Elektrotehnička škola “Nikola Tesla” u Beogradu

MATURSKI RAD IZ
RAČUNARA

Tema:Računarske mreže

Profesor: Kandidat:

Vladeta Slavković Stefan Milovčević IV6

Beograd, jun 2010.

 Uvod
Ovaj maturski rad je napisan sa namerom da prikaže razvoj i primenu
računarskih mreža u ogromnom svetu tehnologija.Posto računarske mreže
obuhvataju širok spektar primene i uopšte problematike vezane za razvoj
računarskih mreža nemoguće je da se sve obuhvati u ovom matruskom radu.
U maturskom radu sam obradio 4 glave. U prvoj glavi sam govorio o
istorijatu racunarskih mreža, u drugoj o tipovina računarskih mreža, u trećoj
o jednom načinu povezivanja tj. kablovima i u četvrtoj o lokalnim mrežama.

2
Sadrzaj:

3
1.Istorija racunarskih mreza…………………………………………………4
1.1.Predosti koje pruzaju racunarske mreze…………………………………4
2.Tipovi racunarskih mreza………………………………………………….6
2.1.Mrezne topologije……………………………………………………...13
2.1.1.Standardne topologije…………………………………………14
2.1.2.Komunikacija u magistrali…………………………………….15
2.1.3.Topologija zvezde……………………………………………..21
2.1.4.Topologija prstena……………………………………………..22
3.Kablovi…………………………………………………………………...25
3.1.Koaksijalni kablovi…………………………………………………….25
3.1.1.Tanki koaksijalni kablovi……………………………………...27
3.1.2.Debeli koaksijalni kablovi…………………………………….28
3.2.Kabl sa upredenim paricama…………………………………………...32
3.2.1.Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama(UTP kabl)…..…….32
3.2.2.Okopljen kabl sa upredenim paricama(STP kabl)…………….34
3.2.3.Komponente za kablove sa upredenim paricama……………...36
4.Lokalne mreze……………………………………………………………38
4.1.Osnovni pojmovi……………………………………………………….38
4.2.Protokoli lokalnih mreza……………………………………………….39
4.2.1.Bluetooth tehnika……………………………………………...39
4.2.2.Infracrvene mreze……………………………………………..39
4.3.Serverski programi……………………………………………………..40
4.3.1.Proxy server…………………………………………………...40
4.3.2.Mail server…………………………………………………….41
4.3.3.Web server…………………………………………………….41
4.3.4.ISS server………………………………………………….…..41
4.3.5.Zastita podataka na
mrezi……………………………………..42 4.4.Sredstva lokalnih
mreza………………………………………………..42 4.4.1.Osnovni
pojmovi………………………………………………42 4.4.2.Montaza i
postavljanje uredjaja……………………………….43
4.4.3.Regenerator……………………………………………………43
4.4.4.Hab(zvezdasta spojnica)………………………………………43
4.4.5.Brige(most)……………………………………………………44
4.4.6.Ruteri i konvertori protokola…………………………………..44

4.4.7.Switch………………………………………………………….45Zaklj
ucak…………………………………………………………………..47
Literatura…………………………………………………………………..48

4
 1. Istorijat računarskih mreža
Iako je računarska industrija još uvek mlada u poređenju s drugim
industrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazdušnim transportom),
računari su zabeležili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme.
Tokom prve dve decenije svog postojanja računarski sistemi su bili strogo
centralizovani, obično unutar jedinstvene prostorije. Često je ta prostorija
imala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom
elektronskom čudu. Kompanije srednje veličine ili univerziteti mogli su
imati jedan do dva računara, dok su velike institucije imale najviše par
desetina. Pomisao da će za dvadesetak godina računari iste snage biti
veličine poštanske marke i proizvoditi se u milionskim serijama bila je čista
naučna fantastika.

Stapanje računara s komunikacijama imalo je snažan efekat na način

organizovanja računarskih sistema. Ideja „računskog centra" - prostorije s
velikim računarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu -
potpuno je prevaziđena. Stari model po kome je jedan računar zadovoljavao
sve potrebe organizacije zamenjen je modelom u kome posao obavlja veći
broj zasebnih, ali međusobno povezanih računara. Takvi sistemi su nazvani
računarske mreže (engl. computer networks).

Izrazom "računarska mreža" označavaćemo skup nezavisnih računara,

međusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva računara se kaže
da su povezana ako mogu međusobno razmenivati podatke. Sama veza ne
mora da bude izvedena bakarnom žicom; mogu se upotrebiti optičko vlakno,
mikrotalasi, infracrveno zračenje i komunikacioni sateliti.

1.1 Koje prednosti pružaju računarske mreže:

Danas, kada su računari relativno dostupni svakom i izuzetno moćni, možda
se pitate zbog čega su mreže neophodne. Razlog je bio i ostao isti:
umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove. Ove dve stvari
računarske mreže postižu na tri osnovna načina:

5
  zajedničkim korišćenjem informacija -podataka (elektronska pošta je
ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta, smanjuje se
korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka
je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna)
 zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera (vise korisnika
istovremeno koristi zajedničke informacije, ali i periferijske uređaje -
ukoliko je štampač neophodan većem broju korisnika koji su u mreži,
svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač; mreže se mogu
upotrebiti i za zajedničko i standardizovano korišćenje aplikacija, kao
što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proračune ili
inventarske baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste
iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija)
 centralizovanom administracijom i podrškom (kada su računari
umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku, za jednu
kompaniju je daleko efikasnije kada tehničko osoblje održava jedan
operativni sistem i kada su svi računari identično podešeni prema
konkretnim potrebama te kompanije).

