AHP U GRUPNOM ODLU_IVANJU SA POTPUNOM

I NEPOTPUNOM INFORMACIJOM
AHP IN GROUP DECISION MAKING WITH COMPLETE
AND INCOMPLETE INFORMATION
Bojan Sr_evi_
POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, TRG D. OBRADOVI_A 8
21000 NOVI SAD, tel. 021-455-770, e-mail: bojans@polj.ns.ac.yu
Tihomir Zoranovi_
POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, TRG D. OBRADOVI_A 8
21000 NOVI SAD, tel. 021-458-138, e-mail: tihomir@polj.ns.ac.yu
Rezime: U radu su razmatrana neka pitanja metodologije primene Analiti_kog hijerarhijskog procesa
(AHP) u
grupnom odlu_ivanju. Analizirane su AHP sinteze preferenci _lanova grupe kada je informacija potpuna i
nepotpuna.
KLJU_NE RE_I: AHP, GRUPNO ODLU_IVANJE
Abstract: The paper discusses several issues related to a group decision-making by the Analytic hierarchy
process
(AHP). Different methods for group synthesis in AHP application are presented for complete and
incomplete inputs to
the decision process.
KEY WORDS: AHP, GROUP DECISION-MAKING
1. UVOD
Analiti_ki hijerarhijski proces (AHP) [9] je jedan od
naj_eš_e koriš_enih višekriterijumskih metoda u
pojedina_nom i grupnom odlu_ivanju. Metod odre_uje
kardinalnu preferentnu strukturu skupa alternativa u
odnosu na globalni cilj posredstvom skupa kriterijuma,
pod-kriterijuma, pod-pod-kriterijuma itd. Najbolju
performansu metod pokazuje kod hijerarhijski ve_
struktuiranih problema i kada su kriterijumi za
vrednovanje alternativa mešoviti [11]. Sa stanovišta
teorije višekriterijumskog odlu_ivanja, AHP je u suštini
ne-optimizacioni metod. Smatra se da je matemati_ki
dobro obrazložen, a dokumentovane su brojne primene u
raznim oblastima u rešavanju realnih problema strateškog
menadžmenta, finansija, alokacije prirodnih i tehni_kih
resursa, trgovine, izbora opreme i dr.
Za razliku od nekih drugih metoda, AHP se pored
pojedina_nog sve više koristi i za grupno odlu_ivanje o
_emu je pisano dosta, npr. u [1, 3, 8]. Na_in primene
metoda u ovoj oblasti zavisi uglavnom od toga da li se
_lanovi grupe ponašaju kao izolovani pojedinci
(autonomno obrazovanje, znanje, namere i interesi), ili su
oni ve_ pripremljeni na kooperativnost i konsenzus
imaju_i u vidu zajedni_ki cilj. U prvom slu_aju vrši se
aposteriorna sinteza preferenci _lanova grupe dobijenih
standardnim AHP postupkom. U drugom se sinteza vrši
apriori, odnosno agregiraju se pojedina_ne ocene _lanova
grupe o elementima hijerarhije i zatim sprovodi AHP
sinteza kao da se radi o jednom donosiocu odluka (DO).
Drugi slu_aj odgovara i situaciji kada neki _lanovi grupe
nisu u stanju ili ne žele da se izjasne o svim preferencama
u toku vrednovanja kriterijuma ili alternativa. Tada
postoji problem nepotpune informacije koji se rešava
obradom raspoložive informacije i naknadnom grupnom
sintezom.
Osnovno pitanje kod grupnih primena AHP, kao i ostalih
višekriterijumskih metoda uostalom, jeste koliko je
postupak konzistentan sam po sebi i konkurentan sa
metodima glasanja i izbora poznatim iz teorije društvenog
odlu_ivanja (tzv. izborni metodi – social choice methods).
Važnije razlike u grupnom odlu_ivanju putem
višekriterijumskih metoda (npr. AHP) i izbornih metoda
(npr. Borda), jesu da se kod prvih uglavnom koriste
kardinalne, a kod drugih ordinalne informacije, kao i da
su prvi manje podložni manipulaciji. Ova pitanja,
me_utim, nisu ovde od interesa.
U radu su prvo opisane osnovne karakteristike metoda, a
zatim neke karakteristike primene u grupnom odlu_ivanju.
Pažnja je koncentrisana na grupno odlu_ivanje sa
potpunom i nepotpunom informacijom. Napomena:
Detaljnije o AHP pisano je na našem jeziku npr. u [5,10].
Metod je, ina_e, u poslednjih 20 godina predmet desetina
doktorskih disertacija i preko 10.000 radova na nau_nim
