Industrija I kolokvijum

1. Objasnite šta se podrazumeva pod industrijom i definisati industriju kao privrednu

delatnost.
Industrija je deo privredne aktivnosti koja se bavi proizvodnjom gotovih proizvoda ili
poluproizvoda od sirovina. Odnosno, pod industrijom se podrazumeva privredna delatnost u
kojoj se obavlja proizvodnja različitih proizvoda i prerada sirovina mineralnog, biljnog,
ţivotinjskog ili veštačkog porekla.

2. Kako se definiše industrija u EU?

Industrija je jedan od stubova ekonomije EU i vaţna je za nju kao pokretač rasta i

zaposlenosti. Industrija znači preradu i proizvodnju, isključuje rudarstvo, graĎevinarstvo i
energetiku, stvara dodatnu vrednost kroz pretvaranje sirovina različitog porekla u proizvode.

3. Zašto je industrija najznačajnija preraĎivačka delatnost u EU?

Utiče na rast produktivnosti, to je ključno za konkurentnost i izvoz, samim tim i za odrţiv

ekonomski rast i razvoj. Ona pruţa više mogućnosti za akumulaciju, ekonomiju obima,
primenu znanja, novih tehničkih i tehničkih promena. Ima najznačajnije učešće u
formiranju BDP-a, odnosno najveći je generator stvaranja BDV zaposlesnosti, izvoza i
visoko je investiciona intenzivna delatnost.

4. Šta se podrazumeva pod servisnom industrijom?

Servisne industrije predstavljaju grupu industrija generalno klasifikovanih kao industrije, koje
proizvode usluge, odnosno učinke (output) koji imaju puno karakteristika i odlika proizvoda
(robe).

5. Šta je servitizacija i zbog čega je značajna?

Pored procesa proizvodnje preduzeća preraĎivačke industrije nisu samo proizvoĎači već
pruţaju jako širok spektar usluga vezanih za tradicionalnu proizvodnju. Ova pojava u
literature se naziva servisiranje proizvodnje (servitizavija).

Ova pojava se u literaturi kao i u praksi definiše kao servisiranje proizvodnje (usluţna) ili
servitizacija. Utiče na dinamiku deindustralizacije najnaprednijih ekonomija EU i na javne
politike koje su osmišljene kako bi je olakšale, odnosno ublaţile njene posledice i pokrenule
reindustralizaciju.

6. Objasnite suštinu manufakturne proizvodnje?

 Ona predstavlja proširenje zanatske proizvodnje, putem manufakturnih radionica, u kojima se
ručno radilo. Manufakturne radionice za proizvodnju sredstava za rad predstavljale su
neposrednu tehničku osnovu industrije. Zahvaljujući razvoju alata i podeli rada, koji su
omogućili razvoj specijalizacije i kooperacije, u okviru manufacture pripreman je nov način
proizvodnje, koji je omogućio povećanje kvaliteta proizvoda, produktivnosti rada, obima i
efikasnosti proizvodnje.

Manufakturne radionice su omogućile vlasnicima da doĎu do značajnijeg kapitala, koji je bio

neophodan za prelazak na novi način proizvodnje, U gazi manufakturne proizvodnje došlo je
dostvaranja osnove za novu fazu krupne mašinske proizvodnje. (proizvodnja sred. za rucni
rad)

7. Objasnite suštinu krupne mašinske industrije?

Krupna mašinska proizvodnja je nazvana industrijom, kako bi se načinila razlika od opšteg

naziva, koji je obuhvatao zantasku i manufakturnu proizvodnju. Razvoj industrije otpočeo je
tek onda kada je zantaski i manufakturni način proizvodnje sredstava za rad bio zamenjen
industrijskim načinom ili proizvodnjom mašina pomoću mašina. Zahvaljujući razvoju svoje
sopstvene tehničke osnove, iniciranim velikim pronalascima, industrija u relativno kratkom
vremenskom periodu uspela da se osamostali kao posebna grana privredne aktivnosti i da
postane dominirajuća forma proizvodnje.

Kao rezultat u ovoj fazi industrije, ljudski rad je zamenjen mašinskim radom, proizvodi su
višeg stepena obrade i kvaliteta, obim proizvodnje je veliki i masovan, dok su specijalizacija i
produktivnost rada višestruko uvećane.

8. Objasnite uticaj i posledice I industrijske revolucije na agrarnu revoluciju?

Industrijska revolucija pokrenula je i agrarnu revoluciju. Do velikih promenadošlo je u

poljoprivrednoj delatnosti, u koju se od početka 19. veka počinju uvoditi poljoprivredne
mašine i hemijske inovacije (mineralno veštačko Ďubrivo, bolja semena i rasnija stoka). Time
je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje hrane. Viškovi seoske populacije preseljavali
su se u gradove i zapošljavali kao radnici u industriji. Ekonomske promene bile su praćene
političkim i brojnim društvenim promenama. Formira se graĎansko društvo i klasa radnika,
dolazi do urbanizacije i izgradnje industrijskih gradova, unapreĎuje se ţivotni standard i način
ishrane radnika. Industrijska revolucija je uticala na stvaranje kapitalizam, kolonijalizam i
imperijalizam.

9. Čime su pokrenute ind. rev.?

Industrijska revolucija nastaje usled ubrzanog ciklusa tehničkih inovacija. Utiče da se

strukturne promene u okviru ind. I privrede zasnivaju na nizu novih trendova.

???????????????
10. Koje su etape teritorijalnog širenja industrije u svetu?

Prvi talas je vremenski lociran u period od 1770. do 1820. godine. Pored Engleske koja je
več otpočela, razvoj industrije proširio se na Švajcarsku i SAD, u pomenutom
vremenskom razdoblju.

Zazim sledi drugi talas izmĎu 1821. i 1860. godine. Proces razvoja industrije, u tadašnjim
granicama, zahvatio je Belgiju, Francusku, Nemačku, Austriju, nekadašnju Rusiju i
Švedsku. Posebno se u tome istakla Belgija, dok je Rusija tada tek ukinula feudalne
odnose.

Treći talas obuhvata period od 1861. do 1890. godine. Pruţio je mogućnost da se Italija,
Holandija, Danska, Grčka, Kanada i Japan pridruţe zemljama koje su već krenule put
industrijalizacije.

