 ŽANR

 ŽANR – “KIŠOBRAN KONCEPT”

 BAHTINOVA TEORIJA ŽANROVA

 ESTETIKA ISTOVETNOSTI

 FORMULATIVNOST

 ŽANR

 Žanr ili književna vrsta predstavlja skup narativa sa nekim zajedničkim osobinama koje ne postoje kod
drugih književnih dela

 Određivanje žanra sastoji se u grupisanju tematskih, stilskih i kompozicionih elemenata koji ga definišu

 ŽANR

 Žanr prethodi samom pojmu književnosti budući da postoji u govoru i usmenom pripovedanju gde se
jasno izdvajaju poetski oblici

 Kao konstante verbalnog stvaralaštva, žanrovi služe kao uporište za klasifikaciju književnosti i folklora

 ŽANR - Kišobran koncept

 Trudier Harris naziva žanr “kišobran konceptom” da bi istakla dvostruku ulogu koju žanr ima u
folkloristici:

 1. da obezbedi sistem klasifikacije narativa

 2. da pruži konceptualni okvir istraživanja

 ŽANR - Kišobran koncept

 Žanr je u folkloristici istovremeno i stabilizujući i fleksibilan koncept

 Stabilizujući – jer pruža mogućnost da se po nekoj osnovi klasifikuje veoma različit materijal kojim se
folkloristi bave

 Fleksibilan – jer omogućava da se u domen proučavanja uvode različiti fenomeni, od mita do igre, od
pesama do materijalnih artefakata

 Mali pod-žanrovi

 Problem u klasifikaciji predstavljaju različiti mali, strukturalno labilni pod-žanrovi: lična kazivanja,
glasine,memorate, usmena svedočenja itd.

 Lako prelaze iz jedne kategorije u drugu

 Kruže u usmenoj komunikaciji prvenstveno radi zabave i informisanja

 Vuk Karadžić je za slične slučajeve imao izraz “pripovetke na međi”

 Folklorni narativi – “kišobran koncept”

 Folklorni narativi – “kišobran koncept”, fleksibilan za obuhvatanje malih pod-žanrova koji ne spadaju u
kategoriju “narodnih priča”

 Obuhvata žanrove koji ne zadovoljavju umetničke i estetske zahteve

 Omogućava njihovo uključivanje u polje folklorističkih istraživanja

 Novi žanrovi

 Potreba za fleksibilnošću koncepta pokazala sa i kod novonastalih žanrova

 Media-lore

 Fax-lore, fotocopy-lore

 Graphics-lore

 Computer network lore

 Kontekstualna uslovljenost žanrova

 Žanrovi nastaju, razvijaju se i nestaju sa istorijskim i kulturnim epohama

 Zavisni su od istorijskog, socijalnog i kulturnog konteksta, reflektuju ideološke obrasce epohe i

vrednosni sistem

 Strukturalne odlike žanrova su jedini stalni i stabilni elementi na osnovu kojih je moguća njihova
tipologija i klasifikacija

 Bahtinova teorija žanrova

Socijalna poetika

 Mihail Bahtin, ruski semiolog i teoretičar književnosti, predložio je 1928. godine teoriju žanrova u
odnosu na društveno okruženje

 Bahtinov pristup je nazvan socijalna poetika

 Bahtinova teorija žanrova

 “Žanr je složen sistem značenja i metoda za svesnu kontrolu i finalizaciju realnosti”

 “Svaki žanr poseduje principe selekcije, forme viđenja i konceptualizacije realnosti “

 Žanrovi su “način viđenja”, posebne tačke gledišta prema svetu oko nas

 Bahtinova teorija žanrova

 Svaki žanr poseduje tematsku, ideološku i vrednosnu orijentaciju

 Odraz su vremena i shvatanja kulture u kojoj nastaju i traju

 Zbog socijalne dimenzije žanra, Bahtin je naglasio važnost proučavanja spoljašnjih i unutrašnjih
žanrovskih odnosa

 Dvostruka orijentisanost žanra

 Prva orijentisanost žanra je ka spoljašnjim odnosima – tamo gde žanr ulazi u kontakt sa različitim
aspektima realnog okruženja u prostoru i vremenu > performans i kontekst

 Druga orijentisanost žanra je ka unutrašnjim odnosima –– interakcija žanrova i njihovih osobina >
“dijalog žanrova”

 Dijalog žanrova –
višeglasje među žanrovima

 John Dorst, inspirisan Bahtinovom teorijom, ističe važnost proučavanja “dijaloga žanrova” – odnosa
među njima samima i prema okruženju

 Interakcija žanrova se odvija kroz promenljiv proces u svakodnevnom diskursu, često nesvesna od
strane korisnika

 Dijalog žanrova

 Folklorni govor i mali žanrovi – naročito podložni “dijalogu žanrova”

 Što je žanr stabilniji, što je veći stepen njegove “finalizacije”, što je njegova struktura fiksiranija i čvršća
– manje je spreman da korespondira sa drugim tačkama gledišta i tako ulazi u “dijalog žanrova”

 Bahtin - Hronotop

 Hronotop – način konceptualizacije prostorno-vremenskih odrednica u žanru

 Žanrovi fiksiraju naše fundamentalno iskustvo spoznaje prostora i vremena

 Žanrovi poseduju različite kapacitete za “sagledavanje” tih bazičnih kategorija

 Bahtin - Hronotop

 “Hronotop je suštinska uzajamna veza između prostornih i vremenskih odnosa usvojenih u književnosti
i osmišljenih u konkretnu celinu nekog teksta” – Bahtin

 Hronotop je neophodan za razvoj sižea

 Hronotop povezuje tekst sa vantekstovnim kategorijama stvarajući široko semantičko polje koje se
modeluje u tekstu

 Hronotop - primeri

 Mit : Vreme pripovedanja prošlo, posebno sakralno pra-vreme, razdoblje stvaranja sveta. Vreme u
kome su delali kulturni junaci i bogovi, razdoblje prapredmeta i prapostupaka, paradigmatsko vreme
kulturnih obrazaca.

