AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA

KOSOVSKO METOHIJSKA
ODSEK Peć-Leposavić

Predmet: Elektronsko poslovanje

OBELEŽJA SAVREMENOG ELEKTRONSKOG OBRAČUNA

PLATNOG PROMETA
-Seminarski rad-

Student: Mentor:
Aida Jusufović Prof. Nikola Pavlović
2034/21

Leposavić
2022. god.

1
 SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................................3
1. PLATNI PROMET.......................................................................................................3
1.1. PLATNI PROMET................................................................................................3
2. ZAKON O ELEKTRONSKOM NAČINU OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA 4
3. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET..........................................................................4
3.1. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET – SISTEMI PLAĆANJA...........................5
3.1.1 RTGS NBS sistem............................................................................................6
3.1.2 Kliring NBS sistem..........................................................................................6
4. SISTEMI PLAĆANJA U SRBIJI.................................................................................7
4.1 E-BANKING..........................................................................................................7
4.2 QVOUCHER..........................................................................................................9
4.3 POSTNET...............................................................................................................9
4.4 PAYPAL.................................................................................................................9
5. SISTEMI PLAĆANJA U SAD-U..............................................................................10
5.1 FEDWIRE SISTEM..............................................................................................10
5.2 CHIPS SISTEM....................................................................................................10
5.3 TARGET SISTEM................................................................................................11
5.4 TARGET 2............................................................................................................11
6. SISTEM PLAĆANJA U EVROPSKOJ UNIJI..........................................................12
6.1 SEPA SISTEM......................................................................................................12
7. ZAKLJUČAK.............................................................................................................14
8. LITERATURA...........................................................................................................15

2
UVOD

Ova tema bavi se Elektronskim načinom plaćanja i sistemima preko kojih se ta plaćanja vrše.
Kratko i jasno je definisan platni promet, zatim je pažnja usmerena na e-platni promet i sisteme
plaćanja kod nas i u inostranstvu, kao što su: PostNet, PayPal, Qvoucher, e-banking sistemi koji se
najviše koriste u Srbiji, dok se u inostranstvu koriste sledeći sistemi: Fedwire, SEPA, Target i
unapređeni sistem Target 2.

Platni promet podrazumeva plaćanja na svim relacijama između fizičkih i pravnih lica.
Sa aspekta pozicije u kojoj se nalaze fizička ili pravna lica koja uspostavljaju platni promet,
isti može biti unutrašnji i međunarodni. Unutrašnjim platnim prometom smatraju se sva
gotovinska i bezgotovinska plaćanja na pomenutim relacijama izvršena domaćom valutom.
Suština platnog prometa je efikasno funkcionisanje privrede. Njegovom dobrom
organizacijom postiže se nesmetan protok transakcija koje, takoreći, čine puls privrednog
organizma. Dobro organizovan platni promet omogućuje nesmetane tokove platnih sredstava,
povećava privrednu aktivnost i likvidnost. Svaka zemlja ponaosob ima svoj zaseban sistem
platnog prometa, ovi sistemi mogu se razlikovati manje ili više u zavisnosti od njenog
unutrašnjeg uređenja, veličine i drugih parametara. Tako npr, sistem platnog prometa u nekoj
zemlji može biti centralizovan (kao što je kod nas bio slučaj do 2003. godine) ili
decentralizovan (kao što je to slučaj kod nas danas). Takođe, sistemi platnog prometa mogu se
razlikovati po veličini i po broju nosilaca istog - tako naprimer, u Srbiji postoji 30 poslovnih
banaka koje su nosioci platnog prometa. Nadalje, sistemi platnog prometa mogu se razlikovati
i po međusobnoj povezanosti njihovih nosilaca, zatim, instrumentima, načinima i oblicima
plaćanja.

