Ikrajnje vlastoljubiv éovek, Coo sistem je gradio na sili i snazi poliele f administracie. Pri tome, uvek sam imag ullsak da ta Folia 2a vascu ne isla toliko te Selje same po sebi, nego ie stra fda bi sak pomerane u sistem oj je Stalin ein moe Jo‘da ana slom celog sistema tIataatofa zm revliefan (22) i susreta s Mao Cotungom Kardelj je ponco utile da je KE neski voda revoluelje sna neki Cudan natin, | skeptik | optimist JBtovremenor (135), Shidajuci, w razgovoru, Mao Ce-tungove, teze, Kardelj u njima nije video nisia drugo do sfilozotija steljeaja, Florotju orjentacile na sopsivene shage..« (150) andl) i suarta 5 De’ Golom navoat da Jo C0 bi tiubazan coveky a da je u sebi nosio Odredeny dozu ligne’ sujete. Na per mer, De Gol { pored opsienthpolwala 2 narodnoostobodilatku Borba ean a pomene THlovo ine. oTakay sla bio an intaz njegove lene sujete, jer uije podnasio da neko Epokarett moss bith njem jedi Al slit od njewar (8). tao dalje. ‘slice se utisake kad se protita taj prvi doo Knjige, »da_ ste doplovili do usea jedne tihey all ogromne i snaine rijeke. Nema hifovith virova 1 Vodopada, nema breaka i preterane oak, Ima, medulim, toliko ‘dubine 1 sile koja neumitno dub korito i vues plied a. Joga tnlzent 1 ubediivn asin Kah naprost, ies {fascinirae (OKO. 21 veljace — 6. ofuljka, 1986, 1. Drugi deo knjige (Pridodi) nhie memoarskog araKlera’ (lee migno st, fo dokumenta, delimicho izvodi i Kardeljevin ranijih Tadova). Prifz’ st dosht Kao reaultat Kardeljevin napomena da Se sprovere i ulvede datum i mesta pojediain dogadaja, da se Ihaveclu puna. imena { identifikuju, liénost, da se tekst- dopant i detain objzni Yok nek dogndaj, provers poledine Einjenae itd Ga) sans, Sra of plo a drugog dela eran je 74 orgovarajuca mesta iz prvog dela knjige. Pritoc, dakle, ne db faju tt sadtvint Sedanja, Oat be dopua}uha tne Korigul, Sec Ina. Prifoct samo argumentaja i su neki slueajevima objasnja uy | tovpodacima iz svanignih statistiékih publikaclja 1 dru ‘verifacionih. fzvora it zvaninim -dedavnim 1 partjskim “kumentima fil navodenjem ‘vee pozalih i potwrdenih istori shih Enjeneae (3). Pio, Koh ig tines, obuhatajy period i temati ko ge jatvacoos Seana: Posdpo fe kawacrisean dak ko Jadtucan' prog Saterctanf, Rave w Scan da ESipoupratjane aie dost ka pnledeasukobn sx Saigo, eeinapoc da fe samoupraae malo za posted sakes SSMU Bar sapene Wie ford Paroinom rasan Semoupraiiana Sal jgpsovenste} sgealinicho) roar Siirabota samoupraijanja kao jens irckne trad} | Kon Sha a intaie vu ol Jo lay dle do Ke 0 samo. ravjanjy's stat, do toga Jo Solo w samo} revcucje 29. seus ‘ptavaseveluca}e masa Je sapravo najpopesedni oo i sgmouplanjanjrTaita je ai aia revolve Yar eb ‘ial panies eds to eras tamouprne reluconars selje ass Oo} azmqaprayn) revluclonarn) aki nstll st orsant arodn vist.) Prema tome, serpoubrajanie ne nap uc owl fevolucl ogo samara ok fe fevolli ‘regonobadSo) Soi TE revlanarin siti mar eine G23 "SStsprananj sou Jags Todo wae te ntrodnvoslghodiiaskog ‘ata od samog