Uvodnik...
Poštovani članovi,
kako vreme przo protiče ....
Malo, malo, pa me Aleksandra
podseća da treba da napišem
Uvodnik za bilten. A nju
moram poslušati !! Stoga, da
se podsetimo šta je bilo i da
saopštimo šta će (nadam se)
biti :
Leto je došlo i prošlo, a sa njim i sledeća lepa
dešavanja : Palić, Beer fest, Niš . . .
Onima koji su bili - bilo je lepo, a ako i nije, nek
sačekaju : vremenom lepa sećanja zamenjuju ružna.
Sig-ovi (neki) bili su aktivni, posebno u Beogradu,
gde su radili na zdravlju i kulturnom uzdizanju :
vozili su bicikle po Avali, obilazili muzeje, BEMUS.
Bilo je i upucavanja: paintball meč Mensa-British
council.
Ali, dolaskom jeseni, aktivnosti na svežem vazduhu
se polako povlače pred onim drugim (ccc.. nisam
to mislio!!). Živost na mailing listama se pojačala.
Završen je kurs Jave (četvrti) u Novom Sadu i
isti započeo u Beogradu, završen je finalni ciklus
KVIZA SLAGALICA. Članovi su nam ponovo
aktivni u medijima (TV, radio, periodična i dnevna
štampa). I dalje pregovaramo sa ustanovama za
prostorije u Beogradu.
Započeo je jesenji ciklus testiranja : veliko testiranje
u Beogradu 09.oktobra sa 300 kandidata. Slede
nam Kragujevac, Novi Sad, ponovo Beograd, Niš,
Subotica ... (do izlaska ovog broja biltena, tačni
termini će biti na našem sajtu).
Izdavač: Mensa Srbije i Crne Gore, Kej žrtava racije 2, poštanski fah 196, 21000 Novi Sad.
Uredništvo: Igor Jeremić, Aleksandra Borović, Sintija Čipak, Zoran Medić, Nikola Milosavljević, Milica
Mladenović
Lektor: Sonja Pavličić
E-mail: bilten@mensa.org.yu
Tehnički urednik i priprema za štampu: Branislav Batinić “ArchArt studio” www.archartstudio.com
Štampa: Digital Presentations
septembar 2005. Tiraž 1200 primeraka
Naslovna strana “Kapija” Zoran Jović,
Priloge za bilten slati na e-mail: bilten@mensa.org.yu
kucane u TimesNewRoman fontu sa uključenom unikod
podrškom za Serbian(Latin).
61 -broj- 2005 novembar strana
Završen je i Mensa World Foto Cup, čiji smo mi
bili organizatori. Zbog svog značaja uvršten je
u aktivnosti svetske Mense povodom proslave
60 godina (dogodine u Americi). Potpredsednik
predsedništva Dukić Zoran je bio na godišnjoj
skupštini IBD Mensa International, u Španiji, gde
je uspešno prezentovano našu Mensu. A mnogo smo
dobri... među najaktivnijim svetskim Mensama.
Posle Aleksandrinog uspešnog prezentovanja
Foto kupa, deljenja specijalnog broja biltena i
prigodnih CD-a, predstavnici svetskih Mensi su se
ozbiljno zagrejali za njega (Foto kup), što je dobro
: planira se specijalni broj međunarodnog žurnala
sa temom foto kupa, a u finansijski plan MIL za
2006 su uvršteni njegovi troškovi. Veliki rast broja
članstva nije prošao nezapažen, a posebno to što je
povećan broj onih koji su obnovili članstvo. Pitaju
za recepte.
Kao što smo u prethodnom biltenu i najavili : sledi
nam Godišnja skupština.
Ona će se održati u Beogradu, u subotu, 12.novembra
u prostorijama Udruženja novinara Srbije, sa
početkom u 13 časova.
Od mene zasad toliko. Ako sam nešto izostavio,
pitajte one koji su bili. Drago mi je što ćemo se
uskoro videti u Beogradu, na skupštini.
Srdačno Vas pozdravlja
Ljubomir Kustudić 001
ISSN 1820-385X
CIP 061(497.1)
COBISS.SR-ID 118110988

 Poziv na skupštinu 2005...
Poštovani članovi,
Obaveštavamo vas da će Skupština Mense SCG biti
održana u Beogradu, u subotu 12. novembra 2005.
sa početkom u 13h, u Sali Udruženja novinara Srbije,
Resavska 28, I sprat.
Mensa Beograda vas poziva da ceo taj vikend, 11 – 13.
novembra provedete u Beogradu, i nudimo vam sledeći
program aktivnosti :
Dimitrije Bjelica odigraće partiju « magičnog šaha » sa
8 članica Mense u isto vreme;
19h : Zajednički odlazak na večeru u obližnji restoran.
Cena obroka (unapred dogovoreni jelovnik) biće oko
500 dinara;
21h : Žurka u organizaciji PUŽ siga, svirka Mensinog
benda S!ng, karaoke.
Nedelja, 13. novembar

Petak, 11. novembar 12h Turističke/zabavne aktivnosti u centru Beograda.

Dolazak članova iz drugih gradova u poslepodnevnim
časovima.
Ukoliko vam je potreban smeštaj, na raspolaganju je
novootvoreni beogradski hostel u samom centru grada,
po ceni od 11€ po osobi za noć. Prijavu možete izvršiti
sami, putem sajta, na http://www.openbelgrade.
com/hostel.html, ili telefonom na: 011/188-033;
064/2588754, 064/1505233, 064/1676944;
U slučaju da niste u mogućnosti da obavite rezervaciju
ili vam ovaj smeštaj ne odgovara, molimo vas da se
javite telefonom koordinatoru Mense Beograd, Milici
Mladenović na: 065/MENSABG (065/636-7224)
U večernjim časovima nudimo mogućnost odlaska na
pozorišnu predstavu u organizaciji ArtIQ siga. Repertoar
beogradskih pozorišta za taj datum biće poznat tokom
poslednje nedelje oktobra, a obaveštenje o ponuđenim
predstavama i cenama će tada biti postavljeno na našem
sajtu www.mensa.org.yu , gde ćete ujedno moći da se
prijavite za predstavu koju izaberete.
Subota, 12. novembar
13-15:30h Skupština Mense SCG;
Devni red Skupštine :
- Izveštaj o radu u periodu od
prošle Skupštine
- Finansijski izveštaj
- Plan rada i budžet za sledeću
godinu
- Razno
Predlog budžeta će biti postavljen na našoj web
prezentaciji nedelju dana pred održavanje Skupštine;
ukoliko član ima dopunu dnevnog reda, tj. želi da se
neki predlog razmotri na Skupštini, treba da pošalje
predlog, podržan od minimum 10 članova Mense SCG
(navesti ime, prezime, članski broj) na: predsednistvo@
mensa.org.yu
16 – 17h: Predavanje Dimitrija Bjelice iz oblasti
žurnalistike;
17 – 18h : Šahovska simultanka; šahovski velemajstor
- Zainteresovani članovi mogu otići na dvosatno
panoramsko razgledanje grada u organizaciji Turističke
organizacije Beograda, polazak sa Trga Nikole Pašića u
12h, cena 200 din.
- U slučaju lepog vremena organizovaćemo za
zainteresovane odlazak u beogradski zoološki vrt,
sastanak u 12h ispred ulaza u zoo, na Kalemegdanu.
14 - 17h Prezentacija i igranje društvenih igara u
organizaciji SIGre. Biće organizovana zakuska i
osvežavajuća pića. Obaveštenje o mestu održavanja
ove prezentacije biće objavljeno na našem sajtu.
Nakon toga ispraćaj gostiju.
Na web prezentaciji Mense SCG www.mensa.org.
yu biće postavljena prijavna forma od ponedeljka, 24.
oktobra 2005. Prijavljivanje za dolazak na Skupštinu i
druženje u Beogradu trajaće do 6. novembra. Potrebno
je da svi članovi, bilo iz Beograda ili drugih gradova,
izvrše prijavu preko prijavne forme.
Članovima koji sopstvenim vozilom dođu iz drugih
gradova i dovezu još 3 člana, biće refundirani troškovi
za gorivo. Članovi
mogu kontaktirati svog
lokalnog koordinatora,
u cilju organizovanog
dolaska u Beograd.
Predsedništvo Mense
SCG poziva sve članove
da se okupe na Skupštini
naše organizacije i
ostvare svoje pravo odlučivanja o radu Mense SCG,
koje su stekli članstvom.
Mensa Srbije i Crne Gore
Kontakt organizatora :
065/MENSABG (065/6367224) Milica
064/129-23-93 Aleksandra

strana  novembar 2005 -broj- 61

 U Španiji može biti i radno
P očetkom ove godine saznala sam da će se
sastanak IBDa (International Board of Directors)
svetske Mense ove godine održati u Španiji. Kako se
već duže vreme vrlo aktivno bavim organizacijom
raznoraznih aktivnosti u našoj Mensi, živo me je
zanimalo da čujem ili vidim kako se neke stvari
rešavaju u Mensama drugih zemalja, ili kako se to
radi na međunarodnom nivou. Želela sam takođe
da «spojim ton i sliku» i upoznam ljude za koje
glasamo, koji nam, što se narodski kaže «kroje
kapu», i koji su sigurno svaki priča za sebe, kao
uostalom i svi mi - članovi nacionalne Mense. Osim
toga, za mene kao PDP koordinatora, svaki motiv za
putovanje je opravdan, a svaki razlog za odlazak u
Španiju je odličan razlog, te sam spakovala kofere,
nabavila vizu, prokopala po slamaricama i izvukla
neku ušteđevinu, te krenula na put. Iako je društvo u
startu trebalo da bude znatno veće, privatni razlozi su
sprečili mnoge zainteresovane da pođu na put. Tako
smo se početkom oktobra u Cambrilsu, nedaleko
od Barselone, našli Zoran Dukić-Duki i ja. On je
kao zvaničan delegat Mense SCG zamenio Ranka
Rajovića, a ja sam bila posmatrač «sa zadatkom».
Trodnevni boravak u Cambrilsu su delegati IBDa
proveli sasvim radno. Sastanci su održavani u sali
za konferencije hotela Hisperia Centurion, gde
su delegati bili i smešteni. Sto je bio postavljen u
pravougaonik, svaki delegat je pred sobom imao
mikrofon i radni materijal, koji je težio, odokativno,
jedno 4 kg. U čelu stola, tzv EX COM, čitaj Executive
Committee, tj oni međunarodno izabrani službenici
za koje smo svi glasali na međunarodnim izborima.
U dnu stola – počasni predsednik i doskorašnji
međunarodni psiholog, i već penzionisani stariji
članovi. Dužinom stola – predstavnici punopravnih
nacionalnih Mensi. Okolo je bilo još mesta,
na kojima su sedeli posmatrači, među kojima i
predstavnici nacionalnih Mensi koje još nisu stekle
punopravni status, kao npr. Hrvatska, B-H, članovi
lokalne Mense, neki aktivisti međunarodne Mense
61 -broj- 2005 novembar strana
npr. urednik IJa – međunarodnog biltena, i poneki
zainteresovani član, među kojima i ja. Komuniciralo
se, naravno, na engleskom, ali moram priznati da
sam muke imala da pratim diskusiju. Nivo jezika koji
je koristila većina govornika, bio je za mene teško
dostižan. No, nešto sam uspela da «pohvatam»...
Na dnevnom redu je bilo izglasavanje niza promena
u Statutu međunarodne Mense, izveštaji o radu
raznih zemalja, prihvatanje kandidatura novih
nacionalnih Mensi za viši status, definisanje stavova
po raznim pitanjima, promena vrste testova koji
se koriste, međunarodni SIGovi, plan budžeta za
narednu godinu, mesto održavanja sastanka IBDa
2007. god., obzirom da se sledeće godine sastanak
održava u USA, u vreme proslave 60-godišnjice
Mense.
Šta sam saznala na ovom sastanku? Pa, između
ostalog da niz problema koji imamo kod nas, imaju i
druge zemlje – od stava javnosti prema organizaciji,
preko problema sa odlivom članstva, do nemanja
novca za određene aktivnosti... Saznala sam da
postoji za sada 41 nacionalna Mensa, od čega je
25 punopravnih, 7 provizornih i 9 u osnivanju. Da
u okviru IBDa samo Velika Britanija ima po broju
članova 6 glasova, USA 11 glasova, a ostale zemlje
po 1 ili 2 glasa. Sa ponosom sam ustanovila da naša
mala zemlja ima pravo na 2 glasa, ispred mnogih
Evropskih Mensi. Među predstavnicima svih tih
Mensi balkanske zemlje su imale upadljivo mlađe
predstavnike – svi mi smo negde oko 30-40 godina
ili mlađi, dok su ostali predstavnici bili starosti oko
50 ili više godina. Zaključila sam da je organizacija
funkcionisanja Mense u stalnom razvoju. Ne
postoje konačni odgovori na mnoga pitanja, u hodu
se pravila menjaju, dopunjuju, uči se na greškama,
vrše se preformulacije. Vrlo često se mišljenja
delegata razlikuju. Polemiše se sa istim žarom kao
i na našim mailing listama. Ali, primetan je vrlo
civilizovan nivo kod sukobljavanja mišljenja: kad
se oko stola o nečemu ne može doći do sporazuma,
Chairman (Predsednik) preseče diskusiju veoma
mirno, zaključivši da se o tom pitanju trenutno
ne može doneti odluka i da se pitanje ostavlja za
kasnije. I onda se laganim razgovorom u pauzama,
ili večernjim satima, dođe do nekog rešenja, koje
se potom, poslednjeg dana, prilično brzo izglasa.
Jedno je sigurno: iako je ponekad teško napraviti
razliku, ovi ljudi dobro razumeju da demokratija

nije isto što i samoupravljanje. Hoću da kažem da
se veoma poštuje reč izabranih službenika, jer oni
su – IZABRANI, njima je poklonjeno poverenje.
Ako se ne slažu u potpunosti sa njihovim načinom
– biće prilike na sledećim izborima da se kandiduje
neko drugi.
stavka o finansiranju nagrada i uramljivanja slika za
foto kup sledeće godine. U prezentaciji mi je mnogo
pomogao CD sa slajdovima koji je Uroš Petrović u
rekordnom roku pripremio pred naš polazak.

