ПРИРУЧНИКЗА МОДИФИКОВАНУ СТРУЧНУ ПРАКСУ 1

(Мастер струковне студије)

Студијски програм: Мастер струковне студије - васпитач деце предшколског узраста (II степен
високог образовања)

КОНЦЕПЦИЈА МОДИФИКОВАНЕ СТРУЧНЕ ПРАКСЕ 1:

Стручна пракса траје 15 радних дана по 6 сати. За време стручне праксе на мастер струковним
студијама, студенти (групно или у пару) треба да реализују истраживачки пројекат, и то у виду акционог
истраживања.
Због специфичних околности у којима се сви налазимо, принуђени смо да модификујемо начин
реализовања стручне праксе. Тако ће они који раде, стажирају или волонтирају у вртићима бити носиоци
истраживачког пројекта, а они који не раде, не стажирају или не волонтирају у вртићу биће критички
пријатељи у истраживачком пројекту.

Основни подаци о студентима - носиоцима истраживачког пројекта (име, презиме и број индекса):

Слободанка Станић 5-69/20

Основни подаци о студентима - критичким пријатељима у истраживачком пројекту (име, презиме и број
индекса):

Кристина Мијатовић 5-63/20, Оливера Богдановић 5-60/20, Нада Пајовић 5-14/20,

Сузана Ресимић 5-73/20, Невена Чикириз 5-70/20, Драгана Савић 5-12/20

Основни подаци о установи или организацији (назив и локација установе или организације):

Предшколска установа „Невен“ Прибој

 О АКЦИОНОМ ИСТРАЖИВАЊУ1

Акционо истраживање подразумева одређену акцију (промену) са циљем да се унапреди пракса

васпитања и образовања (квалитет заједничког живота и рада деце и одраслих у установи, услови
живота и рада у установи, међусобни односи, начин бављења одређеним садржајима - начин
организовања активности и начин учешћа васпитача у активностима, начин пружања подршке деци...).
Акционо истраживање такође доприноси развијању програма васпитања и образовања и унапређивању
квалитета програма.
У акционо истраживање се креће од идентификације одређеног проблема који постоји у пракси
или од идеја које се желе испробати у пракси да би се одређено стање променило.

Акционо истраживање спирално и циклично обухвата следеће фазе:

● Планирање акције (и ревидирање плана уколико се увиде одређени пропусти, искрсне
непредвиђена околност или проблем или уколико се нађе конструктивније решење)
● Акција - спровођење идеје у дело
● Праћење акције и њених последица или ефеката
● Рефлексија – преиспитивање и вредновање акције

Неки од услова за реализовање акционог истраживања су: рефлексивност, критички и

истраживачки дух, проактивност, спремност за проблематизовање и критичко преиспитивање праксе и
услова у којима се она одвија, отвореност за промене и спремност за ангажман у правцу промена праксе
у зависности од околности, спремност за испробавање нових стратегија и идеја, инвентивност,
спремност на учешће у реформама образовања...
Учесници акционог истраживања, поред деце и васпитача, могу бити и родитељи/старатељи,
стручни сарадници и сви други који су заинтересовани. Сви учесници треба да имају могућност да
активно учествују у свим етапама акционог истраживања – у заједничком планирању корака акције, у
самој акцији, али и у праћењу, преиспитивању и вредновању акције. Веома је важно да односи између
учесника буду демократични, да постоји отворена размена искустава, мишљења и идеја, односно
могућност да сви покажу иницијативу и утичу на догађања.

1. ОПШТИ ПЛАН АКЦИОНОГ ИСТРАЖИВАЊА

Питања на која треба обратити пажњу приликом идентификације проблема и формулисања опште
идеје: Шта се тачно тренутно догађа - у ком смислу је ситуација проблематична, у ком смислу сте
незадовољни тренутном ситуацијом? Да ли се нешто може/треба променити? Шта можете да урадите у
вези са тим?

При избору идеје на којој бисте радили треба се руководити следећим питањима:
● Колико је одређена идеја важна за све учеснике - за децу, за родитеље, за вас и ваше колеге?
● Какве су реалне могућности да се одређена идеја оствари или да се одређена проблематика
испита?
● Какве практичне и политичке препреке стоје на путу могућој акцији?