 Bajka: Neodređeno prošlo vreme u kome se poštuju realni temporalni i kauzalni odnosi

 Hronotop - primeri

 Legende i demonološka predanja: jasna podela na ovostrano i onostrano vreme i prostor gde se sreću
ljudi i demonska bića.

 Demonsko vreme : od sumraka do svitanja

  Demonski prostor je deo svakodnevnog okruženja, poznati prostor jasno označen opasnošću u toku
noći - groblja, raskrsnice, drvljanik, vodenice, mlinovi, napuštene kuće, mostovi, šuma

 Hronotop - Problem prostora

 Problem prostora u folklornim i književnim delima – tesno vezan sa ljudskom sposobnošću vizuelne
percepcije prostornih relacija

 Uz pomoć prostornih odnosa i pojmova modeluju se pojmovi koji po svojoj prirodi nisu prostorni (Jurij
Lotman)

 Hronotop - Problem prostora

 Na nivou ideološkog modelovanja, jezik prostornih odnosa predstavlja jedno od osnovnih sredstava
za razumevanje stvarnosti

 Gore:dole; visoko:nisko; desno:levo, blisko:daleko, zatvoreno:otvoreno, spolja:unutra,

omeđeno:neomeđeno, itd. postaju materijal za izgradnju kulturnih modela koji nemaju prostorni
sadržaj!

 Hronotop - Problem prostora

 Socijalni, religijski, politički, moralni, ekonomski, estetski, ideološki modeli sveta obavezno sadrže
prostorne karakteristike i kao takvi se ispoljavaju u tekstu

 Svoj:tuđ; muško:žensko, život:smrt, dobar:loš, lep:ružan, bogat:siromašan, vredan:bezvredan,

smrtan:besmrtan, dobijaju značenje uz pomoć prostornih odrednica koje ih modeluju

 Tročlana prostorna struktura

 Vertikalna tročlana prostorna struktura – osnovna prostorna orijentacija

 Nebo : zemlja : podzemni svet raspoređuju se po osi “gore:dole” ili “visoko:nisko” a znače “ovaj
svet:onaj svet”

 Drvo života – prostorna organizacija sveta

 Visoko nebo/bogovi onaj svet

 Srednje

nisko zemlja / ljudi ovaj svet

 nisko podzemni/demoni onaj svet

 Yggdrasil –
kosmičko drvo života

 Hronotop - Problem prostora

Gore / visoko = duhovno, božansko, širina, svetlo, dobro, socijalno visoka klasa, bogato, plemenito, hrabro,
lepo,

Dole / nisko = materijalno, tamno, skučeno, telesno, demonsko, zlo, siromašno, socijalno nisko, beznačajno,
ružno
 Estetika istovetnosti – Jurij Lotman

 Jurij Lotman, ruski semiolog i teoretičar književnosti, ističe da je za tipologiju žanrova važan odnos
između strukture dela i strukture koju slušalac očekuje

 Stereotipi svesti imaju ogromnu ulogu u saznajnom procesu i u procesu prenošenja informacija

 Jurij Lotman

 Moguće je izdvojiti dve klase odnosa između struktura teksta i onog što čitalac/slušalac očekuje

 estetika istovetnosti

 estetika suprotnosti

 Estetika istovetnosti

 Estetika istovetnosti – princip po kome unapred zadate strukture teksta i svekoliki sklop dela
opravdavaju očekivanja slušalaca.

 Folklor, srednjevekovna umetnost, klasicizam, “comedia dell’arte”, žanrovi popularne kulture – čine
umetničke sisteme čija se vrednost meri prema poštovanju određenih pravila koji su strogo
određeni

 Estetika istovetnosti

 Narušavanje strukture koju slušalac očekuje, stvara utisak o neveštini pripovedača i slabom
umetničkom kvalitetu dela

 Zasniva se na punom poistovećivanju prikazivanih životnih pojava sa poznatim modelima-klišeima, koji

su ušli u sistem pravila

 Estetika istovetnosti - Folklor

 Estetika istovetnosti u folkloru predstavlja postupak u kome izvođač svesno odbacuje sve ono što
čini individualnu osobenost

 Bez obzira da li se pripoveda u prvom ili trećem licu, pripovedač izlaže priču oslanjajući se na
odgovarajuće narativne forme i opšta mesta

 Varijabilnost

 Da bi se izbegla “okamenjenost” žanra, dozvoljene su improvizacije što stvara varijabilnost unutar

date forme ili žanra

 Pripovedač kombinuje date klišee sa raznovrsnim materijalom koji odgovara žanru, ali i životnom
iskustvu

 Formulativnost

 Estetika istovetnosti odgovara važnom pravilu folklora i popularne kulture – formulativnosti žanra

 Formulativnost se zasniva da dobro poznatim stereotipima i obrascima koji predstavljaju kulturne

konvencije i održavaju se ponavaljanjem
 Formulativnost i
kulturne konvencije

 Da bi formulativni obrasci bili delotvorni, moraju da budu:

 poznati publici

 imaju adekvatno značenje za neku kulturu i

 estetske kriterijume određene epohe

 Formulativnost i
kulturne konvencije

 Vitalnost formulativnih žanrova ogleda se u sposobnosti da

 transcendiraju određenu kulturu i vreme,

 da se održe i budu prihvaćeni kod potonjih generacija i u drugim kulturama

 Formulativnost i vitalizacija stereotipa

 Unošenje novih i originalnih elemenata zapleta i događaja, a da se ne naruši datu strukturu –

vitalizacija stereotipa

 Uspešna formulativna književnost je ona koja uspe da pomiri poznatu konvencionalnu strukturu sa
novim i neočekivanim obrtima

 Formulativnost - funkcija

 Iskustvo zadovoljstva, relaksacije i eskapizma – glavna funkcija formulativnih žanrova

 Uspešnost formulativne književnosti leži u pojačavanju poznatih iskustava i njihovom ponavljanju

