OPŠTE OSOBINE I

KLASIFIKACIJA VITAMINA
LIPOSOLUBILNI VITAMINI
HIDROSOLUBILNI VITAMINI

1
 VITAMINI SU ORGANSKI MOLEKULI,
ESENCIJALNI ZA BIOLOŠKE PROCESE
VIŠIH ORGANIZAMA, ALI IH TI ORGANIZMI
NE MOGU SINTETISATI.

2
 LIPOSOLUBILNI VITAMINI

 Vitamin A
 Vitamin D
 Vitamin E
 Vitamin K
 Vitamin F

3
 LIPOSOLUBILNI VITAMINI

Za resorpciju liposolubinih vit u tankom crevu, neophodno je

prisustvo žuči

nakon apsorpcije, ovi vit se u sklopu hilomikrona transportuju do

jetre, gde mogu da se deponuju

od jetre, se transportuju putem krvi u sklopu lipoproteina

do tkiva

4
 Akseroftol (retinol) vitamin A

Derivat je izoprena (sastoji se od β-jononovog prstena i

fitolskog lanca od 9 C atoma)
RETINOL (vit A1) ima dvostruku vezu između C5-C6 i alkoholnu
(OH) grupu
3-DEHIDRORETINOL (vit A2) ima još jednu dvostruku vezu
između C3 i C4 ( i manje je fiziološki značajan od retinola)
RETINAL nastaje kada se terminalna OH grupa retinola oksiduje
u aldehidnu grupu

5
RETINOL (VITAMIN A1)

6
 KAROTINI

- α-karotin
- β-karotin
- γ-karotin
razlikuju se po hemijskoj strukturi i biološkoj aktivnosti
Hemijsku strukturu karotina k-k dva jononova prstena
(A i B), spojena lancem od 18 Catoma
Karotini se razlikuju po strukturi B prstena (može biti α, β
i γ jonon)

7
β-KAROTEN

8
 IZVORI RETINOLA

 riblja ulja morskih riba

 lipidi jetre
 žumance jajeta
 mleko i mlečni proizvodi (maslac, kajmak, sir)
 provitamini vit A se unose putem namirnica biljnog
porekla (šargarepa, paradajz, kajsija)

9
 IZVORI PROVITAMINA A

Sveža kajsija sadrži 933 μg vitamina A /100 g

10
 Metabolizam vitamina A

Retinil-estri (uneti hranom)

retinil-estar hidrolaza
apsorpcija retinola vrši se u prisustvu žučnih kiselina

reesterifikacija retinola sa masnim kiselinama vrši se u

mukozi GIT-a

formirani retinil-estri se u sklopu hilomikrona

transportuju do jetre

11
 Metabolizam vitamina A

Karotini (uneti hranom)

β-karotin-dioksigenaza
u jetri i intestinalnoj mukozi
cepanje centralne dvostruke veze
2 molekula retinala nastaju iz β-, a po 1 molekul iz α- i
γ-karotina
retinal reduktaza
RETINOL

12
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VIT A

 Funkcija retine (11- cis-retinal)

 Rast i ćelijska diferencijacija (koštanog tkiva, hrskavice, zuba,
epitela kože i sluzokože, germinativnog epitela)
 Imunološka zaštita organizma
 Antikancerska svojstva (β-karotin deluje antioksidativno)

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM A

muškarci 1000 μg
žene 800 μg

13
ZNAČAJ RETINOLA U PROCESU VIDA

Retinol
retina
11-cis-retinal
vezuje se za protein opsin
RODOPSIN

fotoni svetlosti
11-cis-retinal 11-trans-retinal
ova fotohemijska stimulacija
nadražuje očni živac i stimuliše centar za vid

14
11-CIS-RETINAL

15
REGENERACIJA RODOPSINA

11-trans-retinal
retinal izomeraza (na svetlosti)
11-cis-retinal

11-trans-retinal (u tami)
retinol dehidrogenaza
trans-retinol
retinol izomeraza
11-cis-retinol
oksidacija
11-cis-retinal

16
 DEFICIT VITAMINA A

 zbog neadekvatne ishrane

 zbog loše apsorpcije (poremećaji hepatobilijarnog sistema)
 zbog poremećene f-je jetre (smanjeno je prevodjenje provitamina u
vitamin A i mobilizacija vit iz jetre)
SIMPTOMI DEFICITA VITAMINA A
 na koži (folikularna hiperkeratoza)
 na epitelu (poremećena epitelizacija → deskvamacija epitela → podloga
za infekcije i formiranje kalkulusa, smanjeno lučenje mukusa → suv epitel)
 na očima (hemeralopija, kseroftalmija (suve konjuktive i kornea),
keratomalacija (infekcije i razmekšavanje) → slepilo)
 sterilitet, teratogeneza i pojava kancera

17
 KALCIFEROL (VITAMIN D)
VIT D2-ERGOKALCIFEROL I VIT D3-HOLEKALCIFEROL

18
 IZVORI VITAMINA D

 riblje ulje
 žumance jajeta
 mlečni proizvodi (mleko, buter)
 jetra

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM D

10 – 20 μg

19
IZVORI VITAMINA D

20
 PROVITAMINI VITAMINA D

ERGOSTEROL (gljive, kvasac i biljke)

UV svetlost (cepanje prstena B između C9 i C10)
ERGOKALCIFEROL (VIT D2)