Идеју за акцију или за промену пре свега можете тражити „ослушкујући“ децу, размишљајући
чиме су деца окупирана, чиме воле да се баве, шта их привлачи или занима, шта их покреће да се играју
и истражују, за коју тематику или проблематику су заинтересована, слушајући дечје изјаве, идеје,

1 Приручник је осмишљен по угледу на интерни материјал за развијање и евалуацију курикулума (специјалистичке

студије из предшколске педагогије Филозофског факултета у Београду): „Водич за планирање акционог истраживања“ (избор и
редакција: Др Мирјана Пешић).
предлоге, мишљења... Консултовање са децом и размишљање о томе што деца поручују може бити
основа за планирање наредних корака.

Почетна тачка може да буде нешто налик на:

● Шта уопште радимо по питању главног проблема, а шта можемо да радимо.....
● Волели бисмо да променимо/унапредимо.....
● Нека деца/родитељи/колеге-васпитачи су незадовољна са... Шта можемо да урадимо да
променимо ту ситуацију?
● ........ је извор незадовољства деце/родитеља/колега-васпитача. Шта можемо да урадимо по том
питању?
● Имамо једну идеју коју бисмо волели да испробамо...
● Како нам искуство (.....) може користити у......
● Збуњује нас..... запитани смо.....

Потребно је да заједно са свим учесницима истраживачког пројекта размотрите какве су

могућности за акцију или за увођење промене, шта је реалистично, да заједно одаберете једну идеју око
које можете нешто да учините и да донесете заједничку одлуку о томе шта и како ће се радити, при чему
свако треба да има право на избор како ће учествовати у акцији.

НАПОМЕНЕ:
● Водите рачуна о томе кога треба обавестити о истраживачком пројекту, да ли вам је и од кога
потребна дозвола/сагласност за спровођење акције, да ли још неко мора да буде укључен!
● Распитајте се ко је још заинтересован и могао би да помогне.
● Веома је важно да током истраживачког пројекта заједно са другим учесницима анализирате
сопствена запажања, утиске и искуства, да поредите сопствене утиске са утисцима других, да
преиспитујете идеје и акцију из различитих перспектива!

