Moralni razvoj

Žan Pijaže (1896-1980) je švajcarski psiholog koji se bavio dečijim razvojem. Pijaže je smatrao da posmatranje
dečje igre i postavljanje pitanja koja su u vezi sa pravilima te igre predstavlja idealnu situaciju koja omogućava
razumevanje načina na koji se razvijaju moralni principi. U svojoj knjizi Moralno suđenje kod dece (Piaget,
1932/1962) izlaže uvide do kojih je došao posmatrajući dečiju igru klikerima. Obično je koristio tehniku lažne
naivnosti - pretvarao se da ne zna pravila igre i onda bi pitao decu da mu ih objasne. Na ovaj način mogao je da
razume proces razumevanja pravila kod dece, i da uvidi kako deca različitog uzrasta povezuju pravila sa igrom.

Moralno shvatanje pravila

Na osnovu ovih posmatranja uočio je četiri stadijuma razvoja moralnog shvatanja pravila kod dece:

I Prvi stadijum karakteriše isključivo motorna manipulacija klikerima. Ovde može da se govori samo o postojanju motornih, ali ne
i stvarnih grupnih pravila. Ovaj stadijum karakterističan je za decu do četvrte godine života.

II Drugi stadijum, koji traje od četvrte do sedme godine, karakteriše egocentrična igra; deca ili ne razumeju baš najbolje pravila, ili
ih veoma lako izmišljaju tokom same igre. Na ovom stadijumu deca nemaju ni osećaj za saradnju ni osećaj za takmičenje. Sa
strane deluje kao da deca pre imaju neki „kolektivni monolog“ nego stvarne dijaloge.

III Treći stadijum, koji se odnosi na period od sedme do desete-jedanaeste godine, odlikuje početak saradnje. Interakcija postaje
mnogo društvenija, a pravila se posmatraju i počinje da se ovladava njima. Socijalna interakcija postaje formalnija u pogledu
poštovanja pravila igre. Dete sada počinje da razume i saradnju i kompetitivno ponašanje. Međutim, način na koji jedno dete
razume pravila i dalje može da se razlikuje od načina na koji ih razume neko drugo, pa zato i dalje ne postoji potpuno međusobno
razumevanje.

IV Na četvrtom stadijumu koji počinje u periodu od oko jedanaeste-dvanaeste godine, saradnja postaje ozbiljnija i dete počinje
pravila da shvata kao mnogo kruća. Pijaže ovaj stadijum naziva stadijumom stvarne saradnje u kojoj „starija deca pokazuju gotovo
„svojevrsnu fascinaciju pravilima“ . Uživaju u raspravljanju o razlikama u mišljenju u vezi sa pravilima i izmišljanju novih pravila i
njihovoj razradi.

Bila jednom jedna mala devojčica koja se zvala Marija. Ova devojčica je želela da iznenadi svoju mamu i odsekla je komad tkani ne
za nju. Ipak, pošto nije znala lepo da koristi makaze napravila je veliku rupu na svojoj haljini.

Jedna mala devojčica koja se zvala Margarita je jednog dana, kada njena mama nije bila kod kuće, uzela mamine makaze. Igrala se
sa njima, a onda, pošto nije znala lepo da ih koristi, napravila je malu rupu na svojoj haljini.

Koja od ove dve devojčice je “više nevaljala”? Marija _____ Margarita_____

Prethodni scenario i
pitanje deo su tehnike koju je koristio Pijaže u istraživanju moralnog suđenja
kod dece.
Obično mlađa deca, do
uzrasta od 9-10 godina kažu da je Marija „više nevaljala“. Iako prepoznaju razliku između dobre namere koja se loše završila i
neopreznog, nepromišljenog i zlonamernog postupka, oni o nestašluku sude na osnovu ozbiljnosti posledica pre nego na osnovu
namere. Ovakav vid mišljenja Pijaže naziva moralni realizam. Ovaj pojam označava apsolutizam, prema kome se moralnosti nekog
postupka sagledava u terminima pravila koja su čvrsta i nepromenjiva. Ovde je krivica određena stepenom u kome su prekršena
pravila a ne namerom.
Oko 10. godine deca počinju da uviđaju da su pravila arbitrarna, da su deo socijalnog dogovora i da su napravljena kako bi se
ostvarila dobrobit grupe. Starija deca shvataju da pravila nisu fiksna i apsolutna, i da mogu da se menjaju ako za tim postoji
potreba. Ovaj drugi stadijum Pijaže naziva moralna autonomija.
Lorenc Kolberg