Konkretnije, računari koji su u mreži mogu zajednički da koriste:

 dokumente (memorandume, tabelarne proračune, fakture)

 elektronsku poštu
 softver za obradu teksta
 softver za praćenje projekata
 ilustracije, fotografije, video i audio datoteke
 audio i video prenose
 štampače
 faks mašine
 modeme
 CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao što su Zip i Jaz
jedinice
 diskove

6
 2. Tipovi računarskih mreža

Računarske mreže su, prema svojoj veličini i funkcijama koje imaju,

svrstane u dve osnovne grupe:

 Lokalna računarska mreža (LocalArea Network, LAN) predstavlja

osnovu svake mreže (slika 1.7). Ona može biti jednostavna (dva
računara povezana kablom), ili složena (stotine računara i periferijskih
uređaja u jednoj velikoj korporaciji). Osnovno obeležje lokalne
računarske mreže je to što je ona prostorno ograničena.

 Regionalna računarska mreža (WideArea Network, WAN), sa

druge strane, nije prostorno ograničena (slika 1.8). Ona može da
poveže računare i uređaje širom sveta. Regionalnu računarsku mrežu
čini veliki broj povezanih lokalnih mreža. Internet je, verovatno, naj-
bolji primer ove vrste mreža (mada se za Internet češće upotrebljava
naziv „globalna mreža").

Prethodna podela računarskih mreža po svojoj veličini je veoma uopštena.

Moguća je i finija podela, po kojoj se računarske mreže po svojoj veličini
dele na:

 personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN),

 lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN),
 bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network - WLAN)
 mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN) i
 globalne mreže.

7
Personalne mreže povezuju uređaje jednog korisnika. PAN mrežu čini
računar povezan sa štampačem, skenerom, PDA, mobilnim telefonom i sl.
Rastojanja koja može da podrži ovakva mreža su veoma mala: od jednog
metra, do nekoliko metara.

Slika 1. Personalna mreza(PAN)

8
Lokalne mreže povezuju dva ili više računara (ali i drugih uređaja) u
ograničenoj geografskoj oblasti. To je najčešći način organizovanja
računarske mreže u okviru jedne firme, škole ili neke druge ustanove. Brzina
prenosa informacija je vrlo velika (veća od ostalih tipova mreža), a
rastojanja između uređaja se kreću od nekoliko metara do nekoliko
kilometara.

Slika 2. Lokalna mreza(LAN)

9
Bežične lokalne mreže su lokalne mreže kod kojih računari ne moraju
kablovima biti povezani na mrežu. Brzine prenosa podataka su značajno niže
od „žičanih" lokalnih mreža, ali zato omogućuju mobilnost korisnika. U
objektima koji ne dozvoljavaju sprovođenje kablova, „kopanje zidova" ili je
potrebno brzo i uz što manje angažovanja omogućiti korisnicima
priključivanje na mrežu, bežične mreže su odlično rešenje.

Slika 3. Bezicne lokalne mreze(WLAN)

10
 Slika 4. Bezicne lokalne mreze(WLAN)

Mreže širokog područja (gradske mreže) povezuju lokalne mreže i obično

ih čine iznajmljena linija i uređaji koji omogućuju povezivanje na
iznajmljene linije.

Slika 5. Gradska mreza

11
Globalna mreža povezuje sve prethodne mreže u jedinstvenu celinu koja
omogućuje korišćenje resursa i informacija širom čitave planete. To je mreža
koju poznajemo kao Internet.

Svaki računar u računarskoj mreže predstavlja jedan čvor.

Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se dele na:

 od-čvor-do-čvora (mreže ravnopravnih korisnika - eng. peer-to-

peer).
 klijent-server (eng. client-server) i

U mrežama od-čvora-do-čvora (mreže ravnopravnih korisnika) svi

učesnici u komunikaciji su ravnopravni. Svaki računar u ovakvim mrežama
poseduje određene podatke ili programe potrebne drugima, ali i zahteva
podatke ili aplikacije koje drugi poseduju. Ako se organizacija od-čvora-do-
čvora odnosi na upravljanje mrežom, to znači da je svaki računar potpuno
autonoman. Svaki korisnik mora da vodi računa o programima koje će
instalirati i mora sam podešavati sve parametre računarskog sistema. Ovo
može postati vrlo nestabilna mreža ako ima više računara, a korisnici nisu
stručni u podešavanju sistema ili su nemarni. Sigurnost mreža od-čvora-do-
čvora je na vrlo niskom nivou.

12
   

Slika 7. Mreza ravnopravnih korisnika

U klijent-server mrežama, podaci se smeštaju na računarima sa posebnom

funkcijom - na serverima. Zadatak servera je da pružaju usluge korisnicima,
koji koriste računare skromnijih mogućnosti, a zahtevaju neku složenu
obradu ili pristup velikim bazama podataka. Računari koji iniciraju
komunikaciju i traže određeni podatak ili obradu od servera nazivaju se
klijenti. Klijent-server organizacija omogućuje i lakše upravljanje lokalnim
mrežama. Na serveru se, u tom slučaju, definišu korisnički nalozi i upravlja
pravilima pristupa. Takve mreže su i sigurnije jer klijenti moraju da se
povinuju pravilima definisanim na serveru. Server može i automatski
podešava klijente, ažurirati antivirusne programe na klijentima, proveravati
sadržaj poruka koje idu od ili ka klijentima, itd. Kada u lokalnoj mreži ima
više od desetak računara, uvođenje klijent-server organizacije značajno
olakšava upravljanje mrežom.

