Teorijske Analize Procesa Pletenja

Teorijske analize procesa pletenja
UNIVERZITET U NIŠU
TEHNOLOŠKI FAKULTET U LESKOVCU
VOJISLAV R. GLIGORIJEVIĆ
TEORIJSKE ANALIZE PROCESA PLETENJA

-PREDAVANJA-
LESKOVAC, ŠKOLSKE 2009/2010
Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 1

Uvod
Analiza delovanja i projektovanja pređe i niti
Tekstilnim nitima nazivamo tanka, elastična i čvrsta tela velike dužine, sastavljena
istovremeno iz povezanih vlakana, namenjena za izradu tekstilnih proizvoda. Nit može da se
sastoji iz relativno kratkih vlakana, povezanih upredanjem (pređa), ili snopa elementarnih
niti, takođe povezanih upredanjem (kompleksna nit). Ovakva struktrura niti uslovljena je
anizotropnošću, to jest, nejednakošću fizičkih osobina u različitim pravcimai heterogenosti u
različitim slojevima po preseku.
Pri analizi, proračunu i projektovanju uređaja, koji uzajamno deluju sa nitima i pređom,
dozvoljene su pojednostavljene pretpostavke relativno njihovim osobinama.
Pre svega ocenićemo pretpostavke, koje se tiču debljine niti. U većini slučajeva možemo
računati, da je debljina niti beskonačno mala. Po određivanju A.P. Minakova, nit je
materijalna linija, koja pod delovanjem spoljašnjih sila može primiti bilo koji oblik. U nekim
slučajevima, naprimer pri kretanju niti, pri neophodnosti učešća obrtnog momenta, stvoren
silama trenja, neophodno je uzeti u obzir debljinu niti.
Druga grupa pretpostavki odnosi se prema pojavi sila i momenata u preseku pređe, koje
možemo dovesti prema glavnom vektoru sila i glavnom momentu. Glavni vektor unutrašnjih
sila možemo razložiti na silu, usmerenu po tangenti prema osi niti, i poprečnu silu, koja leži u
normalnoj ravni. Analogno glavni moment deluje na obrtni moment uzduž tangente i savijen
(povijen) u normalnoj ravni. Po kvalifikacijama A.P. Minakova niti delimo na sledeće grupe:
 idealno elastične niti ( sila postoji samo uzduž tangente);
 niti, elastične na savijanje ( ukupni glavni moment raspoređen u normalnoj ravni);
 niti, elastične na uvijanje ( ukupni glavni moment raspoređen uzduž tangente).
Treća grupa dopuštenja odnosi se prema deformaciji niti.
Ako dužina bilo kog elementa ose niti ostaje nepromenjena, onda ćemo nit nazvati
nerastegljivom. U protivnom slučaju govorimo, da je nit rastegljiva.
U zavisnosti od toga, menja li se oblik preseka niti, ona može biti izgužvana i negužvana.
Gužvanje možemo uzeti u obzir samo u onom slučaju, ako razmatramo nit sa konačnom
debljinom.
Prema gore opisanih opštih dopuštenja pri rešavanju konkretnih zadataka moramo napraviti
pretpostavke , kojima ćemo detaljnije opisati osobine niti. Naprimer, za rastegljive niti
neophodno je da znamo zavisnost deformacije od zatezanja, ugla upredanja i trajanje
delovanja sila; za elastične niti na savijanje-zavisnost momenta savijanja od krivine ose niti;
za elastične na upredanje niti-zavisnost obrtnog momenta od ugla upredenosti i od zatezanja.
Ojlerove i langraževe lučne koordinate

Opisana kretanja ose niti u osnovnom proizvodimo dvema različitim načinima u
zavisnosti od toga, kako određujemo položaj tačaka ose.
Prvi način sastoji se u tome, što uporedo sa nitima razmatramo bezinercioni nerastegljivi
kanal, čije se kretanje razlikuje od kretanja ose niti samo uzdužnim sastavom. Položaj tačke
ose određujemo rastojanjem s, odbrojavanjem uzduž kanala od
 
početka, razmeštene na kanalu. Na taj način,    s, t  označava pri takvom opisanom
načinu brzinu tačke ose niti, koja se nalazi u momentu vremena t u tački prostora sa
koordinatom s. Ovakav način opisivanja kretanja niti nazivamo ojlerovim, a koordinate s-
ojlerovim koordinatama. Uzdužnu komponentu brzine kretanja kanala izračunavamo sa
tačnošću do funkcije vremena, koju određujemo izborom početka odčitavanja. U posebnim

slučajevima, kretanje kanala može biti takvo, da brzina početka odčitavanja bude podudarna
sa brzinom nekih tačaka ose niti.
Drugi način opisivanja predpostavlja zadate parametre kretanja za svaku tačku ose niti kao
funkciju vremena t. Neka se neka tačka ose niti razlikuje od drugih po koordinati σ. Tada
pronalazimo sve veličine, koje karakterišu kretanje kao funkciju od promenljivih σ i t. Pri

takvom načinu opisivanja vektor  ( σ, t) pri fiksiranom σ označava brzinu premeštanja u
prostoru potpuno određene tačke ose. Koordinata σ nosi naziv langraževa.
U većini slučajeva u svojstvu kordinate σ izabiramo ojlerovu koordinatu tačke prostora, u
kojem se tačka pređe nalazi u bilo kom momentu vremena, naprimer t= 0.
Ako prihvatimo određeni izbor langraževe koordinate σ , to ćemo lako izračunati položaj
tačke ose pređe i u momentu t ≠ 0. Neka je u-brzina tačke ose niti u odnosu na kanal. Tada
je
t
s     u  , t  dt.
0
Ovde je s = s (σ, t) –koordinata (ojlerova) u momentu vremena t u toj tački ose, koja u
momentu vremena t = 0 se nalazi u tački sa koordinatama s= σ.
Na ovaj način, prethodna formula uspostavlja vezu među langraževom koordinatom u tački
niti i njene ojlerove koordinate s.
Neka je F (s, t)-bilo koja funkcija ojlerovih koordinata, a Fl(σ, t)- predstavlja takođe
funkciju u langraževim koordinatama. Tada saglasno datoj formuli
t
F[σ +  u  , t  dt , t   Fl  , t .
0
Diferenciranjem po vremenu t, dobićemo
Fl  , t  / t  F s, t  / t  uF s, t  / s.
Na dalje, kao što je prihvaćeno u mehanici neprekidnih sredina, sve veličine označavamo
jednim te istim slovima kako u ojlerovoj, tako i u langraževom prikazivanju. Zatim za
izbegavanje zamršenosti (pometnje) veličinu. Fl  , t  /  t označavamo dF  , t  / dt. pri
takvim oznakama formula prima oblik
dF / dt   F /  t  u  F /  s .
Veličina dF/dt predstavlja pun izvod po vremenu od funkcije F.

Masa niti, zatvorena u kanalu, ograničena presecima s0 = s (σ0, t), s = s (σ, t) ostaje
konstantna u vremenu, zatim možemo napisati
s ( , t ) 
 m ( s, t ) ds )   m0   d   const ,
s ( 0 , t 0
Gde je m(s, t)- podužna masa niti; m0(σ)- podužna masa niti u vremenu t = 0.
Diferenciranjem izraza po promenljivoj σ, dobijamo
s , t    m0   / m , t   f ,
Pošto je m (s(σ, t), t) = m (σ, t). Ovde je f-funkcija, koja karakteriše fizička osobine niti.

Odavde sledi, da je prikazivanje langraževe koordinate σ na ojlerovoj s uzajamno

jednoznačna pri uslovima m (σ, t) ≠0.
Ojlerovu koordinatu u momentu vremena t (početni izraz) možemo zapisati kao odnos sila
 s , t   t  u  , t .
Iz datih zadnjih formula proizilazi, da prelaz od ojlerove koordinate s, t prema langraževoj

σ, t daje odnos
ds  f ( , t ) d  u  , t  dt .
Pri izučavanju uzajamnog delovanja niti sa površinom jedan od osnovnih zadataka se javlja
određivanje položaja krive, uzduž koje se kreće nit. Zatim opisano kretanje niti pogodno je
izvoditi sa korišćenjem ojlerovih koordinata.
Prirodne i glavne ose

Pri istraživanju ponašanja niit uvešćemo različite koordinate, od kojih jednu-
_ _ _
nepokretnu dekartovu 0x y z sa jediničnim vektorima i , j , k . Ukoliko se nit može premestati
u prostoru, to će se koordinate tačaka ose niti x, y, z javljati funkcijom lučne koordinate s (
svuda , ako ne potvrdimo suprotno, trebamo podrazumevati ojlerovom koordinatom ) i
vremena t.
x = x (s, t); y = y(s, t); z = (s, t).
Ove tri jednačine određuju jednačinu krive u parametarskom obliku. One su ekvivalentne
jednoj vektorskoj jednačini:
_ _ _ _ _
r  r s, t   xs, t  i  y s, t  j  z s, t  k ,
_
gde je r  prečnik vektora tačke ose niti za datih s i t.
_ _
_ _ _
Iz diferencijalne geometrije je poznato, da izvod    r / s  i x / s  jy / s  k z / s
predstavlja sopstveni jedinični vektor, usmeren po tangenti prema osi niti. Sa svakom tačkom
M, koja leži na osi , povezuje se pravougaoni sistem koordinata, čiji početak se poklapa sa
samom tačkom, a osa- sa tangentom, glavnom normalom i binormalom (slika 1). Označimo
_ _ _ _ _
sa  , i  ortove glavne normale i binormale. Izvode po s od vektora  ,  ,  određujemo
formulom Frene
_ _ _ _ _ _ _,
  / s  1 /   ;   / s  1 /    1 / 1   ;   / s  - 1 /1  ,
gde je 1/ ρ- krivina, a 1/ ρ1- upredenost ose niti.

_ _ _
Ortovi  i leže u dodirnoj ravni, pri čemu je ort  usmeren u stranu uvijene krive. Ort
_
 uvek je usmeren u stranu povećanja lučne koordinate s. U slučaju promene pravca
_ _ _
odbrojavanja luk s suprotno ortovima  i  ; menja svoje pravce suprotno, a ort  ne
_ _ _
menja. Ose određene vektorima  ,  i  , nazivamo prirodnim osama.
Pri istraživanju kretanja niti, koje poseduju veličinu prečnika, moramo uvesti još jedan
sistem koordinata, kruto vezanu sa presekom niti, u odnosu na koju razmatramo deformaciju

elementa niti. Početak koordinate mora da se poklapa sa centrom težišta površine poprečnog
_
preseka, jedna od osa usmerena je uzduž orta  tangencijalno prema osi, a druge dve ose,
_ _
karakterisane ortovima c1 i c 2 , po glavnim centralnim osama simetrije. Ovakve ose
nazivamo glavnim osama. Položaj glavnih osa relativno prirodnim određujemo uglom ψ
_ _
među ortovima  i c1 . Razmotrićemo dva preseka niti u tačkama A i B (slika 2), koji se
nalaze na rastojanju δs jedna od druge ( rastojanje računamo uzduž ose niti). Pri prelazu iz
tačke A u tačku B ugao ψ se menja za veličinu δψ. Odnos δψ/δs se pojavljuje
deformacionim upredanjem niti ( za razliku od veličine 1/ρ 1-geometrijsko upredanje niti ).
Zbirom 1/ρ1 +δψ/δs određujemo potpuno upredanje, od koga zavisi obrtni moment, koji se
pojavljuje u niti.
Nit može se okretati oko sopstvene ose i pri tome održava svoj oblik. U tom slučaju
prirodne ose imaće nepromenjene pravce , ukoliko njihov položaj potpuno određuje oblik ose
_
niti, a glavne obrtaće se oko orta  i ugao ψ biće funkcija vremena.
Elementi teorije površine

Za date radove najbolji celishodniji način date površine je prikazivanje u
parametarskom predstavljanju.površina, uzajmno delujući sa nitima, nije na svaki način
nepokretna. Ona može da se kreće uzduž sebe, kao u slučaju frikcionog predenja, ili izvršava
više složeno kretanje u prostoru, kao što je slučaj pri uzajamnom delovanj niti I pređe sa
pletaćim organima pletaćih mašina.
Pokretna površina u parametarskom predstavljanju zadaje se trima skalarnim jednačinama
x = x ( η1, η2, t); y = y(η1, η2, t); z = z (η1, η2, t)
ili jednim vektorom
 
_ _ _
r  r ( η1, η2, t) = i x1 , 2 , t   j y 1 , 2 , t   kz 1 , 2 , t ,
_ _
_
gde je r  prečnik vektora tačke površine; η 1, η2 –ojlerove krivolinijske koordinate na
površini.
Slika 1. Slika 2.

Pošto nikakvih ograničenja na kretanje površine u prostoru ne postavljamo, vreme t može

ući u u prethodnu jednačinu očiglednim predstavljanjem.
Datu jednačinu možemo zapisati na sledeći nači:
_ _
r  r 1 , 2 , 3 ,
gde je  3  t.
Ako predpostavimo da je površina dosta glatka, to jest, jednačinu možemo diferencirati po
bilo kojoj promenljivoj onoliko puta, koliko je neophodno.
_
Uzmimo količnik izvoda prečnika-vektora r po η1, η2, η3:
 r x1 , 2 , 3  _ y 1 , 2 , 3  _ z 1 , 2 , 3  _

_
_
ri   i j k , i  1, 2, 3) .
i i i i
_ _
Razmatraćemo samo takvu površinu, za koju su vektori r 1 i r2 ne kolinerani u bilo kojoj
tački. Tada ovi vektori određuju površinu, tangencijalno prema površini. Ako je kretanje
površine takvo, da vektor bilo koje površine leži u tangentnoj ravni (površina se kreće uzduž
sebe), onda u jednačini površine vreme neće ulazi. Tada
_
vektor r3   r/ t je jednak nuli.
Zapišimo jednačinu koja ide češće u susret površini.
Cilindrična površina. Razmotrimo površinu, stvorenu premeštanjem prave, paralelno osi
0z i usmeravajućoj krivoj, raspoređenu u ravni x0y. Jednačina usmerenja (slika 3) u
polarnim koordinatama
R = R (η1),
gde je R- rastojanje od krive do početka koordinate;
η1- polarni ugao.
Slika 3.

Slika 4. Slika 5.
Parametarsko usmereno predstavljanje biće

x = R ( η1)cos η1 ; y = R(η1)sin η1.
Da bi zadali bilo koju tačku na površini, neophodno je da damo vrednosti parametra η1, to
jest, položaj tačke na smer i veličinu η2, očitavanjem uzduž stvaranja. Dekartove koordinatne
tačke površine izrazićemo preko η 1 i η2.
x= R (η1)cos η1; y = R (η1)sinη1; z = η2 .
Prečnik vektora primiće oblik
_ _ _
r 1 , 2   R1  e1    2 k ,
_ _ _
gde je e1 1   i cos η1 + j sin η1.
U nekim zadacima osnovni sistem koordinata 0 x y z pogodno je da biramo izvan cilindra.
Tada na osi cilindra potrebno je izabrati tačku L, od koje očitavamo koordinatu η2. Prečnik-
_ _ _ _
vektor tačke L označavamo R L . Zajedno ortove i , j , k , uvodimo u gornju formulu, sa osom
_ _ _ _
cilindra povezujemo međusobno ortogalne ortove  k , k ,  , pri čemu ort  k usmeren je
uzduž ose cilindra u stranu porasta koordinate η2 , a ugaona koordinata η1 očitavaće se od
_ _
 k u stranu  k . Tada vektorsku jednačinu površine možemo zapisati kao
_ _
 _ _
 _
r  1 , 2   R L  R 1  k cos1      3  k .
 