 Estetika suprotnosti

 Druga klasa struktura čija kodna priroda nije unapred poznata publici i gde originalnost autora dolazi
do punog izražaja – estetika suprotnosti

 Dela estetike suprotnosti ne smeju biti realizovana uz korišćenje poznatih formula i stereotipova, niti
struktura dela sme unapred da bude prepoznata jer će biti doživljena kao slaba i neuspešna umetnička
dela

 Tip distance i
odnos publike

 Stabilnost i trajanje žanra ogleda se u tipu distance

 Odnos se prvenstveno karakteriše polarizacijom stava i očekivanja publike prema priči

 REALIZAM : FIKCIJA

 HUMORISTIČNOST : OZBILJNOST
• FANTASTIKA

•
Premise o fantastici

• Gotovo sva razmišljanja o fantastici polaze od premise:

1. Da ona sadrži nešto čega nema u stvarnosti – natprirodna bića i pojave

2. Da u nama izaziva osećaj jeze, straha, čuđenja, nelagode, užasa

• Folklor i fantastika

• Folklor oduvek poznaje žanrove koje zovemo fantastičnim: bajku, memorate, demonološka predanja,
magijske rituale, basme i bajalice, previđanja / priviđanja

• Osnovu čine narodna verovanja u natprirodna bića, sile i pojave

• Fantastika i verovanje

• Da li su predanja i verovanja, za one koji u njih veruju – fantastična? Ili su to samo za one koji u njih ne
veruju?

• Za one koji veruju u natrpirodne fenomene takve pojave nisu fantastične, već neupitne, realne,
moguće

• Fantastika u umetničkoj književnosti

• Nastala krajem 18. veka sa gotskim romanom

• Koristila se arhetipskim slikama i verovanjima iz folklora i narodne tradicije

• Procvat doživela tokom 19. veka u romantizmu

• Tokom 20. veka nastavila se kroz horor žanr, naučnu fantastiku i druge fantastične novele, romane i
filmove

• Fantastika u umetničkoj književnosti

• Cvetan Todorov, Uvodu u fantastičnu književnost,

• Fantastika 19. veka bila reakcija na naučni i racionalni duh prosvetiteljstva i pozitivizma

• Suprotstavila se konformizmu i građanskoj prosečnosti nuđenjem graničnih tema o kojima se javno

nije govorilo

• Granične teme fantastike

• Halucinacije izazvane drogom, alkoholom, visokom temperaturom

• Ludilo

• Vizije i priviđenja

• Vampirizam, veštičarenje, spiritizam

• Duhovi, sablasti, aveti, demoni, đavo

• Strasni erotizam, ljubav u troje

• Incest, homoseksualizam

• Sadizam, mazohizam, nekrofilija

• Fantastika i psihoanaliza

• Todorov smatra da je tradicionalni žanr fantastike u umetničkoj književnosti imao relativno kratak vek,
da bi se u 20. veku pretopio u druge žanrove i u psihoanalizu.

• Po Todorovu, psihoanaliza je došla na mesto fantastike jer podrazumeva stav analogan pripovedaču
fantastike – postojanje kauzalnih odnosa među pojavama koje nam izgledaju nezavisne i odvojene
jedna od druge

• Najpoznatiji pisci fantastične književnosti

• Edgar Alan Po

• E.T.A. Hofman

• Jan Potocki

• Teofil Gotije

• Žerar de Nerval

• Šarl Nodije

• Žan Kazot

• Vilije de Lil Adam

• Gi de Mopasan

• En Redklif

• Meri Šeli

• Gogolj, Dostojevski

• Puškin, Bulgakov

• Valerij Brjusov

• Aleksej Remizov

• H.P. Lavkraft
• Vilijem Bekford

• Embrouz Birs

• H.G. Vels

• Franc Kafka

• G. G. Markes

• Milovan Glišić

• Fantastika i realizam

• Fantastika je tip prosedea koji nastoji da liči na realizam po tome što koristi postupak vernog
prikazivanja stvarnosti – mimezis

• Fantastika ne sme da bude alegorična ni simbolična priča

• Fantastika i realizam

• Fantastičan tekst obavezno prikazuje neku realnost, nastoji da nas uveri u svoju verdostojnost

• Fantastiku moramo da čitamo i tumačimo u doslovnom značenju

• Iako je reč o fikciji, pripovedač/pisac mora da nas uvuče u događaje kao da su stvarni

• Fabulativna ravan fantastike

• Osnovni zakon fantastičnog prosedea:

• U svetu koji poznajemo desi se događaj koji je nemoguće objasniti zakonima koji vladaju u nama
poznatom prirodnom svetu!

• Fabulativna ravan fantastike

• Natprirodni događaj je taj koji izaziva neravnotežu – šta bolje može da izazove poremećaj od upada
onostranog ?

• Fantastična priča se razvija od realnog ka nadrealnom, od prirodnog ka natprirodnom

• Fabulativna ravan fantastike

• U priči uvek postoji nešto misteriozno, neobjašnjivo, neshvatljivo

• Objašnjenje mora da oscilira između prirodnih zakona i zakona natprirodnog sveta

• Reakcija koja se otuda javlja je strah od opasnosti, sumnja, užas, zbunjenost, oklevanje!

• Junak u fantastici

• Junak je, po pravilu, visoko individualizovan

• Susret sa onostranim mora da iskusi sasvim sam

• Posledice tog susreta takođe snosi sam

• Kraj može biti tragičan po junaka – smrt, ludilo, nesreća, teška bolest

• Neke fantastične priče nude i drugačije obrte u kojima junak biva spašen od demonskih sila

• Određenje fantastike

• Rože Kajoa, U srcu fantastičnog, 1965

• Obavezno se dešava nešto što narušava zakone svakodnevnog sveta

• Pre narušavanja prikazuje nam se realan svet do banalnosti – ta banalnost nagoveštava neobičan
događaj - prodor nemogućnosti koji izaziva jezu

• Određenje fantastike

• Hauard Filips Lavkraft, Natprirodna strava u književnosti, 1945

• Merilo fantastičnog se nalazi u posebnom čitaočevom iskustvu

• To iskustvo mora biti – strah, užas, strava

• “Atmosfera je najvažnija...Nije struktura zapleta ta koja izaziva fantastiku, već osoben utisak – kada
čitalac oseća stravu i užas, prisustvo neobičnih sila!”