13
 Slika 8. Klijent-Server mreza

2.1 Mrežne topologije

Termin topologija, ili konkretnije, mrežna topologija, odnosi se na fizičko
uređenje ili raspored računara, kablova i drugih komponenti mreže.
Topologija je standardni termin koji je najčešće u upotrebi kada se govori o
osnovnom projektu mreže, mada postoje i drugi pojmovi sa sličnim ili istim
značenjem:

■ fizički raspored

■ projekat

■ dijagram

■ mapa

Mogućnosti mreže zavise od njene topologije. Od izabrane topologije

zavise:

■ vrsta potrebne opreme za mrežu

14
■ tehničke mogućnosti opreme

■ rast mreže

■ način upravljanja mrežom

Razumevanje načina korišćenja različitih topologija predstavlja ključ za

razumevanje mogućnosti različitih tipova mreža.

U bežičnim mrežama računari su povezani bez upotrebe kablova, ali, najveći

broj mreža za povezivanje računara koristi kablove. Različiti tipovi kablova,
u kombinaciji sa različitim mrežnim karticama, mrežnim operativnim
sistemima i drugim komponentama, zahtevaju i različito uređenje.

Da bi mreža uspešno radila, potrebno je pažljivo isplanirati mrežnu

topologiju. U tom smislu, konkretna topologija može da odredi, ne samo tip
kablova koji će se koristiti, već i kako će se oni sprovesti kroz podove,
zidove ili plafon.

Topologija, takode, može da odredi i način komuniciranja računara u mreži.

Različite topologije zahtevaju i različite metode komunikacije, što, dalje,
ima veliki uticaj na funkcionisanje mreže.

2.1.1 Standardne topologije

Svi mrežni dizajni potiču od četiri osnovne topologije:

■ magistrale

■ zvezde

■ prstena

■ višestrukih puteva

Magistrala je topologija u kojoj su računari u nizu povezani jednim

zajedničkim kablom. Kada se računari povezuju pojedinačnim kablovima
koji se granaju iz jednog čvorišta ili haba, to je topologija zvezde. Kružno

15
povezivanje računara kablom koji je u obliku petlje naziva se topologija
prstena. Kod topologije višestrukih puteva (engl. mash topology) svi
računari su uzajamno povezani posebnim kablovima.

Ove četiri topologije mogu da se kombinuju na različite načine.

Topologija magistrale

Topologija magistrale (engl. bus) često se naziva i „linearna magistrala"

zbog toga što su računari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i
najrasprostranjeniji način povezivanja računara u mreži. Na narednoj slici
prikazana je tipična topologija magistrale. Sastoji se od kabla koji se zove
stablo, kičma ili segment (engl. trunk, backbone ili segment), koji, u jednoj
liniji, povezuje sve računare u mreži.

Slika 9. Topologija magistrale

2.1.2. Komunikacija u magistrali

U topologiji magistrale, računari komuniciraju obraćajući se konkretnom

računaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala.

Za potpuno razumevanje komunikacije u magistrali, neophodno je i

poznavanje sledećih koncepata i pojmova:

■ slanje signala

16
■ odbijanje signala

■ terminator

Slanje Signala

Podaci se u vidu elektronskih signala šalju svim računarima u mreži, ali ih

prihvata samo onaj računar čija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u
originalno poslatom signalu. Svi ostali računari ne obraćaju pažnju na te
podatke. Na sledećoj slici prikazana je situacija kada poruku šalje računar
označen kao 0020afl51d8b, a prima je računar označen kao 02608cl33456.
U istom trenutku samo jedan računar može da šalje poruku.

Slika 10.Slika slanja signala

Zbog toga što u magistrali u jednom trenutku samo jedan računar može da
šalje podatke, performanse mreže direktno zavise od broja računara u
magistrali. Veći broj računara u magistrali, podrazumeva i veći broj računara
koji čekaju da pošalju svoje podatke, a samim tim i sporiju mrežu.

Performanse mreže ne zavise isključivo od broja računara. Uz broj računara

u magistrali, na performanse mreže će uticati i sledeći faktori:

17
■ mogućnosti hardvera umreženih računara

■ ukupan broj prijavljenih komandi koje čekaju izvršenje

■ vrste aplikacija sa kojima se radi u mreži

■ vrsta kabla upotrebljenog za umrežavanje

■ udaljenost umreženih računara

Računari u magistrali ili prenose ili osluškuju podatke poslate u mrežu. Oni
nisu odgovorni za premeštanje podataka sa jednog na drugi računar. Ako se
jedan računar pokvari, to nema uticaja na ostatak mreže.

Odbijanje Signala

Zbog toga što se podatak, ili elektronski signal, šalje kroz celu mrežu, on
putuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio sprečen, taj signal
bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla, praktično
beskonačno, i na taj način bi sprečavao druge računare u mreži da pošalju
svoje poruke. Zbog toga signal mora da se zaustavi čim stigne do predviđene
adrese (računara).

18
Terminator

Da bi se sprečilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi kompo-

nenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajuće
signale i da na taj način oslobodi kabl za nove elektronske signale.

Oba kraja svakog kabla moraju biti za nešto priključena. Kraj kabla može
biti uključen u računar, ili u konektor, ukoliko je potrebno da se kabl
produži. Svaki otvoreni kraj koji nije nigde uključen mora da ima terminator
da bi se sprečilo odbijanje signala. Na narednoj slici prikazana je pravilna
upotreba terminatora u topologiji magistrale.

Slika 11. Terminator

19
Prekid mrežne komunikacije

Ako se kabl fizički preseče, ili se jedan njegov kraj isključi, nastaje prekid.
U oba slučaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemaju
terminatore) i, u krajnjoj liniji, do prekida rada mreže.

Na sledećoj slici prikazana je topologija magistrale sa isključenim kablom.

Slika 12. Prekid mrezne kominikacije

Ovakva mreža ne može da funkcioniše zbog pojave odbijanja signala.