Četvrti talas obuhvata period od 1891. do 1930. godine, teritorijalno je lociran na

MaĎarsku, Brazil, Čile, Argentinu, Novi Zeland, Australiju, Juţnu Afriku, Indiju i Kinu.

Peti talas, od završteka Drugog svetskog rata do 1970-ih godina, u okviru koga je bio
najdinamičniji razvoj bivših socijalističkih zemalja, kao i šesti talas od sredine 1970-ih
godina, od kada su najdinamičniji razvoj industrije doţivele novoindustrijalizovane zemlje
(Juţna Koreja, Hong Kong, Singapur i Tajvan).

11. Iz čega proističu i koje su osnovne kvalitativne karakteristike ind. kao privredne
delatnosti?

Kvalitativne karakteristike industrije proističu iz društveno-ekonomskih odlika industrije kao

privredne delatnosti, njenog delovanja, mesta i uloge u procesu društveno-ekonomskog
razvoja.

1. U većini zemalja industrija predstavlja osnovnu ili vodeću privrednu delatnost.

PnezneĎujući tehničku osnovu za modernizaciju i unapreĎenje proizvodnje u ostalim
privrednim delatnostima, ima visok doprinos rastu obima proizvodnje i bruto domaćeg
proizvoda (BDP).
2. Industrija predstavlja i faktor promene ekonomske strukture zemlje i jačana integracionih
procesa u privredi zemlje i inostarnom okruţenju. Ovu ulogu ona ostvaruje putem
tehničko-tehnološkog napretka i podizanjem tehničke osnove proizvodnje, stalnim
usavrsavanjem i masovnom proizvodnjom osnovnih sredstava koja nalaze primenu u
svim privrednim delatnostima.
3. U savremenim uslovima pod dejstvom tehničkog progresa nastaju različite promene
(promene tehn. osnove, metoda i organizacije industrijske proizvodnje, do produbljivanja
podele rada i specijalizacije proizvodnje, do pojave i primenenovih proizvoda,
 unapreĎenju organizacije, planiranje i upravljanje proizvodnjom). Kao posledica svih
ovih uticaja, nastaju krupne strukturne promene, kako izmeĎu privrednih sektora, tako i
unjima samim.
4. Uticaj savremenog razvoja nauke, tehnike i tehnologije, preko produbljivanja podele rada i
specijalizacije industrijske proizvodnje deluje na jačanjeintegracionih procesa koji često
prelaze okvire nacionalnih ekonomija.
5. Industrija utiče na povećanje ţivotnog standarda;
6. Predstavlja preduslov obezbeĎenja političke samostalnosti I povećanja odbrambene
sposobnosti zemlje.

12. Iz čega proističu i koje su osnovne kvantitativne karakteristike?

Kvantitativne karakteristike odnose se na organizacione i tehničko-tehnološke odlike

industrijskog načina proizvodnje. Broj organizacionih i tehničko-tehnoloških determinanti
kvantitativnih karakteristika industrije jako je veliki. Vaţnije kvantitativne karakteristike su:
masovna proizvodnja, masovna upotreba sredstava za rad, podela radam specijalizacija,
kooperacija, primena savremene tehnologije, primena različitih načina proizvodnje, i
proizvodnja koja je preteţno nezavisna od dejstva prirodnih uslova.

13. Šta je masovna proizvodnja i koje su osnovne pretpostavke njenog organizovanja?

Masovna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikog broja (ekonomija obima) proizvoda

sa istim ili ujednačenim svojstvima u pogledu kvaliteta, sastava, dimenzija, obima namene i
veka trajanja. Osnovni efekti ekonomije obima (mas. proiz.) ispoljavaju se u povećanju
produktivnosti rada i ekonomičnosti proizvodnje, odnosno sniţavanju proizvodnih troškova
po jedinici proizvoda.

Osnovne pretpostavke organizovanja masovne proizvodnje su :

1. pretpostavka plasmana koja se ispoljava u masovnosti potrošnje i dugoročnim

mogućnostima realizacije na trţištu,

2. tehničko-tehnološke pretpostavke masovne proizvodnje ogledaju se u mogućnosti primene

visoko produktivnei specijalizovane opreme, kao i kontinuiranom procesu proizvodnje, i

3. sa organizacionog stanovišta masovna proizvodnja je uslovljena stepenom

sinhronizobanosti procesa proizvodnje, transporta i plasmana, usklaĎenošću kapaciteta,
nivoom društvene i tehničke podele rada, specijalizacije, standardizacije, kooperacije i
koncentracije u industriji.
14. Šta je specijalizacija, kooperacija, koji su pravni oblici i kakav je odnos izmeĎu njih?

Specijalizacija proizvodnje u industriji objašnjava se kao posebna forma društvene podele

rada. Predstavlja posledicu razvoja tehničkog progresa i razvijenosti jedne zemlje. Bilo da se
radi o predmetnom (proizv. proizvoda) ili stadijumskom (proizvodnja delova proizvoda)
obliku specijalizacije ona omogućuje primenu savremene tehnike, bolje korišćenje
proizvodnih faktora, povećanje produktivnosti rada i sniţavanje troškova proizvodnje po
jedinici proizvoda. Specijalizacija moţe da ispolji i negativne strane poput osetljivosti i
neelastičnosti na trţišna kretanja.

IzmeĎu industrijske specijalizacije i kooperacije postoji tesna meĎuzavisnost. Specijalizacija

se javlja kao uslov i posledica kooperacije. Proizvodnja delova ili obavljanje samo pojedinih
operacija u izradi nekog proizvoda mora da bude organizovana od strane specijalizovanog
preduzeća (kooperanata). Oni isporučuju delove dr. preduzeću (kooperatoru) koje vrši
kompletiranje finalnog proizvoda. Na taj način kooperacija proizilazi iz specijalizacije dok ni
spec. ne bi imala ek. smisao bez razvijene kooperacije jer ova povezuje raščlanjene delove u
jedinstveni proces proizvodnje.