Platni promet se organizuje i razvija u skladu sa interesima i društvenoekonomskim

potrebama svake zemlje. Svakako, njegovom razvoju se ne pridodaje svugde ista važnost. U
njegovim najsavršenijim oblicima svaka pojedinačna transakcija se realizuje momentalno, dok
se najlošijim slabo ko hvali pa su uglavnom nepoznati. U slučaju današnje organizacije
platnog prometa kod nas interne transakcije (u okviru iste banke), obavljaju se u minutu i
nema racionalnog razloga da banke zadržavaju novac ukoliko dužnik istog ima dovoljno na
svom računu. Ako sistem nije centralizovan, u najgoroj varijanti to plaćanje će biti gotovo za
jedan sat. Ukoliko su pak, u pitanju eksterne transakcije (transakcije između računa otvorenih
kod različitih banaka) vrši se međubankarski obračun koji obavlja NBS preko sistema RTGS
ili KLIRING.

3
1. ELEKTRONSKI OBRAČUN PLATNOG PROMETA

1.1. PLATNI PROMET

Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše u cilju izmirivanja dugovanja odnosno
određenih potraživanja između fizičkih i pravnih lica. 1

Danas se izmirenje dugovanja odnosno naplata određenih potraživanja sve manje vrši
predajom novca iz ruke u ruku. Tehnologija je napredovala pa su sada knjigovotsvene knjige i ručno
unošenje podataka zamenjeni upotrebom kompijutera i programa koji olakšavaju transakcije
elektronskim prenošenjem novca sa jednog žiro računa na drugi. Sve što je potrebno jeste da i jedna i
druga strana imaju otvorene račune u banci. Želja ljudi da ne čekaju redove u banci i da svoje poslove
obavljaju u kratkom vremenskom roku stvorila je ovaj način plaćanja koji se zove elektronski platni
promet.

Platni promet se deli na :

 Domaći platni promet

 Međunarodni platni promet

1. Domaći platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između fizičkih i pravnih lica. Jedini uslov
koji postoji da bi bilo reči o domaćem platnom prometu jeste da se i fizičko i pravno lice između kojih
se vrši plaćanje nalaze na istom državnom području odnosno u istoj državi.

2. Međunarodni platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između fizičkih i pravnih lica, kao i
kod domaćeg platnog prometa. Jedina razlika između domaćeg platnog prometa i međunarodnog je ta
što se plaćanja u međunarodnom platnom prometu vrše između fizičkih i pravnih lica koja se nalaze na
teritoriji različitih država

2. ZAKON O ELEKTRONSKOM NAČINU OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA

Guverner Narodne banke Srbije, propisao je odluku, odnosno Zakon o elektronskom načinu
obavljanja platnog prometa.

Elektronski platni promet, u smislu ove odluke, obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz
informacione sisteme učesnika u transakciji plaćanja.

Elektronski prenos novčanih sredstava između klijenata u platnom prometu smatra se

elektronskom platnom transakcijom.

1
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

4
 Strukturu poruka između banaka I Narodne banke Srbije u elektronskom platnom prometu
utvrđuje Narodna banka Srbije.

Elektronski nalog za plaćanje mora da sadrži elemente utvrđene odlukom kojom se uređuju
oblik, sadržina I način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa I uputstvom kojim se
uredjuju format I namena poruka za razmenu podataka u obavljanju poslova platnog prometa, koje
utvrđuje Narodna banka Srbije.

Elektronski nalog za plaćanje mora da sadrži I elemente za proveru autentičnosti I tačnosti tih
naloga I autentičnosti njihovog podnosioca, propisane uputstvom iz tog stave.

Elektronska platna transakcija smatra se okončanom kad krajnji subject primi elektronsku
poruku. Ako je propisano ili unapred dogovoreno I potvrđivanje prijema elektronske poruke.
Elektronska poruka se smatra primljenom kada pošiljac primi potvrdu o njenom prijemu.

Validnom elektronskom porukom , u smislu ove odluke, smatra se svaka elektronska poruka
propisanog formata koja je overena elektronskim potpisom I primljena u skladu s tom odlukom, za
koju se utvrdi da sadrži podatke koji nisu menjani od trenutka slanja te poruke – ako je njen pošiljalac
registrovani učesnik u elektronskom platnom prometu, odnosno ovlašćeno lice tog učesnika.