Ako se cilindar kreće tako , da je vektor brzine tačke površine usmeren uzduž stvaranja, to
će se prethodna jednačina površine nećemenjati. Kako i u slučaju ojlerove i langražove lučne
koordinate, ovde možemo predstaviti posebno dve površine: jednu- zamišljenu- nepokretnu,
opisane pretopslednjom jednačinom, I druga- realno pokretnu, čija svaka tačka u momentu
prostora leži na prvoj površini. Neka je M- tačka cilindrične površine sa koordinatama η 1M,
η2M . Ako se površina kreće uzduž stvaranja, to će koordinata η 2M zavisiti od vremena η2M =
η2M(t).
Vektor brzine V tačke M dobijamo diferenciranjem prečnika-vektora po vremenu.
_
  _
V  d rM 1M , 2 M  / dt  k d 2 M / dt.
 
Pošto se površina kreće, kao čvrsto telo, brzina svih tačaka površine biće jednaka.
_
Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r za cilindrične površine imaju oblik

r   r /  1 = R’ 1  e1 1  R1  e2 1 ; 

_
r2  r /  2  k ; r3  r /  3  0. }
gde je e2 1    i sin 1  j cos1 ; R ' 1   izvod od R (η1).
Obrtna površina tela. Razmotrićemo površinu, koja se stvara obrtanjem oko ose 0z
(slika…) bilo koja kriva C, raspoređena u ravni x0z. neka parametarsko predstavljanje krive
C bude x  R 2   0; z = z(η2). Uslovimo R(η2) >0 osiguravaju od ukrštavanja krive sa
osom obrtanja. Da bi pokazali položaj bilo koje tačke M na površini, potrebno je odrediti
vrednosti parametra η2, to jest položaj tačke L na krivoj C, i ugao η1, na kojoj se kriva C
okrenula oko ose 0z. Dekartove koordinate tačke M I prečnik-vektora primaju oblik
x = R  2  cos1 ; y = R  2 sin 1 ; z = z  2 ; }
r  r 1 , 2   R 2  e1 1  z  2  k . 

Ako površina kao jedna celina okreće oko ose 0z, onda jednačina površine neće menjati
svoj oblik, ali koordinata η1M tačke M, čvrsto je povezana sa obrtnom površinom, i zavisiće
od od vremena: η1M = η1M(t).
Vektor brzine V tačke M u tom slučaju određujemo kao
 
V  d FM 1M , 2 M  / dt  R 2 M d 2 M / dt  e2 M 1M .
 
Veličina dη 1M /dt predstavlja ugaonu brzinu površine.
Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r površine obrtnog tela prima oblik
r1  R 2  e2 1 ; r2  R'  2  e1 1  z '  2  k ; r3  0.
Ovde crticom obeležavamo izvode.
Površina savijenog tela ili drška. Na slici… predpostavimo, da se u prostoru kreće kriva
C, koja nema ugaone tačke i samoukrštanje, istu možemo parametarski predstaviti kao
x = x  2 , t ; y  y  2 , t ; z  z  2 , t ,
ili u vektorskom obliku
Ro  R o  2 , t   x 2 , t i  y  2 , t  j  z  2 , t  k ,
gde je R  prečnik-vektor tačke krive;

η2- parametar.
U svojstvu parametra η2, zadavanjem položaja tačke na krivoj, mogu biti izabrane različite
veličine, naprimer dužina luka, očitavanjem od bilo koje fiksirane tačke na krivoj.

Razmotrićemo površinu, tačke koja je jednako udaljena od krive C za veličinu R. Ako

uzmemo površinu Q, suprotno krivoj C, onda će ona presecati površinu po obimu prečnika
R. Da bi zadali bilo koju tačku na površinu, neophodno je odrediti vrednosti parametra η2, to
jest, položaj normalne površine Q i ugao η 1 , određivanjem položaja tačke M na obimu
prečnika R u ravni Q. Odbrojavanje ugla η1 treba odrediti od pravca, određen krivom C, to
jest zavisnost od parametra η2 i vremena t.
Označimo sa  k otr tangente prema krivoj (posledni izraz). Tada površina Q biće
ortogonalna  k . U ravni Q izaberimo usmerenje, zadato ortom  k .Računaćemo, da u svakoj
tački ort  k kruto povezan sa krivom C i oni kao jedinstvena celina premeštaju se u
prostoru. Ugao η1 očitavaćemo od  k suprotno satnoj skazaljci, ako posmatramo sa strane
vektora  k . Označimo sa  k vektorski izvod vektora  k i  k (  k =  k x  k ). Korišćenjem

uvedenih oznaka, jednačinu površine možemo zapisati na sledeći naćin:
 
 
r  r 1 , 2 , t   Ro  2 , t  R k cos1   k sin 1 .
 
 
 
Ovakvu površinu možemo razmatrati kao površinu savijenog kružnog tela ili drška,
kretanjem u prostoru.
Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r biće jednaki
 
 
r1   r1 / 1  R   k sin 1   k cos1 ;
 
 
      
r2   r /  2  rk  Ro /  2   R    k /  2  cos1     k /  2  sin 1 ;
      
    
r 3   r / t   Ro / t  R    k / t  cos1     k / t  sin 1  .
    
Ovde je uzeto, da je izvod  Ro /  2 usmeren po tangenti prema krivoj
Sada ćemo uvesti oznake za skalarni proizvod vektora ri i r j :
gij = ri  r j , ( I, j = 1, 2,3)
Imaćemo u vidu , da se g11 , g12 = g21, g22 pojavljuju koeficijentima prvog kvadratnog
oblika površine. Vektori r1 i r2 leže u ravni tangentno prema površini. Ako su svakoj tački
površine oni uzajamno ortogonalni ( to jest g12=g21= 0), to ćemo sistem krivolinijskih
koordinata η1 i η2 nazvati ortogonalnim.

Usmerenje za normale prema površini možemo izabrati na dva načina.. Za definisanje

računaćemo, da je ort n normale prema površini usmeren takođe, kao vektorski proizvod
r1 x r2 , to jest
n = r1 x r2 , / g11 , g 22  g12 .
2
Odavde sledi, da usmerenje orta n zavisi od izabrane parametrizacije površine. Ako η1 i

η2 menjaju mesta, to će vektor n promeniti svoj pravac u suprotni položaj.
Označimo
 2 r /  i  j   rij ; rij  n  bij ; rk  rij  G k ,ij , i, j , k  1,2,3
( b11, b12= b22 –koeficijenti drugog kvadratnog oblika površine).

Izvod δgij/δηk možemo izraziti kroz Gi, jk i r Gj, jk. za ovo prodiferencirajmo identičnost
ri  r j  g ij po ηk
 g ij /  k  rik  r j  ri  r jk  G j ,ik  Gi ,ik .
Vektor rij može biti razložen na dva nekolinearna vektora r1 i r2 , koji leže u tabgentnoj
ravni, i po jediničnom normalnom vektoru n :

rij  G 1ij r1  G 2 ij r2  bij n .
Sa G1ij i G2ij označavamo koeficijente razlaganja pri r1 i r2 .
Da bi ih izračunali, pomnožićemo oba dela jednačine, prvu sa, r1 i, drgu , sa r2 . Dobićemo

G1,ij= G2ijg11+G2ijg21;
G2,ij=G1ijg12+G2ijg22 .
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo za cilindričnu površinu
g11 = r1  r1  R' 1   R 1 ; g 22  1;

2
2
g12  g 21  0; g i 3  g 3i  0; i  1,2,3.
Izabiramo krivolinijske koordinate η1 i η2 (cilindrične koordinate)- ortogonalne. Svi

vektori rij jednaki su nuli, prema tome
r11  r1 / 1  R' ' 1   R1 e1  2 R' 1 e2 .
Ort normale prema površini

n  r1 xr2 / g11  R1 e1  R' 1 e2  / g11 .
Sada nalazimo, da su sve veličine bij i gi,jk jednake nuli, prema tome
 
b11  r11  n  RR ' '2R '  R 2 / g 11 ;
2
G1,11  r1  r11  R ' R ' ' R .
Analogno dobijamo sledeće izraze za površinu obrtnog tela:
r11   2 r / 1   R e1 ; r12  r21   2 r / 1 2   R ' e2 ;

2
r22   2 r /  2  R ' ' e1  z ' ' k ; ri 3  r3i  0i  1,2,3.

2
Dalje dobijamo
g11 = R2 ; g22 = (R’)2 + (z’)2; g12 = g21 = gi3 = g3i = 0 (I = 1,2,3).
Ort normale prema površini

n  r1 xr2  / g11 g 22  z ' e1  R' k / g 22 . 
Nalazimo koeficijent bij i Gi, jk.
b11  r11  n   Rz ' / g 22 ; b22  r22  n  R' ' z ' R' z ' ' / g 22 ;
G1,12  r1  r2  RR' ; G2,11  r2  r11   RR' ;
G2, 22  r2  r22  R' R' ' z ' z ' '.
Ostali koeficijenti bij i Gi, jk jednaki su nuli.
Spoljašnje sile i momenti

Pri izučavanju ponašanja pređe i niti u različitim tehnološkim procesima tekstilne
industrije u osnovi neophodno je uzeti aerodinamičke sile, a takođe i rekaciju površine, po
kojoj se kreće pređa. U nekim procesima veći značaj pridaje se elktrostatičkoj sili. Spoljašnji
moment, priložen prema pređi, pojavljuje se usled toga, što sila reakcije površine ne prolazi
kroz osu pređe ili niti. Moment, koji se pojavljuje radi vazdušnih strujanja pri kretanju pređe,
obično ne uzimamo u obzir. Od drugih sila, koje deluju na pređu, možemo označiti sve pređe,
ali u praktirčnim računanjima ih obično zanemarujemo.
Za određivanje aerodinamičke sile, koje deluju na pređu, neophodno je znati osim polja
brzine vazdušnog protoka aerodinamičkog koeficijenta, koji određujemo eksperimentalno. Na
osnovu urađenih eksperimenata utvrđeno je, da na pređu deluju sile kako u ravni toka ( čeoni
ili frontalni otpor i podizanje sile), tako i vertikalno površini toka (bočne sile). Bočne sile
pojavljuju se radi upredanja pređe i usmerene su u jednu ili drugu stranu u zavisnosti od
pravca upredanja. Eksperimentalna istraživanja u ovom delu nisu dovoljno istražena na
bočnim silama, i zato na dalje one se neće uzimati u obzir.
U radu Popov S.G. i drugi, za različite pređe prikazane su vrednosti koeficijenata c χ čeonog
(frontalnog ) otpora i koeficijenata cy porasta sile za različite upadne uglove χ. Pri
istraživanju kretanja pređe pogodno je upotrebiti ne brzinske, već povezani sistem

koordinata, u kojem su ose povezane sapravcem tangente prema pređi, ali ne sa pravcem
brzine vazduha Vv u odnosu na pređu. Koeficijenti normalne I tangencijalne sile otpora
mogu biti izračunati po formuli
cn = cχsinχ +cycosχ; cτ= cχcosχ-cysinχ .
Neka su Qn iQ  postavljene aerodinamičke sile, koje se odnose prema jedinici dužine
pređe, koje leže u ravni toka, to jest ,u ravni vektora Vv i  , i usmerene saglasno po normali
i. tangenti prema pređi. Tada je
Qn = c n mnVv ; Q  c mvVv .
2 2
gde je Qn, Qτ i Vv –moduli vektora Qn , Q iVv ;

mv-gustina vazduha.
Korišćenje ove formule u analitičkim proračunima nije preporučljivo, pošto su
aerodinamički koeficijenti zadati u odgovarajućim tabelama.
Radi toga zavisnost ovih koeficijenata od upadnog ugla aproksimiramo na sledeći način:
cn = cn 0 sinχ; cτ= cτ 0 cosχ
gde je cn0 i cτ0 – koeficijenti, određeni metodom najmanjih kvadrata.

Ova formula dozvoljava da se unese izraz sa silu
Qn = cn0 mv Vv sin  ; Q  c 0 mvVv cos  .

2 2
Za određivanje pravca vektora Qn i Qτ vidimo, da oni leže u ravni Vv i , pri čemu Qn je

ortogonalni, a Qτ kolinearan tangentno prema pređi. Tada je

Qn  Qn Vv   Vv   / V
v sin   c n 0 mvVv Vv  Vv    ;
Q  c 0 mvVv cos   c 0Vv mv Vv    .

2
Sila reakcije površine sastavljena je iz sile normalnog pritiska N i sile trenja F .

Sila normalnog pritiska usmerena je po normali površine u stranu pređe.

N   Nn , N  N , 
gde je n  ort normale prema površini.
Znak u prvom delu izraza mora se izabrati za svaki konkretni slučaj u zavisnosti od toga,
na kojoj strani površine leži pređa: ako je ort n usmeren u strani pređe, to biramo znak “+”,
u suprotnom slučaju biramo znaka “-“.
Da kažemo, da u prvom slučaju pređa leži na spoljašnjoj strani površine, a u drugom- na
unutrašnjoj. Pri ovome pretpostavljamo, da se n javlja neprekidnom funkcijom od tačke
površine, to jest, izborom u bilo kojoj tački površine usmerenje orta n fiksiramo položajem
normale u bilo kojoj tački.
Veličina sile trenja može da se odredi na različite načine. Obično prihvatamo, da silu trenja
određujemo zakonom Amontona, pri čemu je pravac sile trenja , dodat prema pređi, suprotan
brzini kretanja pređe u odnosu prema površini, to jest,

F   N 0 / 0 ,
gde je  0  vektor brzine tačke pređe u odnosu na površinu ( 0  modul tog vektora);
μ- koeficijenat trenja.
Trenje među pređom i površinom predstavlja svojstvenu veoma složenu pojavu, povezana
sa takvim faktorima, kao što je molekularna adhezija, hrapavost površine, faktura pređe ,
neravnomernost pređe., i data formula iskazuje samo prostije modele, kojim opisujemo
uzajamno delovanje pređe I površine. Kao pravilo, formula dosta tačno opisuje izučavanje
procesa, ali u posebnim slučajevima, za opisivanje trebamo koristiit više složenije modele. U
stvarnosti, uvek ne možemo računati, pošto veličina sile trenja zavisi od pravca brzine u
odnosu na kretanje, kao što to sledi iz date formule.
Razmotrićemo neke uzroke, kjoi dovode do neophodnosti uzimanja u obzir anzitropno
trenje.
Uzroci, povezani sa osobinama površine. U procesu teksturiranja niti metodom lažnog

