Professional Documents
Culture Documents
Јавна администрација
Јавна администрација
ОПРЕДЕЛУВАЊЕ И СУШТИНА НА
ПОИМОТ ЈАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА
6
Detalnoto objasnuvawe vo ramkata e op{t citat od Mi{el Ruse-Olivie Ruse ,,Upravno pravo”,
izdava~: Kongresen servisen centar, DOO Skopje,
2006 godina str. 7-10
6 Benko.S. Benev, Publi~na administracija, problemi pozicii i viduvawa, Jurispres, Sofija 2002 godina
Јавна администрација 10
ЈАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА
АДМИНИСТРАЦИЈА
ДИСЦИПЛИНА
13 13
D-r Nikola Arabaxiski, Osnovi na javnata administracija-op{t del, SIELA, 2005.
Организациони
науки
Јавна
администрација
Политички
науки Психологија
Економија
ДИСЦИПЛИНА
АДМИНИСТАРЦИЈА
14 Prof. Svetomir [kari}, Sporedbeno i makedonsko ustavno pravo, Matica Makedonska, 2004, Skopje.
Јавна администрација 30
15 Законодавниот орган го донесува уставот во посебна процедура, различна од онаа во која се донесуваат
законите. Во одредени случаи Устав може да донесе и одредено лице на пример монарх, претседател-
диктатор или пак група лица. Тоа е т.н. подарен устав што го наметнува шефот на државата, под изговор
дека со него се ,,спасува државата” иако во суштина се работи за начин со кој се сака да се прикрие
вистинскиот недемократски карактер на политичкиот режим.
Јавна администрација 31
OBELE@JA NA ZAKONITE
GO DONESUVA ZAKONODAVNIOT
DOM
GI REGULIRA NAJVA@NITE
OP[TESTVENI O DNOSI
Доколку сакате да ја водите вашата држава тогаш треба да наговорите некоја политичка
партија да ве прифати како свој кандидат.
б). Партиите се носители на агрегацијата на интересите. Многуте специфични барања
партиите ги претвараат во погодни пакети од предлози. Партиите ги селектираат
редуцираат и комбинираат интересите. Тие служат како филтер помеѓу општеството и
државата и одлучуваат за тоа кои барања треба да ги пропуштат преку својата партиска
мрежа .
в). Политичките партии служат како референтна точка на многу приврзаници и избирачи
бидејќи за нив тие го даваат клучното толкување на сложениот политички свет.
г). Модерните политички партии ја насочувааат власта и
извршуваат витална задача управувајќи со државата.
Самото име ,,партија” е од латинско потекло, и потекнува од именката ,,парс” (дел) или
од глаголот ,,партире” (дели) и означува дел од најголемата општост, заедницата,
односно државата. Всушност, политичката партија е дел од населението односно дел од
политичкиот активен народ на една држава. Според други автори поимот партија
произлегува од англискиот збор ,,партнерсхип” кој означува соработка, учество,
партнерство.
Еден број на автори смета дека поимот партија го заменува терминот фракција (фрацтио)
кој означува група истомисленици членови на една група или секта 16.
Политичките партии во себе го имаат вградено начелото на доброволност во
зачленувањето и припадноста кон партијата и при придобивањето на симпатезири.
Преку обликувањето и допрецизирањето на интересите на една или друга општествена
група, партиите, всушност, го остваруваат влијанието на одделните сегменти на
цивилното општество врз одлуките на државната власт (ова е така наречена
претставничка функција на политичките партии).
Политичките партии се организирани општествени групи кај кои јасно се поставени
целите кон кои тежнеат неорганизираните групи во општеството. За да може да постои
една политичка партија потребно е да бидат исполнети најмалку два елемента:
организација и програма..
Политичката партија можеме да ја дефинираме како доброволна, релативно
трајна политичка организација чијашто цел на организирање и постоење е превземање
и вршење на државната власт, учество во неа или континуирано влијание врз неа
заради заштита и остварување на одредени класни или групни интереси во рамките на
една идеолошка концепција за општа државна политика и заеднички интереси на
општеството.
16 H.S. D. Bolinbruk - poimot frakcija go definira kako grupa od lu|e ,,vooru`ena so vlast koja dejstvuva kako
bezprincipna partija i bez pretstava za op{testvenoto dobro”.
Јавна администрација 37
3.4. ЕЛЕКТОРАТ
17 Spored Hanna Pitkin ,,The concept of representation’’. Berkely: University of California Press. 1967, ova
ovlastuvawe e poznato kako formalna reprezentacija. Spored nejze postojat ~etiri vida na reprezentacija i toa:
Јавна администрација 39
20 Gra|aninot ne ~eka specijalen akt da plati danok, koj go dol`i po sila na zakonot ili pak ra|aweto na decata vo
edno semejstvo nalaga obvrska za roditelite da gi zavedat decata vo mati~nata kniga na rodenite i da mu dadat
ime.
21 E. Kndeva, Javna Administracija, SIELA 2003, str.63.
Јавна администрација 41