poteisa je bilo jeden Gt faktora Tobia oxfuisucke Tevlusjae (32) Proma tome S<_fease samoupraujenje ge ogi porekio tok od Zakona, 9s idan B90 odie "hala fe one Sormainopinvne Sell rian bik rere sotatuelln pro 2 memati reistom, kao posebnim prllogom, calc se up xj tm pountan peta pu informacion enosa Kok Xaponci tebe napominatl da radon ovo} ait Karl pict treba napomenat da rad na ovo knit Kar nije bag do Era 'To, medi ne-uanpofe malo rel zone zany ‘onog Bo Joa nj talaga er oki ao fe dao tov} kn lntoen jarsaghnuten, nade {tomas powezin TP hae IntgripeVsojeeio Sagedavane vasa for $Eik pita w Roja je Kara lect wesone I kno fovea ty Eo wed noite ale Silo dana bio ostnatin Zivotni stil i ljudsko ponaSanje dragan kokovié Stil ivota je w danaiajim drustvenim naukama peedmet rnogih icorjsth rasprava, a ave Geice se javijajat konksetna Euredivanje. Tako se olvara jedno velo iatraswaéka polje 2 predstavmie rasiéitih drustvenil nguca — flosofe, ekoromiste, 4 poschno socisioge? psbolog®, kaif moraiu mney Eni ure: se ova kalegorija teonjski- odredi 1 Formalizuje, popu ‘ki dragih socioloskih Kategoria. Sul Zora, statca, se jednith "od nejasnijih j neodredenih problema. On je povezan $ ljudskom delamoscu { ponasanietn, E'Rao "io zat, mponaanjes Je prodmet tnogin fauna ‘pling, Tako je stil Zvota iaterdisciplinarni pojam, upravo zbog to- fa jot uvok ne susrecemo njegove jasne odtedbe, woe ae on vise Dredstavija opisno t shswatteno, Veeina autora tl aivote pove: ajo ta. zadvoltvapion.judskin nda poieba, #2 nil 80 nay irazumova organizacija fivota wan Tad, {eu vantetnam Wwement, wlmajuct prt tom u_obsir eijeve 4 ‘Vrednoane orijentacije aubjekata Ipaiy uw prava st mnogt auto 1 koji smatraju da ne treba prouéavati stilowe oraznin covekovih ‘ktivnost! usmerenit na sadavoljavanje njegovit patreba, all pet tom je najgesée ispusien pokusa} da se sit Hvota dred kao spe- iia elon Tyekog”ponatanj, Kap" ossovna Shot jen faclja koja poveauje niz obrazaca ponatana Koll se ispoljavail iii? sedges Pom cee {wots Je poveran s natinom zadovoljavanja potrebsa, = igorom. rariitis "mogacnost ata) labon, naravno, avis od dvedene Ijudske, Hvoine orijentaclje. U torn smista t. Pes Ge ibe ia sakup bare, ponent eit za. javanja potreba, | eljeva pojedinaca Koji kao odredena, ponass 2a celine ieazavaju njhota ostomnu Zivotmu orijentacii, © Be ‘aja uslovijen! objektivnim tslovima Bivora pojedinaca, ednosne Shstene prope Kojo) pripadal. Naskrace smote ree da sa atija tp. th naein zadovoljavanja lignin potrcba pe- ‘pod stupmim (1 Kasnosojoim) wslovima deustvenog Tako uotava razliku igmedu sla i patina Zvota, pomenuti autor’ ne Tavout jasnu razliku izmedu ovih pojmova. Mada sto ha stanovistw danagin ivota, obuhvata stotainu egzistenciiy £0. eka donno, nacinprivreaivann, fvotaa orjentacije ti vol, ipak na kraj koustatyje da ce se ovt posmovl upotredija- valid kori kao’ sigoaimi? ese eile Metin, ao jo'ved Konstatovano da je ail fvota same sstratuime ko} podrazumeva’odredene obratce.ponatanja, kojt