Računari mogu da nastave da funkcionišu samostalno, ali, dok god je kabl
prekinut, ne mogu međusobno da komuniciraju, odnosno, da zajednički

20
koriste resurse. Računari isključenog dela mreže će sve vreme pokušavati da
uspostave vezu, što će bitno smanjiti performanse radne stanice.

Širenje mreže

Fizički rast lokacije (kompanije) koju mreža pokriva zahteva i širenje same
mreže. U topologiji magistrale kablovi mogu da se produže na jedan od
sledećih načina:

■ Dva kabla mogu da se povezu komponentom zvanom BNC nastavni

konektor. Međutim, konektori slabe signal, pa ih treba umereno koristiti.
Mnogo je bolje imati jedan duži kabl nego više kraćih povezanih
konektorima. Korišćenje velikog broja konektora može da dovede do
nepravilnog prijema signala.

Slika 13. BNC nastavni konektor

■ Za povezivanje dva kabla u jedan može da se koristi i uređaj koji se zove

repetitor. Repetitor, u stvari, pojačava signal pre nego što ga pošalje.
Repetitor je bolje rešenje i od konektora i od dugog kabla zbog toga što
omogućava slanje signala na veće daljine i njihov korektan prijem.

21
 Slika 14. Repetitor

2.1.3 Topologija zvezde

U topologiji zvezde, svi računari su segmentima kabla povezani sa
centralnom komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od računara
koji je poslao, kroz hab, do svih računara u mreži. Ova topologija je nastala
u ranim danima umrežavanja, kada su računari bili povezani sa centralnim
mainframe računarom.

22
 Slika 15. Topologija zvezde

Topologija zvezde pruža prednosti u smislu centralizovanih resursa i

upravljanja. Sa druge strane, njen veliki nedostatak je neophodnost velike
količine kablova. Takođe, ukoliko centralna jedinica zakaže, cela mreža
pada.

Ako se pokvari jedan računar, ili njegov kabl, samo će on biti isključen iz
mreže. Ostatak mreže, u tom slučaju, funkcioniše normalno.

2.1.4 Topologija prstena

U topologiji prstena, računari su kružno povezani jednim kablom. Za razliku
od topologije magistrale, ovde nema krajeva sa terminatorima. Signal kroz
petlju putuje u jednom smeru, od računara do računara, a sami računari
mogu da se ponašaju kao repetitori i da ga pojačavaju. Kvar jednog računara
može da ima uticaj na čitavu mrežu.

23
 Slika 16. Topologija prstena

NAPOMENA:
Fizičku topologiju predstavlja sam kabl, a logičku, način na koji se signal
prenosi kroz kabl.
Prosleđivanje tokena

Jedan od načina prenošenja podataka kroz prsten je prosleđivanje tokena.

Token je, u stvari, posebna serija bitova (sekvenci) koja putuje kroz mrežu.
Svaka mreža može imati samo jedan token. Na sledećoj slici prikazana je
prstenasta mreža sa tokenom.

24
 Slika 17. Prosljivanje prstena

Token se prosleduje od računara do računara, dok ne stigne do računara koji

treba da pošalje podatke. Taj računar menja token, podacima priključuje
elektronsku adresu primaoca i šalje token dalje kroz mrežu. Ti podaci
prolaze kroz svaki računar dok ne stignu do računara čija adresa odgovara
adresi poslatih podataka.

Računar koji je primio podatke uzvraća porukom da su podaci primljeni.

Nakon verifikacije prijema podataka, računar koji je prvobitno poslao
podatke pravi novi token i šalje ga da cirkuliše kroz mrežu. Novi token kruži
kroz mrežu sve dok sledeća radna stanica ne pošalje nove podatke.

25
 3. KABLOVI
Za prenos signala između računara većina današnjih mreža koristi neku vrstu
žica ili kablova koji se ponašaju kao mrežni prenosni medijumi. Postoji
mnogo različitih tipova kablova koji mogu da se primene u različitim
situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki: katalog firme Belden, jednog od
vodećih proizvođača kablova, obuhvata više od 2200 različitih tipova.
Srećom, većina današnjih mreža koristi tri osnovne vrste kablova:

■ koaksijalne kablove

■ kablove sa upredenim paricama (engl. twisted pair), u dva oblika: sa

neoklopljenim ili sa oklopljenim paricama

■ optičke kablove

3.1 Koaksijalni kabl

U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mrežni kablovi, i to iz
više razloga: relativno su jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad.

U svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne žice

u sredini oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala
- širm i, na kraju, spoljašnji zaštitni omotač.

Kada se kaže širm, misli se na upletenu ili vlaknastu metalnu mrežu, mada
može da posluži i neki drugi materijal. Svrha ovog oklopa je da apsorbuje
elektromagnetne smetnje ili šum (eng. nois), i time spreči njihovo mešanje
sa podacima koji se prenose.

Kablovi koji imaju jedan sloj izolacije i jedan sloj od upletenog metala zovu
se i kablovi sa dvostrukom zaštitom. Postoje, takođe, i kablovi sa
četvorostrukom zaštitom (dva sloja izolacije i dva sloja širma), koji se
primenjuju u sredinama sa jakim elektromagnetnim smetnjama.

26
 Slika 18. Koaksijalni kabl
 

Bakarni provodnik (žica) u sredini kabla prenosi elektronske signale koji

čine podatke. Ovaj provodnik može biti od punog metala, ili u obliku više
upletenih žica. Ukoliko je od punog metala, onda je to obično bakar.

Širm ima ulogu uzemljenja i štiti provodnik od električnog šuma i

preslušavanja. Preslušavanje (engl. crosstalk) nastaje indukovanjem, tj.
prelaženjem signala sa susednih provodnika.