upredanja ponekad koristimo materijal površinu, po kojoj se kreće nit, sa različitim
frikcionim osobinama u raznim usmerenjima. U pravcu kretanja niti nastojimo da dobijemo
umanjenji koeficijent trenja, da nebi previše povećali zatezanje vodećeg ogranka niti.
Istovremeno pokušavamo da dobijemo povećanu silu trenja , upredanjem niti. Korišćenje
anizotropne površine-prvi uzrok zavisnosti koeficijenta trenja od pravca brzine. Povećanje
koeficijenta trenja u pravcu, suprotnom osi niti, dovodi do intenzivnijeg procesa upredanja.
Na takvoj površini možemo pokazati dva uzajamna ortogonalna pravca. Pri kretanju niti
uzduž jednog od njih sila trenja je minimalna, a pri kretanju uzduž drugog- maksimalna.
Ostali pravci kretanja javljaju se promenljivim.
Drugi uzroci, koji mogu dovesti do zavisnosti sila, sprečavanjem kretanja niti, od pravca
kretanja javljaju se gužvanom površinom. Pri odmotavanju niti sa kalema uvek imamo deo
klizanja, na kome usled gužvanja površine nit se pokazuje u nekom udubljenju i kretanjem u
uzdužnom pravcu treba da se dodaju manje sile, nego u poprečnom. Ovde takođe možemo
ukazati na dva pravca, uzduž kojeg su sile trenja minimalne i maksimalne, ali za razliku od
prvog slučaja ovi pravci zavise od položaja niti.
Uzroci, povezani sa upredanjem pređe
Pri upredanju pređe vlakna na njenoj površini raspoređena su po zavojnoj lniji. Možemo
očekivati, da otpornost kretanja pređe po površini, kada je relativna brzina usmerena uzduž
raspoređenih vlakana na pređi, manja, nego li pri kretanju poprečno vlaknima. Izvesno je da
pravac osnog odmotavanja mora biti saglasan sa pravcem upredanja pređe. Kako proizilazi iz
zadnje formule, u oba slučaja osno odmotavanje spređe sa cilindričnog kalema, ima stvarno
upredanje, prikazano na slici 6, apsolutno identična. Isto tako u procesu eksperimenta
ustanovljeno je, da je odmotavanje po šemi, prikazano na slici 6,b , praćeno zakačivanjem i
kidanjem pređe, to jest sila trenja na delu klizanja pređe po površini namotaja u tom slučaju
je veće, nego u prvom slučaju (slika 6,a).
Ovu pojavu možemo objasniti, ako uzmemo u obzir, da se pri poprečnom kretanju po
površini pređa može okrenuti oko sopstvene ose. Takvo obrtanje dovodi bilo do povećanja,
bilo do smanjenja broja zavoja. U prvom slučaju povećava se unutrašnji moment, unekoliko
se smanjuje dužina dela pređe i povećava se zatezanje. U drugom slučaju unutrašnji moment i
zatezanje se smanjuje , to jest, ovde trebamo uzeti za uticaj ne samo anizotropno trenje, već I
odsustvo simetrije. Pri odmotavanju pređe sa pravim upredanjem po šemi, prikazane na slici
6,a, ona se nešto raspreda na delu klizanja. Pri osnom odmotavanju pređe, imamo leve
zavoje, pre svega postavljenu šemu , prikazane na slici 6,b.
Znatno više složenijim pojavljuje se uzajamno delovanje pređe sa površinom, koja ima
veću krivinu. Pri kretanju pređe po cilindru malog prečnika u ravni, suprotno osi cilindra,,

proizilazi bučno upredanje-pojava, pri kojoj se povećava broj zavoja nadolazećeg ogranka.
Sila otpora kretanju pređe stvara se kako iz sile trenja, tako i iz sile, izvršenog rada nad
pređom (odmotavanje, kidanje vlakana i
tako dalje), pri čemu
druga komponenta sile, suprostavljena
kretanju može da preovlada. Da bi potvrdili
ovo, izvodimo eksperiment, u kojem cilindru
saopštavamo okretanje sa brzinom, pri kojoj
je obimna brzina cilindra veća od brzine
pređe. Pravac obrtanja izabiramo tako, da
sila trenja bude usmerena u stranu kretanja
pređe.Upoređenje rezultata eksperimenata sa
nepokretnim i obrtnim cilindrom pokazuje,
da okretanje skoro ne utiče na zatezanje I
bučno upredanje.
U najprostijem slučaju anizotropnog trenja
a b sila trenja može biti predstavljena kao
Slika 6. linijski transformisani vektor  0 ,
F    N /  0  A 0 ,
gde je A-matrica, sa datom linijskom
transformacijom.
Vektori  0 i F leže u jednoj ravni, u kojo može biti izabran lokalni dekartov sistem
koordinate. Ako koordinate vektora  0 u tom sistemu budu  01i 02 i vektori F  F1iF2 , to
će odnos, u zadnjoj formulu, biti ekvivalentan sledećim dvema skalarnim odnosima:
 2 
F1 =   N /  01   02 a11 01  a12 02 ;
2
 
 2 
F2=   N /  01   02 a 21 01  a 22 02 ;
2
 
gde je a11, a12, a21, a22 –elementi matrice A.
Uobičajen slučaj amontonovog trenja u navedenim formulama pojavljuje se u specijalnim
slučajevima, kada je a11 = a22 = μ, a21 = a12 = 0, to jest,
A= μE,
gde je E- jedinična matrica, zadata istovetnom transformacijom.
Predpostavimo, da postoje dva glavna pravca, zadata ortovima b i c , da se pri kretanju

uzduž tih pravaca pojavljuju sile trenja, koje deluju uzduž tih takođe pravaca. Uzimanjem
ortove b i c u svojstvu baznih predposlednji odnos biće
Fb b  Fc c   N 1 0 b b   2 0 c c  / 0 ,
gde je μ1 i μ2- koeficijenti trenja u skladu na pravce b i c ( sopstvene vrednosti matrice A);
Fb i Fc-projekcije sile trenja F na ortove b i c ;
 0b i  0 c  projekcije brzine  0 na ortove b i c .

Iz poslednjeg odnosa , možemo zapisati, ako je brzina  0 usmerena uzduž vektora

b  0 c  0 , to će sila trenja delovati takođe po tom pravcu (Fc =0) u suprotnoj strani i
koeficijent trenja biće jednak μ1. Anologno takođe brzina  0 usmerena uzduž c  0b  0 , to
će Fb = 0 i koeficijent trenja biće μ2.
Trebamo imati u vidu , da ortovi b i c ne moraju biti ortogonalni.
Izaberimo u svojstvu baznih vektora ortove, povezane sa pređom. U svojstvu jednog od njih
uzimamo ort tangentno prema osi pređe  , u svojstvu drugog- ort q , ortogonalan prema 
i leži u ravni, tangentno prema površini. Ort q može biti zadat kao vektorski proizvod
vektora n i .
q = n x .
Svi ortovi b , c ; , iq leže u jednoj ravni. Ortovi  i q mogu biti izraženi preko vektora
b ic :
  sin  1    / sin  1 b  sin  / sin  1 c ;
q  cos 1    / sin  1 b  cos/ sin  1 c .
i suprotno,
b   cos   q sin  ,
c   cos 1   ,
gde je   ugao među vektorima b i , , očitavan od b prema c ;
 1  ugao među vektorima b ic (slika 7)
Projekcija sile trenja na ortove  i q :
F   Fq q  - N 1 0b cos    2 c cos  1     q  1 0b sin    2 0 c sin  1   / 0 ,
gde je Fτ i Fq –projekcije sile trenja F na ortove  i q .
U ovoj formuli projekcija brzine  0 na b ic poželjno je takođe izraziti preko projekcije na
 i q . Označimo kroz  0 i 0 q projekcije brzine  0 na i q . Tada je
 0   0    0 q q.
Za silu odnosa imaćemo
 0 sin  1      0 q cos 1     0 sin    0 q cos 

0  b c,
sin  1 sin  1
To jest,
 
 0b   0 sin  1    0 q cos  1    / sin  1 ; 0 c   0 sin    0 q cos  sin  1 .
Zamenom u jednačini za projekciju sile trenja i projektovanjem na  i q, dobićemo izraz
za projekciju sile trenja:
 0 1 cos  sin  1      2 sin  cos 1      0 q  2  1  cos  cos 1   
F   N / 0  ;
sin  1
Kako je μ1= μ2 = μ, to će dobijena formula preći u običan izraza za izotropno trenje, koje
proizilazi iz već date formule,
Fτ = -μ N ν 0τ / ν0; Fq = -μN ν0q / ν0 .

Da bi koristili izraze za projekciju sile trenja, potrebno je da znamo koeficijent trenja uzduž
glavnih osa μ1 i μ2 , a takođe položaj ovih osa u odnosu na pređu
Slika 7. Slika 8.
(uglovi γ i γ1).Kako su eksperimentalni podaci o vrednostima ovih veličina očigledno mali, u

većini praktičnih proračuna proizilazi korišćenje formule za izotropno trenje.
Nađimo izraz za vektor  0 brzine tačaka pređe u odnosu na površinu. Pri proračunu ovih
brzina trebamo birati brzinu ne tačaka ose pređe, već onih tačaka , koje dodiruju u datom
momentu površinu. Pošto pretpostavljamo, da pređe ima debljinu 2δ i može okretati oko
sopstvene ose, to će se brzina tačaka, koje na osi pređe, veoma mnogo razlikovati od brzine
tačaka, koje leže na periferiji pređe. U onim zadacima, u kojima možemo pređu računati
apsolutno tankom ( δ= 0), ove brzine će se poklapati (podudarati).
Brzinu tačaka površine pređe razmatraćemo kao zbir brzine  ose pređe i linijsku brzinu
obrtnog kretanja oko ose pređe. Imaćemo još stvorene brzine, povezane sa odmotavanjem
pređe, iskrivljene površine, koje nećemo uzimati u obzir. Ovakve predpostavke opravdane su
pri kretanju pređe po površini, prečnikom krivine koja za više puta prevazilazi debljinu pređe.
Uvešćemo u razmatranje vektor  , jednak po modulu polovini debljine pređe i pravcem
po normali površine od ose pređe prema površini  = ± δ n (slika 8)
Pređama, koje leže na spoljašnjoj strani površine, odgovaraće znak “-“, a na unutrašnjoj-
znak “+”.
Linijsku brzinu sa obrtnim kretanjem određujemo kao vektorski rpoizvod
 x   xn ,
gde je   r  vektor ugaone brzine okretanja pređe oko sopstvene ose.
Sada možemo naći brzinu tačkaka pređe relativno površini:
 0      V ,
gde je V  vektor brzine tačaka površine;
 - vektor brzine tačaka ose pređe.
Spoljašnji moment krutosti, pridodat prema pređi, koji se pojavljuje pri razmatranju pređe,
konačnu debljinu, radi toga, što reakcija površine ne prolazi kroz osu pređe. Za pređe ,
elastične na uvijanje, uzimaćemo u obzir samo onu komponentu vektora spoljašnjeg
momenta, koja je usmerena po tangenti prema osi pređe (moment krutosti). Stvoreni vektor
spoljašnjeg momenta, koji leži u normalnoj ravni (moment savijanja), zanemarićemo.
Moment krutosti stvara komponentu silu trenja Fk q i silu normalnog pritiska N .

Moment krutosti od sile trenja jednak je vektorskom proizvodu  na komponetnu silu

trenja (slika 8):
 x Fk q =  Fq q n xq    Fq .
Obrtanje pređe oko sopstvene ose sprečava moment trenja kotrljanja, jednak
-N  1 sign  ,
gde je  -koeficijent trenja kotrljanja
Slaganjem ovih veličina, dobijamo formulu za spoljašnji moment
p   Fq  N 1 sign   p ,
gde je p  spoljašnji moment raspodele  p  p .

Ugaona brzina obrtanja pređe oko sopstvene ose jednaka je polovini izvoda po vremenu od
ugla ψ, određen položajem glavne ose preseka pređe:
ω = dψ/dt = δψ/δt + uδψ/δs.
Analiza procesa stvaranja petlji

Na trikotažnim mašinama zajedničkim mehanizmima ostvarujemo odgovarajuće
kretanje osnovnih radnih organa mašine radi stvaranja promene oblika, svojstava, stanja i
položaja pređe u procesu stvaranja petlji.. Jedan od važnijih radnih organa
mašine je igla. Uz pomoć vodiča pređe, pređu polažemo ispred igala u poprečnom pravcu;
kod sistema uzduznih pređa (sistem osnovinih pređa) svakoj igli odgovara jedan sopstveni
vodič (rupičasta igla-polagač). Ovde se kao prva radna operacija pojavljuje pređa, a kao
poslednja - savijanje pređe. Poslednja operacija dovodi do stvaranja savijenog dela pređe u
polupetlju. Glava igle mora biti otvorena u početku za prijem savijenog dela pređe isto tako,
za izvršenje poslednje operacije, glavu igle moramo zatvoriti da bi dobili zatvorenu površinu
“most”. Zatvaranje igle možemo ostvariti i pomoću igala različite konstrukcije.
Prvu špicastu iglu konstruisao je William Lee godine 1589. Ona se sastoji, saglasno slici 9, iz:
stopala 1, drške (tela) 2, čašice 3, kraja kukice 4, kukice 5, glave 6, vrata 7 i leđa 8 (donja
ivica tela igle). Usled uzajamnih spoljašnjih sila kukica igle može biti utisnuta u čašicu tela.
Kraj tela (držak) igle možemo zadržati pomoću stopala sa tačno proračunatim stezačem ili
patronom zajedno sa nekoliko igala, tako da igla predaje kretanje neophodno za proces
pletenja.
Slika 9. Špicasta igla Slika 10. Jezičasta igla
Uopšte za špicaste igle se pojavljuje mogućnost savijanja igle. Radi toga one moraju biti
tačne dužine i moraju posedovati dovoljno malu krutost pri savijanju. Mogućnost savijanja

tela igle pod dejstvom manjeg zatezanja pređe u nekoj meri kompenziramo oscilovanjem
zatezanja pređe čime se obezbeđuje izrada pletiva bez prekida pređe.
Veliki značaj za povećanje produktivnosti mašina ima smanjenje radnog hoda igle, koji se
određuje u osnovi dužinom jezička i kukice. Za smanjenje ove veličine bitna je promena
konstrukcije igle. Kao rezultat toga pojavila se nova vrsta igala - sastavljenih iz više delova.
Ranije su bile izrađivane i primenjivane cevaste igle. Poteškoće oko izrade ovih igala
ograničile su njihovu primenu. Danas široku primenu u osnovopletaćoj proizvodnji dobile su
olučaste igle. Principijelno novo kod ovih igala pojavljuje se povezivanje pojedinih operacija
u procesu stvaranja petlji, što je dovelo do smanjenja premeštanja igala pri pletenju i do
povećanja produktivnosti trikotažnih mašina.
Na slici 10 prikazana je jezičasta igla koja se sastoji iz sledećih osnovnih delova: kukice 1,
jezička 3 sa udubljenjem 2 u obliku kašičice, osovinice 4 jezička, tela 5, leđa 6, krivine tela
7, stopala 8 i korena igle 9. Stvaranje “mosta” i otvaranje glave igle izvršava se usled
okretanja jezička igle oko svoje osovinice, što izvršava sama polupetlja, koja se nalazi na telu
igle, pri njenom kretanju po telu. Kretanje igle izvodi se preko njenog stopala uz pomoć
podizača i spuštača brave mašine.
Jezičaste igle u osnovi su namenjene kod mašina sa pokretljivim iglama u odnosu prema
iglenici. Jezičak igle svojim otvaranjem i zatvaranjem igra ulogu prese pa je i radi toga sama
faza u procesu stvaranja petlji nazvana “presovanjem”. Veličina A mora biti najmanja pošto
se preko nje određuje hod igle u procesu stvaranja petlji i samim tim utiče na prostornost
(dimenziju) pletaćeg sistema. Oblik igle mora da obezbedi povezanost jezička sa telom u
zatvorenom i otvorenom stanju (α≤ 15…20°, β≤ 15…17°). Profil igle potpomaže odbijanje
polupetlje sa igala. U zapresovanim iglama silazak polupetlji otežava položaj novopoložene
pređe pod kukicu igle.
Slika 11. Olučasta igla Slika 12. Upoređenje olučastih igala
Olučasta igla (slika 11), konstruisana kao žljebasta igla, sastoji se iz dva nezavisna elementa:
sopstvene igle 1 i zatvarača (iglice) 7; u druge delove spadaju: oluk 2, telo 3, leđa 4, glava 5,
kukica 6, izlivak sa zatvaračima 8 i igleni izlivak 9. Pri kretanju zatvarača uzduž oluka na
levo stvara se nad kukicom igle “most” neophodan za provlačenje savijenog dela pređe kroz
polupetlju. U olučastoj igli druge konstrukcije - cevasta igla - telo igle konstruisano je u
obliku cevi, u kome se kreće zatvarač - iglica. Glava igle po svojim funkcijama je identična
glavi žljebaste igle. Igle i zatvarači pričvršćuju (zalivaju) se grupno slično špicastim iglama.

