Pripremljeno prema 2. Regularan EKG dobija se na osnovu 12 standardnih odvoda.

„Brza interpretacija EKG: kurs sa testiranjem“ Dale Dubin  6 Ekstremitetnih – elektrode u se postavljaju na sva četiri eksptermiteta (desna
ruka – crvena, leva ruka – žuta, desna noga – crna, uzemljenje, leva noga – zelena)
OSNOVNO O EKG o 3 bipolarna: I (DR₋-LR₊), II (DR₋-LN₊) i III (LR₋-LN₊)
o 3 unipolarna: aVR (DR₊), aVL (LR₊) i aVF (LN₊)
1. Milimetarski papir
zapis na njemu se ispisuje
brzinom 25 mm/s, (X-osa je
vremenska) tj. svakih 25 mm
predstavlja 1 s, svaki 1 mm
predstavlja 0,04 s, a svakih 5
mm predstavlja 0,2 s.
Y-osa beleži voltažu, a aparati
se baždare najčešće da 10 mm
predstavlja 1 mV, tj. 1 mm
predstavlja 0,1 mV.

Kada se vektor električne

aktivnosti srca kreće prema
registrujućoj elektrodi to daje
pozitivan otklon na EKG.
A kada se vektor električne
aktivnosti srca udaljava od
registrujuće elektrode to daje
negativan otklon na EKG.
 6 Prekordijalnih unipolarnih - elektrode se postavljaju na kožu grudnog koša (V1
– crvena, 4. MRP parasternalno desno; V2 – žuta, 4.MRP parasternalno levo; V3 –
zelena, između V2 i V4; V4 – braon, 5.MRP medioklavikularno levo; V5 – crna, 5.MRP
prednja aksilarna linija levo; V6 – violet, 5.MRP srednja aksilarna linija levo)
V1 i V2
desna strana
srca

V3 i V4
TP segment – pauza između dva međukomorni
srčana ciklusa („funny“ Na+ kanali) septum
P talas – depolarizacija pretkomora
PQ segment – zadržavanje u AV čvoru V5 i V6
1/10 s leva strana
Q zubac – depolarizacija septuma srca
R zubac – depolarizacija vrha srca
S zubac – depolarizacija zidova
komora
ST segment – inicijalna repolarizacija,
plato faza AP komora
T talas – repolarizacija komora
 ŠEMA ZA BRZO OČITAVANJE EKG 1. Ritmičnost

1. Proveriti ritmičnost srčane radnje gledajući sve razmake između susednih

R zubaca (RR intervale)

2. Proveriti ritam srčane radnje

 tražiti P talas pre svakog QRS kompleksa
 meriti trajanje PQ segmenta 2. Ritam sa svojom inherentnom frekvencom (3)
 meriti trajanje QRS komplesa

3. Proveriti frekvencu srčane radnje

 za ritmičnu srčanu radnju tražiti R
zubac koji se poklapa sa debljom
linijom (svakih 5 mm trake), a potom
videti gde „pada“ sledeći R zubac po
principu 300 – 150 – 100 – 75 – 60 –
50
 za aritmičnu srčanu radnju prebrojati broj QRS kompleksa u
jednom redu (koji sadrži tri odvoda) i pomnožiti sa 6

4. Proveriti osovinu električne aktivnosti srca, tj. depolarizacije srca

gledajući da li je QRS kompleks dominantno iznad ili ispod izoelektrične linije
u odvodima: *može se javiti retrogradan P talas iza QRS, ali je obično prekriven QRS-om
 I (levo pozitivno i desno negativno)
4. Osovina električne aktivnosti srca
 aVF (dole pozitivno i gore negativno)
 V2 (napred pozitivno i nazad negativno) nije obavezna (3D)
Ekstremna desna Leva devijacija
5. Proveriti svaki element EKG zapisa ponaosob, i to: devijacija osovine osovine
trajanje (X-osa) voltaža (Y-osa u mm)
P talas do 0,10 s 0,25 mV (2,5 mm)
PQ segment 0,05 – 0,12 s 0
PQ interval* 0,12 – 0,20 s Normalna
QRS kompleks 0,08 – 0,10 s 2,5 mV (25 mm) Desna devijacija osovina
ST segment do 0,12 s 0 ± 0,05 mV (±0,5 mm) osovine
T talas 0,16 – 0,25 s 0,1 – 0,2 mV (1 – 2 mm)
QT interval** 0,20 – 0,40 s