15. Objasnite šta je koncentracija i koji su njeni pojavni oblici?

Pod koncentracijom, kao organizaciono-proizvodnim oblikom u industriji, podrazumeva se

sabiranje ili grupisanje kapitala (imovine) I proizvodnje preduzeća na jedno mesto, unutar
jedne proizvodne jedinice (preduzeća). Ukoliko u okviru jedne industrijske grupe, grane ili
oblasti egzistira manji broj preduzeća, utoliko je stepen koncentracije u konkretnoj industriji
veći, i suprotno. Ostvaruje se proširenom reprodukcijom i ukrupnjavanjem već postojećih
kapitala. Moţe imati formu horizontalne, vertikalne i konglomeratske koncentracije.

16. Šta je centralizacija?

Povećanjem dimenzija pojedinih preduzeća koncentracije čini osnov procesa centralizacije

kapitala tj. spajanja (pripajanja) većeg broja manjih preduzeća u jedno ili nekoliko većih. Ova
dva organizaciono-proizvodna oblika su meĎusobno tesno povezani I razlikuju se samo u
izvoru rasta kapitala. U slučaju koncentracije kapitala izvor je proširena reprodukcija, dok u
slučaju centralizacije je već postojeća akumulacija kapitala.

Najveći uticaj na odvijanje procesa konc. i cent. u savremenim uslovima imaju

transnacionalne kompanije. One ostvaruju najveći stepen koncentracije i centralizacije
kapitala.

17. U čemu se ogleda značaj industrije za razvoj privrede?

18. Zbog čega zemlje pristupaju odgovorno na razvoj industrije (Zašto sprovode ind.
politiku?)

Opšti cilj ekonomskog,

19. Zbog čega se zaposlenost (rast) smatra jednim od osnovnih ciljeva razvoja industrije?
Porast zaposlenosti i ekspanzija proizvodnih kapaciteta stvaraju preduslove za porast
produktivnosti rada i efikasnosti sredstava, što omogućava visoke stope rasta materijalne
proizvodnje. Time se stvara dodatni proctor za novi porast zaposlenosti i proizvodnih kapaciteta.

20. Kakav je odnos izmeĎu ind. i dr. privrednih delatnosti?

Industrija kao privredna delatnost je višestruko i funkcionalno povezana sa drugim privrednim

delatnostima. Odnos industrije i tih privrednih delatnosti je obostran ili dvosmeran. U tom
smislu, industrija vrši veliki i multiplikativni uticaj na razvoj, ali i zavisi od dostignutog nivoa
razvoja poljoprivrede, šumarstva, energetike, graĎevinarstva, zanatstva i saobraćaja, spoljne i
unutrašnje trgovine, ali i drugih proizvodnih i usluţnih delatnosti.

21. Objasniti odnos izmeĎu industrije i poljoprivrede.

Poljoprivreda I industrija su najznačajnije proizvodne delatnosti iz kompleksa realnog sektora.

Sličnosti i razlike izmeĎu njih su:
-proces rada i proces proizvodnje u poljoprivredi se razlikuje, dok u industriji je istovremen čin;

-predmet rada u plooljoprivredi je površina zemlje , dok industrija eksploatiše i njenu

unutrašnjost;

-poljoprivredu karakteriše visoka denaturizacija proizvodnje, dok se u industriju u ponovnu

proizvodnju vraća samo manji deo ranije proizvodnje, dok veći deo zagaĎuje ţivotnu sredinu;

-poljoprivreda je u velikoj meri podloţna prirodnim uslvima, dok to sa industrijom nije slučaj.

22. Šta pred. energetika i objasniti ulogu energetike u razvoju ind.?

Energetika je jedna od najznačajnijih industrijskih kompleksa, ona se bavi proizvodnjom,

prenosom i distribucijom energenata i energije iz energetskih izvora. U širem smislu predstavlja
skup ind. grana koje se bave istraţivanjem i eksploatacijom primarnih i sekundarnih izvora
energije, proizvodnjom, konverzijom, prenosom i distr. energije do krajnjeg korisnika, kako u
proizvodnoj tako i u neproizvodnoj potrošnji. Kao takva, predstavlja kompleks industrijskih
oblasti i grana iz sva tri industrijska sektora.

Energetika se bavi proizvodnjom iprometom čvrstih, tečnih i gasovitih energenata, kao i

električnom i nuk. energijom. Neki oblici energije proizvode se potrošnjom neobnovljivih izvora,
dok se drugi proizvode iz obnovljivih izvora.

23. Šta je proizvodno zanatstvo i zbog čega je važno?

U savremenim uslovima, proizvodno zanatstvo ima karakter male privrede. Ono poprima sve
karakteristike ind.načina rada i sve više postaje sastavni deo velike ind. Na taj način p.z. postaje
neophodan deo ind.proizv. Zbog fleksibilnosti i eikasnosti, ono prednjači u zapošljavanju i brzoj
komercijalnoj primeni tehničkih inovacija.

24. Objasniti odnos izmeĎu industrije i saobraćaja.

Uticaj saobraćaja na industriju I suprotno je kompleksan I višestran. Saobraćaj se javlja kao

značajan materijalan factor razvoja industrije, ali istovremeno zavisi od stepena njenog razvoja.
IzmeĎu ove dve privredne delatatnosti, postoji meĎuzavisnost, koja uslovljava dvostruko
ispoljavanje dejstva saobraćaja na razvoj industrije:

-posredno- veliki br funkcija koje saobraćaj ima;

-neposredno: potrošnjaa velikog br.proizvoda.

25. Objasniti uticaj saobraćaja u ind.

26. Objasniti zašto je nužna klasifikacija ind. (privrede) i šta joj je cilj?
27. Objasniti odnos izmeĎu industrijske grane i industrijskog kompleksa.

28. U čemu se ogleda značaj klasifikacije ind. prema različitim kriterijumima?

29. Gde se zvanično primenjuje klasifikacija ind. prema različitim kriterijumima?

-u statistici, u naučno-istraţivalčkom radu, za izradu meĎunarodnih publikacija I statističkih

pregleda, pri izvršavanju obaveza raznih insuitucija, pri registraciji delatnosti ind.preduzeća.