Učesnik u elektronskom platnom prometu obaveze preuzima na osnovu validne elektronske

poruke , odnosno na osnovu na njene izmene ili opoziva.

3. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET

Elektronski platni promet predstavlja sva plaćanja u cilju izmirenja dugova odnosno određenih
potraživanja između pravnih i fizičkih lica putem elektronskih transakcija. 2

Glavni posrednici između fizičkih i pravnih lica elektronskih transakcija jesu banke. Tokom
godina ovaj način plaćanja se usavršavao i kao rezultat imamo veliki broj ljudi koji su korisnici ovog
načina plaćanja.

Platni promet se organizuje i razvija u skladu sa ekonomsko-finansijskim razvojem zemlje i

uspostavljenim odnosima poverenja između centralne banke i poslovnih banaka, a odnosi se pre svega
na međubankarske sisteme plaćanja.

Dobro funkcionisanje elektronskog platnog prometa zasnovano je na dobroj međusobnoj

komunikaciji centralne banke i ostalih banaka u jednoj zemlji ( Narodna banka Srbije, Komercijalna
banka...)

Platni promet se odvija razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika.

2
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

5
 Elektronska poruka predstavlja informaciju koja je elektronski generisana, poslata, proverena,
primljena i sačuvana.

Struktura poruke je utvrđena od strane zakonodavnog tela, obično centralne banke.

3.1. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET – SISTEMI PLAĆANJA

Različitost modela sistema obračuna platnog prometa sastoji se:

U izboru operatera sistema – što može biti ili centralna banka ili privatna organizacija koja
obavlja ulogu klirinške institucije,

U izboru vrste obračuna – gde pravimo razliku između bruto i neto obračuna i

U izboru mogućnosti korišćenja intradnevnog kreditiranja i u izboru funkcije operacione

kontrole pri upravljanju veličinom intradnevnih kredita.

Narodna banka Srbije je operator četiri platna sistema:

 RTGS NBS sistema,
 Kliring NBS sistema,
 Međunarodnog i međubankarskog kliringa sistema u devizama [...]  i
 DinaCard kliring sistema.

RTGS NBS sistem i Kliring NBS sistem predstavljaju platne sisteme za prenos novčanih sredstava
u dinarima.

Učesnici u RTGS NBS sistemu i Kliring NBS sistemu povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se
nalozi za prenos razmenjuju porukama zasnovanim na standardu SWIFT, kroz mrežu Narodne banke
Srbije.

RTGS NBS sistem i Kliring NBS sistem su, na osnovu odredaba Zakona o platnim usluga kojima
se uređuje konačnost poravnanja u bitnim platnom sistemu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona, utvrđeni kao bitni platni sistemi.

3.1.1 RTGS NBS sistem

Rad RTGS NBS sistema uređen je Pravilima rada RTGS platnog sistema Narodne banke

Srbije. RTGS NBS sistem (izvršavanje naloga za prenos u realnom vremenu po bruto principu)
podrazumeva obradu i poravnanje pojedinačnih naloga za prenos učesnika u najkraćem mogućem
vremenu – i to do visine pokrića na računu. U RTGS NBS sistemu mogu se izvršavati svi nalozi za
prenos, s tim što se obavezno izvršavaju nalozi za prenos po osnovu transfera odobrenja i direktnih
zaduženja čiji je pojedinačni iznos 300.000 dinara ili veći, u skladu sa Odlukom o minimalnoj

6
vrednosti platnih transakcija koje se moraju izvršavati u bitnom platnom sistemu. Nalozi za prenos
u RTGS NBS sistemu izvršavaju se radnim danima u periodu od 9.00 do 18.00 časova, što je utvrđeno
Dnevnim terminskim planom rada RTGS NBS sistema.

