Босна и Херцеговина

Република Српска
Економска школа
Бијељина

Матурски рад

КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ

Ментор: Кандидат:
Бранкица Петровић, проф. Ђурђина Ристивојевић

Бијељина, мај 2022.

 САДРЖАЈ

Увод...................................................................................................................................... 3
1. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА .................................................................................... 4
2. ПОЈАМ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА ........................................................................... 5
3.1. Казне .......................................................................................................................... 8
3.1.1. Врсте казни ............................................................................................................. 9
3.1.1. Казна затвора .......................................................................................................... 9
3.1.2. Новчана казна ....................................................................................................... 10
3.1.3. Рад у јавном интересу .......................................................................................... 10
3.2. Мјере упозорења ..................................................................................................... 11
3.3. Мјере безбједности.................................................................................................. 12
3.3.1. Врсте мјера безбједности ..................................................................................... 12
3.3. Васпитне мјере ........................................................................................................ 13
Закључак ........................................................................................................................... 14
Литература........................................................................................................................ 15

2
Матурски рад Кривичне санкције

УВОД

У борби против криминалитета друштво се користи различитим мјерама које могу бити
превентивног и репресивног карактера. Превентивне мјере су усмјерене на отклањање
узрока који доводе до криминалитета, као што су напримјер побољшање материјалних
услова живота, подизање општег нивоа образовања становништва, развијање осjећаја
одговорности код грађана и тако даље. Ове мјере су усмјерене на стварање таквих
друштвених услова који дестимулативно дјелују на вршење кривичних дјела, њима се
отклањају стања и ситуације које могу довести до извршења кривичних дјела.
За разлику од њих репресивне мјере су мјере које се изричу учиниоцима кривичних
дјела. Оне су принудног карактера и по својој садржини значе ограничавање или
одузимања одређених права и слобода учиниоцима кривичних дјела. Ове мјере које се
принудно примјењују према учиниоцу кривичног дјела због извршеног кривичног дјела
називају се кривичним санкцијама а све укупност ових мјера у одређеном кривичном
законодавству чини систем кривичних санкција.

3
Матурски рад Кривичне санкције

1. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА

Кривично дјело је друштвена појава која представља противдруштвену дјелатност. То

је оно дјело које је законом предвиђено и које је скривљено. У науци кривичног права
познато је више подјела појма кривичног дјела. На првом мјесту, разликују се
формални и материјални појам кривичног дјела, а у оквиру ове подјеле постоје
многобројна и различита схватања о томе шта јесте кривично дјело. Појам кривчног
дјела који садржи елементе заједничке за сва кривична дјела је општи појам кривичног
дјела. Осим општег појма постоји и појам одређеног (посебног) кривичног дјела који
називамо бићем кривичног дјела.
Теорији кривичног права опредјељена су два појма кривичног дјела и то:
1. Формални, и
2. Материјални.
Формални појам кривичног дјела различито се одређује с обзиром на то да ли на
кривично дјело треба гледати као на повреду норме, или као на појаву у спољном
свјету. Према схватању Школе природног права, објект кривичног дјела је субјективно
право које припада сваком човјеку и које је неповредиво.
Материјалном појму кривичног дјела у науци кривичног права посвећена је далеко
мања пажња него формалном појму кривичног дјела, а и овдје су мишљења подјељена.
Савремена теорија при утврђивању појма кривичног дјела сматра да појам кривичног
дјела треба да садржи и формалне и материјалне елементе. Они чине јединство без кога
се појам кривичног дјела не може утврдити ни схватити, што значи да би нека
дјелатност представљала кривично дјело, неопходно је да има одређени материјални
садржај.
Основни елементи кривичног дјела су они елементи који су заједнички за сва кривична
дјела и који улазе у општи појам кривичног дјела. Општи појам кривичног дјела има
следећа четири елемента, а то су:

1) Дјело (радњу човјека);

2) Противправност,
3) Предвиђеност кривичног дјела у закону, и
4) Кривицу.

