од пограничног утврђења у једно од управних
" IIрИОр ДНИХ средишта европске Турске, Беогр.ад је, захваљу­
Ј vt'lll 'ВоМ изузетном географском полmкају, брзо постао врло
1III'IGjaH тргorвачки чвор у коме се састајало неко\ЛИко главних
IШЈЈН них и речних путева овога дела света. "Беотрад је на тако
"'ОДНОМ положају за трIГовину као ретко која варош на копну,
ЈI Р се налазиЈ- на ушЋу Саве у Дуна'В, забележио је, 1669 Г.,
I Ј1Глески путопис. ац Браун; недалеко од Београда утиче у Дунав
11 велика река Тиса; ни Драва није СУВИlШе далеко, исто тако ни
Морава, А како ДyнalВ тече према Црном Мору, Београд MO~Ke
лако трговати са врло далекWl\'I з с::мљама,.," Овај путописац је
' Iаборавио да помене да је, поред тО'га, Београд биlО чвор у коме
('С повезивало и некО',7Iико главних копнених лутева, европске

'Ј'УР'ске, пре свега њена најоважнија ар терија, Цариградск:и друм.

lUajKaMa низ Дунав и караванима из јадранских и јонских лука,
стизале су у БеО'ГРlatД велике КОJIичине мануфактурН'Их проду­
ката евРОПСЈКих грщцова, а из Цариграда и преко Црног Мора
)!оносили су тр'говци раскопте ПРОИЗВОДе Истока: мирисе, фине
тканине, зачине, оружје, драгоцене метале, ИТ/Д. "На коњима
и камилама, прича турски путник Евлија Челебм.ја, сваке го­
дине до;ђе око ш е ст хиљада тО'Вара раЗНО'ЕЈрсне арапске Ј1 пер­
сиС'Кtе робе из Египта, Дамаска, ТРlИПолиса, Саида, Бејрута и
Смирне. Ова роба се овде увази и oдalВдe извози за све крајеве
Мађарске, Пољске, Чешке, Шведске, за Босну,.. Млетке и друге
')env!ље, ИЗ ових, опет, земаља довози се ClВ'дe сва'КiOврсне тр' г ' о­
lIаЧI{а роба" ," Ипак, најважнија улога београдских трговаца
тла је у снабдевању мануфактурноlМ робом турских поседа се­
верно од Саве и Дунава, увек преплављенИlХ војскiO'М која јЕ;'
НОсила одећу од најбогатијих ткаН'Ина и најкитњастијег кроја,
Н!lкинl)у1р'ену свакојaIКИМ украсима. ЧИМ су, 1553 Г" прешли
nустро-турску границу, чланО'ВИ једног царског посланства били
СУ изненађени шаренило'М и богатством o\ц€he .ИЈ ОПЈРеме тур'ских
Ј ()јника. "Угледао еа'М необичан и npијаТ' ан призор: О'боје'НИi Ш'l'И-
1mи и копља, Ћор\Це украшене \ЦРагиlМ камењем, разнобојно пер. .
јl', турБЭдIИ од пла'ШIа з.асењујyiiе беЛИЈНе, изврсни коњи, Haj~
JII'Iruta опрема", забележио је јЕЩан {ј\Ц чла:но'Ва посланства, ху­
МlIнlt!ста Бузб€к. ПQPед тога, иакО' у MaњelМ обиму, беотр~ки
'Ј'I)Ј'~rщи 'су се бавили и ИЗВОЗНОМ ТРГГОВИЈНОiМ домаitiих производа.
6 РАДОВАН САМАРЏИЋ

Њихови каРаБани, на'11оварени воском, кожа!Ма, вуном и житом,

С"ПуШтали ' СУ 'се до јужн:их лука, а од ;nолoвиtие XVH века ова
роба се ynућивала и у аустриС'Ке земље. После турских лр о­
вала у 'Угарску и Аустрију, Београд · се увек 'ПЈР€тварао у трDКИ­
ште робљем где , су се продавале хиљаде ПОlXвата'Них хриi.IIhана .
Тако је овај град постао о'Но што је за њега, са IМНOTO источњач­
ког претеРlИlВања, рекао Евлија Челебија. Београд је, каже он,
"румелиски Мисир" у коме "сваки 'СирOlМах постаје б orа'l1аш " .
"Сви су му становници рођени трговци, на, ставља ОН. Због тога
што је ово живо и проrме'ГНО место, :на хиљаде људи из других
меСта долазе И\ овде се насељавају". И заиста, паред Дубрав­
чана, називаних Латинима, домаЋих и босанских Срба, Тур· аха,
Грка, Јевреја, Јермена , Мађара и Цигана, који су ·сачињавали
њeгorвo стално становништво, у Београд су стизали, сасвој:ом
роБО1М, и Арабљани и Персијанци, људи свих боја и језика му­
слиманског истока.

До ;rюслЕЩЊИХ ДЕ:'цеlН'Ија XVH века .главни ,део беоrградске

ТРГOlВине био је у рукама дубровачхих трговаца. ОПlPезни и 1П0-
СЛОlВни, они се :настањују у Беоо'раду у већем броју тек после
тytp'CKOТ освајања Вуди:ма. њихова коло!НИја , окупљена у јеД1юј
У.!ЏЩ/f, имала је просечно двадесет до ТРlИдесет Трговаца који су,
на ocнolВy турских привилегија, имали пуну слободу трговине и
безбе,1ЏЮСТ стечсне ИlМовине. Судску власт вршила је сама KO~()­
нија, а у тежим: 'случајевима поклисари Дубр овачке Републике
или сама влада 'Која је имала ;иlCкључиво право да , суди CBOjJ1lМ
поданицима и у · сукобу са Турцима . Колонија је била под за­
штитюrм св. Лаз ара чији је лик, окруж 'н натписом, био уцртан
'На њеном печату. Дубропачка влада није престај.ала да будно
бди над !радом и животом CDoj КО\JIониј е; Дубровчани у Београду
морали су ТРlГовати у складу са тpeн:YТН>OlМ привредном полити­

:Кдм владе и у потпуности се управљати пр ема прописима к·оји

су стизали из Дубровника. Сув ереном влашћу управљао је Ду­
бровник · својом београдском колонијом све док се та !Коло'НИја
није угасила ТОКО!М XVHI века. Кад су, на пример, крајем ше­
здесетих и почетком седамдесетих година XVH век а :настале
у београдској колонији дубровачких ТP'l1OlВaцa размирице и су­
коби, изазвани сталним 'опадањем њихове трговине, дубровачка
влада ИСТY'IIила је одлучно и суверено и са неколико наређења
~ела у колонију ;пређашњи ред. "Наређуј емо вам, писала је
влада, да ОC'l1авите ва,ше распре и 'страсти које вас распаљују,
да живите у миру и братС'Кој љубави и поштујете све наше на­
редбе издате да би се ОДР2К·ала ваша колонија која, због таквих
 БЕОГРАД под ТУРЦИМА 1

111 1 11/ \11 111 ' (\, неп;рестано пропада, ., Побрините се да нам убу-
I1 11( ' ) \ <l' 1 ' прилике да вас опомињемо и прекоревамо ... " Пи.­
'1\l lJрша:вало следeТiим речима ; " Таква је наша воља Jf
1 111) хоЬ с'Мо да учините ... "

Дубровачки трговац (XVI век)

Настањени ГOДИiНам:а у Београду, са дytiанима богато снаб-

ни:м италијанским, фландриским: и ~нглески:м тк:аНИЈНa1I''Ia,
I 'II!ИМ деловима одеће, лук сузним проrи:зво~а западног IПО~
р КЈН\, дубровачкИ ТРТО'ВЦИ у Београду одр,жа:вали су сталне ТР­
Imlll'll«' везе са својим послOiВНИIМ приј.атељИ!Ма у Дубровнику.
1I1t ' ( ' IIИ од њих имали су свога заступника у Дубро'ВНИiКY, који
.1
 8 РАДОВАН САМАРЏИЋ

је за њих набављао !робу И упуЋивао ИIМ ј караваним.а, а многи

СУ послов али као чланови неког трговаЧКОI' дpy1h'Гвa, организо­
ванат тако да је један orpTaiK остајао у Дубр В НИКУ, а ДlP'уги од­
лазио у Турску, Међутим, знатан број дубр ов ачких тргова ца
који су радили са Беотра;дом сами су ишли у Дуброrвни:к по
робу, сами је преносили до Београда и ту ј р аспр ОДа!вали, тако
да су в елики део CВOlra времена пров одили на пу'l'У.

Дубровачка трll'овина у Београду прстстапља, несумњиво,

Н G> јпоузданиjf' сведочанство о' снази бе оград Ј{( l' тржишта уоп­
ште. У Београд су, готово увек, одлазили ни дубр овачки тр-­
г овци 'К оји .Су бил и најнижег друштв еног порt ј(Ј ! а и најсиро~
машнији.. МеђУТИМ, после V1звесног број а годипа проведених у
ОВОМе граду, многи од њих враћали су се у Дубровник обога­
ћеlЏИ , нам ерни да остатак живота мирно nрюжипе, улажући
С'ГЕ'ч ене каnитале у раЗЈНа тргов ачка, ПОВ'li1Јlit и Ј юморска пре­

дузећа. Било је го\цина, средином XVI Н('I а, 1шда је пословало

у Београду по десетак дубров ачких 11)11 '()}Ј,Ща кој и су раСПОillа,..
гали капитали:м.а од 1Ю нек олико хиљ,ща дуката, што дан&с

ПFетставља милионске суме . IЬихова трговачка друштва осни­

вана су са основним капи.таЛИМ(1 1(0 lЏ' CCT хиљ ада дуката , а по­

једини тр'говци су из г один У I 'О)iИ НУ добијали у Дубровнику

робу на кредит у вр едности O}i Щ' К()Ј]ИКО хиљада дукат а. 1572 г.
забележио је један ПУТПWЈ( ;Џ\ ј' У пожар у, lюји је у Београду
учинио вели:ку пус тош , ' ,\МО jC7iltoM дубровачком тр' говцу пого­
релО' робе у вр едности Оl( ао 00 0 дуката. У време када се 150
ИДИ 200 дуката СМt11'1)<!Ј{() у Дубровнику ОДЛИЧНО!Ј.'VI годишњо'М
платом једног л кара или профе с ора , то, несумљиво, претставља
огромну cryм.y. Поrpед Torra, висина кредита који -су добијали бе­
оградс ки тргов ци у Дубровнику сведочи не само о сталном на­
претку њих ове тр,говине, но и о о!ним силама и заКOIЊИма који
су том ТРГО!БИНOfiVL управљали. Највиши у ОНИМ ГО1Д Иiнама које су
непосредно долазиле после великих ТУРСКИ:Х nюхща у средљу

Европу, ови кредити показују да су ТрГОВци београдоке чаrpшијt­

најинтензивније поСловали кад би се Беоrr!радпретварао у ве­
лики војнички логор И кад се у њег а враћала Еојска са плеНОIМ
из туђих земаља . Док је у годинама које су пrpетхо~ле тур-
. с'Ком освајању Буди:ма целокупни кр едиrги дубр'rnзачке lюлоније
износио просечно око хиљаду дукат а гo~e, он се, у току

рата, наједном попео на ВИШе од 26.000 дуката. ГorгOВO исти

случај десио. се и почетком педесетих година XVI века, у вре­
ме ООКОillовиЋеБОГ похода на ТемИlIIБ ар, док је последњи рат
Сулејмана Величанствено[', кој и се 1566 го\Ц;и:не завршио под
 БЕОГРАД под ТУРЦИМА 9

