Tema: Ugovor o transferu tehnologije

SADRŽAJ

UVOD......................................................................................................................- 3 -

1.POJAM UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE....................................- 4 -

1.1.Karakteristike ugovora o transferu tehnologije........................................- 4 -

1.2.Predmet ugovora.......................................................................................- 6 -

1.3.Razgraničenje ovog ugovora od srodnih ugovora....................................- 7 -

2.VRSTE UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE.....................................- 8 -

3.OBAVEZE DAVAOCA TEHNOLOGIJE...........................................................- 9 -

3.1.Obaveza korisnika tehnologije...............................................................- 10 -

3.2. Naknada kod ugovora o transferu tehnologije.......................................- 11 -

 4. PRESTANAK UGOVORA...............................................................................- 12 -

ZAKLJUČAK........................................................................................................- 13 -

LITERATURA.......................................................................................................- 14 -

UVOD

Pod ugovorom o transferu tehnologije podrazumeva se takav ugovor kojim davalac

tehnologije ustupa pravo privrednog iskorišćenja zaštićenih prava industrijske svojine i
nezaštićenih prava (odvojeno ili kombinovano), zajedno sa opremom i odgovarajućim
postupcima proizvodnje koji su tehnološki povezani sa ustupljenim znanjem, uz potrebnu
tehničku pomoć da bi se oprema iznanje mogli privredno iskorišćavati, a sticalac (korisnik)
tehnologije se obavezuje da za to plaća i određenu naknadu.
Tradicionalno, za ovaj pravni posao se koristi izraz ugovor o licenci, međutim,
vremenom je on dobio novo ime. Ovom promenom se želi ukazati na promenu u predmetu
ugovora, jer ugovor o licenci označava ustupanje patentiranih pronalazaka i eventualno
ustupanje svega ostalog, posebno i know-how. Vremenom je prenos nepatentirane
tehnologije u licencnim ugovorima postao čak i značajniji od prenosa patentirane
tehnologije, a neretko je i samostalni predmet ugovora.
Naši zakoni koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine su: Zakon o žigovima,
Zakon o patentima, Zakon o geografskom poreklu, Zakon o modelima i uzorcima itd.
Pod predmetom kod transfera tehnologije se smatraju sva prenosiva prava
intelektualne svojine, patent, žig, uzorci, znanje, iskustvo i drugi.
Ovaj ugovor se smatra za dvostrano obavezan jer stvara obaveze i za jednu i za drugu
stranu. Za sklapanje ovog ugovora potrebna je pismena saglasnost volje. Pismena forma
ovog ugovora je bitna zato što se kod sklapanja ovih ugovora obično radi o velikim
sumama novca. Postoji nekoliko kriterijuma koji utiču na određivanje vrste ugovora. Ti
kriterijumi mogu da budu prema vremenu, količini proizvoda, načinu upotrebe i drugi. Oni
mogu da budu neograničeni i ograničeni kada se za kriterijum uzima vreme. Što znači da

Strana 2
strane koje ugovaraju posao mogu da to urade na određeno vreme ili neodređeno. Kada je
u pitanju količina proizvoda ovi ugovori mogu da budu takvi da se predvidi količina
proizvoda ili da ne postoji ograničenje.
Što se tiče načina upotrebe mogu da budu proizvodna licenca ili prodajna licenca.
Glavna obaveza davaoca tehnologije je da predmet ugovora preda korisniku i da uz njega
priloži svu potrebnu dokumentaciju. A osnovna obaveza korisnika je da predmet ugovora
iskorišćava na način kako je dogovoreno, takođe mora da obrati pažnju na ugovoreni rok.