Saznala sam da u najvećem broju zemalja ne postoji

kancelarija Mense. Ni Španci, naši domaćini,
nemaju apsolutno nikakav prostor koji bi njihovoj
Mensi bio na raspolaganju. Prostorije imaju u USA
i mala kancelarija u Britaniji, ali se već razmišlja
o ukidanju te kancelarije, kad istekne višegodišnji
zakup (što će se desiti sledeće godine). Shvatila
sam da je apsolutno prihvaćen stav da Mensa nema
obaveze, niti na bilo koji način pozajmljuje svoj
autoritet SIGovima. Brojni su primeri koji pokazuju
zašto je ovakvo rešenje neophodno, no ne bih ih
ovde iznosila. Mogu reći da sam zaključila da naša Opšti utisak koji sam donela je veoma pozitivan,
Mensa ne da je aktivna, nego smo za mnogo dužina zadovoljna sam što sam, uprkos činjenici da sam
ispred dobre većine Mensa u svetu. Možda je razlog sopstveni džep poprilično olakšala, mogla da vidim
što negde već postoji «zamor materijala», a mi smo i prisustvujem ovom sastanku. Upoznala sam sjajne
još mladi i sveži, ali ovaj utisak se ne može zaobići.
ljude, napravila kontakt sa Mensama okolnih i
drugih zemalja, i verujem da će mi sve to biti korisno
Imala sam odgovoran zadatak da predstavim projekat u daljem radu za Mensu SCG.
Convergence – foto kup, pred ovakvim skupom. Nije
mi bilo baš svejedno, ali sam shvatala značaj takve Ako sam vas ponovo iznenadila, ili možda razočarala
prezentacije za našu Mensu, pa sam prihvatila molbu ozbiljnim tekstom, oprostićete mi, ovakva prilika ga
Ranka Rajovića da uradim prezentaciju. Moram reći je zahtevala.
da su svi bili impresionirani trudom i entuzijazmom
koji smo uneli u ovaj projekat, i da su veoma lako Aleksandra Borović
prihvatili da se u budžet međunarodne Mense doda PDP sig
Igor Jeremić, Kula

strana  novembar 2005 -broj- 61

 SIN CITY
UPOZORENJE: U narednom tekstu će biti
reči o sexu, opojnim drogama i još koječemu.
Ukoliko ne volite dotične teme, ili vas
jednostavno smaraju dugački tekstovi u biltenu,
slobodno preskočite narednih par strana.
N edavno sam proveo nedelju dana u
Amsterdamu. Što bi rekao Balašević “lepa
varoš, al’ malko zabačena...” Šalu na stranu,
iako grad nije mnogo veliki (nešto manje od
800.000 ljudi), izuzetno je interesantno mesto
i u vazduhu se jasno oseća šmek metropole
u kojoj se stalno nešto dešava. Da bih bolje
dočarao tamošnju atmosferu, poslužiću se
stihovima one dobro nam znane pesme Riblje
Čorbe koju ranije nisam mnogo ozbiljno
shvatao, ali sam se zaprepastio kad sam video
da je Bora ustvari vrlo plastično opisao stvari
baš onakvima kakve jesu, od A do Š.
“Neko mi je ukrao biciklo…”
Izlazeći sa glavne železničke stanice u
Amsterdamu, prva stvar koja mi je upala u oči
su građevinski radovi. Ulica raskopana, skele i
armature na sve strane, pola stanice zatvoreno
zbog nekih radova. Prvo što sam pomislio
je da nisam morao ni da dolazim, to imam i
kući (na kraju se ispostavilo da ustvari kopaju
novu liniju metroa, to ipak nemam kod kuće).
Drugo što se uočava je enorman broj biciklista.
Bukvalno, svako ko ume da vrti pedale koristi
baš ovaj vid transporta. Svuda biciklističke
61 -broj- 2005 novembar strana
staze, posebni semafori za bicikliste, šipke za
njihovo vezivanje. Odmah pored železničke
stanice postoji čak i biciklistička garaža na
3 sprata! Međutim, ono što je mene najviše
iznenadilo nije kvantitet nego kvalitet
amsterdamskih dvotočkaša. S obzirom na to
da lokalno stanovništvo ima solidan standard,
moglo bi se očekivati da svi voze neke besne
mašinerije sa 500 brzina, titanijumskim
ramovima, kočnicama od ugljeničnih vlakana,
dolby surrounding sistemom, klimom i još
kojekakvom dodatnom opremom. Kad ono, na
moje zaprepašćenje, otprilike svaki stoti bicikl
na nešto liči, a svi ostali voze matore ofucane
šklopocije, ono što bi mi nazvali “penzionerski
model”. Sedište podešavaju što je moguće niže
i jako smešno izgledaju dok ih voze, bar za naše
pojmove. Što je još čudnije, kad ih ostavljaju
zaključavaju ih momački debelim lancem.
Kasnije sam saznao da je logika sledeća.
Krađa bicikala je jedna od razvijenijih
privrednih grana, tako da im je bolje
da imaju što skrnaviju skalameriju koja
će biti manje privlačna potencijalnom
lopovu. Recimo najnormalnija situacija
je da kupiš od crnca bajk za 10 evra,
ako ga ne zaključaš, on ti ga istog dana
mazne i ponovo ga izbacuje na tržište,
ovoga puta sa uključenim Pe-De-Veom.
Važno je da se kapital obrće. Još jedan
kuriozitet vezan za vozila na ljudski
pogon je ekološki taksi u kojem taksista
vrti pedale, a mušterije sede pozadi i uživaju u
pogledu na grad.
“U kafanu pušu marihuanu…”
Već sam ranije pomenuo duh metropole. On
se između ostalog ogleda i u tome da možeš
glupavo da izgledaš i da se ponašaš koliko god
ti je srcu drago, niko se neće ama baš nimalo
uzbuditi zbog toga dokle god ne kršiš zakon.
Ja sam recimo došao sa predubeđenjem da je
to ultraliberalna sredina sve dok nisam pao
pod udar zakona i to na prilično glup način.

Elem, išao ja ulicom i gledao svoja posla,
kad odjednom osetih da sam ožedneo. Nema
problema, uđem u radnju i
kupim limenku Hajnekena.
Čim sam izašao iz radnje i
počeo istu da konzumiram,
odmah me startovao drug
organ javnog reda & mira
i priupitao jesam li ja novi
ovde. Ja sam rekao da jesam,
a on meni da ne sme alkohol
da se konzumira na ulici
osim ako sediš u kafani,
zatim mi uzeo limenku
i prosuo dragocenu tečnost u najbliži šaht.
Goreće jednog dana u paklu zbog toga.
Alkohol na ulici je možda zabranjeno voće,
ali zato može da se duva do mile volje, koliko
vam duša ište. Kao što je poznato, prodaja i
upotreba tzv. lakih droga je tamo potpuno
legalna, tako da gomila dokone omladine sa
raznih strana ovog našeg šarenog globusa hrli
u Amsterdam da bi proširili svoju percepciju i
istražili nove dimenzije svesti, drugim rečima
da se naduvaju kao kreteni, što je moguće
gore. Na svu sreću, u gradu postoje dve vrste
ugostiteljskih objekata. Prvi su “coffee shops”
u kojima ne mora obavezno da se nalazi coffee
na meniju, ali zato kanabisa, hašiša, rizle,
kojekakvih lula, nargila i ostalih rekvizita
ima na sve strane u izobilju. Ukoliko pak ne
spadate u ljubitelje narkotika & duvačkih
instrumenata, tu je i druga vrsta ugostiteljskog
objekta, “cafe” ili ona obična normalna kafana,
u kojoj može do mile volje da se cevči točen
Amstel ili Hajneken a da pri tome ne mora da
se lebdi u oblaku halucinogenih gasova. Postoji
i poslastica za one kojima derivati kanabisa
još uvek nisu dovoljno proširili horizonte, tzv.
“magične pečurke” koje su pravi hit na tržistu.
Nisam dublje ulazio u problematiku kako se
konzumiraju i kakav im je efekat na svest.
Možda jesam zatucan, ali sam ipak ostao veran
plemenitom napitku na bazi hmelja.
strana
“Ovde ‘opšte nema ‘olandezi...”
Od celokupne populacije Amsterdama, ceni se
da je otprilike pola njih rođenih Amsterdamaca,
a drugu polovinu čine što dođoši sa raznih
strana koji su došli tu da žive, što turisti. Iako
je u Austriji ili, recimo, Nemačkoj takav etnički
bum relativno nova stvar, u Amsterdamu je
takvo stanje stvari već stotinama godina. Još od
zlatnog doba u XVII veku, kada je Holandija
bila na vrhuncu svog bogatstva i pomorske
moći, pa sve do današnjih dana, Amsterdam
je vrlo živo trgovačko središte u kom se non
stop odvija cirkulacija velikog broja ljudi.
To se vidi, recimo, po restoranima. Pošto
Holandija i nema baš neku čuvenu nacionalnu
kuhinju, po gradu ima veliki broj restorana sa
kuhinjama drugih zemalja. Za razliku od Beča,
gde je tradicionalni bratwurst (pečena kobaja)
u zadnje vreme istisnut pretežno od strane
Turaka (kebab), u Amsterdamu su ravnomerno
zastupljene sve značajnije svetske kuhinje, npr.
italijanska, kineska, indonežanska, argentinska,
francuska, grčka, meksička itd. Takođe, ono što
me je oduševilo je to što za razliku od, recimo,
Francuza ovde svi vrlo dobro pričaju engleski,
pa je komunikacija maksimalno olakšana.
Doduše, malo slabije stoje sa srpskim, ali to
se čak i ispostavilo kao prednost budući da me
je jednom izvuklo iz neprijatne situacije. To je
bilo jedno veče kad sam išao ulicom u gluvo
doba noći i zaskočio me crnac (ustvari da bih
ispao politički korektniji možda je bolje da ga
 novembar 2005 -broj- 61
 nazovem Afro-Holanđaninom).
- Afro-Holanđanin: “Come with me my brother,
I wanna show you something”
- Ja (na čistom srpskom): “Slušaj prijatelju, ja
znam da bi ti sad želeo da me odvedeš negde
u mrak da me opljačkaš, ili da mi uvaljaš teške
droge koje ne mogu da kupim legalno u radnji,
ili da me lišiš kojeg bubrega,...”
- Afro-Holanđanin (pogubljeno, u pola mog
monologa):
“Do you speak English? Dutch?...”
- Ja (i dalje na srpskom, u nastavku): “... ili da
mi učinis neku drugu gadost koje ja trenutno
ne mogu da se setim, ali znaj da trenutno nisam
zainteresovan za tvoje usluge ma kakve one
bile, tako da ti se zahvaljujem na ponudi i idem
dalje svojim putem.”
- Afro-Holanđanin pokušava očajnčki da
mi objasni o čemu se radi, ovog puta na
holandskom, ali polako gubi nadu i pokušava
pantomimom, rukama i nogama da mi dočara
šta hoće.
- Ja: “Vidiš sinak, nisi ti kriv nego loš obrazovni
sistem. Trebalo je malo više da te uče stranih
jezika u školi, al’ ako ti je baš frka možeš da
svrneš kod nas na Balkan kad nađeš vremena
pa ćemo da te naučimo. A sada te ne bih više
zadržavao, vidim da si u poslu pa idem ja. Ajd’
uzdravlje.”
- Afro-Holanđanin definitivno zaključuje da
mi fali neka daska u glavi i da je normalna
komunikacija sa mnom nemoguća, te odustaje
od iste i ide da traži sledeću mušteriju, dok
ja odlazim na drugu stranu odmahujući mu u
znak pozdrava.
“Tu kurave u izlozi sedu…”
61 -broj- 2005 novembar strana
Još jedno od obeležja Amsterdama, čuvena
četvrt crvenih fenjera. To je kvart u strogom
centru grada, neposredno pored stare crkve iz
XIII veka, kojim dominiraju striptiz barovi, sexy
shopovi, klubovi u kojima se može posmatrati
seks uživo i naravno pomenuti izlozi. Iako bi
se možda moglo pomisliti da je ovo opasan
kraj, uopšte nije tako. Skroz je opušteno i
uvek se ulicom šeta gomila ljudi raznoraznih
nacionalnosti, uzrasta i polova. Prostitucija je
legalna, “prijateljice noći” imaju dozvole za rad,
socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje a
verovatno čak i polutku preko sindikata. Posao
izgleda otprilike ovako. Trudbenica zakupi od
lokalne samouprave sobičak sa izlogom koji
gleda na ulicu. Izlozi se zakupljuju na toliko i
toliko sati, a za to vreme radnica treba da zaradi
dovoljno da pokrije troškove iznajmljivanja
radnog prostora i još da zaradi nešto pride. U
zadnjem delu prostorije postoji i krevet, koji
služi kao poprište samog procesa privređivanja.
Radna uniforma se obično sastoji od čipkastog
donjeg veša. Namontirana prodavačica
ljubavi stane u izlog i kreće da vabi klijentelu,
obično sugestivnim pokretom prsta (dojdi
mi dojdi), a one malo agresivnije znaju i da
otvore vrata i dobacuju za prolaznicima. Cena
usluge se kreće oko 50-ak evra za 15 minuta
zadovoljstva, ali moguće je i cenkanje. Čuvši
to, odmah sam se setio mudrih reči velikog
filozofa i humaniste Ramba Amadeusa: “ja
ti više volim one poštene što daju za džaba”.
Kada se dogovori cena, mušterija ulazi unutra i
na izlog se navlači zavesa, koja označava da su
unutra radovi u toku i skriva iste od radoznalih
očiju publike. Kao što sam rekao, sexy shopova
takođe ima na svakom koraku. Za razliku od
nekih konzervativnijih sredina gde su takve
vrste prodavnica obično malo skrajnute i gde
se mušterije uglavnom trude da ne budu viđene
kada ulaze i izlaze, ovde je ulazak u sexy
shop, razgledanje ponude i kupovina koječega
događaj koji pobuđuje otprilike istu pažnju kao
kod nas recimo otići na pijacu i kupiti zelen
za supu. A unutra neverovatna količina raznih