*P talas i PQ segment daju PQ interval

**QRS kompleks, ST segment i T talas daju QT intervalD3
 POREMEĆAJI SRČANOG RITMA (2) i FREKVENCE (3)

1. Poremećaj sinusnog ritma – poremećaj u SA čvoru kao predvodniku:

Sinusna tahikardija
 Sinusna tahikardija - normalni P, QRS i T, F>100/min, RR interval i TP segment
skraćen, zbog brzog stvaranja impulsa u SA čvoru
 Sinusna bradikardija - normalni P, QRS i T, F<60/min, RR interval i TP segment
produžen,zbog usporenog stvaranja impulsa u SA čvoru Sinusna bradikardija
 Sinusna aritmija - normalni P, QRS i T, RR intervali i TP segmenti nejednakog
trajanja, zbog iregularnog stvaranja impulsa u SA čvoru
 „Sick sinus SY“ – normalni P, QRS i T, RR intervali i TP segmenti drastično nejedanki,
zbog čas ubrzanih, čas jako usporenih stvaranja impulsa u SA čvoru Sinusna aritmija
 Izlazni SA blok – tokom normalnog ritma izostaje P talas, kao i QRS i T (u trajanju o
najmanje jednog ciklusa). P, QRS i T normalni pre i posle bloka, RR interval nejednak.
Može se javiti atrijalni, nodalni ili ventrikularni otkucaj izmicanja (videti tabelu 2.)
 Sinusni arest – tokom normalnog ritma prestaju električni ciklusi, P, QRS i T odsutni
(SA čvor prestaje da bude pejsmejker). Može se javiti atrijalni, nodalni ili ventrikularni Lutajući pejsmejker
ritam izmicanja (videti tabelu 2.)
2. Dodatni otkucaji koje nameću pretkomore -ektopični fokus pretkomora:
 Lutajući pejsmejker – izmenjeni P talas od ciklusa do ciklusa (menja se lokacija
pejsmejkera), praćen normalnim, QRS i T, RR intervali i TP segmenti nejednaki AES, PAC
 Atrijalna ekstrasistola (AES, PAC) – nepravilni P’ talas ranije nego što se
očekuje (iz ektopičnog atrijalnog fokusa), praćen normalnim QRS i T, RR interval i TP’
segment skraćen
 Nodalna, junkciona ekstrasistola (NES, PJC) – P talas izostaje (fokus je u AV
čvoru), prevremeni normalni QRS i T, RR interval i TQ segment skraćen. Izvrnuti P talas PAT
se može javiti malo pre ili posle QRS, ali je najčešće porkiven QRS-om.
3. Brzi ritmovi koje nameću pretkomore – SA čvor nije predvodnik:
 Paroksizmalna atrijalna tahikardija (PAT) – napravilni P’ talas, normalni, uski
QRS, normalni T, frekvenca 150-250/min. Moguće da svaki impuls pretkomora ne dođe
do komora (AV blok 2:1, tj. da na svaki drugi P’ se sprovede impuls i nastane QRS) PNT
 Paroksizmalna nodalna tahikardija (PNT) – P talas izostaje, normalan, uski,
preuranjeni QRS, normalni T, frekvenca 150-250/min. Izvrnuti P talas se može javiti
malo pre ili posle QRS, ali je najčešće porkiven QRS-om.
 Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) – pošto se PAT i PNT PSVT
ne mogu lako razlikovati obihvata ih PSVT – P talas se „utopi“ pod T talasom, QRS je
normalan i uzak, frekvenca 150-250/min.
 Pretkomorno lepršanje, flutter (AF) – salva identičnih i nepravilnih P’ talasa,
frekvence 250-350/min, normalan i uzak QRS koji se iregularno javlja (AV blok 2:1, 3:1, AF
4:1, sa odgovarajućom frekvencom 75-150/min) – testerast izgled EKG zbog brojnih P’
 Pretkomorno treperenje, fibrilacija – ne vide se P’ talasi, već nepravilni Atrijalna
atrijalni zupci, frekvence 350-450/min, normalan i uzak QRS koji se iregularno javlja (AV fibrilacija
blok visokog stepena, sa odgovarajućom frekvencom)
4. Pretkomorno-komorni poremećaji ritma:
 Wolff-Parkinson-White (WPW) sindrom – P talas normalan, QRS proširen, uz