Опишите тренутну ситуацију или стање у пракси - шта се тачно тренутно догађа и шта је основа, тј.
разлог за такво стање (ситуацију, праксу)?
У Установи је у току обука за примену Основа програма „Године узлета“. Од 2019. године Установа је
једна од 50 које су укључене у пројекат SUPER (Подршка реформи система предшколског васпитања и
образовања у Србији). Директном сарадњом кроз активности унапређене су професионалне
компетенције васпитача. Након и кроз реализацију пројекта већ смо направили искорак из модела А,
модела по ком смо радили. Након договора са лидерима пројекта који су контактирали надлежне
школске управе добили смо могућност да кренемо у промене. Они који су били мотивисани и
заинтересовани уводили су новине у досадашњу праксу. Имали смо могућност и време да
експериментишемо, опробавамо нове начине рада.
Опишите шта намеравате да промените, који тачно аспект постојеће ситуације (стања, праксе) желите
да промените; запишите општу идеју о томе шта треба да урадите да бисте то што желите променили,
али наведите и шта намеравате да оставите непромењеним:
Оно што желимо да променимо је физичка средина, конкретно простор радне собе креирањем
просторних целина. За време трајање праксе креираћемо једну просторну целину, ону за коју деца
покажу заинтересованост. Велике и гломазне ормаре који се налазе уз зидове заменити мобилним и
функционалнијим. Распоредити намештај тако да га можемо искористити за дељење простора у
логички осмишљене просторне целине али истовремено и пратити дешавања у групи. Намештај да
буде прилагођен висини деце како би имала бројне могућности коришћења и могла несметано
манипулисати постојећим материјалима на и у њима.
Оно што бисмо оставили непромењеним су бројна и разноврсна средства и играчке која су деци
интересантна и често их користе у игри.
Опишите полазне основе, тј. повод или разлоге за акцију или за конкретну промену коју планирате -
објасните како акција може да унапреди праксу или да поправи ситуацију, опишите ефекте које
намеравате да постигнете, али и могуће позитивне нуз-ефекте (размишљајући о томе на кога све
акција или промена може да има утицаја):
Стекавши увид у значај и функције простора, сагледавањем реалног стања и објективном анализом
уочила сам слабости у уређењу простора. Уз један зид собе смештен је гломазнан и масиван ормар,
други зид чине уградни креветићи. Један део собе је празан а у другом су столови и столице. Распоред
је прилогођен функционисању система (режима дана) и у функцији лакшег санитарног одржавања.
Сужен је избор природног материјала у соби а самим тим и могућност деце да буду подстакнута,
испровоцирана и изазвана на ангажованост, учешће, истраживање.
Трансформацијом простора, креирањем просторних целина омогућићемо деци да „живе живот“ у
вртићу, да уче у свакој ситуацији, да уче кроз лично искуство, акцију и кроз процес грађења односа.
Намеравамо да уредимо простор који ће бити привлачан и простор у ком дете има могућност да бира,
проба, упознаје, доноси одлуке и закључке. Понуђеним материјалима желимо да подстакнемо
заинтересованост и радозналост деце.
Овако осмишљена и креирана средина пружиће прилику и одраслима (васпитачима, родитељима и
другим одраслима у вртићу) да откривају и упознају особине, могућности, потребе, капацитете и
компетентност деце. Надамо се да ће се створити прилика за интеракцију, повезивање и размену идеја
васпитача, родитеља и деце који учествују у животу вртића.
Попишите све учеснике акционог истрживања и оно што су пристали да раде – на који начин учесници
учествују у планирању акције, у самој акцији, и у вредновању акције:
Носилац пројекта – предлаже, спроводи план акције заједно са децом, колегама и родитељима, прати и
документује ефекте акција.
Критички пријатељи – предлагање, праћење и давање идеја на основу фотографија и видео записа;
израда инструмената прикупљања података и праћења (упитник за васпитаче који имају искуства у
променама простора и креирању просторних целина, скала процене за утврђивање остварености
планираних акција)
Деца – дају идеје и предлоге о промени простора (цртање „Моја соба у вртићу какву бих желео“,
разговор), учествовање у размештању и слагању материјала, средсава, играчака, распоређивању
намештаја.
Родитељи – размена идеја, давање предлога на родитељском састанку и током акције; имају слободу
избора како ће се укључити ( донети нека средства, материјале, реалне предмете, учествовати у акцији
обављајући неки посао из своје струке који може дати допринос планираној акцији, повезати нас са
одређеном установом, занатском радњом, организацијом).
Опишите шта је све потребно за спровођење акције (средства, материјал, опрему, простор, потребне
промене у просторијама):
У опремању простора водићемо се Правилником о ближим условима за оснивање, почетак рада и
обављање делатности предшколске установе, конретно његовим делом Норматив простора, опреме и
дидактичких материјала, тачније делом који се односи на материјале, играчке и средства предшколске
установе.
Након што стекнемо увид у дечје потребе, жеље и заинтересованост за конкретну просторну целину
фокусираћемо се на средства и материјале потребне за опремање тог дела простора.
Промене ће се одвијати у простору радне собе. Рамештање постојећег намештаја, уношење новог
функционалнијег, мобилног, широких употребних могућности.
Запишите који су могући негативни нуз-ефекти и шта можете радити са њима; на који начин други
могу реаговати, али и на који начин мислите да изађете на крај са негативним реакцијама; који су
потенцијални извори проблема или препреке (временске, материјалне, техничке, људске природе) које
могу стајати на путу акцији, које од тих препрека су апсолутне, а које се могу „премостити“ и како се
може изаћи на крај са њима (Напомена: због динамичности и непредвидививости праксе и промена, не
очекује се да било ко може заиста предвидети шта ће све да „искрсне“, али треба размишљати о томе
иразмотрити неке алтернативне кораке акције, тј. осмислити једну или две могуће измене у
стратегијама, које би вредело испробати!)
Могуће је да ће се јавити несигурност код васпитача, скептичност, отпор, проблем изласка из
постојећег обрасца. У том случају предтавити примере добре праксе и предности за децу и васпитаче,
разменити мишљења, понудити предлоге и идеје.
 Могуће је да ће се код родитеља појавити негативна реакција због убеђења и виђења вртића, нарочито
у ППП, као места припреме за школу у смислу обучавања школским садржајима. У том случају
разговарати, презентовати путем сајта и вибер групе, процесног паноа значај инспиративног простора
који осликава реалан живот за учење деце. О томе шта заправо чини припрема за школу и живот
(истрајност, посвећеност активности којом се дете бави, развој унутрашње самоконтроле, истрајност,
сконцентрисаност) и да ће у овако осмишљеном и креираном простору то бити остварљиво.
Могуће је да ће се јавити проблеми у одлагању свега онога што је смештено у великим ормарима које
планирамо да заменимо. Приликом обављања рутина (оброци, поподневни одмор) јер немамо
трпезарију и просторију за поподневни одмор.