Ако се проблем гледа у односу на логички редослед, онда се на првом мјесту налази
људско понашање, односно радња која проузрокује одређену последицу. Прво мора да
постоји понашање, да би се онда могло говорити о његовим обиљежјима.
У погледу радње кривичног дјела постоји више теорија. Да би постојало кривично
дјело, мора да постоји одређено понашање човјека, које се испољава као чињење или
пропуштање (нечињење) гдје је дошло до извјесних промјена у спољном свјету. Да би
постојало кривично дјело мора да постоји радња - узрочни однос и последица. Радње се
могу манифестовати у виду чињења и у виду нечињења. Чињење вољни тјелесни
покрет, а нечињење је вољно пропуштање да се изврши нека радња на коју је учинилац
обавезан.

4
Матурски рад Кривичне санкције

2. ПОЈАМ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Криминалним радњама се наноси одређена штета друштву, због тога је криминал

друштвено негативна радња. Због тога је неопходно да друштво на такво понашање
одговори неком мјером а која би имала за циљ спјречавање даљег вршења кривичних
дјела. Свака држава, без обзира на друштвено-политичко уређење и облик владавине
није имуна од криминала као негативне друштвене појаве. Појединци или групе,
криминалним радњама повређују или угрожавају најзначајније друштвене вриједности,
па се таквим понашањима угрожава и држава зависно од природе дјела. Свако друштво
се бори против друштвено негативних појава, а посебно друштвеног опасног
понашања, тако што предузима одређене мјере за сузбијање криминала. Кроз историју
кривичног права, стари је проблем како реаговати на кривично дјело. Да би се сузбио
криминалитет у сваком друштву се предузимају одговарајуће мјере, које су различитог
карактера. Неке од тих мјера су усмјерене на одклањање узрока који доводе до
криминалитета, то јест мјере превенције криминалитета, док друге мјере имају
принудни карактер. Према томе, свако друштво предузима одређене мјере за сузбијање
криминалитета, које се могу пођелити на превентивне и принудне. Превентивне мјере
се могу пођелити на опште и посебне. Циљ предузимања ових мјера је да до криминала
уопште не дође. Принудне мјере подразумјевају примјену принуде према учиниоцима
кривичних дјела. Принудне мјере се називају кривичним санкцијама. Свеукупност
ових мјера у одређеном законодавству чини систем кривичних санкција. Пошто суд
утврди да је оптужени учинио кривично дјело, мора му се изрећи нека мјера или
санкција. Кроз историју друштва, казна је била једина кривична санкција. Казна се кроз
временски период мјењала по тежини, дужини трајања и према самом начину
извршења. Временом су поред казне уведене и друге кривичне санкције. Систем
кривичних санкција спада у најзначајнија питања кривичног права, јер је он по свом
значају главни дио кривичног права. Кривичне санкције су законом предвиђене
репресивне мјере које се с циљем сузбијања криминалитета примјењују према
учиниоцу противправног дјела које је у закону предвиђено као кривично дјело на
основу одлуке суда донешене у након спроведеног кривичног поступка.За друштво су
санкције од изузетног значаја, а такође и за појединца који је погођен кривичним
дјелом. Како је већ речено, кривичне санкције су се током развоја друштва и кривичног
права кроз историју мјењале. Напуштане су неке старе које нису одговарале потребама
друштва датог времена, а прихватане нове кривичне санкције. Под кривичноправним
санкцијама подразумјевају се све државне мјере изречене у кривичном поступку
учинитељима кривичних дјела или противправних радњи које се састоје у губитку или
ограничењу њихових права. Уопште посматрано, кривичне санкције су мјере
друштвеног реаговања према учиниоцима кривичних дјела, а њихов заједнички циљ је
заштита друштва од криминалитета. Дакле, репресивност кривичних санкција се огледа
у томе што оне представљају одређено зло за учиниоца кривичног дјела или пријетњу
злом. На овакав начин спречава се даље вршење кривичних ђела онима који су то већ
учинили, а опомињу потенцијални учиниоци. У теорији кривичног права говори се о
одређивању овог појма у формалном и у материјалном смислу. Под формалним појмом
кривичних санкција подразумјевају се мјере које се предузимају према учиниоцу
кривичних дјела, које изриче суд због учињеног кривичног дјела, само у случајевима и
под условима који су одређени у закону.

