Академија Струковних Студија Београд

Одсек Висока Туристичка Школа

Предмет: Туристичко вођење

Семинарски рад

Тема:

Црква Светог Марка у Београду

и парк Ташмајдан

Професор : Студенти:

Најдић Марија Станић Анастасија 147/2019

Јевић Горан Мијаиловић Анђела 150/2019

Београд, Април 2022

 Садржај

1.Увод...................................................................................................................................................3
1.1.Историја Цркве Светог Марка..................................................................................................4
1.2. Зидање Цркве Светог Марка....................................................................................................4
2. Архитектура Цркве..........................................................................................................................4
3. Занимљивости о Цркви Светог Марка...........................................................................................6
4. Ташмајдански Парк.........................................................................................................................6
5.Списак литературе и интернет илустрација:..................................................................................7
 1.Увод

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу

поред Ташмајданског парка. Саграђена је по угледу на Грачаницу.На простору где се
данас налази црква Светог Марка, постојала је стара црква која је носила исто име. У
тадашње време, Београђани су је звали „Гробљанска црква“ јер се налазила уз Старо
гробље, које је до 1886.године заузимало простор данашњег парка. Њено западно
прочеље најбоље се сагледава из Таковске улице а улаз (слика бр.1) из Ресавске.

Слика 1. Црква Светог Марка у Београду

1.1.Историја Цркве Светог Марка

Данашња црква је изграђена на старом култном месту, у непосредној близини

руске цркве Свете Тројице, подигнуте 1924. године, али и претходне Маркове цркве,
мале гробљанске капеле из доба кнеза Милоша Обреновића, коју је пројектовао Хаџи
Никола Живковић. Претходна, мала Црква Светог Марка (слика бр.2) била је
једнобродна без куполе, Била је изграђена 1835. године на гробљу, на темељима још
старије палилуске цркве, испред које је 1830. године био прочитан хатишериф турског
султана о независности Србије. Храм је постојао до почетка Другог светског рата.
Услед немачког бомбардовања на Цвети 13. априла 1941. године храм је запаљен и
толико оштећен да су његови остаци потпуно уклоњени током 1942. године.

Слика 2. Првобитна мала црква Светог Марка

Према плану из 1923. године, на простору данашњег Ташмајдана био је замишљен нов
административно-управни центар Београда, где је међу високошколским објектима и
зградама министарстава, била планирана и Црква Светог Марка.  Конкурс за нову
цркву је био расписан крајем 1928. Године а затим и ужи конкурс 1930. године. Уз
прегледни простор, конкурсом је тражен стил старовизантијски, слободан, али
најсличнији цркви манастира Грачанице, задужбини краља Милутина из 1315. године.
Архитекте Петар и Бранко Крстић су се у усаглашавању са методама у пројектовању
држали оквира задатих конкурсом, којима је тражена пространа петокуполна црква
издужене основе с припратом и звоником над западним улазом.
 1.2. Зидање Цркве Светог Марка

Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине Александра Првог

Карађорђевића, а изградња је трајала дуго и са одлагањем у периоду 1931-1939 године.
Обликована је у српско-византијском стилу, који представља традицију српске
сакралне средњовековне архитектуре. Грађевинске радове водио је инжењер Милован
Смиљанић, а радове у камену довршило је предузеће“Јошаница“.

Слика 3. Изградња црвке Светог Марка

Годину дана касније 1939 године спољашњост цркве је била довршена.

Слика 4. Црква из 1939. године

 Други светски рат прекинуо отпремање ентеријера и довео до страдања и
уклањања Мале Цркве Светог Марка. Након санирања оштећења, велика црква је
поново освећена 1948.године.
Црква Светог Марка је дуга 62 метра,а широка 45 метара, док је висина главне
куполе до крста 60 метара. На улазу у цркву се налази икона Светог Апостола и
јеванђелисте Марка из 1961. годнне урађена у мозаику.