Prema tome, sve igle izvršavaju proces stvaranja petlji istovremeno. Na slici 12 možemo
uporediti žljebastu i cevastu iglu. Na slici 13 prikazan je princip procesa stvaranja petlji
pletaćim, kulirnim i osnovopletaćim načinom, što šematski možemo predstaviti sa četiri
osnovna radna takta ili faze: polaganje pređe; stvaranje uvojaka; stvaranje “mosta”;
oblikovanje (stvaranje jedinice prepletaja). Na slici 13 prikazan je detaljniji princip pletenja
po kulirnom načinu.
Usled relativnog kretanja vodiča i jezičaste igle pri pletenju pređu polažemo u otvorenu glavu
igle. Specijalno stvaranje uvojaka od pređe kao tehnološki naziv otpada. Presovanje se
izvršava zahvaljujući zatvaranju jezička, kako bi se polupetlja pri svom relativnom kretanju
uzduž tela igle prema glavi nabacila na zatvoreni jezičak. Dodavanje pređe u glavi igle
potrebno je radi stvaranja uvojka koji se može provući kroz petlju. Samo pri ovome pređa
potpuno poprima oblik petlji (kulira se) i stvara pletenje petlji određene veličine. Inače,
pletaći proces u sebi uključuje deset faza ili tempa:
1 - zatvaranje; 2 - polaganje; 3 - unošenje; 4 - presovanje; 5 - nanošenje;

6 - povezivanje; 7 - odbijanje; 8 - kuliranje; 9 - oblikovanje; 10 - istezanje.
Slika 12. Principi pletenja
U pletaćem procesu kuliranje i oblikovanje protiče istovremeno. Na slici 14 prikazan je

pravac kretanja pređe pri oblikovanju petlje ℓ1 = ℓ(h 1) na iglu 1, koja se nalazi u samom
donjem položaju u odnosu na platinu. Da bi dalje kretanje igle bilo horizontalno, naredno
kretanje pređe od kalema sa strane vodiča mora da ide s’desna u levo, pri čemu bi
premeštanje pređe bilo za dužinu pređe u petlji ℓ1. Međutim igla osim prenosnog obrtnog
kretanja zajedno sa iglenicom učestvuje u relativnom kretanju. Za izvršenje sledećeg ciklusa
procesa stvaranja petlji igla 2 se podiže naviše. Dubina kuliranja se smanjuje do veličine h2.
Zatezanje pređe u petlji ℓ2 se smanjuje. Kretanje pređe, u uslovima u kojima se ono ne bi
dešavalo, ostvaruje se u pravcu većeg zatezanja.

Iako je zatezanje desnog ogranka petlji ℓ1 veće od zatezanja levog ogranka te petlje, to pređa
za stvaranje petlje ℓ1 dolazi ne samo sa strane vodiča već i sa strane ranije stvorene petlje ℓ2.
Deo pređe iz petlje ℓ2 prelazi kroz platinu u petlju ℓ1.
Veličina prenošenja zavisi od odnosa zatezanja ogranka pređe kroz novostvorenu petlju ℓ1. U
gotovom pletivu dužina pređe u petlji odgovara ℓ2 = ℓ(h2). U levom ogranku petlji ℓ1
zatezanje pređe možemo računati konstantnim. Usled ovoga veličina prenošenja je
promenljiva i dužina pređe u petlji se menja sa vremenom. Prenošenje pređe iz još gotovih
petlji u novu ima veliki značaj. Na primer, na osnovopletaćim mašinama prenošenje pređe iz
polupetlje može da dostigne do 200%. Međutim prenošenje pokazuje i pozitivno delovanje na
proces stvaranja petlji. Ono se sastoji u tome, što prenošenje potpomaže smanjenju prekida
pređe pri pletenju. Pojava prenošenja se pomoću poznatih nam eksperimentalnih i teorijskih
metoda može podrobnije izučiti.
Slika 13. Kulirni princip pletenja

Slika 14. Šema prezatezanja pređe Slika 15. Izvođenje pređe pri zatezanju
Pri izradi pletiva kulirnim načinom pređu polažemo vodičem na tela špicastih igala.
Odvojeno od ovog u sledećem radnom taktu izvršava se savijanje pređe (stvaranje uvojaka).
Ovo ima ne samo teorijski već i tehnološki značaj. Specijalna operacija savijanja pređe
uslovljava konstantnu dužinu petlji za sve petlje petljinog reda, a kao rezultat toga dobija se
bolja ravnomernost pletiva nego pri pletaćem načinu izrade. Savijena pređa dodaje se
kretanjem igala uzduž ose u glavi, koja se usled sabijanja kraja (vrha) kukice igle u čašicu
zatvara. Sledeće kretanje igle u tom istom pravcu dovodi do stvaranja uvojaka u polupetlje. I
kod ovog procesa izrade petlji razlikujemo deset operacija ili faza.
Faza zatvaranja sastoji se u relativnom kretanju igala i polupetlje, pri kojoj se polupetlja
premešta u pravcu do kraja igle u predelu kukice. Rastojanje izme|u špica kukice i iglenog
luka polupetlje mora da bude takvo da obezbedi polaganje nove pređe. Relativno kretanje
petlji i igle dovodi do pojave sile trenja među pokretnim površinama, što stvara posebne
uslove za izvršenje faze zatvaranja. Pridodate sile prema polupetljama nastaju u oblastima
lukova polupetlji. Kada na mašini nema platina, onda se polupetlja kreće zajedno sa iglom na
znatnu veličinu, u upoređenju sa premeštanjem igle pri zatvaranju. Rastojanjem prolaznosti
radnih organa, određujemo zakon kretanja, brzinski režim i produktivnost mašine.
Neophodno je da znamo veličinu dopunskog premeštanja igle pri zatvaranju, izazvanog
uzajamnim delovanjem igle i polupetlje. Ovo premeštanje zavisi od obrtnog ugla polupetlje u
odnosu prema igli. Ako bi se uzajamno delovanje igle i pređe petlji dešavalo u tački, onda bi
obrtanje petlji nastalo u granicama ugla trenja. U datom slučaju razmatrana pojava zahteva
specijalno rešenje; radi toga se treba usmeriti prema elementima mehanike elastične pređe,
tim više što se naredni materijal često zasniva na ovom razdelu mehanike.
Neka na krajevima a i b (slika 14) elementa ds pređe deluje zatezanje, usmereno po
tangentama. Prema tome, predja se nalazi u stalnom polju sila, pri čemu je sila, odnos

prema jedinici dužine nerastegljive pređe i prema jedinici njene dužine jednak F . Tada na

element pređe delovaće sila , F μds , gde je  - podužna masa pređe.
Razmotrimo ravnotežu elementa ds. Uslovi ravnoteže ovog elementa su:
(1.1)
Odakle je

d T  Fds  0.
Ova jednakost iskazuje diferencijalnu jednačinu u vektorskom obliku.

Prikažimo ovu jednačinu u projekcijama na ose Dekartovih koordinata. Pošto su kosinusi
uglova, koje tangente prema krivoj u tački a (x, y, z) stvaraju sa osama koordinate, jednaki
dx/ds, dy/ds dz/ds, to je,

dx dy dz
Tx=T , Ty=T , Tz=T .
ds ds ds
Projektovanjem oba dela vektorske jednačine (1.1) na ose koordinata, imaćemo,
1 d dx 1 d dy 1 d dz
(T )  F x  0, (T )  Fy  0 , (T )  Fz  0.
 ds ds  ds ds  ds ds
Nađimo jednačinu ravnoteže pređe u projekcijama na ose prirodnog trougla konstruisanog u

tački a. Označimo ortove tangente, normale i binormale sa  0 , 0 ,  0 , tada je T  T  0 .
dT d dT 0 d 0
 ( T 0 )   T .
ds ds ds ds
d 0  0
Kako je  , , gde je  - poluprečnik krivine krive u tački a, onda je,
ds 
dT dT 0 0
  T .
ds ds 
iz jednačine ravnoteže (1.1) dobijamo
1  dT 0 T 0 
     + F  0. (1.2)
  ds  
Pošto je F  F  0  F  0  F  0 , to jednačinu (1.2) možemo prikazati u obliku,
1  dT 0 T 0 
      F   F  F   0 .
0 0 0
  ds  
Iz toga dobijamo jednačinu ravnoteže pređe u projekcijama na ose prirodnog trougla,
1 dT 1T
 F  0,  F  0 , F = 0. (1.3)
 ds  
Iz jednačine (1.3) vidimo da je izvod od zatezanja pređe po luku jednak sa uzimanjem

suprotnog znaka projekcije delujuće sile na tangentu, a izvod zatezanja pređe u datoj tački na
krivinu krive, po kojoj se pređa postavlja u ravnotežu, jednak sa uzimanjem suprotnog znaka
projekcije sile na glavnu normalu.
Najviše rasprostranjeni sistem koordinata, koji se dosta koristi za analizu procesa stvaranja
petlji, nije pogodan za rešenje zadatka o kretanju pređe polupetlje pri zatvaranju.
Uvedimo koordinate, koje su povezane sa površinom, na kojoj se postavlja pređa.
U svojstvu nove promenljive koristimo se uglom  (slika 15). Ugao  ima jednostavni
geometrijski smisao - to je ugao između orta tangente prema pređi i vektorom , postavljenog
u datom slučaju u ravni usmerenog cilindra i usmerenim u stranu povećanja polarnog ugla .

Slika 15. Položaj pređe pri zatezanju Slika 16. Određivanje dubine kuliranja

Jednačinu ravnoteže pređe na površinu ravnog kružnog cilindra koji se kreće sa brzinom  ,
možemo zapisati u obliku
d
  k cos 2 ,
d
gde je k - koeficijent trenja pređe po cilindru.
Odvajanjem promenljive dobijamo
d
  kd .
cos 2
odakle je
tg = -k+c.
gde je c - proizvoljna konstanta. U tački B  = B =0,  = B i tgB = c . Tada je tg =
tgB-k.
Oba odsečka pređe A1B i A2C leže u jednoj ravni, tačke A1 i A2 su postavljene u ravni
paralelno ravni xoy, simetrično u odnosu na osu Oy.

U tački C tgc = -tgB,  = . Odakle je tgB = . Na ovaj način, pri zatvaranju petlja je
2k
postavljena pod uglom prema kretanju igle. Dopunsko premeštanje igle pri zatvaranju
nalazimo iz odnosa zB = tgB, gde je  - rastojanje od iglenice do konture završnog
uređaja, u kojem pridodata sila zadržava polupetlju od kretanja zajedno sa iglom.
Pod polaganjem podrazumevamo dodavanje pređe na iglu u saglasnosti sa programom,
određenim uzorkom prepletaja. Pređa mora biti položena na one kukice igala, na kojima još
nije izvršeno unošenje. Najčešći opšti slučaj dodavanja pređe je dodavanje iz proizvoljne
tačke, koja se ne poklapa sa koordinatama ravni, pri položaju igala u pravcu iglenog cilindra.
Ako projektujemo pređu na horizontalnu i tangentnu ravan, dobijamo nagibni ugao pređe u
odnosu prema horizontalnoj ravni, u kojoj je postavljena polupetlja (petljin ugao dodavanja
pređe) i ugao približavanja pređe u odnosu prema tangentnoj ravni (igleni ugao dodavanja).
Petljini i igleni uglovi dodavanja pređe karakterišu se uslovima uzajamnog delovanja igle sa
pređom. Pouzdanost zahvata pređe kukicom igle određuje se orijentacijom pređe u odnosu na
kukicu.
Pod kuliranjem podrazumevamo savijanje pređe položene na igle sa ciljem stvaranja petlji 
određene dužine i oblika. Dužina pređe u petlji  javlja se osnovnim parametrom pletiva,
kojim određujemo njegovu struktru i osobine. U pletaćem procesu stvaranja petlji još u
početku procesa predviđeno je dobijanje određene dužine pređe u petlji, koju izračunavamo

na osnovu projektovanja pletiva. U vezi sa ovim nalaženje dubine kuliranja hk* po zadatoj
dužini pređe u petlji  je od velike važnosti i ima velike praktične vrednosti.
Rešenje postavljenog zadatka svodi se na nalaženje korena transcedentne jednačine:
t 
 r sin   cos   r cos  , (1.4)
2 2
gde je: t - igleni korak;

r = r1+r2 - poluprečnici zaobljenja srednjih linija pređa sa iglama i platinama (slika
16);
 - nagibni ugao pravolinijskog odsečka pređe prema ravni stvaranja petlji.
Trigonometrijske funkcije sin i cos razlažemo po stepenima :
3 5  2 n 1
sin = -   .......  ( 1 ) n ,
3! 5! ( 2n  1 )!
2 4  2 n 1
cos = 1-   ( 1 ) n .
2! 4! ( 2n  1 )
A.S.Dalidovič računa da se kuliranje može izvršiti sa prevelikim zatezanjem pređe iz ranije
stvorenih petlji (stepen prezategnutosti ne možemo uvek predvideti) i da jednačina (1.4) ne

uzima u obzir deformisanje pređe, prihvatajući da je ugao , jednak . Tada je
2
1
hk  (  1,57 r ).
2
Ako se ograničimo samo na dva razložena člana, dobijamo jednačinu
3  2 3 t
3     0.
4r 2 r
Ako uzmemo tri razložena člana dobijamo jednačinu 5-og stepena.

Jednačine trećeg i petog stepena u opštem slučaju u korenima ne mogu biti rešenje. Koren
jednačina (1.4) možemo naći metodom interacije.
Za praktičnu primenu metode interacije neophodno je pojasniti dosta tačno uslove
poznavanja interacionog procesa. Ako postoji pravilan razlomak q, takav da je,
f(q) q<1,
to se proces interacije svodi nezavisno od početne vrednosti 0. Prikažimo jednačinu (1.4) u
obliku
t
 r sin 
 = arccos 2 .

 r n 1
2
Ovako prikazivanje osigurava ispunjenje nejednačine
f()1.
Ako izaberemo 0(01,57) , to garantuje da uzastopna aproksimacija

t
 r sin  n 1
n = arccos 2

 r n 1
2
daje rešenje početne jednačine (n=1, 2, …).
Pređu pri proračunu predpostavljamo da je nerastegljiva, elastična i u nekom smislu
abstraktna; isto tako pri analitičkom istraživanju za oblik pređe pri kuliranju neophodno je
koristiti mehaniku pređe, krutost na istezanje i savijanje. Primena nelinearne teorije
elastičnosti za izučavanje ponašanja pređe na pletaćim mainama očigledno dovodi do razvoja
teorije pletenja. Međutim, treba naglasiti i to, da se primena ranunskog načina nalaženja
zatezanja i oblika pređe pri savijanju može proširiti samo na neprekidne pređe. Početnim
uslovom svih teorija javlja se hipoteza ravnih preseka, u saglasnosti sa kojom poprečni
normalni presek pređe, pre deformacije ostaje isti i posle deformacije. Pri tome otpada
pritisak između vlakana.
Proračun kompleksnih niti i pređe zahteva drugi prilaz, pošto se proračun po teoriji ravnih
preseka ne slaže sa eksperimentalnim podacima. Za određivanje unutrašnjih sila i
premeštanja pomoću običnih jednačina ravnoteže tankih pravolinijskih dršaka, napisanih za
krajnje deformisano stanje, neophodno je uzeti u obzir i redosled veličina unutrašnjih sila.
Izračunata zatezanja kompleksnih niti dozvoljavaju upoređenja, da je uzajamno delovanje
krutosti pri savijanju na zatezanje niti veoma malo i da se proračun kompleksnih niti može
izvoditi za elastične niti sa uzimanjem u obzir različitih veličina unutrašnjih sila pojedinih
niti. Konačno svakom pojedinom slučaju treba specijalno prilaziti. Pitanje o isključenju
krutosti iz proračuna može biti rešeno posle ocene modula elastičnosti i momenta inercije
preseka elementarne niti, koja zavisi u osnovi od njenog prečnika. Za pretežno većinu niti,
koje prerađujemo u trikotažnoj proizvodnji, modul i veličine elementarnih niti nalaze se u
granicama koje dozvoljavaju da se zanemari krutost niti i pređe pri savijanju. Tim više ako se
ovi položaji odnose na pređu iz prirodnih i hemijskih vlakana, a takođe i iz njihove mešavine.
U poslednjih dvadeset godina sa tradicionalnim materijalima pojavili su se novi veštački
materijali sa visokim karakteristikama jačine i krutosti. Vrednosti modula iznose, na primer,
za staklena vlakna 72000 Mpa, za ugljenična vlakna 400000 Mpa. Iz navedenih vrednosti
vidimo da veličina krutosti prevazilazi obične niti za deset puta. Ovde teorija kompleksne niti
je neophodna bez razlike na finoću elementarnih niti.
Unošenjem nazivamo kretanje položene pređe pod kukicu igle. Pri unošenju u slučaju
pletaćeg procesa stvaranja petlji, sve petlje moraju biti jednako zategnute, u protivnom
slučaju mogućno je premeštanje pređe u pravcu više zategnutog dela. Preraspodela pređe
među pojedinim petljama izaziva neravnomernost pletiva. Pri kretanju nove petlje u odnosu
prema igli pređa se udaljava od geodetskog položaja. Proračun ovog udaljavanja analogan je
nalaženju redukovanog ugla trenja pri operaciji zatvaranja. Dubina kuliranja smanjuje se po
upoređenju sa dubinom kuliranja pri savijanju. Zbog toga pri izvršenom unošenju sledi
smanjeno zatezanje pređe u novim petljama.
Sledeća operacija - presovanje - je uklanjanje zazora između kukice i tela igle. Operaciju
presovanja na pletaćim mašinama ostvarujemo presom, koja deluje uzastopno na igle. Posle
kuliranja i unošenja, igle pri daljem okretaju cilindra nailaze na nepokretnu presu, koja ima
specijalan oblik. Usled ovog dolazi do savijanja vrha kukice u čašicu igle. Istovremeno sa
presovanjem prestaje delovanje završnog uređaja na polupetlje. Polupetlja se navlači na
kukicu igle. Pri operaciji presovanja novostvoreni uvojak mora se uneti pod kukicu igle, da se
uvojak pri presovanju ne bi pritisnuo vrhom kukice. Inače ovo bi izazvalo nanizavanje
polupetlje na kukicu.