• Određenje fantastike

• Cvetan Todorov, Uvod u fantastičnu književnost, 1970

• Koncept fantastike definiše se oklevanjem u odnosu na stvarno i imaginarno

• Po Todorovu oklevanja između prirodnog i natprirodnog objašnjenja je obavezan uslov fantastičnog!

• Određenje fantastike - oklevanje

• Fantastika traje koliko traje oklevanje –Usko, kratko vreme oklevanja čini pravu fantastiku, posle čega
sledi razrešenje i prelazak u druge žanrove

• Oklevanje moraju da osete i junak priče i čitalac!

• Određenje fantastike – nije strah već oklevanje

• Todorov se suprotstavlja shvatanjima da su strah, užas i jeza obavezni preduslovi fantastike

• Fantastika može postojati i bez osećanja straha

• Fantastika – objašnjenje događaja

• Osnovno pitanje fantastike je:

• šta se zapravo dogodilo?

• Čim se odlučimo za neko objašnjenje, izlazimo iz prostora fantastike i ulazimo u prostor susednih
žanrova

• Objašnjenje događaja
• Ukoliko odlučimo da su zakoni realnosti i prirodnog sveta ostali netaknuti i omogućavaju objašnjenje
fenomena – žanr čudnog i neobičnog

• Ukoliko prihvatimo postojanje zakona koji nam nisu poznati ali objašnjavaju fenomen, ulazimo u žanr
čiste fantastike i čudesnog

• Tipologija žanrova prema tipu fantastike i oklevanja

• Fantastično-čudno

• Događaji izgledaju natprirodni tokom cele pripovesti da bi se na kraju pojavilo racionalno objašnjenje
koje negira postojanje natprirodnog

• Fenomen je posledica: slučaja, sna, halucinacije zbog droge ili alkohola, bunila, iluzije čula,
mađioničarskog trika, ludila

• Većina dela umetničke fantastične književnosti

• Čisto čudno

• Događaji se od početka mogu objasniti zakonima realnosti, ali su po svojoj prirodi neverovatni,
neobični, šokantni, uvrnuti, zbunjujući, nesvakidašnji

• Čudno ostvaruje samo jedan od uslova fantastike – reakciju straha, zbunjenosti, nelagode i užasa

• Horor filmovi i romani, krimi-romani i trileri

• Fantastično-čudesno

• Događaji se pokazuju kao fantastični,a objašnjenje se završava prihvatanjem natprirodnog poretka

stvari – fenomen ostaje neobjašnjen sa pozicija realnosti kakvu poznajemo

• Izazivaju osećaj straha, jeze, strave, zbunjenosti - najbliži pravoj fantastici

• Fantastično-čudesno

• Priče o vampirima,demonima, avetima, duhovima, ukletim kućama, vešticama, đavolima, mrtvacima,

zombijima

• Demonološka predanja, memorate, magijski rituali, priviđanja, narodna verovanja

• Čisto-čudesno

• Natprirodni događaji ne izazivaju nikakvo čuđenje ni iznenađenje ni kod likova u priči ni kod čitaoca

• natprirodno se prihvata takvo kakvo jeste, kao formalni element samog žanra

• Bajke, Epske fantastike, Science Fiction

• Manifestacije čudesnog

• 1. Hiperbolisano čudesno – pojave su natprirodne po svojim dimenzijama

• 2. Egzotično čudesno – priče Marka Pola i Sindbada Moreplovca

• 3. Instrumentalno čudesno – leteći ćilim, Sezame otvori se, magijska sredstva, čudotvorni prsten,
Aladinova čarobna lampa
• 4. Naučno čudesno – science fiction, čudesno koje se može objasniti zakonima nauke

• Tipologija fantastičnog

• Po tipu bića koja se u njima javljaju

• Po tipu uzroka fantastičnog /čudnog / čudesnog fenomena

• Todorov predlaže dve velike grupe na osnovu formalnog kriterijuma:

• Teme ja i Teme ti

• Tema ja

• Opisuju se stanja metamorfoze i pojave natprirodnih bića

• Intervencija posebnog kauzalnog reda koji izmiče poznatim zakonima prirode

• Pandeterminizam: sve ima svoj uzrok, čak iako pripada natprirodnom poretku

• Pansignifikacija: posledica pandeterminizma koja kaže da sve ima svoje značenje, bez obzira da li ga
znamo ili ne

• Tema ja

• Pandeterminizam znači da se brišu granice između fizičkog i mentalnog, duha i materije, stvari i reči,
objektivnog i subjektivnog

• Metamorfoze upućuju na prevazilaženje tih granica, omogućavajući mešanje, menjanje i brisanje

granice telesnog i duhovnog

• Tema ja

• Mešanje fizičkog i duhovnog sveta proizvodi adekvatne promene u percepciji vremena i prostora koji
zadobijaju fantastične dimenzije i odlike

• Strukturisanje odnosa između čoveka i sveta koji ga okružuje – tema pogleda

• Ogledala, naočari, odrazi lika u vodi, priviđanje – važni motivi koji omogućavaju viđenje natrpirodnog

• Tema ti

• Teme odnosa sa drugima, telesno i čuvstveno opisano i doživljeno na ekscesivan način – teme
seksualnosti

• 1. Priroda strasti se opisuje kroz odnos sa natprirodnim – vampirom, vešticom, đavolom, mrtvima i
drugim demonima

• Bliskost između tema o seksualnosti i smrti

• Tema ti

• Bajke o začaranom mužu ili ženi,

• Motiv o Amoru i Psihi,

• Teme o nekrofiliji
• Vampirizam – objašnjenja perverzne heteroseksualne ljubavi, homoseksualne ljubavi, incesta

• Prikriveni opisi “nastranosti” pod maskom natprirodnog

• Tema ti

• 2. Priroda strasti je perverzna, čudna, “nastrana”, zabranjena, ali je odnos ostvaren sa normalnom
ljudskom osobom

• Skriveni ili otvoreni opisi ljubavi u troje, homoseksualizma, incesta, sadizma, mazohizma, fetišizma, itd.

