uw ru WOR Baw TAA A BICHAL DROVE NARUCIVANJE JUGOSLOVENSKIH STANDARDA L PRETPLATA NA BILTEN "STANDARDIZACUA" i katalog sidr4i pregled svih vagesih jugostovenskih standarda donetih do1s. marta 1979. godine Pragenjem “Shisbenog-lista SERS", _Iigostovee sf G bitens "Standardizacif" mote se ima uvid w joncle poste 15. marta 1979. godine nskistandavdi mogu se nabavijati od Saveenog avods. a juposloverskih standanda kao i zahtewe 2a pretplatu na bien "trot el a abs si avd 2 standaaliadu, Prodavaien JUS fi UL Stobodana Peneziéa Kreuna 35 1004 Beograd pep 938 So sow crew emos ads 6h - cma brn} prada IOS je 644-066; lokal 239; U-porud bint jugostovensich ‘broj primeraka svakog pojedinog standarda.. —- Sureznt zavod 23 standardizaciju odobrava svim skolama u zemnli popust of 30% pri ‘kupovinistondanlaa svim knjizarama { disteibuterima rabat od 30%, i kaj su oxoateni zveadicom u "Pregledu jogostovenskh standards" Hampaal su ne nade Pugoslavje:stpskohrvatskom, hevalskor kijidermom, slovenaCkom | makeDx 625.746593.85 Ukupno strane | JUGOSLOVENSKI Oznake na kolovoru JUS STANDARD UZDU2NE OZNAKE U S84 1 SA OBAVEZNOM Definicija i podela $4.221 | 1980. ! PRIMENOM. od 1980.05.04 Pravilnik br, 31-3529/2 od 1980-02-28; Slusbeai list SFRJ, br. 17/80 Rood markings, Longitudinal markings, Definition and classification | 1 Predmet standarda | 1.1. Ovim standardom se utveduju viste uzdutnih’omaka na kolovory, 42 Pod uzdutnim o2nakama na kolovozu podrazumevaju s¢ linije obelezene paraleino sa osom kolovoza. 13 Undutne omnake na kolovorn slute za detaljno definisanjenatina Koritenja Kolovozne povrsine i kao dopuna ill altemativa vertikalnoj signaliz 2 Vrste tinija 2 Razdelna lina Razdelna linia suai 22 razdvajanje: ~ dvosmernih kolovoznih porrsina po smerovimna kretanja, ~ jednosmernih kolovozaih povrsina na saobraésjne wake. i Razdelnelinje obeletavaiu se belom bojom. 22 viens lina Ivigna linija sluti da jstakne ivicu voune povrsine kolovora i izdvoj} Kolovozne povctine sa posebnom namenom kao to su zaustayme take, povesne za parkrenje,autobuske ni, benzinske stanice i take kretanje voailajarnog gradskog putnidkog prevoza (IGP). Ivigna linia x obeledava tutom bojom. 23 Lingja vosija Linga vodilja sluti za urvedivanje puta voatlau raskranicama, posebno za manevarskretanja, Linija vodilja obelezava se belom bojom. 3 Naéin predstavijanja Sve pobrojane vrste linija mogu se pojavitiu jednom od sledeta ti oblika: — kao pune (aeisprekidane) linije, — kao isprekidane lini, = ka0 udvojene linge, Veza sa drugim standardima JUS US4.222 — Oznake na kolovozu, Uzduane oznake, Pune (neisprekidane) linije JUS US4.223 ~ Oznake na kolovozu. Uzduene oznake, Isprekidane linije JUS U.S4.224 — Oznake na kolovozu. Uzduene oznake. Udvojene linije Ns ommowu millfenja Republickog sektetarjats 23 Kultur SR Srbije br. 4131/7402 4.11 1974.ne plata se pores na promet {izdanje ‘SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACLIU ‘Stampa Sewani tivod #4 sandardizacju - BeogradDK 625,746.533.85 Ukupno strana « doe Oznake na kolovozn JUS STANDARD UZDUZNE OZNAKE US4.222 SA OBAVEZNOM Pune (neisprekidane) line 54. PRIMENOM 1980. od 1980-06-06 Pravilnik br, 31~3829/2 od 1980-02-28; Sluabeni list SFRI, br. 17/80 Road markings. Longitudinal markings. Continuous lines 1 Predmet standarda : 1 | ovim sandaréom s urdu obi i mere punth(nepekianiy lis ne Koloveey {aad njtone primene, ~ 12 Punom (neisprekidanom) linjom predstavljaju se razdetna i iviéna linia, 13 Pong (neisprekidana) linia Koristi se za razdvajanje suprotnth smerova na putevima sa dve i te sobraéaine trake na mestima gde je rabranjeno preticanje i na saobeaéainicama u nasejima sa najite Getii seobrataine take, Izuzetno se mote koristiti i na s2obraésiicama sa pet saobra¢ajnih traka u C® stugaju kada nema prostora za udvojenu punu (neisprekidanu) liniju, 2 Mere slika | 2d Sirina Sirina line @ iznost ~ na putevima: @ = 010m = na lokalnim putevima, a= 012m ~ na regionalnim putevima, 2 = 015m ~~ ma magistralnim putevima, 2 = 0,15i110.20m ——~ na putevima rezervisanim za motorni saobrata] i auto-putevimnas ~ na saobratgjnicama w aaseljima: a= 010m ~ na saobraéajnicama sa sirinom saobraéajne trake do 2,5 si, @ = 012m ~ na saobratajnicama 3a sitinom saobratajne trake od 2,5 do 3,0 m, @ = 0,15 iHi0,20m — — na saobracajnicama sa sirinom saobra¢ajne trake od 3,0 do 3,75 m. 22 Dusina 2.2.1 Dutine pune (neisprekidane) linje ns putevima sa dve Kolovozne trake, odnosno sa dve stobracajne trake zoni raskasnice ili pefackog pretaza mora iznositi najmanje $0 m (slike 2 i 3); njena dutina zavisi od brzine kretanja na tom delu puta ji2radunava se za svaki slueaj posebno, [oe pemimconnomaanan |sos ds Mere vm min 50 10 Slike 2 Mece wm Sa EE — Ee a et oa es min 50 yee aaiees Slike 3 222 ——_Dudina pune (neisprekiane) linije na saobraéajnicama w naseljima u 2oni saskrsnice ili petackog prelaza van raskrsnice, ukoliko regulite preticanje mora iznositi ngjmanje 20,0 m, 2 ukoliko regulite prestrojavanje mora biti njmanje jednaka duzini punog poteza isprekidane linije (sl. 4, Si 6).Meeum 23 23.1 Ivica kolovera JviEna lini Polotaj Slika 6 Kada s puna (neisprekidana) linia koristi kao iviena, rastojanje spoljatnje ivice iviene lini od ivice kolovoza odreduju Stine obeletenih saobracajnih traka. Ove rastojanje mora biti najmanje 0,10 mi(slike 7, & i 9). 0,10 do 0,20 Mere um Razdelna linija Slika 7 _0,10d00,20 } SeeeEEeeE Sere “. Saobraéajna traka_~ Wwitna linija | ig Ivica koloveza ISJUS US4.222 Stans 5 Mere wm aii J Razdeina lini, eT nome Razdetnalinij Ivica koloveza ~ Iviéna linijo | EEE ce min@,0/ \010 do0.20 Saobraéajna traka Slike 8 Mere um Ivica _kolovoza Wvitna Linija Razdetna linija Witna linija | E | a min 9.20 9.20] \ming30/ \g.20 Saobra¢ajna traka Slika 9Seeman TUS Ust.2 Uxoliko je mica kolovoza netavins, eve castoyanje é& se menith na LaCki sa najvedim odstupss deonice puta, Kada je ovo odstupanje znagaino i predstavlja prepreku, postupiée se prema standardu JUS U.S4,230, Sirinaiviene linge ne ulziw Sirinu saobraesne trae. 2.3.3 Neisprekidana iviéna linja koristi seu gradovima 2a odvajanje trake sa JGPP; ukoliko vorila JGPP koriste taku 24 h, U tom stuéaju polovina sirine ivigne lini ulazi u sirinu saobraéajne trake. 