naprava, pomagala i rekvizita. Za neke od njih
sam odmah skontao čemu služe, za neke sam
naslućivao, a za neke mi nije bilo ni na kraj
pameti, a da budem iskren nisam bio ni nešto
preterano željan da saznam (verovatno bih imao
noćne more da sam saznao). A o nepreglednim
policama punim DVD-ova s filmovima za
odrasle raznih žanrova za koje nisam ni znao
da postoje ne bih preterano trošio reči. Ako
vam sve to nije dovoljno, u blizini se nalazi i
muzej seksa koji vredi obići, čisto da bi ugođaj
bio potpun.
“Moju malu tražim po kanalu…”
A sada sledi poslastica, što će reći pogled na
Amsterdam iz istorijsko-inženjerskog ugla.
Činjenica je da je grad relativno mali u odnosu
na to koliki bi mogao da bude, s obzirom na
svoj značaj. Mislim da na tome može da zahvali
prvenstveno terenu na kojem je izgrađen. To
su nekada bile baruštine i močvare na ušću
reke Amstel u IJ (čita se “aj”). Nisam uspeo
da provalim šta je to, da l’ reka da l’ morski
zaliv, neki kažu jedno, a neki drugo. Činjenica
je da je trenutno voda u njemu slatka, pošto
je gradnjom nasipa dugačkog 30-ak km
pregradjen zaliv Ijselmeer čime je prekinuta
veza sa Severnim morem. Grad je osnovan
krajem XIII veka, kada je podignuta brana
(Dam) na reci Amstel, na mestu današnjeg
centralnog gradskog trga (pogađajte tri puta
kako je grad dobio ime). Nadalje, grad se
razvijao u koncentričnim krugovima opasanim
kanalima. Način gradnje kuća je specifičan,
kao što sam već rekao zbog specifičnog
terena. Gornji sloj zemlje je uglavnom od
organske materije koja je nastala od izumrle
močvarne flore i faune i na kojem se ne može
direktno graditi, pošto bi kuća pod sopstvenom
težinom utonula u zemlju. Zbog toga su se
ranije pobijali drveni šipovi do dubine od 20-
ak metara, do sloja peska koji se nalazi ispod
pomenutog gornjeg sloja, a zatim bi se kuća
strana
oslanjala na te šipove. Srećna okolnost je što
je hemijski sastav zemljišta takav da sprečava
truljenje drveta, tako da kuće izgradjene pre
više vekova na drvenim stubovima stoje tu
gde jesu i dan danas. Na primer, najveća od
starijih gradskih građevina, kraljevska palata,
se oslanja na preko 6000 drvenih šipova. Na
nesreću današnjih graditelja, ispod sloja peska
se nalazi još jedan mekani sloj, tako da se
savremeni masivni objekti, kao što je recimo
stadion “Arena” grade na betonskom šipovima
koji idu do dubine od čak oko 100m, gde je drugi
čvrsti podzemni sloj. Zbog zakona koji je bio
na snazi u vreme kada su građene, kuće imaju
specifičnu arhitekturu po kojoj je Amsterdam
čuven. Usled skučenog prostora za gradnju,
zakon je propisivao da vlasnici kuća plaćaju
porez čiji je iznos proporcionalan širini njihovih
nekretnina. To je dovelo do toga da sve kuće
budu jako uske i visoke, sa strmim spiralnim
stepeništima. Postoji i jedan simpatičan detalj
koji sam uočio tek kada sam prolazio ulicom
i naišao na veliki trpezarijski sto kako visi u
vazduhu. Baš zbog toga što su stepeništa tako
uska i nepogodna za manevrisanje, na vrhu
svake kuće postoji greda na kojoj visi kuka ili
čekrk i koja služi za dizanje nameštaja pomoću
kanapa, kroz prozor. Iz istog razloga, prozori
su im baš veliki, često veći od vrata. Na ovaj
način je ranije unošen ne samo nameštaj nego
i roba koja je stizala brodom u luku, pa je
posle u čamcima dovožena kanalima u ostale
delove grada. A kanala na sve strane, ima ih
ukupno 165. Raznih plovila ima na hiljade, a
ljudi koji njima upravljaju su mnogo vešti pa
se ne sudaraju uopšte. Zbog već pomenutog
nedosatka stambenog prostora ima dosta
“kuća na vodi”, to su brodići koji su uređeni za
stanovanje i uredno su prikačeni na komunalne
instalacije. Mostova ima jedva nešto preko
1300 i jako su živopisni, pogotovo oni pokretni
koji se pružaju preko Amstela i onih kanala
kojim prolaze nešto veći brodovi. Interesantno
je da je voda u kanalima u ranijim vekovima
bila mnogo zagađenija nego što je sada. Sada se
 novembar 2005 -broj- 61
 iz ekoloških razloga svakih par meseci kanali
“provetravaju”, odnosno veštački se upumpava
kiseonik. Ranije, dok nije postojala ova fensi
tehnologija, bilo je uobičajeno da ljudi piju
iskljucivo pivo umesto vode jer je zdravije, ali
je ova lepa praksa nažalost napuštena.
“In the city of Amsterdam
you can find a lot of fun…”
Ako se to već nije moglo zaključiti iz svega što
sam do sada ispričao, Amsterdam je stvarno
jako blesavo mesto. Da se radi o krajnje
opuštenoj sredini gde ljudi nemaju blokade
koje bi ometale ispunjenje njihovih primarnih
potreba, može se zaključiti i po nacionalnom
spomeniku falusnog oblika koji dominira
glavnim gradskim trgom. Spomenik je inače
posvećen žrtvama iz II sv. rata (pitam se šta bi
čika Sigmund Freud imao reći na sve to). Uz
to, Amsterdam je grad sa dva lica. Preko dana
je moguće do mile volje edukovati se o bogatoj
istoriji i tradiciji grada obilazeći mnogobrojne
muzeje. U tu svrhu, dobra je varijanta uzeti
karticu sa kojom je u toku od 72h besplatan
ulaz u skoro sve muzeje, uključena je karta za
gradski prevoz, popust u pojedinim radnjama i
restoranima i dve različite vožnje brodićem po
kanalima. Neki od muzeja, koje svakako ne treba
zaobići, su nacionalni (Rijksmuseum), u kojem
između ostalog možete videti dela Rembranta
i njegovih učenika, između ostalog i čuvenu
“noćnu stražu”, zatim Van Gogov muzej sa
preko 200 slika i 500 crteža čuvenog umetnika
koji je nažalost postao slavan tek nakon smrti,
zatim Muzej istorije Amsterdama u kom je vrlo
lepo multimedijalno prikazan razvitak grada
od njegovog nastanka do današnjih dana i
pomorski muzej sa bogatom postavkom istorije
holandskog pomorstva i replikom trgovačkog
broda iz XVIII veka u prirodnoj veličini
usidrenom ispred muzeja. Što se tiče noćnog
života, meni je najinteresantniji bio deo grada
oko trga Leidseplein (čita se Lajdseplajn). Na
trgu je uvek jako živo i veselo, ima gomila
61 -broj- 2005 novembar strana
uličnih svirača i zabavljača koji zabavljaju
okupljene prolaznike svojim tačkama, npr.
Brejkdens vratolomije, žongliranje na štulama
i razne druge veštine. Tu se nalaze i pozorišta,
klubovi, kafići i sl. Na primer mnogo mi se
dopao “Boom Chicago”, neka vrsta kabarea/
show progama sa američkim komičarima.
Predstava se sastoji delom od skečeva, a delom
od improvizacija koje se kreiraju interaktivno
na licu mesta u saradnji sa publikom.
Svim ljubiteljima piva koji se nađu u
Amsterdamu preporučujem da obavezno obiđu
”Heineken experience”. Zgrada stare pivare je
preuređena u muzej u kome između ostalog
možete videti prikaz tehnologije proizvodnje
piva, staru halu sa kazanima, štalu sa konjima
koji se i dan danas uprežu u kola kojima se
burad sa pivom razvoze po gradu, a kad se
umorite od obilaska možete upotpuniti doživljaj
s tri konzumacije piva koje su uključene u
cenu obilaska. Šta drugo reći nego toooo lave,
svetsko a Holandsko. Vredi .
Milan Lukić
To all on IBD,
I am writing to advise that we have been
informed by Imperial College (London), which
manages the Lance Ware Trust Fund, that the
Lance Ware Mensa Award has been made
this year to two students in the Department of
Mathematics at Imperial College. Miss Yingzi
Fu and Mr Ho Lon Leung were nominated as
joint recipients of the Lance Ware Mensa Award,
and will be presented with cheques in respect
of their awards at a presentation in late October.
Mr Leung entered Imperial College London
in October 2003 as a full time undergraduate
student in the Department of Mathematics and
has just successfully completed the second year
of a three year BSc Mathematics with Statistics
for Finance degree course. Miss Fu entered the
college in October 2002 and, in June this year,
was awarded the BSc degree of the University
10
of London and the Associateship of the Royal
College of Science (ARCS), both with First
Class Honours. The Lance Ware Trust, and the
awards it provides to exceptional students, was
created by IBD in appreciative memory of Dr
LL Ware, co-founder of Mensa. Contributions
to the fund by Mensa members provide the
basis for the annual scholarships. If any of
your members, or groups, would like to make
a contribution to the Lance Ware Trust, please
have them send a cheque, in Euros, dollars or
sterling only, payable to “Mensa International”,
to the MIL office (address below). On the
back of the cheque, please write “Lance Ware
Trust”. Contributions will be forwarded to the
Trust Officer at Imperial College. Thank you
for your support.

Regards

Chris Leek, Chairman MIL

Mensa International Ltd 15 The Ivories 6-8

Northampton Street London N1 2HY UK

strana 11 novembar 2005 -broj- 61

61 -broj- 2005 novembar strana 12
 strana 13 novembar 2005 -broj- 61
 ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA postoji. Ovim putem moguće je dobiti samo
U MENSI SCG obaveštenja usko vezana za rad organizacije,
odnosno informacije na koje, kao članovi,
Poštovani članovi, imate pravo.