30. Kako se deli industrija prema karakteru predmeta rada?

-ekstraktivna industrija- koja obuhvata rudarstvo, odnosno istraţivanje i eksploataciju ruda

metala, nemetala, fosilnih goriva , graĎ.materija, itd.;
-preraĎivačka industrija- koja preraĎuje , obraĎuje i doraĎuje proizvode dobijene od
ekstraktivne ind, poljoprivrede, šumarstva..

31. Objasnite kako se deli industrija prema veličini, posebno u Srbiji.

-mikro; mala;srednja; velika industrijska preduzeća.

Veličina ind.pred.utvrĎuje se na osnovu većeg br,kvantitativne i kvalitativne prirode.

32. Kako se deli industrija prema faktoru koji utiče na konkurentnost?

-resursno intezivne;
-radno intezivne;
-proizvodno intezivne;
-naučno intezivne.
33. Kako se deli industrija prema tehnološkoj intenzivnosti i zbog čega je važna OECD?

-industrija visoke tehnološko intezivnnosti koje imaju najveći doprinos radu produktivnosti i
stvaranju bruto dodate vrednosti;

-industrija srednje visoke teh.intenz;

-ind. Srednje niske teh.intez;

-industrija niske teh.inten, koje imaju najmanji doprinos rastu produktivnosti, i stvaranju bruto
dodate vrednosti.

34. Objasniti ISIC i NACE klasifikaciju industrije.

U većini zemalja zvanična podela ekonomskih aktivnosti izvršena je prema meĎunarodnoj

standardnoj klasifikaciji delatnosti (ISIC) koju koriste UN, I brojne meĎunarodne org.
ISIC je referentna klasifikacija na kojoj se baziraju I izvode druge klasifkaicje delatnosti u EU.

ISIC je usvojena u Ţenevi. Cilj je uvoĎenje jedinstvenih statističkih standarda i dugoročne

uporedivosti podataka. Zasnovana je na kriterijumima od kojjih su namenski i sirovinski bili
osnovni, a tehnološki sporedan. Četvrta revizija je izvšena 20008godine.

NACE –poslednja revizija NACE stupila je na snagu 2008.godine tj NACE revizija 2.

Predstavlja deo, odnosno verziju i izvedena je iz ISIC klasifikacije. Cilj detaljnih podela NACE
revizija 2 u poreĎenju sa ISIC revizija 4, je da se dobije klasifikacija kojia je više prilagoĎena
strukturama evropskih ekonomija.
Da bi se razlikovala ISIC I NACE, u NACE je stavljena tačka izmeĎu prve dve cifre, tj nivoa
oblasti i zadnje dve cifre tj grane i grupacije. EU dopuštaju zemmljama članicama da za
nacionalne potrebe mogu koristiti sopstvene verzije klasifikacije izvedene iz NACE. Takve
naccionalne verzijue moraju se potpuno uklopiti u strukturni i hijerarhijski okvir NACE, definišu
se dodavanjem 5te cifre na NACE.

35. Objasniti statističke kriterijume klasifikacije industrije i njihove nedostatke.

-namenski kriterijum- polazi od vrste potrošnje I trţišta na kome se realizuju ind.proizvodi,

odnosno krajnje namene proizvoda. On ne moţe da zadovolji sve potrebe statističke
klasifikacije ind, jer je neprecizan;

-tehnološki kriterijum- polazi od karakteristika teh.procesa sledeći faze prerade proizvoda.

Osnovna slabost ispoljava se u nedovljnoj stabilnosti i fleksibilnosti podele industrije;

-sirovinski kriterijum – omogućuje sagledavanje veza izmeĎu sirovinskih izvora i

mogućnosti njihove prerade. Ovaj kriterijum zanemaruje podelu ind.prema stepenu prerade
sirovina u ind, odnosno ne pravi razliku izmeĎu ekstraktivne i preraĎivačke industrije.
36. Koja 3 sektora čine strukturu industrije prema ISIC revizija 4 i NACE – revizija 2?

Prema ISIC reviziji 4 iz 2008 godine, strukturu industrije čine sektori:

B-vaĎenje ruda i kamena,

C-preraĎivačka indsutrija,

D-proizvodnja i snadbevanje električnom energijom, parom, klimatizacija.

Poslednja revizija NACE je stupila na snagu 2008.godine tj NACE Revizija 2, od kada je

obavezna upotreba NACE klasifikacije u zemljama članice EU.

37. Zbog čega je u Srbiji bez ikakvih izmena preuzeta klasifikacija delatnosti NACE-
Revizija 2 iz 2008. godine?

Preuzeta je zbog uporedivosti podataka. Nova klasifikacija delatnosti je bez ikakvih izmena
preuzeta standardna klasifikacija delatnosti EU iz 2008. Godine, Predstavlja hijerarhijski
klasifikaciju ekonomskih aktivnosti,

38. Objasniti koji su hijerarhijski nivoi KD (2008) i kako se obeležavaju?

-prvi nivo je sektor i označava sa jednim slovom;

-drugi nivo je oblast i označava se dvocifrenim brojem;

-treći nivo je grana i označava se trocifrenim brojem;

-četvri nivo je grupa i označava se sa četvorocifrenim brojem.

39. Objasniti koji su hijerarhijski nivoi KD (2010) i kako se kodiraju?

Sektor B-rudarstvo (ekstraktivna industrija) obuhvata eksploataciju i pripremu svih vrsta

mineralnih sirovina: čvrstih(ugalj, rude), tečnih(nafta), i gasovitih (zemni gas);

Sektor C-preraĎivačka industrija- obuhvata fizičku ili hemijsku transformaciju materijala,

supstanci ili komponensti, odnosno transformaciju sirovina koje predstavljaju proizvode
poljoprivrede, šumarstva, ribolova, rudarstva, kao i proizvode drugih preraĎivačkih delatnosti u
nove gotove proizvode i poluproizvode.

Sektor D- snadbevanje električnom energijom , gasom , parom i klimatizacija obuhvata

proizvodnju, distribuciju i snadbevanje el.energijom, gasom, parom i toplom vodom pomoći
mreţnog sistema cevovoda,magistralnih voda i mreţnih električnih kablova, u ind.pogonima ili
stabmenim zgradama. Obuhvata i klimatizaciju.
40) Kako se pojmovno najčešće odreĎene industrijalizacija?