Lorens Kolberg (1927 –1987) je bio američki psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji stadijuma moralnog razvoja. Radio je kao
profesor na univerzitetu u Čikagu i na Harvardu. Veoma se divio Pijažeovom pristupu proučavanja dečijeg poimanja morala, i
jedan od svojih radova je čak nazvao „Dete kao filozof morala“. U svojoj tvrdnji da su deca filozofi morala Kolberg nije mislio da na
to da deca pokušavaju da formulišu filozofske principe da bi objasnili prirodu moralnosti, kao što to čine profesionalni filozofi.
Pre, on je ovu frazu koristio kako bi naglasio dva osnovna skupa ideja.

Jedna je da ljudsko moralno funkcionisanje, pored emocija, uključuje i sistematsko mišljenje o tome šta je dobro a šta loše u
okviru socijalnih odnosa. Za moralno funkcionisanje je od centralnog značaja način na koji ljudi konceptualizuju šta je dobro a šta
zlo na osnovu svog razumevanja prava, pravde, pravičnosti i dobrobiti drugih ljudi.

Drugi skup ideja koji Kolberg želi da naglasi odnosi se na to da moralno rasuđivanje na sistematičan način počinje da se formira u
detinjstvu i da od detinjstva ka odraslom dobu prolazi kroz različite razvojne promene.

Za razliku od drugih psihologa koji su se bavili moralom, Kolberg je smatrao da nije moguće izučavati moralno suđenje bez da se
oslonimo na filozofiju. S obzirom na ovo svoje shvatanje, Kolberg je proučavao moralno ponašanje tražeći od dece da razmatraju
određene moralne dileme koje su opisivale situacije u kojima nije uvek bilo jasno koje ponašanje je ispravno a koje pogrešno.

Zapravo, njega nije interesovalo toliko da li deca određene postupke smatraju ispravnim ili pogrešnim; ono što ga je zanimalo
jeste njihovo rasuđivanje, argumentacija koju su davali kako bi opravdali svoj stav.

Kolbergovi stadijumi moralnog razvoja

Na osnovu analize dečijih odgovora na opisanu dilemu i njoj slične, Kolberg je proširio Pijažeovu teoriju o dva stadijuma na šest,
koji su organizovani u tri nivoa od kojih se svaki sastoji od po dva stadijuma:

I Pre-konvencionalna moralnost karakteristična je za decu do devete godine života. Dete koje se nalazi na pre-konvencionalnom
nivou razvoja razmišlja o moralu u terminima posledica koje prate nepokoravanje pravilima koje postavljaju odrasli. Određena
ponašanja su „dobra“ ili „loša“ u zavisnosti od posledica koje proizvode, odnosno, ponašanje deteta je vođeno težnjom ka
nagradi ili strahom od kazne. Na ovom stadijumu dete ne razume društvena pravila; ono jeste osetljivo na pravila kulture i
obeležja dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog, ali ih interpretira u terminima ili fizičkih ili hedonističkih posledica akcije (kazna,
nagrada, razmena usluga) ili u terminima fizičke moći onih koji postavljaju ta pravila. Ovaj nivo je podeljen na dva stadijuma.

Stadijum 1. Orijentacija na kaznu i poslušnost. Fizičke posledice postupka su ono što određuje da li je on dobar ili loš bez obzira
na ljudsko značenje ili vrednost ovih posledica. Izbegavanje kazne i bespogovorno poštovanje moći su vrednovani sami po sebi, a
ne u terminima poštovanja moralnog reda koji im je u osnovi. Na ovom stadijumu dete shvata da treba da bude dobro kako bi
izbeglo kaznu.