1.POJAM UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Ugovorom o transferu tehnologije smatra se takav ugovor u kojem davalac
tehnologije, ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine
(industrijske svojine), kao i nezaštićenih prava zajedno sa opremom i odgovarajućim
tehnološkim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehničku pomoć
određenom privrednom subjektu, odnosno korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za
to plati određenu naknadu.
Kao domaći izvori prava, ovog ugovora, pojavljuje se više zakona kao što su:
posebna oblast zakona koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine (industrijske
svojine) i to: Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i Zakon
o geografskim oznakama porekla,  kao i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Dugo vremena se za ugovore o transferu tehnologije koristio termin iz Zakona o
obligacionim odnosima - ugovor o licenci, a u novije vreme se pojavljuje termin "ugovor o
transferu tehnologije".
Uobičajeno je da se i u praksi i u nauci u ugovor o transferu tehnologije uključuje i
ugovor o licenci, tj. da je ugovor o transferu tehnologije širi pojmovno, od ugovora o
licenci. Ovo iz razloga, što niz napred spomenutih specijalizovanih zakona iz oblasti
intelektualne svojine takođe spadaju u oblast transfera tehnologije kao što su: patenti,
žigovi, uzorci, modeli, geografske oznake proizvoda
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kao specijalizovani zakon iz oblasti spoljne
trgovine, umesto transfera tehnologije ima opisan termin "pribavljanje i ustupanje prava
industrijske svojine i znanja i iskustva (know-how)".
Bitni elementi ugovora su: pravo industrijske svojine koje se ustupa, vreme trajanja i
naknada za ustupanje. Eksplicitno govoreći, ne propisuje se da je vreme trajanja bitan

Strana 3
element, ali to proizilazi iz prirode odnosa, te je bitno odrediti da li je ugovor zaključen na
određeno ili neodređeno vreme.
 Transfer tehnologije je dinamičan i višefazan proces koji počinje definisanjem
potreba jednog privrednog subjekta, preko analize tehničkih rešenja, izbora optimalne
tehnologije, pregovora i sklapanja ugovora o transferu tehnologije, pribavljanja i na kraju
implementacije tehnologije. Taj proces bi se mogao definisati i kao prenos tehnoloških
rešenja i znanja primenjivih u privredi sa jednog privrednog subjekta na drugi uz naknadu.
Motivi za prodaju tehnologije su različiti: ne uklapa se u strategiju razvoja privrednog
društva, iziskuje velika finansijska ulaganja, tehnologija se nalazi na zalasku i sl.

1.1.Karakteristike ugovora o transferu tehnologije

Ugovor o transferu tehnologije spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne

ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, ugovore intuitu personae (jer se isti zaključuju i
s pozivom na lične i stručne kvalitete lica pri korišćnju tehnologije), kao i formalne
ugovore. Ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje
za obe ugovorne strane, davaoca tehnologije i korisnika tehnologije. S druge strane, za
zaključenje ugovora potrebna je saglasnost volja koja se izražava u pismenoj formi.
Pismena forma je bitan uslov (forma ad solemintatem za postojanje ovakvih ugovora). Ona
je bitna i iz razloga, što se često kod ovih ugovora radi o velikoj vrednosti, pa se
zaključenje ugovora u pismenoj formi i njegova sadržina lakše dokazuje. To posebno
dolazi do izražaja kada se radi o međunarodnim poslovima transfera tehnologije.
Pored pismenog zaključivanja ovih ugovora, Zakon predviđa da se ovakav ugovor
mora prijaviti nadležnom saveznom organu, u roku od 30. dana od dana njegovog
potpisivanja i smatra se punovažnim tek od dana upisa u posebnom registru koji vodi
nadležni savezni organ. Isti nadležni savezni organ, ovakav ugovor će upisati u registar kad
utvrdi da je ugovor zaključen u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Pre odlučivanja o zahtevu za upis u registar ugovora o pribavljanju prava industrijske
svojine i znanja i iskustva, u skladu sa članom 57. Zakona o spoljnotrgovinskom
poslovanju, nadležni savezni organ pribavlja: mišljenje savezne organizacije za
standardizaciju, da standardi proizvoda koji će se proizvoditi po pribavljenom pravu na
patent, znanju i iskustvu, nisu u suprotnosti sa domaćim standardima, unifikacijom i
tipizacijom, sem ako su proizvodi namenjeni izvozu; potvrdu savezne organizacije za
patente o tome da li je i na koji način odnosno pravo zaštićeno i akt saveznog organa
nadležnog za poslove rada, zdravstva i socijalne politike o puštanju u promet lekova,
odnosno saveznog organa nadležnog za poslove poljoprivrede -za sredstva za zaštitu bilja
(kad je ugovorena proizvodnja tih proizvoda). Nadležni savezni organ obavezan je da o
podnetom zahtevu, donese posebno rešenje, najkasnije u roku od 30 dana, od dana
podnetog zahteva. Protiv ovakvog rešenja, ne može se izjaviti žalba, ali je dopuštena tužba
i pokretanje upravnog spora kod Saveznog suda. U slučaju da nadležni savezni organ ne
donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnetog zahteva, smatraće se da je ugovor
punovažan.

