Универзитет у Београду

Географски факултет
Геопросторне основе животне средине

Семинарски рад из предмета:

Заштита природе

Национални парк Фрушка гора

Ментори: Студенти:
проф. Др Снежана Ђурђић Сергеј Крчевинац, 89/2019
Тијана Јаковљевић, асист. Илија Шљивић, 109/2019

Београд, 2021
Садржај:
Увод............................................................................................................................................3
Физичко-географске одлике....................................................................................................4
Географски положај и границе............................................................................................4
Геоморфолошке карактеристике.........................................................................................5
Климатске карактеристике...................................................................................................5
Хидролошке карактеристике...............................................................................................6
Геолошке и педолошке карактеристике.............................................................................7
Флора и фауна.......................................................................................................................9
Туристички потенцијал..........................................................................................................10
Антропогене вредности НП Фрушка гора............................................................................11
 Увод

Назив Националног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора
носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу "Роман", те на тај начин име ове
планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових
крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу
обезбеђења трајне заштите. Подручје активне заштите обухвата 25.525 ha.
Фрушка гора је усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу
јако је разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена
пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло сртмим падинама.
Локација, специфична геолошка историја, различити микро-климатски услови, чине
ову планину веома интересантном и важном за различите научне области. Захваљујући
јединственим и веома бројним фосилним остацима флоре и фауне, Фрушка гора се
назива и "огледалом геолошке прошлости".
Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и
заштићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и
воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се
налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим,
листопадним шумама. Посебну вредност и бисер Фрушке горе представља 16
православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама,
библиотекама и фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне археолошке локалитете
из праисторијског и историјског периода.
Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима, изузетном шарму и
лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију које ће вас
приближити природи.
У овом раду су представљене осовне карактеристике Националног парка „Фрушка
гора“, изнете кроз податке о геоморфолошким, климатским, хидролошким и геолошким
одликама датог подручја. Такође су представљени туристички потенцијали и
антропогене вредности.
Као главни део дата је карта угрожености од пожара, рађена у QGIS програму. Карта
представља податке о површинама које припадају различитим категоријама
угрожености.
 Физичко-географске одлике

Географски положај и границе

Фрушка гора представља непоновљив простор богате и очуване природе у

југозападном делу Војводине. Некада острво у Панонском мору, данас усамљена
острвска планина на јужном делу панонског басена у међуречју Дунава и Саве, у
северном Срему. Дужином од око 75 и ширином од 15 километара, планина обухвата
површину од 255 километара квадратних и простире се од Сланкамена на истоку до
Шаренграда у Хрватској, на западу. Целом својом северном страном, Фрушка гора се
ослања на Дунав. Пејзажно доминантан је средишњи планински део од Ђипше до
Банстола а свој планински статус је добила захваљујући једном од својих врхова –
Црвеном чоту (539 метара надморске висини). Част да имају Фрушку гору у својим
границама деле општине Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Рума, Сремска
Митровица, Шид и Нови Сад.
Национални парк Фрушка гора захвата истоимену планину и простире се на 25.393 ha,
при чему шумски комплекси обухватају преко 90% површине док су на око 5.000 ha
присутна ливадска станишта. планину у јужном делу панонског басена у међуречју
Дунава и Саве, у северном Срему. Фрушка гора је проглашена националним парком
1960. године чије се подручје налази на територији града Новог Сада и општина
Сремски Карловци, Беочин, Бачка Паланка, Шид, Сремска Митровица, Ириг и Инђија.
Национални парк чини фрагментисана целина која се састоји од 5 већих и 19 мањих
комплекса. [1]

Слика 1. Географски положај НП „ Фрушка гора“

Геоморфолошке карактеристике

Фрушка гора представља геоморфолошку целину која везује славонске планине на

северозападу са шумадијским планинама на југоистоку.
У орографском смислу спада у ред ниских планина с највећим врхом Црвени Чот од
539 m, који једва прелази формални географски услов да буде уврштена у ниска
планинска подручја. Доминира рељефом Срема и Војводине, елипсастог је облика са
дужом осом правца пружања исток-запад, дужине око 80 km и ширином око 15 km.
У морфолошком смислу могу се издвојити 2 рељефне целине: фрушкогорски
планински масив и околна лесна зараван.
На истоку и северу ограничена је алувијалном равни реке Дунав, а на југу и западу
уоквирена Сремском лесном заравни.
Најпознатији врхови су: Црвени чот, Иришки Венац, Змајевац, Краљеве столице, Црни
чот, Стражилово, стене Орловац. [2]
Због правца навејавања леса са североистока и истока јужне падине Фрушке горе се
благо спуштају према низији док су северне стрмије, а лесни одсеци према Дунаву су
високи. Код Чортановаца су лесни одсеци високи и до 60 m. Зараван је стварана током
5-6 фаза јер се на профилу заравни запажа 4-5 смеђих зона. Лес је навејаван за време
сушнијих глацијалних периода док су смеђе зоне настале током влажнијих периода,
интерглацијала и интерстадијала. [3]