Pri nanošenju polupetlja se kreće po zapresovanoj kukici igle u pravcu novopoloženog uvojka
pod kukicu, koji se nalazi na unutrašnjoj površini pri vrhu igle. Početak nanošenja prati
uporedo momenat, kada se zapresovani kraj kukice igle nađe ispod nivoa iglenih lukova
polupetlji (slika 17). Pri nanošenju osnovni deo (bazni) polupetlje mora proći u početku po
zadebljanom delu tela igle u oblast čašice, a zatim po zapresovanoj kukici. Dužina konture
kukice sa telom znatno je većeg prečnika od tela pre nanošenja. Dužina pređe u osnovi
polupetlje može se uvećati usled premeštanja od strane poslednje igle, pošto se na toj igli
petlja još nalazi na telu. Pređa iz petlje prethodne igle ne može preći radi toga, što se u tom
momentu nanesena polupetlja nalazi u već poodmaklom stadijumu i zatim za povećanje
dužine pređe u toj petlji takođe je potrebna pređa, i to u većoj količini nego za razmatranu
petlju. Dalje kretanje igle dovodi do premeštanja pređe u suprotnom pravcu - od strane igle,
na kojoj je proizašlo odbijanje polupetlje. Shodno tome, povećana dužina pređe u osnovi
polupetlje, nanešene na kukicu, ostvarena je ne samo kao rezultat deformisanja pređe, već i
na račun premeštanja pređe sa strane susednih igala. Pri tome polupetlje, tek zbačene sa igala,
smanjuju svoju dužinu. Stvarna dužina pređe u petlji  uvek je manja od teoretske dobijene
po proračunu. Veličina smanjenja  i neravnomernost pletiva zavisi od mnogih uzroka i
jedan od njih pojavljuje se pri izvršenju operacije nanošenja.
Slika 17 Operacija nanošenja polupetlje Slika 18. Položaj novostvorene petlje i

na kukicu igala polupetlje
Do sada u procesu stvaranja petlji, pređe novostvorene petlje i polupetlje kretale su se po

različitim površinama igle, nezavisno jedne od drugih. Taj zafiksirani položaj pređe na kraju
nanošenja pokazuje da su novostvorene petlje i polupetlje odvojene jedne od drugih.
Novostvorena polupetlja je postavljena pod kukicu, a prethodna polupetlja se odbija od
kukice. Da bi stvorili novi element pletiva - petlju, neophodno je novu pređu provući kroz
prethodnu (staru) polupetlju. Posle izvršenog unošenja i nanošenja sledi operacija
sjedinjavanja novostvorene polupetlje i petlje, kada one neposredno kontaktiraju međusobno.
Na savremenim mašinama sjedinjavanje nema bitan uticaj na proces stvaranja petlji.
Uvođenje ove operacije je više tradicionalno nego neophodno.
Sjedinjavanje se događa sa dolaskom unutrašnje tačke pri vrhu kukice na ravan raspoređenih
polupetlji. Naredno kretanje igle i petlji određuje silazak stare polupetlje sa kukice igle na
novu petlju. Ovu operaciju nazivamo odbijanjem. Izvršenje odbijanja povezano je sa nekim
teškoćama, koje su izazvane time, što nova polupetlja sprečava staru odbijenu sa igle. Stara
polupetlja ostaje na igli sve dotle dok se ne raširi na dve debljine pređe nove polupetlje. Pri
ovome stara polupetlja savladava otpor od strane nove pređe. Operacija protiče uspešno ako
je oblik igle ispunjen sa mogućim silazom sa igle stare polupetlje. Radi ovoga povećavaju
širinu jezička igle na delu čašice, smanjuju debljinu vrha kukice u oblasti postavljenih novih
petlji pri odbijanju. Bitan uticaj na izvršenje operacije pokazuju struktura i svojstva pređe.
Ako se petlje stvaraju iz upredene pređe, to se pojedine pređe raspoređuju u oblasti kontakta

nove polupetlje i nove petlje jedna za drugom pri odbijanju predstavljaju za sebe posebnu
pređu.
Analogna pojava pojavljuje se i za pređe sa manjom upredenošću. Prema tome, u ovom
slučaju olakšava se poprečno deformisanje pređe. Bolji prelaz polupetlje na novu potpomaže
takođe smanjenje koeficijenta trenja pređe po pređi, a postižemo ga parafinisanjem ili
mašćenjem pređe.
Posle odbijanja polupetlji stvaramo nove petlje. Stvaranjem nazivamo provlačenje novih
pređa kroz polupetlje, odbijene sa igala kao rezultat konačnog stvaranja novih petlji. Pri
pletaćem načinu stvaranja petlji, dužina pređe u novoj petlji pri oblikovanju jednaka je dužini
pređe u petlji pri kuliranju.
Slika 19. Promena dužine pređe u petlji (a) i grafik   -P(b)
Operacijom oblikovanja završava se ciklus procesa stvaranja petlji. Pletaći organi započinju
kretanje, da bi se započeo novi ciklus pletenja. Početno kretanje igle praćeno je zatezanjem
od njene stare polupetlje. Posle stvaranja, petlje odbijene sa igala, raspoređuju se prema
iglama tako, da petlje mogu ponovo dospeti na kukice igala. Ova pojava izaziva nabiranje
petlji, to jest dovodi do greške u pletivu. Pri izvršenom zatezanju stara polupetlja dolazi sa
puta kretanja igle putem okretaja nove petlje iza leđa igala.
Koncentrisano zatezanje ostvaruje se pomoću platina, koje deluje na nove petlje, i okreću ih
tako da se delovi novih petlji, raspoređene pod kukicama igala, postavljaju iza leđa igala. Na
većini mašina opšte zatezanje starih polupetlji izvršava specijalni mehanizam zatezanja
gotovog pletiva.
Za vreme zatezanja na pravolinijskom odsečku (slika 18) ogranka nove petlje dužine  0
(slika 19,a) deluje sila P od strane polupetlje. Uzajamnim delovanjem novostvorene i stare
polupetlje dolazi do povećanja dužine pređe u petlji. Odredimo količinsku dužinu pređe u
petlji, koja je uslovljena uzajamnim delovanjem petlji.
Dužina pređe može biti nađena kao dužina krive:
 2
1    dx.
dy
L   ds   ( dx ) 2  ( dy ) 2  
  0  dx 
Pošto odstupanje pređe od prvopočetnog pravolinijskog oblika pod delovanjem sile zatezanja
2
 dy 
nije očigledno značajno, to veličina   je mala po upoređenju sa jedinicom. Možemo
 dx 
napisati da je,
2
 dy 
2
 
 dy 
- 1    1 
dx  .
 dx  2
tada je

 1  dy  2 
L   1     dx. (1.5)
 
2  dx  
Po poznatoj zavisnosti iz teorije savijanja,
dy Q
 , (1.6)
dx T
gde je: Q - poprečna sila proste grede, koja ima raspon kao pređa i opterećena takođe, kao
pređa;
T - zatezanje pređe u zoni pletenja.
Korišćenjem odnosa (1.5) i (1.6), dobijamo,
0
L   1 
1 Q
dx ,
0 
2T2 
0
ili, pošto je  dx  
0
0 , a T - veličina konstante,

1 0 2
2T 2  0
L=  0  Q dx.
Q
2
Izračunajmo integral dx :
0
2
0
 Pb 
a
b
 Pa  P 2 ab
0 Q dx  0   0 dx1  0     dx2   0 .
 
2
 0 
Prema tome, dužina pređe, savijena kao rezultat delovanja stare polupetlje na novu, biće
abP 2
L  0  .
2 0T 2
Zatezanje pređe u pletaćoj zoni je konstantno, promene elastičnih deformacija nema i
promena dužine pređe u petlji, uslovljena je uzajamnim delovanjem petlji,
abP 2
  . (1.7)
2 0T 2
Pri analizi procesa stvaranja petlji otkrivamo bitne granice, prema kojima teži položaj nove
petlje. Uzimajući za uticaj jednačinu (1.7) i eksperimentalne podatke možemo dobiti grafičke
prikaze zavisnosti << sile zatezanja - promene dužine pređe u petlji << (slika 19,b). Postoji
oblast u kojoj je  najviše osetljiva prema oscilacijama zatezanja pletiva. Rad robnog
mehanizma u ovoj oblasti je nepoželjan.
Mehanička ravnoteža pletiva

Stanje mirovanja
U sistemu pletiva veličina normalne reakcije pređe zavisi od zakrivljenosti i krutosti pri
savijanju i upredanju tj. od oblika i veličine petlji, prečnika pređe i njene elastičnosti. Uslov
za ravnotežu pređe je ravnomerno raspoređivanje sila uzduž pređe. To je moguće pri
podjednakoj zakrivljenosti i krutosti pređe pri savijanju i upredanju. Isto tako, veličina i
stepen zakrivljenosti u pojedinim delovima petlji su nejednaki. Za izjednačavanje krivina i
napetosti uzduž pređe delovi petlji teže da se premeste u smeru suprotnom pravcu
zakrivljenosti. Susedne petlje ometaju premeštanje pređe i izjednačavanje sila. Usled toga na
mestima dodira stvara se normalni pritisak i pojavljuju se sile trenja i dodira, uslovljene
spoljnom vezom elemenata strukture pletiva. Veličina sile trenja zavisi od normalnog
pritiska, koeficijenta trenja i dodirne površine. Rezultat uspostavljanja određene konformacije

petlji je njihova dužina i uzajamni raspored parametara pletiva, korak petlji i visina petljinog
reda, teleskopsko pokrivanje i debljina.
Slika 20. Šema geometrijske ravnoteže strukture desno-levog glatkog prepletaja
Razmotrićemo nekoliko primera ravnotežnog stanja pletiva. U trikotažnoj proizvodnji

najveću rasprostranjenost dobile su petlje prostornog oblika u vidu otvorenih petlji sa dve
tačke pregiba bez uvijanja spoljnjih lukova ili sa uvijanjem jednog ili dva luka. Ako
prihvatimo da polupetlja p1 (slika 20,a) ima kruto (jako) dodirivanje u preseku M , krajevi
polupetlji p2 i p3 slobodno se premeštaju u prostoru, a glava polupetlje p3, u preseku N
premešta se duž ose MN . Razne veličine i oznake zakrivljenosti na delu glave petlji i spoljni
lukovi dovode do toga da se pri izjednačavanju sila uzduž pređe donji deo polupetlje (p1)
premešta udesno i naviše. Pri tome se povećava širina petlji (a = 0,5A) , međuprostor među
osnovama stranica, bazne petlje (Y1) , a smanjuje se visina petlje (h). Susedne petlje (p2,, p3)
ometaju takvo premeštanje. Međusobno delovanje reaktivnih sila uslovljava premeštanje
petlji (p3) naviše, usled čega se smanjuje visina reda petlji (B) a povećava se teleskopsko
pokrivanje. U ravni ZX , (slika 20,b), koja je normalna na dodirnu ravan po debljini uzduž
petljinog reda, pojavljuje se složeno uzajamno delovanje momenta uvijanja. Momenti sile
reakcije su upredanje pređe u toj ravni koje teže da pomere bazni deo petlje u stranu spojenih
lukova naviše. Tome se suprotstavljaju veze sa susednim petljama. Na ivičnim petljinim
nizovima pletiva momenti sile reakcije se ne uravnotežuju, uočava se uvijanje pletiva na
naličju petljinih nizova.
U ravni ZY (slika 20,c) koja je binormalna na dodir po debljini duž nizova petlji, pojavljuje se
takođe složeno delovanje momenta savijanja i momenta sile reakcije koje nastoje da isprave
pređu. Momentima sile reakcije suprostavljaju se veze sa susednim petljama. U krajnjim
redovima petlji takvog suprostavljanja nema, pređa zatim dobija mogućnost premeštanja od
relaksacionih sila.
. Kao rezultat toga je karakteristično uvijanje pletiva duž petljinih redova na licu. Navedene
pojave omogućavaju stvaranje novih konformacija petlji. Stabilne konformacije su one kod
kojih je razlika u naponu pređe u raznim delovima petlji minimalna. Konformacija će se
promeniti u zavisnosti od jačine pređe pri savijanju i uvijanju. Takođe će se izmeniti pri
jednakom modulu petlji visina petljinog reda, petljin korak i teleskopsko pokrivanje,

Slika 21. Šema geometrijske ravnoteže strukture desno-desnog patent prepletaja
Sa povećanjem jačine pređe petljin korak i teleskopsko pokrivanje se povećavaju, a visina

petljinog reda se smanjuje. Stabilna konformacija petlji sa uvijenim lukovima (slika 21) biće
ona konformacija kod koje su spoljni lukovi pomereni u ravni koja je normalna na dodirnu
YX .
Tada se petljini nizovi dodiruju kako na naličju tako i na licu pletiva. Pri takvom obliku
strukture petlji, momenti uvijanja i savijanja se uravnotežuju suprotno usmerenim
momentima u susednim petljama.
Slika 23. Šema geometrijske ravnotee strukture desno-levog triko prepletaja
Petlje sa jednosmernim vezama (slika 23) imaju složeni prostorni oblik dok su krivine njenih
odvojenih delova jednake. Pri ispravljanju krivina delovi pređe u bazi osnove petlji se
približuju a glave nanizanih petlji pletiva se naginju.
Ravnotežno stanje pletiva pri delovanju sila

Uslovi ravnoteže strukture pletiva pri delovanu spoljnih sila se menjaju. Stvaraju se nove
dodirne površine petlji, menjaju se normalne reakcije pređe, veličine momenta savijanja i
uvijanja a takođe i sila trenja, tj. spoljnih veza, na primer u slučaju pojave polja sile u ravni
YX (slika 24,a). Petlje p2 i p3 klize po petlji p1, premeštaju se naviše i naniže {to dovodi do
promene konformacije petlji, povećanja njihove visine h (hp > ho) i smanjenja širine a ( Ap <
Ao ) .