7-DEHIDROHOLESTEROL
(nalazi se u koži, gde se sintetiše oksidacijom holesterola)
UV svetlost (fotoliza)
HOLEKALCIFEROL (VIT D3)

21
 METABOLIZAM VIT D

Koža Hrana
D3 D2
Jetra
25-hidroksilaza
25-OH vit D (kalcidol)
DVP ili DBP (β globulin)
Bubrezi
1α-hidroksilaza
1,25-(OH)2 vit D (kalcitriol)

22
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VIT D

 Održavanje homeostaze kalcijuma i fosfora

 Uticaj na ćelijsku diferencijaciju :
spermatogenezu,ovulaciju, laktaciju, imunogenezu

1,25-(OH)2 vit D
u ciljnoj ćeliji
vezuje se za specifične citoplazmatične receptorne proteine
nastali kompleks
jedro→indukcija sinteze odgovarajućeg proteina

23
BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VIT D

24
 Uloga vit D u održavanju homeostaze kalcijuma i
fosfora

 reguliše transport ovih jona kroz ćelijske memebrane

 reguliše nivo Ca+2 i P-2 u krvi
 reguliše pravilnu mineralizaciju kostiju i zuba
 stimuliše apsorpciju Ca+2 u tankom crevu (indukuje sintezu
kalcijum vezujućeg proteina – CaVP ili CBP)
 stimuliše apsorpciju P-2 u tankom crevu
 stimuliše reapsorpciju Ca+2 i P-2 iz bubrežnih tubula
 stimuliše reapsorpciju Ca+2 iz kostiju
 stimuliše sintezu vit K zavisnog proteina – OSTEOKALCINA
(koji utiče na mineralizaciju koštanog tkiva)

25
 DEFICIT VIT D

 zbog neadekvatne ishrane

 zbog nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti
 zbog loše apsorpcije, poremećaja hepatobilijarnog sistema
 kod bolesti jetre i bubrega (kada se smanjuje stvaranje aktivnih
oblika vit D)
 kod primene antikonvulziva (fenobarbiton), povećava se
razgradnja vit D zbog aktivacije mikrozomalnih enzima

26
 DEFICIT VIT D

Deficit vit D

smanjena apsorpcija Ca+2 i P-2

smanjeni nivo Ca+2 → povećava neuromišićnu razdražljivost

i stimuliše sekreciju PTH

to povećava nivo kalcemije

Kod dece – rahitis
Kod odraslih - osteoporoza

27
DEFICIT VIT D - RAHITIS

28
 ANTIHEMORAGIČNI VITAMIN, NAFTOHINON,
VITAMIN K

Hemijska struktura
vit K čine supstance koje u strukturi sadrže
2-metil-1,4-naftohinonski prsten povezan sa izoprenskim bočnim
lancem
Postoji više oblika vit K:
- Vit K1 (filohinon) – 2-metil-3-fitil-1,4-naftohinon (iz biljaka)

- Vit K2 (menahinon) – 2-metil-3-difarnezil-1,4-naftohinon

(bakterijska flora intestinuma ga sintetiše)
- Vit K3 (menadion) – 2-metil-1,4-naftohinon (dobijen sintetski)

29
VITAMIN K1 (FILOHINON)
(2-metil-3-fitil-1,4-naftohinon)

30
VITAMIN K2 (MENAHINON)
(2-metil-3-difarnezil-1,4-naftohinon)

31
VITAMIN K3 (MENADION)
(2-metil-1,4-naftohinon)

32
 IZVORI VITAMINA K

- namirnice biljnog porekla (kupus, spanać, zelena salata,...)

- deo vit K se unosi namirnicama animanog porekla
- 50% potreba za vit K obezbeđuje bakterijska flora
intestinuma

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM K

1 – 2 mg

33
IZVORI VITAMINA K

34
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VITAMINA K

 učestvuje u procesu koagulacije krvi - omogućava hepatičnu

sintezu nekih faktora koagulacije:
 protrombina (faktor II)
 prokonvertina (faktor VII)
 antihemofilnog globulina B (Christmas-ov ili faktor IX)
 Stuart-Prowerov faktora (faktor X)
 Vit K je neophodan i za sintezu tzv. vitamin K zavisnih
proteina u bubrezima, plućima, kostima (osteokalcin), ...
 Vit K je kofaktor enzima vitamin K zavisne karboksilaze
(katalizuje posttranslatorno formiranje γ-karboksi-glutamil
ostataka u specifičnim vitamin K zavisnim proteinima)

35
 DEFICIT VITAMINA K

 kod novorođenčadi (zbog nedovoljne razvijenost bakterijske flore)

 kod poremećaja u hepatobilijarnom sistemu
 kod duže upotrebe antibiotika koji uništavaju bakterijsku floru GIT-a
 kod bolesti jetre
 kod primene antikoagulanasa (predstavljaju antivitamine vitamina K)

SIMPTOMI DEFICITA VITAMINA K

- hemoragična dijateza (sklonost ka krvarenju)

36
 TOKOFEROL (VITAMIN E)

HEMIJSKA STRUKTURA VITAMINA E

Vitamin E čini grupa jedinjenja koja su po hemijskoj građi
metilisani derivati TOKOLA I TOKOTRIENOLA
(njihov molekul sadrži aromatični alkohol tokoferol i izoprenov bočni lanac)

Označavaju se kao:
α, β, γ i δ-TOKOFEROLI
α, β, γ i δ-TOKOTRIENOLI
Biološki najvažniji je α-TOKOFEROL