234 Ustutajuda na putevima posto ienjak it ivi aka, viéna Una se ne obelezaa, Iviena linia se postalfa obaveano na putevima sie 90 M, a nema srna na koja se postevkia ivi lin enosi 6,0 m. Veza sa drugim standardima |. Uaduzne oznake, Definicija i podela JUS U.S4.221 ~ Oxnake na kolovor Ns omnows mienja Republitkog sekrearjaa za kulluru SR Sebi be 13:81,/74.02 od 4,11 1974, ae pada se pores na ptometUkupno strane 6 DK 625.746.533.858 ea eALitiel Oznake na kolovoru fectraiutona UZDUZNE OZNAKE : SA OBAVEZKOM Isprekidane linije PRIMENOM od 1980.06.04 Pravilnik be, 31-3529/2 od 1980-02-28; Slutbeni lit SERJ, br, 17/80 if = Road markings, Longitudinel markings, Broken lines 1 Predmet standarda 12 ia 2 & aut vim standardom se utveduju oblik i mere isprekidanih linija na kolovozu i naéin njthove primene, lsprekidane lini: upotrebljavaju se kao razdelne, ivigne ilinije vodilje, ‘Vesté isprekidaniih linij Obiéna isprekidana linia Obigna isprekidans linjai2vodi ce u ti razlisitatipa: ~ Tip A (varijante A1 1 A2), prikazan na sl 1, = Tip B (varijante BY i B2), prikazan na sl. 2, = Tip C, prikazan na st, 3, Mere um Bt __§,0 5.0 5,0 |. B-2 as iar] een enemaTIP~C et 242 24.3) 214 mIP-C Mere um 23 6.0 is Slika 3 4) =0,1010,12 7 =0,1240,15 4 = 0,1510,20 Sirina obiene isprekidane lini, odnosno duzina punog dela iznosi za ATID A ceeeecseetseseesseses 0104012, odnosno 3,0:m ~ Tip B 0,121 0,15 m, odnosno 5,0 m, HTPC ieee 0,15 10,20 m, odnosno 6,0 m. Sitina obigne isprekidane line jednaka je srini pune (neisprekidane) line uz koju se primenjue, Obiene isprekidane linge primenjyju se: ~ na lokalnim putevima i na saobraésjnicama w okviru naselja st mlim saobraéajnm opterecenjem, dutine panog dela 3,0 m; ‘aa magistralnim i rogionalnim putevima i saobraéajaicame w okviru naselj, dutine punog dels 5,0 m; ~ na auto-putevima jputevima rezervisanim 2a saobraéaj motor vouila, duzine punog dela 6,0 m. Obigne isprekidane linije primenjuje se sa istim rabterom punih i praznih polja na saobraéajnicama u ‘okvinu naselja, Na putevima van naseljenih mesta, du2ina praznog polja isprekidane linije jednaks je ddvostrukoj duzun’ punog dels, Isprekidana linija upozorenja je blizine pune (neisprekidane) linije, a izvodi se u Isprekidana linyja upozorenje korsti se 2a najaviv (ci tipa sa merama prikazanim no sl, 4, Sina linije upozorenja je ista kao i Sina pune (nefsprekidane) lin uz koju se primenjuje. Mereum or 10,0 9 120. 60 12,0 Slika 42 Ks r 222 2.3 TIP-A IP-B JUS U184.223 Sinn 3 Linija upozorenjatipa A korsti se na putevima gde je primenjens obiena wprekidana linia lips A 2. Linja upozocenj sipa A mora se ponoviti naimanie & puta pre pune (neisprekidane nije, Linija upozorenja tipa B i C Korsti se na potevima gdje primenjena obigne isprekidana linia tipa B~2, odnosno C. Linija upozorenja tipa B mora se ponoviti najmanje 4 puta.pre pune (neisprekidane) linije ne putevima de je dozvoljens brzing 60 km/h, odnosno majmanje 7 pute gde je dozvoljena breina veéa ot 60 krn/h. Linija upozorenja tipa C mora ¢ ponoviti najmanje 5 puta pre pune (neisprekidane) linije. —~- Isprekidana linija upozorenja ne primenjuje se na saobracajnicama u naseljima, ana mestima gde su 220), ‘medupravei mali zamenjuje se uskom strelicom za skretanje sa0braéaja (JUS U.S4. Kratka isprekidans lin Kratka isprékidana linija se izvodi u dva tipa, sa merama prikazanim na sl. 5, Sirinakratke isprekidane line je ita kao i trina nesprekidanelinije uz koju <= primenjue. Mere um Slika $ Kratka isprekidana linija tipa A koristi se kao razdeina linija na prilaznim kracima caskrsnica | kao linija vodifja u samoj raskrsnici, Kratka iprekidane linija pa A kort. se u sprezisa obiénom ssprekidanom linjom apa A i B (slika 6), 8 29 odvajanje trake 2a vozita JGPP.2, koristi 9 u slucaju ako vozila JGPP Koniste taku samo w odredenim vremenskim intervalima w tok dans (sl. 8) Mere um Slike 6S43 rath pets pe Bal 5 apes ao rade inj, wens bean cia pee oe ee ee 60 120 30, 30,30 “ES ee | i : i | hae Saobraéajna traka 5.0 EHH SoHE 50 a Razdelna linija | yo.10 Soobraégjna traka \Wwitna tinijo_ | Taka za vozila JGPP L i stika 8 24 : ‘Siroka isprekidans linija Mad Siroka isprekidana linia iavodi se u dva tipa, sa merama prikazanim na sl 9, Mere win TIP-4 - el Pe | 10 rilpHens HBTORIAT a il - ome EE ortort wn aay :pews . Kulture SR Srbije | Stampa Suveeni aavod x2 nandadisacgu ~ Beograd ja Koristi s¢ kao ivitns linily 79 rardvajanie tokows 1 roses Siroka ispeokidane aseljenih rest Sixoka isprekidana linjo Koristi se kao ivigna 2a indvajanje niga 2a skretanje (za benzinsku stenicu, 2a parking, za stajalite autobusa itd.) izlivanje, odnosno ulivanje tokove na putevima rezervisanim z2 ssobraéaj motornih vozila (i. 10, 111 12), Siroks isprekidana linijatipa A korist se u nasaljima ina lokalnim, cegionalnim i magistralaim putevimna. ‘Sivoka isprekidana linijatipa B koristi se na putevima rezervisanim 2a seobrataj motomih vozila, Unutrainja ivica Stoke isprekidane ividne ti (neisprekidane) li (lika 11412). Mere um Razdelna tin ija 7 Wvigna linijo . Slika 12 Veza sa drugim standardima SUS U.S4.221 ~ Oznake na kolovozu, Uzdudne otake, Defincia | podela JUS U.S4,222 ~ Oznake na kolovozu, Uzdutne oznake, Pune (neisprekidane) linje JUS U.$4,229 ~ Omake na kolovozu, Ostale oznske, Stcice na kolovoru 1361/7407 of mora se nalaziti uw prodwtetku unutresnje ivice pune illu produzetku unutratne ivice ividnjaka, u zavisnosti od sprege uw kojoj se Koriste 1) 1974. plata Se prez na prometDK 625,746.533.85 Ukupno strana ¢ rOGOSL OVENS Orme kon JUS UZDU2NE OZNAKE. fa omnes vara U.84.224, od 1980-06-08 Road markings, Longitudinal markings, Two lines t Predmet standarda u Ovim standardom se utviduju oblik i mere udvojenih linija na kolovozu i natin njihove primene, 12 “Udvojena linija se upotrebljava kao razdelnefinija, . Be Naste idvojenih linia 2 Udvojena puna (itisprekidana) Udvojena puna (ncisprckidana) linija izvodi seu tri tipa, sa merama prikazanim ma sl. 1. Slika 1 i TPB Tec i = 012m @ = 0,151 0,20m 0,10m = 010m b= 034m = 0,401 0,50m Udvojena puna (neisprekidana) lina (sika 1) primenjuje se na putevima i saobraésjicama v nassljima 58 Ceti vite saobraésnih traka (slike 2 3), Sirina udvojone pune (neisprekidane) line ne ula Sri ssobradamih traka, ina mestu gde se 21.3. Sirinatinja udvojene pune (neisprekidane) linje zavisi od scine ostalth uzdunih {i primenjuje, Hindanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU |22 Udvojena isprekidana lina Udvyjsud ispren sta sina vO-2 se sa mnevama prikezanisn na sl 4. 2.241 Mere um Stika 4 Udvojena isprekidans linija koristi se 22 obelezavanje saobra¢ajnih (rake sa izmenijivim smerom kretanja, 1a Kojima je saobraéaj regulisan uredajima 22 davanje svetlosnih saobracajnih znakova. : 2.2.3 Ukupna Sirina udvojene isprekidane linije je 0,30 m, Polovina firine (0,05 m) jedne line viszi w Sirinu saobraéajne trake, Prostor izmedu linia (0,10 m) i dve polovine Sirine linije (2X 0,05) ne wlaze w Sirinu saobraajne trake. ja koristi se u sprozi sa obiénom isprekidanom linijom tipa B—| 2.24 Udvojena isprekidana 23 Udvojens kombinovanelinja 234, Udvojene Kombinovane Tinie (puna ~ nelaprekidana,isprekidana) izvode se u ti tipa, st merama prikezanim na st. 5.224 rang 2 US USA, “pron vuTazoraer Slika 2 — erin Te ayDry purssErqenS <} meet a | 3 Slika 3 | | Sa | | | | pypi} Dufpposqons | lpied es, dauge iypeekitsad) pine ween bapa Gee yen ' agde su usivvi preglednosti takvi da dopusiaju preticaye u jednom od smerova kretanja, 2.3.5 Sina linija udvojene kombinovane primenyye. 