Najčešće se objašnjava kao proces dinamičkog razvoja industrije i primene industrijskog načina
proizvodnje i poslovanja u celokupnoj privredi. Moţe se posmatrati sa dva aspekta. Prvo kao
proces razvoja industirje na odreĎenom prostoru i drugo kao stepen razvoja industrije, pri čemu
je stepen rezultat procesa industrijalizacije.

41) U čemu je akcenat i kako UNIDO definiše proces industrijalizacije?

Komitet UN za ind.razvoj je na svom trećem zasedanju 1963. Godine utvrdio da je

industrijalizacija proces ekonomskog razvoja u kojem se najveći deo resursa privrede mobilše u
razvoju i primeni savremene tehnologije, formiranju privredne strukture koju karakteriše
dinamički preraĎivački sektor sa visokom zastupljenošću proizvodnje sredstava za proizvodnju
potrošnih dobara, čime se osigurava visoka stopa privrednog rasta u celini i uspešno ostvaruju
ciljevi ekonomskog i društvenog napretka.

42) Uže i širenje shvatanje procesa industrijalizacije?

Uže shvatanje-najčešće podrazumeva samo kvantitativne promene koje nastaju kao posledica
razvoja industrije. Proces ind. U uţem smislu je rast proizvodnje i produktivnosti, kroz koji
ind.proizvodnja zauzima vodeću ulogu u privredi jedne drţave, to je dakle proces razvoja vezan
sa rastom njenog udela u strukturi ukupno zaposlenih i stvaranju BDPa.

Šire shvatanje-podrazumeva njen kvantitavini i kvalititavni aspekt, odnosno rast i razvoj. Ona
nije samo nastajanje, razvoj i širenje, već jačanje trţišta, rast dohotka, podele rada, eksploatacije
resursa, urbanizacije itd. Ona je preobraţaj koji taj proizvodni kvalitativni skok prouzrokuje u
celokupnom društvenoekonomskom ek.ţivotu.

43) Šta se podrazumeva pod pojmom deindustrijalizacije?

Predstavlja proces zakonitih promena privredne strukture ispoljen kroz dugoročno smanjenje
relativnog učešća industrije u BDPu i zaposlenosti.

Radi se o procesu strukturnih promena privrede u korist tercijarnih delatnosti u višim fazama
industrijalizacije.

44) Koje su karakteristike teorije uravnoteženog rasta?

U prvoj najuţoj verziji ove teorije, preporučuje se industrijalizacija putem razvojs industrija koje
proizvode potrošna dobra. Suština ove teorije ispoljava se u meĎuzavisnosti i komplementarnosti
povećanja ponude i traţnje potrošnih dobara. Sa razvojem grana koje proizvode potrošns dobra
povećali bi se i obim i struktura ponude razvnovrsnih potrošnih dobara , čime bi rasla
proizvodnjaa i zaposlenost, a sa stepenom povećanja zaposlenosti rasla bi i traţnja za ovim
proizvodima. Vrednost ove teorije sastoji se u tome što je ona uvaţavala i zasnivala se na
pretpostavkama nedostatka kapitala i obilja radne snage, odnosno granama koje su radno
intezivne i zahtevaju manji obim investicija.

45) Objasniti kako razvoj grana teške indsutrije utiče na rast zaposlesnoti u industriji?
(Galenson i Leibenstein teorija)

Zastupnici ovog stanovništva kao potvrdu svojih ideja daju hipotetičan primer investiranja u
tekstilnoj industirji i proizvodnji čelika. Investicijama od 1.200 novčanih jedinica otvorilo bi se
35 radnih mesta u tekstilnoj industriji. Zbog niske produktivnosti radam radnici neće biti u stanju
da ostvare profit, koji bi se mogao reinvestirati tako da se broj zaposlenih ne bi promenio ni
posle 25 godina. Ista suma investicija u proizvodnju čelika omnogućila bi inicijalno zaposlenje 5
radnika. Zbog vioske produktivnosti i koeficijena reinvestiranja u narednih 25 godina br
zaposlenih bi povećao na 12.000. Bez obzira na realnost ovih proračuna i na aktuelnost primera
u vreme savremene naučno tehničke revolucije, činjenica je da razvoj grana potrošnih dobara u
kratkom roku vodi većem rastu zaposlenosti. U dugom roku grane kapitalnoih dobara, posebno
tehnološki i znanjem intezivne, imaju nesumnjive prednosti.

46) Grafički predstaviti i objasniti teoriju razvojnih faza?

Grafik:

Jedna od značajnih teorija industrijskog rasta jeste i teorija razvojnih faza. Nastala je na
empirijskim istraţivanjima Klarka i Fišera vezanih za objašnjenje strukturnih promena.

Njihova teorija polazi od sekvenci razvoja vezanih za primarni, sekundarni i tercijarni sektor
privrede.

Prema teoriji razvojnih faza ističe da se zaposlenost u ova tri sektora sa protokom vremena
ponaša na sl način:

1) na niţem nivou privrednog razvoja najveći br zaposlenih je u poljoprivredi, vremenom taj

broj zaposlenih opada, da bi u fazi visokog privrednog razvoja udeo zaposlenih u
poljoprivredi činio samo nekoliko %. .
2) Za vreme ubrzane industijalizacije broj zaposlenih u industrije raste veoma brzo. U fazi
zrelog razvoja industrije potrošnih dobara dopunjen potrebom izgradnje infrastrukture,
saobraćaja i naročito energije, s obzirom da su ovo uska grla razvoja.
 3) U 3 najširoj verziji balansiranog razvoja, nazvanoj teorija velikog udara, zastupa se osim
pomenutih grana, razvoj kapitalnih dobara, čime je praktično obuhvaćena celokupna
industrijska struktura.

47) Objasniti suštinu strukturnih promena?

Teorije strukturnih promena paţnju usmeravaju na mehanizam koji nerazvijene privrede

transformišu svoje privredne strukture od dominacije tradicionalne poljoprivrede na rastući
značaj modernije, urbanizovanije i razvnovrsnije ind.proizvodnje. Pomoću ekonometrijskih
modela ovaj pristup nastoji da opiše kako dolazi do proces transformacije strukture industrije
kao i da po mogućstvu što precizinije kvantificira značaj strukturnih promena industrije kao
faktora privrednog rasta. Dva reprezentativna primera tog pristupa su: teorijski model Artura
Luisa u literaturi poznat kao „dvosektroski višak rada“ i Empirijska analiza model razvoja
Holsa Čenerija.