Bakarni provodnik i širm ne smeju biti u kontaktu. Kada eventualno dođe do

kontakta u kablu, nastaje kratak spoj, a šum ili zalutali signali sa mreže
prelaze u provodnik. Na ovaj način dolazi do pojave skretanja podataka u
neželjenom smeru.

Koaksijalni kabl je mnogo otporniji na pojave mešanja i slabljenja signala

od kabla sa upletenim paricama. Slabljenje signala (engl. attenuation) je
gubitak jačine signala koji se pojavljuje kao posledica dugog putovanja kroz
bakarne kablove.

27
 Slika 19. Slabljenje signala

Zaštitni omotač od upletenog metala - širm - apsorbuje lutajuće elektronske

signale i, na taj način, štiti podatke u bakarnom provodniku. Zbog toga je
koaksijalni kabl dobar i jednostavan način prenošenja podataka na veće
daljine.

Postoje dva tipa koaksijalnih kablova:

■ tanki (engl. thinnet) kabl

■ debeli (engl. thicknet) kabl

Od potreba konkretne mreže zavisi koja će vrsta biti upotrebljena.

3.1.1 Tanki koaksijalni kablovi

Tanki koaksijalni kablovi su fleksibilni koaksijalni kablovi debljine oko 0,64
cm. Ova vrsta kabla, zbog svoje fleksibilnosti i lakog korišćenja, odgovara
skoro svakom tipu mreže.

Kod tankih koaksijalnih kablova značajnije slabljenje signala se pojavljuje

na razdaljinama većim od 185 metara.

Proizvođači kablova su usvojili standarde za različite vrste kablova. Tanki

koaksijalni kabl se nalazi u grupi kablova koja je označena sa RG-58.
Osnovna karakteristika cele grupe RG-58 je da je provodnik uvek od bakra.
Provodnik može biti od punog bakra ili od više upletenih bakarnih žica.

28
 Slika 20. Tanki koaksijalni kablovi

3.1.2 Debeli koaksijalni kablovi

Ovo su relativno čvrsti koaksijalni kablovi prečnika oko 1,27 cm. Debeli
koaksijalni kablovi se ponekad nazivaju i Standard Ethernet zbog toga što su
to bili prvi kablovi koji su se koristili u popularnoj mrežnoj arhitekturi
Ethernet. Njihov bakarni provodnik je deblji od provodnika tankih
koaksijalnih kablova.

Što je debljina provodnika veća, veće su i daljine prenosa signala. Tako ova
vrsta provodnika može da prenese signal na razdaljine od 500 metara bez
značajnijeg slabljenja signala. Zbog toga debeli koaksijalni kablovi često
predstavljaju kičmu neke mreže povezujući niz manjih mreža koje mogu biti
povezane tankim koaksijalnim kablovima. Za ovaj način povezivanja mreža
koristi se uređaj koji se naziva primopredajnik (engl. transceiver).
Primopredajnik služi za povezivanje tankih koaksijalnih kablova sa debelim.

29
 Slika 21. Debeli Koaksijalni kabl

Pribor za koaksijalne veze

Upotrebom BNC konektora, koaksijalni kablovi se povezuju sa računarima.
BNC konektor se, ili lemi za kraj kabla, ili se specijalnim kleštima pričvrsti
za kabl ("krimpuje" se).

30
 Slika 22. BNC konektor

BNC T konektor povezuje mrežni adapter (NIC) u računaru sa mrežnim

kablom.

Slika 23. BNC T konektor

31
BNC produžni (nastavni) konektor se koristi za povezivanje, odnosno
nastavljanje dva tanka koaksijalna kabla u jedan.

Slika 24.BNC produzni konekor

BNC terminator se postavlja na krajeve magistralnog kabla da bi

apsorbovao lutajuće signale. U suprotnom, jednom emitovani signal bi se
višestruko odbijao duž kabla, a mreža bi bila onesposobljena za rad.

Slika 25.BNC treminator

32
 3.2. Kabl sa upredenim paricama
U svom najjednostavnijem obliku kabl sa upredenim paricama se sastoji od
dve izolovane bakarne žice koje su obmotane jedna oko druge.

Slika 26. Kabl sa upredenim paricama

Grupe parica se obično nalaze grupisane u zaštitnom omotaču i zajedno sa

njim čine kabl. Ukupan broj parica varira, a njihovim upredanjem se
poništava električni šum od susednih parica, ili ostalih izvora, kao što su
motori, releji i transformatori.

Postoje dva tipa ovog kabla: kabl sa neoklopljenim (Unshielded Tmsted-

Pair, UTP) i oklopljenim (Shielded Tmsted-Pair, STP) paricama.

3.2.1 Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP

kabl)
Najpopularnija vrsta UTP kabla je kabl po 10BaseT specifikaciji i oni
postaju najrasprostranjeniji kablovi za lokalne računarske mreže.
Maksimalna dužina jednog segmenta kabla je 100 metara.

Tradicionalni UTP kabl se sastoji od dve izolovane bakarne žice.

Odgovarajuće specifikacije određuju koliko će uvoja biti po jednom metru
kabla, a to zavisi od njegove svrhe.