U RTGS NBS sistemu izvršavaju se sledeći nalozi za prenos:

 nalozi za izvršavanje platnih transakcija s ciljem sprovođenja monetarne politike Narodne

banke Srbije;
 nalozi za izvršavanje transfera odobrenja kojima učesnik inicira prenos novčanih sredstava, u
svoje ime i za svoj račun, kao i radi izvršavanja platnih transakcija svojih korisnika platnih
usluga;
 nalozi za izvršavanje direktnih zaduženja učesnika;
 nalozi koji proističu iz snabdevanja banaka gotovim novcem i preuzimanja od banaka gotovog
novca, u skladu s propisima Narodne banke Srbije;
 nalozi za poravnanje novčanih obaveza, odnosno potraživanja nastalih u drugim platnim
sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata između njihovih učesnika;
 drugi nalozi za prenos novčanih sredstava između računa u RTGS NBS sistemu, u skladu s
propisima.

Učesnici u RTGS NBS sistemu

 Narodna banka Srbije,

 banka sa sedištem u Republici Srbiji koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, u skladu
sa zakonom kojim se uređuju banke, 
 ministarstvo nadležno za poslove finansija Republike Srbije – Uprava za trezor, 
 operator drugog platnog sistema, i 
 operator sistema za poravnanje finansijskih instrumenata – Centralni registar, depo i kliring
hartija od vrednosti ili drugi operator ovog sistema.

3.1.2 Kliring NBS sistem

Rad Kliring NBS sistema uređen je Pravilima rada kliring platnog sistema Narodne banke
Srbije. U Kliring NBS sistemu izvršavaju se nalozi za prenos po osnovu transfera odobrenja kojima
učesnik inicira prenos novčanih sredstava, u svoje ime i za svoj račun, kao i radi izvršavanja platnih
transakcija svojih korisnika platnih usluga. Nalozima za prenos u Kliring NBS sistemu izvršavaju se
transferi odobrenja u pojedinačnom iznosu do 300.000 dinara.

U Kliring NBS sistemu se u postupku netiranja izračunavaju multilateralne neto pozicije za

poravnanje učesnika, i to pretvaranjem potraživanja i obaveza na osnovu naloga za prenos koje
učesnici u platnom sistemu međusobno dostavljaju ili primaju u tom sistemu – u jednu neto obavezu ili
jedno neto potraživanje pojedinačnog učesnika u platnom sistemu prema svim ostalim učesnicima u
tom sistemu. Izračunate negativne, odnosno pozitivne neto pozicije u svakom ciklusu netiranja
poravnavaju se u RTGS NBS sistemu iz novčanih sredstava koja se rezervišu pre početka ciklusa

7
netiranja. Dnevnim terminskim planom rada Kliring NBS sistema utvrđeno je da se netiranje i
izvršavanje naloga za prenos u Kliring NBS sistemu obavlja u tri ciklusa netiranja svakog radnog dana:

Učesnici u Kliring NBS sistemu

 Narodna banka Srbije,

 banka sa sedištem u Republici Srbiji koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, u skladu
sa zakonom kojim se uređuju banke, i
 ministarstvo nadležno za poslove finansija Republike Srbije – Uprava za trezor.

4. SISTEMI PLAĆANJA U SRBIJI

Najčešće korišćeni sistemi plaćanja u Srbiji su:

 E-banking
 Qvoucher3
 PostNet
 Limundo Cash
 PayPal

Sistem plaćanja PayPal koriste uglavnom fizička lica dok e-banking koriste i pravna i fizička lica.
(http://placanjeblog.wordpress.com/2013/10/20/elektronski-sistemi-placanja)

4.1 E-BANKING

Elektronsko bankarstvo definiše skup raznovrsnih načina izvođenja finansijskih transakcija

upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije.

Elektronsko bankarstvo je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omogućava da se putem

Interneta pristupi banci nezavisno od vremena rada banke 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.
Plaćanje preko e-bankinga omogućavaju sve banke koje posluju u našoj zemlji. Uslov da možete da
obavljate plaćanja jeste da imate otvoren račun u banci kod koje se odlučite da koristite ovu uslugu.
Najčešće usluga e-bankinga uključuje online uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po
računima, online prenos novca na račune u okviru i van banke, online plaćanje računa, rata kredita,
zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.

