Сложени каматни рачун

Разлика између простог и сложеног каматног рачуна је у томе што се код

простог каматног рачуна у свим обрачунским периодима камата рачуна на
исту суму (главницу), а код сложеног каматног рачуна у сваком
обрачунском периоду камата се рачуна на главницу, која је претходно
увећана за износ камате из претходног периода.
Пример. Израчунати колико ће интереса донети сума од 10000 динара за
време од 3 године уз 6%:
a) по простом рачунању интереса;
б) по сложеном рачунању интереса. (Рачуна се интерес крајем сваке године)
a) Прост интерес
Дуг је 10000 динара.
10000  6 1
На крају прве године i  600
100
10000  6 1
На крају друге године i  600
100
10000  6 1
На крају треће године i  600
100
Укупан интерес: 1800
и дуговање крајем треће године 10000  1800  11800 динара.
б) Сложен интерес
Почетни дуг 10000 динара.
10000  6 1
Интерес на крају прве године i1   600
100
Дуг крајем прве године 10600.
10600  6 1
Интерес на крају друге године i2   636
100
Дуг крајем друге године 11236.
11236  6 1
Интерес на крају треће године i3   662,1
100
Дуг крајем треће године 11898,16.
Сложена камата из године у годину се повећава, јер се рачуна не само на
почетни дуг већ и на камату из претходних периода, па је укупна сложена
камата за све три године већа од укупне просте камате. Израчунавање камате
и додавање претходном дуговању зове се капиталисање. Може бити једном,
два пута или више пута годишње. Обрачунавање камате је на крају или на
307
 Сложени каматни рачун

почетку обрачунског периода (декурзивно или антиципативно рачунање

камате), па тај податак стоји уз стопу за обрачун. На пример 5% (pa)d значи да
је каматна стопа годишња и да се камата рачуна декурзивно, а 3% (ps)a значи
да је каматна стопа полугодишња, и камата се рачуна антиципативно.
При декурзивном рачунању камате дужник прима данас K динара, а по
истеку зајма враћа K + i динара, а при антиципативном рачунању камате
дужник прима K - i динара данас, а по истеку зајма враћа K динара.

1. Израчунавање крајње вредности капитала – Фактор

акумулације I pn %

Ако је сума од 1 динара дата у банку уз интерес по стопи p % годишње

P
декурзивно, тада ће на крају првог периода бити 1   r динара, на крају
100
rp  P 
другог периода r   r 1    r динара.
2
100  100 
r n1 p  P  n1
На крају n-тог периода r n1   r n1 1    r r  r .
n
100  100 
Значи крајња вредност улога од једног динара заједно са каматом p % после
n периода износи r n динара. Ако је у банку уложено K динара крајња
вредност капитала после n периода биће Kn  K  r n . Значи основна релација
између почетног капитала K и увећаног капитала (крајњег капитала) после n
обрачунских периода K n је:
n
 p 
K n  K 1   , Kn  KI p% ,
n

 100 
p - декурзивна каматна стопа,
p
r  1 - декурзивни каматни чинилац,
100
1np% - вредност фактора акумулације r n који се налази у таблицама сложених
камата за дату каматну стопу и дати број обрачунских периода.
Ако време укамаћивања t  n  s није цео број обрачунских периода, онда се
увећани капитал израчунава:
a) Рационалном методом K n  K  r t ;
 ps 
b) Комерцијалном методом K n  K I pn % 1  .
 100 
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

За време n се рачуна сложена камата, а за време s проста камата (мешовито

капиталисање). Ако је преостало време s од целог броја обрачунских периода
дато у месецима онда следи да је:
 pm 
K n  K I pn % 1   , где је m број преосталих месеци. Ако је преостало
 1200 
време изражено у данима онда је:
 pd 
K n  K I pn % 1  .
 36000 
 p 
Конформна каматна стопа се добија из релације pk  100 m 1   1 , где
 100 

је:
p – каматна стопа за обрачунски период у односу на који се тражи конформна
стопа,
m – број капиталисања у току обрачунског периода у односу на који се тражи
конформна стопа. При непрекидном капиталисању увећани капитал је:
np
Kn  K e 100
.