Eh’ specisin Srijentaclia xadoveljavanja ljuasiih potseda, om dase neito Sto Je manje opste Wdentiikuje, odnosna” epotreble Va kao sinonim a opti pojam Koji predstavija celokupma ound druirenu egsstenehu Goveka Upravy og tose mat. Yamo da pomeauta delinicija stila Hvota sadryi dosta enoss Sto Se podrazumeva pod naéinom Zivot. Pa "Vee sino napomenull da se st Byota najéeSée poveruje sa socijainoppsiholoskom stranom natina Zivota | orijentisan je pre- Yashodno’'nastakodnevne ponasanje Ljudi. Njegovt pokazatalil 4s: odnos Govelc prema radu, potrosnj, dokolic, nadin zalovo- {javanja potreba, ddnos. prema svojoj 1’ drugim soctjalnim grr ama, On ukijucaje vredhosne orientactle, poimanje smisla Zivo- {a ePored inieresa, stl Zivola Je druga lina karakteristika po Kojo} se slojevi medusobno razlikuju. Kao | interest, Zvotnt st low? proisuen pre svega ip speciiénostt crustvenin polosaa, ‘a ne satmo iz njih. Na formiranje Zivotnih stlova raziitin slojera tiga of: tradicijom nasledona shvatanja. ir ranijih druilavs 0 Znataju i ugleduodredenih slojeva 1 odgovarajucih zanimanja Gea pier Satan 0 manusinom rat) viadac sem vot ‘ost! ko}i ube na diuslveno Tangiranje postojecth slojea, 1 ‘jhovog upleda itdes cane ae Negativne stavove prema manuelnom radu najpotpunije je ialodio Veblen u svojo) Rajat Teoria dovotiearskse Blase, u koWO) Kage da za sticanje 1 oGuvanje postovanja ljudi nije dovoljno po Sedov stono Bognsiva snag vee a5 esha prema Yad oh Sits presirom, jer ima malo Hodi iz-boljih klasa Koji ne pod {elu instikitvno] odvratnosti prema Vulgaraim oblicima rada Jos od vremena grékih losola pa do danas, investan stepen Koliarstva 1 oslobadanja od svakog dodira’s takvim proitvod- him provesims, Koji neposredno shule’svihama. svakodnewnog udskog divota, prizati su od strane misaonih judi kao preduse Tow za valjan ii ep, ii €ak besprekoran Ijudskt Zivot. U" cima Bvih chvilizovanih Tide, dokoigarsit 2ivot je, kako samm po sei ta- Kol po svojim posledicama, lep 1 oplemenjivajucies Veblen nam ne govori samo, o tadasnjo} eticl rada, ves t ‘na ivanredan natin, 6 mnogo etal, slika stil Zivota’ dokoli- Eirste'klase, kof Karakterita manici‘lepog.ponaganja, posled: ‘nja- moda w oblacenju, namestaju, Kotijama, igrama, sportovima Muksuznim Zivotinjama kag sto su Psi | Radi Roni. »Prefinjent ‘ukusl, mantel | Zivome navike, velo su korismi dokaz plement porekla: jer, dobro vaspitanje zahteva vremena, vezbanja i troi- ows, te ga zato ne mogu postiel oni Koji svoje vreme t energh ju moraja da posvete radu” ‘Veblen. govori | 0 razmetijivo} potroinfi, Po njemu, doma canst Koj taspolgi "vsokin "dofiotiom, a bi odin sve) prest®, te to da dokai skupocenim Kupovinama, odnosno Gacima, Veblenovi stavov! suf dalje aktuolni, mada su tara.sd epee rn ry eg i sa aira meats lr ars Bree eoeears thst gina ii eres ots Oa Mi ae oy Ne Poet manana ss Salim oe as ae aun eae El feo em ah, case lee pedir A a ae ert ee noncancer Semen es eae neice, ia ae ae mayo a Wich ost tai cuts cs Poe