Mensine mailing liste predstavljaju najživlje i

Svi članovi su prijavljeni na opštu distributivnu
najbrže sredstvo komunikacije u okviru Mense listu info@mensa.org.yu ,
i zbog toga vam preporučujemo da se na njih a po regionalnoj Mensi kojoj pripadate takođe
uključite prema sopstvenom izboru teme. bivate priključeni na regionalne distributivne
liste koje se koriste za slanje informacija koje
- Vrste i spisak Mailing lista u Mensi i su vezane za neku regionalnu Mensu, kako
uputstva za prijavu/odjavu sa njih se ne bi zatrpavali sandučići članova koje ta
informacija ne zanima.
- Pravilnik elektronske komunikacije na - bginfo@mensa.org.yu za Beograđane
Mailing listama - kginfo@mensa.org.yu za Kragujevčane
- nisinfo@mensa.org.yu za Nišlije
- Mala škola “emajliranja” (priručnik za - nsinfo@mensa.org.yu za Novosađane
neupućene i one koji žele više da znaju) - suinfo@mensa.org.yu za Subotičane
 Kultura elektronske komunikacije –
Jankova škola za neupućene
 Kako učiniti poštu iz Mense preglednom - 2. DISKUSIONE LISTE
razvrstavanje poruka Diskusione liste su otvorene za sve aktuelne
članove Mense Srbije i Crne Gore. Da biste se
Vrste i spisak Mailing lista i našli na listi, potrebno je da se sami prijavite
uputstvo za prijavu i odjavu sa njih (samo sa adrese koju ste upisali pri učlanjivanju
i koja se nalazi u bazi podataka) a možete se
U Mensi postoje tri tipa lista: uvek sami i odjaviti. Na kraju ove poruke naći
ćete jedinstveno uputstvo za prijavljivanje na
1. DISTRIBUTIVNE (sa njih samo primate diskusione liste i odjavljivanje sa njih.
informacije vezane za rad Mense)
2. DISKUSIONE (otvorene za slobodno slanje Trenutno postoje sledeće diskusione liste:
poruka svih prijavljenih
članova) - Forum - forum@mensa.org.yu
3. SIG-ovske (liste za članove pojedinih SIG- Na ovoj listi se nalazi većina članova Mense
ova) Srbije i Crne Gore i ovo je najlakši način da
se stupi u kontakt sa njima. Teme o kojima se
diskutuje na ovoj listi su vezane za Mensu, ali i
1. DISTRIBUTIVNE LISTE za one teme za koje već ne postoji odgovarajuća
Na distributivne liste ste prijavljeni automatski, lista, a koja interesuje većinu članova.
prilikom unošenja vaše e-mail adrese u bazu Moderator liste je Aleksandar Bogdanović
podataka Mense Srbije i Crne Gore. Mogućnost (forum.moderator@mensa.org.yu)
odjave je isključena, ali i automatska ukoliko
prekinete članstvo u našoj organizaciji. Osim Foruma postoje lokalne diskusione
Mogućnost slobodnog slanja poruka na liste za dopisivanje članova u okviru pojedinih
ovu listu, a samim tim i svim članovima, ne lokalnih Mensi. One su veoma korisne za

61 -broj- 2005 novembar strana 14

dogovaranja oko zajedničkih akcija, odlazaka rasprave političkog karaktera, pod uslovom
na kulturna zbivanja, utakmice, žurke i sl. da polemičke replike ne vređaju ničiju ličnost
Za sada svoje lokalne liste imaju: ili ubeđenje. Takođe, ova lista trebalo bi da
- Beograd - beograd@mensa.org.yu ponudi svima toliko potrebne informacije o
Moderator liste je Nevena Ivović (beograd. tome šta se zapravo oko nas dešava.
moderator@mensa.org.yu ) Moderator liste je Časlav Mančić (politika.
- Kragujevac - kragujevac@mensa.org.yu moderator@mensa.org.yu )
Moderator liste je Nikola Jezdić (kragujevac.
moderator@mensa.org.yu ) - knjige@mensa.org.yu
- Niš - nis@mensa.org.yu Ova lista je namenjena ljubiteljima knjiga,
Moderator liste je Darko Ilić (nis. a svrha joj je razmena informacija o dobrim
moderator@mensa.org.yu ) knjigama. Znači, kada pročitate neku dobru
- Novi Sad - novisad@mensa.org.yu knjigu, napišite ukratko prikaz te knjige kao i
Moderator liste je Milan Lukić (novisad. to zašto je preporučujete.
moderator@mensa.org.yu ) Moderator liste je Marija Cvetković (knjige.
- Subotica - subotica@mensa.org.yu moderator@mensa.org.yu )
Moderator liste je Vladimir Horvat (subotica.
moderator@mensa.org.yu ) - lingua@mensa.org.yu
Ovo je mesto na kome ćete naći ono što vam
nije jasno, a povezano je sa jezikom. Na ovoj
Ostale diskusione liste su: listi bićete u prilici da priupitate sve ono što vas
- blabla@mensa.org.yu je zanimalo o srpskom i svim ostalim jezicima
Lista namenjena neobaveznoj komunikaciji. u opticaju (čak i o onima koji to više nisu).
Znači, ako želite da sa svim članovima koji Moderator liste je Maja Šahbaz (lingua.
su na listi podelite neki dobar vic, mozgalicu moderator@mensa.org.yu )
ili želite da prokomentarišete dešavanja sa
poslednjeg okupljanja ili žurke, ovo je pravo - oglasi@mensa.org.yu
mesto za to. Ova lista je zamišljena kao oglasna tabla na
Moderator liste je Ivan Šakotić (blabla. koju će se “kačiti” poruke tipa: prodajem ...,
moderator@mensa.org.yu ) kupujem ..., tražim ..., poklanjam..., dajem
časove iz..., popravljam ..., tražim majstora za
- racunari@mensa.org.yu ..., i sve slično, a sve u granicama pristojnosti i
Deo rezervisan za sve one koje oblast računara zakonskih odredbi.
interesuje po bilo kom osnovu. Ovo je pravo Moderator liste je Zoran Đokić (oglasi.
mesto da postavite neko pitanje u vezi vašeg moderator@mensa.org.yu )
ljubimca ili da prosledite neku korisnu
informaciju.
Moderator liste je Aleksandar Baras (racunari. 3. SIG-ovske liste
moderator@mensa.org.yu ) SIG-ovske liste su nešto drugačije od
diskusionih lista. Ove liste su namenjene
- politika@mensa.org.yu članovima pojedinih SIG-ova i na njima se
Ova lista trebalo bi da u prvom redu predstavlja mogu naći i oni koji nisu aktuelni članovi
mogućnost za slobodno iskazivanje političkih Mense. Za razliku od diskusionih lista, na ove
stavova njenih članova.To je i prostor u kojem liste se ne možete prijaviti samostalno, nego
se mogu voditi konstruktivne intelektualne vas može prijaviti i odjaviti samo koordinator.

strana 15 novembar 2005 -broj- 61

 Više informacija o trenutno aktivnim SIG- Ako želite da je promenite, ili imate bilo kakvo
ovima i njihovim listama, kao i kontakt adrese pitanje ili problem, možete se obratiti na
njihovih koordinatora možete naći na našoj listmaster@mensa.org.yu
prezentaciji na adresi: http://www.mensa.org.
yu/sig.php Liste čekaju na vas da se prijavite i napišete
nešto što bi moglo i druge da interesuje. Na
================================= svakoj listi vas čeka i moderator, kao domaćin
=============================== liste i osoba koja će usmeravati diskusiju i
UPUTSTVO ZA PRIJAVLJIVANJE NA ponašanje na njima ukoliko izađe iz predviđenih
DISKUSIONE MAILING LISTE okvira.
------------------------------------------------------
Da biste se prijavili na neku od navedenih PRAVILNIK ELEKTRONSKE
diskusionih lista, potrebno je da pošaljete KOMUNIKACIJE NA MAILING LISTAMA
ovakvu poruku:
To: subscribe.ime-liste@mensa.org.yu Pošto se komunikacija preko mailing lista
Subject: (ostavite prazno) razlikuje od lične prepiske između dvoje ljudi,
Tekst poruke: (ostavite prazno) moraju se poštovati neka pravila, od kojih
ćemo svi imati koristi.
UPUTSTVO ZA ODJAVLJIVANJE SA
DISKUSIONE MAILING LISTE Najosnovnija pravila glase:
----------------------------------------------------- − kada pišete poruku isključite HMTL
---- formatiranje! Ako ne znate šta je to i kako se
Da biste se odjavili sa neke od diskusionih lista isključuje, pišite moderatoru i pitajte
na koju ste prijavljeni, potrebno je da pošaljete − citirajući tekst poruke na koju odgovarate
ovakvu poruku: obrišite sve nepotrebne delove. Citat svodite
To: unsubscribe.ime-liste@mensa. na najmanju moguću meru, tek koliko je
org.yu neophodno da se razume o čemu pišete.
Subject: (ostavite prazno) − ne smemo slati SPAM. To su sva “lančana
Tekst poruke: (ostavite prazno) pisma”, zatim pisma koja dižu paniku i
obaveštavaju o novom virusu, kao i pisma koja
“ime-liste” podrazumeva ime liste na koju se računaju na sujeverje i humanost, svugde gde
prijavljujete ili sa koje se odjavljujete. se traži da se neka poruka pošalje na što više
Na primer: adresa
subscribe.forum@mensa.org.yu − prilozi u porukama su na svim Mensinim
odnosno: listama ograničeni veličinom, od oko 90-100
unsubscribe.forum@mensa.org.yu KB, te zajedno sa porukom ne smeju biti veći
od 128 KB
Vaše prijave se obrađuju automatski i server − poruke koje nisu od šireg značaja, ili su
obaveštava moderatora o vašoj prijavi, ali ne i privatna diskusija treba slati na lične adrese
o tekstu poruke. − vodite računa (ako nekom želite odgovoriti
Poruke morate slati samo sa vaše adrese privatno) poruke poslate kao “REPLY”, će stići
koja se nalazi u Mensinoj bazi podataka! To je na celu listu, svima!
ujedno jedina e-mail adresa sa koje se možete − sve predloge, želje ili primedbe u vezi sa
prijavljivati na Mensine liste. Poruka poslata sa radom liste šaljite na adresu moderatora, a ne
neke druge e-mail adrese neće biti prihvaćena. na listu!

61 -broj- 2005 novembar strana 16

− važe sva pravila opšte kulture i lepog Alfa stanje svesti (EEG). Opuštanjem svakog
ponašanja, kao i pravila lepog ponašanja na mišićnog grča, postaje uočljiv mentalni grč,
Internetu: Netiquetta kakofonija misli koje zapljuskuju nesvesnu
oblast velikom brzinom i bez svesne kontrole.
Zahvaljujemo Vam na saradnji! Opuštanje uma jeste namerno nerazmišljanje,
odbijanje razvijanja misaonog lanca aktuelnih
misli, radi sticanja kontrole svesti nad svim
SQ-Spiritualna Inteligencija- do tada nesvesnim pojavama. (zanimljivo je
put u 100%-tno korišćenje uma da su i drevni narodi uvidjali ogroman uticaj
nesvesnog, ali su ga pripisali kao spoljašnji
Postoji 7 osnovnih vidova inteligencije: faktor (Zli duhovi, Demoni), odbacujući
-Rezonovanje-povezivanje i dedukcija odgovornost za nekontrolisane pojave.)
-Računanje-manipulacija brojevima Ovladavanje svetom misli, svesno zapažanje
-Memorija-zapažanje, prepoznavanje i misaonih tokova, i njihova kontrola je samo
prisećanje prvi nivo na putu u unutrašnjost ljudskog
-Percepcija-poredjenje i uočavanje razlika bića, oblast ljudskog DUHa. Mentalna tišina,
-Verbalna sposobnost-tumačenje značenja reči koja se vremenom razvije pod uticajem
i poznavanje jezika Volje, otvara drugi prag nesvesnog, oblast
-Leksička sposobnost-usvajanje i upotreba čula, koji brojnim nadražajima iniciraju lance
novih reči neuronskih pražnjenja, van domašaja svesti.
-Uočavanje prostornih odnosa-analiziranje No mi želimo ići još dublje, i zanemarujući
trodimenzionalnih konfiguracija čula, opuštamo se, stižući do trećeg praga
Ovo je podela faktora Inteligencije prema nesvesnog -oblasti emocija. Ovde susrećemo
Žil Azopardiju. Danijel Goleman je pridodao brojne nesvesne programe, koje smo iskustvom
i Emocionalnu Inteligenciju EQ, a Dana primili i razvili do takve samostalnosti, da
Zohar i Jan Maršal su uveli pojam Spiritualne deluju bez naše svesne kontrole. To je sfera
Inteligencije. željenih i neželjenih uzroka čije posledice
Spiritualnost ne treba brkati sa Spiritizmom, niti doživljavamo kao stvarnost, a koje Religija
sa Religijom. U pitanju je unutrašnja percepcija, pogrešno naziva Demonima, zlim duhovima.
svest o sebi, posmatranje spoljašnjeg sveta kao U ovoj oblasti intenzitet emocije je presudan
izvor informacija o sopstvenom biću u svojoj na njeno ispoljavanje u vidu dogadjaja. Ako
skrivenoj (nesvesnoj) delatnosti. su neželjene emocije (strah,briga,sumnja,…)
Da razjasnim: ”obična” svest je locirana u jake, one se tretiraju kao željene i izazivaju
kori mozga leve hemisfere (kod dešnjaka), dogadjaje povezane sa slikom koja uzrokuje
omogućava korišćenje prosečnih 10-15% jaku emociju. To je negativan proces, izvor
kapaciteta uma, i ispoljava se u vid Beta talasa neželjenih okolnosti i dogadjaja u stvarnom
na EEG-u (ElektroEncefalogram). Tako je kod životu, u svom podsvesnom izvorištu. Svesno
proseka, (ali ovaj tekst nije namenjen istima). ovladavanje ovom oblašću otvara put u
Obična svest , racionalni um, po Jungu stvaranje poželjnih dogadjaja kombinovanjem
nazvan Ego, direktna je relacija Čoveka sa željenih slika sa jakim emocijama sreće,
stvarnošću i potpuno je podložna promenama radosti, zadovoljstva. (vidi “Kreativna
u njoj. Dobro iskorišćena može rezultovati Vizuelizacija” Šakti Gavejn i “Moć Podsvesti”
boljitkom, ali je ograničena po pitanju smisla. Džozefa Marfija). No naš put u središte bića
Put u dublje slojeve od kore mozga počinje nije završen. Zanemarivanjem emocija,
sa opuštanjem tela i uma, sa prelaskom u svesnom uzdržavanju od njih, dolazimo do