• “Dar đavola” je metaforično shvaćen kao pokretanje strasne i nezaustavljive čulne i erotske želje

• Tema ti

• Strukturiranje odnosa u unutrašnjoj organizaciji ličnosti, njenom nesvesnom, nagonima i skrivenim

željama

• Diskurzivne teme - jer obrađuju različite odnose među ljudima

• Fantastično i psihologija

• Tema ja po Todorovu ima paralelu u psihološkim fenomenima: detinjstva, droge, alkohola, šizofrenije,
psihoze, misticizma

• Tema ti ima paralelu u seksualnim perverzijama, neurozama i histeriji

• Socijalna funkcija fantastike

• Fantastika i natprirodno služe kao “izgovor” da se prekorače neke čvrsto uspostavljene granice
saopštavanjem graničnih iskustava

• da se prekrše tabui, da se izmakne društvenoj, moralnoj i verskoj cenzuri, da se izbegne otvorena

društvena osuda

• Opšta funkcija fantastike

• Transgresija postavljenih normi i zakona!

• Natprirodno, fantastično i horor su najintenzivniji oblici incidenta i zapleta u naraciji!

• FOLKLOR KAO POGLED NA SVET

• Folklor kao
pogled na svet

– Alan Dundes, Folk Ideas as Units of Worldview, JAF 84,1971

 – Alan Dundes, Thinking Ahead: A Folkloristic Reflection of the Future Orientation in American
Worldview,

Interpreting Folklore, 1980

• Šta je – pogled na svet?

• Bazični koncepti o jastvu, prirodi i društvu kojima nas snabdeva - kultura!

• Svaka kultura ima svoj specifičan način razmišljanja koji prenosi potomstvu

• Šta je – pogled na svet?

• Kognitivni i emotivni skup premisa

• Implicitno iskazan

• Najčešće nesvestan

• Kodovi su duboko strukturirani u jeziku i nesvesnom

•
Kako ga učiniti eksplicitnim i dostupnim istraživanju?

• Najbolji izvor za proučavanje pogleda na svet jeste – folklor!

• Folklorni govor (folk speech)

• Poslovice i izreke

• Lične i porodične priče

• Narodne priče, legende, pesme i dr.

• Proces socijalizacije - učenje

• Šta čini pogeld na svet? -Narodne ideje

• Dandes – narodne ideje ili folklorne ideje - folk ideas

• Nisu poseban žanr

• Bazične premise, kulturni aksiomi, egzistencijalni postulati

• Narodne ideje - definicija

• Tradicionalni pojmovi neke grupe ljudi koji oni imaju o prirodi čoveka, sveta i ljudskog života uopšte

• Šta nisu narodne ideje?

• Tradicionalni stereotipovi ili

narodne pogreške: pogrešne ili neosnovane tvrdnje

• Stereotipovi ili narodne pogreške su svesni pojmovi, narodne ideje nisu svesne

• Šta nisu narodne ideje?

• Narodne vrednosti

• Etos ili nar. vrednosti čine normativni, valorizujući, moralni i estetski skup postulata kojih je grupa
svesna

• Odnos narodnih ideja i

narodnih vrednosti

• Narodne vrednosti su – normativni i moralni postulati

• Narodne ideje su – egzistencijalni postulati

• Metodološki problem izdvajanja narodnih ideja

• Problem tradicionalnosti

• Problem žanra

• Gde ih tražiti?

• Tradicionalna kultura, popularna kultura, mas-mediji

• Komparativna međukulturna proučavanja

•
Problem proučavanja narodnih ideja

• Da li ih treba učiniti svesnim?

• Možemo li ih menjati?

• Pomažu u razumevanju vrednosti i shvatanja nekog društva

• Pomažu u razumevanju i prevazilaženju problema među kulturama i narodima

 FOLKLOR KAO POSEBNI OBLICI IZRAŽAVANJA

 Verbalno / neverbalno

 Usmeno / pisano

 Estetsko /neestetsko

 Komunikacija

 Folklor kao usmena književnost

 Maja Bošković-Stulli, O pojmovima usmena i pučka književnost i njihovim nazivima

 U 19. veku je spontano došlo do svođenja folklora na područje usmene književnosti u nekoliko
istraživačkih centara – Nemačkoj, Finskoj i Rusiji.
  Pojmovi: usmena tradicija i umetnost reči određivali su dominantno područje istraživanja folklora do
sredine XX veka

 Narodna književnost

 Istorijska i naučna važnost izraza “narodna književnost”

 Podizanje umetničkog nivoa narodnog stvaralaštva

 Priznavanje umetničke i estetske dimenzije

 Stavljanje u rang sa visokom, pisanom književnošću

 Folklor kao umetnost izražavanja rečju

 Viljem Vels Njuvel (William Wels Newell) 1888

Usmena tradicija i verovanje koje se prenose s generacije na generaciju bez upotrebe pisanih sredstava

 Roman Jakobson i Pjotr Bogatirjov 1929

Folkor je deo tradicijske umetnosti koji se izražava rečju

 Folklor kao verbalna umetnost i usmena tradicija

 Viljem Baskom (William Bascom) 1965

Folklor kao verbalna umetnost (verbal art), kao estetička upotreba izgovorenih reči

 Herman Bauzinger 60-tih godina proširuje definiciju na Folkor kao usmenu tradiciju (oral tradition),
gde spadaju osim verbalnog i svi drugi oblici tradicijskog prenošenja umetnosti (muzika, drama, ples,
likovne forme)

 Definicija folklora kao umetnosti reči

– savremena verzija

 Folklor je posebna vrsta izražavanja zajednička svim osobama i grupama koje u posebnim situacijama
koriste verbalnu umetnost i usmenu tradiciju kao važno sredstvo komunikacije

 Šta ove definicije ističu?