23.4 Udvojena kombinovana linia tipa A ke linja tipa A2, 23.5. Udvojena kombinovana linja tipa B ke inj tipa B—2, 23.6 linja tipa C—1, 3 Opita napomens linije zavisi od ostalih ueduénih linjja na mestu gde se oristi se na putevima na kojima je upottebljene obiénisprekidan & ‘| corist se na putevima na kojima je upolrebljena obiéna isprekidana Udvojena kombinovana linija tipa C Kors se na putevima na Kojima je upotrebljens obitnaisprekidana Udvojene linije se tzvode belom bojom, Vera sa drugim standardima JUS US4.221 — Oznake na kolovoru, JUS U.S4,22? — Oznake na kolovozu. ~ JUS U,S4,223 — Oznake na kolovozt. Ns ostow millenia Republidkoy sekrearijate 7 kultura |. Uzdutne oznake, Definicije i podela |. Undurne ornake, Pune (neisprekidane) linje Uaduane oznake. Isprekidane linije SR Stbije be. 413-81 /74.07 od 4.111974. 0e placa se potez na promet “Scamps Savezni savod fa nandaicschu ~ Beograd i}Dx 625.748,533.85 Ukupno strane 3 JUS ee Oznake na kolovoru fi STANDAI POPRECNE OZNAKE, 5A OBAVEZNOM Kosnie i graienici US4.226 fe PRIMENOM od 1980.06.04 Pravilnik br, 31~3529/2 od 1980-02-28; Slubeni list SFRJ, br. 17/80 Road markings, Transverse markings 1 Predmet standarda ‘Ovith standardom se utvrduju oblik i mere kosnika i granitnika, kao'i naéin njihove primene, a Kosnici se koriste za obelegavanje otvaranja, odnosno zatvaranja izlivne i ulivne saobra¢ajne trake. 22 Kosnici se koriste i za zatvaranje saobra¢ajnih traka rezervisanih za vozila JGPP-a, 23 Granignik se kocisti za zatvaranje zaustavne trake i odvajanje dela kolovoza zabranjenog za saobraéaj. 3r ~ Kose” 3.1 Oblik, mere | polotsj Kosnika za obelezavane zavaranjaulie take prikazani so na sl. Mere um ee \ Razdeina linija Ivigéna tinija ee .32 Obtit. mere i polos} Keni Yavanje owvaranja ialivne take prikazani su na sl Mere um Slika 2 Obi, mere | poloza} Kosuika 2a obeletavanje zatvaranja saobraéaine trake rezervisane ze vozila JGPP-2 prikazani su na cl, 3, Mere um oT Razdetnalinija | | | Slika 3 Kosi se obeledavaju 2utom bojom,3a BUS U.84.225 Sten $ holon tinge vaustarlanjd Limije caustavijanja mora biti postavljena (ako da vorsé koji se zaustavi moze da vidi bez smetnji vozila i petake koji mu dolaze iz svih pravace. Linija zaustavijanja postavija se po pravilu na najmanje 1,0m od ivice kolovoza (slike 8 1 9), osimn u sluéajevima kada 28 (0 ne postofi moguénost Mere um nin 0,20 do 0.60, | : Slika 8 Mere um sin 10 020 do 0,60. Slika 9 Opéta rapa Linija zaustavljanja se izvodi belom bojom.Steams 6.108 U.54.925 Mere um 9.20 do 0.60 32 Uroliko se pesacki prelaz nalaxi daleko od raskrsnice, linja zaustavljanja mote se postavtiiza pesachon | siika 10 33, Na saobratajnicame na kojima se saobrataj ne regulite svetlosnim ssobraézjnim znakovinta, linija ‘anstavians tok je pouebn, postana 8 ma uaenst of aslmaje LOw of pouson meee (ale 11113. Mere 0m min, 4020 do 060 Slike 11 Slike 12 Na osnova mitienjs Republckog sekretarijata 2x kultu SR Srbije bet $81 /74.0 ad 4,11 1974.0 ples se pores ornmeat ‘Stamps Severn rwWS US4.225 Sti 7m \ \ N\ = | oa Slika 4 U principu, linija zaustavijanja obeledava se iprayno sa pravac kretanja vozila, Ukoliko se obelezavaju stepenasto, nie zaustavijanja obelezavaju se smaknuto, najmanje 7a sirinu tinje zaustavljanja, Isprekidana linia zaustavijanja Isprekidana linja zaustavijanje sastavljens je od isprekidanth linia Sirine od 0,20 do 0,60 m. Duting linije mora biti jednoks najmanje dvostaukoj Srini Hinije, Razmak izmedu linija jednak je duzini linije (stika 5), Isprekidana linije zaustavljanjs postavlja se na mestu gde je potrebno da se propuste vorita koja se krect pulem s2 prvenstvom prolaza, Pored isptekidane linije zaustavljanja mote s obeletiti i trougeo upozorenje (slika 5). Trougso se obaverno obeleiava ukoliko nema odgovarajuce vertikalne signalizacije. Mere wm | | 0% —__— b= U.2d0 08 slike $223 Umesto ienret Red ih okcenut prema vovacu koji mora da ustupl prvenstve prolaza (shes 6, Mere um = 04 doo 2 = 064007 Slike 6 Osnova trougla je od 0.4 do 0,6 m, a visina od 0.6 do 0,7 m. Raztmak inmedu dve trougia uvek je jednak dutini oshove troughs, Oblik | mere trougla upozorenja na prilazu raskrsniei sa putem prvenstva protaza, dati su na sh. 7. a= 2Xh d= 015m aa S 60km/h b= 05m cS 4Kb nV > 60km/h b= 10m c= Oxd austadianje mote ee obelegiti na kolovors trouglovi 8 effijeDK 625.746.533.85, [ JUGOSLOVENSKI Oznake na kolovoz JUS STANDARD. POPRECNE OZNAKE SA OBAVEZNOM U.S4.225 PRIMENOM — od 1980.06.04 Ukupno strana ¢ Road markings, Transverse markings, Stop lines Predmet standarda . vim standardom se utvrduju oblik i mere linija zaustavijanja, kno i nadin njihove primene, Linija zaustavijanja oznadava mesto na kojem voraé mora zaustaviti svoje vozilo obavezno (puna ~ nei sprekidana linja) ili prema potrebi (Isprekidana linje ili trouglovi). iia zaustivijana Puna (neisprekidana) linia zaustavjanja Linja zaustavijanja mora biti veée sirine od uzduénih oznaka koje se Koriste na tom mestu 2bog specifiénog ugla pod kojim se vidi Linije zaustavljanja mogu biti rine od 0,20 do 0,60 m (sika 1). - Mere um slika 1 Linije zaustavljanja firine od 0,20 koriste se samo na neznatno opteresenim saobratajnicama v nageljima, Na ostalim saobra¢ajnicame, sirina linije zavisi od saobra¢ajnog opterecenja, Srine 1 znaéaja 590° beséajnice. Ispred linjje 2austavljanja mora se nia kolovozu ispisati ree ukoliko nema adgovarajuce vertikalne signallzacije, STOP" prema standardu JUS U.S4.232, tcc | __ saver zavon za NDARDIZACUU2I3U slucain ada Sriny eaobeadaine Ieake na este postaianjs tnije zaustovlianja protaei 112 4 prilaza taskrsniet (b), ali nie dovoljna da bi se obeletile dve ssobracajne trake, primenjuje se linija 2austevianja prema ici 2, Mere um Slika 2 Ova linja se obelezava samo na,prilazima na kojima nema peéeekih prelaza. Na karakteristiénim pritazima taskrsnicame. finija zaustavjanja se postavlja stepenasto. zhog bolje pteglednosti i da bi se omoguéilo nesmetano skretanje vozla (slike 3 i 4). Mere um Slika 3 aJUS U.54,226 Strana Granitnik se postavlja ne ulivime gde je potrebno odvojiti deo kolovoza zabranjen za saobrataj, =” Oblik, mere i polozaj granitnika prikazani su na sl. 4. Mere um 2,0, 20 20 do 0,40 i i} 1 | Bela linija Auta linija Y Slika 4° Graniénik se obelezava belom bojom, Veza sa drugim standardima JUS U.S4.230 — Oznake nt kolovoau, Ostale oznake, Polja za usmeravanje saobracaja jenia_Repuolickog wkeetaria, DK 656,055:656.14 Ukupno strane baa decieeratdaniaee Oznake-na kolovors JUS STANDARD POPRECNE OZNAKE SA O8aVEZNOM Pesach prelazi U.S4.227 1980. PRIMENOM od 1980.06.04 Praviuik br. 31-3529/2 od 1980-02-28; Sludbeni list SFRJ, br. 17/80 -—— Road markings, Transverse markings, Pedestrian crossings 2 Definicija ii iT AA postavyjane pes: i Predmet standarda Ovim standardom se utviduju vrste, mete i natin ozna¢evanja petackih prelaza oznakams na kolovozu, ao i kriterjumi 22 njihovo postavijanje, Pesacki prelaz je obelezeni deo povrsine kolovoza namenjen za prelaz peak, Ovim standardom definisa se samo petacki prelazi obelezeni oznekama na kolovozu. ihprelaza Posacki prelaz ée se uvek obeleziti, ako na odabranom mestu uéestalost iznosi = najmanje 400 vozila/h, ill simanje 300 pefaka/h, il — ako to zahtevaju razlozi bezbednosti, 4 Viste THaGin Evédenja pesackih pielaza 4a Pesacki prelazi obiéno se iavode w obliku nizs trake obojenih belom bojom (zebra), na nadin prikazen nas. 1. More um a Prapreka ‘Slika 1 2.21. Za odnose 1:10 do 1:20, spojevi linija usmeravanja sa steditnom ili linijom okrudeqja moraju biti zaobljeni. 