strana 17 novembar 2005 -broj- 61


potpune mentalne tišine, koju koncentisano
održavamo. Ta praznina je zapravo oblik svesti
bez pridodatog značenja i tumačenja, ispoljava
se kao svetlost u unutrašnjoj percepciji, i
predstavlja istinsko sopstvo, Andjela čuvara,
skrivenog unutrašnjeg bića Čoveka, DUH
koji povezuje čoveka sa svakom postojećom
pojavom u svojoj skrivenoj suštini, ono što bi
nazvali Intuicija.U ovoj oblasti svesti, svesno
postavljeno pitanje dobiće odgovor, nekada
odmah u vidu slike ili osećanja, a nekada
kasnije kroz dogadjaj, razgovor ili sredstvo
informisanja.Ovo je oblast u kojoj nestaju
razlike, u kojoj prebivaju relacije (odnosi),
u kojoj Čovek postaje svestan Jedinstva
subjektivnog i objektivnog, spoljašnjeg i
unutrašnjeg, zemaljskog i nebeskog, gde dobija
pun smisao i nalazi kreativnu energiju.
Stoga svaku sklonost traženju smisla možemo
nazvati Spiritualnom Inteligencijom.
Ako se ikada usudite na unutrašnje putovanje,
shvatite da je to dugačak put, i nemojte se
obeshrabriti početnim neuspesima. Unutrašnje
Jedinstvo može se postići uravnoteženjem
unutrašnjih suprotnosti. Kontrolisano opuštanje
se naziva Meditacija, a savremena pomagala
(Biofidbek) olakšavaju opuštanje. Duboko
disanje pomaže opuštanju, a koncentrisana
mentalna tišina ojačaće Koncentraciju i Volju.
Osim toga, vremenom će te steći svesnu
kontrolu nad misaonim tokovima (Pratjahara),
i ovladaćete razuzdanim Mustangom svog
nesvesnog bića koje je uzrok problema
koje doživljavate. Težnja za unutrašnjim
Jedinstvom, sprečiće pojavu konflikata i razvoj
Shizofrenije (cepanja ličnosti).
Ključ jeste pronaći svoju istinsku Volju, ona
obuhvata dublji smisao našeg postojanja, i u
potpunom je skladu sa istinskom Voljom svih
ljudi, jer je u oblasti Jedinstva, koje povezuje i
prožima sve svojom frekvencijom sklada.
Zaista, Čovek je prvenstveno Energija!
Jovan J. Havran i stoga su sveprisutni, usled čega je znanje i
61 -broj- 2005 novembar strana
Aktivnosti SIG - ova SIG SIG SIG
SA K-SIG LISTE
Japanci su poznati po naprednoj tehnologiji za
proizvodnju kompjutera i robota, ali se vraćaju
papiru i olovci, jer ih lekari upozoravaju
lekari da moderna tehnologija preti da mozak
savremenih ljudi pretvori u isušenu voćku.
Ogroman deo populacije Japana danas poseduje
ili je u mogućnosti da koristi kompjutere te piše
rukom samo kad popunjava obrasce, polaže
školske i državne ispite ili pravi beleške na
poslu i predavanjima u školi.
Naučni radovi, domaći zadaci, poslovni izveštaji
i pisma sada se kucaju na kompjuteru i šalju
preko interneta pa Japanci, koji u svakodnevnoj
komunikaciji pored ideografskog barataju sa
još dva jednostavnija fonetska pisma, sa po 108
znakova, nalaze da im je sve teže da se prisete
i najprostijih od oko 1.950 ideograma, koliko
se uči do završetka srednje škole. Odustajanje
od memorisanja i vežbanja pisanih znakova,
upozoravaju neurolozi, vodi opadanju funkcije
mozga. O tome u Japanu počinju ozbiljno da
razmišljaju.
Japan je zemlja sa 100-procentnom pismenošću
uprkos veoma složenom pismu. Japanski rečnici
ideograma sadrže obično izmedju 5.000 i 5.500
znakova. Dobro obrazovanim se smatraju ljudi
koji znaju preko 3.000 ideograma, a prilikom
štampanja novina namenjenih opštoj javnosti
koristi se oko 2.100 ideograma. Pismenost, zbog
koje je Japan ponosan, danas je, medjutim, na
udaru napredne tehnologije, još jednog ponosa
ove zemlje.
Nije samo nedostatak vežbe pisanja štetan za
mozak, kažu strucnjaci. Mobilni telefoni sa
memorijom u koju se mogu smestiti stotine
brojeva učinili su potpuno nepotrebnim napor
ljudi da ih upamte.Digitroni su sada deo
kompjuterskog i softvera za mobilne telefone
najosnovnih računskih operacija suvišno.
18
 SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG
Mnogi ljudi osećaju se bespomoćno kad propisane vežbe, počeli da osećaju pozitivne
zaborave mobilni telefon, mnogi posežu za efekte kada je u pitanju kvalitet sna. Japanski
digitronom čak i kad treba da obave prosto neurolozi i psiholzi preporučuju da se slovne
sabiranje i oduzimanje. i matematičke vežbe rade i u putu na posao
kako bi se čovek razbudio i bio produktivniji.
Uz svaki automobil u Japanu kao opcija ide Priručnici za moždane vežbe - koje pišu
uredjaj za GPS, odnosno, satelitsku navigaciju, matematičari, psiholozi, pedagozi i lingvisti
koji na ekranu pokazuje lokaciju automobila, - obilno se reklamiraju se u novinama i na
ulicu kojom se on kreće i put kojim treba poći da televiziji, rastu u broju iz dana u dan, te su i sami
bi se stiglo do odredjenog objekta. Vozači otud ne postali socijalni fenomen i objekt novinarskog i
moraju ni da pamte broj semafora koje treba da akademskog interesovanja u Japanu.
prodju, niti raskrsnicu na kojoj treba da skrenu,
već u svemu mogu da se oslone na precizni, Ponekad je reč o pravim malim paketima za
elektronski uredjaj koji sadrži detaljne mape. bildovanje mozga u kojima se, pored vežbanke,
mogu naći aparati za ukucavanje i memorisanje
Tako čovek, koji je razvio alate, orudje i brojeva podesni za testiranje i razvijanje
tehnologiju upravo stoga što njegovo telo pamćenja, predmeti za sklapanje geometrijskih
nije do te mere specijalizovano i snažno da figura ili dvodimenzionalne slagalice.
bi u prirodi moglo da opstane samo, sada Ilja Musulin
usavršavanjem tehnologije dodatno otupljuje http://www.elitesecurity.org/poruka/801412
svoja i inače nedovoljno oštra čula i smisao
za orijentaciju, odnosno umrtvljuje sopstveni
mozak. Biti svestan ovog problema, medjutim,
ne znači i biti voljan odreći se koristi i udobnosti Poštovani članovi,
koje pruža savremena tehnologija. Obaveštavamo vas o formiranju novog SIGa u
Kragujevcu:
Japanski naučnici odlučili su se zato za rešenje
kojim će se omogućiti ljudima da izbegnu zamke SIG Uradi sam
savremene tehnologije bez da se odreknu njenog
korišćenja - kreirali su niz jeftinih vežbanki i Osnovne aktivnosti SIG-a bile bi, kako raz­me­na
priručnika namenjenih stimulisanju centara za saveta tipa “Uradi sam” tako i male, do­brotvorne
mišljenje, pamćenje, koncentraciju, emocije i akcije u raznim socijalnim us­ta­novama i
delovanje, smeštenih u levoj i desnoj hemisferi, ustanovama za decu, kao što su: uređenje
odnosno prednjoj kori mozga. pojedinih prostorija, postavljanje klupica, kanti
za smeće, ljuljaški i razne sitne popravke, koje
Jednostavne matematičke i jezičke vežbe, poput nisu velika investicija, ali ipak nekome znače.
brzog čitanja ili pamćenja reči, ako se rade
intenzivno, stimulišu mozak, jačaju memoriju Podrazumeva se i saradnja sa drugim SIG-
i koncentraciju te usporavaju starenje sivo-bele ovima, npr. Go SIG-om i zajednička izrada
materije. Ove vežbe, iako zahtevaju izvestan tabli i kamenja za Go, saradnja sa PDP SIG-
mož dani napor, na duži rok čak doprinose i om i izrada splava za Veseli spust i saradnja po
eliminisanju mentalnog zamora i osveženju potrebi sa ostalim SIG-ovima.
mozga jer razbijaju monotoniju i dosadu.
Više korisnika ovih priručnika prijavilo je da su, Sam cilj SIG-a bi bio da pruži primer ostalima
nakon što su u odredjenom periodu upražnjavali kako se i malim trudom može mnogo postići,

strana 19 novembar 2005 -broj- 61

 ...SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG SIG
a i da podrži jednu od osnovnih ideja MENSE, Posle razilaska tmurnih oblaka slave (vreme u
kao organizacije koja je stvorena da bi učinila kome su Dučić, Rakić i Dis prestali da drhte i
Svet lepšim i boljim mestom za život. strepe za mesto u prvom timu Školske lektire),
iako se leto tek načinjalo, u meni je već počela da
Nadamo se da će osnivanje ovog SIG-a provejava jedna uznemirujuća pomisao: Koliko
inspirisati ostale članove MENSE, koji nisu li je neznanih konkursa i propuštenih prilika
iz Kragujevca, da nam se pridruže u ovom do tada proteklo ovim mutnim književnim
pohodu i pokažemo javnosti da postoje i drugi vodama? I koliko će ih još ispisati svoje
načini da se izrazi ljubav prema svojoj zemlji. stranice bez mojih pisanih donacija, a sve zbog
  uzročne nezainteresovane medijske promocije
Koordinator SIGa Uradi sam: Nikola i moje posledične neinformisanosti?
Kosanović, Kragujevac E, pa (kao što bi to pompezno najavili u jeftinoj
Zainteresovani članovi mogu se prijaviti TV-reklami) – od sada to više nije problem!
koordinatoru na: nikolak@mensa.org.yu, ili :) Reinkarnirao je i počeo sa radom Literarni
putem telefona: 034/323-921, 064/39-66-780 Sig (ponovo radi bioskop), čija će „osnovno
sekundarna“ funkcija biti obaveštavanje
članstva o svim raspisanim „civilnim“
VAMPIRI konkursima na „brdovitom Balkanu“! Sa tim
IZ LITERARNOG SIGA se počelo od prvog dana novog života, pa
su neki poetično-prozni radovi već stidljivo
 Bilo je to u nekoj zemlji „književnih“ otputovali na književne festivale u Zrenjanin,
seljaka... Pančevo, Smederevo...
Više i ne pamtim dan kada su mi prvi stihovi A primarni cilj SIG-a svakako će biti razvijanje
poželeli DOBRO JUTRO, rođeni u jari spisateljskog zanata kod nas, kroz međusobnu
prenaglašene ljubavi i razigrani pred očima kao razmenu radova, kritičkih mišljenja, surovih
besne bubamare! Sećam se samo da su pesmice korekcija i dobronamernih saveta! Na mom
koje su gradili bile iskrene i nasmejane, sa parkingu ideja odavno svetluca i jedna sijalica
predivnim elementima adolescentnog kiča! koja će pokušati osvetliti organizovanje
A onda su počele da se „ozbilje“, stareći sa prvog tipskog konkursa u okviru Mense,
godinama kao „nekršteno“ vino... a kasnije (ukoliko nam izdavački Bogovi
Prva takva „objavila“ se javnosti u budu naklonjeni) i štampanje „NIN-ovski“
„bombardovani“ smiraj XX veka. Beše to u kvalitetnog zbornika radova! No, za to
gradu, poznatom po Jovanči Miciću i Svetozaru će (osim angažovanja naših književnika
Markoviću, koji kartografi prezentuju kao Uroša Petrovića, Bobana Kneževića i ostale
Jagodinu! Nakon „inauguracije na književno logistike) biti potrebna i visoka koncentracija
nebo“, usledile su nedelje nepatvorenog entuzijazma u aktivnostima svih članova! Jer,
ushićenja i polunaivnog (da se ne radi o kao što sam već rekao prvim „upisnicima“
meni, ne bih se ograničio na „polu“:) bacanja - sad je na Vama, dragi Literati! Moj početni
rukavice u lice svim p(r)ozvanim vrednostima impuls je ovim učinjen...
spisateljstva u ovom Sunčevom sistemu! Jer,
ruku na „vranolujno“ srce, zahvaljujući „Radio Oliver Hodak
Milevi“ bio sam glasno cenjen u lokalno- koordinator Literarnog SIG-a
geografskim okvirima, kao instant-pesnik oliverh@mensa.org.yu
iz komšiluka (broj podeljenih autograma:
nepoznat, vrlo blizak nuli)! :)