em apo hr ta rr cer Share ton eh a a es Sake Ramarieaa aml Ie i acest eh Re eh Sie eran me ihaeaea cee on Sens gaan kes pian mae eat Saas ada ey eee sa pan tara era cee sd pang wc a aE cate Sak © dae a ate Ue Sechabn done, mak rae Meira gett natu ocean Ere aa te ieee mere a te Ege ern, ee en at Pe, Siedees misao to'najbole ilustruje: skad Jo identikned|a = Sica dure eat ue natu SESS Sao eh rena me as oi i alee pa tara ete fees cei tae Sac at a Seer nd meg, ac ee Ste ee Scare ct angen ee yea Hioauiou ope Peer a TEE otic he eng sw, ou Te ea ces ev Seta erat ae te a Gh Gias Si article een (ert ram gaa aman chara rite Sea arena a ee oo Stee pane coma Smee Elid Sey RSI Ie SS cartesian uit weeaiioe a wine, na ohio! Pec Nt weiss Re pre Sd calamistis ean ia eran al es Gal ee fay acne fee rhs Se ey SEO pantie, ae, eaten teal SE mere Bae ae SAOPSTENJE REDAKCISE Na sednici Izdavatkog saveta, odréanoj 16. juna 1980, na predlog urednistva éasopisa u redakeiju »Poljax izabran je Vicko Arpad. Novi élan uredni- Stva je dugogodinji saradnik »Polja« i uspeino se bavi prevodenjem savremene knjizevnosti madar. skog jezika na srpskohrvatski. ‘2, se ail — So aa drone pomen, jeste_u'tome’ Sto "oponatanje odredcnog.nadinn Stein progeny ipl stiatesh nal) bore prov "sve vec, puta preko nowt bore U kaj Covek orgenateje nalazimo misao L. Vajta kako je sa nekl agin suprotanToflerovin Konstaacjamsa, for on nae a? primer kojt"nam govor | svedodt @ iacennan sioinom Rome romint kad aa pitanja rasieht Svotnt slows Rada. ‘sm Sram doSla, bla Sam peiénepretinjena, ojasnjava mt ana fea tbe poplin illu, Steary sect te fe Penal da Soe Ui ow nae poma 0 fomu govonin aa sam im Jednom rekia kao sam prethidne ott usta si Seiudt Carob fru Shvatita sam dh praca vaenost amboyer img hain pa pa sake sazgovore vile ne gle ne, Jed uvek slusam Carob frat all sad me vie ne bunk Sto ‘dina ostalihyudt volt deagatie stvarie iy ovih red modems SH eihade a! son ated a 20 vein sapadnin sovtlaee, Toler psolataij bor je nog aragog sta veka On fade. da nae vreme karakiehoe {etharrsnon Sivomih stova | da Covek mote mona slate a Fiver draw str ilo We sot = ovakim twrdnjoms, jer x realnom zivota ‘ogiest ghora Jedoog ft dragon gm zavll of tslova kor Iii ovek Hv, V kapitlizmy, & padimer Tolerove anal up favo fe kapittizam fe mogitnost svakako° ne 2a pre slavnike razliitih Klasa F'sljeva: Mopuénost izbora neko zane Ina he 7avist samo od 22ije 1 spowobnost wae | od drake polozaja i drugil faktora. Takode se move postaviti pitanje Kalk Folsc'na ova sblast moze primenitteorlia 9 Konverfessy koja fedretmneys eiranje kis? soja raga w tana at Fitotay Da it jo‘dovajan raaiog vest Ga se bogus somadai isto blaee phtanje Je Rolko, ha primecaiireodeca | Taree doprinosejeinoobratnost ec te pe ta posmatra | u zavisnosti od toga da Ii se ‘mogu pribavitl jadet hi'drugt predmelt‘potrosnje, Koj ae isticn Kao pokazatelit Mt simbolt polobaja Koll se zaurina ui odredeng} Stradiukaciona) stratus, Pato rasudivanje ur plan bce