2.2.2. Za odnose 1:20; 1:30 linija usmeravanja mode bitisastavijena iod pravih segmenata dudine od 5 do 30 m, zavisno od braine kretanja, 23 Primeri iavodenja prikazani su na slikama 2, 314. me ‘SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIIU23h. 23.2 Lingjs usmersvanja pred osteva vs pristajmye vouala JGPP-2 prikacan je ua sl. 2. Mere um & tp | beh40 50. EbeeeetitaseeteenisastseeteeenaE sika 2 Proragun dudine b za Vj, = 40 km/h = skestanie @> ceeee 40m — odnosa 1:10 = tazenadutind = ba b=... 400m Napomena: Potrebno je zaobljenje linia. Linija usmeravanja 2a 220bilazenje proproke na iviel puta predstavijena je na sl. 3, Mere um Slika 3JUS U.84,231 Strana 3 Proragun dudine b 2a Vy, = 60 km/h > skretanje a = odnos arb © 1:20 ~ trazena dutineb = 20-¢ b= Napomena: Potrebno je zxobhi inj, 2.33. Linija usmeravanja za promenu korisne povrsine kolovoza prikazana jena sh. 4, Proratun dustin: & 2a Vgr = 80km/h ~ skrctanje a ~ odnos a:b = 1:30 tradena dutina b= 30 @ 350m be Napomena: Nije potrebno zaobljenje linija. Linjja usmeravanja se izvodi belom bojom. Veza se drugim standardime JUS US4.230 ~ Oznake na kolovozu. Ostale oznake, Polja 2a usmeravanje saobracaja Na omovt mitlenja Republickor sckretarjta 2 Kulturu SR Srbije br, 41381 /7402 od 4.11 1974. ne plaa.s pater na promet ‘Samp Severn) saved fa standarduaayu ~ BeogradDK 625,746,536; 625,746.85 Ukupno strana 4 JUGOSLOVENSKI Oznake na kolovozu JUS ] STANDARD OSTALE OZNAKE s Oraéavanjesaobraégjnih porgin za U.S4.233 SA OBAVEZNOM Rehne none oe PRIMENOM . 4 1980.06.04 Pravilnik br, 31-3529/2 od 1980-02-28; Sludbeni lst SFRI, br. 17/80 Road markings Other markings, Standing and parking regulations I Predmet standarda Ovim standardom se uividuje natin obelezavanja powrtine 2abranjenih za zaustavijanje i parkiPanie vorila, k20 i oznake kojima se obelezavaju povisine rezervisane 28 vozila za posebne namene, 2 Zabrana zaustavijanja i parkiranja f Zabrana zaustavijanja i parkiranja obeledava se na kolovozu Lutom linijom (slike 1). Mere wim slika 1 2.2, Omaka za zabranu zaustavijana i paskicanja obeletava se samo na delu kolovoze,u zon gd je parkiranje oxvolfeno, a Kojem ei posebnihtzloga pottebno abr packranje i rata GG) /_. Zabrana parkiranja na trotoar obelezava se kstovima 2ute bop i linijom tamed nih (sks 2). Mere um 10,0 Slika 2 Seerene 8 U4 995 ava ¥: samo u zoni de je parkiranje na totoare 24 Oznake za zabranu parkiranja na totoaru’obele?: Gozvoljeno, ali gs je so wsusuar del «e zone potrebno cabranits iz posebuilt cazivgs peiaka, prolaz, snabdevanye i dl) ili da bi se izbegle nedoumice na mestima gde se vorila patkiraju esto, auslovi to ne dozvoljavaju, 2S Ove oznake obeledivaju se na mestima na Kojima nije pogodna primena vertikalne’signalizacije, ai ina ‘estima gde je saobraéajnom znaku potrebno dati dopunsko objasajenje, 3 OznaGavanje mesta rezervisanih za vozila za posebne namene ~ Mest rezervisana 23 vozila posebine namene oznaéavaju se Zutom bojom. LdECtENed etic tiomeeegug BA Za obelezavanje mesta rezervisanih 2a autobuska stajali8ta koriste se elementi na slikama 3i 4, Mere um oo SEZ { — a 3 : —s <_s } 3.0.d050120| 40 |20| 20d040 el Eee Heer L ' { Slika 3 Dutina Lavish od polotaa staat, tehnickih Karakteritik’ eutobuse 1 bro autobuse koji 6 istovremeno koristiti stajaligte, Sirina oznaka je min, 2,5 m. " Mere um, a 5 seeeeee & y al Z i al . io) 28” Seaplane 3000 Sika 4 51.2 Nabin oblezavajaantobuskog stale nil an raskanieepikean jena. 5. Sika $JUS U.S4.233 Suans 3 313° Nagin obeletavanje autobuskog staalite u ni prikazan je na sl. 6, NOI See a Slika 6 3.2 Mesta rezervisana za taksi vozila 3.21 Obelezavanje mesta ra parkiranje vise yozilé anje vise vorila: Na sledecim stikama prikazan je natin obelegavanja mesta za pad ~ podiuano parkiranje, sl. 7, . — upravno parkiranje, sl &. Slika 7 Mere um4 4 Obelegavanje mesia ze pupedinedne park 1s sledegim slikama prikazan je naci = podueno parkiranye, si, = upravno parkiranje, sl. 10. prenge obeletavanja mesta 2a parkiranje pojedinaénih taksi-vouila Mere um Obelezavanje mesta rezervisanih za youila drugih javnih sh Mesta rezervisana za vorila drugih javnih sludbi (rmilicija, vatrogasci, nnagin kao I mesta za individualno parkiranje taksi-vozila sa odg PET i dr.) obelezavaju se na ist ovarajucim natpisima u bokst,DK 625,746,535.3 JUGOSLOVENSKI Oznake na kolovozu JUS STANDARD OSTALE OZNAKE U. S84. 234 SA OMAVEZNOM Obeledavanje mesta za parkiranje 4. PRIMENOM od 1980.06.04 :625.246,533,85 Ukupno strana 6 1980, Pravilnik br, 31~3529/2 od 1980.02.28; Sluzbeni list SFRJ, br, 17/80 Road markings. Other markings. Parking places marking BL Buel 1 izdanje Predmet standarda Ovim standardom ge utvrduju mere i nagin obciedavanjs mesta 2a paikiranje 2a razigte vise parkiranja. Definicije Mesto 24 patkiranje predstaviia efektivan prostor koji zauzima vozilo, zajedno sa zatttnim zona, Mesto 28 parkirane ¢ poscbno obelezava na prostony za patkiranje, Prostor 2a parkranje sastoji se od mesta 2a perkrane i prostora za manevrsanje. Prostor 2a manevsisanje je prostor potteban za kretanje | manevrisanje vozla, Viste parkiranja i mere mesta za parkiranje Podivins parkiranje Poduéno parkiranje podranumeva parkiranje parsleino su pravcem kretanja, onoino paaleno sa iicom kolovors, Dimenzije mesta za parkiranje date su u tabeli 1, préing Semi na slic 1, Tabela 1 Mere um Tip vozila A B c Putniéki automobili 5,50, 20 3,50 Autobusi 16040179 | 30 4,50 Motocikli 20 10 - 4. LT SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUfleas THUS ULS4.24 312 Velidina A moze se smanjiti ako se obciedava na prostonu cezervisanom za mala vorila Hho Na pocetia | ia kray prostors 22 pat! wanje, ukoliko nikakva prepreko ne ometa packianje, mesta za Parkiranje imogu se smanjti ns 4,5 m, 2a puinitke automobile, odnosno na 12,0 m, za autobuse, 3.2 Kowo parkiranje : Koso parkiranje padazumeva parkiranje pod uglom u odnosu na smer xretaja fl na view kolovoza, Najeesce, taj ugao iznasi 30°, 45° 60° : sto parkicanj dae se uvek sme kretanj debi se omogutilodirchino ulaenje voli sxobraéajne rake, Sema kotog pakiranjaprikazana jena slick 2 dimenzie su date v tabelt 2 Sika 2 Tabela 2 Mere um Tip voila a A B c fe 30 4,30 2,20 2.80 Putnighs sutomobili 4s 500 | 230 | 300 60 530 | 230 | 4,70 4s | 1060 | 400 | 700 Autobust 60 12,00 4,00 10,00 45 130 | noo f Motee 60 1,80 1,00 A 33 Uprarmo parkiranje P21 Upraimo parkiranje podrazumeva parktanje pod vglom od 90° w odnoss na sinerkretanja ina wicu trotoara, ‘Sema upravnog parkiranjaprikazana jena sci 3, a dimenzije su date w tabel 3. 