Pri primeni sile istezanja u smeru petljinih redova (slika 24, b) petlje p1 i p3 se zbližavaju a
kao rezultat toga smanjuje se visina petlji h (hp < ho). Visina petljinih redova (Bp<Bo) opada
teleskopsko pokrivanje a povećava se širina petlji i petljin korak (Ap >Ao) .
Pri skidanju polja linije sila nastaje proces suprotnog premeštanja da bi se uspostavili početni
oblici petlji i njihove spoljne veze u sistemu. U toku tog procesa savlađuju se ponovo pri
istezanju stvorene veze čija je veličina uslovIjena nizom faktora vezanih sa mehaničkim
osobinama pređe, oblikom petlji i njihovim preplitanjem.
Pri tome pređa sa povećanom krutošću pri deformacijama savijanja, istezanja i uvijanja
poseduju veliku unutrašnju energiju koja doprinosi uspostavljanju oblika, tj. stabilnosti petlji
pletiva.
Veliko interesovanje predstavljaju sve češće korišćeni u poslednje vreme matematički modeli
uzajamne veze parametara strukture pletiva i spoljnih sila u uslovima mehaničke ravnoteže.
Slika 24. Šema uzajamnog rasporeda petlji i njihova konformacija u desno-levom prepletaju
u zavisnosti od pravca sile zatezanja
Matematički model ravnotežnog stanja pletiva

Poznate su jednačine uzajamnih veza parametara strukture pletiva i spoljašnih sila P.
Grosberga, D. A. Kuka, D. A. Smefita, P. Popera, D. Vitnjeva, D. Iptina i dr. koje su izvedene
iz nelinearne teorije savijanja tankih jezgara dozvoljavajući pravu proporcionalnost
deformacije od priloženih sila, ali (za razliku od linearne teorije) ne dozvoljavaju nikakva
ograničenja na veličinu deformacije savijanja i upredanja.
Po Kuku i Grosbergu uzajamne veze spoljnih sila i karakteristike strukture izražavaju se
formulom:
f ( ) (2.1)
P = 2EAK2 B 2 o ,
gde je E - modul elastičnosti prvog reda;

AK - relativni moment oslonca poprečnog preseka nosača;
L
B0 - visina petlji do istezanja, B0  ;
2,5534
f(θ)- funkcija ugla premeštanja tačke petlji koja se određuje eksperimentalno
pri raznim vrednostima deformacije pletiva.

Po Poperu naprezanje u uzdužnom pravcu (paralelno nizovima petlji) je:
T sin 
S 1 , (2.2)
0,5 A
paralelno petljinim redovima,
S2= T/B (2.3)
Gde je T- zatezanje pređe duž njegove ose;
θ- nagibni ugao delova pređe (starnica) petlji;
A i B – odgovarajući korak petlji i visina petljinog reda.
Modul elastičnosti:
S S ' 2 B' 0
E 1  , (2.4)
 1  B' 0 1   1 
Gde je B0- visina petljinog reda koja odgovara početnom stanju uzorka;
 1  relativna deformacija.
Ukoliko je realan oblik petlji i pletiva za matematička opisivanja dosta složen u proračunu
je bio postavljen ravan i uprošćen geometrijski model- u obliku dela obima i delova pravih
linija.
Po Smefitu premeštanje delova petlji za račun i na račun okretanja veznih delova je:
x  0,206sin    sin  , (2.5)

sila neophodna za okret:
16,26 
p   , (2.6)
 2
cos   
gde je G- modul smicanja;
φ- obrtni ugao;
θ-nagibni ugao veznih delova prema vertikali (u ravni pletiva);
  dužina pređe u petlji.
M. Konopasek, analizirajući navedene modele, došao je do zaključka da oni imaju više
nedostataka pa predlaže sledeće jednačine uzajamnih veza strukture pletiva i spoljašnjih sila:
P
C1 EI 
2

 
Eˆ I Tv C 2
, (2.7)
L2 m2
gde je C1i C2-konstante pređe;
EI- krutost pređe pri savijanju;
 
ÊI  specifična krutost vlakna pri savijanju;
  EI
Eˆ I  2 ,
Tv
gde je   dužina pređe u petlji;
Tv- finoća vlakna u tex;
γ- specifična gustina vlakna;
Iz navedene jednačine sledi da su sile povezane sa deformacijom pređe u petlji pletiva, ili
pletiva u celini, upravo proporcionalne specifičnoj krutosti vlakana pri savijanju, njihovoj
finoći, specifičnoj gustini, a obrnuto proporcionalni kvadratu modula petlji.
Zavisnost između potencijalne energije i karakteristike strukture pletiva po Konopaseku ima
sledeći oblik:


C 3 ( EI )Tv  (2.8)
U= ,
m2
gde je C3 - konstanta obeležavanja drugih parametara jednačine koje su date ranije.
Model Konopaseka predstavlja nesumnjiv doprinos, jer se u njemu povezuju karakteristike

elastičnosti pređe i strukture pletiva.
Praktična posmatranja u nizu slučajeva potvrđuju kvalitetnu analizu uzajamnih veza
karakteristike strukture i spoljnih sila. Takođe i u tom modelu (ne uzimajući u obzir složeno
uzajamno delovanje petlji u tačkama kontakata) petlje strukture posmatraju se izolovano od
sistema njihovog uzajamnog raspoređivanja prepletaja u uslovima samo elastičnog
mehanizma istezanja. Na taj način ponavljaju se principijelni nedostaci ranije posmatranih
modela.
Uzajamna veza potencionalne energije sa karakteristikama strukture pletiva glatkog
prepletaja po Garbaruku i Bencmanu izražava se sledećim jednačinama:
8 2 K s  2 K s cos 2  0 
U=
  sin 2 0  , (2.9)
 Ku 
 3d 3 E  2 K s cos 2  0 
U= sin 2 0  , (2.10)
8m  Ku 
gde su Ks i Ku - odgovarajući koeficijenti krutosti pri savijanju i uvijanju;
E - modul prvog reda;
d - prečnik pređe;
m - modul petlji;
l - dužina pređe u petlji;
 0 -ugao između tangente u proizvoljnoj tački osnove uzdužne ose i petlje.
Uzevši složeni oblik petlji za oblik zavojne linije i uzimanjem u obzir zavisnosti (2.9) i (
2.10), V. N. Garbaruk i A. M. Bencman zaključuju da što je veća vrednost modula petlji
(dužina prede u petlji) to je manja potencijalna energija i prema tome manje stabilan oblik
petlji.
U formulama (2.8) i (2.10) krutost pređe i njen prečnik smatraju se konstantnim. U stvarnosti
krutost pređe pri deformaciji i njen prečnik nisu konstantni već se menjaju sa vremenom. Iz
tih razloga smanjuje se sa vremenom normalan pritisak pređe na mestima dodira petlji. Zbog
toga zavisnosti (2.9) i (2.10) i dr. daju samo orijentacionu predstavu o uslovima ravnoteže
pletiva.
Poznato je da kod polimernih materijala koji su karakteristični, po pravilu sa produženim
vremenom relaksacije, uvek potiču spori procesi elastičnog porekla. Usled toga se i u pletivu
kao polimernom materijalu unutrašnji naponi mogu zadržati veoma dugo. Zato se može
tvrditi da ravnotežno stanje pletiva nije stabilno već ima karakteristiku verovatnoće a
konformacija petlji, parametri strukture (petljin korak i visina petljinog reda) - jesu
promenljive veličine.
Poznato je takođe da proticanje relaksacionih procesa, vezanih sa reorganizacijom polimernih
materijala, zavisi ne samo od veličine spoljnih uzajamnih delovanja već i od uzajamnog
odnosa energije međumolekularnog uzajamnog delovanja i energije toplotnog kretanja.

Smanjenjem energije međumolekularnog uzajamnog delovanja, npr. bubrenje pređe, ili

povećanjem energije toplotnog kretanja, na primer pri povećanoj temperaturi dolazi do
ubrzanja relaksacionih procesa u pređi. Usled toga ubrzavaju se relaksacioni procesi
deformacije pletiva pri istezanju i ravnotežno stanje može brže nastupiti.
Na taj način se, posmatrano sa tačke gledišta mehanike ravnotežnog stanja pletiva, i kada
imamo predstavu o mogućim konformacijama petlji ne objašnjava uzrok promene
ravnotežnog stanja usled relaksacionih procesa.Objašnjenje o tim pojavama daju opšti zakoni
termodinamike.
Period istezanja
Polazeći od postavki klasične teorije elastičnosti, dopušta se u skladu sa zakonom Huka da je
naprezanje uvek direktno proporcionalno deformaciji i ne zavisi od njene brzine, A. S.
Dalidovič izražava hipotezu o dva perioda istezanja pletiva. U prvom periodu pri neznatnim
spoljnim naprezanjima pletivo se isteže na račun ispravljanja lukova, a u drugom periodu
istezanje pletiva vrši se na račun istezanja pređe iz jednih delova u druge kada su već
neophodne sile, nadmoćne sile trenja i adhezije među pređama petlji. U drugom periodu
istezanja, pored sile trenja javljaju se sile savijanja koje po veličini mogu znatno prevazići
sile trenja. Posle uklanjanja spoljnih sila jako savijanje pređe u petlji težiće ispravljanju na
račun ponovnog istezanja pređe iz ispravljenih delova, no sistem petlji u pletivu može da se i
ne vrati u prvobitno (početno) stanje. Ti periodi su po A. S. Dalidovi~u nazvani "elastičnim i
manje elastičnim".
P. I. Novoderkin tačno deli istezanje pletiva na četiri perioda:
1. upoređivanje strukture petlji bez vidljivih promena oblika petlji;
2. ispravljanje petljinih lukova;
3. premeštanje pređe bez promene dužine pređe u petlji;
4. istezanje i prijanjanje pređe.
Ipak, ti periodi su uslovni i praktično se nisu potvrdili. Npr. drugi i treći period (po
Novoderkinu) ne mogu se odvijati posebno. Neodređen je i prvi period istezanja.
P. Dojl kao i A. S. Dalidovič, deli istezanje pletiva na dva perioda: prvi period odgovara
promeni konfiguracije petlji; drugi počinje sa istezanjem pređe. Oni pružaju podatak o tome
da prvi period deformacije pletiva iznosi priblino 50% od dužine kidanja a opterećenje - samo
mali deo od kidanja.
I. Šalov je odbio deljenje procesa istezanja na periode jer po njegovom mišljenju periodi ne
slede jedan za drugim a protiču istovremeno, a osim toga, od samog početka procesa
istezanja, pored elastičnih izduženja, razvijaju se takođe visoko elastična i plastična
izduženja. Mehanizam istezanja pletiva posmatran je kao proces narušavanja unutrašnje
ravnoteže sile na petlji koja je postojala do deformacije i na njen prelaz na novo stanje.
Taj prelaz prati se sa promenama:
a) konfiguracije savijanja pređe u petlji, kada se jedni delovi ispravljaju, drugi se savijaju
mnogo jače u smeru istezanja i u smeru skraćivanja - vertikalnom istezanju;
b) stepena orijentacije pređe u petlji;
c) tačke dodira između pređe.

Eksperimentalno istraživanje promene strukture pletiva

U cilju preciziranja mehanizma istezanja pletiva sprovedeno je eksperimentalno istraživanje
promene strukture običnih standardnih pletiva, različitih prepletaja i uvećanih geometrijskih
modela. Modeli pletiva se izrađuju od celulozne trake prečnika d = 5 mm, pri zadržavanju
modela petlji pletiva sličnih prepletaja. To je urađeno zato što je veoma složeno definisati
kvantitativne promene veličina na posebnim delovima petlji u pletivu zbog njihovih malih
veličina i prostornog rasporeda. Na uvećanim modelima pletiva, veličine elemenata i petlji
određuju se praktično na bilo kom delu sa dovoljnom tačnošću prostim mernim
instrumentima. Istezanje takvih uzoraka uzetih za analizu sprovodilo se na diskontinualnoj
mašini sa horizontalno pričvršćenim štipaljkama.
Promene konformacije i uzajamnog rasporeda petlji u uzorcima uzetim za analizu običnih
pletiva proučavali su se pomoću svetlosnih mikroskopa i foto-snimanjem. Na specijalno
pripremljenom malogabaritnom priboru uzorak pletiva je istezan i posmatran pod
mikroskopom na raznim stadijumima isteznja. Položaj pojedinih delova petlji i njihov oblik
fiksirani su mikro-fotografisanjem ili crtanjem. Negativne slike ili kopije slika na paus papiru
stavljane su jedna preko druge i na taj način je određivano odstupanje od početne
konformacije petlji.
Obrada i analiza rezultata istraživanja pokazale su postojanje faznih promena strukture
pletiva pri istezanju.
U procesu istezanja pletiva moguće je odrediti tri faze (stadijuma) promene njegove
strukture. U početnoj fazi istezanja uzorka pletiva uzetog za analizu povećava se stepen
orijentacije petlji na račun odstranjenja (teleskopskog pokrivanja) i približenja osnove petlji u
smeru normalnom na polje sila (prva faza). Tako pri istezanju po dužini glave osnove petlji p3
(vidi sliku 24) klize ka osnovi i delovima petlji p1 do ukidanja teleskopskog pokrivanja.
Pri tome se zblžavaju osnove petlji (  = 0) i donekle se uvećava krivina lukova. Pri istezanju
po širini, i obrnuto, razdvajaju se osnove petlji a krivina lukova se smanjuje.
U toj fazi istezanja pletiva konformacije petlji, njene strukture i njihovog uzajamnog položaja
posle prekida delovanja spoljnih sila potpuno se uspostavljaju do početnih i tim brže što je
manje bilo delovanja polja sile. Po svom karakteru promene strukture pletiva odgovaraju
postojećem elastičnom mehanizmu istezanja.
U drugoj fazi istezanja dešavaju se značajne promene krivine pređe u petljama, praćene
deformacijama istezanja i zbijanja, a pri neravnomernom istezanju pojedinih delova pređe u
petljama i prevelikim zatezanjem pređe iz jednih, manje zategnutih delova, u druge više
zategnute. Zbog toga se još više približavaju glave osnove petlji, povećava se visina petljinog
reda (B) i umanjuje se petljin korak (A) . Pri istezanju uzorka uzetog za analizu po dužini i,
obrnuto, uvećava se petljin korak, smanjuje se visina reda i redovi se približavaju pri
istezanju uzorka po širini.
Deformacija pletiva u toj fazi istezanja takođe je povratna. Na uspostavljanje polaznih
konformacija petlji i njihovog uzajamnog rasporeda potrebno je više vremena koje može
dostići desetine pa čak i stotine časova i dana i zavisi kako od veličine spoljnih sila tako i od
vremena njihovog delovanja. Za duže vreme ne uspostavljaju se intervali među petljinim
nizovima i petljinim redovima, teleskopskog pokrivanja tačke dodira petlji. Uspostavljanje
polaznih konformacija petlji i njihovog uzajamnog rasporeda može biti ubrzano kvašenjem ili
pranjem uzoraka pletiva uzetog za analizu.
U trećoj fazi istezanja određeni delovi pređe veoma se istežu, a delovi pređe u mestima
dodira dobijaju veliko savijanje i istezanje. Zbog neravnomernog istezanja vlakna u pređi
(elementarna vlakna) ili u nitima u mestima dodira se premeštaju. U tom stadijumu moguća
su takođe pomeranja makro i mikroelemenata strukture i čak raspadanje pređe u zavisnosti od
veličine spoljašnjih sila i dužine njihove primene, odnosno mogući su nepovratni procesi sa

narušavanjem prethodnih veza i konformacija petlji, npr. ne uspostavlja se teleskopsko

pokrivanje, položaj krajnjih lukova i osnove petlji čak i posle vlažno-toplih obrada. Takvim
promenama u strukturi pletiva odgovaraju dva mehanizma: elastičan sa veoma sporim
skupljanjem - usporavajući proces, i plastičan nepovratan.
Granice faznih promena strukture pletiva