Strana 4
 Ima autora, koji smatraju, da je za ove vrste ugovora, pored pismene forme, potrebna
i posebna tzv. svečana forma, koja se sastoji u registraciji ugovora kod nadležnog saveznog
organa uprave.
Smatramo da se u tom slučaju ne radi o nikakvoj "posebnoj svečanoj formi", nego da
se više radi o postupku registracije i davanja odobrenja na ugovore o transferu tehnlogije.
Ista forma, dakle, nije uveden iz "svečanih razloga" već više kao jedna administrativna
mera u vezi sa registracijom i odobrenjem svih ugovora o pribavljanju patenata i znanja i
iskustva sa inostranim partnerima, tj.svih ugovora o transferu tehnologije koju naši
privredno-pravni subjekti zaključe sa inoktranim pravnim subjektima iz ove oblasti.
Država je donošenjem Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, pokazala poseban
interes za ovu oblast privrednog i međunarodnog privrednog prava i iz tih razloga je uvela
mere prijavljivanja, registracije i odobrenja koji se odnose na pribavljanle i ustupanja prava
industrijske svojine, znanja i iskustva. S druge strane, zakonodavac je za ovu oblast u
Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju otišao i dalje, pa je pored mere prijavljivanja,
registracije i odobrenja odredi šta ovaj ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva
mora da sadrži.
Zakonodavac je, dakle, kogentnom normom odredio i deo sadržine ovakvog ugovora.
Na taj način, donekle se ograničava i autonomija volje ugovorhih strana pri zaključenju
ugovora o pribavljanju patenata, znanja i iskustva sa inostranith partnerom. Pošto je
delimično određena zakonom i sadržina ovog ugovora, to će nadležhi savezni organ, pri
registraciji i odobrenju istog ugovora ceniti i da li su ugovorne strane ispunile imperativni
zahtev u pogledu sadržine ugovora. 
Navedenim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđeno je da ugovor o
pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da će se sa primenom patenta,
odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, ali i obavezu davaoca da
za vreme važenja ugovora primaocu stavlja na raspolaganje poboljšanja na patentu, znanju
i iskustvu tzv. praćenje savretnenih tehnoloških tokova kretanja;
2) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije štetno
po zdravlje, život ljudi i životnu sredinu i
3) klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet proizvoda, proizvedenih po
pribavljenom patentu, znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu davaoca
da će pravnom licu i trećem licu naknaditi štetu, u slučaju povređivanja prava trećeg lica.
Pored napred navedene obavezne sadržine u ugovoru o pribavljanju patenata, znanja
i iskustva sa stranim licem, zakonodavac unosi i određenu zabranu u odnosu šta isti ugovor
ne može da sadrži.
Tako se ovim ugovorom ne može predvideti zabrana da preduzeće i drugo pravno
lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent, znanje i iskustvo i
da u svoje ime zaštićuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem; da
preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabavci ili korišćenju sirovina,
reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme; da preduzeće i drugo pravno lice
izvozi proizvode i usluge u određene zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta,
znanja i iskustva ima ili je dao isključivo pravo proizvodnje, odnsno vršenja usluga za iste
proizvode i usluge i, na kraju, da patent, znanje i iskustvo čiji je rok istekao za vreme

Strana 5
važenja ugovora koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i drugog
pravnog lica da plaća naknadu za korišćenje patenata, znanja i iskustva posle prestanka
ugovora. 