37
α-TOKOFEROL (VITAMIN E)

38
 IZVORI VITAMINA E

VITAMIN E SINTETIŠU JEDINO ZELENE BILJKE

- Najveća količina tokoferola nalazi se u biljnim uljima:
- suncokretovo ulje
- sojino ulje
- kukuruzno ulje
- ulje pšeničnih klica
- ulje kikirikija
- ima ga i u raznom voću i povrću

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM E

8 – 10 mg

39
IZVORI VITAMINA E

40
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VITAMINA E

VITAMIN E DELUJE KAO ANTIOKSIDANS

- U živim ćelijama ispoljava različite efekte:
- održava stabilnost ćelijskih membrana (tako što inhibiše spontani
lanac peroksidacije nezasićenih masnih kiselina lipida biomembrana)
- povećava biološku aktivnost vitamina A i karotina
- utiče na energetski metabolizam
- pozitivno deluje na imuni sistem (povećava broj T-limfocita u
perifernoj krvi)
- štiti ćelije od dejstva radijacije, od toksina, lekova, metala
- smanjuje rizik od pojave malignih tumora
- utiče na fertilitet i očuvanje seksualnih funkcija

41
 ESENCIJALNE MASNE KISELINE (VITAMIN F)

Pod vitaminom F se podrazumevaju višestruko nezasićene masne

kiseline, koje se u organizmu ne sintetišu.
- Linolna kiselina (18 C atoma i 2 dvostruke veze)

- Linolenska kiselina (18 C atoma i 3 dvostruke veze)

- Arahidonska kiselina (20 C atoma i 4 dvostruke veze)

IZVORI VITAMINA F
Uglavnom biljna ulja: suncokretovo, sojino, ulje kikirikija, ...
DNEVNE POTRBE ZA VITAMINOM F 5 mg

42
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ ESENCIJALNIH MASNIH KISELINA

Esencijalne masne kiseline su neophodne:

 za rast i reprodukciju

 regeneraciju epitela kože

 i imaju regulatorne funkcije

Ove uloge ostvaruju kroz učešće u:

- sintezi strukturnih lipida ćelije (posebno biomembrana)

- sintezi regulatornih supstanci – EIKOSANOIDA:

- prostaglandini (ispoljavaju snažnu biološku aktivnost)

- tromboksani (izazivaju vazokonstrikciju i agregaciju trombocita)

- prostaciklini (izazivaju vazodilataciju i inhibiraju agregaciju trombocita)

- leukotrijeni

43
 HIDROSOLUBILNI VITAMINI

To su organska jedinjenja koja se dobro rastvaraju u vodi

U organizmu se ovi vitamini ne deponuju u većoj meri (izuzev

vitamina B12), pa se njihov višak izlučuje putem mokraće

Sve hidrosolubilne vitamine sintetišu biljke, izuzev vitamina B12

Osnovni biohemijski značaj ove grupe vitamina je da učestvuju

kao koenzimi u različitim enzimskim reakcijama

44
 HIDROSOLUBILNI VITAMINI

 VITAMINI B KOMPLEKSA:
 Vitamin B1 (timin)
 Vitamin B2 (riboflavin)
 Niacin (PP faktor)
 Pantotenska kiselina
 Vitamin B6 (piridoksin)
 Biotin (vitamin H)
 Folna kiselina
 Vitamin B12 (kobalamin)
 Holin
 Liponska kiselina
 Karnitin
 VITAMIN C (ASKORBINSKA KISELINA)

45
TIAMIN, ANEURIN (VITAMIN B1)

46
 TIAMIN, ANEURIN (VITAMIN B1)

HEMUJSKA STRUKTURA TIAMINA

TIAMIN je kondenzacioni proizvod pirimidinskog i tiazolovog
prstena, koji su međusobno povezani metilenskim mostom

IZVORI TIAMINA
Najviše namirnice biljnog porekla i to naročito opne žitarica
(pirinač, pšenica, raž, ječam), grašak, pivski kvasac,...

DNEVNE POTRBE ZA TIAMINOM

1.0 – 1.5 mg

47
 METABOLIZAM VITAMINA B1

U cirkulaciji se nalazi slobodan tiamin

U tkivima (GIT-noj mukozi, jetri, mišićima, mozgu) dominiraju
fosforilisani derivati tiamina:
TIAMIN + ATP
tiamin-fosfokinaza
TIAMIN MONOFOSFAT (TMP)
TIAMIN DIFOSFAT (TDP) ili TIAMIN PIROSFAT (TPP)
TIAMIN TRIFOSFAT (TTP)

tiamin-pirofosfotransferaza + ATP
TIAMIN TIAMIN PIROSFAT (TPP)
TPP je glavni oblik tiamina, koji služi kao koenzim

48
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ TIAMINA

Najvažnija uloga tiamina je koenzimska u vidu TPP u enzimima:

1. PIRUVAT DEHIDROGENAZNOM KOMPLEKSU
(učestvuje u oksidativnoj dekarboksilacija pirogrožđane kiseline u acetil-KoA)
2. α-KETOGLUTARAT DEHIDROGENAZNOM KOMPLEKSU
(vrši oksidativu dekarboksilaciju α-keto-glutarne kiseline u sukcinil-KoA)
3. U KOMPLEKSU DEHIDROGENAZA α-KETO KISELINA SA RAČVASTIM
NIZOM
(pri čemu se iz njih dobijaju odgovarajući acil-KoA tioestri)
4. TPP je koenzim TRANSKETOLAZE, u heksozo-monofosfatnom putu
(u okviru ovog enzima TPP ostvaruje prenos dikarbonskog ostatka sa ksilulozo-5-P na
ribozo-5-P ili sa ksilulozo-5-P na eritrozo-4-P. Ovako se omogućava pravilno
korišćenje pentoza za dobijanje NADPH)