2. Архитектура Цркве

Црква Светог Марка је основе развијеног уписаног крста и то двоструко

уписаног, видљивог у сводовима,има олтарску апсиду и пет купола. На западу је
припрата са галеријом и високим звоником. Црква Светог Марка у Београду је једини
реализовани сакрални објекат изведен у традиционалној архитектури, који после
Храма Светог Саве представља најмонументалнију успелу грађевину позног периода
националног стила у Српској архитектури.

Уз јужни зид западног травеја, са десне стране улазећи из припрате, који је

према српској средњовековној традицији одређен као место за гроб владара,
постављена је 60-их година двадесетог века мермерна гробница цара Душана (1308-
1355), дело скулптора Драгомира Тадића, у коју су пренети посмртни остаци овог
српског владара из призренске задужбине Светих Архангела.
Са северне стране, налази се гробница патријарха Германа. Испред олтара са
јужне стране, постављени су тронови за патријарха и краља. У крипти Цркве Светог
Марка, сахрањени су краљ Александар и краљица Драга Обреновић, и први ктитор
мале цркве, трговац Лазар Панча.
Мозаик са представом патрона над главним улазом извео је сликар Вељко
Станојевић 1961. године, а мермерни иконостас је пројектовао архитекта Зоран
Петровић 1991/1992 године , на коју су 4. године касније постављене мозаичке иконе,
дело сликара Ђуре Радуловића.
Слика 5. Шематски приказ ентеријера цркве Светог Марка

Слика 6. Шематски приказ екстеријера цркве Светог Марка

 3. Занимљивости о Цркви Светог Марка

Јединственост цркве Светог Марка огледа се у чињеници да се испод цркве

налази пећина на 28 метара испод земље. Сматра се да су ташмајданске пећине старе
између 6 и 8 милиона година. Испод целог парка,а и цркве, налази се 7 пећина, од којих
су неке природне,а неке су ископане и сматра се да су их проширили Римљани и
Турци.

4. Ташмајдански Парк

Ташмајдан парк се налази између улица Булевар краља Александра и Таковске

улице, недалеко од Народне скупштине, главне поште и трга Николе Пашића. На месту
парка Ташмајдан вековима уназад налазио се каменолом (Таш на турском језику значи
камен, а мајдан - рудник), затим складишта муниције, гробље па хиподром. У
катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта
муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене
војнике.
На подручју Ташмајдана је вађење камена забележено још од римских времена.
Многи каменови уграђени у водоводе, зграде и храмове римских грађевина
Сингидунума потичу са Ташмајдана. Постоје сачувани саркофази и надгробни
споменици из римских времена који потичу од камена са овог каменолома. Ово није
једини рудник камена од кога се зидао Београд али је свакако најважнији.
Једна од доступних пећина, испод трибина ташмајданског стадиона, крије на
свом крају велики број мистериозних ходника. Ови зазидани пролази воде „на све
стране“ и за већину се не зна где завршавају. Било би дивно претпоставити какво
туристичко и археолошко богатство би представљао овај подземни свет, само да
постоје средства и воља да се он отвори.