5
Матурски рад Кривичне санкције

Кривичне санкције се међусобно разликују (нпр. санкција може бити дуготрајни затвор,
али и судска опомена), али постоје и нека општа, заједничка обиљежја свих кривичних
санкција, која се састоје у сљедећем:
 Све кривичне санкције имају заједничку општу сврху која се састоју у томе да се
њиховом примјеном штити друштво од криминалитета;
 Кривичне санкције по правилу обухватају лишавање или ограничавање слобода
или права учиниоца кривичног дјела;
 Кривичне санкције морају бити предвиђене у закону који је био на снази у
вријеме извршења кривичног дјела;
 Само се учиниоцу кривичног дјела може изрећи санкција;
 Само суд може изрећи кривичну санкцију, и да би суд изрекао кривичну
санкцију, претходи судски поступак у коме се утврђује постојање услова за
изрицање одређене санкције.

Изречене кривичне санкције извршавају се по службеној дужности, уколико је

потребно и примјеном мјера принуде, с тим да учинилац кривчног дјела није у прилици
да сам о томе одлучује.
Према материјалном појму кривичних санкција под кривичним санкцијама се
подразумијевају мјере друштвеног реаговања према учиниоцима кривичних дјела, које
имају за цилј заштиту друштва од криминалитета. 122 Сва наведена обиљежја
кривичних санкција одређена су, односно представљају средство заштите друштва од
криминалитета. Та обиљежја којима се кривичне санкције одређују и као мјере
друштвеног реаговања против учинилаца кривичних дјела, представљају основна
обиљежја, без којих би кривичне санкције изгубиле своју друштвену
садржину.Друштво учиниоцу кривичног дјела ставља до знања да је његово понашање
штетно за заједницу, те да је његово понашање одраз недисциплине учиниоца, односно
учиниочево непоштовање одређених норми, које друштво налаже. Дакле, друштво
нормама ограничава понашање појединаца у општедруштвеном интересу. Сваки
појединац мора да се понаша у складу са нормама и да се покорава друштвеној
дисциплини. Према томе, друштвеном дисциплином друштво се чува од напада или
угрожавања појединаца, док саме кривичне санкције имају у томе важну улогу.
Материјално-формални појам кривичних санкција настао је као посљедица става да
само формални појам кривичних санкција, као и само материјални појам кривичних
санкција, нису у стању да у потпуности освјетле један овако комплексан феномен.
Посматрано на овај начин, кривичне санкције престављају средство којима се штити
друштво од криминалитета, а санкције изриче суд учиниоцима кривичних дјела, у
случајевима и под условима који су одређени у закону.

6
Матурски рад Кривичне санкције

3. ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Систем кривичних санкција у југословенском кривичном праву садржи четири врсте