11" ,IIМ , ;\11 11('0 је дУ'бровчанима у Београду огромне зараде: тих

111) (1111 I II,II Х()IUИ кредиrги у Дубровнику стално су прелазили
IIIЮ() ; \ у ,щта,
Ml'l утим, ТОКОМ XVII века долази до юпадања дубрювачке
'1 ,',JlIИlI у северним крајевИ:ма Турске, па и у Беотраду; то
'111 ЏЏllЬС нису :могли зауставити :ни 'стални напори Дубров:ни:ка
;lI ' 'у;~еси такв,у привредну политику која ве Oiчувати њетове
'1 (' о'вачке позиције у OBOt..>'L делу Турске, Можда гл.авНИ узрок
IIIIOM копнењу дубровачке тртовине у 'Сев ерн:им ,к;рајеви:ма еврOlII-
1'1«' Турске тр,еба тражиrrи у све јачем ПРЮW1рању ау;стриских
11 ('оваца на турска тржишта и све приснијем везивању 0'80Г
;II'ла Турске за привредна средишта' cpe~e ЕВРOlПе, 16158 г.
1('Џlала је дубровач:ка влада наређење кој им је најстроже за-
(фанила СВИМ својим трговцИ!Ма у Србији да ОiЦPжавају ТЮСЈювне
односе са ау'СтрlИСКИМ трговцима. Д есе'l'ак l'ощин:а доцније,
( ' нглески путник Браун вев је затекао у Београду сталну аген­
цију бечке "И'Сто'Чне КОМlIIаниј е". Поред робе довезене из Ита­
.пије ИI Босне, у београдском безестану про~аје 'Се роба немачког
порекла, забележио је 1683 г., у своме путничком дневнику, Ј.
Венаља. Да би зауставила пропадање ' својих трlговаца у Тур скоз ,
дубровачка влада је ставила под ,своју заштиту "Тр['овачку л€­
вантинску компанију" Дубровчана у Турској и, 1673 г., дала
Јој 'Статут. По томе статуту, ювю Друштво, чије је ce~Te било
у Беогр'аду, имало је пуни МОНOlПол дубровачке тр\говине не
само у овој варош:и но и у св'има турским граДЮIВJ1jjIJtа северно од
·аве и Дунава. Сваком дубровачкоiМ поданику било је најстрю­
ж:е забрањено да послује са страЈНИМ трговцима; али, у на­
('Наду за то, Друштво ј е свююме гарантовало , безбедност катrи­
'('t'ла уложеног у заједничке послове. И заиста, дубровачки тр' ­
('о вци у Беoiграду улагали су 'СВе напоре да, послујући зајед­
((И'IКИ, спасу СВOiју трговину ОД пропадања. О томе речито све­
;\О'(И њихово писмо, ynyhено влади у новембру 1681 г., које је
(((угписало тptИiНаест тр1говаца а које гл.аси:
"Будyhи Се скупили у скуп за после оllIhiине и за у'Ч:и:н:иЈГИ
((('( ) ве бити за боље и кorpисније свијех нас Дубровчана који
" ,((тамо у овој плаци, видијећи да су К'Оlже СКQlчиле на велику
'\IIJI пу ОВ1ДИ У lМИјесту и на двору .. , остасмо СВи di comun acordo
11" (' 'све ко'же узимају у Kyмnaњy и ОВДИ у Биоrраду и на двору.
Ј' ;ЏI би 'се збиле. И ,сазнасмо и калфе... и заклесмо се на С.
ЈI · 'Нllrђсље да не има нико за свој конат ъластити ку:повати кожа
1'11 NI'I'И динара фур:истијеру ... " Трговци, даље, саюnштавају да
I V ЈН'ШИЛИ да сваку повреду ове одлуке казне са ло 500 ду-
,\'
10 РАДОВАН САМАРЏИЋ

ката. Решилису, поред тога, "да сваки има хранити Фратре по

реду и кад кајмекам наметне цекине на их имамо распадијелити
једнако ... , свакам:у ... " Пошто еу изгла сани, !()вИ закључци ду­
БРQlВачке каЛCJIНИје били су убележени у љену књигу.
Па ипак , и паред пропадаља љихОве трLГовиrне, ДУ6РQIВчан:и
су, и последљих деценија XVII века, В!()~ЛИ глаlВНУ реч између
600 каталика настањених у Београду. Њихава црква, која је
изгор ела 1672 г., била је добра снабдевена свим патребним
утварима и у њај су служила два фрањевца каје је издржавала
коланија. Стварну катастрофу значил,о је аус'ГрИ С:КО асвајаље
БЕ'О'Града 1688 г. Тада је дубравачка калонија готово запустела.
П аред басанских трговаца каји су стасали у трговини са
Млецима прека сплитске и дубраlJ3ачке луке и ПОчеткам XVII
века пачели да пр'оди.ру у најзнатн:ија тр!жишта еа3РООlске Тур­
ске, треба, на тадашњој београдској чарш:ији, уочити и Грке
који су, захваљујyhи свој'И!М богатствима, пастали утицајан
чин:илац не само у црк'Венам на и у палити'ЧкOtМ живату земље.

Повезани заједничким језика1\$, ПИC'lVIам и BepOtм: који су их

издвајали ад осталаг беаградског станавништва, Јермени су,
среДИIНЮiМ XVII века, :имали у Беотраду своју јаку и дсбро oipLГa­
низовану КОЛCJIНИју. Настаљени у једнај или две улице ИСТОЧНОIГ
дела вароши, Јермени су ту имали ,своју цркву, ,своју општину
И своје занатлије који су . их по;ц;м:и:ривали СВlИIМ: свакодневним
потребама. Овојим . богатством: и тртовачки:м: угледам, они су
упадали у очи свим:еврО11СХИМ Путниди!Ма. "О'ВИ Ј ермени: расту­
рени , су по СВИlМ: Тip'говачким: меСТИlМа, каже ЕНГJIlез Браун. И3-
гледа ми да су у ТРТQlВИНИ поштенији и јавтинији него Јевреји
}!ЛИ Грци" . Потражња ИС1.'ОiЧњачких произ'Вада на 3а:паду учи­
нила \их ј,е с:поном: 'Изм l)y'l'ypC1{Of ИСТQIК,а и граДOilЗа средље
Европе у којим, а су псрсиску, ,сириску И индиску рОбу зам:ењи­
вали 'за мануфактурне продукте 3аlПада. Француз Киrкле,
који је прошао кроз Беа['рад 1658 Г!Qiд,ИНе, истиче нарочито љи­
хаву тргавину са Б ечкам и Немачком, "абична Дунав ом". Међу­
ТИМ, они су Се често 'СпушталИЈ у Дубр!()lВник и У Сплит и пре­
лазили у Анкону и Млетке, где су ЊИХOilЗИ сународници имали
своје колоrниjе и водилИЈ живу тртовину. Присна повезани на
шираком подручју од ' средље Европе до Пер'сије, Јермени 'су
Се истицали 'и у н{)вчаНИiМ паславаљима, служећ~ понекад као
зајмадавци и самим дуброоачким: IЮклисари:м:а. ~пуhени, тока:м
зиме 1(;165 г., 'Великом везиру Ахмеду Ћуприлиhу који је, по,сле
склапања Вашварскот мира, зиrмQIВао у Београду, дубровачки
поклисари. Јакета ПалматиЋ и Мартолица ЦријеВ'Ић, задржали
 БЕОГРАД под ТУРЦИМА 11

1•• .у О'В'ОIJVL месту св е ДР јуна ИСте гощине. НепредвиђеЮ1 'ГрО-

1111 111111 пр исилиm:и су их да се задуже, па је 5 јуна Мартолица
I !1'".ll'IЈић потписао мен:и;цу на 130 талира које је примио од
JIII Н' lща Дандоли, Је;piмеlНина, с Т'ИIМ да ,се но'Вац исплати једном
" "рменину у ДуБРОiВнику, ШТIO је, 4 јула, и учињено. .
Јевреји, добро примљ ен:иЈ у Турској , почели су да се на­
. '. ' љавају у Б е ограду одмах после његов ог пада под Турке.
у скоро, београдСки Ј е:вреји · су постали каРlИ'Ка у ланцу њихових
( \ lIштина које су, чврсто повезане, са нај ВОћИМ дел'Ом нО'вчанor
,{Э,nитала у своdим рукама, · стезало oгporм:нo :rюдручје између
IJудима, Браиле, Цариграда , Смирне, Солуна, Дубровника и
Млетака, кред,иmирајући, са високим ин'!' ре сима, не · само тро­
I'OlIще, но и ДИnЛО!lVraТ'С'Ке претставник е евРОПQКих сила, турс.ке

паше, угарске грофове и к а ТОillИЧке мисионаре. ОIНИ су свемюrhни

на Порти, јер својИТvI новцем могу да утичу на ' све њ ене одлу­
ке, тужио се влади један ду6р orв ач ки поrк:лис ар коме су јед;рен­
ски Јевреји претиm:и затв ор ом због дугова. ДorвOЉHO је, ради
примера; поменути само браћУ Алб охер, боrrате београдске Је­
вреје с почетком XVHI века . Ј едан ощ ЊИХ, Абрахам, био је
П'О\лИТИЧЈЮ1-ФинаIНСИСКИ агент француС'Ко'!' посланиrк:а у Цари­
граду и, за вр еме устанка Фрање Н Ракоција, финансирао уЈста­
нике сумама до 100.000 ливара, које је доцније :наплаћивао 'Од
посланика у Цариграду. Као трГОВЦИ, беOiгра~ски Јевреји су
се нарочито истицали у трговини житоiМ; она је, северно о.ц
Са:ве 'и ДYHaiВa, била ГOTOiВO сва у њихоrвим рукама. Треба по ...
МЕ'Нути 'и њихове пословне везе са С'Олуном иј Дубров ником,
где су пословале врло богате колоније њихових ,сун. аро\Пника,
као ИЈ њихов тртовачки утоворса градом AнкoIНOM, склопљен
средином XVH века.
ДомаћИ Срби , б ез поч е тн и х к а питала и са оскудним везама,
подизали су се , ка о трговци , спорије и мучније но остали ста­
новници турског Београда. Почетком XVHI века они су се де­
пили на ДВе врсте ТРТOIваца . Мно'гобројнији, зваНИ! бакали, тр-
овали су на мало по својим дyfiанима; богатији и предузим­
ивији нису имали своје д;yiiaHe "нето су ,се бавили ИЗlВозcжvr и!
ВОЗОМ 'стоке, хране, ИЛи какво.г другог еспала". 1711 r. оЮ1 су
и.ли организоваЮ1 у свој посебни руфет који је имао 18 II'pИ!-
Јlожника. Аустриска окупаЦИ!ја затекла је српске трго.вце са
I I'ЈIИКИМ делом извозне и ув'Озне тр·говине Београда у рукама.
1727 r., предложио је прmщ Александар д;ворским већима да
Србима, као врло агюс'ОБЮ1М трговцима, дозволи улазаrк: у
1 Н ("I'ОfJПУ КОlМJIанију".
 РАДОВАН САМАРЏИЋ
l '

Иак о ј е занатска производња у старом Б еогра ду U И ЈI <.'l С ВС ­

Д на на доста npим:итиtвно по~ривање једног дел а :Потреб а
домаћег стаНОiВНИlIIтва И војске, ипак су ти ЗaiНати били нео ­
бћЧНО разноврсни. Организовани у еенафе или руфете и окуп­
љени у посебним улицама, занатлије су биmи подељени и п о
својој етнич кој, односно верској припадности. Међу Србима ј е,
пре!Ма једном списку из 1711 г. , било ћурчи.ја, дунђера, кооача ,
касапа, абаџија, папуџија, терзија , ашчија и ка занџија . Пор ед
ЊИХ, 'тач:аџије , су правили капе од коже, мylМџије сапун И лојане
свеће; екмеџије су били пекари, а туфекџије nyшкари. Кала­
фаџије су п оправљали лађе, док су чеlМберџије лравиmи женске
мараме И велове. Као и по .свим турским градовима, Цигани су
израђивали разне предмете од гвожђа и бакра. "На Сatви Ци­
гани граде столице од гв О'жђа, узенгије, рюштиљ е, лонце, бу­
кагије итд." каже Евлија Челе6иј.а . Јевреји су били кројачи,
травари и видари.