Svolevrsnu psihologlju sivas, Koja je svojstvena idcolorima’ tv. etolaghog drut, On! uprvo_paiage saloon sa iota Predmeta potroinje, a. pri tom’ne vode rafuna o mest Koje rede! io} Hausa ts sistem devvene proved, loa to ga \sloja u drustveno} organizacifi raga | Lzvore: kof!’ doptinose ferie & dohoti, Koh pretpoctatia sbjektivin maseentee dso Kupt jedna i driga star. an 'U zakljudku mofemo rei da bi pomenute Toflerove,analize smogle da Duct jo edna poturda da je stl 2vola po neki. ke ‘aiteratkama prevashodso sosjalnopetiolota Kategoria, Nie govo shvatanje 0 mmosiva raziitih podskupina i stlova fivola je teorijski jasno zasnovano. Druga "je stvar Kolko je njegova Koncepetja na lvestan natin wtopistiéka tT apologetska Globalno se optimistiski karakter njihovin,prognoza, bazira nna specifitnosti njegove futuroloske metodologije. On odbacule ‘Gepronranjntmetod eaplaaacj, Kons aja posldale ‘remo, | podvlatl da je buducnost pre vega Tevoluifa, tj. dk Jalektii ‘proces s kvalitativnim promenama u natina Huljenja Treba ‘stati | Cinjenicu, odnosno njepov stay, da drustvo koje se se vie deinegise na tel novih vedas | sve veeey rola Sowa ‘ota dvd's pian stare mihanine integrase {ie Ht potpuno nove omove' da bl se moglo.ponovo i. U vedi duit savovitna fetal Gemo midjense Mc Popovies, kala upeee ava na jedan velo vadan momenat sdijalekilke sla 2votae: nav sinSavajis de Sakai Je drutio ions safe taka uae {hu preoviaduju tradictonalnt oblici ponasanja, Zivotni silo slo Jeva'su vise izrafeni | poklanja se-veca pada razikama Ucom Douedi Yemedu slojeva Ako je druitvo® istorjski miade, i prt {om aay pri i fine reali, von alow jen su tek-u formtranju ? njihovim, razlikama’ se\pridaje mange pa he, Pri tom treba imal, -posebno wvidu fenomen takozvanth Grusivenih sskorojevidae* M. Popovie je bio nosiia istradivan|a sDisiema Sura drutiens suet deen rea Nolnt stilovit vrednosn sistemi u SR Srbijie" Teorijskonipote ak kvl 2a vo ltradianje autor Je iow sole aye Problem drusivene strakture, On smatea da, postoje ein gh he grape ‘lojeva’ jugoslovenskom “drustvul Git Je. socfalna Struktura veoma hetérogena: 1. slo} poltickih, priveednih | dr Yavin Tukovodilaca, 2. srednjt-socijliatick! slojevi, 3 sloev| ne posrednih proizvodaéa, 4 slojevi sitmih sopstvenika* U teoretskohipotetiskom okvins autor je ineo sledece pret: postavke slo} polititkih i privrednih. rukovodilaca karakterige izdvojen stil hola, ‘ukjudijae sable Kontakte = pepadnicima drusih Slojeva; =x srednjim slojevima poseban stil ivota je verovatno razvije- ‘ji: medu inteligencijom, dok su navike administrativmh shibe- ‘ka manje izrazene kad’ speciligne | 22 njih ujednaten slojni ob fk ponatanjas ee ee a ar ts cael gf ral oer ee man ce Sy sae dase ems cogee len a et Ube polja 235— najzad, pretpostavijeno je da se slojevi sitnosopstvenika znat fo iadvajaju od ostalih slojeva, jer njihov stil Zivota. ima dugu istorijskis tradiciju a Klasnom “drustvu. Tako Je porast masovne Ikalsute doveo do izvesnog ujednacavanja,kuldurnih