48) Zbog čega je važna generalizacija stopa industirijalizacije?

To znači da svaka faza ima svoje specifične karakteristike koje ih meĎusobno razlikuju. Sa
stanovišta osnovnih odliika i intenziteta promena, faze industrijalitacije nisu monolitne.
Proučavanje faza industrijalizacije, kao generalnog toka razvoja industrije u svetu ili nekoj
konkretnoj zemlji, od bitne je vaţnosti ne samo za retrospektivno ocenjivanje prethodnog
perioda, već za sagledavanja pravaca razvoja industrije zemlje u budućnosti.

49) Kako prvi pristup objašnjava proces razvoja industrije?

Prvi pristup ideološki opredeljen, objašnjava etape industrijalizacije u bivšim socijalističkim

zemljama-teška industrija. U nekim maknje razvijenim zemljama zbog obilja radne snage,
industrijalizacija je započela sa razvojem lake industrije. Na osnovu izučavanja osnovnih
obeleţja pojedinih perioda industrijalizaicje u socijalističkiim zemljama u ekonomskoj
literature se izdvajju 3 etape; početna, središna I završna.

50) Koje su etape(faze) generalnog ili istorijskog toka razvoja industrije u svetu?

Ovaj pristup vrši generalizacija istroijskog toka razvoja industrije, u svetu, u poslednja dva veka,
a faze razvoja industrije razlikuju se prema kvantitativnim promenama(sepen aktiviranja
stanovništva, prirodnih i proizvedenih resursa), i kvalitativnim promenama (ostvarena
produktivnost rada i efektivnost proizvodnje).

Istvoremeno opšti tok razvoja industrije odreĎen je prema: obeleţjima faktroaa i uslovma
proizvodnje; ostvarenim rezultatima razvoja industrije i njenog uticaja na društveno ekonomski
razvoj u pojendim fazama; razvojnom zadatku, koji odreĎuje fazu razvoja.
51) Prema čemu je odreĎen generalni tok razvoja industrije u svetu?

Prema drugom pristupu koji vrši generalizaciju istorijskog toka razvoja indsutirje u svetu,
razvoj industrije se posmatra kroz 5 osnovnih faza:

-početna faza razvoja industrije;

-faza kvantitativne ekspanzije;

-faza balansiranja razvoja i otklanjanja sturkturnih disproporcija;

-faza specijalizacije industrije;

-faza meĎusektorske diversifikacije industrije.

52) Koje su ključne odlike faze balansiranog razvoja i diversifikacije?

U fazi balansiranja razvoja, industrijalizacija se susreće sa problemima strukturinih disproporcija

dotadašnjeg razvoja. Delikatnost razvoja ove faze ogleda se u činjenici da je dotadašnji razvoj
karakterisala ekstezivnost, a da u 3 fazi treba pristupiti finom podešavanju strukture industirje
oslanjajući se na kvalitativne faktore rasta.Ukoliko se isprave krupni debalansi i značajnije
uključi u meĎunarodnu podelu rada, industirja zakonito ulazi u 4 fazu koju obeleţava proces
visoke specijalizacije, u kojoj se danas nalaze visoko razvijene zemlje.

Peta etapa, predstavlja meĎusektorska diversifikacija industrije, u njoj industrija prerasta u

postindustrijalizovanu privrednu strukturu kojom započinje postindustrijski razvoj u kojem
prestaje klasičan razvoj industrije.

53) U kojoj fazi razvoja se nalaze zemlje u tranziciji, tj gde se nalati Srbija?

Većina visoko razvijenih zemalja se nalazi u 4 sa tendecijom prelaska u 5tu fazu ind.razvoja;

Većina nerazvijenih zemalja sveta tek pristupa industrijalizaciji i nalazi se u prvoj i drugoj fati
ind.razvoja.

Grupa zemalja u razvoju uključujući i bivše socijalističke zemlja, meĎu kojima je i Srbija, nalazi
se oko delikatne 3 faze ind.razvoja.

54) Koje zemlje spadaju u industriju prema opštim kriterijumima?

-da se najmanje 25% ND ostvaruje u sektoru industrije;

-da se najmanje 60% ukupne industrijske proizvodnje ostvaruje u preraĎivačkoj industirji;

-da je najmanje 10% ukupnog stanovništva zaposleno u industriji.

Ove kriterijume treba prihvatiti uslovno i posmatrati ih u sklopu ukupnog razvoja.

55) Kako se klasifikuju privrede prema UNIDO kriterijumima? (Bdp pc)?

Prema udelu preraĎivačkog sektora u ukupnoj ind.proizvodnji, UNIDO sve zemlje razvrstava u 4
grupe:

Neindustrijalizovane zemlje; Zemlje na putu industrijalizacije; Poluindustrijalizovane;

Industrijalizovane.

56) Objasni klasifikaciju zemalja prema kombinaciji opštih i UNIDO kriterijuma

industrijalizacije?

Potpuno industrijalizovane zemlja koje zadovoljava sva tri nvedena kriterijuma:

Zemlje koje zadovoljavaju prva dva kriterijuma(25%, 60%),ali takva industirijalizacija ne vodi
masovnijem zapošljavanju stanovništva;

Zemlje koje zadovoljavaju drugi i treći kriterijum (60%, i 10%), ali je u njima relativno
nerazvijen industrijski sektor;

Zemlje koje zadovoljavaju samo prvi kriterijum (25%), što znači da je kod njih relativno
razvijena industrija, ali samo ekstraktivni sektor;

Zemlje koje zadovoljavaju samo drugi kriterijum (60%), imaju razvijen samo deo industrije
koji se bavi preradom kao i da u industriji nije uposlen značajniji deo stanovništva;

Zemlje koje zadovoljavaju samo treći kriterijum (10%), u kojima je industrija tek u razvoju.

57) Kakva je uloga prirodnih resursa u procesu razvoja industrije i zašto su pasivan faktor
industrije?