1.2.Predmet ugovora

Predmet ugovora o transferu tehnologije mogu biti:

Sva prenosiva prava industrijske svojine:
a) Patent – pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike,
koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primjenljiv. Patentima se u smislu
Zakona o patentima ne smatraju:
-otkrića, naučne teorije i matematički metodi
- estetske kreacije
- planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili
zaobavljanje poslova
-programi računara
- prikazivanje informacija.
b) Žig- pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje roba, odnosno
usluga jednog pravnog ili fizičkog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog
pravnog ili fizičkog lica. Znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika,
crteža, boje, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od
muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i sl. Žigom se ne smatraju u smislu Zakona o
žigu: -pečat
-štambilj
c) Model -Modelom se štiti novi spoljni oblik nekog industrijskog ili zanatskog
proizvoda, ili njegovog dela. To je trodimenzionalno delo.
d) Uzorak - Uzorkom se štiti nova slika ili crtež koji može da se prenese na neki
industrijski ili zanatski proizvod. To je dvodimenzionalno delo.
e) Oznake geografskog porekla – imena porekla i geografske oznake. Oznake
geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih i
industrijskih proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv drzave,
regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji potiče iz tog mesta, a čiji su kvalitet
i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom.
2) Nezaštićeno pravo industrijske svojine u vidu know-how:
a) u užem smslu primenjeno tehničko znanje, metode i podaci potrebni za praktično
ostvarenje i primenu tehnike koja služi u industrijske svrhe. To sva znanja i iskustva koja
nisu prijavljena radi sticanja patenta, a kojima se ponekad mora ovladati da bi se mogao
primeniti neki patentirani ili ne patentirani izum ili nova tehnologija.
b) nezaštićeno znanje
c) u širem smislu, know- how se ne ograničava na područje tehnike i tehnologije,
nego obuhvata i znanje i iskustvo potrebno za savremeno poslovanje.
3) Razne kombinacije zaštićenih i nezaštićenih prava

Strana 6
 Sa zaštićenim pravima industrijske svojine se izjednačavaju i pronalasci, žigovi,
uzorci i modeli koji se nalaze u postupku zaštite, pod uslovom da zahtev za priznavanje
odgovarajućeg prava industrijske svojine kod nadležnog organa bude prihvaćen i da to
pravo bude registrovano na propisan način.

1.3.Razgraničenje ovog ugovora od srodnih ugovora

Ovaj ugovor ima nekih karakteristika i zajedničkih elemenata sa ugovorom o prodaji,
ugovorom o zakupu; ugovorom o ortakluku i iz tih razloga je potrebno i učiniti određena
razgraničenja.
 Ugovor o prodaji – Prodajom se prenosi stvarno pravo sa prodavca na kupca,
odnosno prodaja služi kao osnov za taj prenos, dok se ugovorom o transferu tehnologije
(licenci) samo ustupa pravo korišćenja sa korisnika, dok davalac tehnologije zadržava
pravo raspologanja samo onim ovlašćenjima koja nije ustupio.
 Ugovor o zakupu – Razlika se ogleda u tome što zakup nema intuitu personae
karakter, a transfer tehnologije ima; objekt zakupa se vraća sopstveniku nakon isteka roka,
dok je to kod transfera tehnologije redovno nemoguće.
 Ugovor o ortakluku – Kod oratkluka ortaci imaju zajednički cilj, dok kod
transfera tehnologije svaki ugovorni partner ima sopstveni cilj.
Između ovih ugovora postoje i druge razlike, poput onih u predmetu i karakteru
obaveza, ali su ovo najznačajnije suštinske razlike koje svaki od ovih ugovora čine poslom
sui generis, dok se njihove sličnosti ne osporavaju.