3.3.2 Ukoliko prednji Wi zadnji prepust vozila moze da satkrili trotoar ili drugu povesinu, dutina meste 2a parkiranje 2a putnicke automobile moze se smanjiti do 0,5 m, odnosno 1,5 m 2a autobuse NeJUS U,84,234 Strena 3 OS S - eee] q i, Sitiko.3 Tabela 3 Mere um A 1 Tip vozila B Bez natkriljenja Sa natkriljenjem Puini¢ks automobili 4.80 4,60 2,30 5.40 Autobusi no 10,50 4,00 1450" 9,50°* Motocikti 20 - lo - Patkicanie hodom unapred. ** parkucanie hodom anaze, 4 * Obelezavanje mesta za parkiranje 4A Mesta 24 patkivaije sf obeleza.sju belom hojom, -isim u sludajevima koji su regulisani standardom JUS U.S4.233, a2 Sirina linia za wbelezavanje mest «22 parkiranje izno i 0,1 m, Polovina isine linije ulaziu tiriww parking, smesta 43 Mesta za parkiranje se obelezavaj punom tinijom, o-im na strani sa koje vorilo ulazi, odnosn + na strani ade je olviceno wicom trotoars, Na slede¢im slikama prikazani su na¢ini za obele2avame mesta 2a parkirante i to: ~ mesta 2a upravno parkiranje, s. 4, esta za kasi parkiranje, sl, 5, lesta 2a poduzno parkiranje, s. 6, Imesta za upravno i koso parkisanje motocikla, sl. 7Meteum Slika 4 Mere um 2B . Sika § Mere um Stak44 44.1 Mere um f US US84.234 Str 5 so 4 Kombinovani sistem parkiranja 2a putniéke automobile Sema kembinovenog parkitanja sa naizmenitnim jednosmemim prolazima prikazana je na slci 8, a dimenzije u tabeli 4, Siika 7 sia 8 Table 4 Mere wn { 4 8 ¢ > E 20° 430_| 220 | 200 | a5 | 103044.2 Sema Kombinovanog. parkiranja 22 putnieke automobile pod vplom 45° sa dve prolaza istor, sera .prikazana je na slit 9 Mere um Stika 9 4.4.3 Mesta za parkiranje za kombinovani sistem obele2avaju se punim (neisprekidanim) linijama sa svih strana. [Na omove miljenja Republckog wkectarijats 22 kulturu SR Stbije br. 413-81 /74.02 ed 4.111974, ve pla se pores na ptomet ‘Stamos Seveeni zoos >>+ Mere u emne 3 SA OBAVEZNON ra Ovim standardom se utveduju oblik i veli8ina slova i brojeva, i nadin isptivanja natpisa na kolovozu, 12 Standard se odnos! na sve natpise na saobratajnim trakama, na povrtinama ze parkiranjé i JUGOSLOVENSKL Ukupno stisna 6 Oznake na kolovoru JUS OSTALE OZNAKE U.S4.232 ore 1980. STANDARD PRIMENOM 04 1980.06.06 Pravilnik br. 31—3529/2 od 1980-02-28; Slusbeni list SFRI, br, 17/80 Road markings. Other markings. Word markings Predmet standarda povrsinama za zaustavijanje vozila, koji utesnicima u saobrataju pruéaju obavestenja 0 nazivima mesta, bbroju puta, nament povrsina vi. dl, Natpisi moraju biti kratki i aki za razumevanje, prihviteni u ‘medunarodnom seobraéaju (TAXI, STOP, BUS i dr.) Za natpise na kolovozu koriste se siova i brojevi sirine 20 cm, visine 40 em i debline stubova slova 6 em (L112), 4 Mere wom ‘Stika 1 SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACLJUS US4212 Stans § 3 Ivodenje Ad Si nupisi aa holesory moja bit ispisani velikim sovirsa, Leveetno, w ducajo Uugaekih napisy i Seranicenog prostors, natpisi wiogu bit ispisani vein {wale stovina, prema standardu JUS U.S4. 202, Bl Natpist BUS i TAX! su z0t€ hoje, a svi asta su hele oje, 33 Natpst ns kolowery motaie hits zdusens 22 proraéun poveéanj polozenosti slo 4 ispisvanje ua koluvon kowsi se djegtam predstvien na sf, 4 {uacin korise Faktora polozenosti i povecanja paskazan je na slikama 4, $i), Hakinepotowmteebs og ya Hoktorpmesinintes 4S ‘ 5m A zy cl : 4 Sika J 2a | ty Na sei je = vising slova (11) 40cm ~ firing slova (8) 20em ~ debljina slovz (D)— 6 em ‘Sika 4 Na store faktor povecsma tay 3.5 Siring vlova—(B)50,0 visina tora (1D 108.0¢m debijmasiors— (D)—15,0em Slika § _!Stike osasf ort ort or BOS ort ort ata 1 “ae “2S _ <= = | ; = = i << —_ = |Surana 6 JUS US4.732 , 4 42 5. 5.2 53 54 Ne omovy miljenfs Republickog skretarjata 12 ki Dimenzije natpisr Razmak izmedu slova zavisi od broja slova u natpisu i raspolozivog mesta, Razmak iemedu stove mote biti najvite jednak Sirini stuba slova, a najmanje 1/2 Stine stuba slova, Za ispisivanje natpisa korste se sledece visine: a) visina of 1,60™m za — natpise na mestima rezervisanim za taksi-vozila, miliciju, PTT itd, *— ree STOP, = natpise-u zon prestrojavanja gde je maksimalna dozvoljena Srna manja od 60 kin /h (obiénO U na seljima). by) visina of 4,00 m za 7 — natpise u zon presteojavanja gde je maksimalna dozvoljena brzina veéa od 60 km/h (obitno van na- selja), : — natpise BUS na autobuskim stajalistima, avisno od uslova na mestima gde se primenjuju, < Date visine natpisa su najmanje dozvoljene; veée visine biraju se 21 Polozaj natpisa ‘ Polodaj re@i TAXI i BUS mora odgovarati standardima JUS U.S4.233, a re6 STOP standardu JUS USA.225, U prineipu, nazivi mesta vezuju se 2a strelice 2a oznacavanje smera kretanja. Postavjaju & ia strelica, na stedini saobraéajne trake, Dugaéki natpis Siri od saobragajne trake, mogu preéi i u susednu saobra¢ajnu traku, ali tako da ne stvaraju zabunu kojoj treci pripadaju (a. 7). Razmak izmedu natpisa i pose tka strelice jednak je visini izabranih slova ‘Ako jedmia traka vati za dva smera (na primer, pravo i desno) naznacavaju se oba mesta na nacin kako je to uobiéajeno na putokaznim tablama; u prvom redu ispisuje se uvek naziv udaljenieg mesta Veza sa drugim standardima JUS U,S4,202 ~ Usko latinigno pismo za seobra¢ajne unakove, Oblik i vel JUS US4.225 ~ Oznake na kolovozu, Popreéne oznake, Linije zaustavljanja JUS U.S4.233 ~ Oznake na kolovozu, Ostale oznake. Oznatavanje saobra¢ajnih povrsina posebne namnene 13.81/74.02 of 4.11 1974,ne plats te pores na promet ary SR Stamos Sperm oe14 9.2 9,241 0,2,2 408 252.240 strane 7 Viskoznost pre razredivania Metoda prema stendardu JUS H.C8,051 ~ posuds tip 1. Sadr2aj suve materije Oddoveraua kolitna boe (oko 10g) nanese sera lamerenu Alfoli debiine 0,2 mm. Follie se odmah-prsavijo, dee spretl isparavanje rastvera izmedu merenie, Posie merenia folija se {a8i Fnaginlnjem raxijeboja Sto tani se. Ispitniuzorak se suti na 105°C do Konstan ase (oko 9 Gasa) ill proms standardu JUS H.C8,063, Ohledeni uzorak se ponovo izmeri, Zapaljivoss Zapaljivost se odreduje prema stendardu JUS H.C8,058, Osobine s obzirom na upotrebu Rok upotrebe Provera upotrabljivosti za utvrdeni period vrai se na sledeéi nagin, Bole s ule u posudy zaprenvine 600 it 1000 mi hermetiski zetvari i éuve u tamnom prosteru ne nore ‘malnoj temperatur Poste isteka