standarda, Arata W clin, grado seoski nan Zivowa Gu jos veh, da farliita sevetar, Slo}-gradskih zanatlia je, naravno, usvojio niz ultarnin standarda gradskog Zvola, mada Se 1 tme verovatno ‘dosta razlikuje od. ‘srednjin slojeva i neposrednih. prolzvodaca.” majuct u vid sadatnje istragivanje, autort su smatrali da treba razlike W 2ivotnim stlovima iamedu slojeva iz sledecin 4) kskav je odaos prema radu; 8} Kakay Je nacin proiavodnie; 8) speclidnost u acing provodenja slobodnog. vremena Reaultatistrativanja koji su pre nocolko:godina publikowa- ni, pokavall st da jo ajegova osnowna hpoteea teorskt ispra= Th, Terje polurdend da Se aroat ojevtnedusobno eit I po. drudtvenom polotaju," pokazaju razlitite interes, maj Hialive stlove svota, rackete sistem vrednosti Loblike'swest ‘U ovom istmnvanja utvrdeno je da vecina tukovodiaca Zvi astatusnion stilome, 20 Kot Je. karakterstino zadoveljavanje Potreba, posredstvom norme “prestiza, a koji afirmise statusne eter Laake 2a plvisovage drusien sey. On sro) polotaj mradavaje i poterdulu preko upotrebe skupih st 7) Redinela sat posdbntn oblichna za, erstenjemn = De Dadiicina sezupes tek (O tome. govorl 1 Veblen) Ova) nadin 2 Nou karaktetiotican jen sedamdesct posto ispltanika, dok dvs eset 1 ceti posto iz ovog sloja pokasuju laveune eletnente ek fuzivnost, S00 Jeu poretenjt sostalima najveci procenst. Te og Sol tag Head ost 2 egal to. Si fledala’ noida drugacija da su w dzorake pobickih | privredmh ukovedilaca wilt vecem broju ont Roll se alaze na vecem po- Iozaju Sto se tice drugoe lola, najveta raclika izmeda shu Ika t stragnjaka posto upravo usar Zvota, Utvrdeno Je da Stafusno-potrosackimn stilom Hvi pedeset { dva posto isptanika, a Primarno.potrosatln, Koji je Racakteristitan’ 2a radnike, ete eset fond. 8 drupe strane, strucnjact su, kako Je iajavilo se Glamdesst tn posto fpitanita, prinvatll ish states stl, pase ‘moga amatrat tipiénim predstavaicima — smatraja israiivac "Takode je uivrdeno da st iotelektuaici najzacvorenija grup, a stuiboniet gaovvorentin, Nendo prokvadad slojet wae dat nih vase se po sla Puoia od octal drustvenih slo Jota Hay sul feu ovom isu2ivanju ckarakterisan kao primarno Postosatk lt sepalitarane U sferl matenjalne potrosnje w njemu Bigda sukob. polieoa, odsosno teznje radnika nisu uskladene s Zihovin mogucnostiina 1 maferjalaim raspotodivim sredstvima, BalStole powiebe 1 ne-moga da zadovoljavaja. prema. obravcima Reif’ pdatalt savrement i vladajuel, Radnici Jos uw velo) me Wrhacraht Svons zaradu, da trose 2 ishranu, a Pogotovo nekvall Hkovant U'sfer slobodnog vromena ont preteeno. ged teev FACIE odtone na. sportske paired. U'sferi dewenja radnici Rl nalotoveeni slop kootakel se ostvaruju umutar grupe al Sipnipsdnicima srednjeg sla, uglaenom shuzbenicima Ragicionain! naéie diveta jot Je karakieristiean 2a selo, Ri tam rasa Znoin ovde se proplicu {ako da slobodno vremte skoro pose sree vest prem Vee se nals Bro Wedta atonama, sadajuc radio, w Sanju Stampe, dk Je Giae wie