49
 DEFICIT TIAMINA

Do deficita tiamina dolazi zbog:

 Neadekvatne ishrane (poliran pirinač i prerađene žitarice)
 Kod većeg unosa alkohola, kafe, čaja

Simptomi deficita: muka, povraćanje, umor, glavobolja,

iritabilnist,vrtoglavica, nesanica, jači deficit dovodi do

- beri-beri: nastupa poremećaj metabolizma (smanjena je produkcija

NADPH i ribozo-5-P),
nastaje poremećaj f-je digestivnog, kardiovaskularnog i nervnog sistema

50
 RIBOFLAVIN, LAKTOFLAVIN (VITAMIN B2)

HEMIJSKA STRUKTURA RIBOFLAVINA

Ima heterocikličnu strukturu
Derivat je IZOALOKSAZINA (sastoji se od benzena, pirazina i pirimidina)
IZOALOKSAZIN
+ CH3
FLAVIN
+ RIBITOL
RIBOFLAVIN
IZVORI RIBOFLAVINA:
 Namirnice životinjskog porekla: sir, mleko (laktoflavin), jetra, jaja i
 Neke biljke: žitarice, pasulj, povrće, kvasac i pivo

51
RIBOFLAVIN, LAKTOFLAVIN (VITAMIN B2)

52
 METABOLIZAM RIBOFLAVINA

Riboflavin se unosi hranom kao slobodan riboflavin i u vidu proteinski

vezanih flavin mononukleotida i flavin adenin dinukleotida
↓ digestivni enzimi
oslobađa se riboflavin koji se u tankom crevu resorbuje

U intestinalnoj mukozi i drugim tkivima:

RIBOFLAVIN
+ ATP ↓ flavokinaza
FMN (RIBOFLAVIN-5-P)
+ ATP ↓ FAD-sintetaza
FAD (FMN + AMP)

53
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ RIBOFLAVINA

Najvažnije je učešće koenzima FMN i FAD u flavin enzimima u:

1. reakcijama oksidoredukcije u metaboličkom putevima
(oksidacija piruvata, α-ketoglutarata, sukcinata, masnih kiselina,
biogenih amina, aminokiselina)
2. i u reakcijama stvaranja energije u respiratornom lancu
u reakcijama nastaju redukovani koenzimi FMNH2 i FADH2
(zbog vezivanja vodonika za azote u položaju 1 i 5 izoaloksazina)

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2

1.0 – 1.5 mg

54
 DEFICIT RIBOFLAVINA - ARIBOFLAVINOZA

Nastaje zbog:
 nedovoljnog unošenja vitamina
 kod alkoholizma (alkohol smanjuje apsorpciju i iskorišćavanje vit. B2)
 kod primene nekih psihotropnih lekova (smanjuju konverziju
riboflavina u koenzimske forme)
 kod fototerapije novorođenčadi u lečenju hiperbilirubinemije
(jer je riboflavin fotosenzitivan)
SIMPTOMI DEFICITA
crvenilo, otok faringealne i oralne sluzokože, glositis, angularni stomatitis
dermatitis u predelu nosa, lica, skrotuma i vulve, promene na očima:
konjuktive su suve i inflamirane, javlja se fotofobija

55
 NIACIN (VITAMIN PP)

HEMIJSKA STRUKTURA
Po hemijskoj strukturi vitamin PP je derivat piridina
Vitamin PP se u prirodi nalazi kao:
NIKOTINSKA KISELINA (NIACIN) - piridin-3-karbonska kiselina
NIKOTINAMID (NIACINAMID) - amid piridin-3-karbonske kiseline

IZVORI NIACINA
Meso, mleko, jaja, jetra
Biljna hrana, žitarice, kvasac
Sinteza iz esencijalne amino kiseline – triptofana

DNEVNE POTREBE ZA NIACINOM

10 – 20 mg

56
NIACIN (VITAMIN PP)

57
 METABOLIZAM NIACINA

Triptofan
↓
Kinolinska kiselina
↓ +PRPP
Nikotinska kiselina + PRPP+ATP Mononukleotid nikotinske kiseline
↓ +ATP
deamidaza Deamido-NAD

+ glutamin NAD sintetaza

Nikotinamid Nikotinamid mononukleotid NAD

N-metil- + ATP NAD kinaza
transferaza
N-metil-nikotinamid NADP

58
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ NIACINA

U reakcijama oksidoredukcije primanjem vodonika sa substrata na C4:

NAD i NADP prelaze u redukovane oblike NADH i NADPH,
a drugi vodonik ostaje u jonskom stanju: NADH + H+ i NADPH + H+
NAD i NADP učestvuju u brojnim reakcijama:
 u prenosu vodonika u redoks reakcijama
 služe kao supstrati za sintetske reakcije
 imaju regulatornu ulogu

- u okviru NAD i NADP dehidrogenaza učestvuju u oksidaciji:

ugljenih hidrata, masnih kiselina, amino kiselina
- NADPH se koristi za sintezu masnih kiselina, holesterola i drugih steroida