ПЛАНИРАЊЕ НАЧИНА ПРАЋЕЊА И ДОКУМЕНТОВАЊА:

У свим фазама акционог истраживања (као и у развијању програма) велику улогу има
документација, која представља основу за рефлексију и служи као „компас“ који нас води током
„истраживачке авантуре“.
Изаберете (или осмислите) одговарајуће начине праћења и прикупљања података од свих учесника да
бисте на основу различитих извора података, из различитих перспектива разматрали и преиспитивали
акцију, последице/ефекте акције и околности у којима се акција одвијала.

Неки од могућих начина праћења и прикупљања података су:

● Фотографисање и снимање одређених ситуација, догађаја, активности и реакција видео камером;
● Записивање анегдотских белешки – бележење коментара или изјава (уз опис реакције) у одређеној
конкретној ситуацији и описивање контекста у ком се све то дешава;
● Вођење дневника (личних белешки) – записивање субјективних утисака, тумачења, запажања,
промишљања, слутњи, претпоставки (везаних за одређене ситуације, догађаје, реакције, проблеме,
промене које се дешавају...);
● Вођење личног портфолија – креирање збирке различитих материјала (то могу бити скице, мапе,
шеме, забелешке, преписке, исечци из часописа, фотографије...);
● Анализа документације (тематског/пројектног портфолија, дечјег порфолија, паноа, белешки
васпитача-колега, брошура о установи, извештаја, записника, правилника, годишњег плана рада
установе, развојног плана установе...);
● Коришћење различитих протокола за праћење, посматрање и вредновање активности;
● Интервјуисање: вођење непланираног, неформалног разговора (са појединцем или групом) или
вођење планираног (неструктуираног или полуструктуираног или структуираног) интервјуа;
● Анкетирање - коришћење анкета или упитника (са питањима отвореног, затвореног или
комбинованог типа) или коришћење тематских картица (за бележење утисака учесника на
различите теме);

Опишите начин праћења и прикупљања података о перспективама деце:

Фотографисање, снимање ситуација и догађаја, вођење разговора; записивање анегдотских белешки
Опишитеначин праћења и прикупљања података о перспективама колега-васпитача:
Вођење неформалног разговора (приликом ког би се чули коментари и мишљења колега и
размењивале идеје), упитник
Опишитеначин праћења и прикупљања података о перспективама родитеља:
Вођење разговора (неформални разговори, планирани разговори – родитељски састанак)
Опишитеначин праћења и прикупљања података о перспективама стручних сарадника:

Опишите начин праћења и прикупљања података других учесника - критичких пријатеља:

Вођење разговора, коришћење протокола за праћење, посматрање и вредновање акције

2. ИЗВЕШТАЈ О РЕАЛИЗАЦИЈИ ОПШТЕГ ПЛАНА

Прикажите ток реализације општег плана акције, oпишите ток развоја и мењања ваше опште идеје,
наведите измене које су се дешавале уколико нисте урадили све што сте планирали да урадите (нпр.
промене у начину вашег учешћа или у улогама које су имали учесници), наведите шта сте током
реализације плана мењали намерно, а шта ненамерно, и који су били поводи или разлози за те
конкретне промене (нпр. незаинтересованост или отпор учесника, конфликтне ситуације):
Прославу Дана установе, „рођендана вртића“, искористили смо да се деца уз прављење рођенданских
честитки и визуелно изразе на тему „Какву бих собу желео/ла у мом вртићу“. То смо планирали да нам
буде „путоказ“ у формирању прве просторне целине у нашој радној соби.