61 -broj- 2005 novembar strana 20

Usamljena u svetu fudbala
E stvarno sam mogla da pomislim da ću bilo
šta u životu raditi, ali da mi karijera ide
(i uporno nastavlja!) pravcem fudbala, to mi
stvarno nije padalo na pamet. Prošle godine
sam, iz čiste želje da potpomognem da se neka
akcija realizuje, «sazvala» beogradski fudbalski
tim za turnir u Kragujevcu, nakon čega su se
stvari lepo odvijale same od sebe. Smatrala
sam da se tu završava moje aktivno učešće u
fudbalskim zbivanjima. No, međutim...
Logično je bilo da PDP sig proprati odlazak
naše reprezentacije u Mađarsku na Mensino
4. svetsko prvenstvo u fudbalu. Takođe
je bilo sasvim logično da ću voziti jedan
deo reprezentacije, ako im usfali prevozno
sredstvo. Ali, da će sve to izaći na priču o
Snežani i 7 patuljaka (hm, pa nisu baš patuljci,
ali dopustićete mi pesničku slobodu; Slobo,
hvala za ideju!), to se nisam nadala. Zalud
svi usputni komentari kako ću biti sasvim
povlašćena među tolikim momcima, jasno mi
je bilo šta me čeka.
Počelo je još od Beograda. Obzirom da
su dresovi nečijom (neću sad da tumačim
čijom) zaslugom bili famozne crveno-bele
boje, shvatila sam da moram upotrebiti svoje,
nadaleko čuvene, diplomatske sposobnosti,
da pripremim ljute partizanovce na neugodnu
činjenicu. Nekako su to prihvatili, ali se priča o
tome nastavila na raspravu o zaslugama Zvezde
tj. Partizana u toku tisućljeća. Nije mi preostalo
drugo nego da se iz diskusije isključim, slušam
muziku i nadam se da će do Pešte uspeti da se
dogovore.
Diskusija je, međutim, umalo prekinuta na drugi
način. Svratili smo u Novi Sad po blagoslov
našeg Predsednika (u vidu nadoknade troškova
za gorivo), i kad sam krenula dalje, vidim
momci mi nešto uznemireno objašnjavaju.
Ja – već navikla da budem isključena iz
njihove priče, uopšte ne reagujem, dok mi ne
dopre do mozga da mi objašnjavaju da nisam
strana
pokupila sve saputnike. Tako da Bane zamalo
nije izostao sa takmičenja mojom zaslugom.
Srećom, nismo daleko odmakli, ukrcasmo i
Baneta, i nastavismo putešestvije.
Malo je falilo da još jednog saputnika ostavimo
na granici, jer je proveravao stanje sanitarnih
uređaja na graničnom prelazu, pa je to
potrajalo... Konačno uđosmo u predgrađe Unije.
Da su naše komšije na dalekoj vremensko/
kulturološkoj distanci od iste, pokazalo nam
se odmah. Oni, istina, jesu usvojili evropski
princip sa vinjetama (platiš zbirno putarinu
na ulazu u zemlju, dobiješ nalepnicu, i više
nigde ne staješ na naplatnim rampama – ideja
za svaku pohvalu!), ali je proces izdavanja iste
ostao na nivou birokratije realnog komunizma.
Žena je pisala, pisala, pa opet pisala... a moji
saputnici su dotle već «istrčali na teren» i
zdušno me nervirali pikajući loptu na sred
sporednog puta. Jedva sam ih naterala da
pređu barem na parking, gde su nastavili da u
papučama šutiraju, ugrožavajući potencijalno i
svoje noge, i okolne parkirane kamione. Vidim
ja - prelazim u ulogu majke, nema mi druge.
Nakon kraćeg zadržavanja u Budimpešti, stigli
smo u naše odredište, grad Đer. Studentski
dom u pravom soc-realističkom stilu, čitaj
betonska zgradurina sa kapacitetom nekoliko
hiljada duša, bila je naša kuća za narednih par
noći. Kad stigneš među poslednjima, dobiješ
sobu pod pločom, te smo se pripremili da ovu
užarenu julsku noć provedemo na promaji.
Srećna okolnost je da tako visoko (6. sprat)
nema komaraca. Nesrećnih okolnosti je
nekoliko: pošto smo u dvoja kola, a u tri sobe,
nikad ne možeš da budeš siguran da će ti biti
dostupni tvoja putna torba, ili ključ od sobe,
ili ... uvek neko ili nešto fali. Tako je poneko
satima čekao da se istušira, da bi na kraju, ne
dočekavši da mu cimeri otvore sobu, morao
da se briše toalet papirom, jer je peškir ostao
negde zaključan. Poneko je morao da prenoći u
tuđoj sobi, opet jer su cimeri netragom nestali...
21 novembar 2005 -broj- 61
 A ja sam morala da slušam komentare (one
prave - muške) o prisutnim devojčicama raznih
nacija, da se ubeđujem sa organizatorima i
ostalim ekipama oko dužine trajanja sutrašnjih
mečeva, vremena polaska, načina organizacije
turnira (po grupama ili svako-sa-svakim), da
ugovaram dopune za našu nedovoljno veliku
ekipu i sl. No, dobro... Momci su mi, zauzvrat,
donosili piće, k’o pravi kavaljeri. Jeste da su
me posle ostavili samu i «razvili se u strelce»,
ali sam bila toliko umorna, da mi to uopšte nije
zasmetalo.
Naša apolitičnost se sutradan u najvećoj
meri dokazala: ekipu su nam dopunili jedan
igrač iz Mense Slovenije i dvojica iz Mense
Poljske. Bez reči su igrali (doslovce) pod
našom zastavom. Bogdan iz Slovenije je, osim
značajnog doprinosa na terenu, umnogome
pomogao i sa logistikom: nezgodna okolnost
da i Mađari i mi imamo crvene dresove,
prevaziđena je činjenicom da je Bogdan
doneo pregršt teget majica Mense Slovenije sa
sobom, iako je došao kao jedini predstavnik iz
te zemlje. Drugi Bogdan – iz Poljske i njegov
zemljak Kuba, na prvim mečevima delovali
su blago zbunjeno, i činilo se da neće mnogo
moći da pomognu. Međutim, što je vreme
odmicalo, oni su sve srčanije branili boje
SCGa, i dali odličan učinak (čak i jedan gol)
za našu reprezentaciju. Bila je to jedna prava
panslavenska saradnja na delu.
Ono što je ipak bio veliki hendikep za naš tim, je
nedostatak rezervnih igrača. Iako su naši momci
trenirali još od januara, na turnir je došlo samo
6 igrača, sa dopunama iz prijateljskih zemalja
jedva da smo imali potreban broj za utakmice.
Mađari, Česi i Italijani su imali znatno veći
broj igrača u svojim ekipama. Žreb nam takođe
nije baš bio naklonjen (hm, da l’ je to bio žreb,
ili su domaćini malo i nameštali??!?), te je
naša momčad trebalo da odigra 4 utakmice
za redom. Uz činjenicu da je to bio najtopliji
dan ove godine u Mađarskoj (zvanično preko
61 -broj- 2005 novembar strana
35 stepeni), i da se turnir igrao od 10 do 15h
na otvorenom terenu, jasno je da je pred njima
stajao težak zadatak – da uopšte prežive.
Kapiten Miško se povredio u prvom napadu,
te sam ga odvezla nazad u dom na oporavak.
To je sigurno obradovalo naše protivnike, pa
su mirne duše mogli da se fokusiraju na našeg
preostalog keca iz rukava – Acu Filimonovića.
Iako su se svim silama trudili da ga zaustave,
vukli ga za dres, podmetali noge i sl, nisu
mogli da ga spreče da osvoji titulu najboljeg
igrača prvenstva.
Na kraju turnira naša ekipa je ličila na veterane
sa Galipolja. Svi su imali poneku povredu,
bili su iscrpljeni do krajnjih granica, pomoćno
osoblje je zadobilo opekotine visokog stepena,
ali učinkom ipak možemo biti zadovoljni: od
ukupno 5 ekipa, osvojili smo, uz sve prepreke
i nevolje, odlično treće mesto. Iako ništa celog
dana nisu jeli, i iako su bili iscrpljeni i ranjavi,
naši dečaci nisu odoleli iskušenju i prihvatili su
izazov Italijanki da odigraju neku partiju beach
volley-a.
Sad se vi pitate otkud beach u celoj toj priči. Pa,
taj deo sam zaboravila da vam ispričam. Gyor
(čitaj - Đer) je grad u zapadnoj Mađarskoj na
ušću par reka (Raba i Rabica) u Dunav. Naš
studentski dom nalazi se na samoj obali jednog
22
rukavca Dunava i ima vrlo šarmantno sređenu ako nas neko napadne. I dok nisam primetila
plažu, na celih 50 metara od zgrade. Tu su i mrk pogled sa komšijskog stola, preko dopola
kafići, tereni, ležaljke, tuševi, ljuljaške za prazne čaše piva. U stvari, i dalje ne mislim
decu, tu je i spasilačka ekipa sa sve čamcem – da smo ikoga provocirali svojom radošću
onako baš sve što treba za opuštanje i uživanje. (oduševljenim skakanjem) zbog osvojenog
U neposrednoj blizini je i banja sa bazenima zlata, mada mi je cimer objasnio da bi se ista
sa termalnom vodom, džakuzijem, masažom scena u Beogradu loše završila. I mada sam
idr. Sam centar grada ima impresivnu Gradsku se prisetila Dragana Jovanovića u reklami za
kuću, a pešačka zona je prepuna sveže okrečenih Nectar. Ipak smo bili u Mađarskoj, mirnoj,
i sređenih zgrada u centralno-evropskom prijateljskoj, ravničarskoj zemlji. I ipak to nije
stilu, fontana, spomenika i parkova. Izuzetno fudbal, nego vaterpolo. Lično mislim da NIJE
lep grad, rekla bih, mnogi su zažalili što nisu SVEJEDNO, ali mi cimer tvrdi da smo pravim
imali više vremena da ga bolje istraže. Jedino čudom izbegli batine. Eh, muška posla...
što je, u skladu sa evropskim tendencijama, u
23h potpuno mrtav i pust grad, iako je vikend Za poslednji dan boravka u Mađarskoj su mi
i letnji period. preostali odgovorni zadaci: vidanje rana mojih
saputnika od sunca i cipela, rešavanje problema
Nije to nama smetalo da veselo provedemo izgubljenog ključa, vožnja do Beča (stigla sam i
veče. Najpre smo prisustvovali dodeli do tamo!) i traženje načina da se naš povređeni
pehara, i dopala mi je čast da u ime naše kapiten preveze do Ciriha. Zatim vožnja relija
ekipe primim ovo priznanje. U diskusiji oko po mađarskim autoputevima (tamo, bre, niko ne
organizacije narednog svetskog prvenstva u vozi ispod 150 km/h), traženje izlaza iz Pešte u
fudbalu (jubilarnog, 5. po redu), spontano su koju smo ponovo, greškom, ušli, briga o tome
se upitni pogledi okrenuli ka meni, a Mađari, da l’ će Aca uspeti da se dokopa Beograda
Česi i naročito Italijani su zagrajali da bi bez menjača, koji mu je crko, nastojanje da
bilo baš super da SCG bude domaćin iduće zabavim Baneta, da ne zaspi za volanom... A,
godine, jer im je želja da posete i našu zemlju. da, valjalo je smisliti i kako da se nahrane moji
Obećala sam da ćemo videti šta možemo da izgladneli saputnici, a naročito moj cimer, koji
uradimo po tom pitanju, i pozvala ih sve da, je k’o usisivač pio i jeo sve ono što bi neko od
u međuvremenu, dođu na naša okupljanja u nas ostavio.
Beogradu i na Paliću. Razmenili smo adrese sa
predstavnicima svih pet zemalja, a onda smo Uspela sam da obavim uspešno sve postavljene
pozvali ostale gostujuće ekipe da budu na našojmi zadatke, mada sam i sama klonula na par
strani, dok gledamo finale svetskog prvenstva kilometara pred kraj naših putešestvija. Za
u vaterpolu, koje je upravo počinjalo. Sećate razliku od mene, neki su klonuli mnogo ranije
se: igrali su Mađarska i SCG! Nadali smo se da i dobar deo puta prespavali... Što me podseti na
ćemo im se revanširati za fudbal. onu dobru staru : «Kad ujutru jutro osvanulo,
momak spava, ni glave ne diže, a devojka
Odabrali smo strateško mesto uz ogradu sitan vezak veze...» Šta je pesnik hteo da kaže
terase kafića, popunjenog do poslednjeg mesta prosudite sami. A ja odoh da smišljam naredne
ljubiteljima Mađarskih vaterpolista. Nisam baš akcije PDP siga.
smatrala da radimo nešto pogrešno, dok smo
razdragano skakali kad god bi naši dali gol, Aleksandra Borović
sve dok mi Gabor – organizator turnira, nije PDP sig
objasnio da oni neće ustati u našu odbranu

strana 23 novembar 2005 -broj- 61

 Ludilo zvano maturska ekskurzija
N eke sledeće generacije će verovatno i
Mesec, a možda i Mars (ako dobiju vize)
obilaziti na maturskim ekskurzijama. Kada
sprečilo da skoro sve svoje slobodno vreme
provodimo obilazeći to vredno “kamenje”.