Stadijum 2. Instrumentalno relativistička orijentacija. Ispravan postupak je onaj koji služi kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih i
ponekad tuđih potreba. Ljudski odnosi su shvaćeni kao razmene slične onima u prodavnici. Elementi pravednosti, uzajamnosti i
ravnopravnosti su prisutni, ali se stalno tumače preko materijalnih posledica, na pragmatičan način. Uzajamnost se shvata kao
razmena „ti meni, ja tebi“, a ne kao pitanje lojalnosti, zahvalnosti ili pravičnosti. Na ovom stadijumu dete shvata kako treba da
bude dobro kako bi dobilo nagradu.

II Konvencionalna moralnost karakteristična je za adolescente i odrasle. Internalizuju se moralni standardi ili uloge odraslih koji
se vrednuju kao modeli. Autoritet je internalizovan ali se ne dovodi u pitanje, rezonovanje se zasniva na normama grupe kojoj se
pripada. Osoba koja se nalazi na ovom nivou smatra da je samo po sebi vredno da opravda očekivanja i pravila svoje porodice,
grupe ili nacije, bez obzira na trenutne i očigledne posledice. Ona nastoji ne samo da se konformira ličnim očekivanjima i
društvenom redu, već i da održi, brani ili opravda ovaj red. Dva stadijuma na ovom nivou su:

Stadijum 3. Interpersonalno saglašavanje ili orijentacija “dobar dečak – dobra devojčica”. Dobro je ono ponašanje koje se dopada
ili pomaže drugima i koje drugi odobravaju. Osoba teži da se uklopi u stereotipne predstave o „prirodnom“ ili „normalnom“
ponašanju. O postupcima se često sudi na osnovu namere – prvi put postaje važno da li neko želi ili ne želi dobro. Dete očekuje
socijalno odobravanje za to što je bilo dobro.
Stadijum 4. Orijentacija na red i zakon. Ova orijentacija podrazumeva opredeljivanje prema autoritetu, utvrđenim pravilima i
očuvanju društvenog reda. Ispravno ponašanje se ogleda u ispunjavanju svojih dužnosti, iskazivanju poštovanja prema autoritetu
i održavanju datog socijalnog reda zarad njega samog. Poštovanje zaslužuje onaj koji predano izvršava svoju dužnost.

II Postkonvencionalni, autonomni ili principijelni nivo Na ovom nivou postoji uočljiv napor osobe da definiše moralne vrednosti i
principe koji su validni i mogu se primeniti nezavisno od autoriteta grupa ili osoba koje ih poštuju, kao i od sopstvene
identifikacije sa tim grupama ili osobama.

Stadijum 5. Legalistička i orijentacija na društveni dogovor. Ispravan postupak se definiše u terminima generalizovanih
individualnih prava i standarda korisnosti koje su kritički preispitane i prihvaćene od strane celokupnog društva. Postoji jasna
svest o relativnosti ličnih vrednosti i mišljenja, uz odgovarajuće isticanje važnosti proceduralnih pravila za postizanje opšte
saglasnosti. Bez ustava i demokratskog dogovora, ispravno i neispravno postaje stvar ličnih vrednosti i uverenja. Rezultat je
naglašavanje pravne tačke gledišta, ali uz dalje isticanje mogućnosti da se zakon menja pozivanjem na racionalnu procenu
društvene dobrobiti. Ovde se može uočiti razlika u odnosu na stadijum 4., gde se po svaku insistira na rigidnom održanju reda i
zakona. Izvan pravne realnosti, slobodno dogovaranje i ugovor čine vezivne elemente obaveze. Ovo je priznata moralnost
demokratske vladavine i ustava.

Stadijum 6. Orijentacija na univerzalne etičke principe. Ono što je ispravno definisano je na osnovu odlučivanja po savesti i u
skladu sa samostalno izabranim etičkim principima koji imaju logičku opravdanost, univerzalnost i doslednost. To su apstraktni i
etički principi (Zlatno Pravilo, kategorički imperativ), a ne konkretna moralna pravila (kao što su na primer 10 Božjih zapovesti). U
suštini, to su univerzalni principi pravde, reciprociteta i jednakosti ljudskih prava, kao i poštovanja dostojanstva ljudskih bića kao
osobenih ličnosti.