 Usmenost – tip komunikacije

 Verbalnost – način izražavanja

 Tradicija – osnova narodnog znanja i prenošenja tog znanja

 Umetnost – estetska dimenzija

 Kolektivnost / “narodnost”- tip zajednice

 Kritike shvatanja folklora kao usmene književnosti

 Zbog kompleksnosti folklora u njegovom živom postojanju, mnogi su se usprotivili uskoj definiciji
folklora kao usmene književnosti.
 Viktor Gusev (SSSR): Folklor je “sinkretička pojava”, “složena sinkretička umetnost” koja se služi
vizuelnim i akustičkim slikama, koja povezuje slikovna i ekspresivna sredstva.

 Alan Dandes (SAD) takođe ističe brojne dimenzije folklora koje se ne uklapaju u usmeno-književnu
definiciju

 Šta usmeno-književne definicije folklora izostavljaju?

 Prošlost, folklor kao survival

 Pisane oblike folklora (ne-usmenost)

 Ne-verbalnost (pokret, mimika, muzika, gest, materijalni artefakti, likovnost)

 Ne-umetničke oblike folklora

 Ne-estetske oblike folklora

 Ne postavljaju pitanje “ko je folk?”

 Pitanje verbalnosti

 Ne-verbalni oblici folklora

 Muzički, likovni, materijalni i kinetički oblici folklora:

1. Gestovi i mimika kao deo tradicionalnog ekspresivnog izražavanja

2. Narodni ples, igra, drama, pantomima

3. Narodna plastična i likovna umetnost

 Pitanje oralnosti i pisanih formi

 Zapisane verzije – okoštalost ?

 Zapisane verzije manje su podložne promenama, ali one omogućavaju da se deo folklorne građe
sačuva od zaborava, ali i da se putem štampanih zbirki dalje prenosi i reprodukuje

 Pisani oblici folklora (grafiti, latrinalije, epitafi,pesme “na narodnu”, fotokopilor, spomenari,
formulativne SMS poruke itd.)

 Pitanje oralnosti

 Walter Ong, američki folklorista i lingvista, uvodi pojmove Primarna i sekundarna oralnost

 Primarna oralnost: postojala je oduvek kao elementarna ljudska usmena komunikacija

 Sve do 19. veka najveći deo ljudske populacije nije bio pismen i usmenost je bila jedini način
komunikacije

 Pitanje oralnosti

 Razvijane su posebne mnemotehnike za pamćenje usmenog znanja i tradicije

 Mnogi pisani tekstovi saopštavani su usmeno

 Društva bez pisma ni ne poznaju drugi način komunikacije osim usmene

 Pitanje oralnosti

 Sekundarna oralnost: nastaje u novo doba, uglavnom od 19. veka pa nadalje, kada započinje sve
masovnije opismenjavanje, štampanje novina, časopisa, almanaha, kada se obrazovanje spušta i u niže
slojeve društva

 Oralnost u vreme štampane, elektronske i digitalne komunikacije nazvana je sekundarnom

 Pitanje umetnosti i estetske dimenzije

 Šta sa žanrovima gde estetsko i umetničko nije važno?

 Poslovice, izreke, psovke, kletve, predanja, urbane legende,itd.

 Antropološki pristup razmatra folklorne žanrove bez potrebe da ističe njihovu estetsku dimenziju, već
komunikativnu, socijalnu, funkcionalnu i simboličku dimenziju

 Folklor kao komunikacija i proces

 Stariji koncepti folklora sagledavaju ga kao prostorno-vremensku i tradicijsku umetnost:

 1. kao skup predmeta ili žanrova koji usmeno cirkulišu u nekom prostoru-vremenu

 2. kao tradicijsko ponašanje vezano za zajednice određene prostorom i vremenom življenja

 Folklor kao komunikacija i proces

 Od sredine XX veka,posebno od 60-ih, pomereno je shvatanje folklora sa širenjem

 medija masovne komunikacije,

 komodifikacijom,

 individualističkim i konformističkim načinom života,

 sa jačim procesima migracije,

 naglašenim aspektima urbanog života i

 javljanjem novih naučnih paradigmi

 Folklor kao komunikacija i proces

 Upotreba simbola i njihova kognitivna i semantička interpretacija

 Struktura i pitanje značenja

 Svest i ponašanje

 Identiteti

 Socijalne i folk grupe, mreža odnosa

 Performans
 Folklor kao komunikacija

 Preteču ovakvog tumačenja nalazimo u tekstu Jakobsona i Bogatirjova Folklor kao naročit oblik
stvaralaštva (1929) iz koga su potekle kasnije interpretacije iz komunikacijskog aspekta

 Među prvima i nezavisno jedan od drugog, folklor kao komunikaciju definišu američki folklorista Dan
Ben-Amos i češki folklorista Kiril Čistov

 Folklor kao komunikacija

 Osnovna teza: istražiti fenomen folklora kao komunikacijskog procesa, a ne kao skupa predmeta ili
žanrova

 Kao komunikacijski proces folklor je društveno ograničen na malu grupu, na situaciju u kojoj ljudi
neposredno međusobno komuniciraju, i to je taj poseban kontekst folklora.

 Folklor kao okvir svesti i mreža odnosa

 Iz komunikacijskog aspekta proizašlo je shvatanje folklora kao specifičnog ponašanja, kao

kompleksnog i posebnog oblika percepcije i svesti o sebi i drugima unutar zajednica i grupa

 Henry Glassie: Osećaj zajedništva je stanje svesti, osećaj koji ljudi imaju o sebi i način na koji to
percipiraju i izražavaju u svojim postupcima-akcijama.