59
 DEFICIT NIACINA

Deficit niacina dovodi do pojave PELAGRE

(tzv. “pellagra preventive factor” (PP faktor)

Pelagra se klinički karakteriše D-trijasom:

DERMATITIS
DIJAREA
DEMENCIJA

60
 PIRIDOKSIN (VITAMIN B6)

HEMIJSKA STRUTURA
Vitamin B6 čine 3 oblika substituisanog piridina na položaju N4:
 PIRIDOKSIN (PIRIDOKSOL), koji ima alkoholnu grupu (CH2OH)
 PIRIDOKSAL, koji ima aldehidnu grupu (CHO)

 PIRIDOKSAMIN, sa amino (aminometil) grupom (CH2NH2)

 kao i njihovi 5-fosfatni derivati

IZVORI VITAMINA B6
Meso, mleko, riba
Žitarice, kvasac, grašak, soja
DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B6
1.5 – 2.0 mg

61
PIRIDOKSIN (PIRIDOKSOL)

62
 METABOLIZAM PIRIDOKSINA

U ćelijama crevne sluznice, jetre i drugih organa vrši se ATP zavisna

fosforilizacija sva 3 oblika vitamina B6
kinaza
PIRIDOKSAL-FOSFAT
PIRIDOKSAMIN-FOSFAT
PIRIDOKSIN-FOSFAT
- Iz ćelija se oslobađa slobodan vitamin (uglavnom piridoksal)
- Slobodne forme vitamina se dobijaju dejstvom nespecifične alkalne
fosfataze, koja se nalazi u plazma membranama ćelija
- U ćelije ulazi samo slobodan vitamin

63
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ PIRIDOKSINA

Uloge ostvaruje u ćelijama kao koenzim PIRIDOKSAL-P (PLP)

PIRIDOKSAL
+ ATP
piridoksal kinaza
PIRIDOKSAL – FOSFAT

se takođe prevode u
PIRIDOKSIN-P i PIRIDOKSAMIN-P PIRIDOKSAL-P

PLP učestvuje u brojnim enzimskim reakcijama u prometu amino kiselina,

lipida i ugljenih hidrata

64
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ PIRIDOKSINA

PLP je neophodan za metabolizam amino kiselina učestvujući kao koenzim u

reakcijama: transaminacije, dezaminacije, dekarboksilacije, izomerizacije

Postoji oko 50 enzima transaminaza za čiju je aktivnost neophodan PLP, koji

prenosi amino grupu sa aminokiseline davaoca na α-keto kiselinu, pri čemu
amino grupu prolazno vezuje u vidu piridoksamin-P

U reakcijama dekarboksilacije PLP je važan za sintezu biogenih amina:

serotonina, histamina, kateholamina,...

PLP je koenzim kinureninaze koji učestvuje u sintezi nikotinske kiseline iz

triptofana

65
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ PIRIDOKSINA

PLP omogućava pretvaranje D-aminokiselina u L-aminokiseline

PLP je važan u transportu aminokiselina kroz ćelijsku memebranu

PLP je koenzim aminolevulinat sintetaze (sinteza hema)

PLP u metabolizmu ugljenih hidrata učestvuje kao koenzim fosforilaze

(u razgradnji glikogena)

PLP u metabolizmu masti omogućava sintezu prekursora sfingomijelina,

dihidrosfingozina iz serina i palmitil-KoA

66
 DEFICIT PIRIDOKSINA

Do deficita dolazi zbog:

 nedovoljnog unošenja

 loše apsorpcije

 interakcije sa nekim lekovima (tuberkulostatici, penicilamin)

SIMPTOMI DEFICITA
Na koži (lezije slične seboreji oko očiju, nosa i usta, praćene glositisom i
stomatitisom)
Nervni sistem (iritabilnost, depresija, neuropatije i grčevi)
Hematološke promene (hipohromna mikrocitna anemija-zbog uloge PLP
u sintezi hema)

67
 PANTOTENSKA KISELINA

Pantotenska kiselina je kondenzacioni proizvod:

β-alanina i pantoinske kiseline

IZVORI PANTOTENSKE KISELINE

Široko rasprostranjen u prirodi (gr. pantothen – svuda prisutan)
Najbogatiji izvori su jetra, kvasac, meso, žumance, mleko, povrće
Deficit pantotenske kiseline kod ljudi nije zabeležen

DNEVNE POTREBE ZA PANTOTENSKOM KISELINOM

4 – 7 mg

68
PANTOTENSKA KISELINA

69
 METABOLIZAM PANTOTENSKE KISELINE

U jetri i u drugim tkivima pantotenska kiselina služi za sintezu koenzima:

 PANTOTENAT-4-FOSFOPANTETEINA

 DEFOSFOKOENZIMA A

 KOENZIMA A

Pantotenska kiselina u vidu koenzima učestvuje u metaboličkim reakcijama:

u metabolizmu masti (u najvećoj meri), zatim
u metabolizmu ugljenih hidrata i aminokiselina
Učestvuje takođe u epitelizaciji kože i sluznica i podstiče rast kose

70
 KOENZIM A
(tioetanolamin + pantotenska kiselina + adenozin 3,5 diP )

71
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ KOENZIM A

Koenzim A (KoA ili CoA) je glavni koenzim u ćelijama, u:

 aktivaciji i oksidaciji masnih kiselina (acil-KoA)
 aktivaciji sirćetne kiseline (acetil-KoA)
 sintezi holesterola i steroida, kao i ketonskih tela
 u produkciji citrata u limunskom ciklusu
 sintezi acetilholina
 u reakcijama acetilacije
 u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata, α-ketoglutarata i
α-ketokiselina nastalih iz razgranatih aminokiselina
 u prenosu acil ostataka pri sintezi masnih kiselina