у средишту 'lIЛОДНИХ области вешик о[' прос транства , исто­

времено знатно возн!о среДИII1те у коме се врш:ила KoнцeнTpa~
ција 'I~рупа и материјала у тренуцима ратних ПОХОД, а на север,
БeD['p1ад ј е раСПОJIагао великим житнИIМ магаЦИlНИМа. "На ј еднО'м
брежуљку до само[' ДYlНaBa, саопштава Евлија Челе6ија, начи­
ње_ни су д:ржавни магацини дуги 300 корака, у којима Се држи
масло, пирин:ач, пшеница, јечаlМ" 'Итд." У ов·им магаЦИНИlJVIа др­
жане су увек и знатне к<mИЧИlНе војничкО'г дво:пека који је
изра~иван у беО'гrpа!дiСКИIJVI пекарама. Поред то['а, Евлија Че­
лебија ТJ3p~ да у Београду ИiJVIа 600 'МЈ1ИНова, што на Дунав.у,
1IIIТO на суву; млинове на суву пО'кр етали су кО'њи. Сме се прет'­
поставити да је у набавци, чувању и прерађивању Д:РоЖавНQ['
жита учествовао знатан број б еотрадск:их ' становник. а, у прво!М
pe~ TpгoiВaцa и занатлија.
Сем тО'г, откако су, п оСл е дужег мироваља, средином XVII
века ПОIНОВО отпочели ТУР'СКИЈ походи 'lIроrгив Ау:стрије, у Бео­
граду су подигнути iВелики магаЦИЮ1l за оружје и МУНИЦИју.
Евлија Чешебија је, :на завршетку шанца београдске ТВРђаве,
затекао "једну зграду, налик на , стају за камиле, где се дp~e
топови, а сваки од њих вр еди МИСИi[J'оког блага". Поред тота, OIН
је ви,tJ;ео једну артиљериску радИQНИЦУ поред Саве, а у једној
фабрици барута, поди['нутој изнад града, чије су машине П~
Rpетали коњи, 160 вој ника производило је хиљадама кантара
барута г ОДИIШЬ е. У низу заната који су illод:миривали војне по­
требе учествовали су највећим дело!М, сами јаЮ1чари.
 БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 13

'~a беотрадску привреду, као и за др~штвене односе који

IIJluдали у 'Овоме граду за време Тур,ак.а,
к.арактерИl стична је
IIt1Јtt'ла станО'ВНИillТВа на шест Гр'YlIIа коју је извршио Евлија
'1"IIl'бија, "У прву групу долазе војници, саопштава он, у другу
IIJI'ОВЦИ на суву и мору, у трећу над;ничари и покућарrи:, у . че­
IIIPTY виноградар:и: и баш'!' uани, у пету путници, а у шесту
IllНатлије" ,
Пp€творивши се од 110граничког утврђења у ТР'l'овачки,
I'рад источњачког типа , Београд је, по~ Турцима, нагло проме­
IIИО своју фИЗИQiНомију, Сагор у пожару који је букнуо при­
ЈIИКОМ: турског ocrвajaњa, 0iН ј JlикаО' из згаришта по архитек­
'I'ОRСЈКИМ ПРIИНЦИIIИм.а CBOjCТD 'llJIIМ читавом Леванту: тврђаву су
уоквирила предграђа кривудаnих и тесних трговачки,х и за­
натлиских улица, а њих су ОП'I'О'IИЛС простраНе махале са сле­
IIИ:М: ЈЮfl'леушицама и витким чардацима, утонулиrм у зеленило

вртова. Камене хрrи:шhанок е цркве пр зидане су у каравансараје

~ ЏaIМ:Ије; те грађевине су, поред сараја султановог наме сника ,
безистена и амама, биле једини архитектонски украс овесли-
1<000ите турске вароши.

Једино се беоrградска 'ТФрiђава није много изменила. По­

ДИ'ГIНyТа на калемегданскorм платоу, она је, према једном опису
из 1663 Т., била "обухваћена високим зидом, кулама покриве­
вим ол orв ом, полукружним бастионима и сувИlМi рововима". Из
истога ј е времена и опис чувеног турског путника Евлиј е Че­
ЈI бије, обележен IIp€теривањима свој-ственим овом: ретком
'щалцу турских земаља чији 'Описи понекад лотсећају на неку
визију из бајке, дочарану жарком ИСТlOчњачкоtм машгоlМ. "Ова
Јн'па у:рнек-тврђава, каже' он, ." такО' је висока да би и најј.ачи
lIо1ник . '. jeOZJJВa успео да са спољашње стране добаци у њу
('ноју .стрелу". Међу њенИIМ кулама истиче 'се нарочито, на
\1('1' чној С'Iрани, сахат-кула која оглашује сате тако јако да се
'I'ај звук чује чак преко Саве, на даљини о\ц једног KOiНaKa.
ОIСВИРУ зидина стиснуто је 200 кућа, надвИlШeRИХ велича:н-
1111 IIOМ џамијом Сулејмана II, "покривеноrм пл.авИIIМ ОЛOlВОIМ ... ,
It ')(НИМ тако виТКИЈМ минаретом, као да ј е чинима саграђено".
11 .. 11 градитељ, чувени турски неим:.ар XVI века Синан, рекао
I IIII1\ОДОМ овог свог дела: "Уметност нема граница, lПа нека ИI
1' 11, ако могу, са-граде тзк;о ВИТКQ минаре". горJыи град се,
"IIМИм гребеном, завршавао снажним УТВРђење'М о:ц тесанца
IIIIM 1Јарик, одвојеним од остале тврђаве дубоким јарком
lюга је прелазио покретни мост чијим би се дизањем
l' 11 1, 1;1 капија. "Обичај је да се сваког јутра, при спуштању
14 РАДОВАН САМАРЏИЋ

овО'Га !Nюста, држи молитва за султана Сулејмана и закоље по

један ован који се војницима подели", бележи турски путник.
У шанцу овог УТВРђења, Мехмед-паша СОКО:ЛОВИЋ је начинио
чесму, на којој стоји овај натпис: "ХОДИ, беже, ако си жедан
добре вод ". ИЗ безданог бунара, који је допирао до подншкја
Ерда, В1ЩИЈ!а се, у тренуцима опсаде, савска вода. Утврђење је
бранило IlС'[' јаких, округлих кула, оловом покрwвених. У
ШаХИIН<УЈlи. држало се оружје, топови и муниција, а четврта­
ста II бој lllа , коју Челеби.ја назива мрачном и крвавом кулом,
била ј с[(абд вена c:npaBaмa за мучење и дреурсђена за там­
ницу. На Ј(,ој ј висила звоно за узбуну.
Међутим, у iПИlсима заllаДIIИХ nYТНИ1<а, горљи град је дa~
вао утисак немара и ~аJlУШ' I' НОСТИ . ВИШ(' Д Ј! ла века после
турског освајања Б ограда, ј lЏШ 11 М'1'IЮf JlУ ТНИК је уочио да
неке од градских зидина још С'l'Oј ]101 yllI(' !It, У HaквciМ стању
у каквО!М их је предала :юр:и:rnЋанска посада. "Турци еу сигурни
да се немају више коса плашиrги", тумачи он. А. ВранчиЋ, који
је ПРOiШао кроз Бео'град 1553 г., налазИЈ да б оградска ТВРђава
"није ни велика ни знаменита грЩевина ". Истих година забе­
лежио је Немац ДepНIIIВalМi да Турци у град никог нису ny-
штали свесни да је он много слабији но што се причало. "Је­
дино га вода чини чврстим", каже о!н. Сли'ЧНо је, 1616 г., за­
бележио и А. Бенерн који исти;че да је Бео['рад ТВРђава коју,
као Будим и Острогон, више природа чини таквом !но снажни
бе,пе'МИ и утврђења. Оружје које се чува у граду застарела је
и не да се упоредити ,са европским; топови су готово сви на

гомили, искварени, .скоро ни један на ТОЧКОiВима, - записао је,

д;вадесет година доцније, члан царског посланства Гер.лах.
ПРlВих деценија XVH века артиљерија бео11радск тврђаве би\Ла
је, донекле, оБНОlВљена, и то многим и одличним топовим, а, де­
ЛИМИЧНО немачког порекла: поново су О'I'ПОЧ ли сукоби Тур'ске
са њеним север'НИМ суседима. МНОГО 1'ОП ва разне величи!Не за­
текао је у Беосраду, уочи б ЧКОГ рата (1683 г.), и један непо­
знати Рус, турски заробљеник, 'шј су забслешке сачуване, а
И!Ма података да су, поред Саве, ПС1 'rојале и топО'Вске шynе, у
кс ,јима су се чували они топови који нису били) потребни
утврlJењим:а.
"У тврtjави станују само војници, :пошто је забрањено да
К'О други ту живи", забележио је Евлија Челебија.
ИC'lIод горњег града, на равном, подводном Зе'М:љишту од
п'Однож:ја калемегданскот брег.а до обела Саве и Дунава, ДРI()­
стирао се, у облику круж:нот Иiсечка, доњи I1pад, O1llТОЧен са свих
 БЕОГРАД ПОД ТУ РЦИМА 15

I I'JlilIIll ВИ(;(УКИМ бедемима и кулама. У orкви:ру ових зидина било

k (·тиt"frуто, по несигурном све,Zlрчењу Е. Челе6ије, 400 цреrюм
Iн,l(рИВ 1l!ИХ кyiia, каравансарај султана Сулејмана II, нарочити
)(lзар за продају хриn.rhанског робља, барутана, ковница новца
и пет џамиdа, од којих су се три прИiПИ сивале реченом султану.
Дољи: град је изгледа, био искључиво настањен муслиманским
живљ€'М. Војничке барнке и низ бедних 'кровињара измешаних
са високим каменим здаљима источњ ачк ог изгледа давали су

невеселу слику левантике зач:малости и немара.

Код утока Саве у Ду.наЈВ, између зидина доњer града и

једне голе ледине, било је дyryљacтo градско npист, а:ниште које
је М()IГло да прими до 60 шајки, а у које су 'Се повлачиле лађе
за време ЗИIМског замрзавања река. ПлашећИ се куге, на леди:ни
•.:у разanињали чадоре страни путници К'оји -су ,сТ'Изали Дуна­
вом и од Београда настављали пут Царигр адским дpyмorм. У
дну прист аништа нала з ила се градска цари нарница, а испред

бедема рибљи ТрГ. Улаз у IIpм,станиште бранила је она кула

коју ми данас називatМо Небојшом, подигнута, несумљиво, у
доба ватреног оружја. У бележницама 'страних путника, ова
кула обележавана је разним атрибутима: једни је називају
тврдом, ДРУТ'И белом, трећИ неосвојивоrм кулorм.
И С једне и с друге ,стране доњег града, и поред Дунава '111
.roред Саве, пружала су се пространа Иi живО'ПИсна :предграђа,
уствари трговачки део вароllIIИ и махале изгубљене у 'Воћња­
.~И'Ма. Предграђе које је Оll'rючињало на Дунаву пело се уз бок
кnлемегданског гребена и излазило пред трг Ат-пазар, који се
IIростирао испред га,рњег гр'ада, npелазећИ, заТ'И!М, у сав,оке
Мllхале lюје су се пеле уз други бок брега. Овај део вароши
I оји је излазио на Дуна'В претстављао је центар београдске
'1 ј>mви:н:е и занатства. То је била нераЗМiрсива мрежа уских,
IIIЩДРМСКИХ улица, са веЛИ!Ким базарима и кавансерајима, од
IIM("IIa сатрађен:иrм:, са неколи:ко хиљада дућана IКрцатих ко-
1111(1) дorмaћOlМ робом. толико и раскоIIIНИМ тканинама, увезеним
It ! Н'тих земаља ощ Енгл еске до Индије, С'К.уrюценим оруж­
М, !fС'точњачкorм одећО'М и ситном роБО'М западног порекла.
IIIIIЏ' где је тр,говина нај живља , прича енглески путник: Бра-
.1 IIlщривене су дрвеним кровом, као Иi у другим трг{)'ВачКИiМ
111, ради заштите од 'су:нца или кише. Састоје се оби.чно
/11111 који су мали. На ни-ској тезги, као кројач у Енгле-
111 ) \ 1 анџија и продаје робу купцу који остаје напољу,
I I 1)\ УЈ lнз ећИ унутра". Сплетови ових улица имале су
11 '11' 11 ('!)('диште у малим трговима, опточеним дућанима,
16 РАДОВАН САМАРЏИЋ

званим чаipшије. Једна од тих, ТВР\цИ Е. Челебија, имала је

3.700 дућана . -оу Узун-чаршији, дугој 3.000 корака, могла се
купити роба, довезена са свих страна света; ту су радиле и
занатлије. Е Челебија набраја и OiВe чаршије: Казанџиска чар­
ШИ1ја, Рибна пијаца, Средњи пазар, БејраМ-'бeгorва чаршија,
ТабаКаЈНа, Кафане, Мали пазар. Пет великих каравансараја
пружали су l<ЛООИште страним тр['оrвцима И ЊИХОlВој роби. Један
немачки пу'l'l1ИХ из XVI века бележи да су то зграде саграђене
у 'ИC'ГOtМ C'l'И.пу 01( камена и цигли, ОiЛовоrм: :rrок.рlИlВ ен е, са пра­