728
728
konferencijama i u prestižnim _asopisima. Softver za
podršku metoda ima razli_ite forme, od komercijalnih [2],
do specijalizovanih za Internet [7,13].
2. ANALITI_KI HIJERARHIJSKI PROCES
2.1 Osnovne osobine metoda
AHP tretira problem odlu_ivanja kao hijerarhiju
elemenata važnih za donošenje odluke. Na vrhu je cilj,
ispod su kriterijumi i na dnu su alternative. Ako se bar
jedan od kriterijuma dekomponuje na podkriterijume,
formira se novi hijerarhijski nivo ispod nivoa kriterijuma,
a iznad nivoa alternativa. Dekomponovanje se može
nastaviti do potrebnog nivoa detaljnosti. Pošto
dekompozicija hijerarhije ne unosi suštinsku promenu,
dovoljno je analizirati samo osnovnu hijerarhiju sa ciljem
na vrhu, kriterijumima na prvom nižem nivou i
alternativama na donjem nivou. AHP zahteva da se prvo
me_usobno porede kriterijumi i izra_unaju njihove
relativne težine u odnosu na cilj. Alternative se zatim
me_usobno porede u parovima u odnosu na svaki
kriterijum i na isti na_in kao gore odre_uju njihove
'lokalne' relativne težine u odnosu na kriterijume. Rezultat
su 'lokalni' vektori relativnih zna_aja kriterijuma i
alternativa. Na kraju se vrši aditivna sinteza i odre_uje
kona_ni (kompozitni) vektor težinskih vrednosti
alternativa u odnosu na cilj.
2.2 Satijeva skala, pore_enje u parovima i matrica
ocena
Osim hijerarhijskog struktuiranja problema, AHP se
metodološki razlikuje od drugih srodnih metoda po tome
što vrši pore_enje u parovima elemenata E1, E2,..., En na
datom nivou hijerarhije u odnosu na elemente u višem
nivou. Za svaki element u višem nivou potrebno je n(n-
1)/2 pore_enja semanti_kog ili numeri_kog tipa kako je
definisano Satijevom skalom iz Tabele 1 [9]; ova skala
dominira u primenama iako nije bez mana (polovina skale
je linearna, polovina nelinearna) [10].
Tabela 1. Satijeva skala
Na osnovu semanti_kih preferenci iz desne kolone Tabele
1, ili direktnim asociranjem, brojne vrednosti iz leve
kolone unose se u kvadratnu matricu pore_enja
A={aij}Rnxn . Pošto važi aji=1/aij i aii=1 za svako i,j =
1, 2, ..., n, matrica A je pozitivna, simetri_na i recipro_na.
Suštinska informacija o preferencama elemenenata E1,
E2,..., En nalazi se samo u gornjem trouglu matrice, ali svi
postupci za njenu dalju analizu koriste i recipro_ne
vrednosti iz donjeg trougla.
2.3 Odre_ivanje vektora sopstvenih vrednosti matrice
pore_enja
Kada je A potpuno konzistentna, svako aij predstavlja
odnos težinskih vrednosti elemenata na preseku i-te vrste i
j-te kolone matrice, aij = wi/wj, a traženi vektor w =
(w1,w2,...,wn)T odre_uje se ako se elementi bilo koje
kolone aditivno normalizuju. Problem nastaje kada A nije
konzistentna, što je _est slu_aj za dimenzije matrice n > 3.
Ako za najmanje jedan ure_en par (i,j) ne važi aij = wi/wj,
vektor w se može odrediti samo približno nekom od
poznatih tehnika (videti npr. [4], [6]). Autor AHP metoda
Sati smatra da je dovoljno odrediti vektor sopstvenih
vrednosti matrice A i isti proglasiti za traženi vektor w [9].
Predložen je i približni postupak koji se sastoji u
uzastopnom kvadriranju matrice A, sabiranju elemenata
po vrstama i aditivnoj normalizaciji dobijenih suma. Kada
normalizovane vrednosti po_nu da konvergiraju, postupak
se zaustavlja.
U _estoj upotrebi su i dva približna metoda koji daju
sli_ne rezultate kao gore opisani. Aditivni metod se
realizuje tako što se prvo elementi date kolone matrice
saberu a zatim aditivno normalizuju. Postupak se ponavlja
po kolonama, a na kraju se nalazi srednja vrednost
normalizovanih vrednosti po vrstama. Relacije (1) opisuju
postupak, a dobijene vrednosti predstavljaju traženi
vektor w; lako se proverava da je zbir elemenata ovog
vektora jednak 1.
1
1
[ ]
 _