Задаци:

1. На коју ће суму нарасти капитал од 10000 динара после 5 година са 6%

(pa)d при капиталисању:
a) годишњем, б) полугодишњем, в) четворомесечном.

Решење:
a) Ако решавамо помоћу таблица добијамо:
Kn  10000 I 65%  100001,338226 13382,26 , а без таблица
5
 6 
K n  K  r  100001 
n
  10000 1,06  13382,26 .
5

 100 
б) Ако је 6% годишња стопа, онда је релативна полугодишња стопа
6
p   3% , а број периода је n  10 полугодишта. Решење помоћу
2
таблица је Kn  10000 I 310%  100001,343916 13439,16 , а без таблица
10
 3 
K n  100001    10000 1,03  13439,16 .
10

 100 
в) Сада је број периода n  15 четворомесечја а релативна
 Сложени каматни рачун

6
четворомесечна стопа је p   2% . Решење помоћу таблица је:
3
Kn  10000 I 215%  13458,68 , а ако решавамо без таблица добијамо
20
 2 
K n  100001    10000 1,0215  13458,68 .
 100 

2. Капитал од 10000 динара уложен је у банку 12 година и 5 месеци уз

каматну стопу 2% (pa)d и годишње капиталисање. Одредити увећани
капитал комерцијалном методом.

Решење:
 pm  12  25  12 121
K n  K  I pn % 1    10000  I 2% 1    10000  I 2%  
 1200   1200  120
121
 10000 1,26824   12788,10 .
120

3. У банку је уложено 30000 динара уз каматну стопу p % . Крајем прве

године је подигнуто 30000 динара, па је остатак крајем друге године 900
динара. Одредити каматну стопу p % , ако је капиталисање годишње.

Решење:
30000 I 1
p% 
 30000  I 1p%  900;

  p    p 
 300001    30000   1    900 ;
  100    100 
 p 
300 p1    900 ;
 100 
300p  3 p 2  900  0 ;

 100  100 2  4 1 300 

p 2  100p  300  0 , p1, 2  .
2
Долази у обзир само позитивно решење p  2,91% .
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

2. Израчунавање почетне вредности капитала - Есконтни фактор

II pn %

Решавањем једначине Kn  K  r n по K добија се K  K n  r  n .

r  n - есконтни фактор и налази се у другим таблицама, у таблицама
сложених камата као II pn% па је K  Kn II pn% .
Према томе есконтни фактор је реципрочна вредност фактора акумулације,
односно друге таблице су реципрочна вредност првих таблица сложених
камата (и обратно)
1
II pn %  n .
II p %
Ако време укамаћивања није цео број обрачунских периода (периода
капиталисања) онда се решавањем одговарајућих једначина по K код фактора
акумулације добијају релације:
a) Ако је преостало време после целог броја периода капиталисања
изражено у месецима:
Kn K n  II p %n
K  .
 pm 
1
pm
I pn % 1  
 1200  1200
б) Ако је преостало време после целог броја периода капиталисања
изражено у данима:
Kn K n  II p %n
K  , где је n – цео број периода

pd 
1
pd
I pn % 1 
 36000  36000
капиталисања.

Задаци:

1. Који износ је уплаћен у банку пре 4 године која плаћа 4% (pa)d камате уз
годишње капиталисање, ако се данас располаже са сумом од 300000
динара?

Решење:
4
Kn  300000, n  4 , r  1 , стога је
100
K  Kn  r n  3000001,044  300000 0,8548 256440 или
 Сложени каматни рачун

K  Kn  II pn%  300000 II 44%  300000 0,8548 256440.