Климатске карактеристике

Температура ваздуха спада у један од најважнијих климатских показатеља. Читаву

Војводину, па и подручје Фрушке горе карактерише умерено континентална клима са
јасним смењивањем годишњих доба. У Србији влада континентални тип температурног
режима. [4]
Средња годишња температура ваздуха по климатолошким станицама и просек за
подручје Фрушке горе, средња вредност температуре ваздуха по сезонама и за
вегетациони период (VP) приказана је у табели 1.
 Табела 1. Средња годишња температура ваздуха, температура по сезонама и за
вегетациони период ( °C)

Средња годишња температура ваздуха креће се од 9,9 °C за Иришки венац и Сремске

Карловце до 11,1 °C за Шид, док је за подручје Фрушке горе 10,5 °C. Најнижа средња
месечна температура износи -1,0 °C на Иришком венцу у јануару, а за подручје Фрушке
gоре износи -0,6 °C. Најтоплији месец је јул са температуром од 20,9 °C за Шид и 20,4
°C за подручје Фрушке горе. Средња температура вегетационог периода за подручје
Фрушке горе је 16,9 °C. Средња температура пролећа износи 10,7 °C, лета 19,6 °C,
јесени 10,8 °C и зиме 0,8 °C. Највиша средња месечна температура у посматраном
периоду измерена је у јулу 1987. године (+ 23,5 °C), а најнижа средња месечна
температура измерена је у јануару 1985. године (– 5,8 °C) обе за станицу Шид. [5]
Климу овог подручја карактеришу нагла захлађења у зимском периоду, која настају под
утицајем продора хладних ваздушних маса са севера и истока Европе. Нешто су ређе
високе јануарске температуре које настају под утицајем топлих западних и јужних
ветрова. Први хладни дани наступају у октобру и трају до марта, с тим што су
најизраженији у јануару и фебруару. Летња температура је висока и уједначена. Влада
типичан континентални тип температурног режима, јер је најтоплији месец у години
јул, а најхладнији јануар. [5]
Годишња количина падавина, на подручју Фрушке горе, износи 660,6 mm. Најмању
годишњу количину падавина има подручје Сремских Карловаца са 593,2 mm, а највећу
Иришки венац са 791,4 mm. Средња годишња сума падавина у току године је са једним
израженим максимумом у јуну за све проучене локалитете, са просечном вредношћу за
подручје Фрушке горе од 93,1 mm, по станицама од 85,1 mm (Гладнош) до 103,2 mm
(Иришки венац). Примарни минимум је у октобру са просечних 42,3 mm, а секундарни
у фебруару (42,8 mm). [5]

Хидролошке карактеристике

Национални парк Фрушка гора одликује густа и релативно правилно распоређена

хидрографска мрежа. Површинске воде су представљене изворима, врелима, густом
речном мрежом, барама и вештачким језерима. Највећи део падавина који се излучи на
овом простору се процеђује и храни подземне воде док мањи део отиче површински
формирајући површинске токове. Због тога је на простору Фрушке горе евидентирано
око 187 извора. Површинска хидрографија је представљена са 42 водотока од којих 28
отичу према Дунаву, а 14 према Сави. Дужи водотоци који се уливају у Дунав су Патак
бара 15,5 km, Поторањ 11,5 km, Нештински 10,8 km, Лишвар 10,7 km. Најкраћи је поток
Матеј са 1,9 km. Сливу Саве припадају Велики поток 8,2 km, Међеш 8 km и Јеленце 6,7
km. Укупна дужина фрушкогорске речне мреже износи 437,9 km, од тога на северној
подгорини 234,5 km, а на јужној 205,2 km. Густина речне мреже је 621 m/km2. [3]
У погледу воденог режима фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у рано
пролеће и у касну јесен. Највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до
средине јесени. Други период када је количина воде мала, али потоци не пресушују је
крајем зиме. Ова колебања водостаја у потоцима не подударају се са годишњом
расподелом падавина. У циљу сагледавања могућности акумулирања подземних вода,
њихове циркулације и пре свега захватања за водоснабдевање на појединим
локацијама, све стенске масе су условно издвојене као термалне и минералне воде. [3]