вилним Ч( ' I'НР'!''' "I'ИМ двориштем у средини. "То су грађевине на

два спра1'<I, 11:1 "1'!\Аља он, са НИЗОlВима малих соба, снабдевени х
каминима". ,)t'N1H O~ љих имао је облИЈК дуге дворане <жружене
са св <Ј 'rири ("1 р:ш у ll,ИТПУТИМ дрвеним лежајима за људе.
На дугом ни~у ОI'II,ИIII ' I':1 Ј<Уllало С јело, а коњи су везани ПОI[Jlед
људских лсжаја. Напољу, I~Y)1 J~ Ј( гpa~, прorrезала се нат­
стрешница ПО)]; којам се про~авало с по, ј чам и месо и где су
радили rковачи. Каравансарај Мехмеда Сок.оловиliа, подигнут
шездесети.х и седамдесетих гo\ЦWНa XVI века, претстављао је мо­
нументално здање. Да би добио довољно материјала за његово
грађење, везир је "наредио, сведOiЧИ италијански путник Пига­
фета, да се сруше три хриll.l:hанскесрпсже цркве и јеврејска еи­
нагС'Га". Подиrнут на д!Васпрата, овај каравансарај је имао три
одељеља: у ПРlВом је био дуг безис тен са низом дућана са обе
стране, у другом су, у 160 оџаклија, стаНОlВали страни трговци,
док се Т\РеЋе одељеље саегојало од џростр ,аног дворишта 'са шта­
лама за коње и камиле. "Чувари овог каравансар.аја 'сваке ве­
чери ударају у до60ше и затим затварају капију, БС'лж:и Евлија
Челебија. А изнад капије стоји овак.ав натпис: 'у OH~j караван­
серај мОже доliи на конак сrваки путник. (/ У Оnо'М Д лу вароrши
налазио се и велики 6езистен, покрив ен ОЛОВОIМ, који је Енглеза
Брауна потсетио на ЛОНДОНС'Ку б еprзу , а а 1 ој И један Чех,
барон Вратислав, каже: "Св ј ОВД( УNшt'l!() за сигурност
еспапа и удобнос'l' трговаца који ту ИlМају НРОl(Q13Ттице са ,свако­
вреним еспапоrм:". Беэистен је, у об.1I И I<У J(Rill\p<lTa, опточавао
ПО[Јлочано ДВОРlИ'llIте са чеcrм:ам на ср 'ДИНИ. Вода се сливала кроз
један ок.ругао KaIМeH на Korм:e је један ЈrаТ)IIlLСКИ lfa1'ПИС сведоч'Ио
да је узет са неке срyпrене католичке богомоље. Бсзистен су
опточавалИ! тремовиса низовима Дуliапа, пуним робе. Ту је
била и дуБРОlВачка улица, покривена даскама. Око 800 Јевреја,
који ~ .становали у je~oj великој двоспратној кућЈ1 код скеле
за Темишвар, имали су, TaKoi!je, С'Воау улицу са дуЋанима, док
су Срби, Јермени и Гip!ЦИ нудили crвojy робу у самом 6езисте:ну.
 БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 17

Овај тр!Говачки део града, бучан и источњачки СЛИКООИТ,

111'( лазио је у махал е прошаране китњастим вртови:ма, који су,
1•• 10 главно обележ:је овог г ада, ynадали у очи свим странц има
11 зб()IГ којих се Београд учинио једном немачком намернику
Ј I<ЈПШИМ од Будима. "Св }(уће леже у лепим баштама, каже
1'ерЈШХ, покривене су шипдро'М и ограђене дacKarмa". 1616 г.
један путник је заб ележио да је исТ!()чно београдско предграђе
било заштићепо ш анч сви:ма, а 1658 г. Француз К:и~{Ле је нашао
да је "чита-ва ваrpош кружена доста добрим шанчевима,
али,
по турском обичају, мало чистиiМ". У баште је било утонуло и
предграђе на Сави, наст ањено највећма Србима, а, једни:м делом,
и Циганима који су се ту бавили ковачким занатом. Оба пред­
грађа, поред тога, била су испресецана многим r.pюбљИ!Ма која су
једно o~ најуо'Чљивијих обележја левантских градова. "У Бео­
гра:цу , су многобројнија но у д:рryти:м местима, за'I'О Ш'I'О је овај
град јако насељен и што га је куга недавно морила" , забеле­
жио је, 1669 год., др. Браун. ВаЛО1Виrrа orкОЛИlНа Београда била је
под воћњаци:ма, житним пољима и винотраДИiМа и. она је ра­
досно изненађивала путнике после готово непроходних шума ко­
јима је тада била обра-сла Србија. "ЗОРОiм смо наставили наш
пут кроз саму шуму и не05делa.rну прем\Ца плодну земљу, при­
поведа Герлах (1578). Али, већ на две миље пред БеотрадоiМ
настаје лепа окоmи:н:а: брдашца и мали доло1ВИi, и докле око до­
пире, еве родна зе:мља и ви.ногради". "Виногр.ада градских ИiМа
врло :мтного, каже Е1влиј а Челебиј , а. Простор на KOiМe су ВИНО'­
гради који плаћају порез изноС'.ИЈ . око 37.000 дул.ум.а; почиље
ју:жно о\ц села Ви.щњице, пружа се до градских чесама, теки­
ских вино,града и Абазахо1ВОГ леТЊИКО1Вца, а свршава се код
Авалског петока". Поред тога, овај радознаЛи турски путник
ИСТИЧе лепоту низа боотрадск.их шетаЛИlШта 'и места за провод .
.. У OIВOiМe граду, каже он, има !мн'ого ружи.чних и рајских вртова,
н коlJIИIКО У њима има цвећа и д;рвећа то само творац ,света зна.
'"ако овај напредни град им,а мнотобројне и богате ЊИlВе, изворе
и р ке, то ,су Ње!'ави лепи и !Мирисави предели необично цењени
'1 t:BCТY".
Једно од обележја старог Београда био је низ високих гра­
IIH11([\, од ка:мена еаграђених, расутих у МНOll.UТВy, У читавим
1IIIIMa, НИСКИХ потлеушица ИС'l' очњачког типа. "ИзашаЋШИ на
11 11 'РР СулејмаlН-ханове џамије у горњој тврђави ... , посматрао
I I ""I\ј велики град и том прили:коlМ видео 65 зиданих зграда,
I 111 11 7() задужби.нс'КИх грађевина, оловом покри:вених", прича
II 111 1/1 'leлС'би ·а. Били су то амами, џамије, текије, имар Е.ТИ,
18 РАДОВАН САМАРЏИЋ

каравансараји, безистени, двор београдског нам есника, коњу­

ШНУ'..це, војничке зграде, магацини и сарај и угледних београдских
Турака, којих j~, по ЧелеБИljи, било 160. "Господоке куће су ве­
лике и лen~ , каж е он, налазе 'се на УЗВИ1IIеним местима и уда­

љене су ј~лна Д друге; прооори су им окренути ка Сави, Дунаву

и земун ској Ј Ј,IВ НИЦWИ И'м:ају двок.рилне капије". "ОВИIМ својим
н(){В'И!М юхм( IIИМ зградама, које су ,саградили засужњени хри­
IIIhани ,на 11) вом месту Италијани" којих у Београду има М1ЮГО,
ка о и својим Вр'ГОВИlvrа, Бео'град надмашује Будим ... ", бележи ,
седамдС'(; 'ТИ,' !' о}\ ина XVI века, Герлах.
Псо 1Н'ОЈ' Ј НЏ( био је наЧИiЧ'Кан минаретима многобројзих џа­
мија. "ни.ј их било 210, како је забележио Евлија ЧеЈlебија,
ни 100, каl<О jt' '''ln
л 'Ж110 Хщrи-Калфа, али их је било око 80
од којих 56 в ЛИКI1Х и ОКО 2() малих", каже један наш зналац
~Tapoг Бf:ограда . ПО Ka'mB<\lI,Y "~в.lIиј ' Ч ЈЈсбијС', цркава је, по­
четком шездесети:х година, било д 13 'Г; бил су ТО' rрчке, jep~
менске, српске, бугарске ИЈ јеврејске БОl'Оl\'.оuье ПОј:ед џа:мија
биле су ПOiДИГНуте себилхане (киосци , са чесмама 31 ПрОЛCi'1нике).
имарети где се делила чоrpба сиромасима , а по целом граду биm:о
је расуто седам ама:ма и иСто толико беhарских Kyha у којима
су, у заједничким одаја:м,а, нoihивали неожењени људи , Једно
од обележја старог Београда биле су гробнице многих чувених
тур.ских људи, од Bocк:olВoil:)a Сулејмана Il, славних победнИка
у рато'Ви:ма против Угарске и Аустрије, до гробнице Кара-Му­
стафине, великог везира који је дiP'Yl'И пут довео турску војску
под Беч, изложио је страхоiВИТОМ поразу и који је, због тата,
по наређењу султаноiВОМ, зада:вљен: у Б еограду 1688 године. Пр'О~
стар од крајњих кућа на Дунаву ДIO крајњих кућа Шl Сави изно­
сио је, по казивању ЧелебијинО'М, 20.000 КОРЮ«l. ПосзивајУћИ се
на судске c.тrи.сКОВ€j и изјаве пореског 1 щтро Р п'Ика , Ч:еiЈ1'ебија
затим ТВРIЩИ да на том ПРОС1 ору, у 17ЛО() куl,а, живи 98.000 душа
изузев војске, великаша и ул('м . "У Г('{)Ј'раду се наплаhује
порез од 21 .000 хрiИШЋана", додај II, М '1 у'Т'Ј.1М, пореljење са по­
дацима других писаца показује да они fiрој('DИ нису сасвим по­
уздани. ТакО', 'на пример, док цаРСl<И 1I0сланик Дави;ц Унгнад
бележи 1572 г. да Бе()['рад има 6.000 ]<уЈ,а, у једном, млетачком
И'I1ИНераријуму из 1675 г. наведено је да у Беог:раду има свега
1.200 кyha и 34 џа:мије, а у забелеШI<aIМа једног заробљеног
Руса, писаним ИСТИХ година, Б еоград се ПО'М1Иње као велиlКИ град,
у коме, поред Турака, живи и мнollIГГВO хришhана. "У граду
станује 50.000 душа", записаО' је 1688 г. Млечан:ин: А. Бенети,
иако је Петар Мамсарек, изасланик Римске курије, шесдесет и
 БЕ ОГ РАД ПОД ТУРЦИМА 19

IН " I ' I О)Ј;ин а пр е тога nPW10 да Београд има сто хиљада ,станов-
11111((1. Иnа:к, све ово сведочи да је Београд у XVI и XVH веку
1.1 1() lМieђy веЋим европским rраоД:ОЮ1ма. Таквим -су га, уосталом,
• М 'tТРали и сви путници који су кроз њега прошли. 1573 један
o/ t њих је тврдио да је Б е.оград веhи од Будима, док се другом,
1Iс'Мцу А. Вернеру, пола в ека ДOIЏIИје учинило да је и.сто ТОlЛИко
il~ЛИК'И1 као Нир!НЈбе'РТ.
Ратничко острво, а:ца на саставу Саве и Дунава, ИЗРОНИJIО
j ~ из воде првих деценија XVH века. "То острво, забележио је
1669 г.,. енглеаки путник Браун, постало је :наносом Саве и пре
тридесет и пет го\Ц'ИНа није му било ни тр, а га". У његово време,
оно је било пуно дрвеЋа.
Преко рек.а се прелазlИ'ЛО скелама, ј ер су il\ЮСТОВИ, И то псы­
тонскИt, 'П'ОWfЗа:ни само привремено, у раТНИlМi годинама. У пр'о­
лс:ће 15961 г. на rюч стку д угот аустро-тур ског рата , подигнут је
мост код yшhа Саве, еКЛОlIIJЬeR од четрдесет и пет в .::ликих ча­
маца. Међутим, непосредно после њетовог подизаља, Беогр'э.д
је доживео не<обичну поплаву, тако да се мост нашао, одјеЩIНО'М,
насред воде и није ,се могао користити све дрк в.ода НlИ~е спла­
енула. Ипак, !мост Се одржао, и, после изве·С'Них onравки, Kp€'-
(Јула је !ПреК'О њега воЈска, чије је прељажење трајало пуних
осам дана . Нови aYCTPO-ТурlС\КИ 'Рат (1l663-1664) присилио је
Турке да изграде два моста. "За прелазак војске преко Дунава,
која је оти:шла да <о,своји Варад, еаопштава Евлија Чел ебiи:ја, на­
'Iињен је велики дрвени !Мост на 77 по:нто:на у близини Хисар­
l,Iика и Па!НЧева. Дужина му је 800, а ШИ?ина 50 корака". На
11 · IГРа.д:њи мо>Ста преко Саве радило је, сваког дана, према 'св€'­
)~очанству барона Х. Отендорфа, члана ауСТРИIСКОГ посланства ,
1,:>00 људи , покynљених кулук ом , о:ц ката су, уз ВИСок . откуп,
НТ.ли .ослобођени само Јевреји и Дубровчани. Овај велИКЈ1ј :МОС'!' ,
. · "Ј 'рађен од jarн:yapa до априла 1663 г. , био је саставље:н ОД 36
I'I Ј II'гона; на суву, преко глибов:ите и тр'ском обрасле мочваре,
111 . , још скоро пола :миље, настављао обичНИIМ дрвеНlИ1М ЈlVЮС'ГОМ.