Анализирајући дечје цртеже и кроз непосредан

разговор дошли смо до закључка да већина деце
жели простор који подсећа на породични амбијент
и било нам је јасно да је прави избор да прво
креирамо просторну целину за симболичку игру
(породична просторна целина).
 Посматрајући децу уочили смо да највише
времена проводе у играма улога, уживају у
организовању рођенданских прослава, пикника,
облачењу сценске гардеробе и игри улога.

Посматрање, разговор, визуено изражавање деце указивали су на предност формирања целине за

симболичку игру и од ње смо кренули у промену простора.
На родитељком састанку који је био тематски и информативан путем разговора и презантације
обавестили смо родитеље о променама у раду, простору и значају њиховог учешћа, доприноса,
предлога, идеја, сугестија наравно, у складу са њиховим могућностима. Већ на самом састанку
показали су заинтересованост и спремност да учествују у оплемењивању, богаћењу и грађењу новог
простора.

Убрзо смо имали пуне руке посла, родитељи и деца донели су материјал за нашу просторну целину.
Деца су с радозналошћу и нестрпљењем отварала кесе, разговарала о средстви ма, материјалима, за
шта и како ће их користити.
Заједно смо планирали где да их сместимо, како и у шта. Схватили смо да су нам потребне додатне
полице. Одлучили смо да полицу која је била у холу и коју смо до сада користили за излагање
продуката унесемо у нашу собу. Дечаци су са задовољством, поносом, великом преданошћу преузела
одговорност и кренули у акцију. Задовољство је било гледати их колико су се унели у посао и колики
понос су осећали док су радили.
Девојчице су качиле и слагале гардеробу за симболичку игру, распоређивале чиније са природним
материјалом.

Сва деца су учествовала, давала сво допринос, била поносна на оно што су урадила. Било је право
задовољство гледати их колико су ангажована, одговорна, предана, како промишљају и договарају се,
постављају једни другима питања „ а да ли ова полица може овде стати, да ли овде да ставимо ову
столицу, фотељу, да ли овај сто или неки мањи...“
На дечјим цртежима могли смо да запазимо цвеће у вазама и саксијама а предложили су и да наше
засађене биљке поставимо испред простора који смо формирали како би имали своју „баштицу у
дворишту“.
„У кухињи је увек пуно посла а сада имамо и много намирница“, одвијају се разговори, коментаришу,
договарају се; пресипају, сецкају, класификују, цеде, увијају...
Пажњу им привлаче реални предмети који употпуњују породични амбијент.
„Навићу сат да нас пробуди Даки. Знаш ли да лепше буди од аларма на телефону?“

„Овај црвени телефон ми се свиђа и овај круг са бројевима је баш занимљив“

На дохват руке су и бројни костими, њиховим играма улога, односно симболичкој игри нема краја.
Јављају се нове идеје, нове улоге инспирисане костимима и луткама за драматизацију.

Наша соба већ сада је добила дргачији изглед а свака промена све више мотивише, подстиче на идеје,
нове акције и учешће. Кренули смо малим али сигурним кораком. Процес је тек започео и трајаће
захваљујући мотивисаности и ентузијазму свих запослених у вртићу, деци која нас подстичу и
родитељима који указују поверење и подржавају наше акције.
 ПРИКАЗ АКЦИЈЕ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ ПЕРСПЕКТИВА

Прикажите перспективе других о реализованој акцији – опишите одређене реакције учесника, запишите
одређене коментаре или изјаве учесника везано за акцију, за последице/ефекте акције или за одређене
околности (мишљења или запажања које су износили, примедбе или сугестије које су вам упућивали,
идеје које су вам предлагали, савете које су вам давали...).
Напомена: Уколико сте акцију документовали фотографијама, нека оне буду интегрисане у текст (уместо
да су одвојени прилози) и нека их прати кратак опис конкретне ситуације или догађаја, уз евентуалне
коментаре или изјаве учесника.