2.VRSTE UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Postoje nekoliko kriterijuma u vezi sa podelom vrsta ugovora i to prema vremenu,
teritoriji, količini proizvoda, intenziteta ustupljenog prava, objekta ugovora, načina upotrbe
i pravnog osnova.
Kriterijum vremena
Ugovori o transferu tehnologije mogu biti zaključeni na određeno vreme (vremenski
ograničeni) ili na neoređeno vreme (vremenski neograničeni). Međutim, ni vremenski
neograničeni ugovori ne mogu trajati duže od vremena trajanja zakonske zaštite prava koji
su predmet ugovora.
Kriterijum teritorije
Ugovori o transferu tehnologije se mogu zaključiti tako što se korisniku tehnologije
ograničava prostor na kojem može iskorišćavati predmet ugovora ukoliko to nije suprotno
propisima o jedinstvenom tržištu (prostorno ograničeni) ili tako što se taj prostor ne
ograničava (prostorno neograničeni). Smatra se da je ugovor prostorno neograničen, ako
drukčije nije označeno u ugovoru.
Kriterijum količine proizvoda

Strana 7
 Davalac tehnologije može preneti na korisnika tehnologije kvantitativno ograničeno
pravo iskorišćavanje predmeta ovog ugovora, što znači da kad se taj kvantum dostigne –
ugovor automatski prestaje; ili kvantitativno neograničen ugovor.
Kriterijum intenziteta ustupljenog prava
Ugovori o transferu tehnologije mogu biti zaključeni kao isključivi i neisključivi.
Isključivi ugovori daju pravo korisniku tehnologije da isključivo iskorišćava predmet
ugovora za vreme njegovog trajanja na teritoriji koja je ugovorena, s tim da korisnik ima
pravo da zabrani svim licima, uključujući i davaoca licence, da iskorišćavaju predmet
ugovora za vreme njegovog trajanja. Ovaj karakter ugovora se izričito ugovara, jer je
pretpostavka da se ukoliko ništa drugo nije ugovoreno da je u pitanju neisključivi transfer
tehnologije. Ukoliko davalac tehnologije ustupi neisključivu ili prostu licencu, onda on
zadržava pravo ličnog iskorišćavanja predmeta ugovora i pravo da sa drugim licima
zaključuje ugovore o neisključivoj licenci sa istim predmetom ugovora. Ugovori mogu biti
i mešovitog tipa, kada na primer korisnik tehnologije ima isključivu licencu naodređenoj
teritoriji i neisključivu licencu na drugoj.
Kriterijum objekta ugovora
Zavisno od objekta, razlikujemo patentnu licencu, licencu uzorka ili modela, licencu
žiga (robnog iliuslužnog) i licencu tehničkog znanja i iskustva.

Kriterijum načina upotrebe

Proizvodna licenca – dozvoljava primenu pronalaska ili industrijskog oblikovanja u
proizvodnom procesu.
Prodajna licenca –dozvoljava stavljanje zaštićenih proizvoda ili stvari izrađenih u
zaštićenom postupku u promet
Licenca za upotrebu
Licenca za uvoz/izvoz
Kriterijum pravnog osnova
Ugovorne licence ciji je pravni osnov u ugovoru, i zakonske licence koje mogu biti
obavezne i službene.

3.OBAVEZE DAVAOCA TEHNOLOGIJE

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o
transferu tehnologije, u cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije, a u određenom roku. Uz
to, davalac tehnologije u obavezi da korsniku preda i svu potrebnu dokumntaciju (crteže,
spise, elaborate, planove, uzorke, recepturu i dr.), kao i ugovorenu opremu i alate sa
potrebnim informacijama i uputstvima za iskorišćavanje objekta ugovora.
Sledeća obaveza davaoca tehnologije bi bila da garantuje za tehnička svojstva
predmeta ugovora, tj.da garantuje tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta
ugovora.
Ovo podrazumeva, tehničku mogućnost korišćenja pribavljene tehnologije da
proizvedu određeni proizvod ili da se primeni određeni tehnički postupak i receptura, kao i
da se dobiju određeni rezultati koji su cilj i motiv ovog ugovora. Pored toga, tehničkom