U zavisnosti od odabrane banke, usluga e-bankinga omogućena je samim posedovanjem

računa, za koji plaćate određenu mesečnu nadoknadu ili je ta usluga besplatna. Što se tiče izvršavanja
transakcija, možete ih izvršiti sa ili bez naknade banci (konkretno, u banci Intesa prvih 5 naloga je

3
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

8
besplatno, nakon toga plaća se provizija od 30 dinara po nalogu). Povlačenje novca možete izvršiti sa
tekućeg računa ili platiti uz pomoć neke od kreditnih kartica (Master, American Express).

Sredstva plaćanja su:

Elektronski ili digitalni novac — elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary

System — EMS). Pojam elektronski novac stalno evoluira, ali suštinski elektronski novac možemo
definisati kao novac koji postoji samo u bankarskim računarskim sistemima, a ne postoji u fizičkoj
formi. U razvijenim zemljama samo mali procenat novca cirkuliše u fizičkom obliku. Potreba za
gotovim novcem opada, kako sve više i više ljudi počinje da koristi alternativu fizičkoj moneti.

I u našoj zemlji, sve više i više ljudi koristi neku vrstu elektronskog novca (za sada uglavnom
posredstvom kreditnih i debitnih kartica), a sve manje koristi gotovinu.

Postoji nekoliko različitih načina primene elektronskog novca, i to putem platnih kartica, automatskih
samouslužnih šaltera (bankomata), EFT/POS sistema, i homebanking sistema, koji omogućavaju
raspolaganje novcem iz kuće korisnika.

Elektronski čekovi - Elektronski ček je reprezentacija papirnog čeka, odnosno njegova

elektronska verzija. Ova vrsta čekova pojavila se zbog potrebe da se smanje troškovi obrade klasičnih
čekova. Elektronski ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Ovaj ček, kao i njegova
papirnata verzija sadrži nalog banci platioca da izvrši prenos sredstava sa njegovog računa na račun
poverioca. Ideja vodilja kod osmišljavanja elektronskog čeka bila je da dokument u elektronskoj formi
može zameniti istovetan papirni dokument, tako što će kriptografski potpis zameniti svojeručni potpis.

Elektronski ček je razvijen sa funkcijom preventive prevare i krađa. Danas je elektronski ček jedan od
najsigurnijih platežnih instrumenata bezgotovinskog plaćanja.

Najpoznatiji sistem elektronskih čekova danas je eCheck, i njega podržava i PayPal pa se transfer
sredstava može izvršiti i na taj način.

Korišćenje elektronskih čekova ima višestruke prednosti od kojih su najznačajniji smanjenje troškova
manipulacije papirnim čekovima (štampanje, troškovi slanja, servisiranje) kao i mogućnost izvršavanja
transakcija putem računara sa bilo kog mesta.

Kreditne kartice - Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naših
sredstava na računu i omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila slučaj pri kupovini. U
zavisnosti kakav je tip kartice odredjuje i neke pogodnosti ili pravila korišćenja pa stoga kartice delimo
na: Platne kartice, Debitne kartice (Debit Card), Kreditne kartice (Credit Card), Kobrending kartice
(Cobranding Card), Kartice lojalnosti (Loyality Card), Online kartice (Net Card).

9
 Mobilni telefoni u elektronskom poslovanju - Mobilni telefoni se u elektronskom
poslovanju poslednjih godina koriste sve više. Telefonom možemo izvršiti bankarske transakcije, imati
uvid u stanje bankovnih računa, obaviti kupovinu robe i usluga.