 Folklor kao okvir svesti i mreža odnosa

 Tako shvaćen folklor nije više bio usko vezan za poimanje grupe kao prostorno-vremenske zajednice

 Razgranata mreža odnosa (network) u koje stupaju pojedinci i grupe dovela je do uočavanja da je
folklor mobilni, fluidni vid kulturnog ponašanja koji nastaje bilo gde da se ljudi susretnu i
komuniciraju

 Ezoterični i egzoterični folklor

 Franc Boas 1920. prvi pominje reč “ezoterični” folklor da opiše specijalna znanja koje ljudi imaju u
svojim zajednicama

 William Hugh Jansen 1959. godine u radu “The Esoteric-Exoteric Factor of Folklore” definiše ove
pojmove koji će kasnije postati operativni u folkloristici

 Ezoterični i egzoterični folklor

 Ezoterični folklor: folklor koji grupa ima o sebi, način na koji sebe percipira, svest o sebi i svojim
specifičnostima, način samo-interpretacije

 Egzoterični folklor: folklor koji grupa ima o drugim grupama,način na koji percipira i tumači druge
grupe

 Ezoterični i egzoterični folklor

 Model ezoterični/egzoterični folklor sagledava grupe i njihov folklor kao fluidan, funkcionalan, koji
pruža pluralistično viđenje grupa koje se nalaze u međusobnoj komunikaciji i kompeticiji, kao
percepciju i svest ljudi o situacijama u kojima se mogu naći u odnosu na druge ljude
 Urban Folklore:
A Behavioral Approach

 Martin Laba

 Problem teorijske perspektive

 Grad kao celina

 Urbanizam kao geografsko-ekološki fenomen, a grad – fizički entitet ( prostor )

 Urbana kultura podeljena na sub-kulture

 Sistem komunikacije

 Opis i analiza uloge folklora specifičnog sistema komunikacije – ključni za razumevanje datog
kulturnog sveta.

 Kulturni svet – dve konstitutivne odlike :

 1) scena

 2) ekspresivno ponašanje u okviru te scene

 Kontekst aktivnosti sa jasno određenim načinom interakcije

 ‘ Face to face ‘ ( ‘ licem u lice ‘ ) aspekat scena

 Narativi profesionalnih okupacija

 Definisanje i strateško rešavanje socijalnih situacija

 Folklor kao ponašanje – dva principa :

 1) folklor je specijalizovano ekspresivno ponašanje koje služi da definiše i uredi svakodnevni život, i

 2) folklor kao ‘ oprema za življenje ‘ (Kenneth Burke )

 Konceptualne teškoće termina ‘ folk ‘

 Dihotomija ruralno – urbano

 1. Ruralne oblasti : tradicija, kontinuitet, stabilne i trajne veze ;

 2. Grad : heterogenost, društvena promena, kompleksna podela rada, ‘ beznačajne ‘ i kratkotrajne

veze

 R. Redfield : folk – urban

 George M. Foster : ‘ logičke posledice ‘ dihotomije urbano i ne-urbano

 ‘ Uništenje ‘ folk kulture nezaobilaznim procesom urbanizacije

  Proširenje područja folklornih studija

 Henry Mayhew – London Labour and the London Poor ( 19.vek ) – ‘ street – folk ‘

 Kompleksnost gradske sredine, njeni sub- kulturni nivoi, njeni ne-tradicionalni elementi, uticaj mas-
medija i popularne kulture = komponente folklora, a ne suprotnosti

 Princip bihejvioralnog pristupa – ne postoji neko bez folklora – to je osnovno ljudsko ekspresivno
ponašanje.

 E. Durkheim : koncept ‘ socijalne gustine ‘ ( ‘ social density ‘ )

 ‘ Retorički izvori ‘

 Folklor – vitalni deo šireg sistema ponašanja

 Značaj ekspresivnih procesa – ekspresivni narativi

 Značenje termina ‘ urbanizam ‘

 Urbanizam – način egzistencije koji je posledica gradske sredine

 ‘ Face to face ‘ situacije tipične za gradski život

 Repertoar narativa koji ukazuje na životna iskustva koja se pamte

 Folklorni tekst

 Narativi - izražavanje verovanja i slike o sebi, moguće strategije za život individue

 ‘ Princip strategije ‘

 Humani aspekt

 Urbane grupe žive u sopstvenoj društveno – konstruisanoj definiciji grada.

 Veza između izražavanja i akcije u urbanom iskustvu

 Urbana veština ( ‘ skill ‘ )

 Ljudske akcije realizovane kroz folklor

 Osnovna premisa za studije urbanog folklora :

- Folklor je istinski ‘ oprema za življenje ‘ – specifično i univerzalno ponašanje koje se ispoljava u socijalnim
interakcijama – koje služi kao strategija za uređenje iskustva svakodnevnog života.

• URBANI FOLKLOR

• Folklor u gradu i odnos sa popularnom kulturom

• IMA LI FOLKA U GRADU?

• Simpozijum – Urban Experience and Folk Tradition, JAF, 83, 1970 pokrenuto pitanuje o urbanom
folkloru

• Mnogim folkloristima u to vreme to je bila teško prihvatljiva pojava

• IMA LI FOLKA U GRADU?

• Na simpozijumu se izloženi radovi koji su postavili i ovakva pitanja:

• “Ima li folka u gradu?” (R.Dorson) “Postoji li stvarno nešto takvo kao što je folklor gradova?” (Linda
Dež)

• Neki su, ipak, postavili pitanje tekuće tradicije tipične za gradove

• Urbani folklor i pitanje survivala

• Urbani folklor je u početku tretiran kao vid seoskog relikta u gradu, kao survivali potekli iz seoskih
sredina koje su našle nove funkcije u gradovima, kao opstajanje ruralnih folklornih elemenata u
gradu.

• Imigrantski folklor kao survival

• Ričard Dorson – Is There a Folk in the City?

• Istraživanja sproveo u Geriju (Gary), industrijskom predgrađu Čikaga - imigranti iz istočne i jugoistočne
Evrope , Meksika i Portorika.