кривичних санкција. То су:
1) Kазне;
2) Mjере упозорења (условна осуда и судска опомена);
3) Mjере безбjедности и
4) Васпитне мјере.
С обзиром на то могло би се говорити о плуралистичком систему кривичних санкција.
Ипак је ријеч о дуалистичком систему кривичних санкција гдје се с једне стране јавља
казна, а с друге, мјере безбједности. Наиме, мјере упозорења су алтернатива казни и
тешко су замисливе без њеног постојања, а васпитне мјере су у ствари у крајњој линији
специјална врста мјера безбједности које се примјењују према одређеној категорији
учинилаца (малољетницима).
Општа сврха кривичних санкција јесте остваривање заштитне функције кривичног
права (члан 5. став 2. КЗ СРЈ). Општа сврха прописивања и изрицања кривичних
санкција није другачија од основног циља кривичног права у цјелини, а то је да се
путем генералне и специјалне превенције сузбијају друштвено опасна понашања и тако
пружи кривичноправна заштита основним добрима у једном друштву. Иако КЗ СРЈ у
наведеној одредби говори о друштвеним вредностима, ту се свакако подразумијевају и
добра појединца која су у једном демократском друштву истовремено и друштвена
добра од највишег значаја (на примјер, живот, слобода, углед и част и др.).
Поред опште сврхе свих кривичних санкција свака врста, тип санкције има и своју
посебну сврху. Тако КЗ СРЈ садржи и одредбе о посебној сврси сваке од четири врсте
кривичних санкција које, полазећи од опште сврхе кривичних санкција, одражавају
извесне специфичности у погледу остваривања сваке од тих врста кривичних санкција
(чл. 33, 51, 60. и 74. КЗ СРЈ). Наше кривично право познаје и неке мјере које, иако
имају извјесне сличности са кривичним санкцијама, нису обухваћене системом
кривичних санкција јер им недостају неке битне карактеристике које свака кривична
санкција мора да посједује. Тако, правне посљедице осуде (чл. 88-90. КЗ СРЈ) не изриче
суд у кривичном поступку, оне наступају по сили закона код осуде за одређена
кривична дјела или на одређене казне. Ни мјера одузимања имовинске користи
прибављене кривичним делом (чл. 84–87. КЗ СРЈ) није кривична санкција, али из
других разлога. Наиме, том мјером се само реализује принцип да нико не може
задржати имовинску корист прибављену кривичним дјелом. Њоме се не одузимају или
ограничавају нека добра учиниоца, односно она не представља репресију која се
предузима против њега. У односу на оно што је прибавио кривичним дјелом учинилац
никада не може стећи нека права, поготово не право својине.
Од значаја за област кривичних санкција у нашем кривичном праву су одредбе о
рехабилитацији, брисању осуде и давању података из казнене евиденције (чл. 91-94. КЗ
СРЈ).

7
Матурски рад Кривичне санкције

3.1. Казне

Иако је данас систем кривичних санкција проширен и обогаћен и другим врстама

санкција, казна је и даље остала најважнија кривична санкција. Мада је било одређених
криминалнополитичких настојања да се казна у потпуности замијени неким другим
кривичним санкцијама та настојања, уколико их је уопште могуће реализовати, нису
оправдана. Кривично право је незамисливо без казне, односно оно би без ње сасвим
промијенило свој карактер. Зато данас не постоји ниједна држава која би била спремна
да се лиши казне као волног причињавања одређеног зла учиниоцу кривичног дјела.
Појам казне садржи у основи исте, односно сличне елементе као и општи појам
кривичних санкција. Разлике се претежно уочавају у погледу начина испољавања
обавезних елемената тог појма.
Тако, материјално-формални појам казне се одређује на сљедећи начин. Казна је мера
која се у циљу сузбијања криминалитета примјењује према учиниоцу кривичног дјела
на основу одлуке суда након спроведеног кривичног посшупка. Најважнија разлика у
овом појму у односу на појам кривичних санкција, јесте што се овдје као претпоставка
за примјену казне тражи да је учињено кривично дјело.
Другим речима, неопходна претпоставка за примјену казне јесте да је учињено дјело
које садржи све обавезне елементе који се траже за постојање кривичног дјела, па и
кривицу (објективно-субјективни појам кривичног дјела). Шта више, за разлику од
неких других кривичних санкција, казна се без кривице у савременом кривичном праву
не може ни замислити. Кривица је и суштински везана за казну, јер казна без кривице
значи негацију кривичног права и кршење његових основних начела.
Степен репресивности је највиши код казне. Казна највише задире у права и добра
учиниоца кривичног дјела. Казна у свом бићу нужно садржи одређено зло. Негирање
чињенице да казна увијек садржи одређено зло значило би истовремено негирање и
самог појма казне. То не значи да је казна сама себи циљ. Напротив, циљ, односно
сврха казне мора бити нешто што се не налази у самом бићу казне, већ нешто што је
ван тог бића. Иако се применом казне причињава одређено зло учиниоцу, то не значи
да се казна своди на голу репресију.
Оно што је карактеристично за казну, а не и за неке друге кривичне санкције (нпр.
мјере безбједности) јесте да она значи и социјално-етички прекор које друштво упућује
учиниоцу кривичног дјела. Отуда и њена нераскидива веза са кривицом. Начело
законитости је такође код казне најдоследније спроведено. То се, између осталог,
огледа у томе што се, осим општих одредаба о казни у општем дијелу, она прописује и
за свако поједино кривично дјело у посебном дијелу. Прописујући која људска
понашања представљају кривично дјело, законодавац истовремено за њих прописује и
казну.