Razvoj ovog segmenta uslovljen je ogromnom ekspanzijom tržišta mobilnih telefona kao i naglim
razvojem interneta i elektronske trgovine. Kako bi mobilno poslovanje funkcionisalo dobro potrebna je
dobra saradnja banaka sa mobilnim operaterima, kao i dobra softverska podrška za različite usluge.
Većina banaka uvelo je mogućnost mobilnog bankarstva. Dok su ranije korisnici uglavnom bili u
mogućnosti da provere stanje na računima, danas je preko mobilnog telefona moguće obaviti bilo
kakvu transakciju.

Usluge su dostupne 24 sata, sedam dana u nedelji, bilo gde da se korisnik nalazi, potrebno je samo da
ima mobilni telefon pri ruci.

4.2 QVOUCHER

Online kupovina bez rizika. Upotrebom QVoucher-a možete plaćati robu i usluge putem
Interneta bez kreditnih kartica i bankovnih računa. Bez rizika od krađe trošite onoliko koliko Vam je
potrebno i kada Vam je potrebno.4

QVoucher dopuna kupuje se na nekom od uplatnih mesta širom Srbije, na kojima se inače kupuju
pripejd dopune kredita za mobilne telefone. Ukoliko vam je lakše dopune možete izvršiti i uplatom u
najbližoj banci ili pošti. Prilikom kupovine prve QVoucher dopune na kiosku ili nekom drugom
prodajnom mestu sistem automatski kreira Vaš nalog, a lozinku Vam šalje putem SMS-a. Prethodna
registracija nije potrebna dovoljna je lozinka koju ste dobili.

4.3 POSTNET

Predstavlja najbrži prenos novca za fizička lica na teritoriji Republike Srbije. Prednosti
PostNet uputnice su brojne:

 najbrža isplata novca korisnicima

 korisniku je omogućeno raspolaganje novcem, odmah nakon uplate pošiljaoca
 uplata se vrši u pošti
 SMS porukom Pošta Srbije obaveštava primaoca o uplati. SMS poruka sadrži broj uputnice i
informaciju da primalac može podići novac na šalteru bilo koje pošte. Usluga SMS se ne
naplaćuje.
 informacije o statusu uputnice možete dobiti pozivanjem Call centra 011/ 3 607 500, na
našem sajtu ili slanjem SMS poruke na kratak broj 2377 u formatu: PUSTA(razmak)broj
PosTneT uputnice
4
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

10
4.4 PAYPAL

PayPal je internet orijentisana kompanija koja omogućava da se uplate i novčani prenosi

obavljaju u potpunosti preko Interneta. PayPal je započeo kao alternativa tradicionalnim „papirnim“
metodama kao što su i čekovi i novčani ugovori. PayPal je usluga koju koriste milioni ljudi širom
sveta. Od prošle godine i ljudi iz naše zemlje mogu da se registruju na ovom sistemu i koriste
mogućnost da kupuju robu i usluge širom sveta.5

PayPal je vrsta „klijent-klijentu (person-to-person, P2P)“ usluge. P2P način plaćanja omogućava bilo
kome ko ima imejl adresu da pošalje novac nekom drugom ko takođe ima imejl-adresu. Inicijalizator
transakcije preko PayPala se mora prvo registrovati na PayPal stranicama, te zatim prebaciti određenu
svotu novca na svoj korisnički račun. Novčani iznos se može prebaciti direktno sa tekućeg računa
banke ili koristeći kreditne/debitne kartice. Primatelj PayPal transfera može zatražiti ček od PayPal –a,
može otvoriti svoj korisnički račun, ili može zatražiti prenos sredstava na svoj račun u banci. PayPal je
primer posrednika u plaćanju koji olakšava i omogućava svetsku internet ekonomiju.

Pri otvaranju PayPal računa, korisnik unosi broj svoje kreditne kartice. Ako se kasnije odluči na
brisanje te kartice, njegov račun će biti strogo ograničenih mogućnosti. Sam PayPal razlikuje tri vrste
računa: lični, premier i poslovni račun.