72
 FOLNA KISELINA
(pteridinski prsten, p-aminobenzoeva kiselina i glutaminska kiselina)

73
 FOLNA KISELINA

Folna kiselina je složene hemijske strukture, sastoji se od:

pteridinskog prstena, p-aminobenzoeve kiseline i glutaminske kiseline
Folat je termin koji se odnosi na pteroinsku kiselinu
(sastoji se od pteridinovog prstena i p-aminobenzoeve kiseline)

Konjugacijom sa glutaminskom kiselinom nastaje pteroil-glutamat

(broj vezanih ostataka glutaminske kiseline može biti od od 1-7,
pa folna kiselina može biti u obliku pteroil-monoglutamata ili
u obliku pteroil-poliglutamata)
Najčešće je u jetri zastupljen pteroil-pentoglutamat

74
 IZVORI FOLNE KISELINE

 Najzastupljenija je u lisnatom povrću, pa otuda i potiče njen

naziv (lat. folium – list): kupus, krompir, spanać,...
 Ima je i u jetri, mesu i žumancetu jajeta
u GIT-u iz PTEROIL-POLIGLUTAMATA
hidrolza
monoglutamatne forme

lako se resorbuju
Oko 2/3 folata je u eritrocitima, a depoi folne kiseline su: jetra, bubrezi i
GIT-a mukoza
DNEVNE POTREBE ZA FOLNOM KISELINIM 180-200 μg

75
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ FOLNE KISELINE

 je u sintezi nukleinskih kiselina i

 u metabolizamu aminokiselina (kroz učešće u enzimskim reakcijama
u kojima folna kiselina učestvuje u nizu koenzima pri prenosu ostataka sa
jednim ugljenikovim atomom, kao što su:
 metil (-CH3)
 formil (-CHO)
 metilen (–CH2-)
 metenil (=CH-) i
 formimino grupa (-CHNH)
Na taj način folna kiselina omogućava sintezu purina i pirimidina

76
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ FOLNE KISELINE

Da bi folna kiselina mogla da posluži za prenos C1 ostataka, mora

da se redukuje u aktivnu tetrahidrofolnu kiselinu (THF)
↓
Aktivacija folne kiseline se vrši dvostepenom redukcijom:
uz učešće NADPH kao donatora vodonika i uz učešće enzima:
folat-reduktaze, dihidrofolat-reduktaze i vitamina C
↓
Prvo se vezuju 2 H u položajima 7 i 8 pteridina → DHF
a zatim u položajima 5 i 6 → 5,6,7,8-THF

77
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ FOLNE KISELINE

Za THF se vezuju aktivne C1 jedinice, pri čemu se formiraju

koenzimske forme tetrahidrofolne kiseline, kao što su:
 N5 -formil-THF
 N10 -formil-THF
 N5N10-metenil-THF
 N5N10-metilen-THF
 N5 -metil-THF i
 N5 -formimino-THF

78
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ FOLNE KISELINE

metil THF homocistein metil transferaza

Homocistein Metionon
N5-metil-THF

serin hidroksimetil transferaza

Serin Glicin
N5N10metilen-THF

N5N10metenil-THF → daje C atom za položaj 8 u sintezi purina

N10-formil-THF → daje C atom za položaj 2 u sintezi purina
N5N10metilen-THF → daje CH3 za metilovanje uracila u timin

79
 DEFICIT FOLNE KISELINE

Nastaje zbog:
 nedovoljnog unošenja putem hrane
 poremećaja u apsorpciji u tankom crevu (prolivi, kod duže
primene antibiotika zbog uništenja crevne flore)
 kod povećane potrebe za folnom kiselinom (trudnoća,laktacija)
SIMPTOMI DEFICITA FOLNE KISELINE
Megaloblastna anemija:
redukovani broj eritrocita i pojava megaloblasta
leukopenija, trombocitopenija i smanjena koncentracija hemoglobina
nastaje poremećaj u biosintezi purinskih baza i timina – što inhibira sintezu
DNK i proliferaciju hematopoetskih ćelija

80
 KOBALAMIN, CIJANKOBALAMIN, ANTIPERNICIOZNI
VITAMIN, VITAMIN B12

HEMIJSKA STRUKTURA
Vitamin B12 ima 2 glavne komponente:
KORINSKI PRSTEN I PSEUDONUKLEOTID
KORINSKI PRSTEN se sastoji od 4 pirolova prstena
Metalna komponenta u Vitamin B12 je kobalt (Co)
Za kobalt je pomoću koordinativne veze vezan pseudonukleotid

Kobalamini se međusobno razlikuju u odnosu na bočnu grupu vezanu za Co:

CIJANKOBALAMIN - kada je vezana cijanidna grupa (-CN)
METILKOBALAMIN - kada je vezana metil grupa (-CH3)
HIDROKSIKOBALAMIN - kada je vezana hidroksilna grupa (-OH)