Prirodni resursi predstavljaju osnovicu za razvoj velikog broja industrijskih grana, odnosno oni
ispoljavaju kao jedan od osnovnih materijalnih faktora koji odreĎuju pravac, obim i strukturu
industrijske proizvonje i investicionu politiku.

Drugi aspekt uticaja prirodnih resursa na razvoj industrije ispoljava se posredstvom spoljne
trgovine. Prirodni resursi se javljaju kao jedna vrsta pasivnog faktora ili latentnog nacionalnog
kapitala koji moţe da znači nedostatak ili odustvo prirodnih resursa ne mora biti ograničavajući
faktor razovoja industrije. Isto tako, posedovanje izuzetno retkih resursa, ne mora samo po sebi
dovesti do procesa ubrzane industrijalizacije.

58) Objasniti značaj kapitala kao faktora industrijalizacije?

Kapital u nerazvijenim zemljama je vrlo oskudan faktor koji se najčešţće pribavlja

zaduţivanjem na inostranom trţištu. Odnosno domaća akumulacija(štednja) ne predstavlja jedini
izvor finansiranja investicija. Vaţan i ključni izvor finansiranja industrijalizacije u odreĎenim
vremenskim periodima moţe biti strani kapital, u različitim formama, od SDI do klasičnih
zajmova ili kredita. U nacionalnu industriju strani kapital donosi materijalne i nematerijalne
resurse.(osnovna sredstva i tehnologije.)

59) Objasniti koji su najznačajniji faktori društvene prirode koji utiču na ind. I zašto?

-odreĎuju poslovno okruženje ili ind.okvirne uslove. Radi se o velikom broju faktora, od kojih
se mogu izdvojiti: institucije trţišta, politički okvir, pravna infrastruktura i institucije, drţava i
njene institucije, administracija i javna uprava ili korupcija;

Infrastuktura-putevi, ţeleznice, energija, vodosnadbevanje, luke, deponije za otpad,

infor.komunk.infrastruktura, intelektualna infrast., obrazovni sistem, zdravstvena zaštita i
kultura;

Makrekonomski uslovi i politika. Tu je i istorijsko nasleĎe ispoljeno u političkoj i istorijskoj

proškosti tradicija u nekim zanimanjima, radnaa etika, obavez itd. Od ovih faktora zavisi u
velikoj meri priliv stranog kapitala, odnosno stranih ulaganja u industriju, kao konkurentnost na
stranim trţištima.

Stvaraju poslovno okruţenje.

60) U čemu se ogleda značaj faktora industrijalizacije?

Analiza ovih faktora jasno ukazuje da neki od njih, u odreĎenoj zemlji, i u odreĎenom periodu
mogu ubrzati ili usporiti industrijalizaciju. Oni mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo na
proces industrijalizacije. Posmatrano sa stanovništva uticaja na efekte industrijalizacije oni mogu
biti ekstezivni(prirodni resursi, investicije, radna snaga), intezivni(naučno tehnički razvoja).

Posmatrano sa stanovništva lokacije i mobilnosti oni su interni(institucije, materijalno faktori,

stanovništvo..) i eksterni(meĎunarnodno okruţenje).

61) Kakav je odnos izmeĎu ind.4.0 i IV ind.rev?

Premda se fokusira na preraĎivačku industriju Industrija 4.0 je u pogledu obuhvatnosti daleko

šira od Četvrte ind.revolucije, i ukorenjeno je mišljenje da je zapravo ona pokretač i strukturno
temeljna komponenta revolucije. Četvrta industrijska revolucija se temelji na digitalnoj
revoluciji, što predstavlja nove načine na koji tehnologija postaje gradivni deo društva. Industrija
4.0 se često opisuje kao digitalizaciju ili potupna automatizacija.

62) Definisati ind.4.0?

Definiše se kao sveobuhvatni koncept i novi trend u preraĎivačkoj industriji, i relevantnim

sektorima, zasnovan na integrisanju niza tehnologija koje omogućavaju ekosistem ieligentih,
autonomnih i decentralizovanih fabrika i integrisane proizvode i usluge. Pojam ind.4.0 povezan
je sa pametnim prikupljanjem i primenom podataka i informacija u realnom vremenu, kao i
umreţavanjem svih pojedinačnih elemenata, sve u svrhu smanjenja, sloţenosti operacija,
povećanja efikasnosti i efektivnosti te dugoročne redukcije troškova proizvodnje.

63) Koji su glavni pokretači ind.4.0?

-internet stvari, industrijski internet stvari, prozivodnja bazirana na oblaku ili industrijski oblak,
pametna proizvodnja koja pomaţe u transfomaciji proizvodnog procesa u potpuno digitalizovan i
inteligentan model proizvodnje.

64) Koji su alternativni koncepti ind.4.0?

Koncept ind.4.0 kao nova ind.paradigma tiče se razvojne faze u organizaciji i upravljanju
celokpnim lancem vrednosti u industriji i predstavlja sinonim za 4ind.rev. Ovaj koncept se
primenjuje u EU, prvenstveno u industirji Nemačke. TakoĎe u pojedinim zemljama Eu koriste se
drugi koncepti kao što su „Ind.budućnosti“ u Francuskoj „Inovativna VB“, u VB „Smart
industrija“ u Holandiji.U SAD za Ind.4.0 se koriste termini „internet stvari“, „Internet svega“, i
„Ind.internet“. Zajedničko svim tim konceptima jeste shvatanje da su industrija i proizvodni
resursi pod uticajem digitalne transformacije.

65) Koje su glavne karakteristike ind.4.0?

-interoperabilnost ili zajednički rad različitih sistema, tehnika ili organizacija zahvaljujući sajber
fizičkom sistemu ljudi i pametne fabrike se povezuju i meĎusobno komuniciraju;

-virtuelizacija- kreiranje virtuelnih kopija pametnih fabrika;

-decentralizacija- sposobnost sajber fizičkog sistema da samostalno funkcioniše zahvaljujući

savremenim tehnologijama;

-funkcionisanje u realnom vremenu-brzo prikupljanje i analiza podataka;

-orijentacija ka uslugama;

-modularnost-brzo prilagoĎavanje proizvodnih pogona u skladu sa novim zahtevima.