8
Матурски рад Кривичне санкције

3.1.1. Врсте казни

Кривично законодавство обухвата 4 врсте казни:

1. Затвор у трајању од 40 година (умјесто смртне казне);

2. Затвор;
3. Новчана казна;
4. Рад у јавном интересу.

Кривично право полази од уобичајене подјеле на главне и споредне казне. Главне казне
су затвор од 40 година, казна затвора и рад у јавном интересу, док новчана казна се
може изрећи као споредна казна и као главна казна. Новчана казна се као споредна
може изрећи само уз казну затвора као главне казне. Казна је принудна мјера коју
изриче суд ради заштитте друштвених вриједности одређеним кривичним законом.
Основни елементи казне јесу:
 Принудна мјера;
 Казном се постиже сврха одређена законом;
 Казна мора бити прописана законом;
 Примјена казне зависи од постојања кривичног дјела и одговорности;
 Казне изриче само суд у прописаном поступку.
Релативни елементи казне јесу:
 Казна треба да буде лична;
 Казна треба да буде хумана;
 Сразмерна тежини и друштвеној опасности дјела;
 Казна треба да буде дјељива;
 Казна треба да буде поправљива;
 Казна треба да буде замјенљива, што значи да се у одређеним случајевима може
заменити блажом казном.

3.1.1. Казна затвора

Казна која се састоји у одузимању слободе кретања учиниоцу кривичних дјела за

одређени период, односно у лишењу слободе другог лица. Казна затвора је најтежа
врста казне у нашем кривичном законодавству. Изриче се на пуне године и месеце а
она која се изрекне на период од 6 мјесеци рачуна се и на дане. Казна затвора се
изузетно може изрећи у трајању од 30 до 40 година само оним учиниоцима кривичних
дјела који су у време извршења кривичних дјела имали више од 21 године. Ова казна
изриче се алтернативно заједно са казном затвора до 20 година. Представља замјену за
ранију смртну казну и прописана је само за најтежа кривична дјела (тешко убиство,
геноцид...) Казна затвора прописана је као једина главна казна за неко кривично дјело,
али може бити прописана и кумулативно и алтернативно са главном казном.
Осуђеног који је издржао половину казне затвора, суд може условно отпустити са
издржавања казне, ако се у току издржавања казне толико поправио да се са правом
може очекивати да че се добро владати. У обзир се узима његово добро владање за
вријеме издржавања казне.
9
Матурски рад Кривичне санкције

3.1.2. Новчана казна

Казна затвора је једна од најстаријих кривичних санкција. Третира се као замјена за

краткотрајне казне затвора. Данас се веома чето примјењује. Погодна је за лакша
кривична дјела, али и за кривична дјела лакшег криминалитета. Новчана казна је
плаћање одређеног новчаног износа учиниоца држави. Најмања новчана казна у
кривичном законодавству је 200€, а највећа 20.000€, односно 100.000€ за кривична
дјела учињена из користољубља. У случају не плаћања новчане казне у одређеном року
који је суд оставио за плаћање, суд ће новчану казну замијенити радом у јавном
интересу уз пристанак осуђеног или казном затвора тако што ће за сваких започетих
25€ одредити један дан затвора.