Na svetskoj sceni postoji još nekoliko sistema za online plaćanje među kojima se izdvajaju:

Skrill – www.skrill.com/en/home

2CheckOut – www.2checkout.com

Google Wallet – www.google.com/wallet

Stripe – www.stripe.com

5. SISTEMI PLAĆANJA U SAD-U

U SAD-u danas se najčešće koriste ovi sistemi plaćanja:

Fedwire

CHIPS (Clearing House Interbank Payment System)

5.1 FEDWIRE SISTEM

Fedwire je sistem čiji je vlasnik Banka za federalne rezerve SAD (Federal Reserve Bank) i on
je baziran na visoko razvijenoj elektronskoj mreži, koja omogućava kako prenos transakcija velikih
5
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

11
vrednosti, tako i prenos transakcija sa hartijama od vrednosti. Prenos transakcija velikih vrednosti se
bazira na pricipima bruto obračuna u realnom vremenu (RTGS), pri čemu postoji kreditna podrška od
strane FED-a (ulaženje u minus tokom dana).

Danas ima preko 13.000 članica ovog sistema, koje imaju otvorene račune kod Banke
federalnih rezervi, i koji putem ovog sistema mogu da šalju novac drugim članicama sistema (samim
bankama ili njihovim klijentima). Svaka transakcija se i obračunava i izvršava individualno, s tim što
su nalozi za plaćanje bezuslovni, neopozivi i finalni u trenutku procesiranja.

5.2 CHIPS SISTEM

Chips je drugi veliki sistem obračuna platnog prometa u SAD i jedan od najvećih platnih
telekomunikacionih sistema u svetu u okviru privatnog sektora, koji je osposobljen za obavljanje
klirinških platnoprometnih usluga (dnevno preko 250.000 međubankarskih transakcija). Početak
njegovog funkcionisanja vezan je za 1971. godinu i Njujoršku klirinšku asocijaciju, a cilj njegovog
uvođenja je elektronska zamena postojećeg kliringa baziranog na papirnoj osnovi.

Za razliku od Fedwire-a, CHIPS sistem je pretežno u privatnom vlasništvu i organizovan je na

principima multilateralnog neto obračuna, pri čemu se samo izvršavanje neto obračuna (kliring) vrši na
kraju dana. Što se tiče članova CHIPS sistema, to mogu biti komercijalne banke, korporacije i
investicione kompanije, kao i filijale inostranih banaka koje posluju u SAD (npr. Deutsche Bank AG,
Societe Generale, Intesa Saopaolo, Bank of China, itd.)

Generalno, ima mnogo manje članova od Fedwire-a (samo oko 50), ali se češće koristi za veće
transfere novca koji nisu hitni, jer je jeftiniji od Fedwire-a.

5.3 TARGET SISTEM

Savremeni sistem platnog prometa ima za cilj da omogući brzu integraciju nacionalnih tržišta u
unutrašnje jedinstveno evropsko tržište. Na planu integracije i harmonizacije velikih plaćanja učinjeno
je mnogo.

TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer) sistem je

zaživeo 1999. godine, zajedno sa Evropskom monetarnom unijom, a cilj mu je bio da u realnom
vremenu poveže nacionalne centralne banke i sisteme plaćanja u jedinstveni sistem.Pomenuti sistem je,
bez obzira na tehničku decentralizaciju, uspešno funkcionisao. Zajedno sa FEDWIRE sistemom, to je
najveći RTGS sistem na svetu, sa preko 1,7 milijardi evra dnevnog prometa.

Target je dizajniran tako da omogućava izvršavanje internacionalnih plaćanja u evrima tako

lako, brzo i jednostavno kao da su u pitanju plaćanja vezana za unutrašnji platni promet.

Sistem rada: Inicijator finansijskog plaćanja – pošiljalac A, daje nalog za plaćanje svojoj banci
da izvrši internacionalno plaćanje. Ova banka preko nacionalnog RTGS sistema, čiji je ona član, šalje
instrukciju za plaćanje RTGS sistemu primaoca B, koji se nalazi u drugoj državi, preko TARGET

12
Interlinking-a. Instrukciju za plaćanje RTGS sistem primaoca B usmerava ka banci primaoca B, a ona
ka korisniku odnosno krajnjem primaocu B, a cela transakcija traje manje od 1 minuta.