uporedim gde danas maturanti idu, sa onim Šta izabrati, šta propustiti, velika dilema. Rim
što su neki imali u ponudi pre desetak godina, se ne može obići ni za mesec, a kamoli za tri
drago mi je što pripadam novijoj generaciji. dana. Ipak neke stvari nismo mogli zaobići.
Ipak, maturska ekskurzija je samo jedna, Čuveni Koloseum, na primer, čije pravo ime
neponovljiva, i prosto savršena!!!! Moja se je u suštini amfiteatar Flavijevaca. Njegova
završila pre samo par dana, i još uvek traje izgradnja je počela 72. godine naše ere, a
oduševljenje istom. Iako nije sve izgledalo završena osam godina kasnije. Mogao je da
tako sjajno kada smo polazili… primi 50.000 gledalaca, koji su se ovde okupljali
kako bi prisustvovali čuvenim, često okrutnim
Samo par dana pre poletanja naših aviona, dobili igrama, koje su pobuđivale golemo ushićenje
smo informacije od drugara iz III gimnazije, gledalaca. Mogu se raspoznati elementi
a prošle godine i od turističke škole, kako su antičke strukture koju su činila četiri sprata,
se ne baš divno proveli zbog mnogobrojnih od koga prva tri imaju arkade sa dvostrukim
propusta agencije koja je preuzela na sebe polustubovima jonskog, dorskog i korintskog
odgovoran posao. Od “Beogradske hronike”, stila. Danas možemo posmatrati sa divljenjem
preko “Kurira”, pa do najnovijih vesti, koje ono što nije uspela uništiti rušilačka snaga
su kružile po net-u, svi su pričali samo o prirode (bio je oštećen više puta zemljotresom)
tome kako su đaci već pomenute gimnazije, ili ljudi koji su odnosili deliće Koloseuma,
bili smešteni u bordelu, i kako su imali sve u mermer i dragocene ukrase za gradnju vlastitih
svemu očajan aranžman. domova. U blizini Koloseuma je Konstantinov
slavoluk, veličanstveni trovratni slavoluk koji
Iako nismo znali šta nas čeka, tamo negde potiče iz 312. godine. Dok mi je pogled lutao
preko, moji drugari i ja smo se trudili da to ne po ogromnim kamenim pločama, a misli letele
utiče na nas, i da izvučemo maksimum od onoga ka drevnim dešavanjima, delovalo mi je kao da
što nam je ponuđeno. Tako je i bilo. Ekskurzija me je neko ubacio u neki udžbenik… Ili u neki
je počela letom za Rim, a već u avionu je istorijski film poput “Gladijatora ” (koji je btw,
bilo ludo i zanimljivo! Rim nas je pozdravio moj omiljeni :)
pljuskom, ali se nismo dali obeshrabriti, i već
sutradan vreme je bilo extra! Kada govorim o rimskim trgovima i fontanama,
neizostavne su Fontana di Trevi, Španski trg
“Svi putevi vode u Rim” - glasi stara izreka koja (modne revije), piaca Navonna, piaca San
veliča ovaj grad! Bez obzira koji put odabrao, Pietro, piaca Venezia, piaca del Popolo. Meni
posetilac mora znati da će mu se pružiti prilika je omiljena fontana di Trevi koja predstavlja
da razgleda i proučava istorijsko, umetničko i najraskošniju rimsku fontanu, koja je poznata
kulturno blago svetskih razmera, budući da je ne samo po vodi, nego i po legendi da će se
rimska kultura, zajedno sa grčkom, bila velika svaki stranac koji popije malo vode ili baci
kolevka zapadne civilizacije. Dok smo lutali novčić u njen bazen (jedan novčić, jedna
ulicama Rima, apsolutno niko nije mogao da želja), sigurno vratiti u Rim. Vodeni mlazovi
ostane ravnodušan pri pomisli kako te velelepne i šuštanje oživljavaju scenografiju. Građenje
tvorevine kriju tajne, mračna istorijska predanja, fontane je započeto 1735, a par metara je deli
ili “bar” još neko umetničko delo. Program je od najkomercijalnije ulice u Rimu, Via del
bio opširan i veoma naporan, ali to nas nije Corso, gde su se ranije odigravale konjske

61 -broj- 2005 novembar strana 24

trke, a danas samo jurnjava po prodavnicama u stolećima, tako i zbog raskošnih prostorija
potrazi za idealnim odevnim predmetom. u kojima su smeštena. Vatikanske palate su
veličanstven zbir zgrada s mnogobrojnim
Jedini potpuno sačuvan klasični arhitektonski sobama, dvoranama, muzejima, bibliotekama,
spomenik u Rimu, je Panteon, ponos Rima. kapelama, vrtovima, bogati svakovrsnim
Podigno ga je Agripa 27.g.p.n.e. i posvećen umetničkim blagom. Od renesanse do danas,
je božanskim zaštitnicima julijevskog roda. nije bilo velikog umetnika koji tu nije ostavio
Dugo se verovalo da je današnji Panteon ta ista besmrtan trag svoje genijalnosti, poput
građevina iz Agripina doba, ali ona je uništena u Mikelanđela, Rafaela, Leonarda, Ticijana, ali
požaru 80. godine, pa je hram ponovo izgrađen i mnogih drugih. Sikstinska kapela je građena
u Hadrijanovo doba i posvećen svim bogovima. između 1475. i 1483. po nalogu Siksta IV.
Ovde su sahranjene slavne ličnosti kao što Prve freske paralelno predstavljaju na bočnim
su slavni slikar Raffaello Sanzio, arhitekte zidovima Mojsijev život s jedne, i Hristov život
Baldassarre Peruzzi I Vignola, italijanski s druge strane, dok je Mikelanđelo oslikao
kraljevi Vittorio Emanuele II i Umberto. Pored svod kapele. Sikstinska kapela predstavlja
prelepih istorijskih spomenika, Rim je prepun pravu riznici likova, priča i mitova, a zatvara
i fantastičnih diskoteka, slatkih restorančića se za vreme konklave, tj. zbora nakon papine
po trgovima, i još mnogo drugih neophodnih smrti radi izbora njegovog naslednika. Mada
objekata :) je fotografisanje strogo zabranjeno, nisam se
mogla uzdržati da ne napravim, makar i bez
Jedan dan je bio posvećen Vatikanu, najmanjoj blica, mali pregled onoga što sam videla.
samostalnoj državi na svetu, na čijem je čelu
papa, rimski biskup i prosvećenik Katoličke
crkve. Nastala je 1929. Lateranskim paktom,
zauzima 0.44 km2 desne obale Tibra. U
skolopu Vatikana se nalaze, Vatikanski muzeji,
Sikstinska kapela, bazilika svetog Petra, trg sv.
Petra, kao i mnoge druge važne, ali i pomoćne
prostorije. Crkva sv. Petra, najraskošnija i Iako smo svi posle par dana provedenih u Rimu
najveća od svih (ima ih oko 500, i skoro svaki ostali zaljubljeni u njega, čežnjivo posmatrajući
narod ima svoju crkvu, ali ne i Srbi) koje broji svaki kamen pored koga smo prolazili, jer tamo
Rim. Kao da želi da istovremeno izazove i svaki kamen ima svoju istoriju, krenuli smo u
divljenje, ali i strah, da ulije strahopoštovanje nastavak putovanja, prelepu Pizu. Toranj, iako
statuama koje su u nekom “zapovednom ne nešto glomazan i veliki, prkosi zakonima
izrazu”, da osvoje posetioca mnoštvom fizike i odoleva vremenu, zavodi posetioce,
prelepih kipova, fresaka i mozaika. Pogled sa tako da se ogromne pare izdvajaju za čuvanje u
kupole sv. Petra obuhvata ceo Rim, i ništa nije ovakvom stanju ove prave turističke atrakcije.
moćnije od osećaja slobode i ispunjenosti dok
stojite na samom vrhu prestonice hrišćanstva. Firenca, Verona, Venecija… prelepi gradovi,
Prelepa umetnička dela, poput Mikelanđelove svaki sa svojim istorijom. Palata Duomo,
Piete, oduzimaju dah… galerija Ufici, David, su samo neke odlike
prelepe Firence. Živopisani trgovi, mnoštvo
Vatikanske palate i zbirke čine izvanredno važan ljudi, zanimljive prodavnice. Verona, grad
muzejski sklop, kako zbog broja i vrednosti ljubavi…posetili smo Julijinu kuću, ispred
umetničkih dela, koje su razne pape skupljale čijeg balkona stoji njena statua, na kojoj su

strana 25 novembar 2005 -broj- 61

 GRID
njene grudi znatno izlizanije u odnosu na
ostatak statue. To je upravo zbog legende koja
govori da će osoba koja taj deo statue protrlja,
P očetkom devedesetih godina prošlog veka,
Tim Berners-Lee iz CERN-a je uspešno
realizovao sada svima dobro poznati Internet
imati srećan i skladan brak. Obližnji prolaz servis (World Wide Web), koji je nekoliko
je prepun ispisanih ljubavnih izjava i srcem godina kasnije postao najpopularniji servis na
uokvirenih imena. Na hiljade ljubavnih parova Internetu. Ideja o ovakvom servisu potiče još iz
je napisalo svoja imena, smatrajući da će im to ranih osamdesetih godina, međutim prvu web
doneti ljubav i sreću. stranu Berners-Lee napisao je 12. novembra
1990, a prvi web sajt postavljen je 6.avgusta
Poslednja u nizu poznatijih gradova Italije je 1991.
bila Venecija, potpuno drugačija od svega do
tada viđenog: od načina transporta, preko klime Ideja GRID computing-a predstavlja
idr. Santa Maria della Salute, Duždeva palata, uopštenje WEB-a. WEB je pre svega servis
prelepe građevine koje prosto traže pažnju. koji omogućava prezentovanje informacija i
Za razliku od Rima, gde je skoro nemoguće razmenu podatka putem Interneta. Glavni resurs
izgubiti se, u Veneciji vam to vrlo lako može web-a je informacija dok GRID ide korak dalje.
poći za rukom (ne isprobavajte, može vam GRID predstavlja prvenstveno servis za deljenje
biti teško da se vratite, Italijani baš i nisu neki procesorske snage i memorije računara na
poznavaoci engleskog jezika, iako su uvek mreži čime lokalnu ili globalnu mrežu pretvara
raspoloženi da pomognu). u jedan ogroman računarski resurs.

Ova četiri grada su samo najvažniji koje
smo obišli. Njihova lepota je bila dovoljna da
zaboravimo na sve propuste tokom putovanja.
Vratili smo se autobusima preko Slovenije
i Hrvatske, ujedno tužni i srećni, zadivljeni i
razočarani. Jedno je sigurno, Rim je svakako
večni grad, i uvek bih mu se vratila, a maturske
ekskurzije su prosto nezaboravne…
Nije teško zamisliti nekoliko miliona računara
širom planete, među njima mainframe računare,
radne stanice, dekstop računare, laptopove itd.
Takođe nije teško zamisliti situaciju da su svi ovi
računari permanentno ili povremeno povezani,
jer to jeste današnja realnost. Sledeći korak u
realizaciji GRID ideje je kako najefikasnije
iskoristiti resurse koji su na raspolaganju.