• Uočio nove oblike folklora i nove metodološke probleme rada u gradu

• Imigrantski folklor kao survival

• Dorson: urbani folklor tiče se imigrantskog folklora, tj. elemenata koji su doneti iz zavičaja i nastavili
da žive kao survivali u novoj sredini

• Nove metode istraživanja

• Potrebni drugačiji metodi rada nego u istraživanju ruralnog folklora ili primitivnih zajednica

• Informanti čitaju i proveravaju šta je napisao folklorista, živo mu uzvraćaju dijalogom, mogu ga tužiti za
neistine ili pogrešne interpretacije.

• Sličnost istraživanja urbanog folklora i sociologije

• Terenski rad u gradu - Dorson

• R. Dorson, Doing Fieldwork in the City, Folklore, 92/2, 1981

• dve različite tehnike prikupljanja urbanog folklora:

1. Spontani razgovor i intervju

2. Etnografska opservacija gradske sredine i učestvovanje u javnim zbivanjima

• Terenski rad u gradu - Dorson

• Pitanje pravljenja kontakta u bezličnoj i kompleksnoj gradskoj sredini

• Stvaranje mreže društvenih odnosa u nekom delu grada

• Pravljenje bliskog poznanstva i druženje pre nego što se započne naučni rad

• Terenski rad u gradu - Dorson

• Zbližavanje sa stanovništvom podrazumeva :

• odlazak u kafane i kafiće, crkve, sudnicu, šoping centre,

• prisustvovanje različitim komunalnim i uličnim dešavanjima

• Terenski rad u gradu - Dorson

• Istraživač treba da prati

• lokalne novine i lokalna dešavanja,

• oglase na javnim mestima, postere i sve drugo što mu daje sliku načina života te sredine

• Dorson – zadatak urbanog folkloriste

• da traga za onim važnim temama koje dominiraju mišlju, pričama i razgovorima različitih gradskih
subkulturnih grupa

• da vidi kako se oni pretaču u folklor

• Terenski rad u gradu nikada nije strogo strukturisan

• Terenski rad u gradu - Dorson

• Razgovor i spontana govorna situacija stvaraju specifične, moderne folklorne žanrove

• Urbani narativi

• Urbani narativi

• Proizlaze iz spontane govorne situacije

• Epizode iz svakodnevnog života pretaču se u narativne forme

• Slabo strukturisani mada poseduju narativne obrasce

• Urbani narativi

• Oslanjaju se na tradicionalne folklorne modele poznate u kulturi

• Često fragmentarni

• Uobičajeni razgovori u kojima prepoznajemo tradicionalne, “narodne” stavove, predrasude, stereotipe

i pogled na svet

• Urbani narativi

• Folklorni narativi koje najčešće srećemo u gradu su:

• Lične i porodične priče

• Urbane legende

• Anegdote

• Vicevi

• Glasine i tračevi

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Warshaver, Urban folklore, u Handbook of American Folklore, (ed. Dorson), 1986

• Prvi princip:

• Istorijska perspektiva, poreklo i načini ponašanja tipični za moderni industrijski urbani život

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Prvi princip:

• Proučavanje ekonomskog, demografskog, tehnološkog, environmentalnog, političkog i drugih faktora

koji su uticali na razvoj specifičnih gradskih običaja i tradicije

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Drugi princip:

• Urbani folklor mora biti socijalno inkluzivan, da obuhvati folklorna znanja svih vrsta urbanih grupa
(subkulture gradskih grupa).

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Treći princip:

• Upoznavanje sa običajnim i tradicionalnim ponašanjem, normativnim shvatanjima i verovanjima koji

su deljeni kao rezultat učestvovanja u gradskom načinu života.

• Socijalni kontekst urbanog folklora: najčešće teme i motivi, razlike u subkulturama

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Treći princip:

• Ispitivanje neformalne komunikativne mreže koja pomaže u održavanju i stabilnosti tradicionalnog

ponašanja.

• Gerald Warshaver – principi istraživanja urbanog folklora

• Četvrti princip:

• Ulični folklor i njegovi tvorci – razne grupe koje žive, rade i gluvare na ulici.

• Repertoar njihovih narativa i ponašanja vodi ka analizi environmentalne kompetencije

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

 • Peti princip:

• Grad kao višestruka realnost, kao stanje duha i svesti - slika grada koja se formira u urbanom folkloru
postojećih društvenih grupa

• Folklor i popularna kultura

• John Storey: Inventing Popular Culture. From Folklore to Globalization, 2003

• Odnos folklora i popularne kulture

• Koja od njih šta označava i u kakvoj su vezi

• Folklor i popularna kultura

• Ako je folklor bila reč izmišljena da opiše običaje, ponašanje, verovanja i stvaralaštvo “radnih” ljudi na
selu, ostalo je prazno pitanje specifične kulture “radnih” ljudi u gradu

• Istorijat odnosa

• Intelektualci 19. veka “voleli” su seljake i folklor kao simbole ekološkog načina života, istrajnosti i
trpljenja, cenili su njihove dobre osobine kao i njihovu nepismenost smatrajući da ona ne ugrožava
njihovu intelektualnu superiornost.

• Istorijat odnosa

• Problem se javio sa radničkom klasom u industrijalizovanom gradu čiji je vid zabave i ponašanja
ocenjen kao ugrožavajući za srednje slojeve građanske klase

• U samom početku javlja se opozicija:

Seljaštvo/ dobro : radnička klasa/loša

• Istorijat odnosa

• Tokom XIX i XX veka formiraće se među intelektualcima Evrope i SAD ideja popularne kulture kao folk
kulture radničke urbane klase, ali i koncepta naroda kao mase, koja konzumira masovnu kulturu

• Proučavanje masovne kulture

• Upravo u deventnaestovekovnom gradu koji se ubrzano razvijao, modernizovao i industrijalizovao, u

sve naglašenijem klasnom raslojavanju i međusobnom strahu i borbi klasa između sebe, nastaće
koncept masovne kulture i počeće njegovo proučavanje