pojavu δ talasa (aberantni Kentov snop odmah depolariše deo komore) i skraćenje PQ
WPW
segmenta i PQ intervala, normalan T
 Atrioventrikularna re-entry tahikardija (AVRT) – kod postojanja Kentovog
snopa, ukoliko okine AES, signal kruži između komora i pretkomora kroz AV-Hiss-
Purkinje sistem i Kentov snop
AV blok 1° (1:1)
 AV blok
o AV blok 1° - normalni P, PQ segment produžen i PR interval duži od 0,20 s, normalni
QRS i T
o AV blok 2° AV blok 2°, Mobitz I
 Mobitz I - normalni P, PQ segment i PR interval progresivno duži, normalni QRS
i T, koji izostanu u jednom trenutku nakon jako produženog PR intervala
 Mobitz II – normalan P, PQ segment i PR interval uredni, normalni QRS i T AV blok 2°, Mobitz II
naprasno izostanu (AV blok P:QRS tj. 2:1, 3:1, 4:1, 5:1 itd.)
o AV blok 3° - AV disocijacija, gde signal ne prelazi iz pretkomora do komora, tj. P
talas normalan, frekvence 60-100/min, abnormalan QRS i T, frekvence
30-40/min, potpuno nepovezani AV blok 3°
5. Dodatni otkucaji koje nameću komore – ektopični fokus komora:
 Komorska ekstrasistola (VES, PVC) – P talas izostaje (fokus je u komori), QRS
kompleks abnormalnog dužeg trajanja i veće amplitude, praćen kompenzatornom
pauzom. Izvrnuti P talas se može javiti malo pre ili posle QRS, ali je najčešće porkiven VES, bigeminija
QRS-om.
o Jedan normalan ciklus prati jedna VES – bigeminija
o Dve normalna ciklusa prati jedna VES – trigeminija
o Tri normalna ciklusa prati jedna VES – kvadrigeminija
o Dve vezane VES – kuplet VES, trigeminija
o Tri vezane VES – triplet
o Serija sa više od tri VES – ventrikularna tahikardija
6. Brzi ritmovi koje nameću komore:
VES, kvadrigeminija
 Paroksizmalna ventrikularna tahikardija (PVT) – P talas izostaje (fokus je u
komori), abnormalni QRS, tj. serija od najmanje tri VES, frekvence 150-250/min.
 Torsades de pointes – ako postoji poremećaj repolarizacije komore – produžen QT
interval i VES „padne“ na T talas, to daje zapis kao da se VT „uvrće oko izoelektične ose“ PVT
 Komorno lepršanje, flutter – odsutni tipični P, QRS i T, zapis kao nežan bifazični
talas, izgled sinusoide, frekvence 250-350/min.
 Komorno treperenje, fibrilacija – potpuno neuredna električna aktivnost, ne
može se uočiti nijedan element, približna frekvenca 350-450/min. Komorno lepršanje
 Blok grana Hiss-ovog snopa (BBB) – abnormalno šitok QRS (>0,12 s), pojava R’
o Blok desne grane (RBBB) – prvo se depolariše leva pa desna komora – u V1 i V2
odvodima RSR’ („zečije uši“), depresija ST segmenta i inverzija T talasa Komorno treperenje
o Blok leve grane (LBBB) – prvo se depolariše desna pa leva komora – u V5 i V6 (kao i
I i aVF) RSR’, depresija ST segmenta i inverzija T talasa, a u V1 i V2 širok S zubac
RBBB LBBB
 POREMEĆAJI OSOVINE ELEKTRIČNE AKTIVNOSTI SRCA (4) Kod NEKROZE jedan deo zida srca postaje električno neaktivan, te taj deo
srca ima manju električnu aktivnost, a drugi deo srca sada postaje aktivniji,
Kod HIPERTROFIJE jedan deo zida te „vuče“ vektor eketrilne aktivnosti prema sebi. Ovim se čini da nekroza
postaje zadebljao i postiže veću „gura“ vektor električne aktivnosti od sebe, čime osovina električne
električnu aktivnost, čime „vuče“ aktivnosti srca „beži“ od nekrotičnog dela.
vektor električne aktivnosti prema
sebi. U slučaju hipertrofije osovina
električne aktivnosti srca skreće
PREMA hipertrofičnom delu srca.