Приказ перспектива деце:

„Како Вук и ја уживамо на нашој „тераси“ као када се вратимо из вртића па седимо у мом
дворишту.“

„Сада имамо наше место за разговор, као код куће у дневној соби када нам дођу гости“
 „Овде је најлепше место за одмарање од спремања ручка у кухињи поред ове собе.“

“Ово је најзанимљивије спремање торте, ми смо прави мајстори кувари. Пецо, пуно хвала твом
тати што нам је донео ове сјајне дрвене кружиће!“
Приказ перспектива колега-васпитача:
Изјаве колега-вспитача:
„Да ли је могуће да је соба добила потпуно другачији изглед променом само једног дела простора?“
„Ово је сада дивно место и за нас одрасле, просто мами на машту, игру и опушање.“
„Већ сутра мењам нешто у нашој радној соби!“
Колеге су показале заинтересованост и вољу за увођењем новог, другачијег приступа раду и
организацији простора. „Прихватам изазов“, коментар је колегиница из суседне собе.
Приказ перспектива родитеља:
 Изјаве родитеља:
„ПрелепD простор, топао амбијент као код куће. Сара ми нон-стоп прича да сада имају дивну собу
презадовољна је.“
„Соба сада изгледа сјајно, тај део који сте направили је прави бисер за провођење времена.“
„Увек сте пуни нових идеја, са задовољством ћу се укључити у наредне акције промене простора јер
видим да то много радује моје дете.“
„Виктор је одушевљен и прича нам о томе како су јуче имали много посла али су све средили и
распредили.“
Приказ перспектива стручних сарадника:

Приказ перспектива других учесника - критичких пријатеља:

„Чини ми се да је колегиница кренула у промену простора у складу са новим основама програма, у
складу са ослушкивањем деце и њихових потреба. Испоштовала је њихову жељу да се формира
просторна целина за симболичку игру. У томе је била драгоцена и помоћ родитеља који су се одмах
укључили и дали свој допринос“.
„На фотографијама примећујемо обиље средстава и материјала који су унети. Деца су била све време
ангажована и иницирала размештање онако како су она замишљала идеалан простор“.
„Олакшавајућа околност овде је пространа соба. Мислим да је уложен труд и деце и васпитача али
приметно је и задовољство оним што су постигли. Овај део собе сада личи на један мали стан са
нишама који ће дуго заокупљати пажњу и заинтересованост деце“.
„Заинтересовала је и своје колегинице за промене у својим собама. Усвојени су ставови да је простор
саставни део програма и као такав подршка добробити детета“.

РЕФЛЕКСИЈА (ПРОМИШЉАЊЕ)

Запишите одређена лична промишљања и преиспитивања на основу сопствених запажања и перспектива

свих осталих учесника.
Напомена: у писању треба избегавати субјективне утиске или тврдње попут „добро, одлично, лоше“, јер
им свако може приписати сопствено значење!