n
i

ij ij ij a a a _


n
j
wi n aij
1
(1/ ) , i=1,…,n. (1)
Metod geometrijskih sredina dat je relacijama (2), a
sastoji se iz jednostavnog normalizovanja geometrijskih
sredina redova matrice.



n
j
n
wi aij
1
[ ]1/ 1
1
{ }
 _

n
i
wi wi wi , i=1,2,..., n. (2)
Drugi metod je bolji u oceni vektora sopstvenih vrednosti
matrice A kada su nekonzistentnosti velike.
Poznate tehnike za odre_ivanje w generalno se dele na
matri_ne i optimizacione [4]; prethodno navedene spadaju
u prvu kategoriju. U drugoj su varijante normalne i
logaritamske regresione optimizacije, fuzzy preferentnog
programiranja i ciljnog programiranja.
2.4 Sinteza i rezultat
Redosled koraka u AHP je da se prvo odre_uje vektor
težinskih koeficijenata za kriterijume, njihovim
pore_enjem u parovima po intenzitetu zna_aja u odnosu
na cilj. Zatim se alternative porede u parovima u odnosu
na svaki kriterijum posebno i odre_uju parcijalni (lokalni)
___
___
, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
2
1
,
3
1
,
4
1
,
5
1
,
6
1
,
7
1
,
8
1
,
9
1
S
S Definicija
1 Isti zna_aj
3 Slaba dominantnost
5 Jaka dominantnost
7 Vrlo jaka dominantnost
9 Apsolutna dominantnost
2,4,6,8 Me_uvrednosti
729
729
vektori težinskih koeficijenata. Procedura se ponavlja za
svaki kriterijum i dobija se onoliko vektora parcijalnih
težinskih koeficijanta alternativa koliko ima kriterijuma.
Sinteza se sastoji u sabiranju proizvoda parcijalnih
težinskih koeficijenata alternativa i težinskih koeficijenata
pripadaju_ih kriterijuma. Kona_ni rezultat je kompozitni
vektor težinskih koeficijenata alternativa z = (z1, z2,,...,
zn)T; zbir elemenata ovog vektora je 1 što je lako pokazati.
Najve_i težinski koeficijent ima najbolja alternativa, a
najmanji – najgora. Koristan me_urezultat predstavlja
vektor težinskih vrednosti kriterijuma odre_en na po_etku.
3. GRUPNE AHP SINTEZE
Dosadašnja izlaganja odnose se na tzv. pojedina_ne
(individualne) primene AHP, kada je u pitanju jedan DO.
Kada ima više DO, problem je grupni i prvo treba dobiti
vrednovanja od svih _lanova grupe da bi se izvršile
potrebne sinteze. Kao i ina_e u grupnom odlu_ivanju, i
ovde ima razli_itih situacija, a pažnja se zadržava samo na
tipi_nim za AHP kada je ispunjen minimalni skup uslova:
(1) da svi _lanovi grupe rešavaju isti problem i (2) da
zajedno definišu hijerarhiju sa svim njenim elementima
(cilj, kriterijumi, pod-kriterijumi, pod-pod-kriterijumi, ...,
alternative). Treba re_i da postoje i složeniji slu_ajevi kao
što su razli_ite hijerarhije, podgrupno odlu_ivanje, razne
vrste objedinjavanja elemenata hijerarhije (klasterisanje) i
dr. [12]; takvi slu_ajevi se ovde ne razmatraju.
3.1. Grupna sinteza sa potpunom informacijom
Pod pretpostavkom da se svi _lanovi (k =1, 2,..., K) grupe
G smatraju ravnopravnim DO i da su svi DO za istu
hijerarhiju izvršili sva vrednovanja u parovima, situacija
se tretira kao grupno odlu_ivanje sa potpunom
informacijom. Sinteza prioriteta alternativa može se
izvršiti na dva na_ina.
Prvi je da se AHP sinteza sprovede za svakog DO
pojedina_no, a dobijeni vektori prioriteta alternativa
agregiraju. Dve agregacije su karakteristi_ne:
_ Metod aritmeti_kog težinskog osrednjavanja
(Weighted Arithmetic Mean Method - WAMM).
Data je alternativa Ai i njena težinska vrednost
(prioritet) zi(k) za osobu k. Ako se svim
_lanovima grupe G dodele odgovaraju_e težinske
vrednosti 
k, težinska aritmeti_ka sredina je