Слика 2. Бешеновачко језеро [6]

Фрушка гора обилује мирним водама погодним за пливање, пецање, посматрање

птица.. На Фрушкој гори се налази 16 вештачких језера, од којих је 13 изграђено за
потребе наводњавања и спречавања плављења обрадивих површина. Најпознатија
језера Фрушке Горе су Бешеновачко језеро (Слика 2), Лединачко језеро, Сот, Борковац,
Павловачко…[6]
Геолошке и педолошке карактеристике

Тектоника Фрушке горе је веома сложена, али доминантан правац пружања свих
литолошких чланова је исток–запад. Могу се према доминирајућим наборним и
раседним појавама издвојити три основна структура спрата, који се геоморфолошки и
хидрогеолошки уочавају, на терену:
1. Првом структурном спрату припадају палеозојске творевине интензивно убране и
израседане са пружањем основних структура исток–запад. Граде највише терене– Било
Фрушке горе.
2. Други структурни спрат представљен је тријаским и горње кредним седиментним
стенама са набораним структурама и реверсним раседима правца пружања исток–запад.
На терену се издваја са изворишним челенкама свих потока.
3. Трећем структурном спрату припадају миоценски и плиоценски седименти који леже
трансгресивно и дискордантно преко старијих паркетно-блоковских структура.
Периклинално падају према северу и југу ка главним ерозионим базисима: Дунаву и
Сави. Због наизменичног смењивања водопропустних и водонепропустних литолошких
чланова и великог нагиба дуж десне обале Дунава изражено је клизање терена. [7]

Слика 3. Орогенеза Фрушке горе [7]

Интензивни процеси раседања, краљуштања, навлачења и убирања довели су до
формирања карактеристичних полуотвореих хидрогеолошких структура са
доминантном улогом тектонике у храњењу и дренирању акумулација подземних вода
Неколико фаза вулканске активности оставила је трага у геолошкој историји Фрушке
горе, пре свега у виду наслага туфова и вулканских ефузија, а све се то дешава у
геолошкој епохи креде, палеогена, доњег и средњег миоцена. Појава туфова, стена које
су настале таложењем вулканског пепела у широј околини Врдника указују да је ове
крајеве потресала ерупција подводних вулкана.
На подручју Фрушке горе налази се већи броја лежишта различитих минералних
ресурса, првенствено неметала и угља. Разлог томе је сложена геолошка историја која
се огледала у формирању различитих слојева стена током вишеструких тектонских
разламања и више пута обнављаним вулканским активностима. Док се угаљ више не
експлоатише неметали су једине сировине које се експлоатишу на овом простору.
Неметаличне минералне сировине су релативно бројне и разноврсне и обухватају:
цементне лапорце, кречњаке, доломите, пешчаре, латите (трахите), дацитско-
андезитске стене, неолитске и друге туфове, бентоните, опекарске глине, магнезите,
пескове, јувелирске сировине, азбест, силиковани серпентинит. [8]
На подручју Фрушке горе срећу се следећи типови земљишта:чернозем, гајњача,
алувијално забарено земљиште, делувијално карбонатно заруђено земљиште и
алувијално-делувијално земљиште. [8]