33
 Slika 27. Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP kabl)

Postoje razne vrsta UTP kablova. Na osnovu definisanih standarda svi UTP
kablovi su razvrstani u 5 kategorija:

 Kategorija 1 - U ovu kategoriju spada tradicionalni telefonski UTP

kabl (obična telefonska „parica") kojim se ne prenose podaci, već
samo glas. Većina kablova koji su postavljeni pre 1983. godine spada
u ovu kategoriju.
 Kategorija 2 - U ovu kategoriju spada UTP kabl za prenos do 4 MB
podataka u sekundi. Oni se sastoje od četiri međusobno upredene UTP
parice (ukupno 8 provodnika).
 Kategorija 3 - Ovde spadaju UTP kablovi za prenos do 16 MB
podataka u sekundi. Sastoje se od četiri upletene bakarne parice, od
kojih svaka ima tri uvoja po stopi.
 Kategorija 4 - U ovoj kategoriji se nalaze kablovi koji omogućavaju
prenos do 20 MB u sekundi. I oni se sastoje od četiri upletene parice
od bakarne žice.
 Kategorija 5 - U ovu kategoriju spadaju UTP kablovi koji
omogućavaju prenos do 100 MB u sekundi. I ova vrsta kabla se sastoji
od četiri upletene parice bakarne žice

Potencijalni problem svih vrsta kablova je preslušavanje (engl. crosstalk),

mešanje signala jedne linije sa signalima druge linije.

34
 Slika 28. Problem preslsavanja

UTP kablovi su posebno osetljivi na ovu pojavu, a jedinu zaštitu predstavlja

veći broj uvoja po metru kabla.

3.2.2 Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP

kabl)
Ova vrsta kablova ima spoljašnji omotač u obliku bakarne mreže (širm) koji
je, u stvari, oklop daleko efikasniji od standardnog spoljašnjeg omotača UTP
kablova.

35
 Slika 29. Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP kabl)

Između i oko parova žica postoji i omotač od tanke metalne folije. Ovi
dodatni slojevi kod STP kablova formiraju svojevrstan oklop koji je u stanju
da zaštiti podatke koji se prenose od bilo kakvog spoljašnjeg mešanja. Zbog
toga STP kablovi omogućavaju veću brzinu prenosa i veće razdaljine od
UTP kablova.

3.2.3 Komponente za kablove sa upredenim paricama

36
Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa računarima koriste RJ-45
konektore. Oni podsećaju na telefonske RJ-11 konektore, ali za razliku od
njih malu su veći i imaju 8 provodnika (RJ-11 imaju 4 provodnika).

Slika 30. RJ-45 konekori

Razvodne stalaže i police (engl. distribution rack) i police (engl. rack shelf)
se koriste da bi se napravilo više mesta za kablove u manjim prostorijama.
One su dobar način organizacije mreža sa mnogo kablova.

Paneli za prespajanje (engl. expandable patch panel) mogu imati i do 96

priključaka (ovaj broj može, prema potrebi, biti neograničeno veći, prim.
rec.) i brzinu prenosa do 100 MB podataka u sekundi (u poslednje vreme se
pojavljuju paneli za brzine od 1 GBps, prim. rec).

Zidne maske mogu da prime dva ili više konektora.

37
Slika 31.

38
 4. Lokalne mreze

4.1. Osnovni pojmovi

Lokalnom mrežom nazivamo svaku računarsku mrežu koja radi na drugom
sloju OSI modela, tj. u sloju veze.
Prema ovoj definiciji, globalne računarske mreže (WAN), su one mreže koje
rade na trećem sloju OSI modela, tj. u sloju mreže.
Osnovne karakteristike lokalnih mreža su:
- u lokalnoj mreži nijedan računar ne može prisilno da pokrene, zaustavi ili
da upravlja drugim računarom, tj. ne postoji odnos nadređeni-podređeni.
- sve umrežene stanice gotovo su uvek povezane na zajednički medijum, što
znači da sve stanice dele ukupni propustni opseg medijuma. Mnogo su ređe
lokalne mreže koje se projektuju na principu prenosa od tačke do tačke. I
tada lokalne mreže liče na minijaturni WAN.
- brzine rada lokalnih mreža su velike, danas obično i više Gb/s.
- zbog relativno malih rastojanja između stanica kašnjenje i broj grešaka su
minimalni.
- ove lokalne mreže nikada nisu javne, već su u vlasništvu neke ustanove,
preduzeća ili pojedinca.
Broj stanica u LAN mreži obično varira od nekoliko do nekoliko stotina.
LAN mreže su gotovo uvek difuzne mreže i to paketske difuzne mreže.
Pristup prenosnom medijumu se realizuje putem protokola koji se nalazi u
sloju veze.
Prirodu LAN mreža određuju tri faktora:
- medijum kroz koji se obavlja prenos
- topologija mreže
- protokol za pristup medijumu
Međutim i topologija mreže u velikoj meri određuje brzinu i efikasnost
komuniciranja.
Lokalne mreže mogu da budu ŽIČNE i BEŽIČNE, odnosno mogu da rade u
osnovnom i transponovanom opsegu učestanosti.
Zato se u lokalnim mrežama mogu koristiti sve vrste medijuma.
U žičnim LAN-ovima najčešće se koristi upredena parica, zbog niske cene i
lakog instaliranja. Može se koristiti i koaksijalni kabl ali je znatno skuplji, a
samim tim ima i bolje karakteristike.

39
Kada su potrebne vrlo velike brzine prenosa, koriste se optički kablovi.
U poslednje vreme se sve više koriste bežične lokalne mreže a,
komunikacija se obavlja pomoću radio signala ili infracrvenog signala.

4.2. Protokoli lokalnih mreža

- Ethernet
- Bežični LAN-ovi
- Bluetooth
- IC mreže

4.2.1. Bluetooth tehnika

je tehnika bežičnog prenosa pri čemu se koriste neusmereni radio talasi koji
mogu da prolaze kroz, nemetalne prepreke, što znači da ne mora postojati
optička vidljivost između uređaja koji su unutar dometa signala.
Maksimalna izlazna snaga signala može da bude 100mW. Definisane su
standardom 802.15.

4.2.2. Infracrvene mreže

Ovaj protokol definiše prenos podataka unutar samo jedne prostorije.