3.1.3. Рад у јавном интересу

Рад у јавном интересу има своју негативну и позитивну страну. Позитивна страна ове
санкције је то што осуђена лица не губе друштвени контакт, могу наставити да се баве
својом професијом, мањи су трошкови њеног извршења, лица са којим долази у контакт
током обављања рада у јавном интересу могу позитивно утицати на осуђено лице, и за
неке учиниоце ова санкција има едукативни карактер. Док за негативну страну се
сматра да нема хуманитарних и волонтерских организација у оквиру којих би се овај
рад обављао, недостатак оних који би надгледали извршење ове снкције и постоји
могућност да лица која долазе у контакт са осуђеним постану жртва кривичног дјела.
Рад у јавном интересу је предвиђен као главна казна. Ова санкција се може изрећи за
кривична дјела гдје је прописана казна затвора до 3 године или новчана казна. Рад у
јавном интересу мора бити рад који је користан за друштво, којим се не вријеђа људско
достојанство и који се врши у циљу стварања добити. Не може бити краћи од 40 сати
нити дужи од 240 часова (значи краћи од 1 мјесеца нити дужи од 6 мјесеци). Уколико
осуђени не обави часове рада који су му одређени долази до замјене казном затвора и
то за сваких 40 сати мјесец дана затвора.

10
Матурски рад Кривичне санкције

3.2. Мјере упозорења

Условна осуда и судска опомена чине посебну врсту кривичних санкција, које се
уобичајено називају мjерама упозорења, односно адмонитивним санкцијама. Сврха
условне осуде и судске опомене јесте остваривање принципа да је казна, а нарочито
казна лишења слободе, крајње средство (ultima ratio), односно да не треба
примjењивати строже санкције све док се општа сврха кривичних санкција може
постићи блажом врстом санкције. Ово се нарочито односи на лакша кривична дjела гдjе
је и даље владајуће схватање да треба избjегавати краткотрајне казне лишења слободе.
Осим тога, ове кривичне санкције имају и неке друге заједничке карактеристике што
оправдава став законодавца који их сврстава у исту врсту, односно тип санкција.
Тако, оне су санкције које су претежно, ако не и искључиво специјално-превентивног
карактера, које су окренуте учиниоцу кривичног дjела. Међутим, оне се међусобно по
неким ментима значајно разликују. Док је условна осуда реална прijетња конкретно
утврђеном казном која се под одређеним условима може реализовати, судска опомена
се своди на голу опомену која дефинитивно остаје само опомена. У случају извршења
новог кривичног дjела она се једино узима у обзир као ранија осуђиваност што може
представљати отежавајућу околност приликом одмеравања казне за то, ново кривично
дjело.
Елементи који одређују сврху и суштину условне осуде и судске опомене у ужем
смислу су:
1) Избjегавање примене казне. Риjеч је о тежњи која је својствена условној осуди и
судској опомени, да се њиховом примјеном избегну негативне посљедице казне
лишења слободе и то нарочито оних краткотрајних. Две су основне предности у том
погледу: избјегава се штетан утицај краткотрајних казни лишења слободе и штеде се
материјална средства друштва;
2) Утицај на учиниоца да више не врши кривична дјела. Условна осуда и судска
опомена дјелују скоро искључиво на плану специјалне превенције, оне треба да остваре
позитиван утицај на учиниоца у смислу његовог будућег уздржавања од вршења нових
кривичних дјела;
3) Условна осуда је упозорење уз прешњу казне. Казна односно пријетња казном
представља суштину условне осуде, она јој обезбјеђује ефикасност и функционисање.
Код судске опомене ради се само о упозорењу, што сужава могућности и домен
примјене судске опомене у односу на условну осуду.