Strana 8
upotrebljivošću podrazumeva se i određena garancija davaoca tehnologije da će dobijeni
proizvod, koji je nastao po tehničkoj recepturi i postupku, a korišćenjem predmeta
ugovora, biti kvalitetan i saobrazan ugovoru, tj. postoji obaveza davaoca tehnologije i za
garanciju rezultata.
Davalac tehnlogije garantuje da za zaštićeno pravo intelektualne (industrijske)
svojine je on nosilac monopolskog prava i da će ga održavati na snazi dok traje ugovor. Pri
tom, on je dužan da zaštiti od evikcije (odgovornosti za pravne nedostatke) korisnika
tehnologije, u pravnom uznemiravanju od strane trećih lica, tj. da ga zaštiti od takvog
uznemiravanja i omogući mu mirno i nesmetano iskorišćavanje ustupljenog predmeta
(dobra). Ukoliko dođe do povrede ovakve obaveze, dužan je naknaditi štetu-korisniku
tehnologije.
Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, postoji obaveza davaoca
tehnologije da za vreme važenja ugovora - ustupa sva poboljšanja na određenom predmetu
ugovora korisniku tehnologije (sva poboljšanja na patentu, znanju, iskustvu i dr.).

3.1.Obaveza korisnika tehnologije

Jedna od osnovnih obaveza korisnika (sticaoca) tehnologije je da predmet ugovora

iskorišćava na ugovoreni način, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama.
U slučaju da dođe do povrede, od strane korisnika tehnologije ugovornih odnosa, pri
iskorišćavanju predmeta po ugovoru o transferu tehnologije, tada on odgovara za
neadekvatno izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Ovo i sa
razloga, što se ugovorom o transferu tehnologije predviđa vreme početka iskorišćavanja
predmeta, obim iskorišćavanja predmeta transfera tehnologije, kao i pitanja koja se odnose
na kvalitet proizvoda dobijenih iskorišćavanjem predmeta transfera tehnologije.
U vezi sa napred navedenim, tj. u vezi iskorišćavanja predmeta ugovora, postoji i
obaveza korisnika tehnologije plaćanja naknade za ustupljenu tehnologiju. Radi se ovde o
dva bitna elementa ugovora o transferu tehnologije (predmetu i naknadi). Oblici plaćanja
naknade za ustupljenu tehnologiju utvrđuju se ugovorom o transferu tehnologije (naknada
prema broju proizvedenih komada, obimu proizvodnje, ostvarenoj dobiti, u paušalnom
iznosu i dr.). Predviđena ugovorena naknada za korišćenje tehnologije može se izmeniti u
slučaju promenjenih okolnosti.
Korisnik tehnologije, pored naknade za ustupljenu tehnologiju, ima obavezu prema
davaocu tehnologije i u pogledu plaćanja naknade za usluge i tehničku pomoć (kao što su
usluge obrazovanja kadrova, plasmana proizvoda na tržištu, tehničke usluge i dr.). Kada se
naknada određuje, zavisno od obima iskorišćavanja predmeta ugovora o transferu
tehnologije, tada je korisnik tehnologije u obavezi da davaocu tehnologije podnosi izveštaj
o obimu iskorišćavanja i da s njim izvrši obračun naknade svake godine, kad u ugovoru
nije određen kraći rok..