5.4 TARGET 2
Target kao opšti sistem unapređen je i zamenjen novim Target 2 sistemom. Projekat
TARGET2 predstavlja nadogradnju koncepta sa još većim stepenom integrativnosti, prevashodno zbog
baziranja sistema na jedinstvenoj, zajedničkoj platformi. TARGET 2, pored monoplatforme (tehnička
centralizacija), podrazumeva i jedinstven model obračuna, standardizaciju tehnologije, efikasnije
procesiranje, efikasniji menadžment.

Najvažnija razlika je, pored jedinstvene tehničke platforme, i da pokriva plaćanja u evrima ne
samo u zemljama evro-zone (gde je obavezan), već i u svim drugim zemljama EU.

6. SISTEM PLAĆANJA U EVROPSKOJ UNIJI

6.1 SEPA SISTEM

Jedinstvena evro zona platnih sistema (Single Euro Payments Area - SEPA) – je trenutno
najveći zajednički projekat evropske bankarske industrije, sa jedne strane i institucija Evropske Unije,
sa druge strane. U osnovi projekta su interesi klijenta, običnog Evropljanina, kome je omogućeno da
koristi iste novčanice i kovani novac bilo gde na teritoriji evro-zone, ali, analogno tome, ne može
upotrebljavati iste naloge za plaćanje, naloge za naplatu pa čak ni sve platne kartice. Na planu malih,
klijentskih plaćanja se krenulo znatno kasnije od TARGET sistema i upravo to je područje delovanja
projekta SEPA, čiji se cilj nalazi u nazivu projekta, a to je formiranje jedinstvene evro-zone platnog
prometa. Ideja je da nacionalni klirinški sistemi vremenom budu ugašeni ili da evoluiraju na
jedinstveni, SEPA nivo. 6

Projekat SEPA bi se u najkraćem mogao definisati kao skup mehanizama, institucija i pravila
za brzo i nesmetano odvijanje plaćanja širom evro-zone. Sistem je integralan, jer obuhvata sve vrste
plaćanja u čitavoj zoni. Celovit je, jer uključuje sva plaćanja u evrima, bez obzira odakle evri dolaze ili
gde se šalju. Imperativan je jer obavezuje sve učesnike da izvršavaju ono što se direktivom propisuje.
SEPA sistem plaćanja je prvenstveno namenjen plaćanjima i maloprodaji, tzv. mikro i malim
plaćanjima (sve bezgotovinske transakcije do 50.000 evra). Za građane, preduzetnike, mala i srednja
preduzeća jedina opipljiva korist od uvođenja evro-zone bila je to što su gotovinska plaćanja izvan
nacionalne granice mogli da vrše slobodno, bez provizije i ograničenja (nema konvertovanja valute).

7. ZAKLJUČAK

Da bi neka privreda efikasno funkcionisala, potrebno je da ima dobar platni promet. Pod
platnim prometom podrazumevaju se plaćanja po osnovu izmirenja dugovanja na svim relacijama

6
M.Dželetović., A. Živković., P. Bojović, “Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.

13
između pravnih i fizičkih lica. Danas se izmirenje dugovanja odnosno naplata određenih potraživanja
sve manje vrši upotrebom gotovog novca.

Napredak tehnologije omogućio je da se upotrebom računara i komunikacionih kanala

transakcije obavljaju elektronskim putem, tako da se na ovaj način uspostavlja e-platni promet.

8. LITERATURA

14
1) Prof. dr Milenko Dželetović, Prof. dr Aleksandar Živković, Prof. dr Petar Bojović,
“Bankarski menadžment”, Beograd, 2008.
2) Zakon o platnom prometu „ Službeni list SRJ “, br. 3/2002 i 5/2003
3) Zakon o čeku, „ Službeni list SRJ “, br.46/96
4) http://www.nbs.rs/
5) https://www.qvoucher.rs/

15