_

K
k
ki
G
zi z k
1
( ) (3)
gde je G
zi kona_ni (kompozitni) prioritet
alternative Ai. Po pretpostavci, pojedina_ne
težine 
k _lanova grupe su prethodno aditivno
normalizovane.
_ Metod osrednjavanja preko geometrijskih
sredina (Geometric Mean Method - GMM).
Agregacija se sastoji u primeni formule (4)

 


K
k
i
G
i
zzkk
1
[ ( )](4)
gde su težine 
k tako_e aditivno normalizovane.
Kod oba navedena metoda potrebna je završna aditivna
normalizacija prioriteta svih alternativa.
Drugi na_in je da se agregira informacija na lokalnom
nivou, za svaku matricu posebno, da se dobije sinteti_ki
skup matrica za fiktivnog DO i zatim izvrši AHP sinteza
kako je opisano gore. Agregacija se sastoji od niza tzv.
mikroagregacija. Pretpostavimo da su svi _lanovi grupe
izvršili pore_enje u parovima elemenata na datom
hijerarhijskom nivou u odnosu na isti element u višem
nivou. Formirane matrice A(1)={aij(1)},…, A(K)={aij(K)}
se agregiraju u jedinstvenu matricu za grupu AG ={ G
ij a }
tako što se na svakoj poziciji (i,j) vrši geometrijsko
osrednjavanje:

 


K
k
K
ij
G
ij aak
1
[ ( )]1/ (5)
Dalja sinteza je kao kod pojedina_ne primene AHP.
Postoji i tre_i na_in: da se lokalni vektori prioriteta
agregiraju za sve _lanove grupe (aritmeti_kim ili
geometrijskim osrednjavanjem) i zatim izvrši standardna
AHP sinteza. Ovaj metod se, me_utim, ne preporu_uje jer
nema odovaraju_u teorijsku osnovu [3].
Za sintezu sa potpunom informacijom važno je
razlikovati: (a) lokalne vektore težina (w) odre_enih za
sve pojedina_ne matrice pore_enja u datoj hijerarhiji i (b)
kompozitni vektor težina za alternative (z) odre_en AHP
sintezom. Drugim re_ima, pre kona_ne sinteze, na donjem
hijerarhijskom nivou ima onoliko lokalnih vektora za
alternative koliko ima elemenata (kriterijuma) u
neposredno višem nivou. Posle sinteze, za alternative je
važan samo kompozitni vektor (z), koji preko AHP sinteze
uzima u obzir sve lokalne vektore na višim nivoima, sve
do globalnog cilja hijerarhije.
3.2. Grupna sinteza sa nepotpunom informacijom
Kada neki donosioci odluka nisu izvršili sva potrebna
vrednovanja, u nekim matricama pore_enja postoje
simetri_ne praznine u odnosu na glavnu dijagonalu i
nastupa slu_aj grupnog odlu_ivanja pomo_u AHP sa
nepotpunom informacijom. Tada su za agregaciju
neprimenljivi metodi WAMM i GMM, jer za neke
_lanove grupe ne postoje kompozitni vektori prioriteta
alternativa. Rešenje je da se sa raspoloživom
informacijom izvrši mikroagregacija vrednovanja u
parovima za svaki element svake matrice u hijerarhiji, a
730
730
zatim izvrši AHP sinteza kao za jednog DO. Mikroagregacija
na poziciji (i,j) u datoj matrici A vrši se
geometrijskim osrednjavanjem vrednovanja u parovima
samo za _lanove grupe koji su se izjasnili o preferenci
elementa Ei u odnosu na element Ej na ranije opisani
na_in. O_igledno je potrebno da se o datom elementu (ili
njegovom simetri_nom recipro_nom elementu aji) izjasni
bar jedan DO. U protivnom, postupak je neprimenljiv i
ostaje druga mogu_nost: da se nedostaju_e vrednosti
procene konsenzusom ili glasanjem svih _lanova grupe,
uzimaju_i u obzir kontekst i pravila društvenog
izjašnjavanja.
Za razliku od slu_aja potpune informacije,
mikroagregacija se sada vrši pomo_u