Strana 9
 Postoji obaveza korišćenja naknadnih usavršavanja od strane korisnika tehnologije.
Međutim, potrbno je istaći, da tu postoji određena zakonska kontradiktornost koju sa
pravom konstatuju neki autori.
Ta kontradiktornost se ogleda u tome što generalni zakon - Zakon o obligacionim
odnosima, predviđa da ako zakonom ili ugovorom nije drukčije odrđeno, sticalac licence
nije ovlašćen da iskorišćava naknadna usavršavanja predmeta licence. Međutim, lex
specialis - Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđa obavezu ugovaranja da
davalac patenta, znanja i iskustva za vreme trajanja ugovora stavlja na raspolaganje
poboljšanja na patentu, znanju i iskustvu, pa čim postoji takva obaveza u ugovoru o
transferu tehnologije, onda postoji i obaveza od strane sticaoca, korišćenje ovakvih
naknadnih usavršavanja.
Ovakvo rešenje je svakako i zakonski konstruisano u cilju zaštite korisnika
tehnologije. Može se po ovom pitanju raspravljati i u smislu da se napred interpretirana
odredba Zakona o obligacionim odnosima primenjuje samo na unutrašnje odnose o
transferu tehnologije, između privrednih subjekata u našoj zemlji, a da se odredbe Zakona
o spoljnotrgovinskom poslovanju primenjuju na odnose kada je jedan od ugovornih
partnera strano lice. Ali, može se prihvatiti i stav, da je Zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju savrmeniji jer je donet znatno kasnije, posle Zakona o obligacionim odnosima i
da je na moderniji način regulisao sadržinu i ugovorne obaveze strana iz ugovora o
transferu tehnologije.
Postoji i obaveza korisnika tehnologije da istu čuva i adekvatno koristi. Tako na
primer, korisnik tehnologije u određenim slučajevima mora da čuva ustupljenu tehnologiju
u tajnosti, jer neki nezaštićeni pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo ne sme da
bude preznetirano javnost ili da javnost ne dode do saznanja o tehničkoj recepturi,
svojstvima proizvedenog proizvoda i sl. pre njegove zaštite. Tako na primer, Zakon o
obligacionim odnosima predviđa, da ako predmet licence čini  nepatentiran pronalazak ili
tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan da ga čuva u tajnosti.
Kad je predmet ugovora ustupanje licence za žig, tada je korisnik, sticalac licence
obavezan da obezbedi isti kvalitet kao što je to kvalitet proizvoda ili usluga davaoca
licence i žiga. S tim u vezi, postoji i obaveza sticaoca da označi na proizvodu i uslugama
da se radi o proizvodima i uslugama po licenci.

3.2. Naknada kod ugovora o transferu tehnologije

Naknada kod ugovora o transferu tehnologije je jedan od bitnih elemenata ugovora, a

ujedno i osnovna obaveza sticaoca tehnologije, kojoj odgovara obaveza predaje predmeta
na strani prenosioca tehnologije. Plaćanje naknade može se vršiti u novčanom i u
naturalnom obliku (u vidu isporuke robe proizvedene po pribavljenoj tehnologiji). Novčani
oblik ima više modaliteta: (a) naknada u paušalnom iznosu, (b) periodična naknada, koja
zavisi od ugovorenih parametara i, (v) „mešovita“ naknada. Države koje su donele
specijalne propise o transferu tehnologije (zemlje u razvoju) nastoje da ograniče
autonomiju volje ugovarača u pogledu visine i trajanja prava na naknadu, želeći da zaštite
domaćeg ugovornika od preterane eksploatacije od strane prenosioca tehnologije. Osim

Strana 10
toga, navedeni propisi veoma detaljno regulišu način i mesto plaćanja naknade. Pre
isplaćivanja naknade inostranom prenosiocu tehnologije mnoga zakonodavstva predviđaju
rigorozan postupak kontrole i odobravanja, pri čemu ugovornici moraju uz zahtev
državnom organu da dostave i određenu dokumentaciju iz koje se mogu utvrditi podaci o
samim ugovaračima, mestu plaćanja, ugovorenim rokovima u kojima treba da budu
izvršena plaćanja, način na koji će biti određen devizni kurs, kao i valuta plaćanja. Pored
obaveze plaćanja naknada za prenetu tehnologiju na strani sticaoca tehnologije je i obaveza
da plaća i naknadu na ime pruženih usluga i tehničke pomoći od strane prenosioca.
Tehnička pomoć prenosioca tehnologije se može sastojati u obučavanju kadrova sticaoca,
slanju instruktora u pogone sticaoca itd. U tesnoj vezi sa obavezom plaćanja naknade je i
obaveza izveštavanja i polaganja računa. Naime, u slučaju da se ugovori naknada koja
zavisi od obima iskorišćavanja prenete tehnologije, sticalac će biti u obavezi da prenosioca
izveštava o svim relevantnim činiocima od koje zavisi visina naknade.