Флора и фауна

Флора Фрушке горе је веома разнолика и специфична. На простору уже зоне

Националног парка расте око 1000 врста биљака, а њихов укупан број, заједно са
биљкама на простору заштитне зоне, прелази цифру од 1500 врста. Овако великом
разноврсношћу Фрушка гора може да се пореди са много већим и вишим планинама у
Србији. [2]
Папратњаче (Pteridophyta) су заступљене са 15 родова (Anthyrium, Asplenium,
Cheilanthes, Cystopteris, Dryopteris, Gymnocarpium и др). До сада је укупно забележено
32 представника ове групе биљака, од којих се 6 налазе на листи природних реткости
Србије. Највећи родови суEquisetum (6 врста) и Asplenium (7 врста), а најчешће врсте
на простору Националног парка су Dryopteris filix-mas, Polystichum aculeatum и
Asplenium adianthum-nigrum. [2]
Голосеменице (Gymnospermae) су на Фрушкој гори присутне са само једном
аутохтоном четинарском врстом - Juniperus communis (клека), која улази у састав већег
броја шумских заједница. Међутим, као појединачна стабла или мањи шумски
комплекси на Фрушкој гори су сађени и многи други четинари, као што су црни и бели
бор, смрека, ариш, тиса, туја и др. [2]
Скривеносеменице (Angiospermae) су најбројније биљке на Фрушкој гори које чине
више од 90% њене укупне флоре. Међу дикотилама, фамилије са највећим бројем врста
на Фрушкој гори су: Ranunculaceae, Apiaceae, Scrophulariaceae, Lamiaceae, Rosaceae,
Fabaceae i Asteraceae, а од монокотила: Liliaceae, Orchidaceae и Poaceae. Од укупног
броја до сада забележених скривеносеменица на Фрушкој гори, 36 дикотила и 27
монокотила у Србији су застићене као природне реткости. [2]
Фрушка гора је позната по присуству великог броја (око 700) лековитих биљакa. Већи
део њих су аутохтоне, „дивље“ врсте, а мањи део су алохтоне, гајене биљкe. [2]
Животињски свет Фрушке горе веома је богат и разноврстан.
Фауна бескичмењака (Invertebrata) је релативно слабо проучена. Највише истраживане
групе бескичмењака на Фрушкој гори су: Nematoda, Cl. Trematodes, Cl. Oligochaeta, Cl.
Arachnida (Acarina), Cl. Crustacea (Copepoda и Isopoda) и Cl. Insecta (Collembola,
Coleoptera, Diptera, Hymenoptera и Lepidoptera). Детаљно и комплетно обрађене
фамилије су Syrphidae и Culicidae из реда Diptera. [2]
Фауна кичмењака (Vertebrata) је такође разноврсна и, за разлику од бескичмењака,
добро истражена. Рибе (Pisces) су присутне само са десетак алохтоних врста у
вештачким акумулацијама, јер су потоци, иако веома бројни на Фрушкој гори, мали и
нестални и у току лета често пресушују.
На Фрушкој гори је регистровано 23 врсте водоземаца и гмизаваца. Од тога 12 врста су
представници Cl.Amphibia сврстаних у 6 фамилија и 7 родова (Salamandra, Triturus,
Bombina, Hyla, Bufo, Pelobates и Rana) а 11 врста представници Cl. Reptlia, сврстаних у
6 фамилија и 9 родова (Emys, Anguis, Lacerta, Ablepharus, Podarcis, Elaphe, Coronella,
Natrix и Vipera). Изузетно ретка и угрожена врста је Salamandra salamandra чији је
последњи налаз стар чак 35 година. Такође изузетно ретка врста, а уједно и једина
отровна змија на Фрушкој гори, је Vipera berus (шарка). [2]
На Фрушкој гори постоји 60 врста сисара (Mammalia) из 16 фамилија и 42 рода.
Највише врста је из фамилије Rhinolophidae - шишмиши потковичари (17 врста), као
што су: Barbastella barbastellus - широкоухи љиљак, Eptesicus serotinus - ширококрили
поноћњак, Miniopterus schreibersi - дугокрили љиљак, Myotis mystacinus- мали бркати
вечерњак и др. Од ситних сисара интересантно је присуство текунице (Spermophilus
citellus), слепог кучета (Spalax leucodon), мале ровчице (Sorex minutus) и многих других.
Међу крупнијим сисарима значајни су: шакал (Canis aureus), дивља мачка (Felis
silvestris), јелен (Cervus elaphus) и срна (Capreolus capreolus).
Већина њих су аутохтоне врсте изузев јелена лопатара и муфлона који се гаје у ловном
резервату. Од укупног броја сисара на Фрушкој гори, 38 врста су заштићене као
природне реткости.
Птице (Aves) су на Фрушкој гори присутне са око 220 врста. Један део њих су птице
селице које се на овој планини два пута годишње само кратко задржавају.
Посебно је значајно присуство већег броја врста птица грабљивица, као што су: орао
крсташ (Aquila heliaca), орао кликтавац (Aquila pomarina), патуљасти орао (Hieraetus
pennatus), степски соко (Falco cherrug), мрка луња (Milvus migrans), краткопрсти кобац
(Accipiter brevipes), осичар (Pernis apivorus) и др.