11
Матурски рад Кривичне санкције

3.3. Мјере безбједности

Иако се неким мјерама безбједности не може негирати извјесно генерално-превентивно

дејство, а још мање казни специјално-превентивни учинак, оно што разликује два типа
кривичних санкција јесте прије свега начин остваривања опште сврхе кривичних
санкција.
Постизање циљева кривичноправне заштите казном врши се у првом реду на
генерално-превентивном плану. Код мјера безбједности пак, специјална превенција је у
првом плану, генерална превенција је споредан ефекат који је изражен у знатно мањој
мјери него код казне, или је сасвим одсутан. Даље, казна значи и социјално-етички
прекор кривично одговорном учиниоцу, док је мјера безбједности вредносно неутрална
санкција заснована на опасности учиниоца у смислу поновног вршења кривичног дјела.
Казна се никада не смије изрећи (или не изрећи) само због специјалне превенције, док
је код мјера безбједности то не само могуће, него и правило. Разлог постојања мјера
безбједности је и данас, као и приликом њиховог настанка, да се казна сувише не
оптерети специјално-превентивним задацима и што се као основ за примену казне не
смије на прво место стављати опасност учиниоца.
Када су у питању одређени учиниоци кривичних дјела и одређене ситуације, сама казна
не може бити довољан и адекватан начин реаговања на вршење кривичних дјела. Док је
казна, односно пријетња казном, окренута прије свега потенцијалним учиниоцима,
мјере безбједности су кривичне санкције предвиђене да буду реакција на индивидуалну
друштвену опасност одређеног учиниоца (осим мјере безбједности одузимања
предмета којој је циљ отклањање опасности од неке ствари). Опасност учиниоца се
схвата као опасност за околину, опасност да се врше нова кривична дјела. То не значи
да се примена мјера безбједности везује за одређене типове делинквената, нити да су
прихватљиве биолошке, односнобиолошке интерпретације појма опасности учиниоца.
Избор, врста и трајање мјера безбједности одређује се на основу процјене опасности и
учиниоца. Кривично дјело ни приближно нема онај значај који има код примјене казне.
Ипак, оно може бити значајан индикатор за утврђивање опасности учиниоца.

3.3.1. Врсте мјера безбједности

Кривично право предвиђа седам мјера безбједности:

1) Обавезно психијатријско лијечење и чување у здравственоју станови;

2) Обавезно психијатријско лијечење на слободи;
3) Обавезно лијечење алкохоличара и наркомана;
4) Забрана вршења позива, дјелатности или дужности;
5) Забрана управљања моторним возилом;
6) Одузимање предмета;
7) Протјеривање странца из земље.

12
Матурски рад Кривичне санкције

Наведене мјере се могу класификовати по различитим критеријумима. Уобичајене су

подјеле на мере безбједности медицинског карактера и остале мјере безбједности, на
мјере безбједности личног и стварног карактера, као и на мјере безбједности са и без
лишења слободе. Могуће их је подијелити и на обавезне и факултативне, као и на оне
које се изричу самостално или уз неку другу кривичну санкцију.
Предвиђене мјере безбједности су по својој садржини и природи хетерогене. Док то на
теоријском плану представља сметњу за стварање опште теорије мјера безбједности, у
томе је у ствари њихова предност као врсте кривичних санкција. Та хетерогеност
донекле одражава и суштину мјера безбједности. Оне су обликоване тако да одговарају
специфичним ситуацијама у којима представљају погоднији облик реакције од казне
(или само казне) која у тим специфичним случајевима није адекватна кривична
санкција, или сама није довољна за постизање превентивних циљева.