Ana Malivuković Sam termin GRID computing nastao je ranih

maturant IX beogradske gimnazije devedesetih godina prošlog veka kao metafora
Sangrija Tatjana Erić-Obrenović

61 -broj- 2005 novembar strana 26

 COMPUTING
za jednostavan pristup računarskim resursima
kao što je pristup mreži električne energije. Kao
što se vidi ideja GRID computinga nije nova,
ali se tek razvojem računarstva u poslednjih
nekoliko godina, a pre svega eksplozivnim
razvojem mrežne infrastrukture u celom svetu
došlo do mogućnosti realizacije ove ideje.
Ukoliko imate potrebe za intenzivnim
numeričkim izračunavanjem ili sa druge strane
za skladištenjem i obradom ogromnih količina
podataka, GRID vam u tom slučaju može
pomoći. Vaš program nećete pokrenuti na
vašem računaru, priključićete se GRID sistemu
na sličan način kao što se priključujete elektro
ili telefonskoj mreži i zahtev sa specifikacijom
problema ćete poslati GRID-u. Sistem će u
zavisnosti od raspoloživih resursa odrediti gde
i kako će se vaš problem rešavati. Na taj način,
u zavisnosti od raspoložive računarske snage,
poslovi koji mogu trajati satima mogu postati
čak i interaktivni. U zavisnosti kakvom sistemu
pristupate, ovako dobijene usluge GRID-a
strana
mogu biti besplatne ili se mogu naplaćivati,
zbog čega će investitori imati interes da
finansiraju izgradnju velikih i moćnih računara,
kako bi prodavali usluge njihovih resursa.
GRID takođe omogućava da više osoba
interaktivno radi na jednom istom problemu.
Na primer, nekoliko tehničara će moći
simultano da u CAD-u realizuju ideju arhitekte
tako što će svako raditi na svom delu projekta,
a ujedno će svako od njih moći da sagleda
globalniju sliku uvidom u rad svojih kolega na
istom projektu.
Kućište superračunara u izgradnji,
Ideja o korišćenju računara na ovaj način
je još uvek san, ali na sreću san sa dobrom
perspektivom da uskoro postane java.
U poslednjih par decenija u računarstvu se
koriste razne tehnike deljenog i paralelnog
izračunavanja počev od distributed, meta,
cluster, p2p do internet računarstva. Distributed
computing predstavlja najopštiji oblik deljenja
resursa za paralelno rešavanje nekog problema.
27 novembar 2005 -broj- 61
 Izraz metacomputing bio je popularan ranih
devedesetih i opisivao je ideju o povezivanju
velikih superračunara ultra brzim mrežama.
Cluster computing opisuje ideju povezivanja
PC računara brzom mrežom, pri čemu se PC
računari mogu dodavati ili izbacivati iz klastera
čime se dobija skalabilnost sistema. Ovakvi
sistemi su u veoma širokoj upotrebi i u mnogim
situacijama su zamenili skupe mainframe
računare. P2P (peer to peer) computing
se uglavnom koristi za direktnu razmenu
podataka bez posredstva servera kroz koje
podaci prolaze - serveri u P2P su namenjeni za
indeksiranje sadržaja i sinhronizaciju transfera
(P2P je veoma popularan u pirateriji). Internet
computing ili public computing predstavlja
za sada jednu od uspešnijih realizacija ideje
GRID-a uglavnom volonterskog tipa.
Budući superracunar u
TUM (Garching - Muenchen)
Najpoznatiji primer internet computing-a
predstavlja projekat SETI razvijen na Berkliju.
Nekoliko godina kasnije ta ideja uopštena
je u tzv BOINC (http://boinc.berkeley.edu
Berkeley Open Infrastructure for Network
Computing). BOINC predstavlja operativni
sistem za internet computing. Vaš program
možete napisati ili prilagoditi tako da ga
izvršava BOINC i na taj način iskoristiti WEB je svojom pojavom doneo mnogo, od
procesorsku snagu više računara. Ako se, GRID-a se očekuje još više.
na primer, bavite računarskom grafikom,
vaš program za rendering slike možete Autor: Igor Jeremić < igor@jWork.net >
modifikovati za BOINC i radost mukotrpnog
61 -broj- 2005 novembar strana
renderovanja podeliti sa vašim prijateljima ili,
šta više, sa hiljadama dobrovoljaca u celom
svetu, čime ćete u zavisnosti od broja učesnika
na projektu uštedeti mnogo ili malo vremena.
Trenutno pored seti@home projekta, BOINC
izvršava projekte za istraživanje klimatskih
promena, gravitacionih signala emitovanih od
pulsara, unapređenje dizajna za CERN-ov LHC
accelerator, istraživanje protein-related bolesti
i raznih drugih bio-medicinskih istraživanja.
U CERN-u (Evropskoj organizaciji za nuklearna
istraživanja), GRID tehnologija izabrana je kao
rešenje za analizu i smeštaj podataka najvećeg
naučnog instrumenta na svetu. 2007. god. se
planira puštanje velikog hadron collider-a.
Tada će hiljade fizičara širom sveta pristupati
tom instrumentu koji će biti izvor ogromnih
količina podataka: 10 Petabajta godišnje, što je
oko 10% svih informacija koje ljudi na celom
svetu proizvedu godišnje.
GRID je još uvek projekat u izgradnji, za
sada sigurnost predstavlja jedan od najvećih
izazova, problem se rešava na više nivoa, počev
od korišćenja security protokola za transport
podataka pa sve do ponavljenog izračunavanja
kao što to radi BOINC (jedan deo posla se šalje
najmanje na dva čvora, ukoliko server dobije
različite rezultate, izračunavanje tog dela posla
se ponavlja). Još jedan veliki izazov je tzv. biznis
mod ili profitabilnost GRID-a za korisnike i
računarsku industriju. BOINC i slični sistemi
koriste računarsku snagu volontera u projektu.
Nažalost komercijalizacija priče je neophodna
za razvoj GRID sistema, naročito mogućnost
obračunavanja troškova procesorske snage
kako bi provajderi računarskih usluga mogli
iste naplaćivati.
28
 Ponešto o ronjenju

Za zaljubljene u prirodu i otvorene prostore, avanturiste i nemirne duhom.

Ili za one koji su prosto radoznali...

Drifting Blues autor: Gordana Zdjelar

Ganjanom uspešno okončao višegodišnji rad
‘Overhead the albatross hangs motionless na preciznoj mehaničkoj napravi nazvanoj
Upon the air “diluter demand” (regulator na zahtev),
And deep beneath the rolling waves sasvim sigurno je bio svestan značaja koji bi
In labyrinths of coral caves ovaj pronalazak trebao da ima za francusku
The echo of a distant tide i savezničke mornarice u jeku ratnih napora.
Comes willowing across the sand Naime, osnovna namena ovog regulatora koji
And everything is green and submarine...‘ je sa bocom sa komprimovanim vazduhom
činio sklop nazvan “aqualung” je bila da
(Echoes, Pink Floyd) omogući višesatni ostanak ronilaca pod vodom
radi neutralisanja neprijateljskih mina.

K ada je 1943. godine mladi oficir Međutim, iako je njegov rad u ovoj oblasti
francuske mornarice i obaveštajac otpočeo još ranih tridesetih kao posledica
Žak Kusto zajedno sa inženjerom Emilom ljubavi prema tehnici i moru, a ne želje da

strana 29 novembar 2005 -broj- 61

 se unapredi ratna mašinerija, izvesno je da
ipak nije mogao da pretpostavi da je ovime
otvorio sasvim novu eru u istraživanju naše
planete. Tako je kapija Posejdonovog carstva
konačno otškrinuta ali je ipak bilo potrebno
da prođe još skoro trideset godina u razvoju
tehnike i sticanju medicinskih saznanja da
bi ronjenje postalo dostupno skoro svima,
i od elitne i avanturističke discipline prešlo
u masovan sport. Ipak i danas, osam godina
nakon Kustoove smrti, stojimo tek u predvorju
Velikog Plavetnila, prava i velika otkrića su
tek pred nama.
Korali autor: Igor Jeremić
Iako ovaj događaj predstavlja najveću
prekretnicu u razvoju podvodnih istraživanja
zbog činjenice da je ronjenje učinjeno
jednostavnijim, jeftinijim i bližim običnom
čoveku, on se svakako ne može smatrati i
61 -broj- 2005 novembar strana
rođenjem ronjenja kao discipline. Naime,
prvi službeno zabeležen zaron učinjen nekom
tehničkom napravom se dogodio 1553.
godine u Italiji kada je Đuliermo Lorena u
ronilačkom zvonu boravio jedan sat na dnu
jezera Nemi. Ovaj uređaj je izrađen po ugledu
na skice koje je par decenija ranije napravio
Leonardo da Vinči i čiji je genij, dakle, pored
letenja i još koječega, duboko utkan i u ovu
fascinantnu ljudsku delatnost.
Ali u ona drevna vremena kada je i tehnički
napredak manji od ovoga predstavljao
samo dar umnih i privilegiju retkih, nužda,
ako već ne i sama radoznalost, je ipak
vodila najodvažnije ka dubinama. Herodot
je ispričao priču o grčkom roniocu Silasu
iz Sione koji je dišući kroz trsku potopio
flotu persijskog kralja Kserksesa I, te nakon
30
 Thumb up tehničkog urednika autor: Aleksandra Batinić

toga preronio 15 km da bi došao do Grka!
Ovaj legendarni zaron pominje i Aristotel,
veliki antički mislilac i učitelj Aleksandra
Makedonskog. Takođe je poznato i da je još
civilizacija starog Krita u III i II milenijumu
pre.n.e. imala ronioce koji su vadili sunđere
i puževe roneći na dah, što pominje i Homer
u Ilijadi...
redova je ipak u tome da opiše način na koji
je razvoj tehnike i nauke omogućio čoveku
da boravi pod vodom neovisno od nekih
ograničenja koja mu je nametnula priroda.
Savlađujući ova ograničenja otvaraju se
mogućnosti za bolje upoznavanje planete na
kojoj živimo a stičući nova saznanja učimo
da je volimo i poštujemo.

Još i danas u zemljama dalekog Istoka Dakle, nakon Lorenove kratkotrajne posete
postoje ribarska sela sa tradicijom starom dnu jezera nemi sled događaja je bio
gotovo koliko i Herodotova priča. Ama - prirodan...
japanske žene ronioci i Hae-Njo - koreanske
žene ronioci ubiraju plodove mora roneći Franc Kesler je 1616. godine napravio veće
isključivo na dah i do 30 metara dubine, zvono sa rezervom vazduha da bi 1690.
služeći se tek nešto naprednijom opremom Edmund Hejli konstruisao drveno zvono u
nego pre hiljadu godina. Nasuprot ovoj, kome je boravio preko sat vremena na dubini
tradicija polinežanskih ronilaca - lovaca na od 16 metara. Doba industrijske revolucije
biserne školjke se nažalost može smatrati i nagla ekspanzija i popularizacija tehnike
već gotovo ugašenom, uglavnom usled su konačno doveli do značajnijeg prodora u
industrijskog uzgajanja i istrebljenja ovih podvodnim istraživanjima i razvoja ronjenja.
školjki iz njihovih prirodnih staništa pod Vilijam Džejms je 1825. godine napravio
naletom onoga što često nekritički zovemo autonomno ronilačko odelo s rezervom
civilizacijom. vazduha, a deceniju kasnije je August Žibe
konstruisao meki ronilački skafander koji je
Međutim, ronjenje na dah je ipak jedna sa nevelikim izmenama korišćen sve do skoro
posebna i uzbudljiva priča koja sama po sebi u nekim delovima sveta.
zahteva bar još ovoliko prostora, stoga o
tome nekom sledećom prilikom. Smisao ovih
strana 31 novembar 2005 -broj- 61
 Benoa Rukvajrol je sredinom 19. veka
patentirao prvi regulator koji je davao vazduh Nastavak sledi...
na zahtev i koji se, nažalost, nije pokazao u Autor:
praksi, ali su gotovo sto godina kasnije njegovu Željko Jarić
ideju usavršili i načinili primenljivom, Žak zeljko65@eunet.yu
Kusto i Emil Ganjan. Dvadesetak godina
pre nego što će ovaj dvojac entuzijasta i, pre
svega, posvećenih stručnjaka započeti novu

Prvi službeno zabeležen zaron učinjen

nekom tehničkom napravom se dogodio
1553. godine u Italiji
eru podvodnih istraživanja, Le Pri je napravio
prvi ronilački aparat na komprimovani
vazduh sa stalnim snabdevanjem, osmislivši
tako osnovu za drugu komponentu aparata
nazvanog “aqualung”. I avantura je mogla da
otpočne.
Modro i zeleno autor: Gordana Zdjelar

61 -broj- 2005 novembar strana 32