Hipertrofija pretkomora – najbolje je posmatrati P talas u V1 odvodu

Kod hipertrofije pretkomora P talas je širok
(> 0.12 s) i bifazan.
Prva polovina P talasa dolazi od desne
pretkomore, a druga polovina P talasa od leve
pretkomore.
HIPERTROFIJA DESNE PRETKOMORE –
visoka prva polovina P talasa
Kod transmuralnog infarkta miokarda (ceo zid zahvaćen) na EKG javljaju se:
 Inverzija T talasa kao znak ishemije,
pri čemu je invertni T talas
simetričan. Gledati odvode gde se
javljaju ostali znaci akutnog infarkta.
Sama inverzija T talasa bez ostalih
znakova ukazuje na diskretnu
HIPERTROFIJA LEVE PRETKOMORE –
izražena drupa polovina P talasa
izolovanu ishemiju miokarda .

Hipertrofija komora – posmatrati QRS kompleks koji se širi (> 0.12 s) i  Elevacija ST segmenta kao znak
amplitudu Q, R i S zubaca u V1 (desni odvod) i V5 (levi odvod): oštećenja i akutnosti. Obično je
povezana sa nastankom patološkog
Q zupca. Mali „non-Q“ infarkti imaju
samo ST elevaciju. Subendokardni
infarkti i stabilna angina pektoris
dovode do depresije ST segmenta.

 Patološki Q zubac kao znak nekroze

HIPERTROFIJA DESNE KOMORE –
 R zubac > S zupca u V1
 R zubac progresivno manji od V1 do
V6
 S zubac perzistira u V5 i V6
 Desna Devijacija Osovine (DDO)
i ožiljka, širine je 1 mm (0,04 s) ili mu
HIPERTROFIJA LEVE KOMORE – je amplituda veća od 1/3 amplitude
 S zubac u V1 + R zubac u V5 > 35mm
 Asimetrični invertni T talas – sporo se
celog QRS kompleksa.
spušta a brzo diže
 Leva Devijacija Osovine (LDO)
Kako prepoznati mesto infarkta?

lateralni

lateralni
komore

komore
Prekordijaln

prednji
V4

V6
V5

leve

leve
deo

deo
Gledaju se EKG znaci infarkta (ST elevacija, patološki Q, invertni T) u

zid
i odvodi
određenim odvodima, koji najbolje prikazuju električnu aktivnost određenih
delova miokarda:

septalni

septalni
septum

prednji

prednji
 Infarkt prednjeg zida

V1

V2

V3
deo

deo
odvodi V1, V2, V3 i V4
(leva prednja
descedentna

deo leve

deo leve
lateralni
Ekstremitetni

komore

komore
aVR

aVF
aVL

donji
koronarna arterija –

/
odvodi
LAD)

donji deo

donji deo
komore

komore
lateralni
deo leve
komore

leve

leve
III
II
I
 Infarkt lateralnog zida
odvodi I i aVL
(cirkumfleksna
arterija – Cx)

 Infarkt donjeg zida

odvodi II, III i aVF
(grane leve ili desne
krornarne arterije –
RCA ili LCA)

 Infarkt zadnjeg zida

veliki R zubac i
depresija ST segmenta
u V1 i V2
patološki Q zubac u V6
(desna koronarna
arterija – RCA)

test ogledalom