Zanimljivo je da se IC talas nalazi u oblasti svetlosti koja je nevidljiva za
ljudsko oko, i još nije pod kontrolom međunarodnih komisija.
Ovaj protokol je definisan oznakom IEEE 802.11IR.

40
 4.3. Serverski programi
4.3.1. Proxy server

Proxy server je računar ili ruter koji radi kao prekidačka komponenta između
dve mreže, odnosno između klijenta i servera tako što raskida vezu između
predajnika i prijemnika.
A sve to sa ciljem da pomogne u sprečavanju neovlašćenog upada u privatnu
mrežu.

Proxy server radi po ovlašćenju klijenta i servera. I kljijent i server imaju

utisak da direktno komuniciraju, a u stvari svako od njih komunicira sa
proxy serverom.

41
 4.3.2. Mail server

Elekronska pošta se ne šalje direktno od pošiljaoca do primaoca, već ide na

mail server.
Mail ili poštanski server je termin koji označava računar ili softver koji u
mreži obavlja poštanske poslove.
Dva najpoznatija standarda interfejsa između e-mail klijenta i e-mail servera
jesu POP3 i IMAP4.

4.3.3. Web server

Termin web server označava računar ili softver koji prihvata HTTP zahteve
koji stižu iz klijenta i vraća im HTTP odgovore u obliku HTML dokumenta.
Web server se ne koristi samo za isporučivanje web-stranica, Web-serverski
softver se ugrađuje u mnogo hardverskih uređaja: bilo koji mrežni uređaj
(ruter) ili štamparski server, kome se pristupa preko njegove IP adrese isto
kao i web-sajtu.

4.3.4. ISS server

je opšti naziv za razne vrste sistem, koji imaju za cilj da obezbede

nesmetano funkcionisanje mreže. I sam naziv može da označava ili
bezbednostni softver ili računar u kome se ovaj softver realizuje.
Internet po svojoj prirodi nije bezbedna sredina jer je to otvorena računarska
mreža koja ima za cilj da olakša razmenu informacija. Podaci poslati preko
Interneta putuju kroz niz računara i linkova čiji se broj stalno menja. Zbog
toga zlonamernici i hakeri mogu da presretnu i promene poruku, čineći
nepopravljivu štetu.
Zadatak ISS softbera je da spreči i eliminiše zlonamerne aktivnosti.

42
 4.3.5. Zaštita podataka na mreži

Ova tematika spada u Internet bezbednost. A odnosi se na široki pojam koji

podrazumeva raznovrstne korake koje preduzimaju pojedinci da bi zaštitili
svoje računare i svoje računarske mreže povezane na Internet.
Ovi sistemi za bezbednost na Internetu (ISS) jesu u suštini uređaji i softveri,
koji se stalno razvijaju i usavršavaju da bi se zaštitili interesi korisnika
računarskih mreža od raznih vidova zloupotreba na Internetu.
Najpoznatiji vidovi zloupotreba su:
- virusi
- hakerski programi
- špijunski programi
- neželjena e-pošta

Ima više načina da se spreči nedozvoljeni pristup računarskim sistemima.

Najčešća metoda je provera (autentikazija) korisnika putem lozinke, za
autentifikaciju bankarskih i drugih dokumenata koristi se digitalni potpis.
Jedan od najefikasnijih načina zaštite računarske mreže koja je povezana na
Internet od nedozvoljenog pristupa spolja predstavlja zaštitni zid, odnosno
mrežna barijera (firewall). To je hardverski bezbednosni uređaj koji se
postavlja između računarske mreže i Interneta. Radi kao web-server
rutirajući saobraćaja.

4.4. Sredstva lokalnih mreža

4.4.1 Osnovni pojmovi

U difuznim mrežama pored raznih stanica, odnosno računara, sreću se i

hardverski uređaji kao što su regenerator, hab i bridge.
Ako hoćemo da povežemo dve ili više mreža, a da pri tome svaka zadrži
nezavistan rad u svom domenu koristimo rutere i vratnice.
Svaka računarska mreža se sastoji od korisničkoh računara, odnosno stanica
i podmreža koje obično imaju komunikacionu funkciju (služe za povezivanje
ovih radnih stanica).
Podmreža se sastoji od krajnjih čvorova i međučvorova koji su međusobno
povezani spojnim komunikacionim vodovima. Stanice se povezuju na
krajnje čvorove preko priključnoh vodova.

43
Međučvorovi su specijalizovani računari koji se koriste za povezivanje dva
ili više spojnih vodova. Dakle, oni obavljaju komunikacionu funkciju i zato
se često koristi termin switch, jer zu funkciju obavljaju switch-ovanjem
odnosno komutiranjem spojnih vodova ka drugim međučvorovima.

4.4.2 Montaža i postavljanje komutacionih uređaja

Krajnji čvor u računarskim mrežama je obično u obliku mrežne interfejs

kartice. Ova kartica je hardverski uređaj koji se nalazi u korisnikovom
računaru i ona omogućava komunikaciju preko računarske mreže. Ona
omogućava pristup mrežnom medijumu, žičanom ili bežičnom i obavlja
adresovanje nižeg nivoa tj. fizičko adresovanje preko MAC adrese.

4.4.3 Regenerator

Svaki signal tokom prenosa gubi energiju odnosno slabi. Zbog toga u slučaju
digitalnih signala se izvrši regenerisanje (podizanje amplitude bez obzira na
oblik).
Regenerator je hardverski uređaj koji obnavlja prispeli digitalni signal i
prosleđuje ga dalje. Regenerator ne poseduje memoriju niti neku dodatnu
inteligenciju, pa ne memoriše primljene digitalne signale, već ih jednostavno
regeneriše bit po bit. Ako je tokom prenosa doslo do greške, pa je neki bit
konvertovan u svoj komplement, regenerator to ne može da ustanovi, već
tako regenerisan signal, zajedno sa greškama, prosleđuje dalje na liniju veze.
Regenerator omogućava da se poveća dužina fizičkog linka, ali ne utiče na
rad mreže, odnosno ne razdvaja segmente mreže. Drugim rečima računar
povezan pomoću regeneratora predstavlja jednu mrežu.