*
И ·~13е.сни ПОlМени о културнOIМ животу У Београду у XVI 11
' 11 IH 'Ky св едоче да је и овде, као и у други:м: градовима Тур,­
• •' \IIlка верска , OIдносно е1'НИЧiКа ,скупина живела у том ПО­

ј 'I I('ВИМ о~оје:ни!М и у МН1огаме различитим ЖlИвотOIМ, који

11 '11 1 ' .. ако мало локалних обележја да ее готово и :не ;може
11111 111 () некој израЗИ'Ј10 београдској култури тога времена .
1 1111: 1 1f( ' 1"И Т l е I1iоб о,жност и ученост бе оградски'Х дервиша који
2() РАДОВАН САМАРЏИЋ

Су боравили у 27 текија. Он несу:мњиво претерује саО'I1Штава­

јући да у Београду има 270 оmroвlНИX, 7 средњи:х и 9 бorослов­
ских Ш'Юола, али да је било такви.х школа сведоче и други пу­
'ГО[]и.сци који су пролазили кроз Београд. Браун је, на пример,
запазио :медресу Ме::юмеда СО'КOJroвића и пред њом "једнО'!' ђака
у зеленој хаљини, са четвртастим турбаном, који се разликовао
од других у зна:к одликоваља". А твp~eњe ffiвлије Челебије да
је београдски мула, Абдурах:ман ефендија, био веома учен човек
и да је писао књиге дозв ољава да се претпостави да је ИI у Бео­
граду, као и у друтим већИ'м турским I'p'адови.ма, постојало него­
вањекњИЖевн'Ости на турском језику. "у ПИС/М,у пеен:ику Алек­
сандру Попу вр~]ю радознала и проницљ:и:ва л еди Монтегју исти­
че да је у Београду, "где, како она каже, владају трубе Bojнw­
чине". на:и:шла и на човека врло ,суптилне и (50!Г'ате источњачке
културе. То је био њен домаЋИ!Н, Ах:мет-бет. " Њ егов отац, саоп­
шт' ава леди, био је велики паша и дао му је најфинију источ­
њачку образ,о'Ваност. Савршено зна арапски и пеrpсиски и има
изврстан рукопис, те та, због 'гота, по обичају зову ефенд;ијorм:".
Задовољан својИ1VI "лаким, С'Покојни:м и безб едним животом, он
не тражи опасне почасти на Порти". Леди је одушеВЉЕ:на ње­
roвим дyxorм:, његовом утлађеношliу ко ј а надмашује ма:нире lWFЮ­
гих оггмених хриJ.IIћана и њетовим зналачкм.м тумачењем apal'I-
ских љубавних песама. "Он има врло добру библиотеку 'свако­
врcrниx и сточњачких књита, завршава она, и каже ми да у њој
проводи В СћИ део живо'га " .
Доласк'Ом Тур ака, старо срп с'ко ' 1'nН lIИЛL'ТЂО БС"Отрада нај­
веЋим делorм: је депор тооапо у ц'<lри,I' 1 ад I'J~ ј (, из м ђу Златних
и Силивриски:х врата, основан а Белиград-махала. Сиромашан и
у са:мљ ен , придављен наметима и кул укorм:, пови српски живаљ,

који се постепено населио у Бео,граду, б ио је, извесно, 'Онај део

београдског 'становнишТ'Ва чији је положај под Ту!рЦИlМа био
најмучнији. Док су Дубровчани несметано трговали каосулта­
нооИi вазали IИ ШТИћerници и док су Грци, Јермени и Јевреји
увек могли дд златOIМ утоле турску похл пу и ИЗ1VIишљенусрџбу,
Срби су морали да кулуком :J1Iзграђују градске бе~еме и мостсcrзе;
они су IЮсматр'али призор рушења њихових цркава o~ којих су
грађtНИ караванса<раји и џамије, а пред њихов:и:м очима спа­
љене су машти онога човека који им је б:ию аимбол н:екмarшье
величине и независности. Њихова црква св. Михаила, подиг­
нута у прсщграђу поред Саве, била је мала и сиромаurnа. OIJa
" ИМ:1. три одељењ-а", забележио је 1578 т. немачки протестант
I'( 'ТЈЛI\Х . И он оlItИlCује оcrзу грађевину део по део, њен олтар са
 БЕОГРАД под Т~РЦИМА 21

('11, ПисмOtм: "на ~ЛО'В енскOtм: језику", са ПУТИрОМ ОД Дјр'Вета, ка­

IIIИ'f>ИЦОМ за прмчешће o~ меСИНГа и др'В еним послужавникО'М за
lIафору на једној !Клупици, Дрвени ~ и св ећњаци у олтару, ка­
)1 е Герлах, Осамдесет ГОди'На до:rџrије, 1658 Г., ПОМИiЊе српску
чр!КВу у Београду и фращуС'К'И путник Кикле, Међутим, иако
убога и проста, српска црвка у Београду није запустела, Народ
није разумев.ао све што свештеlНИIЦiИ читају, И CaiМO мањи део
је знао "оче нaIП" и "вјерују", бележи Герлах. "Како ве човек
да то научи , Р~ЛIИ су му, 'Кад му ваља три до четири месеца

прО'Вести у пољу поред волова, или дан :ИЈ НОЋ, рано зором у.'
позно у мрак, кулучити и М:УЧИТЈИ се?! " Али, 'свет се купио око
цprкBe; ГЕ:Рлах , ТаЈКОђе, сведочи да су Турцима нуђeI01: скупи
новци да дрзволе њено ПРОШИ!ривање мак ар и за једну стопу,
у ДубровlНИ'КУ је ,сачуван Ю1ЈЗ дo!Кyrм:eH aTa који ,сведоче да су
дубровачки трг овци куповали у Млец;и:м а на стотине ВИlplИлских
литургиских кљига и продавали их у Б еогр аду и другИIМ нашим:
граДО'ВИllVIa . ШколО'В ани по о.кюлн:им мана С ТИРlИМа, обично у Сре­
му, свешт еници су служили бе з плат е и, д а би се прехр а нили,
савили су се разним ЗalНатима. Мада, све до аУСТlplИске 'Окупа­
ције, !Нема вести да ј е у Београду постојала српска школа, ипак
се мора претпоставити да се KO~ беOI~радских свerштеника !Научио
писмености највеви део српских трroваца овога града . Ћири­
лица је у Тур'ској била OlНo писмо којим су , се служили сви који <''У
говорили нашим ј ИКОIМ. : и дО!Мави ТУРЦИI, и ДубровчaIНИ И БО'­
сан,ски ка толици. Разгран ата 'q)'гО'Вина захтевала је вођ ењ е ра­
ЧУНских КЉига и сталну пр еписку; у тој тр 'гови!ни учествовали
су и беогр адски Срби. и ОIНИ су морали бити писмени бар, једним
дел,ом и то им није било т пл<о. О 'Ј'Оме, уоста лом, сведочи и низ
њихових !Потписа 'На опим 1 l и('мима l \ убрппач'КИХ тргов,ац а чији
се оригиналИl или прсnиси чува ј у данас у Jl: уброrначкоlМ ,архИlВУ .

Иако су ДОlМави Срби у Београду БИЈЈИ број'!aIЮ у :мањини,

друштвено и економски инфериорни, ' СРПСКИ ј ик био је онај
којим се споразумевало цело б е огр адска '1'<1 11 0ВIIИШТВО . Овоме
трооа тражити узрок не само у томе што су, поред ДOlМaBeг ста­
новни:штва, наш:им језикоlМ говорили и боса lТ С КИ и дубрО'Вачки
трговци, врло знатни као ПРiИlВредни чини ЦИо, по и у чињеници

што је и веВина муслиманског СТalНовништва била ср!пског по­

рек:л.а. Ово истиче и Евлија Челебија кад каже: "БеограђаНИ',
иако су потур'ИЦе, знају дијалекте: српски, бугарски и бошњач­
ки". Мало даље, исти писац твp~ да су сви беотрадски , ста­
НОВНИЦИ, "како раја TaКio ИЈ нераја " , Срби.
22 РАДОВАН САМАРЏИЋ

ДуБРОlВач~а колониј,а у Београду је, по IIIOнашању, схва- 1((

тањИilVlа и начину живота својих чланова, претстављала малу rJ"
оазу Европе, изгубљену у ТУРСКОМ ПРОСТРаЈНству. Издв.ајајyhи ю
н:
се o~ остал' ог ,стаНОlJ3НИIШтва својим богатством. извеСН'Ом угла-
ђеношћу и заладњачком културюм, ОНИ су били свесни овогсво,г б:
изузетног положаја И њиме су се ПQНОСИlЛи. За'I10 су тражили к
н
њихова гостопримств'О сви европски пу'Г'НИ1ЦИ који би наишли у
СI
Београд. Пошто се с напором пр'обила кроз тада запуштене и
о
сироТ!Не :крајеве Србије, стигла је 1612 г. у Београд једна група
с
католичких IМИiсионара, npесбучен:иiX :као трговци. Међу њима се
налазио и о:п:исатељ Бартол КашиЋ. После напорно'Г пута, они су
остали у Београду пуне две недеље као гости дуБРОlВачких трто­
ваца. "Овде има много ДубрО!Вчана, забележио је чла~ царског
посланства repm:ax; О(Ц ових двојица (Неки Лука са риђоrм: косом,
малог ста'С а али узв:иcrпerног срца, и неки .Јован, висок, с брада­
вицоrм: н:а лицу) били 'СЈуС нама СК' ОРО непрестано, и, кад пођо­
смо, :испратише нас прек'О воде". Поред тога, 1567 г. обавестили
су београдски Дубiplовчани чла.нове царског посланства које је
путова,ло за Поprгy О ПРИiJIИ, кама у турској војсци.
Ревносни :католици, Дубровчани су издржа:вали , сво'га ка­
пелана И, у тeIII!Ю1:М ДаЈНИ'Ма, ,слушали службу у капели ПОД зе-- '
мљом . Али, осетЉИЈВИ lНa 'своју црквену аутономију, као и еам
Дубровник, rO'нису ,се сукобљавали Са сваким к'О би ,покушао да
им ту аУТОИОiМИју оспори, прибегавајyhи :понекад интервенцији
и самог султана. Можда због тога и нису сасвим успели напори
Конгрегације за пропаганду вере да од Београда створи среди­
ште и жаРИ1IllТе кат'Оличанства у северlЮ1М крајевима европске
Туроке. Она се, у тим наП<JIРlИМа, могла ослонити j eдwнo на ду­
бровачку колонију, која, :м еђ УТИ/М , НiИКад није хтела да жртвује
своју црквену аутонО!МИју, па ни за оrпщте интересе ;католичке
цркве. Својеглоо:и1 став Ду6ровчarна изазвао је једнот папског 'Ви­
зитаroра да, СРДИт на њих збо'Г ЊИХОВО'Г сynroба са призренским
бискулом KOlМe нису хтели да се 'IIотчине, јетк'О забеm:ежи: "Ови
Дубровчани мисле да ,су к.ао Дубровчани већ рођељем ПСЩР[Iла
.сву мудрост и ДО'IIIЛИ на овај свет учени, па, MlaKO НИiсу видели
ни корице 'Од КЊИI1а, МИСЛе да све знају". Наљyh€'НИ бискуп
ставио је по~ интер:ци'Кт дуБРОlВачку капелу, али су они у њој и
даље обаlВљали ,све обр~де.
Треба 'Издвојити мзузетне заслуге дубровачких '!'F['оваца за
тадашњу СР'ПЈCiКу nисменОСТ. Литург:иске 'КЊ:иге, К10је ' су увазили
из Млетака, биле ,су извесно тражене. Го:цине 1552 шта'МПао
је у Београду :познато "ЧетвоrpојеваНђЕ'ље" Тројан Гундулиh,
 БЕОГРАД ПОД туРцИМА 23