doklorisanog wremena 24 rok upotrebe boje se pregleda i lopaticom ispitaodlote (pogada). Ocenjivanje s2 vr8i prema sledeéoj skali: kota Stepen Opis boje 10 ~ Potpuna suspenzifa, bez promene, 8 ~ lepaticom se mode poditi manja kotitina talogs bez ometanje kretanja - lopatice, 6 ~ na dau je pogaéa koja je tolika mekana da mote fopaticom bez napo. £3 preteéi do dna svojom matom (bez pritiskanjal; pomeranje je delimia. no otezano, 4 ~ Pogeés na dou je twrde, moze se preset! samo pritiskanjem, masa pogade s¢ mote lopaticom jednastavno izmeiati, 2 — Pognéa je tvrda i ako pritizneme lapaticu rukom do dna, mote se pomeri- ti samo 52 potetkoéom; boja se mote joi uvek mesanjem ponovo homo. senizirati, 0 ~ Pogaéa je veome tvrda jruénim mesanjem ne mote se ponovo homogeni- ial Veeme susenja i.vreme ogvriéavanja Laboratorisk s izmeri veme w kojem se sloj bole ottedene cebiline vide ne lepi na gumene prsenove ‘Standardnog vallks, Postupak se izvodi na 25°C i pri relativnoj vieénost| vazduha od 60 de 60 % na se. dtl nadin, Bola razredens do radnog viskozitets nanosi sexna staklenu plotu sa slointkom, Ito: slojnik visine 0,600 mm — debijina mokrog sioja 0,490 do 0,460 mn, stojnik visine 0,400 mm — debljina mokrag sloja 0,200 do 0,300 mm, 5 minute posle nanodenja boje postvl we iepitni wzorak pod nagibom 1:6 u zatim se svakih § minute Putt preko njege standardni vallak mass 6,4 kg sa gumenim prstenovims (sika ), Zable se vreme posie kojea te boja vile ne lepi na gument prstn (¢, — vreme sutenja) i weme poste kojeg pretaz toéka ne ostavia vidni otisak (tq — vreme oéveééavanja).Stenne f JUS 2,59 940 Sums ravan 15 6 a 8 ae \redaj 22 odredivanje vremena sutenja(¢s) i ofvr8éavania (¢3) 924° Merenje debljine mokrog i suvog slojs oznake 1m limy ili staklenim ploama koje se staviiaju Debijina mokrog i suvog sloja oznake meri so na eligno 9 Sloja o2nske moze se upotrebiti meraé dob 1a kolovoz u vreme nanofonja cznaka, Za merenje mokro ‘ne mokrih slojeva u obliku éetlja ili ekscenteiéni meraé u obliku toska, Debijing savog sioja meri ze poste suienja od 24 Gata na 20 do 26°C odgovarsjudim Instrumentom, na Primer magnetnim ili mehanigkim meratima debliine, : 93 ‘Osobine osutenog tloja oznake 93.1 Prisnjanje 'spitivanje prianjanja se izvodi prema stendardu JUS H.CB.059, Bola se nanese na blago ohrapaviien, o€éen i odmatéen Ealléni lim sa slojnikom bilina mokrog sloja 0,100 do 0,120 mm), 'spitni uzore! moraju da odtete 7 dana pod normalnim ustovima (20 do 25° C). Frlanianje se iapituje urezivanjom standardne retetke sa rezmmakom 2 mm, Preko urezene rotatke se 6 Puta diagonaine prode éetkom { oeni oSte¢enje sloja boje prema standerdu JUS H.C8.059, isine 0,200 mm (d 932 Elastiénost Utvedivanje elastiénosti vii se na sledeti nadin, Boja te nonese na o€ieriu | odmatéenu Al-foli Soja anodi 0,100 do 0,120 mm. Isptni uzorei moraju de odlefe 7 dana pod normainim uslovima (20 do 26°C), Celetan! lspitnl uzorel sei se 22 180°C proko cilindrignih rnove presnika 32, 26, 20, 16, 12, 10, 8,5,5, 4,31 2mm, Zabeleti % precnik trna kod kojag se sloj bole vite ne oftedu ‘opaziti prskotine, odlepifivanje ili justenje), lu 89 slojnikom visine 0,200 mm tako da debljina mokrog je (kod desetostrukog uvedanj ne smeju se 933 Otpornost prema hemikalijama Bola se nanese na bloga ohrapavlien, odften | odmaééon éilién im sa sloinikom 0,200 mm (debtine ‘mok109 sloja 0,100 do 0,120 mm}. {pital wzorei moraju da odlege 7 dana pod normalnim uslovima (20 do 26°C). tujima Ispita se tako da se uzorak prelie s22 mi uljaiostavi 24 dasa da ulje boje odreduje se vizuelnim pregledom, Otpornost prema motorni deluje na boju, Promena sto eeetosus 2.52.240 . 2 Vitek nasutih Kuglisa skida se ietalnom ravojadom, Nasiona zapreminska mata ierafuna se i merne ‘mave nasutih kuglica i poznate zapremine morne posit, 954 Gustina stakle Odreduje se piknometrom na 20 do 30 vodom ¢ = 20°C i vakuumira, 8 kuplica usitnjenih u prah, Piknometar se puni dostilisanom 95.5 Vie£nost Odreduje se merenjem staklenih kuglicasuSenjom na ¢ = 105°C do konstantne mase. 956 — Granulometrijski sastay 2009 staklenih kuglica soje se 10min preko sita sa standardnim otvoriina Prema standardu JUS L.J9.010 {800 s1m, 500 pm, 316 um, 200 pn, 100 4m). Merenjem se odreduie protex kroz pojedina sita u procen- 98.7 Procenat ispravnih kuglica lamari se procenat neispravnih kuglica i procenat kuglica sa gesnim mehuridime, = 100 ~ procenat neispravnih ~ procenat sa gasnim mehuriéima, Procenat ispravnih ku 9.8.7.1 Procenat neisprevnih kuglica Odredule se u pojedinim frakcijame koje se doblaju nekon granulometriske analiza, Fribtiine 100 kugiea se na prozorskom stakiu nakvas kallolom sa a = 1,49. Kod wean 100 ibroje f2 netiste, nookrugle i slepliene kuglce, Rezultati po frakeljama se sumiraju, 9.5.7.2 Prooenat kugliea sa gasnim mehuricima Frocenat kuslica sa gesnim mahurigime odreduje se po frakcljama dobijonim ‘grenulometeiiskom anati zom. Ne prozorskom staklu kugllce se nakvase teénottu istog lomnog koefiifente keo staklene kuglice (na primer Imeraiika medavina i t, 96.2 Il eugenol /n = 1,54/). U proputtenc) wetlsti, kod uveéanje 40, ssn! mehuridi su cri, tzbrojerse kuglice koje su vido od 26% crne. Rezultati po frakcijama se sumireju, Veza sa drugim standardima US G.S2,056 — Plastiéne mase, Odedivanje postojanost boje prema dnevno} svetlost soe 28.081 ~ Boje i lakov. Odreavane vremenaieticanfs pomodu poside 2a Itcanje 108 H.C8.058 ~ Boje i lakovi, Ocreaivane tacke 2apaljvosti~ metoda pomosu zatverene posude US H.C8.059 — Hoje i lakovi, Odredivanie stepena prianjania premaza (mmetote zasecanja filma) 10S H.68.063 — Boje i lakovi. Odredivane ispartivih Fneisparlivih materia JUS L.J8.010 — Loborotorijska sita i reseta. Nazivno mere owvore JUS U.C4.018 ~ Ispitivanje otpore kizanjy habsjuéeg sloje Kolovoznih konstrukelja US U.S4.221 ~ Oanake ne kolovoru, Uzdutne oznake, Oefinicija i podela {US 84.222 ~ Oanake na kolovoru. Uzduine eznake. Pune (nelrekidane) lnje JUS U.S4.223 ~ Ornake na kolovoru. Uzduine oznake. Isprakidane lnije 1S U.S4.224 — Oznake na kolovozu, Uzdutne oznske. Udvojene linje 1S U.S4.226 ~ Oznake na kolovoru, Popresne oznake. Linije zaustavlanja 10S U.S4.226 ~ Oznake na kolovozu, Popreéne oznake. Kosnic i granitic! 