2. Који ће капитал за 8 година са 6% (pa)d камате да порасте на 40000

динара? Капиталисање је полугодишње.
Решење:
3
Kn  40000, n  16 , r  1 , па је
100
K  Kn  II pn%  40000 II 316%  40000 0,6232 24928.

3. Пре 10 година (од данас) уложено је 10000 динара, а пре 5 година (од
данас) уложено је 20000 динара. Колико треба уложити данас да би збир
свих улога после 15 година (од данас) износио 300000 динара? Каматна
стопа је 6% (pa)d, а капиталисање је годишње.
Решење:
10000 I 610%  20000 I 65%  K  300000 II 615% ,
100001,7908 200001,3382 K  300000 0,4173,
17908  26764  K  125190 ,
K  80518 .

4. Дужник може своју обавезу да изврши на следећа два начина:

a) да одмах плати 90000 динара и
б) да плати 60000 динара после 4 године и 60000 динара после 9 година.
Шта је повољније за дужника, ако је капиталисање годишње, а каматна
стопа је 6% (pa)d ?
Решење:
Да би упоредили ова два начина плаћања сведимо их на исти рок, на
пример, на рок данас:
Први начин плаћања сведен на рок данас је: K  90000 , а други сведен на
рок данас је:
L  60000 II 54%  60000 II 59%  60000 0,8227 60000 0,6446
 49362  38676  88038 .
За дужника је повољнији други начин плаћања.
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

3. Фактор додајних улога

У пракси је понекад потребно разматрати збир више једнаких износа који се

појављују у једнаким временским размацима (улози или обавезе, уплате или
исплате), како на почетку временских размака тако и на њиховом крају. Они
могу бити различито орочени и може се поставити питање њихове коначне
вредности. При свему томе, да би се могли упоредо разматрати морају се
свести на исти рок. Тај рок је или један период после појаве последњег
износа, или сам дан појаве последњег износа.
Обично се претпоставља да су ови износи улози, па се зато израчунавање
крајње вредности збира свих износа и све операције у вези са њима обично
стављају под назив рачун улога, а ови износи поједностављено називају
улозима. Зато ћемо и ми надаље говорити само о улозима.

4. Улагање почетком обрачунског периода

Ово је случај улагања почетком периода (почетком године, почетком

полугодишта), а збир свих улога са интересом на интерес се тражи крајем
периода у коме је дат последњи улог.
Можемо да кажемо да је карактеристика овог типа улагања да се крајња
вредност збира улога утврђује један период после уплаћеног улога и да се
први улог укамаћује свих n периода, а последњи један период.
Пример 1. Улаже се почетком сваке године по U динара за време од n година
у банку која плаћа p % годишњег декурзивног интереса.
Израчунати крајњу вредност свих улога на крају n-те године.
Улагање представљено на слици:

Год
God
1 2 3 3 n 1 n .
...
U1 U 2 U 3 U 4 U n1 U n S n
У примеру је претпостављено да су периоди године, али они могу бити
полугодишта, тромесечја. Сваки улог је посебно обележен, мада су сви
једнаки.
Дакле,
U1  U 2  ...  U n .
Први улог се укамаћује за n година, па је његова вредност после n година
U  rn .
 Сложени каматни рачун

Други улог се укамаћује (n-1) година, те је после (n-1) година његова

вредност U  r n1 .
Трећи улог се укамаћује (n-2) године, те после (n-2) године вреди U  r n2 .
Претпоследњи, (n-1) улог се укамаћује два пута, па на крају последње године
вреди U  r 2 .
Последњи, n-ти улог се укамаћује једанпут, и на крају последње године вреди
U r .
Укамаћивање се види на наредној слици.

Sn  Ur n  Ur n1  Ur n2  ...  Ur 2  Ur (1)


Sn  U r  r 2  r 3  ...  r n1  r n  (2)
Израз у загради је збир чланова коначне геометријске прогресије чији је први
члан a1  r и q  r . Означимо збир са S.