3.3. Васпитне мјере

Малољетном учиниоцу кривичних дјела могу се изрећи ове васпитне мјере:

1) Дисциплинске мјере: укор и упућивање у васпитни центар за малољетнике;
2) Мјере појачаног надзора: појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или
стараоца; појачан надзор од стране органа старатељства и појачан надзор уз дневни
боравак у одговарајућој установи за васпитавање малољетника;
3) Заводске мјере: упућивање у васпитну установу; упућивање у васпитно-поправни
дом и упућивање у посебну установу за лијечење и оспособљавање.
Избор васпитне мјере - При избору васпитне мјере суд ће узети у обзир узраст, степен
душевне развијености, психичка својства, склоности и степен васпитне запуштености
малољетника, побуде из којих је дјело учинио, дотадашње васпитање, средину и
прилике у којима је живио, тежину дјела, да ли је према малољетнику раније била
изречена васпитна мјера или казна и све друге околности које могу бити од утицаја за
изрицање оне мјере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мјера.
Изрицање васпитних мјера - Дисциплинске мјере изричу се према малољетнику према
којем није потребно предузети трајније мјере васпитања, а нарочито ако је учинио
кривично дјело из непромишљености или лакомислености.
Мјере појачаног надзора изричу се према малољетнику према којем треба предузети
трајније мјере васпитања, преваспитања или лијечења уз одговарајући надзор, а није
потребно његово потпуно одвајање из дотадашње средине.
Заводске мјере изричу се према малољетнику према којем треба предузети трајније
мјере васпитања, преваспитања или лијечења и његово одвајање из дотадашње средине,
а суд оцијени да се сврха васпитних мјера не може остварити.

13
Матурски рад Кривичне санкције

ЗАКЉУЧАК

Закон о прекршајима предвиђа четири врсте прекршајних санкција у које спадају казне,
опомене, заштитне мјере и васпитне мјере.
Поред ових прекршајних санкција Закон је предвидео и мјеру одузимања имовинске
користи која по својој природи није прекршајна санкција већ посебна правна мјера која
има за циљ да спријечи да учинилац прекршаја задржи имовинску корист коју је
прибавио извршењем прекршаја. У оквиру овако постављеног система прекршајних
санкција свака од предвиђених врста санкција доживјела је извјесне измјене у свом
садржају и начину прописивања.
Најзначајније промјене предвиђене су у систему казни за прекршаје. Казна затвора
регулисана је на начин који одговара досадашњим решењима у погледу ове казне. Она
се може прописати само законом, а може се изрећи само као главна казна. Њен општи
минимум остаје један дан, а максимум тридесет дана, с тим што за теже прекршаје
максимум може бити и шездесет дана. Новчана казна је најчешће прописана казна у
прекршајном праву. Она је у новом Закону претрпела значајне промјене, како у погледу
општег законског оквира за њено прописивање и изрицање, тако и у погледу начина
њеног изрицања. Законски оквири за њено прописивање и изрицање зависе од субјекта
прекршаја коме се казна изриче, али и од тога којим је прописом одређен прекршај за
који се новчана казна прописује.

14
Матурски рад Кривичне санкције

ЛИТЕРАТУРА

 Миланко Алаџић, Русмир Козарић, - „Кривично право“ Добој, 2016.

 Далибор Дамјановић, - „Кривично право“ Бања Лука, 2013.
 Др Зоран Стојановић, - „Кривично право“ Београд, 2002.
 Бора Чејовић, - „Кривићно право“ Бања Лука 2008.

Интернет извори:
 file:///C:/Users/IC/Downloads/79330378-KRIVI%C4%8CNE-SANKCIJE.pdf
 file:///C:/Users/IC/Downloads/krivicensankcije.pdf

15
Матурски рад Кривичне санкције

Оцjена израде практичног МР _______________ (__)

Оцjена усмене одбране МР _______________ (__)

Закључна оцjена ________________ (__)

Коментар:

Комисија: 1. ______________________
2._______________________
3._______________________

Датум одбране: _____________

16