 


lL
M
ij
G
a [ a (l)]1/ (6)
ij
gde L ozna_ava skup _lanova grupe koji su vrednovali par
elemenata (Ei,Ej), a M je broj takvih _lanova. Pošto je
matrica A recipro_na, sledi da su i mikroagregirane
vrednosti recipro_ne tako da je dovoljno izvršiti
agregaciju na poziciji (i,j) i uzeti njenu recipro_nu
vrednost za simetri_nu poziciju (j,i), ili obrnuto.
4. ZAKLJU_AK
U radu je prikazano kako se AHP koristi u grupnom
odlu_ivanju sa potpunom i nepotpunom informacijom.
Prikazane su neke od osnovnih agregacija ocena i
prioriteta pojedina_nih donosilaca odluka na nivou grupe
bez zalaženja u oblast tzv. društvenog odlu_ivanja kao što
su pitanja konsenzusa, majorizacije ili manipulacije. Širi
kontekst koriš_enja AHP je povezivanje sa metodima
odlu_ivanja iz teorije društvenih izbora što _e biti predmet
nekih daljih istraživanja.
LITERATURA
[1] Cwolka, A. and Raith, M.G. (2001). Group
preference aggregation with AHP – implications for
multiple-issue agendas. European Journal of
Operational Research 132, 176-186.
[2] Expert Choice: EC2000, Expert Choice Inc.,
Pittsburg, USA, 2000.
[3] Forman, E., and Peniwati, K. (1998). Aggregating
individual judgments and proiorities with the analytic
hierarchy process. European Journal of Operational
Research 108, 165-169.
[4] Golany B and Kress M (1993). A multicriteria
evaluation of methods for obtaining weights from
ratio-scale matrices. European Journal of Operations
Research 69, 210-220.
[5] Jandri_ Z., Sr_evi_ B. (2000). Analiti_ki hijerarhijski
proces kao podrška odlu_ivanju u vodoprivredi,
Vodoprivreda 32 (186-188), 327-334.
[6] Mikhailov, L.(2000). A Fuzzy Programming Method
for deriving Priorities in the analytic hierarchy
process. Journal of the Operations Research Society,
5, 341-349.
[7] Mustajoki, J. and Hämäläinen, R. (2000). Web-
HIPRE: global decision support by value tree and
AHP analysis. INFOR 38, 208–220
[8] Ramanathan, R. and Ganesh, L.S. (1994). Group
preference aggregating methods employed in AHP:
an evaluation and intrinsic process for deriving
members' weightgages. European Journal of
Operations Research 79, 249-265.
[9] Saaty, T. L. (1980). The Analytic Hierarchy Process.
New York: McGraw-Hill.
[10] Sr_evi_ B. (2002). Donošenje odluka pomo_u
analiti_kog hijerarhijskog procesa, Melioracije i
poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
204-221.
[11] Sr_evi_ Z., Sr_evi_ B., Potkonjak S., Zoranovi_ T.
(2002). Alokacija zemljišta na biljne kulture u
uslovima navodnjavanja i odvodnjavanja:
višekriterijumski prilaz pomo_u analiti_kog
hijerarhijskog procesa (AHP). Melioracije i
poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
222-239,
[12] Zahir, S. (1999). Clusters in a group: Decision
making in the vector space formulation of the analytic
hierarchy process. European Journal of Operational
Research 112, 620-634.
[13] Zhu X., Dale A.P. (2001). JavaAHP: web-based
decision analysis tool for natural resource and
envionmental management. Environmental Modelling
& Software 16 (2001) 251-262