Туристички потенцијал

Иако поседује разноврсни потенцијал за реализацију бројних облика туризма, Фрушку

гору је досадашња пракса, углавном, афирмисала као дестинацију погодну за
излетнички туризам. Заштита, очување и унапређење како њеног богатог природног
тако и културног наслеђа захтевају мултидисциплинарни приступ који је у тесној вези
са програмима развоја туризма и туристичке презентације. Према просторној
организацији укупних туристичких потенцијала, простор Фрушке горе се може
поделити у пет основних зона:
1 зона – Подунавље: обухвата крајње северне делове Националног парка (спуштајуће
падине према Дунаву – Сустек, Баноштор и Черевић, Сремска Каменица,
Петроварадин, Сремски Карловци, Стари Сланкамен);
2 зона – Иришки венац: обухвата простор источног била планине, од Поповице преко
Иришког венца до јужних падина (Стражилово, Иришки венац, Врдник – бања,
Нерадин – до сада неискоришћени потенцијал у развоју сеоског туризма, манастири
Крушедол, Хопово и Јазак који припадају реду најпосећенијих на Фрушкој гори;
3 зона – Црвени чот: обухвата централне делове Националног парка, предодређене ѕа
програме спортско-рекреативног и излетничког туризма;
4 зона – Западна Фрушка гора која у погледу развоја туризма заостаје за претходним
зонама;
5 зона – Фрушкогорско виногорје: обухвата виноградарске области на северним и
јужним падинама планине. Потенцијални туристички центри су Сремски Карловци,
Ириг, Ердевик, Баноштор, Бешка, Крчедин и Сланкамен. Антропогене вредности
Националног парка Фрушка гора
На основу изнетог може се закључити следеће:
Национални парк Фрушка гора поседује изузетне и разноврсне антропогене и природне
вредности и ресурсе који до сада нису реализовали њен туристички потенцијал.
То је последица одсуства стратегије и мањак посвећености програмима развоја туризма
али и лоших политичких и економских прилика у последње две деценије.
Рашчлањеност планинског предела и њихови преовлађујући антропогени и природни
потенцијали омогућују поделу Националног парка на 5 кључних зона туристичког
развоја.
Кључни значај за туристичку понуду Фрушке горе, поред природних одлика, имају
термоминерални извори и манастири са непосредним окружењем, тако да су до сада
преовлађујући облици туризма, поред излетничког, били и културни, односно верски и
бањски туризам. [9]

Антропогене вредности НП Фрушка гора

Антропогене вредности Националног парка Фрушка гора огледају се, пре свега, у
богатом културно-историјском наслеђу које чине:
- 41 непокретно културно добро од значаја,
- 49 непокретних културних добара од великог значаја,
- 32 непокретна културна добра од изузетног значаја,
- око 340 објеката под претходном заштитом и
- преко 10 значајних културних манифестацијаод којих су неке носиоци развоја
манифестационог туризма Фрушке горе и имају национални или међународни
карактер, док су друге регионалног или локалног карактера и нису у великој мери
посећене
У групу непокретних културних добара и непокретних добара под претходном
заштитом спадају:
- 414 археолошких локалитета из периода праисторије, античког Рима и средњег века;
- 2 просторне културно-историјске целине (историјска језгра Сремских Карловаца и
Ирига) на подручју Фрушке горе и 6 на подручју града Новог Сада;
- 14 објеката народног градитељства који су заштићени као културна добра;
- 50 сакралних објеката различитих конфесија које припадају различитим епохама
(средњи век, позновизантијска епоха, барок и друго);
- 17 манастирских комплекса који су заштићени као непокретна културна добра, а који
су основани у пероду XV и XVI века;
- 9 објеката техничке културе, три радничке колоније у Беочину и две рударске
колоније у Врднику, настале у XIX и почетком XX века;
- 95 споменика, спомен-обележја и знаменитих места везаних за период НОБ-а, одн.
Другог светског рата и 4 споменика и знаменита места везана за период XVII и XVIII;
- 4 дворца и летњиковца из XIX и прве половине XX века (од којих је Шпицеров дворац
у Беочину заштићен као културно добро);
- 3 фортификације;
- 4 споменика културе из турског периода.
Наведени објекти и локалитети као већ атрактивне или потенцијалне туристичке
дестинације чине мрежу културног блага, представљеног кроз фрушкогорске манастире
и друге споменике културе, знаменита места, археолошка налазишта, просторне
културноисторијске целине, објекте народног неимарства и фолклорног наслеђа где
посебан квалитет представљају културне манифестације које доприносе неговању
традиције. [10]

Слика 4. Мапа фрушкогорских манастира [11]

