Uslovljen nizom politčkih sukoбa i sveopšte krize, brojnim međuetničkim oružanim sukobima koji su svoj

vrhunac dostigli tek 1999, proces raspada jugoslavije započet je nakon smrti председника Josipa broza
tita 1980. godine. Usledile su godine zavera i zagovaranja drugih naroda o nemogućnosti života u
zajednici sa ostalim nacijama.

Početkom 80-ih godina, etničke tenzije na Kosovu i Metohiji svoje uporište pronašle su u težnji albanskog
stanovništva da аutonomna pokrajina kosovo dobije status konstitutivne republike. Ovi uslovi bili su
šansa za pristalice republičkog jedinstva, poput Slobodana Miloševića, тадашњег вође савеза
комуниста, koji je uz svoje истомичљенике širio uticaj na KM i u CG што је изазвало снажно
незадоволјство политичких вођа у Словенији и Хрватској.

Prateći raspad Saveza komunista 1990., ono sto je usledilo bio je niz међуетничких инцидената,
proglasenja nezaisnosti Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније током 1991 и ратни сукоби на
тим територијама који су ostavili trajnu političku i ekonomsku štetu u regionu.

Do 1992. od Социјалистичке федеративне републике југославије ostala samo Savezna republika

Jugoslavija koju su činile Srbija i Crna Gora, а неке етничке тензије, попут оних на Косову и Метохији
још нису биле решене.