4US U.S4.227 ~ Oznake na kolovoru. Popretne oznake. Patacki prelazi 1S U.S4.228 — Oznake na kolovozu, Popresne oznake. Prelar biciklistiSke saze JUS U.S4.229 — Oznake na kolovozy, Ostale oznake, Strelice Joe 280 ~ Oxnake na kotovoru. Ostale oznake. Pola 22 usmerevania saobracaja 108 U-S4.231 — Oanake na kolovoru, Ostale oznake. Linije vsmerevanja JUS U.S4.292 — Oznake na kolovoru, Ostale oznake. Natpisi WUSUS4233-~ Ornake na Kolovoru, Ostale oznake. Oznatovanie saobracainih povrdina 28 posebne 1S U-S4234 ~ Oznake na kolovozu, Ostale oznake. Obeletavanje mesta x8 parkicanie Mowry miele Renblithog woke earin ta hulu BM See br. 41281/7402 od 4 1974, ma plate w pore aa prorat Suampa Saveznt ravod 29 wanaerat Ek9.3.5 95.2 208252240 sue Otpornast prema vodi 1 odreduje se nakon sedmodnevnog potepanje uzorks u destilisanu ‘vodu i zasideni rastvor soli (NaCI). Posie vizuelnog pregleda izmori so prianjanje prema standardu JUS H.C8,059. Boja Je otporns na delovanje hemikalla 2a ispitivanje ako se kod izlaganje ne promeni, ne odvela, ne bu- bri, ne omekiava i ako prisnjanje ne slabi. Otpornost prema ultravioletnaj svettost! (UV) Uzorek boje 2 ipitivanie( boja je neneta na staklenu plogu) lot s dejstru UV-svetlost"” do promene boje ispitne plave tkanine bia} 8, a Promens boje se ocenjuje poredanjem 2 bojom plave skale utvrdane u standardu JUS G.S2.656, Otpornost prema hebaniu Boje se neneso na staklenu il metalnis plogu sa slojnikom visne 0,600 mam. Poste 7:dnevnog odletavanja, pod normalnim uslov:ma, uzorak za ispitivanje se brusl na aparatu s brus- him diskovima CS—17 pri optereteniu oc 1000 g. lzmeri se gubltak mase (TA i promena debijine fil- ‘Saobragsino-tehniske osobine oznska Trajnost ozneke Trajnost oznaka, s obzirom na vestu i mesto oznaka, kao i se0braéajnog opteretenja, odreduje se isptive njem na kolovozu, Najvete dozvoljeno habanje je 50 % od ukupne povréine ozneke. Vidljivest po danu, promena boje Vidljivost po danu se odreduie ispitivanjem na uzorcima za laboratorisko ispitivanie ina kolovozu. U toku ispitivanja materiata 22 obelezavanje kolovoza, na terenu se posmatra promena bole uzorks 2a Ispitivanje i poredi s2 promenom hoje utvrdene plave skale kada su osvetljeni UV-svetlotsu (t, 9.3.4). Otpornost prema klizenju Otpornost prema klizenju ispituje se na oznakama na kolovoru sa odrodivanjem koeficjenta trenja po motodi Klatna prema standard JUS U.C4,018, Ijivost noéu Vidljivost oznaka noéu odreduje se ispitivanjem na kolovozu (na terenu). Vidljivost noty — retroreflektujués sposobnost oznake meri se kod upadinog ugla svetlosti 86°30" i ugla posmatrénjs 87°30" (divergentni ugao 1°). Upotrebliava se retroreflektometar®), Mesenje se izvodi na su- ‘vim povesiname pe: temperaturama iznad 5°C Napomene: Kod upotrebe drugih instrumenata reflektometar so koristl kao Instrument za poredenie cozuttata, Osobine staklenih kuglice Hemijski sastay stakla za reflektujuée kuglice Homijski sastay stakla odreduje se po metodama hemijske analize za sillkatne materiale. Odredule se sadriaj: $10, Naq0 K,0, CaO, MgO, Aln03 1 Pb, Lomni koef Henta Ispituje se po imerzijskoj metodi u medevini dve tegnosti sa n= 1,4 1 a= 1,6 (na primer dietibester ok- 62) sa uvetenjem 100 pura, salne kisoline sa.0 = 1,42 i cimetov aldehid se n ska masa Nasipna zapre Staklene kuglice se sipaju iz levke w cllindriénu mernu posudu postevlfenu centriéno ipod cevi levka. "7 Siaiea origina! Nanou © 400 29 vsine 40 cm, santet hanau.jli Keonotet 2 aparat Toberabrerer. 3 ottektomater ekotuieUkupno strane 1¢ JUS OK 067.097.2:025. 7406.28 JUGOSLOVENSKI Oznake na kolovozu STANDARD BOJE 2A TANKOSLOJNE OZNAKE NA KOLOVOZU Z.S2.240 ; SA ORAVEZNOM Tetniski uslovi 198, PRIMENOM, od 1964-01-21 Pravlnk be, 60-19051/1 od 1983-08-21; Slufboni lst SFRI, br, 85/83, 99d markings. Requirements for thintii materé! and spplication Predmet standarda ‘adova i saobra¢ajno-tehnidke osobine oznaka na kolovoru, ial rad ¢2 ila, koji se nanos u tankim sojevims na povtinu kolovoza te $2 zato uvrééuju u grupu tankoslojnih oznaka, 13, Veste, oblk i mere, nin primene i natin izvodenie oznake na kolovozu I ‘dtugim saobraéajnim povesina ‘me utvrduju #9 standardima JUS U.S4,22t do JUS U.$4.234 imsiu Osobine i kvalitet materijala mocajy odgovarajuéu hrepavost | trajnost u biti uskladeni sa saobradainim opterecenjem puta, 22 Sestev materiot i natin izrade oznak morsj biti takvi ds obezbedulu ‘eflektujude osobine oznake, 3 Klasitikacija materijata Frema debijni soja oznake, nedinu ievodenta, sstavw materia i procesu obvrécavanja materijali 20 Obeletavanje kotovoza dele se na vide podgrupa, 3a Preme debijin suvog sloja premaza {oznake) razlikuju so: ~ material za tenkoslojne oznake debifine od 0,200 mm do 0,800 mm, ~ materiel za debelostojne oznake debliine siofa vece od 0,800 mm, 3.2 Prema neginu izvodenja razlikuju se: ~ material koji se nanose na povrtinu kolovoza, — matorijali koji se ugraduju na kolovoz. 3.3 Prema sata materials, procew o€veidavania i ninu nanotania, boje ze tankoslojne oznake dele se ~ iednokomponentne boje, ~ vilekomponentne boje, = Romaine boje, Kod kolih se retrorefteksija oznake postiteprekanjem i Posipaniem staklenih kualica, 7 fle #8 veé umetanim dodatkom odredene koliine staklenth kuglica, boje 28 nanotenje u toplom stanju,asta? 4 i stray 2408 782.740 44 42 43 44 45 48 Osnovne osobine boja za tankoslojne oznake na kolovoz Proizvodaé premaze boje za oznake na kolovo2u, odnosno uvoznik (zastupnik) strane firme mora za sva- i proizvod doneti proizvodacku specifikaciju sa slededim podacima, Optti pode! ~ evidenciiski bro} proizvodaéke specitikacije, = naziv proizvoda i njegovo trgovaéko ime; ako ge proizvod ima, ~ vesta i svrha upotrebe materijala, = datum proizvodnje | broja tarke, — rok upotrabe proizvods, = datum donogenja specitikeciie, — datum potetka proizvodnie po specifikacil Podaci o boli = esta veriva, pigmenta i punila, = gustin, — doavoljene granice viskoznosti boje pre razredivanje, sadrtaj suve mater ~ tadka zapaljivosti stopen opasnosti, ~ toksignost. Podaei 0 razrediveéu — vista razrediveda, = take zapaliivosti stepen opasnosti, = toksignost razredivaga, Podeci o staklenim kuglicama fomni koeficijent, inska masa, = nasipna zapren — qustina (2apreminske mesa) stakla, = vlatnos:, = granulometris i sastev, = procenat ispravnih kuglica, Proizvodaé boje 22 ozneke na kolovozu, odnosno uvoznik (zastupnik) strane firme dutan je da vodi evidenciju 0 donesenim proizvodackim specitikacijams, Proizvodad fe dufan da redovno kontrolise kvalitet proizvoda i da za svaku isporuku pritodi izvestaj sa lu proma t. 4.1 do 44, podacima o materi Upotrebne osobine Proizvodaé, odnosno woznik (zastupnik] strane firme obavezan je da uz proievod prilodi uputstvo 20 ad, Uputstvo za rad s@ bojom za oznake na kolovozu mora sadrzatt: ini viskazitet boje kod nanotenja (me toda ispitivanja prema t, 9.1.2), — stepen razredivania, = zahtevanu debljinu mokrog stoja oznake (t. 9.2.3), — zahtevanu debijinu suvog sloja (1. 