66) Zašto i kako ind.4.0 dovodi do ind.paradigme?

-fabrika i prirode- poboljšanjem efikasnosti resursa i odrţivosti proizvodnih sistema;

-fabrika i lokalne zajednice- putem povećane blizine geolokacije fabrika i njihove prihvatljivosti
za lokalne zajednice, doći će do promene lokacije proizvodnje, koja će preusmeriti na lokacije u
blizini potrošača što će uticati na distribuciju, koja će biit lokalna;

-fabrika i lanca vrednosti- putem distribuirane i odgovorne proizvodnje kroz kolaborativne

procese, omogućuje masovnu personalizaciju proizvoda i usluga;

-fabrika i ljudi- zahvaljujući humanizovanim interfejsom i poboljšanim uslovima rada.

67) Koji se problemi javljaju tokom implementacije ind.4.0?

-inteligentni mehanizmi za odlučivanje i pregovaranje;

-protokoli pametne beţične mreţe velike brzine;

-specifični ind.veliki podaci i analitika;

-modeliranje i analiza sistema;

-kibernetička bezbednost;

-modularizovani i fleksibilni fizički artefakti ili veštački proizvodi;

-pitanja vezana za investicije i problemi ulaganja.

68) Kako se grupišu članice EU prema ind.4.0?

-Predvodnici-članice koje dobro napreduju u pravcu digitalne transformacije i razvoja industrije

4.0)(Nemačka, Švedska, Austrija, Irska)
-potencijalisti- članice u kojima industrijska baza slabi, ali je korporativni sektor moderan i ima
potencijal(VB, Francuska, Belgija, Danska,Holandija);

-tradicionalisti- članice imaju veliku ind.bazu, ali malo njih je pokrenul inicijativu prema novoj
ind.paradigmi.(Češka, Slovačka, Slovenija, MaĎarska, Litvanija);

-neodlučni-članice koje imaju ind.bazum ali malo fin.mogućnosti koje ih onemogućuju da

ozbiljnije razvoju ind.4.0(Španije, Estonija, Portugal, Poljska, Hrvatska i Bugarska).

69) Šta predstavlja STEM i zbog čega je značajan?

Definiše područjaa iz kojih će se izdvajati stručnjaci „Industrije 4.0“, a to su nauka(science),

tehnologija(tehnology), inţenjerstvo(engineering) i matematika(mathematics). Najuspešniji će
biti oni koji poveţu više područja. Od presudnog je značaja odrţiva i meĎuesktorska interakcija
izmeĎu relevantnih aktera, odnosno različitih institucija i nivoa obrazovnog sistrma, institucija
koje finansiraju istraţivanje i inovacije industrije i onih zaduţenih za praktičnu prpimenu istih,
kao i kreatora različitih politika. Akcioni plan Eu za STEM je naglasak stavio na ciljne grupe.

70) Kako se prema klasifikaciji razvoja ind.teh. posmatra IV ind rev. I kada je započeta?
Smatra se trenutnom fazom razvoja ind.

Prva ind.rev. promenila je i transformisala ekonomiju iz agrarne i zanatske proizvodnje u

ekonomiju kojom dominira ind. I proizvodna mašina.

U drugoj ind,rev. Nafta i el.energija omogućile su masovnu proizvodnju.

U trećoj ind.rev. IT je korišćena za automatizaciju proizvodnje. Početak se vezuje za
2011.godinu i „Sajam ind.teh“ u Nemačkoj.

71) Kako Klaus Švab objašnjava IV ind.rev?

Opisuje svet u kojem se pojedinci kreću izmeĎu digitalnih domena i ofline stvarnosti pomoću
povezanih tehnologija.

72) Objasniti šta čini suštinu IV ind.revolucije?

Čini umreţena ekonomija utemeljena na primeni ICT i povezanosti digitalnih ureĎaja sa

proizvodnim resursima, tehnologijama, procesima, robotima, ljudima. Takva proizvodnja ide u
pravcu automatizacije i stvaranja pametnih fabrika, a glavni proizvodi su : pametni mobilni
telefoni, tablet računari, pametne kuće i čitavi infrastrukturni sistemi, novi i hunanoidni roboti
itd.. Kako ne bi zaostajala u razvoju u budućnosti, preraĎivačka indsutrija i tradicionalna
proizvodnja moraju biti radikalno izmenjene pod uticajem eksponencijalnog trenda razvoja
digitalnih tehnologija.

73) Koje su glavne karakteristike IV ind.rev?

-pametni sistemi proizvodnje;

-horizontalna integracija(novi poslovni modeli);

-transformacija modernog lanca vrednosti, odnson ţivotnog ciklusa proizvoda;

-urban razvoj uz pomoć tehnologija.

74) Koje su karakteristike koje donosi IV ind.rev i zbog čega su značajni?

- rast produktivnosti, prihoda, zaposlenosti i investicija. U industriji ova revolucija dovodi do

stvaranja proizvodnje novih proizvoda i usluga, kao i povećanja produktivnosti, smanjenja
troškova, što utiče na ekonomski rast i razvoj. Posledica ovog jesu i strukturne promene trţišta
rada, otvaranje novih radnih mesta, rasta traţnje za stručnim i obrazovnim radnicima, ali
nestanak i ukidanje nekih radnih mesta i zanimanja, što se mora odraziti na promene u
obrazovanju razvojem novih zanimanja i učenja tokom celog ţivota.

75) Zbog čega je IV ind.revolucija vid industrijalizacije EU?

76) Objasniti osnovne promene i izazove IV ind.revolucije?

-dubok uticaj na dinamiku i strukturu industrije-podrazumeva sposobnost organizovanja

proizvedene robe i usluga kako bi se odg.naa potrebe trţišta bez obzira na sektor;

-potreba za novom ind.politikom- odnosi se na zahtev za dubokim transformacijama koje

podrazumevaju novi tip ind.strategije i politike;

-digitalna globalizacija- kompleksna transfer ekonomije i društva i kulture;

-promena uloge obuke i obrazovanja- celokupan sistem obrazovanja obuke i učenja mora da se
prilagodi izmenjenim okolnostima koje stvara nova ind. Revolucija.

77) Objasniti osnovne promene i izazove kod zemalja u razvoju?