Рефлексија о акцији и одређеним корацима акције које сте предузели - запишите промишљања о
неким конкретним, посебно значајним ситуацијама или догађајима, или утиске о реакцијама других
током акције:
Основно полазиште је била промена простора у складу са новим документом Основа програма а све у
циљу добробити деце. Промене у организацији простора и материјала су покренуте и успели смо за
почетак да формирамо једну просторну целину (просторна целина за симболичку игру). Промена
физичке средине подразумевала је да у постојећим условима и од постојећег намештаја и опреме
формирамо просторне целине у којима ће деца моћи да бирају, доносе одлуке, уносе своја лична
искуства, дају допринос, уче кроз акцију и заједничко учешће. То смо и постигли током акције
формирања породичне просторне целине. Реакције деце, родитеља, колега васпитача и осталог особља
вртића биле су позитивне и мотивишуће за даљи рад и нове акције.
Рефлексија о последицама/ефектима стратешке акције или одређених корака акције – опишите
промене које се дешавају, објасните које и какве су намераване и предвиђене, а које и какве су
ненамераване и непредвиђене последице/ефекти, који су позитивни, а који негативни нуз-ефекти:
Деца, родитељи и васпитачи постали су партнери у истраживању могућности и значаја уређења
средине за учење, игру, истраживање, експериментисање, креативно, симболичко изражавање,
стваралаштво. Децу и родитеље привукла је идеја о промени простора. Градећи простор градили смо
односе у вртићу. Понуђени материјали су имали велику употребну вредност и подстицали децу да их
користе на различите начине. Васпитачи су подстакнути и охрабрени изразили жељу за промену
простора у својим радним собама.
Рефлексија о околностима под којима се одвијала акција – опишите шта је олакшавало, а шта
отежавало спровођење замисли; запишите на које изазове, ометајуће факторе, препреке и проблеме сте
наилазили (нпр. у вези са организацијом, нормама, правилима и политиком установе, са условима рада
и живота у установи, са климом, атмосфером и међусобним односима у целој установи или у групи, са
начином праћења, посматрања и прикупљања података...) и на који начин сте излазили на крај са тим:
Олакшавајућа околност у нашем вртићу била је та што је читав тим желео промену и био спреман за
њу, она није била наметнута споља. Желели смо да креирамо простор у којем ће се сви осећати
пријатно, сигурно, заштићено, опуштено, мотивисано за истраживање, учење, рад и игру. Спремност
родитеља и колега васпитача олакшало је спровођење замисли.
Комади намештаја већих димензија (ормари уз зидове) за сада су остали у просторији због одсуства и
недостатка техничког особља али је договорено и у наредном периду и то ће бити решено (горњи део
ормара ћемо спустити и затворене делове отворити, поставити полице и „оклагије“ за качење).
Саморефлексија – запишите нека размишљања о личним искуствима и самоувидима, нека
промишљања о сопственом поступцима, приступу деци и о односима са децом, нешто конкретно чиме
сте или нисте задовољни у свом раду, нека питања која сте постављали себи током акције (нпр.
преиспитивања властитих очекивања)...
Све време током процеса постављала сам себи питања да ли је учешће деце резултат унутрашњег
мотива и настојала да управо она осете жељу и заинтересованост за акције. Пратила сам и
ослушкивала њихову заинтересованост, питања, поступке како бих могла да планирам нове изазове за
њих. Да ли деца најбоље уче када су ангажована? Одговор је био позитиван и очигледан, ангажујући
се и тражећи решења за проблеме који су се јављали учили су и долазили до нових сазнања.
Опишите шта сте научили кроз увођење промене, праћење и прикупљање података и преиспитивање
(нпр. о деци, о међусобним односима, о пракси, о професији васпитача или неком конкретном
подручју професионалне улоге васпитача, о одређеном начину рада са децом...). Запишите и шта сада,
након акције и нових искустава, мислите о томе како деца учеи како на њих делују поруке које им се
упућују кроз писана и неписана, исказана и подразумевајућа правила, очекивања, начин организовања
активности, просторно-временску организацију, норме...
Свака промена значи излазак из постојећег обрасца али и нешто за шта је потребно време. То је процес
за који треба да имамо мотивацију и жељу за унапређивањем васпитно-образовног рада и развијањем
професионалних компетенција, а све са циљем да се деца осећају задовољно, срећно, прихваћено,
остварено. Промена у простору је кључна тачка, покретач осталих промена и промена перспективе о
учењу и животу у вртићу.
Задовољство деце у заједничком стварању, осећај да је њихово ангажовање уважено и да дају
допринос је од великог значаја за учење, развијање самопоуздања и поверења у сопствене снаге и
могућности.
Опишите шта бисте, н аоснову искустваи увида, али и на основу испуњености сопствених очекивања,
могли да радите другачије у следећем циклусу истраживачког пројекта - запишите идеје за могуће
наредне кораке, за следећу акцију, за начин праћења и прикупљања података, за процедуру чувања
поверљивих података или информација (уколико у неком смислу или сегменту треба да поведете више
рачуна о томе да очувате поверљивост, приватност и дискрецију)...
Намеравамо да са овом праксом наставимо и спремни смо за даљи рад на изазовима. Изазови који су
пред нама односе се првенствено на формирање инспиративне средине за интегрисано учење.