4.4.4. Hab (Zvezdasta spojnica)

je višeportni hardverski uređaj. Kada ram stigne na jedan port haba, hab ga
kopira i retransmituje po svim svojim portovoma.
Postoje dve vrste zvezdastih spojnica: pasivne i aktivne
Pasivna spojnica jednostavno fizički prenese signale na sve izlazne portove,
Aktivna spojnica funkcioniše kao regenerator: bitovi koji stižu prvo se
regenerišu, pa se onda šalju dalje.

44
 4.4.5. Bridge (Most)

Kada se formira neka lokalna mreža obično postoji tendencija da se

vremenom povećava broj umreženih računara. Broj umreženih računara je
ograničen kako samom prirodom difuzih mreža tako i primenjenom
tehnoligijom. Pošto je kapacitet medijuma ograničen, sa povećanjem broja
umreženih stanica smanjuje se širina propusnog opsega koja je na
raspolaganju svakoj stanici. U eternet mrežama dužina kabla je ograničena, a
maksimalan broj umreženih stanica ograničen je najmanje dozvoljenim
rastojanjem između susednih stanica.
Ako bi se daljim povećanjem broja umreženih stanica pokvarile perfomanse
lokalne mreze, jedino rešenje je da se formira novi LAN. Da bi se omogućila
komunikacija između stanica koje se nalaze u različitim LAN-ovima, mreža
se povezuje, odnosno premošćava pomoću uređaja koji se naziva MOST.
MOST je dvoportni ili višeportni računar sa fiksim programom. Posle
spajanja lokalnih mreža mostom LAN-ovi dalje rade kao jedinstvena
proširena lokalna mreza, koja se naziva proširena mreža.U proširenom LAN-
u svaki LAN radi kao jedan segment te jedinstvene lokalne mreže.
Za razliku od regeneratora koji prosleđuje svaki bit čim ga primi, most
prosleđuje ram podataka tek pošto primi kompletan ram. Dakle, most
poseduje memoriju u koju smešta ram pre nego što ga prosledi dalje.

4.4.6. Ruter i konvertori protokola

Ruter je mrežni uređaj koji obavlja razmenu podataka između računara koji
se nalaze u odvojenim mrežama, a da se pri tome ne naruši nezavisan rad
svake pojedinacne mreže.
Ruter obavlja zadatke u donja 3 sloja OSI modela. Pri čemu je posebno
aktivan u sloju mreže.
Ruter po ISO definiciji definiše se kao SWITCH u trećem sloju OSI modela.
SWITCH je specijalizovan računar koji se koristi za povezivanje dva ili više
spojnih vodova, tj. obavlja komutacionu funkciju. Dakle, to je komercijalni
uređaj koji spaja dve ili više komunikacionih linija. Switch-ovi mogu da
rade u jednom ili više OSI slojeva (fizičkom sloju, sloju veze, sloju mreže ili
sloju transporta). Ruteri mogu povezivati one mreže koje koriste iste ili
slične protokole.

45
Ako treba da se povežu nekompatibilne mreže, koriste se VRATNICE.
Konverzija paketa podataka između mreža sa različitim protokolima, se
obavlja u vratnicama. I zbog toga se one nazivaju i KONVERTORI
PROTOKOLA.
Vratnice mogu da rade u svih 7 slojeva OSI modela, ali je njihovo
funkcionisanje vezano pre svega za gornje slojeve. Dakle, i ruteri i vratnice
su računari sa fiksnim programima i u principu se razlikuju samo po
instaliranom softveru.

Slika 33. Ruter

4.4.7 Switch

Međučvorovi su specijalizovani računari koji se koriste za povezivanje dva

ili više strujnih vodova tj. koji obavljaju komutacionu funkiju. Za ove
uređaje se često koristi termin SWITCH.
Switch je u stvari komercionalni termin za uređaje koji spaja dve ili više
komutacionih linija.
Switch-evi mogu da rade u jednom ili više OSI slojeva: fizičkom sloju, sloju
veze, sloju mreže ili sloju transporta.
Switch koji istovremeno radi na više od jednog sloja naziva se višeslojni
switch.

46
 Slika 34. Switch

Kako signali tokom prostiranja gube energiju, potrebno ih je posle izvesnog

rastojanja pojačati u slučaju analognog signala, ili regenerisati u slučaju
digitalnog signala.
To čine REPETITORI ili REGENERATORI.
Regenerator je hardverski uređaj koji obnavlja prispeli digitalni signal i
prosleđuje ga dalje.
Regenerator nema internu memoriju, već regeneriše bit po bit i šalje dalje.
Radi na nivou fizičkog sloja.

47
 Zaključak
U ovom maturskom radu sam naučio osnove računarskih mreža i njihovu
primenu. S obzirom da će se računarske mreže i dalje brzo razvijati, nadam
se da ce ovaj maturski rad pomoći u savladavanju osnovnih pojmova radi
daljeg i mnogo ozbiljnijeg učenja.
Računarske mreže će u budućnosti imati veoma široku primenu u mnogim
oblastima kao što je nanotehnologija, takodje će imati i primenu u
umrežavanju kuće i kućnih aparata.

48
 Literatura
[1]. http://konides.com/
[2]. http://wikipedia.org/
[3]. Skripta sa predavanja

49