Слика 7. прва ташмајданска пећина - правилне празнине у зидовима ис сада

говоре како су из њих вађени камени блокови- слика из књиге Београд Испод Београда
По заповести кнеза Милоша Обреновића, 1826. године, овде је пресељено
српско православно гробље које се до тада налазило са спољне стране Варош-капије у
данашњој Бранковој улици. Гробље у Бранковој улици заузимало је простор који је
стајао на путу планском ширењу града, а како је код Ташмајдана постојало гробље села
Палилуле, избор локације је био логичан. Све док није отворено Ново гробље у
Рузвелтовој улици, простор Ташмајдана био је градско гробље. На данашњем
шеталишту сахрањивали су се православци, а међу њима и елита ондашње Србије. По
истом принципу, када је ташмајданско „Ново гробље“ касније пресељено на простор
између Рузвелтове и Северног булевара, добили смо ново „Ново гробље“.
Неки историчари тврде да се управо овде налазило место где су Турци 1594. године
спалили мошти Светог Саве. Старији извори тврде да је то било на Малом Врачару,
односно да је то управо потез између Батал џамије и Ташмајдана.
На Ташмајдану је 30. новембра 1830. прочитан султанов хатишериф (свечана повеља
турског султана) којим је Србија добила аутономију и статус вазалне кнежевине, а
трговац Милош Обреновић постао признати кнез.
Ташмајдан парк је историјска ризница и зелена оаза нашег града. Налази се на
сјајној локацији, због чега је веома посећен. У парку се може прошетати, трчати,
одморити на клупама, извести децу на игралиште, посетити дечије позориште или
отићи у спортско-рекреативни центар. Природна је граница између општина
Палилула,Врачар и Стари град.
Одлука о уређењу парка донета је након Другог светског рата када је планирано
да се на горњем платоу уреди парк, а садашњи стадион где се некада налазио
каменолом. У каснијим годинама напревљен je спортско-рекреативни центар са
отвореним и затвореним базеном. Овде на стадиону се 2. октобра 1971. уживо одиграла
корида.
Напад НАТО алијансе 1999. године на тадашњу Југославију најтежи је тренутак
у новијој историји Ташмајдана. Бомбардована је зграда РТС, у Абердаревој улици, на
северном излазу из Ташмајданског парка.Тада је, под изговором да је државна
телевизија постала легитимна војна мета, погинуло 16 недужних радника.
Дана 23. августа 2007. у парку је откривен споменик песникињи Десанки Максимовић.

Слика 8. Споменик Десанки Максимовић

Башта ресторана Мадера добрим делом залази у „територију“ Ташмајданског
парка и излази на Булевар краља Александра. Пре ове данашње, на њеном месту је
стајала мања зграда, а у њој се налазила кафана Смедерево. Kада је 1937. године
изграђена нова вишеспратница, приземни локал у њој поново је постао кафана, али са
именом Мадера. У периоду после Другог светског рата кафана Мадера је највише била
позната као стециште фудбалера Фудбалског клуба Црвена Звезда. Мадеру данас
највише посећује елитна публика, која сматра да јој се стил живота природно уклапа у
луксузни ентеријер са суптилним додиром Париза, Њујорка и Лондона.

Слика 9. Башта ресторана Мадера

Kафана Последња Шанса, данас кафић Шанса, била је популарно састајалиште младих,
а посебно оних из Пете београдске гимназије и са Правног факултета. Ако је тачна
претпоставка по којој је Свети Сава спаљен на Ташмајдану, онда је то било баш на
месту где је данас овај локал. Име је добила зато што је и дословно представљала
последњу шансу за излазак. Kафана је радила целу ноћ и ту су се скупљали сви који су
се враћали из ноћног провода, па је тако постала култно место урбане омладине између
шездесетих и осамдесетих година прошлог века.

Слика 10. Кафић Последња шанса

 Након великог земљотреса 1893. године одлуком већа Филозофског факултета
Универзитета у Београду, 1909. је подигнута зграда Сеизмолошког завода на
Ташмајдану, као прва стална сеизмолошка станица, а исту функцију она има и данас.
Зграда представља дело чувеног српског архитекте Момира Kоруновића, а од 2007.
године налази се на списку заштићених споменика културе

Слика 11. Прва стална сеизмолошка станица на Ташмајдану.

5.Списак литературе и интернет илустрација:

1) https://beogradskonasledje.rs/izdvajamo/crkva-svetog-marka
2) https://www.apartmani-u-beogradu.com/blog/tasmajdan-park-atrakcija-i-misterija
3) https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:578289-Beogradske-price-Na-Tasu-se-
orilo-ole
4) https://beogradskonasledje.rs/izdvajamo/crkva-svetog-marka
5) https://tob.co.rs/beograd/crkva-svetog-marka-u-beogradu-istorija-i-zanimljivosti/
6) Београд Испод Београда Zoran Lj Nikolić, Dr Vidoje D. Golubovic, Vidoje Golubović