а- незаконити tин дубровачiКОТ властеЛИЈНа Ф С'дер:ика Гундул.иifiа;

Iy ('лова је приредио "кнез Радиша Дrм:итpови!i" , који је умро пре
iИ
оо што је започет рад на ШТЭJМIIању , а теюст је удесио јеромо­
а-
нах Макарије "од манастира зваlНОТ МРГКIlIИна црква који је
близу Црне Горе". У пОтовору овог јеванђеља, шта:м:паниiМ
крyпIНИ'М слов:има за која Љ. Стојановиdi. ПРСТП-Оlставља да немају
у
никакве везе са Млеци.ма и да су proaHa у са:мюiМ Беотрду, :каже
и
се: "Ја ХриСТу раб, Радиша ДlМитровиЋ, потежих ... написати
ову душеспасну кљигу четв-ороблаговестиј е ... и не пош:тедех
од мога богоданот имања док не саставих слова на ТИ'Пар им:а,
у sJtИ) изнен,ада приде ужаС'НИ час смрти, и узе дух 'МЮј, и по смрти
мојој оставих ове фОipме у дому мој ом". У продужењу овог

r поговора саornuтава се да је rro смрти кнеза Радише узео ове

"фОipме" и пренео у свој дом ТpojalН ГУ'НДУЛiиh, "од великог гра-
да Дубр OIВник а " , који је и ' почео и завршио ово јеванђеље.
Књига је завршена 4 августа 1552. Није случајан ни дубровачк:и
увоз hирилских лиrгургисюих КЊИlга у нашу земљу, као ни чи­
њеница да је први београдски штампар био Ду'бровчан:ин. Не­
раскидиво везани за своје залеђе, Дубровчани су, иако под ути­
nајем италијаlНске културе, били само један отранак културе
тога залеђа. Њихови тртовци у Београду писали су народним
језиlК ОМ и hир:илицом 'СВа свој а писма, кљиге, уговоре и тесТа­
менте. Латиница ПOlГискује hlИ'PИЛИЦУ тек у XVII столеhу, али
је језик ЊИXoQвихаката остао и даље народни. Зато ти доку'­
менти претстављају јeд;иНiС'lmelНе npИIМ.ере наше старе нестили­
зоване прозе и чистог народног говора. Одржавајyhи нашу на­
po~y писменост ,дубровачки ТРТОВЦИ су је несумљиво и ШИipИ1ЛИ
СВ1ојим пословним везама и преношењем на С1юј подмладак који
су често узимали од ДOlМaЋ eг бе огр адског становюrurтва.
Културни напори бе оградских Јевреја XVI и ХVП BeK~
биtли су високо цењени међу С;в'ИЈМ њиховим сународницима од
ПољС'К,е до Цариграда . НИЗ ЊИIXО'ВИХ рабина бавио се писањем
врло учених раСЈПРава о јеврејск ~щж.венО!м и приватном праву,
поетичlНИХ медитација о етици, коментара БиблИljе и 'М'оралних
поука својим суграђанима. Њих ови често дебели 'ГомО'Ви штcr.м­
папи су у МаIНТОВИ, Млецwма, Ура:кову и у Цариграду. Ова ви­
сока Kњ>mкeBHa достигнyhа, кој а се ематр'ају несумњивим до­
npинооом оПШ'Гој јеврејс!юј култури, београдаки Јевреји -су по­
стигли захваљујyhи своме бот атству, врло пprиС'НИМ везама са
,цруГИМ јевреdским општињама и чињен:и:цм да у ЊИXlOвој шко'ли
ише од века и по нису п:р~ајаJIИ да предају најистакнутијц
рабини.
24 РА ДОВАН САМАРЏИЋ

Прив атни ЖИВОт беаградсюи:х грађана Ј1мао је чисто исто;q- 111

њачко обележје. Чистоhа тела била је део култа ИЈ она се бри- F.
Ж'lIО одршаlВала у ама:мим а. Поред седам јавних амама, саопшта-
ва Евлиј а Челебија, "у Беотраду по причању виljенијих љyдyr., има с
још и 7.000 амама по кућама " . Јевреји су имали своје ритуално IJ
купатил о којим је упр.ављала њихова OIl'Штина. У ;граду је увек Е
жив ео пOlНеки Otц оних варалица неИЗВ,еснOIГ порекла, тако чес'IМX !
на Леванту, обично неки Француз или Итилијан, тамне Пр<)'­
ШЈЮСТИ и сумљивих склоности, који еу се издаваЛИI за лекаре и
лечили н.ајВlИШе кругове турскот друштва. Иначе, OlВaj посао су
обављали берберИ,иако се може претпоставити да је, Meljy Тур­
цима , било лек, ара који су нетовали висока достигнyhа арабљан-
ске медицинске науке. "Хетвани АXiмед-ефендија у науци lМe­
диЦИ!Нској paBaiН је Пита гори " , каже Евлија Челебија. Поре~
њега , ов ај учени турски путни:к тврди да су се у Б оотраду, по­
Ч€ТXOIМ шездесетих ГОЩ1'На XVII века, б авили леч, ењем још че­
ТИlPИ човека, и то два Турчина , ј ед.ан берберин и један хирург,
неки JalК OВ Јеврејин и Миhо ЛаТ'Ј'Ш!ИЈН. МeljутиlМ, ма :ка:кви били,
изгледа да 'су беотрадски лекари имали доста посла. " Ваздух је
овде преко лета врео , а зими хладан, и ове две :крајности ПР~)­
узраку.ју велике болешТ'Ине", приметио је Француз Кикле. Он
тврди Щl ни вода београдских чесама 'иј бунара није најбоља, а
проузрокује обољења и уобичајена употреба речНЈОТ леда. И
Евлија Чел ебија каже да је вода беогрwд'С:КИХ бунара (којих има
једа.нест хиљада) ·l~руњава.
Живот у граду био је бучан , узаврео ; тесНИfМj трговач:к:им
улицама теlКла је непрестано успл ахирена гомила свет'а свих
боја и ј езика , са мното просјака , б ожј ака и богаља по УГЛООfИlМа,
са ГУЖВ1ама лених п ас а ок о ка сапница и са НИЗОВИlМа б е спосле­
њака и 'сир амах а кој и су чек али чорбу пред итмаретима. Кроз те
теСИе улице, ув ек заКРЧСiНе светино'М, ув ек нечисте, блатњаве и
см:радне, npoбијала су - се, уз ВИКУ 1<Оit.1ЈИј аша, кола високих точ­
кова ,a-cypalМa ПОlКривена , са три коња у запрети. Сви 'су кочи­
ја-ши становали у Земуну.
Живот је, као и у свим источњачким градовима, био без­
мерио јевтин и није се, око њета , треб ало МIЮОО МУЧИТIИ. "Без­
бројни бродови ШТО ДО\JIазе у Беотрад из разних м еста на Ду­
наву чине те је у овоме граЈДУ велика јеВТИlНоfiа", каже турски
путописац. Из река су вађене толике количин.е рибе да су ПОнt=­
кад дељене - сиромасима б ес:платно. Je:дa1Н оч€'Видац тврди да их
је било и од ПЈО сто ока. ДерlНШ'ВаiМ нарочито И1Стиче В/Imo . В Е"ЛИlКе
шаране lюј:и су 'се продавали за две 'Щ) три аcnpе, хлеб ко·ји се
 :8ЕОГР АД ПОД ТУРЦИМА 25
'1- ,павао у бесцење и врло јевтино вино кога је било у изобиљу.
1:'- Нарамци воћа и noopfia нуђени су за ј едан пенез, каже Челебија.
1- 2Кивorг су, СЋојом свирком, увесељавали Цигани који су
:а становали поред Саве. "ЦигаlНИi, и људи и жене, бележи Фран­
'0 цуз Кикле, играју и певају уз пратњу СЋојих fieмaнeтa или једне
к
врсте виолина, затим једног другог инструмента, неке врсте цим­
х мала, најзад тамбура или Вiplста гитара са шест жица. Та СЋир'Ка
је доста пријатна, и О'Ву забаву имали смо више пута за време
нашег бављења у Београду". Поред тога, у град би, сваки час, .
наишао П<»:Iеки ком е;цијант са медведом, мађИ<»:Iичар или ф акир ,
који су З'абављали гомилу. Посланици немач ког цара, који су
1608 г. прошли кроз Београд, имаJI:иJ су прrиЛИlКу да виде једног
Татарина који је био " сав го, са два пера од жД!рала провучена
КlPОЗ образе код ока и са три стреле и два оштра ножа ПрО'­
бодена кроз голу руку; изнад тога БИЈЈа k прикована потковица
са два повећа ексер·а, а на другој руци беху сложене маказе;
прса је, пре тога, био проб о са две ПРИЛИ'-IНО велике и јаке ко­
ст.и". Педесетих година XVII века цео град је живео у чуду, го­
тово у узбуђењу, збот горостасних ск елета који су извлачени из
реке Тa.lМ:ИlШа.. "Видео сам, над капијом, повешане кости и ребра
необичне величине и дебљине, зуб, упола сломљ ен , лобању
неке птице која је имала кљун дуг П О\JIааРШИlНа .." прича један
очerвиц. ац. ИЗ Тамиш'1 су СЋакодневно извлачили необ ична чудо­
ВИШТi:l прастарог доба". у граду с е веровало да су то скелети
ljIИН0'8а који су се lНeKaд подавили у овој реци. Турци су се, ПOlpед
тога, забављали ПО1СiМатрањем набијања на колац које се вршило
на пољу Врачару на КОме су се, ИlНаче, у време ратних похода
разапињали чадори тyrp,cKe војске. Читава весеља приређИiВ'ана
су оних дана када би се потурчио неки хр!И!Шћанин. Тада би
Турци јахали, у гомили, по граду, во~еhи потурчењаке И'с'Ки­
ћене, у знак весеља, ножевима, стрелама и пerpјем забодени'М
у месо.

И'Наче, на странце се у граду гледало са чуђењем п:рими­

тинаца . 1658 г. бео'градски кајма:к:ан ДОЗВО\JIИО је Фра~щузу Ки­
клеу да се, док буде боравио у Београду, оолачи "на францу­
СКи начин"; али, његова појава изазвала је толико чуђење на
београдским улицама да је светина непрестано ишла за њим '[1
посма'грала његово необично одело. МеђУТИ1'lI, СТРЭIНЦИ су v овој
источњачкој варо'ШИ најчешhе ДОЧЕ-кивани са оним неСКiPивеним
презиром који је својствен Леванту и који се показивао окрета­
њем ..лаве, погледом који не види или вређањем. "Варош смо
ЈN~згле'дали у npатњи јан:ичара , забележио је 1665 г. ЕНГ.)Iез ЏО1i
4*
26 РАДОВАН САМАРЏИЋ