81
CIJANKOBALAMIN

82
 METABOLIZAM KOBALAMINA

Iz animalnih proteina kobalamin se oslobađa sinergističkim dejstvom HCL-a i

pepsina
↓
Oslobođeni kobalamin se vezuje za KOBALAMIN VEZUJUĆI PROTEIN
(gastričnog porekla)
↓
U duodenumu se ovaj kompleks degradira i oslobođeni kobalamin se vezuje za
gastrični intrizing faktor (IF), koji se zove i Castelov unutrašnji faktor
↓
Nastali IF-kobalamin kompleks dolazi do ileuma i transportuje se kroz ćelije
mukoze endocitozom
↓
Kobalamin se zatim oslobađa u venu porte i prenosi na transportni protein
plazme tzv. TRANSKOBALAMIN II

83
 METABOLIZAM KOBALAMINA

Skoro sva količina resorbovanog kobalamina odlazi u hepatocite, gde se čuva i

oslobađa zavisno od potreba organizma
↓
TRANSKOBALAMIN II je glavni transportni protein za kobalamin
↓
on ulazi u tkiva endocitozom, gde se kobalamin oslobađa lizozomalnom
proteolizom
IZVORI KOBALAMINA
Kobalamin sintetišu isključivo mikroorganizmi,
pa i bakterijska flora intestinuma
A u organizam se unosi namirnicama animalnog porekla
(meso, mleko, jetra, jaja)
DNEVNE POTEBE ZA VITAMINOM B12 – 2 μg

84
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ KOBALAMINA

 je u sintezi nukleinskih kiselina i

 u mijelinizaciji

Najviše u jetri, ali i u drugim tkivima, kobalamin se pretvara u odgovarajuće

koenzimske forme, preko kojih ostvaruje svoje efekte:
METIL-KOBALAMIN (CH3-B12)
DEZOKSIADENOZIL-KOBALAMIN (DA-B12)
metil THF homocistein metil transferaza
Homocistein Metionon
N5-metil-THF
Metil-kobalamin je Ko metil THF homocistein metil transferaze
(Ili metionin sintetaze)

85
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ KOBALAMINA

Dezoksiadenozil kobalamin je koenzim:

 METILMALONIL KoA MUTAZE i
 RIBONUKLEOTID REDUKTAZE
metilmaonil KoA mutaza
metilmalonol-KoA sukcinil-KoA
izomerizacija
Ova reakcija je važna za metabolizam:
 aminokiselina sa razgranatim lancima: valin, izoleucin, treonin, metionin
 u metabolizmu masnih kiselina sa neparnim brojem C atoma i
 razgradnji timina
Dezoksiadenozil kobalamin je koenzim ribonukleotid reduktaze
(učestvuje u prevođenju riboze u dezoksiribozu, tj učestvuje u sintezi DNK)

86
 DEFICIT KOBALAMINA

Rezerve kobalamina su dovoljne za oko 5 godina, ali deficit može nastati:

 kod vegetarijanaca (jer je biljna hrana siromašna ovim vitaminom)

 kod oštećenja želudačne sluznice (zbog smanjene produkcije HCL-a i IF)

 kod urođenih grešaka u sintezi transportnih proteina i

 kod deficita enzima koji omogučavaju sintezu kobalamin koenzima

SIMPTOMI DEFICITA VITAMINA B12

Perniciozna anemija:
 Hematološki: makrocitoza, anemija, leukopenija, trombocitopenija

(nastaju zbog poremećaja u sintezi DNK i RNK)

 Neurološki poremećaji: posledica su demijelinizacije i nagomilavanja
abnormalnih lipida u nervnom tkivu:
gubitak senzibiliteta na rukama i nogama, poremećaj ukusa i mirisa, konfuzija,
dezorjentacija, demencija

87
 ASKORBINSKA KISELINA (VITAMIN C)

Askorbinska kiselina je ketolakton, ima strukturu sličnu glukozi

88
 HEMIJSKA STRUKTURA ASKORBINSKE KISELINE

Postoji u oksidovanom i redukovanom obliku:

- H2
L-askorbinska kiselina dehidro-L-askorbinska kiselina
(redukovani oblik) + H2 (oksidovani oblik)

IZVORI VITAMINA C
Neke životinjske vrste izuzev čoveka, majmuna i zamorca, mogu da sintetišu
vitamin C iz glukoze
Kod čoveka,primata i zamoraca postoji genetski defekt gulunolakton oksidaze,
zbog čega vitamin C ne može da se sintetiše

89
IZVORI VITAMINA C

90
IZVORI VITAMINA C

91
 METABOLIZAM VITAMINA C

Askorbinska kiselina se apsorbuje u tankom crevu prostom difuzijom

Najveći deo askorbinske kiseline se koncentriše u:
nadbubregu, plućima i jetri
U eritrocite i leukocite AK ulazi prostom difuzijom, dok u trombocite i ćelije
nadbubrega ulazi aktivnim transportom
U ćelijama se dehidroaskorbinska kiselina
↓ redukuje u
askorbinsku kiselinu
(askorbinska kiselina je manje difuzibilna, pa je njena koncentracija u tkivima
20-30 puta veća u odnosu na koncentraciju u plazmi)
U ćelijama askorbinska kiselina delom biva vezana za proteine, a delom ostaje
u slobodnom stanju. Samo slobodna AK ulazi u redoks reakcije

92
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ VITAMINA C

U organizmu askorbinska kiselina je učesnik brojnih biohemijskih procesa

↓
askorbinska kiselina je davalac atoma H za mnoge enzimske redoks reakcije

pri tome prelazi u

dehidroaskorbinsku kiselinu
redukcija askorbat reduktaza
+ GSH
askorbinska kiselina