Kerol Giligan
Kerol Giligan je američka psihološkinja poznata po svom istraživanju moralnog razvoja devojčica i žena.

Kerol GIliganKao diplomirani književnik, završila je master studije iz kliničke psihologije, a zatim i doktorirala na Harvard
Univerzitetu. Tokom ovog perioda sarađivala je sa Lorensom Kolbergom, međutim nije se u potpunosti slagala sa njegovom
teorijom. U svojoj knjizi „Drugačijim glasom“ kritikuje objektivnost Kolbergovih faza moralnog razvoja i postavlja temelje „etike
brige“.

Nedostaci Kolbergovih skala moralnosti

Prema Kolbergovoj teoriji prosečna ženska osoba dostiže nivo moralnog rasuđivanja treće faze, dok već adolescenti muškog pola
mogu dostići četvrti nivo i kod njih postoji veća verovatnoća da će dostići postkonvencionalne nivoe. Gilligan smatra da ovi nalazi
nisu objektivni, već su posledica greške u metodologiji istraživanja jer su prilikom ispitivanja uzimani u obzir oni parametri koji su
više odgovarali muškoj logici. I zaista, Kolberg je svoje zaključke bazirao na rezultatima istraživanja u kojima su ispitanici bili
dominantno muškog pola.

Pravednost ili briga?

Razmotrimo sledeće primere kao ilustraciju različitosti muške i ženske logike.

Osmogodišnjaci, Džefri i Karen, zamoljeni su da opišu situaciju u kojoj nisu bili sigurni šta je ispravna stvar da se uradi.

Džefri: "Kada zaista želim da idem kod svojih prijatelja, a moja majka čisti podrum, razmišljam o mojim prijateljima, pa    pomislim
na svoju majku, a onda razmišljam šta je ispravno uraditi".

Na pitanje kako zna šta je ispravno uraditi odgovorio je: "Zato što neke stvari idu pre drugih stvari".

Džefri ovde postavlja hijerarhijski red kako bi rešio sukob između želje i dužnosti.

Karen: "Imam puno prijatelja i ne mogu uvek da igram sa svima njima, tako da će svi morati da čekaju svoj red, zato što su svi oni
moji prijatelji. Ali ako je neko sasvim sam, ja ću se igrati sa njima. Kada joj je postavljeno pitanje o čemu razmišlja kada odlučuje
sa kim će se igrati odgovorila je: "Hm, neko sasvim sam, usamljenost".
Dok Džefri odlučuje šta je prvo, a šta drugo, Karen opisuje mrežu veza koja uključuje sve njene prijatelje i usmerava se na osobu
koja je izopštena.

Prema Kerol Giligan, muškarci i žene u svom moralnom razvoju imaju drugačiji put, jer se i socijalizuju na drugačiji način.
Muškarci imaju tendenciju da organizuju društvene odnose u hijerarhijskom redosledu koji se baziraju na principima pravednosti.
Žene cene međuljudsku povezanost, brigu, osetljivost i odgovornost prema drugima, jer se od malih nogu odgajaju tako da se
podstiče njihova usmerenost na međuljudske odnose i brigu o drugima. Dok su muškarcima najvažniji apstraktni principi i pravila
koji se mogu univerzalno primeniti u svakoj situaciji, ženama su bitniji kontekst i međuljudski odnosi u konkretnoj situaciji Dakle,
žene se u svom moralnom razvoju ne zaustavljaju na stadijumu nižem od muškaraca, već jednostavno slede drugačiji put od puta
opisanog u Kolbergovim stadijumima.

Zbog ovoga, Giligan je konstruisala sopstvene kriterijume skale moralnog razvoja koji su bliži moralnom razvoju žena. Postavka
Kerol Giligan bazirana je na odgovornostima i brizi za druge.

Stadijumi moralnog razvoja - Giligan

I Prekonvencionalna moralnost - Orijentacija na opstanak pojedinca

Ovaj stadijum je fokusiran na lični interes i opstanak. Kada dođe do sukoba između sopstvenih potreba i potreba drugih, osoba će
prvo izabrati svoje potrebe.