Бурбури, јер је за C'IpаlIЩе he-сИГУрIНО да иду сами; али, и поред

тога, морали смо бити спремни да турске увреде и изазивања по
кафанама подно<сИ'Мо с правоlМ хриI.I.di.aiНсксм великодушноI.I.di.у".
Али , у накнаду за ТО, беОI'lpадС'ки хришhани дсчекивали су стран­
це са ПрИКр:ИlВенсм радошhу и КРИllIOМ иос бс'Гато г остили по
својим кућама. АкО' је морао да стрnи турске увреде пО' београд·­
СКИ'М ул ИЦ3.i"\fа , Џсн БурБУiplJ1 нема речи да изрази заДСГВОill>СТВО
због срдачног дочека у куhи трговца MaiplКa МаiНИКата. "Он нас
је опоменуО' на старе веселе Гр!К.е, каже OIН, јер је пио као риба.
а ударао је у талам6ас властитим ПРСТИlМiа, пратеhи своје пе­
вање . " Таламбас му је бис особит. Беше ТО велики земљани
суд као ПИIВIOКИ бокал без дна, које је било обаiП€'ГО као перга­
мена 'ган.к:см кожом; по њој је сн, својим ПРСТИiМ3 вешто и при­
јатно ударао."
Овај Енглез од;макао је мало загвесу са оасрим непознатог
интимног живота старот Београда. УочившИЈ несагласнюст измеђУ
мале, убоге 'и сирамаnrnе КУЋе и зН'атног И1Метка свога домаhина,
који он мора да крије, он је запазио jeдIНo од главних обележја
та\Цашњег беотра;цског живота: у слепим пстлr::уш:ицама овога
града живела се, често, сасгвим друкчије но urrc се могло Пipет­
поста,зити судеЋИ по ЊИХО1ВОМ жалосном из гле цу. Непогв срљlИВО
шћуftуреlН€ и olКPeHyтe леђима улици, ООе КУЋе гледале ,су у
своје башт'е низом прозсра и :широко отвореним чар:дацима . Врло
угледни ентлескlИ путник, др. Браун, није могао ни lНajMaњe да
се пожали на удобно ст у једној jePMelНcKcj куЋи у којој је био
угошћ€к КУЋа је имала чес:му, лепо купатилс и пеhи. Дом аhин ,
угледан 'Гр/ГО!В,ац, почастио је госта кафам, шербетом и извipСНИIМ
ВИlНам из околних крајева .
Изванредну слИiКУ И:НТИlМНог живота ДFlГ, је, са нешто пре­
теривања , турски путник Евлија Челе бијя Ст'ановници Београ­
да, прича он, су врло пријатни, искрени и весели људи. Виђе­
НИlји граiljани ("а О'Вде су племиhи такви да се са њима ·нико не
може мерити", каже OIН) носе атласко одело, самуровиноiМ пО' ·
стављено. Људи <средњег сталежа виђају се у чохи или у Ћyp~
кО'Вима, лисичинсiМ постављеним. И ,еирамаnrnији носе чохана
одела и доламе. Раја има одела o~ шајаха и ощ ЦPГВ€"HOГ И белог
Кадуне носе чохане фереџе , а лице покривају јашмаком
t:YKHa.
са чиnкаllVIа.

Врата ових мирних гр,ађа;на, каже Евлија Челебија, увек

су cвaKQlМe I.Il!щ>ом OТВOipeнa, а њиосове оофре YBelК су пуне бира­
них јела. О празницима праве баклаву, велИiКУ као колски точак,
нач;иње:ну ОД врло танкЩ{ кора са пресни:м маслоlМ' 11 бад€IМОМ;
 БЕОГРАД под ТУРЦИМА 27

она је неоБИlЧIНО укусн:а и топи се у устима. Тако исто укусно

праве и зер~е с ба;цемом, ци:метом, караНфИЛQiМ и шафранOlМ.
Чувена су им јела: ћур еће печење, капама од пуњене КОКQшке,
Ijув еч од шараlНа и јесетр е, латин<ЖИ бели хлеб, кајмак и кисело
млеко. Познато је шербе од црвених ВИiШања.
Зими, прича овај радознали туЈР'аки ПУ'Ј'НИК, кад ' с!:! реке
заледе и престане сваки трговачки промет, грађ ани се међусобно
ПQзивају на богате гозбе у ТОПЛЮ\1 одајама и ту се часте и про­
Боде. Ако се на таквој једној гозби деси да нема десет врста
слатког јела, онда lНaтepajy ДQмаћИНЈа да припреми ДРУГQ l'ошћење.
Ови побоiЖНИ и правични људи, прича Евлија LJ еле6ија,
дост.ижу често високу старост. "Виђао caiМ чак старце који су
учествовали у победама Сулејм,ан-хана.. . и к о ји су достигли
сто и седамдесету годину живота" . "Мушка доца, каже 'ОН даље,
су сребрнастог тела, лепQГ узраста и I<расноречива . а жеНе су,
као Рабија, лоБОQК;не, чедне и лепе. Девојк о су чис~ е као звеэде
и веома скромне; свака је као бисер недирlНУТИ и пупољак не­
отв QiP'eНИ ..• "
По богатијим београ~ск;им кућама СЛУЖИЛL је робље по­
хватано приликом пљачкаШIКИХ упада туроке ВСЈјске у северне
хришћанске з емље, док је ло дубровачким кућ .ша радила по­
слуга доведена из Дубровника или ХерцеГОВИНt'. Један странац
је прИIМетио да у Београду ЖИВИ знаwlН број IюробљениiX Ма­
ђара. Богато ТРЖИlllте робљем, Беотрад је, и::.гледа, добар део
ових неарећника задржавао за ов оје ПО'l1робе. Ј 608 г., У тренутку
кад се аустри,ско посланство, путујући за НОРТУ, одмарало у
Београду, замолио је посланиrка ј едан заробљени сељак, Немац,
да га откупи o~ ње'говог господара који је UИО неки месар. На
IЮслаНИК'QlВО заузимање, Алинпаша, беогрЩд';КИ намесник, осло­
бодио је и неке роБОlВе из Лотарингије и Мађарске. Међутим,
чим би се потурчили, поробљени X!pIИШћани постајали су сло­
бодни људ!И. ,М. ПРЗНДIIIтетер, секр етар царског посланства КQје
је прошло кроз Београд 1608 г., ОПИlсује бучно весеље у граду
због ТОга што су се покрстила 'I1pИ заробљена Ердељца. Он је
био сведок кад су их одвели Али-n:аши и кад их је он даривао
чизмама.

*
Више 'Од века и по Беогр'њд је био мирно привредно и ад:ми­
){И,стратиIВНО средиште једног дела европс ке Турске. Ум есто да
туку Нeпlpијатеља, топови са београдске ТВРђаве поздрављали
СУ сада китњаста и paOКO'lllНa посланства европских држава која
 РАДОВАН САМАРЏИЋ

су стизала шај'К'ама Дунавом. 1608 г., на пример, царско послан­

ство, које ј е предводио барон Адам Херберштајн, а које ,се ђе-

мијама 'СIry1штало Дунавом, \Цо!Чекало је двадесет шајки бео['Ipiад­

ског намеCНИlКа Али-nаше, онадбевених малим топовима који су
испаJIИLЛИ lНJa поздрав, тако да је до београдских обала стигла
читава флотила тyiPlС!К.ИХ и аустр!ИсЮ:IiX лађа које су се рашириле
 БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 29

пО' цеЈЮМ Дунаву. НеКОI7IИКО година доцниј е, тек што се указала

на видику, поздравила је флотилу аустриског посланства арти­
љерлска паљба са бео-градске тврђаве. У сусрет јој је изашло
двщцесетак на.кићених ша јки, пorpеђаних у облику полумесеца,
које су прИ'МИЛе ПОСЛlанство пуцњавю!М, виком и музиком, док
су се на обали, где је ч ек а о бео,градски , намесниiК, окружен ја­
ничари:м:а, виле Typ'ClКe застщве и о~е:кивали добоши. Овакви
дотађаји 3'абележени су у аналима старог Беотрада више пута.
Било је, поред тога, и тешких тренутака који су потресали
живог београдских грађана у овом мирном отсеку његове про­
шлости. То су, у првом р еду, пожари и etI1ИJДемије. 1572 год. за­
бележио је један путопис а ц да ј е у Београду букнуо пожар КОЈИ
је уништио МiНОIШТВО кућ а и дућана, као и велике ко.личи:не ко­
нопље, воска и смо.ле, припрем љених на обали Дунава ради из­
градње ре'Чне ратне фл<у:ге . 1628 г од. стигло је у Рим ов'акво
писмо босанског фр ањев ца Павла Па пић а: "Кад сам стигао у
Београд, овај град ј е био заражен кугом . .. Не 6ринући се за
сопствени живот, ОДIVIaХ сам отиш а о међу об олеле и ниједна о,д
ових овчица божјих није прешла на онај св ет без испов еди и
пр'атње до гrpю6а ... "
Међутим, и овај мир'НИ период историје Беогр'ада није био
без <:В'ојих бурних година. Оне Су обично биле у ратним вре­
менима. Тада се Беогр.ад претварао у бучни и ускомешани вој­
нички логор који је потсеТiао на коIll1НИЦУ. На ПО\Љана!Ма око
града окупљало се, са свих cтpaiНa простр.аног ца!рlств.а, на десе­

тине хиљада војника lюји су ту разапиљали чаlДоре Иi ПРИI1lре­

мали с е на поход прютив Erвропе. У град је, понекад, стизала и
читава Порта , султан, његова безбројна и rpэ' скаш:на пратња,
пажеви, жене, евнуси, ооколари, псетари, глумци, министри и

њихове пратњ е . исто толико гиздаве и мно~обројне, као и сав

онај гломазни турски административни апарат који је пратио
Великог Падишаха на његово!М путу. И кад би стигле све трупе
и ЊИ-лОВ сераксер дао наређење за покрет, прелази:л.о се преко
Дунава и Саве ве.ликим понтонским МО CTOiВ има , подигнути'М на­
рочито за њихов прелаз. Зими, кад би снежни намети парали­
зовали операције, Београд је постајао ЗИIМiQВНИiК једног дела вој­
ске и њ ених главних з апоiВедника. После победе, у њета с е вра­
ћало у бучном тријумфу И он се претварао у тржиште где су се
продав, але хиљаде заробљених xrp'ИlШћана и :многобројни nЛe'll
ДОГР'lбљен у туђим земљама. А после пораза, Београд се ПiP€Т­
варао у ПQlприште јаничарских побуна, док су на његовим ули-
30 РАДОВАН САМАРЏИЋ

:цама истицани лешеви амакнуТ'АХ заПОВ €lДНИIКа кој .И! су onтy­

ЖИiвани за пораз.

1566 г., после опсаде Сигета и смрти Сулејмана П под

OIIседнутЈ11М' граЈџm, ка Београд, су њретале две турске бујЈЩе,
обе бучне и узбwкане. Са pa'I1J.lliTa, под запове,zџrиштво:м Мех­
мед-паше Соколовиhа, враћала 'е вој , ска, узнемирен а CМIp~y Ве­
JIИlКОГ ПаДИlШаха чије су :мртво тело носили, јецајући, дервиши. I

из ЦаРИГР<liЦа, OIКружен :масом својих присталица, хитао је

Селим, син мртвог султана, нес'Гр!пљИIВ да што пре ПiPеузме власт
и. команду над бунтовнO!L~ војском. А онда се Беолрад претворио
у позорницу на 'Којој су се сви показали у пуном осветљељу:
ДО'К Је побуњена јаничарска гомила 'llражила поклоне који се,
по обичају, деле после султаноое смрти ИЈ претила да ће исеhи
присталице иовorа султана, ДО'К је СеJIИLМ, својим ,сангви:ничн:им
темпераментом, јО!Ш БИllIе погоршавао и онако мучну и напету
ситуацију, вели'Ки везир, МехмеД-ilIаша СоколовиЋ, знао је да
сачува свој сув ереНИI мир, да yтиru:а ГО!МИЛУ, задовољи Селима,
а мртвО\М падишаху ода све поча'сти по исла!lVIС!КО!М закону.

Нови поход против Аустрије султаlНа Мехмеда IП 1596 1'.

обележен је набијањем на ко\Лац, дерањем кожа и истицањем
ОТ' сечених глава по палисадаiМ'а дуж целог Цариградског друма
кроз Бугарску и Србију. Султан је ушао у Београд у ве;nичан­
стве.ч:ој I1'Oворци. Пред њим је јахало ХИlЉаду најхраБРИiјих ко­
њаник,а, за њим Т1р1И стотине чауша; ове је следило око сто пе­
шака са ЛУКОВИlМа и стрелама, триста младих љубимаца, чета
свирача, са фрулама и таламбасима , на коњима, камилама и
мазгама . У пратњи султановој БИЈО је и енглески амбасадор,
Едвард БартOIН, док су чланови аустриског посланства доведени
као сужњи. По падинама OIКO Београда била су пала бескрајна
јата 'турских чадорta. Око пола МИЛИOlНа војника чекало је знак
за шm:рет Великог Па~аха , који је лешкарио под једним гло­
ГО!М на Врачару и посмат~рао лоroр своје војске. По воhњацима
око града висИJLИI су повешани Dојници, кажљени збоrг пљачкања
MecнQIГ СТaRОВни:штва.