S

r r n 1
.

r 1
Тада је збир свих улога:

Sn  U

r r n 1
.
 (3)
r 1
У таблицама интереса на интерес израз:

r r n 1 
 III pn % ,
r 1
па се формула за крајњу вредност збира улога може написати:
Sn  U III pn% . (4)

Израз III pn% се иначе зове фактор додајних улога, а представља износ којим
се располаже на крају n-тог периода, ако се улаже по једна новчана јединица
n периода са p % интереса почетком сваког периода уз интерес на интерес.
Како је:
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

r  r 2  r 3  ...  r n 

r r n 1, (5)
r 1
односно:
I 1p%  I p2%  I 3p%  ...  I pn%  III pn% . (6)

То III pn% представљају збир свих првих таблица од првог до закључно са n-тим
периодом.
На пример:
I 31%  1,03  III 31%
I31%  I32%  1,03  1,0609 2,0909 III 32%
I31%  I32%  I33%  1,03  1,0609 1,0927  3,1836  III 33%
I31%  I32%  I33%  I34%  III 34%
или III 34%  4,3091 значе да четири уплате од по 1 новчане јединице почетком
сваког периода нарасту заједно са интересом на интерес на 4,3091 јединица.

5. Улагање крајем обрачунског периода

Ово је улагање крајем периода (крајем године, крајем полугодишта), а збир свих
улога са интересом на интерес се утврђује крајем периода у коме је дат
последњи улог. Или другачије речено, сума улога се утврђује у тренутку уплате
последњег улога.
Пример 5. Улаже се крајем сваке године за време n година по U динара у
банку која плаћа p % интереса годишње декурзивно. Капиталисање је
годишње. Одредити крајњу вредност свих улога на крају n-те године.
На наредној слици је приказано укамаћивање ових улога.

Како је U1  U 2  ...  U n
вредност првог улога крајем n-тe године је U  r n1
 Сложени каматни рачун

вредност другог улога крајем n- тe године је U  r n2

вредност трећег улога крајем n- тe године је U  r n3
вредност четвртог улога крајем крајем n- тe године је U  r n4
вредност претпоследњег улога крајем n- тe године је U  r
вредност последњег улога крајем n- тe године је U.
Крајња вредност свих улога
Sn  U  Ur  ...Ur n3  Ur n2  Ur n1 (8)

Sn  U 1  r  r 2  ...  r n3  r n2  r n1  (9)
Израз у загради је збир коначне геометријске прогресије код које је a1  1 и
q  r . Тај збир је:
r n 1
;
r 1
r n 1
S n  U . (10)
r 1
Ако се у релацији (9) различите вредности декурзивног интереса чиниоца
замене првим таблицама интереса на интерес, имаћемо:
 
Sn  U  1  I 1p%  I p2%  ...  I pn%2  I pn%1 . (11)
Како је:
I 1p%  I p2%  ...  I pn%1  III pn%1 .
Тај се образац своди на:

Sn  U 1  III pn%1 .  (12)

Задаци:

1. Десет година почетком сваког полугодишта улаже се у банку по 4000

динара уз каматну стопу 6% (pa)d и полугодишње капиталисање.
Одредити:
a) суму улога на крају десете године,
б) садашњу вредност суме улога.
Решење:
a) U  4000 , n  20 , p  3% .
Sn  U  III pn%  4000 III 320%  4000 27,6765 110706.
б) Садашњу вредност S o суме улога S n добијамо када S n помножимо
есконтним фактором, тј.
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

So  Sn  II pn%  110706 II 320%  110706 0,5538 61308,983 .

2. Странка је улажући почетком сваког полугодишта по U динара наредних

18 година уштедела 120000 динара. Израчунати улог, ако је каматна стопа
6% (pa)d и капиталисање полугодишње.

Решење:
Sn  120000, n  36 , p  3% .
Sn  U  III pn% , па је

U  Sn : III pn% , тј.