9.2.2), prosatnu potrainju boje po m? premaza oznake, = vreme ofvrééavanja do momenta korisconja (t. 9.2.2 — 3),62 6a 64 65 66 208 2.82.240 strany 3 ~ zahtev u veri sa vremenskim uslovima pri izvodenju radova, ~.nagin | uslove 2a pripremy povrine kolovoza pre nanoSenja ozneke, = Prodiiog postupka i opreme za izvodenje radova, ~ postuipak za odstraniivanje oznake, — zahteve ze zadtity na radu, = Uslove sklediitenje materijata, ~. Viste ambalafe i nagin pakovanja, ~ zahteve zaitite od potara, Ispitivanje kvaliteta ae Radi utvedivanja podobnosti pitivanja, * kvaliteta boje za tankoslojae oznake na kolovozime, vrde se sladeéa {s- Ispitivanje.podobnosti boje = gustina (t, 9.1.1), ~ viskoznost boje pre razredivania (t. ~ sedrdaj suve materife (9.1.3), = zapaljivost (t. 9.1.4), — IR (infracrveni) spektar veziva, — gasnl hromatogram isparijivih komponenata, — sada] Evrstih sastojaka, odreden rendgensko-fluorescentnom analizom. Ispitivanje upotrabnih ozobina = rok upotrobe (t, 9.2.1), rome sufenja i vreme obvedéavania ty I ty (t. 9.2.2). Ispitivanje osobins sloja — prianjanje (t, 9.3.1), ~ elastignost (9.3.2), — otpornost prema hemikalijama (t. 9.3.33, — otpornost prema ultravioletno| svetlosti (t. 9.3.4), — otpornost prema habanju (t, 9.3.5). Iapitivanje saobraéajno-tehnibkih osobina = trajnost u odnosy na saobratajno optereéenie, vestu i mesto oznake (t. 8.4.1), ~ dnevna vidljivost — promena boje (t, 9.4.2), = otpornost prema kiizanju (1, 9.4.3), nodna vidijivost (1, 9.4.4), {spitivanje osobina steklanih kuglica ~ hemijski sastay stakla za raflektujude kuglice (t. 9.5.1), = lomni koeficijent (t, 9.6.2), — natipna zopreminska masa (t, 9.6.3), = gustina (t, 9.5.41, = viatnost (t, 9.5.5), ~ granutometriski sastav (t, 9.5.6), — procenat ispravnih kuglica (t, 9.5.7) laveitaj o ispitivanju boje aveltaj sadrdi rezuttate laboratorijskin i terenskih ispitivanja (t. 6.1 do 6.5). Rok vatenia je 4 godine,} { Strana 4 JUS 2.59.240 ey mw aad 713 72 23 73.4 732 74 744 142 743 744 745 78.4 782 753 76 7.6. Izvodenje radova ‘Vesta, oblik, mere i primana oznaka na kolovozu Viste, oblik; mere, boa i polotalodnaka na kolovozu, kao i znatenje i naéin ‘oznadavanja utvedent su “endordina JUS U.S4.221 do JUS U.S4.234 i propitime 0 seobraéaiim znakovioe ‘mensta, nisu dozvolje Grnake koje nisuu skladu sa utvrdenim obiikom morau etisjno-odstranti, labor boje za obelezavanja [zbor boja 28 oznake na kolovoru vel s9 na omnovu vise i polatal caneks, seobraéainog opteredenja : womentkih usiova za izvodenie radova,. Porte nanotenje oznake, vreme do momenta kada se preko oznake mote dvi Jane ogranigenja aobrataja preko kolovora, sme iznostinajvite 45 min, saobraéaj, odnosno tre \Vremenski usloviza izvedenje radova Kavevi se itvod u suvom vremenskom period pri tomperaturi vaeduha + 10°C do + 30°C, relativnoj whtnost vazdutanajite 86 % i temperaturl povtine Kolovoze + 5°C do + 48°C. 2s uslove ode je temperature povrtine Kolovera viéa od 45°C proisvodsé mora Dpritagoditi osobine boja IM rarredivacs, kao i navesti dodatne zahtove za i2vodenje radove, Priprems,povedine kolovoza Fre nanogenja bole pourtina kolovoza mors bit! porpuno tuve, isa, ber Pratine i ostatka soli. Uline | ‘dtuge masne mrije moraju se ukloniti, 22cije zevrSnog sloja asfalta, Fripremanie povtSine kolovoza koja je jako hrapaveiavodi te Eetkanjom, i2duvavanjem ii ispiraniem, [fot Jsko ualaéane povesine, pohabane poutine betone il esl, poring kolovera more prethodno da 4 obrapavi ill izvesl impregnacija, Nanoienje ozneka na oftedane poviiine’kolovoza, npr. ne pukotine radnih spojeva astaltnih slojevs iti 12 fusirane spojeve betonskih ploéa na betonskim kolovozime, mora se isbett Pomeranjom ore oznake {ako da oznaka bude neposredno uz aitesenje ill spo Debijina sloja oznake Minknaine debijine soja tankoslojnin oznaks, u zavsnost ed ssobreéainog opteresenje, utvedene su u tabeli \ badrutiu krivina moralu se nenosti oznake w debijim slojevima, Debijing suvog sloja oznake mora bith w krivini veda od 0,260, : pPovrsine oznaka sa debljinoi sloja merjom od minimalno utve. U slugaju da se ustanovi vide od 10 % dene, sloj s9 mora ponove naneti. Oprema za izvodenje radova Portpak i oprema za nanoienje premaze 29 oznake na kolovozu moraju da bud takvi da sadovi ne uti G4 na bezbedno odvijanje ssobradaja i bezbednostisvodata radova, ‘uglica brizganjem (prskanjem), sto znatno doprinosi Oprema mora omoguéiti nanosenie reflektujudih ki Xi boja s@ prethodno umeésnim staklenim kuglicama, {tajnosti noéne vidljivosti oznaka. Ukoliko se koris mora se izvtiti | povrdinsko posipanje kugliea po nanesanom sloju,408 252.240 Strena 5 1 Kontrola izvodanja radova nz obelazavanju kolovora 771 Radi utvrivanje kvalitet izvedenlh o2naks, morsju se evidentiet sleet podac a levodenj radovea ne obelezavonju kolovoze: ~ deonica puta, ~~ datum i vreme izvodenja radovs, = westa opreme, . ~ wista upotrabljene boje i drugih materjale sa stapenom razredenja, — Gebijina suvog i mokrog sloja oznake, = potroinja materijata po jedinici omake, ~ proraéun debljine suvog sloja oznake, ~ Wromenski uslovi u vrame izvodenja radova, 7.72 “Kontrola debijine swvog i mokrog soje oznake vel sa Kontron’ plosicama nsimanie aa wakih 2000 m obelexenog kolovoze, posebno za sredifnje, iviGne | druge viste-oznake, Zahtevi za kvalitet oznaka ns kolovozu Zahteul u podledu saobreéainotehnickin osobina tankoslojnih oznsks na kolovenu i usov za ievodenie radova dati su u tabeli Osnovne osobine premaza 811 Gustine Dopusteno odstupanje od deklarisane vrednosti #8 %: B12 Homogenost Bojs ne sme sadrdeti strane netopliive primese; posle léganog metanja-boja ne sme tadrBati grudvice i pokori- 813 Boja~ bela Nijansa odredens prema karticams ~ uzorcima, ~ Huta . Nijansa odredena prema karticama — uzorcima: 614 — Sastay Sadrtaj suve materiie najmanje 60%; B16 Rok upotrebe U utvrdenim ustovima skledigtenia najmanjo 12 meseci (stepen 2 do 10). 82 Osobine staklonih kuglica G21 Lomni koeficijent 1,50 do 1,53 822 Gustine, v g/om? 2,40 do 2,60 823 Granulometrijski sastav 1800 um ~ 100% 500 pm ~ 80 do 100% 316 um — 25 do 85 % 200 pin — 3.40 25 % 100 jum — 0.40 5% 824 Procenat ispravnih kuglica, naimanie, u %, 80 Metode ispitivanja nie kolims se utviduiu osobine boja za canake na kolovozu, kao i osobine uradenih oznaka vise Is0i s prema slededim metodama. Podobnost boja B11 Gustina (@apreminska masa) Mass boje po jedinic! zopremine odreduje se piknomettiiskim metodams upotrebom piknometra vell- ine 50.em? i 100 em? na 20°C,ooe'o osz’0 osz’o oz’ ‘afuewjeu “nxeuro aufojoquesefols Somns euligeq oz oe oz oe lucgne awsg se a se 3 % Mosnfeu ‘sours euNnE|oy Sh ops sh op 9 sy op § sv 0p g ‘Def e2oR0}0% Souneyse euginod euruesedwia, | zz oe ©P ob oe 9p oF 08 © OL oc oP oF 9h ‘eunpzen exmesadwas | 2 exopes atuepoas ex woisn | z 5 Inpeipo alnpeipo afisyajasonias aden so Boy 8 Py BoP BOP slog euswoud usdays “Ison! oy or oF oy | compat rug stuewteu ‘nfuezipy ewerd rs0usocho ¥ 9 9 8 psousyons 0 oP foesau sfuswfeu Yeo ‘ exeUz0 auIqoso ayQIUY~r OUfepesqoe: (000% Peuz ‘00% oP (00 PeUa ‘000% @ (uepeizon) Bz0n0}0y efuagaiado Boulepesqoes poy oyeuz0 sugdidog (ep /a1208) | eon010% efuapeieido Boulege.qors poy aeuz0 suznpzN) enopes efueponz! ex BAo[sn | nzOAO|0H, eu exEUZO eUIqOSO YPIRIUYaL-oUlepesqORS