4. PRESTANAK UGOVORA

Prestanak ugovora, protekom vremena i prećutno produženje ugovora:

Kada je ugovor o licenci zaključen na određeno vreme, onda on prestaje samim
protekom vremena na koji je zaključen i nije potrebno da bude otkazan od neke ugovorne
strane. Međutim, kad sticalac licence po proteku vremena na koji je isti bio zaključen,
produži da iskorišćava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da
je zaključen novi ugovor o licenci sa neodređnim trajanjm i to pod istim uslovima kao i
prethodni. Tom prilikom, obezbeđnja koja su treća lica dala za prvu licencu, prestaju sa
protekom vremena na koji je bio zaključen.
Otkaz ugovora o licenci :
Ugovor o licenci koji je zaključen na određeno vreme prestaje otkazom, gde svaka
ugovorna strana može isti dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Kad otkazni rok nije
ugovorom predviđen, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da isti iznosi 6 meseci, s
tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja. To
je imperativna norma iz Zakona o obligacionim odnosima i ona je obavezna kao takva, za
ugovorne partnere.
Smrt, stečaj i likvidacija, kao uzrok prestanka ugovora :
U slučaju smrti davaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim
naslednicima, pod uslovom da ugovorom nije drugačije ugovoreno. Takođe, u slučaju
smrti sticaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim naslednicima koji
preuzimaju njegovu delatnost. Kad dođe do stečaja ili likvidacije sticaoca licence, davalac
licence može ugovor da raskine. Ovo pravo davaoca licence, da po prestanku pravnog lica
sticaoca licence, usled stečaja ili likvidacije, ugovor raskine, dato je na bazi Zakona o

Strana 11
obligacionim odnosima i isto se razlikuje od pravila stečajnog prava po kojima davalac
licence ne bi imao ovo pravo kada je sticalac licence izvršio svoju ugovornu obavezu iz
ugovora.

ZAKLJUČAK

Ugovor o transferu tehnologije predstavlja ugovor u kojem davalac tehnologije

ustupa pravo na privredno iskorisćavanje prava intelektualne svojine kao i nezastićenih
prava zajedno sa opremom i tehnološkim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i
uz potrebnu tehničku pomoć i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati
naknadu. U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto
su: patent, model, uzorak, žig, znanje, iskustvo, kao i nezaštićeno pravo industrijske
svojine i razne kombinacije zastićenih i nezasticenih prava.
Osobine ugovora: ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i
obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije.
Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zaključivanja ovog ugovora isti Zakon
predviđa da se ovakav ugovor mora prijaviti nadležnom Saveznom organu u roku od 30
dana od dana potpisivanja i smatra se punovažnim tek od dana upisa u registar koji vodi
nadležni savezni organ.
Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži: obavezu davaoca
patenta, znanja i iskustva da će primenom doći do ugovorenog kvaliteta; obavezu davaoca
patenta, znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije štetno za zdravlje i život ljudi i životnu
sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povređuju prava trećih lica.
Ugovor o međunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome
sto je ovaj prvi ličnog karaktera, a drugi nije. Predmet zakupa se vraća sopstveniku po
isteku ugovora, a kod međunarodnog transfera tehnologije to je po pravilu nemoguće.
Obaveze davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o transferu tehnologije u
cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije u određenom roku, uz to davalac tehnologije je

Strana 12
obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju , ugovorenu opremu i alate sa uputstvima
za korišćenje. On takođe garantuje i tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost
predmeta ugovora.
Obaveza korisnika tehnologije je da predmet ugovora iskorišćava na ugovoreni
način, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Ako to ne postuje tada on odgovara
za neadekvatno izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Treba
da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju. Oblici plaćanja naknade utvrđuju se ugovorom.
Korisnik je u obavezi da tehnologiju čuva i adekvatno koristi.
Podlicenca- prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac isključive
licence moze pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugome. Ugovorom se moze
predvideti da sticalac ne moze davati podlicencu nekom drugom ili je ne može dati bez
dozvole.
Do prestanka ugovora o transferu tehnologije moze doći usled: prestanka ugovora
protekom vremena, smrti, stečaja, likvidacije.

LITERATURA

1. Prof. dr Ratibor Grujić, Poslovno pravo, Beograd, 2008

2. Besarović dr V, Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd, 1984,
3. Vasiljević dr M, Trgovinsko pravo-privredno pravo, Beograd, 1991,
4. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju;
5. Zakon o obligacionim odnosima;
6. Ppt Poslovno pravo (2019/2020), Prof. dr Draško Bosanac

Strana 13