93
 ULOGE ASKORBINSKE KISELINE

 Pri sintezi kolagena - ostaci prolina i lizina (unutar nascentnih peptida)

protokolagen hidroksilaza
(kofaktor je askorbinska kiselina)

nastaju hidroksiprolin i hidroksilizin

Tako vit C omogućava sintezu kolagena u mnogim tkivima: endotelu kapilara,
kostima, hrskavici, dentinu; pravilnu regeneraciju povreda,...

hidroksilacija
 Pri sintezi serotonina – TRIPTOFAN 5-OH-TRIPTOFAN

94
 ULOGE ASKORBINSKE KISELINE

 Učestvuje u hidroksilaciji dopamina u noradrenalin

 U hidroksilaciji γ-butirobetaina pri sintezi karnitina iz lizina
 U hidroksilaciji hidroksifenilpirogrožđane kiseline u homogentizinsku
kiselinu pri katabolizmu tirozina
 Omogućava pretvaranje folne kiseline u njene koenzimske forme
 Omogućava redukciju gvožđa iz Fe+++ u Fe++ čime pospešuje apsorbciju
gvožđa u intestinumu i oslobađanje iz depoa
 U kori nadbubrega učestvuje u sintezi glikokortikoida
 Deluje antioksidativno čime vrši inaktivaciju mnogih kancerogena
 Poboljšava imunološki status organizma i tako štiti od infekcije
DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C
60 – 100 mg

95
 DEFICIT ASKORBINSKE KISELINE

Nastaje kod nedovoljnog uzimanja vitamina C putem hrane

Deficit askorbinske kiseline dovodi do pojave skorbuta
U početku: opšta slabost i adinamija, petehije, krvarenje iz desni i povećana
sklonost ka infekcijam
Kasnije: hemoragije, anemija, osteoporoza, degeneracija periodontalnog tkiva
(klaćenje i ispadanje zuba)
Kod dece se ova avitaminoza zove Möller-Barlow-ljeva bolest,
a karakterišu je poremećaji u formiranju i rastu koštanog tkiva i zuba,
otoci i bolovi u donjim ekstremitetim

96
 BIOTIN (VITAMIN H)

To je derivat imidazola sa bočnim lancem koga čini valerijanska

kiselina

97
 IZVORI BIOTINA

 namirnice animalnog porekla (jetra, bubreg, mleko, jaja)

 namirnice biljnog porekla (pšenica, krompir, grašak)
 sintetišu ga i bakterije intestinuma

DNEVNE POTRBE ZA BIOTINOM

30 – 100 μg

98
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ BIOTINA

Biohemijski značaj biotina je u metabolizmu:

 masti

 proteina

 ugljenih hidrata
 a to se ostvaruje kroz učešće koenzima biotina - KARBOKSIBIOTINA
(u reakcijama karboksilacije različitih organskih jedinjenja)
BIOTIN + APOENZIM

sintetaza holokarboksilaze
BIOTINIL ENZIM

99
 BIOHEMIJSKI ZNAČAJ BIOTINA

Proces karboksilacije počinje:

Aktivacijom HCO3-
↓ + ATP
KARBONIL FOSFAT
↓ karboksilna grupa se prenosi na
BIOTINIL ENZIM
↓
KARBOKSIBIOTINIL ENZIM
↓
stupa u reakcije sa supstratom na koga prenosi aktivan CO2

100
 NAJVAŽNIJI BIOTIN ZAVISNI ENZIMI SU:

 PIRUVAT KARBOKSILAZA - vrši karboksilaciju pirogrožđane kiseline u

oksalsirćetnu kiselinu → za glikoneogenezu ili za sintezu limunske kiseline
 ACETIL-KoA KARBOKSILAZA – učestvuje u karboksilaciji acetil-KoA
u malonil-KoA, koji služi za sintezu masnih kiselina
 PROPIONIL-KoA KARBOKSILAZA - vrši karboksilaciju propionil-KoA
u metilmalonil-KoA, iz koga nastaje sukcinil-KoA koji ulazi u lim. ciklus
 β-METIL-KROTONIL-KoA KARBOKSILAZA - učestvuje u katabolizmu
leucina
DEFICIT BIOTINA
 retko se javlja
 simptomi: muka, povraćanje, seboroični dermatitis, opadanje kose,...

101
 HOLIN

Holin je trimetil derivat aminoetil alkohola holamina (etanolamina)

102
 IZVORI HOLINA

 vrlo je rasprostranjen u biljnim i životinjskim tkivima

 sintetiše ga intestinalna bakterijska flora
 sintetiše se u ćelijama organizma iz serina i etanolamina

BIOHEMIJSKI ZNAČAJ HOLINA

 Učestvuje u sintezi fosfolipida, lecitina i sfingomijelina
 Učestvuje u sintezi acetilholina
 Učestvuje kao donator metil grupa u transmetilacionim
reakcijama

103
 SINTEZA ACETIL HOLINA

HOLIN + ACETIL-KoA

holin acetilaza
ACETIL HOLIN

ACETIL HOLIN je važan u neurotransmisiji:

 Učestvuje u prenošenju nervnih impulsa u centralnim sinapsama i
vegetativnim ganglijama
 U transmetilacionim reakcijama holin je važan za sintezu metionina,
glicina i serina
 Holin je važan za sintezu lipida, lecitina i sfingomijelina, kao i za
preraspodelu i iskorišćavanje masti

104