Сличан војнички лоrор Б еоград је постао и сещамдесет го­

дина доцније, у време новог aycтpo-тy'P'CiКQIГ рата (1663-16164).
Само, овога пута. султан Мехмед IV, болесни сладостраСНИЈК и
ловац, претпоставио је своје љуб'имце и лов ратној сљави И ПiPе­
ПУСТИv ратовање велиlКОМ везиру А.хМещу Ћynрилићу. Ратујyhи
на две СТР'ане, и щжугив Млетак:а и против АУC'IlplИје, веЛИlКИ
везир није имао довољно средстава за војску из ИcЦpinених
дI:»КавЮ!х финанси.Ја. Беотрад<:ко станов!НИ!Штво прonиштало је
 БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 31

TaiЦa под притиском изванреднмх намета и Рffiffiизициј а, пре-пу­

штено разулареном пљачкању војника. Јеврејски СlI1Исатељ Раби
Алмозино, који је та<да живео у Београду, пом:иње паљевине
у јеврејском крају и изгинуле Јевреје. "Лица несрећних мајки
ПOlКpише вреле сузе", јер су им OТИIМiали мушку децу да их П!ре­
творе у јаничаре.

*
Од поСледљих I'одИ!На ХVП веха Београд ПOlНово постаје
ратно ПОПрИlШте. НекОillИКо пута разаран топовскOIlVI паљбом и
еКCnЈ110зијама, сагаран у 110жарима и морен K}'IГOM, излата!Н
пљачкањима војски које су се око њега отимале, он је непре­
стано мељао СВО'ју фИЗИОйюмију; 3atпуштеност, беда и немар
увлачили су се све дубље, и постепено али сигурно претварале
овај некада живи и богаТJ1i грщц у OIНO чамотно и прљаво јани­
чар.еко гнездо уочи српских устанака.

у Tpeнy'I1КY кад је, за време рата Свете лиге, обруч аустри­

ске војске по;чео да стеже Београд, јан:ичари су опленили цео
град и, натоваривIlLИ његово безмерlНО благо на пет с'Готина лађа,
отпловили низ Дунав. ПовлачеЋИ се у тврђа'Ву, беотрадски ' сера­
скер ('палио је оба предграђа и ТИiМе претворио у Л€lПео највcliи
и нејбогатији део тадаIШЬег Београда. Ау;стр'Иско освајање обе­
лежено је пљачкО'М градске окО\ЛИНе, страхОВИТОМ артиљериском
паљбсм која је проваљивала бедеме и огор;чени:м улИЧЮ1М бор­
бама које су се, после сламања турског or:rn: ора , претвориле у
ОПIШТИ покољ градског стано'Вништва и пљачкanrку ОР'l'Иlју ра­
зуларelНе војске. Сведоци казују да C~ Београд та<да шаренио од
аустриских војника у шалва:рама и n anуча.ма , 011рНУТИХ фере­
џама и јеменијама београдских ханума, са турбанима и чалма­
ма па глави и чибуци:ма у рукама.
Ово се десило у августу 1688 г. Две годи!Не доцније, Бео­
град је био cвeдolК једног од пајтрагичнијих тренутака у про­
шлости српскюг паРОiЦа. У пролеће 1690 г. стигао је у Бео'град
патриЈарх Арсеније ПI Чар!НојеВИЋ са хиљадама бегунаца, измо­
жден:их о<д болести, зиме, умора и глади. Људи су "јели псеhу
плот и~и плот мр'l'Вих љyIЦИ, бележи један л етоПИ.С ац. Све је
ово било у моје доба и OIЧИI моје iВидеше ... (где) лежаху трynија
помрлих људеј серпских ПО в'сем улицам великаго Белогорода,
и ло всјем селом јего и во всјем путем јего лежаху мртви .. .
Који су jO'llI живи ХОiдали нису имали никакова изгледа, ни
лепОlГе човечије, беху поцрњели од глади. '. и тако помреше и
не оста десети део.. "
 32 РАДОВАН САМАРЏИЋ

Исте јес€'НИ, Турци су повратили Београд после опсаде која

је трајала седам дана и која се завршила страховитом експло­
зијом ТрИ барутна MaгaIЏ1Ha у ' граду. Читаве стране градских
бедема и rnpема Сави и према Дунаву ишчупане су из дубине и
д.игнуте у вазд.ух заједно са људима и топовима. Војска је по­
клолљена рушевинама, куће по граду порушене, а шајке на ре­
KCL'\ia разлупане ощ камења које је летело кроз вад;зух. Као :и
I
Аустриј анци. пре две године, и Турци су ca:zx.д завршили осва-
ј ање покољем становништва. Једна cTap1a италиј анска хроника
бележи да су они пр естали убијати тек онда кад су се УМЈОрили.
По~ле Карловачко'г мира 1699 г., Б еоград је постао главна
турока погранична тврђава према АУСТРiИаи . Про·страни и бо,гати
трговачки град скynио се са попаљен:их rnpеДГ1рађа поново у твр­
ђаву и претворио запуштени јаничарски гарнизон. Српско ста­
новништво је, у последњем рату, или уништен о или се разбегло
по угарској равници. Раселили су се, највећ.иIМ делом, и Ј ер­
м:ени, а Јевреје су, још 168-8 г., Аустријанци интерн:ирали у
НИКОоЈlсбург где је био заробљ : нички логор за све Јевреје по'­
купљене у освојеним ТУРСКИIМ градовима. Некада богата дубrpо­
вачка колонија свела се сада на два или три убorа тртовца који
су, према једној изјави дубровачке владе, једва и!Мали чиме да
се пр~ане. Трговци су се окупљали споро и неповерљиво, јер
су претерани памети, изазвани општим опаlЦањем Царства, и за­
дивљала и разуларена јаничарска руља ометали сваки норма­
лан трговачки живот. "Ја.ни.чари у граду имају неогrpаничену
власт", бележи леди Morнтeгjy почеткоiМ 1717 г. Она наводи при­
мер београдског сера'скера њога су јаничари исекли на комаде
пред очима кадије и :муфТИiје, и то зато што је спречавао њи­
хове пљаЧКЭЈшке упаде у Аустрију. "Садашњи паша, завршава
леди, није смео казнити убиство; напротив , правио се да одобра­
ва убицaлvrа као OIдважнИ'М људима који су умели да IIp!Ибаве себи
правду. Kaдroд му се Ј1каже прилика раздаје новац по гарнизану
и допушта војницима да праве мале излете у Угарску, где спале
по коју српску кућу".
Пресудна битка новог аустро<-тускот рата одиrр.ала се опет
/
под Београдом; то је, уједно, била и једна од највеfiих битака
које су забележене у модерној историји. 16 августа 1717 г.
хришћанска воЈска, коју су rnpеДВО'д'>1ЛИ најчувенији принчеви
тадашње Европе, прИ!Кљештена између градске ПО'саде и oгpoiМНe
тур·ске војоке кој.а је дошла са јута и савила се око хр:ишh.ана
у облику по.лумесеца, извршила ј е тако стр· ахооит напад да се
200.000 Турака ра,CIJJPШИЛО према нишу у пуној избезумље-
БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 33
 ... РАДОВАН САМАРЏИЋ

Ј! 'ГИ, остављајући невиђен рlЗ.ТНИi плен. Захваљујући о~юd битци,

у којој је Евгеније Савојски показао сав свој велики војнички
дар, Београд је, за више од две деценије, ПОНOIВО променио го­
сподара и, под новим (жОiЛности:ма, добио но'Ви изглед. У на­
стојању да учврсте своју власт у Подунављу и Србији, Аус'I1pи....
јанци су нарочиту пажљу посветили београдској тврђави; по
систeQ'd,У француског маршала Вобана, она је веhи!М деiЛОМ по­
дигнута по сасвим НOIвим плановима и из темеља обновљена. И
горљи и дољи град утврђени су снажним бедемима, саграђеним
од цигле и камена и снабдев ени малим кулама, заклонима 11
пушкарН'ИЦЭ.Ма. Дубо!КИ ровови са врло стрмим странама onтo­
чавали су ЗИДјИНе и 'Појачавали ИЈХ. Посебна фОip'гификациюна
линија штитљла је и саму варош. Окупација је затекла Бео­
град са јаК'о проређеним СТСШЮВНИШТВОМ; у целом граду једва
. ако је било две до три хиљаде љylЏl. Од не!Колико десетина хи­
љада турског стаНОВНИ1IlТВа остало је сада само ј едан занети
дервиш, који, извесlН'O, једва ако је био свестан промене 'Која
се десила. "Иu.rао је напола го, бележи секретар царског по­
слансmа Г. К. ДрiИ!Ш 1719 г., а није становао у кући, већ је ле- .
жао под ведрим небом и по кити и по невремену; јео је само
бњље и корење, које је сам скупљао и !Кувао само на чистој
води.. Никога није гледао, ни:rrи је с ким говорио . .. Лежао је
недалеко од 'ЛВрђаве, у трави и корову, пушио дуван и кувао
нешто за јело ... " Међутим, 'МИроьни уговор још није био ни
ШУIТIисан, а већ се у Београду, са свих страна, пачео насеља­
вати нови живаљ, највеhим делом сиромашни људи са Запада
који су ишли за хлебом. Н€!Колико ГOjЏIНa доцније, БеOI1pад је
био преплављен Немцима, Французима, Италијанима, Мађари­
ма, Чесима, Словацима, Хрва'IlИМа ИЈ Словенцима, који су се
нarселили у НемачlКО!М или ДунаЈВском Беогрму. У npедграђу
поред Саве задржало се вehином старо, пр'авославностановни­
ШТВО; Срби, ГРЦИ, Јермени и Цинцари. Резиденција бискупа
смедеревске дијецезе, град у коме је, као чудом, одједном ни­
кло шест ка'IlOЛИЧКИХ цр!Кава Иi једна латинС'Ка ткола, Бео'град
је постао ореДИЈШте католичке пропаганде у Србији, изложен
правој најезlЏl разних калуђера и мисионара. Целокупан Il1pИ'­
вредни и културни живот био је сада под утицајем Беча, са­
свим нов ИЈ измељен.

Пораз Аустрије у рату са ТурЈСК'ОМ 1739 г. :иЗазвао је у

Београду невиђену панику. Највеhи део становништва npебегао
је :преко Дунава и Саве и расуо се по угарС!Кој равющи. Нај­
имућнији Јермени и Срби населили су се у Нов,ом Саду који
 БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА 61

Ј , захваљујУЋИ Њ:ИlМа. постао једно од најжиlВЉИХ угараких

'ГIpжишта.

Слика Београда, и ТВpђalВe и вароши, убрзо се изменила.

По угово'РУ о миру, Аустријанци су морали да !IIОРylШе сва спо­
љаlШња утврђења; само београдска тврђава задР!Жала је, скоро
у потпуности, онај изглед који су јој дали аустриски архитеlКТИ.
Претворен поново у пограничн:и: јаничарки гарнизон, БеОI'p' ад
је пружао жалоснуслику ЊИlXовог безвла:шћа, опurгег немара
и зачмал ости и непрестаног економског назадовања. Овај не­
када богати трго!Вачки чвор који је везивао пут~ве између Пер­
~.:ије и Беча, Будима и Солуна, постао је сада скела за тр ,говину
стоком српских земаља Са Аустријом. Стално смеЊИВање го­
сподара погодило је нарочито турско стаНОБ'ItИ[UТВО које је
неКО\JIИКО пута морало да бежи из града и да се расељава по
Турској . Без ' средстава и вољ е да се врат пословима, лењи и
зачмали, Турци су били свеДeIfIИ на бедно битисање. Затрпане
гомилама ђубрета, њихове улице давале су утисак пустOIJ.ltИi и
јада, а чопори подивљалих и о\Ц глади ослепелих паса насртали
су на људе као вуци. Крајем века, Београд је имао око 3.000
кућа и око 25.000 становника. Ty'PllЏ1 су имали 14 џамија, а
х;рiи!шћани само једну цркву која је била у савским махалама;
Ружица у доњем граду била је турска Сарутака.
Тако се о!вај град, назИ:Ва:н некад "јединственuм би:сер твр­
ђавом" и "румелиским Мисиром" приближавао годинама српских
тстанака, све више оронуо и све више гнездо бунтовне и \расло­
јаеана јаlНичарска руља. Те године претстављају једно од нај­
)урнијих и најславнијих доба њeгOlВe прошлости и оне не :могу
Љи у тесни: оквир једног кратког написа о тур-ском Београду.