U  120000: III 336%  120000: 65,1742 1841,22 .

3. Седам година, почетком године, улагано је по 8000 динара. Колика је

каматна стопа, ако је на крају седме године сума свих улога била 68392,87
динара? Капиталисање је годишње.

Решење:
U  8000 , Sn  68392,87 , n  7 ,
Sn  U  III pn% , одакле је
68392,87
III 7p %   8,5491 .
8000
Ова се таблична вредност налази у седмом хоризонталном реду и колони
табличних вредности од 5%, па је p  5% (pa)d.

4. Улагано је у банку почетком прве четири године по 3000 динара, друге

четири по 3500 и наредне четири године по 4000 динара. Колика је сума
улога на крају 12 године? Каматна стопа је 5%, а капиталисање годишње.

Решење:
Израчунаћемо вредност сваке појединачне суме ове три групе улога на
крају 12 године и на крају добијене резултате сабрати. Значи, крајња
вредност капитала је:
Kn  3000 III 54%  I58%  3500 III 54%  I 54%  4000 III 54%
Kn  3000 4,52561,4775 3500 4,52561,2155 4000 4,5256
Kn  20059,722 19253,034 18102,400  57415,156 .
 Сложени каматни рачун

5. Колико динара треба данас уложити у банку, да би се у наредних 6 година

крајем сваког полугодишта подизало по 30000 динара и кроз 9 година на
рачуну имало 50000 динара? Каматна стопа је 14% (pa)d и капиталисање
полугодишње.

Решење:

Означимо непознати улог са K. Стање на крају 9 године је

 
K  I 718%  300001  III 712%1  I 76% што је по услову задатка 50000 динара.
Стога имамо једначину:
K  3,3799 300001  16,88851,5007  50000
K  3,3799 805358,16  50000
K  3,3799 855358,16 , K  253072,03 .

6. Странка на свом рачуну има 150000 динара и почетком сваког

полугодишта подиже са рачуна 2000 динара наредних 6 година. Колико
ће динара странка имати на рачуну после 15 година, ако је каматна стопа
4% (ps)d и капиталисање полугодишње?

Решење:
Стање на рачуну после 15 година је:
Sn  150000 I 430%  2000 III 412%  I 418%
Sn  150000 3,2434 200015,6268 2,0258
Sn  486510 63313,543  423196,46 .

6. Фактор актуелизације IV pn%

Садашња вредност низа једнаких декурзивних улога од U динара је:

r n 1 r n 1
Soi  U ; где је - фактор актуелизације
r n r  1 r n r  1
или
S0  U  IV pn% где је

r n 1
IV pn% 
r n r  1
IV pn% - су четврте каматне таблице и налазе се као четврте таблице у
таблицама сложених камата.
 Др Веда Килибарда, др Бојана Лазовић Ћендић

Четврте таблице се могу изразити преко других таблица:

IV pn% 
100
p

1  II pn% . 
Садашња вредност низа једнаких антиципативних улога од U динара је

S o  U
r n 1
r n 1 r  1
 
, односно So  U  1  IV pn%1 .

Задаци:
1. Колико треба имати данас у банци да би се следећих 8 година почетком
године примало по 1500 динара. Каматна стопа је 5% (pa)d, а
капиталисање годишње.
Решење:
So  1500 IV58%
So  1500 6,4632 9694,8 .
2. Која је понуда повољнија за купца:
- први продавац нуди робу за 150000 динара у готову;
- други продавац нуди да му се плати 45000 динара данас и након 4
године почетком сваке године још 4 године по 30000 динара.
Каматна стопа је 4% и капиталисање годишње.
Решење:
Сведимо обе понуде на рок данас.
Прва понуда је 150000 динара.
Друга понуда је:
 
45000 300001  IV44%1  II 44%  45000 300001  2,7751 0,8548 141808,66
За купца је повољнија друга понуда.