Угроженост од пожара

Карта угрожености од пожара ( слика 5) се ради на основу AHP модела. За процену

угрожености коришћена су четири битна параметра, а то су: намена земљишта,
количина падавина, температура и експозиција. Према формули проф. др Амина
Хосеинпура са универзитета у Техерану, убрзани развој пожара се догађа ако се
наведени параметри поређају од експозиције падине, преко температуре и падавина до
намене земљишта.
Резултати који су добијени за подручје Фрушке горе приказани су у Табели 2. Из
приказаних резултата видимо да је најмању површину заузима подручје које има јако
ниску подложност пожару (2,93 %). Процентни удео површине прати растући тренд
идући ка високој подложности пожару. Као што је приказано у наведеним резултатима
више од 50 % површине НП „Фрушка гора“ је подручје које је врло високо подложно
пожару. Узрок оваквим резултатима је прилагођеност парка туристистичким посетама,
што укључује многобројне пешачке стазе и одмаралишта.

Слика 5. Карта подложности настанку шумских пожара на подручју Фрушке горе

Табела 2. Приказ површине и процентног удела у укупнпј површини различитих
степена подложности пожару на подручју Фрушке горе
подложност m2 km2 удео у укупној
површини НП
(%)
ниска 7816250 7,81625 2,93
средња 48553750 48,55375 18,21
висока 97650000 97,65 36,61
врло висока 756652500 156,6525 58,74
 Закључак

Национални парк Фрушка гора представља један од пет националних паркова у Србији.
Највиши врх је Црвени Чот (539 м), а најзначајнији туристички центар Иришки венац.
Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 км. Стварање планине почело
је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке
прошлости“. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123
милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста. Фрушка гора богата
је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних
врста.
Локација, специфична геолошка историја, различити микро-климатски услови, чине
ову планину веома интересантном и важном за различите научне области. Захваљујући
јединственим и веома бројним фосилним остацима флоре и фауне, Фрушка гора се
назива и „огледалом геолошке прошлости“.
Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и
заштићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и
воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се
налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим,
листопадним шумама. Посебну вредност и бисер Фрушке горе представља 16
православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама,
библиотекама и фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне археолошке локалитете
из праисторијског и историјског периода.
Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима, изузетном шарму и
лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију које ће вас
приближити природи.
Услед специфичности самог подручја, оно је врло подложно пожарима. Због великог
значаја како за туризам, тако и очување екосистема, треба посветити више пажње
спречавању пожара.

Литература:
 [1] Национални парк Фрушка гора – предлог за успостављање заштите природних
вредности, у поступку израде Закона о Националном парку Фрушка гора, Аутономна
покрајина Војводина, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад, 2011.стр.4
[2] https://www.npfruskagora.co.rs/lat/geografija-i-geologija/
[3]http://www.geografija.rs/zasticena-podrucja/zasticena-podrucja-zasticena-podrucja/
nacionalni-parkovi/nacionalni-park-fruska-gora-reljef-klima-hidrografija-biljni-i-zivotinjski-
svet/
[4] Колић, Б. (1986): Макроклиматска реонизација североисточне Србије. Рукопис,
Шумарски 36 „ШУМАРСТВО” 4 факултет, Београд
[5] Бабић, В. (2008): Климатске карактеристике Сремског шумског подручја.
Шумарство 4. Удружење шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарски
факултет Универзитета у Београду. 99-107.
[6] https://nationalgeographic.rs/putovanja/istrazi-srbiju/a27145/jezera-na-fruskoj-gori.html
[7] Стоиљковић Д. (2003): Хидрогеолошке одлике Фрушке горе, Летопис научних
радова. 138-146
[8] https://www.susek.iz.rs/o_suseku/prirodne_karakteristike/index.htm
[9] Видић Н. (2007) : Специфичне туристичке вредности Фрушке горе и њихово
функционално активирање, Српско географско друштво, Београд, стр. 37
[10] Влада АП Војводине, Универзитет у Новом Саду 2011: ''Мастер план одрживог
развоја Фрушке горе (од 2012. до 2022. године)'', Нови Сад, октобар 201.стр 29-32.
[11] https://www.google.com/url?sa=i&url=https%3A%2F%2Fcasatravel.rs%2Fmanastiri-
fruske-gore%2F&psig=AOvVaw2yw5RzP2Sj4-
dn9QLq3h1e&ust=1642702282045000&source=images&cd=vfe&ved=0CAwQjhxqFwoTC
MCG6IO1vvUCFQAAAAAdAAAAABAD