BNR aitfzak,je sda, postol! priliéna sagasnost,izmed ee aljazak, je» oft pritiéna saglasnost izmedu stojah inucress | oddovarajudee sila fvota, pri emu Je sti 2 Note taj lator Koj, tgleda, pre utlee ne formicanje slojnog in erg neg to se goals Shnutoert.no oa) nly nile Seraline Uokazan i zahtora dalje, potpunije istrezivanjes” Tle nai wortane lobédhog remena ue ha, t#. vota pojediaih slojeva iit grupa, Pokazala st | druga istralivania Kod Ragu svetu U seakom skiaje, modemo zakljudi da stl ae ute ay yl: 0 tm in, oer ste seat a ia aan ca Sra ing Set eh i wn ca nei Sia ge apelin emt Ent mee Shame inp pea, oe ac Goat Loa Pai aa eG aatctere ie mis ates, ae a cc EMG ale ae aha, lead te tly a cir i a Ae NS {aicode je vial, dase takvim.pokaeateljma nacin 2vota, all ER GRRAr ance aa sei Pom, PROBLEM! DRUAIVENE STRUKTURE, BIGZ, Baur, suiPegilen THORIIE DOROLIEARSKE XLASE, ltr, Bes, 1 1 A. Toler, SOK ROUENOSTY, Rie, 198, str. 2. * Kad ag ppveeto ala, Hroa, era, 29 t@ poten. golem wrens rans Si esiaa Sts itt g ti tle Entree abla Pie agi one soon ye ene Sire de ae Sect tiraren ner arte aes a we 1S sofa Sen een a ar, a jee Reeth chi oe carat Sa ee a at Dontanesl, (eva se sociotogfa, br. tr I9F2, str- 73) 3M, Popov, asteden do, sr coh He sles alee Aen, Tren Sheetal Loneta deiteaMarelne sailing Bot one SEER Teal Ste tana sso Jeo Hoch inh 1 io, st, 29-28, » opsinlle vidi mPa dratvene sabre DRUSIVENE SLOJEVE 1 DRUSTVENA SVEST, str. 2 se 8 et, Mle ag Gat a a ep, Me BREE Saia weet are tie aks ato fk" Pee eile tek otha hp ela omcat Ee Sarat terre tt Shona ibaa as pa ante te EOP ARSE S bec teat Seer abe Say Gtiage ae Shue gia cate nat Henk nif) net nego propadnit Vth soja ee 2a fleanjsm a See Malogradanski entitet u pregradanskoj egzistenciji milenko perovié 236 polja Osnovna pogredka mnogih ustaljenih teorijskih_pogleda i val ine PRS, "EiEoraumen san na enomen fhalogradanstva sastofi so u tome sto je on tretiran uglaynom en Blo kao jedan “Konsistentntstoriakoantropolosko-psiholosk Eontingent!Ovakwey pogresl vole su xajeanitk st Fovorndsa atopradasstva urasieitin vremenima { okolnostim, Kole su docvolfavale tcorjaku Konstrukelju Kontinuiteta_njeyo: ToE satvole, ostonfenu na on Sto Je fenomenoloski Zajedaieko Thanflestovanje malogradanstva, Traganje 2a imanentnim.Karale Teatiaine Gvoga fesomens, oikrivanje bitin rasta t razvo} Mik apnjeve we raclicitin epohama a kontakt ekonomske, so. cede? PSSiortke analize)” zapostavljano. je karakteristicaom iskljudivosca kulturoloske 1 petholotke analize Kojo} je on podk ‘rgavan, Radi se upravo 0 tome da tek jedan interdiscinlinarai Yahvat u tkivo ovopa Tenomena mote raiuiti njesove stupnjeve Gvolucife | othr Istovremeno dejstvo imanentnih zakonitosti 1 Spoljnih faletora Koji ga oblikuu Tmajuci u vidu rasprostiranje 4 delovanje gradanskog natina proizvodnje, njegove ekonomske, socialne, ideoiske, politiske 4 stale implikacje, Gini se da ima elemenata za edna globalna Podela fenomena malogradanstva na tri reativno samostalna is