Prva tranzicija - Od sebičnosti do odgovornosti

Tokom ove tranzicije, osoba spoznaje svoju odgovornost za druge i po prvi put shvata da je njeno prethodno razmišljanje moglo
da bude sebično.

II Konvencionalna moralnost - Dobrota kao samopožrtvovanje

Ova faza podrazumeva da se daje prednost brizi za druge, Ii da se sreća i dobrobit drugih stavljaju na prvo mesto. Osoba shvata
potrebe drugih i brine o njima više nego o sebi, što dovodi do samopožrtvovanja.

Druga tranzicija - Od samopožrtvovanja do spoznaje da su i spostvene potrebe važne

Tokom druge tranzicije, osoba shvata da su njene potrebe jednako važne kao i potrebe drugih. Ona shvata da mora da uravnoteži
potrebe sebe i potrebe drugih. Ovo je pomak sa „dobrote“ na „istinu“ jer ona iskreno procenjuje potrebe svakoga uključujući i
samu sebe, a ne samo kao odgovornost.

III Postkonvencionalna moralnost - Moral nenasilja (ne ugroziti ni druge ni sebe)

Ova faza podrazumeva da osoba obraća pažnju na to kako njene akcije utiču na druge i preuzima odgovornost za te posledice,
dobre i loše. Osoba preuzima kontrolu nad sopstvenim životom i pokazuje snažnu brigu o drugima. Ovde osoba shvata da su
njene potrebe jednako važne kao i potrebe drugih, što dovodi do univerzalne etike brige.

Feministički pogled na teoriju Kerol Giligan

Teorija Kerol Giligan naišla je na kritike pojedinih feminističkih teoretičara, koji su ukazali na to da nisu sve žene u šablonu brige i
odgovornosti za druge, i da potenciranje ovih razlika između muškaraca i žena samo osnažuje tradicionalne rodne stereotipe koje
društvo gaji o ženama da su one te koje treba da brinu o drugima. Ipak, uprkos kritikama teorija Kerol Giligan našla je svoje mesto
u savremenim izučavanjima moralnog razvoja pored teorije Lorensa Kolberga.

Giligan je u svoje istraživanje uključila žene koje su iz različitih razloga želele da prekinu trudnoću.

Pokušajte iz sledećih primera da prepoznate stadijume moralnog razvoja kod ovih trudnica.

1. Dvadesetogodišnja Dragana je već imala prekid trudnoće. Nakon što je saznala da je trudna, ne želi da opet abortira, i volela bi
da iznese trudnoću. Međutim, njeni roditelji, kao i njen partner smatraju da to ipak nije najbolja odluka za nju u ovom trenutku.
Dragana se bori sa očekivanjima njenih bliskih osoba i svoje želje, ali na kraju ipak prekida trudnoću zbog toga što želi da udovolji
željama članova porodice.
U koji nivo moralnog razvoja ova odluka stavlja Draganu?

1. Prekonvencionalna moralnost _____

2. Konvencionalna moralnost______

3. Postkonvecionalna moralnost_____

2. Mileni je ovo druga trudnoća koju planira da prekine. Oseća se jako krivom zbog ovoga, ali nakon nekog vremena shvata da
krivica koju oseća potiče od društvenih očekivanja i normi. Nakon dugog razmišljanja odlučuje se za prekid trudnoće koji je za nju
lično trenutno najbolji izbor.

Gde se na lestvici moralnog razvoja nalazi Milena?

1. Prekonvencionalna moralnost ______

2. Konvencionalna moralnost______

3. Postkonvencionalna moralnost______

3. Nevena ima 17 godina, nakon što je saznala da je trudna odmah se obratila lekaru sa željom da prekine trudnoću. Na pitanje
koji su njeni razlozi kratko i jasno je odgovorila da je donela konačnu odluku da nije ni razgovarala sa članovima porodice i
partnerom, da još uvek ne želi da bude roditelj jer nije spremna, i jer smatra da će joj to uskratiti buduće prilike u životu.

Na kom nivou moralnog razvoja se nalazi Nevena?

1. Konvencionalna moralnost______

2. Postkonvencionalna moralnost______

3. Prekonvencionalna moralnost______