Fazne promene strukture pletiva pri istezanju protiču različito u zavisnosti od oblika i
veličine petlji, stepena orijentacije pojedinih delova pređe u petlji i osobina pređe.
U tabeli 2.1 navedene su granice deformacije (u delovima od prekidnog izduženja) nekih
uzoraka pletiva, koji odgovaraju različitim fazama promene
Tabela 2.1 Orijentacione granice faznih promena strukture pletiva pri istezanju
Naziv pletiva Smer-sila Granice deformacije u

istezanja delovima od prekidnog
uzduženja po fazama
I II III
desno-levo glatko po dužini do 0,20 do 0,6- iznad 0,7
0,7
desno-levo glatko po širini do 0,20 do 0,6- iznad 0,7
0,7
desno-desno po dužini do 0,20 do 0,6- iznad 0,7
patent 0,7
desno-desno po širini do 0,20 do 0,7 iznad 0,7
patent
triko-potka po dužini do 0,15 do 0,7 iznad 0,7
triko-potka Po širini do 0,15 do 0,7 iznad 0,7
triko-triko po dužini do 0,15 do 0,6 iznad 0,6
triko-triko po širini do 0,10 do 0,5 iznad 0,5
Pri faznim promenama strukture pletiva kako se vidi iz tabele 2.1 granice relativnih
deformacija su nejednake za pletiva raznih prepletaja.
Najnžie granice relativnih deformacija su za pletiva kombinovanih prepletaja triko-triko sa
istim smerovima veznih delova petlji. Tako granica relativnih deformacija pri istezanju tog
uzorka po širini za prvu fazu iznosi svega 10% od prekidnog izduženja, dok za pletivo
glatkog prepletaja i patent do 20%. Znatno niže su i granice relativnih deformacija datog
uzorka za drugu i treću fazu. Ti rezultati govore o niskoj postojanosti oblika pletiva prepletaja
triko-triko.
Promena unutrašnje energije i entropije pri deformaciji

Saglasno prvom zakonu termodinamike promena unutrašnje energije definisana je izrazom:
dU= dQ+dA, (2.11)
gde je dQ - količina toplote dovedena sistemu;

dA - veličina rada izvršenog nad sistemom.

Saglasno drugom zakonu termodinamike unutrašnja energija se sastoji iz slobodne i vezane

energije.
Vezana energija je uvek toplotna i troši se na promenu položaja mikroelemenata strukture u
sistemu. Parametar koji je okarakterisan stepenom upoređenja mikroelemenata u sistemu ili
stepen stabilnosti veličina stanja je entropija.
Tada je za ravnotežni proces:
dQ= TdS, (2.12)

gde je T - apsolutna temperatura;
dS - promena entropije.
Slobodna energija koja je elastična i predstavlja deo potencijalne energije zavisi ne samo od
unutrašnje energije već i od temperature i stepena upoređenja mikroelemenata entropije u
sistemu, tj.:
dF=dU-TdS. (2.13)
Rad proizveden pri deformaciji sistema je:
dA=-fd  , (2.14)
gde je f - spoljna sila;

d  - veličina deformacije.
Na taj način za ravnotženo stanje sistema pletiva u slučaju izotermičkih procesa neophodno je
da:
dU - TdS - fd  = 0 (2.15)
Imajući u vidu da je
fd  = dU - TdS = dF, ( 2.15,a)
odakle je:
F dU dS (2.16)
f= T = T -  T ,
d d d
ili u opštem obliku:
F U S (2.17)
f= T =  T - T .
  
Iz navedene jednačine sledi da je otpor materijala (tela), a u tom broju i pletiva,

deformacionim silama praćen promenama kako zalihama unutrašnje energije, tako i veličnom
entropije.
Najvažnija posledica te zakonitosti je zaključak o postojanju dva različita mehanizma
elastičnosti: jedan je vezan sa promenom samo unutrašnje energije pri istezanju materijala
(elastičan), a drugi - samo sa promenom entropije visokoelastične. U slučaju plastičnog
mehanizma menja se rastojanje između mikroelemenata strukture, a u slučaju
visokoelastičnog - oblik strukturnih elemenata.
Ravnotežno stanje pletiva

Poznato je da je istezanje polimernih materijala povezano sa ispravljanjem i povećanjem
stepena orijentacije uvijenih makromolekula i drugih strukturnih elemenata (prvi poluciklus),

a pri prestanku spoljašnjih sila i relaksacije (drugi poluciklus) pojavljuju se suprotni procesi -
spontani povratak ka početnom stanju i smanjivanju dužine.
Pri istezanju, entropija se smanjuje pošto istezanje dovodi do statički manje verovatne
raspodele konfiguracije strukturnih elemenata, a pri rasterećivanju, obrnuto, entropija raste
pošto su spontani procesi u sistemu usmereni u pravcu ravnotežnog stanja tj. ka
najverovatnijoj raspodeli konfiguracije strukturnih elemenata. I što se više povećava
entropija, to manje nastaje slobodna energija.
U stanju ravnoteže entropija ima maksimalnu vrednost I saglasno drugom zakonu
termodinamike.
dS = 0 , d2S 0. (2.18)
Na taj način, za pletivo kao polimernom materijalu obavezan je visokoelastičan mehanizam

istezanja, povezan sa promenom oblika strukturnih elemenata.
Deformacije mogu biti elastične, visokoelastične i povratne. Kako je u prvom slučaju proces
deformacije brz, to su u drugom procesi dugi i karakterišu se spektrom vremena.
Za pletivo moguć je i treći (plastični) mehanizam istezanja, povezan sa nepovratnim
pomeranjem vlakana ili delova mikroelemenata strukture, a sa gubitkom starih veza i
pojavom novih.
To može da dovede ne samo do nepovratnog izduženja pređe već i do nepovratne promene
zakrivljenja petlji i premeštanja tačaka dodira pređe bez plastičnog toka (u čistom obliku)
elemenata strukture.
Relaksacione pojave i ravnotežno stanje

Spontani proces koji se odvija u pletivu, kao i u drugim sistemima, saglasno zakonima
termodinamike pri datim spoljnim uslovima dovodi sistem u ravnotežno stanje. Taj prelazak
vezan je sa relaksacionim pojavama u pletivu. Relaksacione su one pojave, koje uslovljavaju
prelaz sistema ka ravnotežnom stanju kao rezultat toplotnog kretanja kinetičkih jedinica.
Takve promene strukture pletiva, kao kontrakcija stanja preostale deformacije pri istezanju
povezana sa zatezanjem pređe iz jednih delova petlji u druge, objašnjavaju se karakterom
relaksacionih procesa koji se odvijaju u strukturi pletiva.
Pri stanju procesa sa produženim periodima relaksacije u strukturi pletiva uspostavlja se
relativno stabilna ravnoteža (metastabilno stanje) sa zadržanom ili prinudnom elastičnom
deformacijom. To stanje se može sačuvati duže vremena čak pri manjim po veličini
spoljašnjih snažnih uzajamnih delovanja.
U nekim procesima dorade pletiva veštački se fiksira metastabilno stanje strukture. U tom
stanju pletivo poseduje dovoljno visoke pokazatelje elastičnosti i pri određenim uslovima
(vreme delovanja i veličina spoljnih sila) oblik petlji biće dovoljno stabilan. Pri stanju
zatezanja pređe iz jednih delova petlji u druge takođe se može uspostaviti relativno stabilno
stanje strukture pletiva jer će nove spoljne veze petlji prevazići sile elastičnog histerezisa. A
pošto procesi relaksacije napona mogu biti dugi, to se i stabilno metastabilno stanje može
pokazati takođe dugim. Na kraju krajeva razvoj relaksacionih procesa dovodi do promene
uzajamnog odnosa spoljnih i unutrašnjih veza i sistem će preći u novo stabilno stanje. Takvi
prelasci sistema iz jednog ravnotežnog stanja u drugo ravnotežno stanje odvijaće se sve dotle
dok se ne završe relaksacioni procesi.
Procesi relaksacije znatno se ubrzavaju pri pranju, kvašenju pletiva kada oslabljuju
međumolekularna uzajamna delovanja i kada se povećava energija toplotnog kretanja. Kao
posledica toga dolazi do znatne promene petlji i parametara strukture poznata u praksi kao
pojava kontrakcije.
Navedene postavke teorije deformacije pletiva imaju veliki praktični značaj za usavršavanje
tehnoloških procesa, izrade visokokvalitetnog pletiva. Npr., M. L. Abeljski i V. N. Garbaruk

razradili su vibrorelaksacioni način bez skupljanja pletiva pri kojem, zahvaljujući

vibracionim uzajamnim delovanjima nestaju dodirne tačke petlji, usled čega se smanjuje
otpor premeštanju pređe (oslabljuju spoljne veze među nitima) i relaksacioni proces
deformacije pletiva naglo se ubrzava.
Napetosti pređe u posebnim delovima petlji pletiva

Posebni delovi petlji u polju sile imaju različiti stepen orijentacije. Prirodno je očekivati da
delovi prede u zavisnosti od stepena njihove orijentacije ispoljavaju različiti stepen napetosti.
Za preciziranje mehanizma istezanja interesantno je objasniti pravi karakter raspodele sila, u
posebnim delovima petlji pletiva. Merenje sile u pređi na raznim mestima petlji u pletivu
usled malih veličina petlji pokazalo se nemogućim.
U procesu istezanja, zbog izmena stepena orijentacije u polju sile, menja se i naprezanje
posebnih delova pređe u petlji. Npr. pri istezanju po dužini uzorka pletiva prepletaja potkinog
trikoa, opterećenje na istegnutim petljama u početnom stadijumu je neznatno i čini svega
20% od opterećenja ispitivanog dela pređe u osnovi petlji. Ipak u konačnom stadijumu
istezanja opterećenja na utegnućima znatno se uvećava i dostie 80% od maksimalnog
opterećenja na delu pređe u osnovi petlji.
Posebno je uočljiv efekat uticaja orijentacije pri istezanju pod uglom od 45° ka petljinim
redovima. U početnom stadijumu istezanja pod uglom od 45° vrši se preorijentacija delova
pređe u petljama, njihovo vraćanje i kretanje.
Pri dvoosnom istezanju svi delovi pređe u petlji su opterećeni. Ali stepen ravnomernosti
naprezanja pređe u raznim delovima zavisi od oblika petlji. Tako u uzorku pletiva uzetog za
analizu prepletaja potkinog trikoa, pređe potke kod izvlačenja imaju skoro dva puta veću
istegnutost nego delovi u osnovi petlji.
Značajno je ravnomerno naprezanje pri dvoosnom istezanju delova pređe u petlji uzorka
desno-desnog pletiva (patent).
Kinetika relaksacionih procesa u pletivu pri istezanju

Pokazali smo ranije da je osnovna karakterisktika mehanizma istezanja njegov relaksacioni
karakter. Procesi istezanja pletiva se prate izjednačavanjem napona u elementima njegove
strukture i promenom konformacije petlji. Ti procesi protiču vremenski. Određivanje brzine i
karaktera takvih procesa je suština kako sa teoretske tako i sa praktične tačke gledišta.
Pravilno uspostavljanje tehnološkog režima pletiva i dorade pletiva i prognoziranje ponašanja
pletiva u uslovima eksploatacije suštinski se olakšava pri postojanju takve deformacije.
Relaksacija deformacije pletiva - direktni relaksacioni proces

Istraživanje procesa relaksacije i procesa deformacije pletiva bilo je vršeno pri stalnom
opterećenju, kada se napon u elementima strukture zbog rasta deformacije povećava.
Taj način istraživanja relaksacionih pojava kod tekstilnih materijala je prost, lako dostupan i
našao je primenu pri ispitivanju vlakana u pređi. Promene deformacija, kao pravilo, značajne
su po veličini i njihove mere možemo dosta tačno odrediti i prostim sredstvima. Najvažnije
za izučavanje relaksacionih procesa u pletivu pri istezanju je pitanje karaktera toka procesa
relaksacije. Istraživanja su pokazala da se tok relaksacionog procesa deformacije pletiva, kad
relaksacione sile nose eksponencijalni karakter i u normalnim uslovima eksperimenta,
produžava na desetine i stotine časova, čak i pri malim opterećenjima.
Deformacije uzoraka pletiva raznih prepletaja, odmah po opterećenju od 3 do 5 sek postižu
50 - 80% od krajnje deformacije, a kroz 1 do 3 časa 85 - 90%.
No, potpuno ravnotežno stanje pri delovanju spoljašnjih sila ne postiže se ni za 15 dana.

Tok procesa nije ravnomeran. U nekoliko slučajeva naročito pri istezanju uzoraka viskoznog
pletiva izrađenog u patentu, pri dužem istezanju više od 24 časa, stalnim opterećenjem
pojavljivale su se skokovite promene deformacije uzorka i pri tome veoma značajne, do 10%.
To se može objasniti na sledeći način: petlje strukture pletiva u stalnom polju sila se
orijentišu a naponi u posebnim delovima petlji se postepeno izjednačavaju na račun
pomeranja pređe u smerovima normalnim i binormalnim na polje sila, premeštanjem iz manje
napregnutih u više napregnute delove. Za pomeranje je neophodno savladati energiju
uzajamnog delovanja posebnih delova petlji i mikroelemenata pređe.
Ako je spoljašna energija nedovoljna za savlađivanje energije uzajamnog delovanja, to se
uzorak neće izdužiti.
Tokom vremena kao rezultat relaksacionih procesa u pređi suprotstavIjanje energiji
uzajamnog delovanja se smanjuje i javljaju se uslovi za novo pomeranje pređe u delovima
petlji. Pri tome moguća je pojava klizanja usled značajnih pomeranja dodirnih tačaka.
Poznato je da je koeficijent trenja klizanja manji od koeficijenta trenja mirovanja, zato
pomeranja mogu da se vrše vrlo brzo.
Klizanje se vrši sve dok se sile koje su izazvale klizanje ne uravnoteže u mestima kontakta.
Pogodni uslovi za klizanje su obično u početnoj fazi istezanja kada se gubi teleskopsko
pokrivanje petlji.
U drugoj fazi istezanja mogućnosti za klizanje se smanjuju, javljaju se dosta retko.
Pojave primetnog klizanja pokazale su se mogućim zato što u početnoj fazi istezanja nije bilo
uslova za potpuno pomeranje pređe iz više napregnutih delova petlji u manje napregnute.
Direktni relaksacioni procesi pletiva pri istezanju su vrlo dugi i čak i pri malim
opterećenjima, a nivo promene deformacije zavisi ne samo od veličine spoljašnjih sila već i
od strukture pletiva, a u prvom redu od stepena orijentacije strukture.
Najviši nivo deformacije imaju prepletaji patent pri istezanju po širini. Stepen orijentacije po
širini petlji tog pletiva je minimalan. Za većinu uzoraka pletiva tehnička ravnoteža (pri
petnaestodnevnom posmatranju) nastupa kroz 1 do 3 časa od početka delovanja spoljašnjih
sila.
Povratni relaksacioni procesi

Povratni relaksacioni procesi deformacije pletiva su takođe dugotrajni i neravnomerni, kao i
direktni, čak i 45-to dnevni odmor ne daje potpuno stanje o završenosti relaksacije
deformacije.
Posle skidanja spoljašnjih sila proces vraćanja petlji do polazne tačke nije istovetan i čini
mnoštvo relaksacionih procesa koji idu istovremeno sa različitom brzinom, tj. proces sa
spektrom vremena relaksacije.
Jedni delovi petlji pletiva i mikroelemenata pređe vrlo brzo uspostavljaju polaznu
konformaciju, drugim pak delovima za vraćanje pređašnjih veza je neophodno duže vreme.
Zato se jedni procesi završavaju (oni koji brže protiču) a drugi se produžavaju (oni sporiji).
Stanje pletiva kod kojeg su lagani relaksacioni procesi deformacije praktično neprimetni biva
određeno kao metastabilno ili uslovno postojano (nepotpuna ravnoteža).
Istorijski osvrt i kriterijumi daljeg razvoja pletaće

tenike i tehnologije
Istorija pletenja je u poređenju sa postojećom dugogodišnjom istorijom tkanja, znatno
mlađa, iz čega se može napraviti zaključak da je prelaz prema ručnoj izradi tekstilnog pletiva
iz pređa pomoću preplitanja petlji na viši nivo razvoja tehničkog stvaralaštva čoveka, za šta je
bilo potrebno elementarno povezivanje pod pravim uglom dva sistema pređe u tkanini.
Iz tabele 2.2 proizilazi da su osnovni pronalasci u oblasti metoda i osnovnih tehničkih
principa mašinske izrade pletiva bili otkriveni u prollih 400 godina.

Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj prerađivačke tehnike za izradu pletiva doveli
su do visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se takođe iskazuje u proizvodnji, što je
značajano prevazišlo savremenu proizvodnost u tkanju.
Ta činjenica da sa vremenom pronalaska kulirnog, osnovopletnog i pletaćeg načina izrade
pletiva nisu dali nikakve nove načine stvaranja petlji, a sav naučno-tehnički razvoj
tehnologije pletenja zasnovan je na stalnom usavršavanju ovih načina, dozvoljava da se
postave sledeća pitanja:
1. Može li se u budućnosti pojaviti novi, efikasniji način stvaranja petlji?
2. Koji su važniji kriterijumi daljeg razvoja postojeće trikotažne tehnike?
Naučni odgovor na prvo pitanje može se dati na osnovu logičko-analitičkog razmišljanja.
Analiza svih poznatih načina izrade pletiva pokazuje, da se u bilo kom slučaju moraju
ispuniti dva osnovna uslova (logičke pretpostavke):
1. Postojanje, bar jednog, sistema pređa;
2. Postojanje sistema tehničkih elemenata stvaranja petlji (organi za stvaranje petlji-igle).
Sistem pređa - niti može biti kako poprečan, tako i uzdužan (jedna logička promenljiva).
Sistemi organa za stvaranje petlji izvršavaju kretanje relativno visećim polupetljama na
njima, pri čemu se u toku jednog ciklusa stvaranja petlji predviđaju dve ekstremne pozicije
(krajnji položaj). Ovo relativno kretanje mogu vršiti ili svi organi za stvaranje petlji
istovremeno ili svaki organ pojedinačno (druga logička promenljiva). Dalje, svaki pojedini
organ za stvaranje petlji (igla) zajedno sa odgovarajućim pomoćnim organima (na primer
platine), dužan je da da odgovarajućem odsečku pređe oblik petlji. Stvaranje savijenih delova
pri tome može da se desi samo do sjedinjavanja sa polupetljom (treća logička promenljiva).
Tabela 2.2.
Vreme,mesto Događaji ili pronalasci
6.v.; Egipat Ručno pletenje /nalasci pri otkopavanjima/.
13.v.; Ravno ručno pletenje na dve igle koristi se kao
Španija,
16.v.; zanat.
Ručno pletenje na pet igala /pletenje u krug/.
Italija
Švajcarska
1560.g.; Na tržištu prve bezšavne čarape. Pojavljuje se novo
Evropa zanatstvo za muškarce.
Engleska, Stvaraju se pogoni za pletenje čarapa.
Francuska,
Nemačka
1589.g.; William Lee pronalazi ručni kulirni razboj i
Engleska kukičastu (špicastu) iglu. Naziv u originalu:
STOCKING loom ili Kniting frame. Time je
napravljen korak ka mehanizaciji izrade čarapa.
1758.g.; J.Strutt stvara dodatni uređaj za izradu kulirnog
Engleska pletiva sa dva lica na ravnoj mašini.
1768. g.; II- Crane pronalazi ručni osnovopletaći razboj.
ga polovina Postavljanje glavnog vratila na kulirnom razboju,
prelaz prema kulirnoj mašini.
1791.g.; Dawson stvara uređaj za skretanje polagača. Time
Engleska počinje mehanizacija osnovopletaćeg razboja.
1798.g.; Decroix otkriva prvi patenat na krunom kulirnom
Francuska razboju.
1805.g.; Carl Cristian Langsdorf, profesor matematike i
Nemačka Johann Michael Wassermann (Univerzitet u

Erlangenu) izdaju prvi potpuni opis čaraparsko-

pletaćeg razboja i tehnološkog procesa izrade
čarapa.
1853.g.; Stvaranje kružno patentnog razboja (kružne
Francuska kulirne mašine za desno-desno pletenje).
1856.g.; Townsend pronalazi jezičastu iglu.
Engleska
1859.g.; Uvođenje jezičastih igala i njihov vertikalni
Nemačka raspored u osnovopletaćem razboju - RAŠEL
mašina.
1860-1864.g.; W.Cotton dobija patent na mehaničkom ravnom
Engleska kulirnom razboju sa vertikalno raspoređenom
iglenicom, nisko postavljenim glavnim vratilom i
prenosnim mehanizmima. Ovaj tip konstrukcije
dobija najveći industrijski značaj.
1857-1870.g.; Različiti pronalasci na pletaćim mašinama, delovi
Evropa, S. sa špicastim iglama.
Amerika
1863.g.; SAD W. Lamb pronalazi osnovni princip mehaničkog
pletenja jezičastim iglama primenom prenosnih
ekscentara. Raspored iglenice je u obliku krova.
1865.g.; Clay pronalazi dvoglavu jezičastu iglu, preduslov
Engleska za izradu levo-levog pletiva.
1866.g.; SAD Izdavanje patenta Mac Nary na kružnopletaćim
mašinama sa uključenjem načina izrade pete i vrha
(na pendelnom hodu).
1878.g.; Griswold uvodi iglenu ploču (Ripšajbnu) u svojstvu
Engleska drugog iglonosača (iglenice) kružnopletaće mašine.
1881.g.; Durand pronalazi prvu olučastu-cevastu iglu.
Nemačka
1886.g.; Beyer pronalazi način automatskog dodavanja i
Nemačka oduzimanja pomoću prenosa polupetlji kod
pletenja na ravnoj mašini.
1900.g.; H. Stoll razrađuje osnovne tehničke pretpostavke
Nemačka za izradu ravnih pletaćih mašina za levo-levo
pletenje.
1910.g.; Spiers, Erfinder pronalazi levo-levu krunopletaću
Engleska mašinu za pletenje sa dva lica.
1949.g.; H. Mauersberger patentirao je pletaći način
Istočna “MALIMO” koji se javlja polaznom tačkom za
Nemačka stvaranje pletaće šivaće tehnike i time samim
principom upletanja potkine pređe po celoj radnoj
širini osnovopletaće mašine.
U sva tri slučaja logične promenljive su dvojake. Kombinacija ove tri kategorije, koje imaju
smisla za sve načine stvaranja petlji, daje 23= 8 različitih teorijski mogućih varijanti načina
stvaranja petlji, koje su grafički predstavljene u vidu kuba promenljivih tabeli 2.3.
Tačkama u uglovima svake kombinacije odsečka odgovaraju takve kombinacije zadatih
promenljivih pri kojima susedne tačke uglova razlikuju samo jednu logičku operaciju.

Kombinacije promenljivih V1-V4 su karakteristične za varijante stvaranja petlji sa

dodavanjem poprečne pređe (izrada pletiva kulirnim i pletaćim načinom); kombinacije
promenljivih V5-V8 sa dodavanjem uzdunih pređa.
Iz izraza 2.1 se vidi da su u sadašnje vreme tehnički ostvarljive varijante V1, V2, V3, V5 i V8.
Zato je potrebno proučiti sadžre li teorijske pretpostavke varijante V4, V6 i V7 nove
tehnološke mogućnosti čija realizacija dozvoljava očekivana tehničko-ekonomska
preimućstva u poređenju sa postojećim načinima. Analitičko logička istraživanja po
zakonima elementarne logike sa primenjenim vrednostima promenljivih, saglasno slici, daju
sledeću sliku za varijantu V4.
Tabela 2.3.
Varijanta V4 Sadržaj promenljivih
1. logička promenljiva Sistem poprečnih pređa p
2. logička promenljiva Istovremeno kretanje pletaćih organa
relativno sa polupetljama q
3. logička promenljiva Stvaranje savijenih delova za vreme
sjedinjavanja sa polupetljama r (izrada
nove jedinice preplitanja)
Ako imamo sistem poprečnih pređa p i kretanje pletaćih organa relativno polupetljama
događa se istovremeno q, onda stvaranje savijenih delova ne može proizaći u vreme
sjedinjavanja , to jest deluje pravilo složene suprotne pozicije,
(pq)  r
(rq)   r (1.1)
(pq)  r
Poznato je da zakon kuliranja isključuje istovremeno stvaranje savijenih delova po celoj
radnoj širini, ako je dat sistem poprečnih pređa, tj. pređa, se može dovesti prema pletaćem
sistemu samo sa jedne strane, a po teorijskim vrednostima promenljivih, varijanta V4 na
svakom mestu stvaranja petlji mora biti istovremeno po celoj radnoj širini sa jednakim
količinama.
Saglasno navedenom pravilu formalne logike iz (V1) može se doći do zaključka da
ovi zaključci, podjednako karakterišu kombinacije varijanti V8 i V3 koje se takođe mogu
smatrati tehnički ostvarljivim. U saglasnosti s tim, posle formalno logičkog ispitivanja,
tehnička varijanta V4 otpada. Na uzorku grafički je očigledno prikazana zakonitost složene
suprotne pozicije: neostvarljivost varijante V4 po delovima takođe vodi ka mogućim
varijantama V1, V3, V8 i samo ka njima.
Krajnje pravilo isto, onda ne deluje, takođe pređa za vreme stvaranja savijenih delova se ne
dodaje. Potreba za pređom u tom slučaju proizilazi iz svojstava materijala. Ovo je moguće pri
preradi rastegljivih sintetičkih niti. Usled tehničkih problema, povezanih sa takvom
varijantom (ravnomernost, razlike obojenosti i dr.) njegova proizvodna primena nije potrebna
i očito je ograničena (npr. izrada finih čarapa). Dalje izračunavanje ove mogućnosti se ne
preporučuje.
Za varijantu V6 karakteristično je sledeće:
Varijanta V6 Sadraj promenljivih
1.logička Sistem poprečnih pređa
promenljiva
2.logička Uzastopno kretanje pletaćih organa relativno
promenljiva polupetljama
3.logička Stvaranje savijenih delova do sjedinjavanja sa
promenljiva polupetljama

Ako imamo sistem uzdunih pređa , onda sa tehnološke tačke gledišta ne postoje nikakve
sumnje u odnosu na vrednosti dve druge promenljive. U principu to je mogućnost uzastopnog
ili istovremenog (q) kretanja igala, odnosno polupetlji i stvaranje savijenih delova do ili za
vreme sjedinjavanja ( r) tj. svakoj igli odgovara svoja pređa. Na taj način, za osnovopletaći
način stvaranja petlji pravi izraz je;
p(q q)(r r) )= p (1.2)
Na taj način pitanje tehničke ostvarljivosti varijanti V6 i V7 u principu je rešeno.

Dalja logička analiza dovodi do zaključka da se i pomoću izraza može odrediti najefikasnija,
sa tehničko-ekonomske tačke gledišta, varijanta osnovopletaćeg načina, tj. istovremenost
relativnog kretanja i poklapanja sa vremenom stvaranja savijenih delova i povezivanja,
označavajući najveći stepen iskorišćavanja vremena procesa stvaranja petlji kao osnovnim za
postizanje radne brzine. Zatim, tehnička realizacija varijanti V6 i V7 uvek bi bila praćena
niskim učinkom. Usled ovoga naučno istraživanje varijanti načina stvaranja petlji koje su
pronađene po teoriji pokazuju se takođe suvišnim.
Treba ukazati na to da su još u vreme pronalaska kulirnog, pletaćeg i osnovopletaćeg načina
stvaranja petlji bili izdati patenti na “otkriću varijanti stvaranja petlji”, teorijski formiranih pri
datoj analizi.
Sa ekonomske tačke gledišta razvoj trikotažne tehnike, sa jedne strane, uvek se određuje čisto
tehničko-tehnološkim mogućnostima povećanjem produktivnosti pletaih mašina, a sa druge
strane, veliko stimulativno značenje ima mogućnost projektovanja proizvoda, imajući u vidu
osobine hemijskih vlakana uključujući mogućnost uzorkovanja.
Pri daljem povećanju produktivnosti pletaćih mašina uzima se u obzir niz osnovnih
kriterijuma.
Kod ravnih kulirnih mašina priblino 2/3 vremena pripada procesu stvaranja petlji, a na
tehnološke uslove ide samo jedno polaganje pređe i stvaranje savijenih delova (kuliranje). Za
jedan hod kulirnog ekscentra na radnoj širini stvara se samo jedan red savijenih delova pređe
(analogno petljinim redovima). Princip rada je isprekidan.
Bez obzira na to, rad na ravnoj kulirnoj mašini predstavlja racionalniju (za određene
proizvode najracionalniju) po upoređenju sa drugim načinima tehnologije kao i pri preradi
skupog vlakna, ovo se uzima u račun kao materijalizovani rad (ekonomija sirovine).
Princip rada ravnopletaćih mašina takođe je prekidan. Neekonomične po gabaritu, simetrična
konstrukcija brava pletaćeg sistema, a tako|e i male u upoređenju sa širinom iglenice, broj
sistema (što će umanjiti prazan hod radilice) objektivno ograničava dalje suštinsko povećanje
produktivnosti. Ako se prekidni sistem kretanja ne nadgledava, to može znatno da ometa
povećanje produktivnosti ravnopletaćih mašina. Ravnopletaće mašine sa radilicama
(glavama) koje se kreću po ovalnoj putanji u sadašnje vreme pri uslovima povlačenja dva
pletiva opremljene su sa 14 ili 15 jednosistemskih radilica. Kretanje radilica je neprekidno u
jednom pravcu po elipsi. Na taj način na ovim mašinama u jedinici vremena stvara se 3-4
puta veći broj redova petlji nego na ravnopletaćim mašinama sa 3 ili 2 pletaća sistema.
Njihova produktivnost nije manja od produktivnosti krunopletaćih mašina za ravna pletiva.
Samo krunopletaće mašine većeg prečnika za metražno pletivo proizvode u jedinici vremena
(u poređenju sa pletivom jednostavnog prepletaja) skoro duplu ili 3 puta veću količinu
pletiva.
Granice povećanja produktivnosti krunopletaćih mašina manjeg i većeg prečnika ne mogu
biti tačno određene. Kao osnovni problem se javlja lomljenje glava igala, pri velikoj brzini
obrtaja, a takođe i prekidu pređe pre svega usled njene nedovoljne ravnomernosti.

Lomovi glave igala koje su u krajnjem stanju povezane sa individualnim pokretanjem igala,
izazvani su udarnim opterećenjem igala radi povećanog nagibnog ugla i učestalosti obrtaja
(frekvencije), što dovodi do povećanja udarnog opterećenja. Međutim, s druge strane, ono se
javlja polaznom tačkom za povećanje produktivnosti pletaćih mašina.
Sa porastom nagibnog ugla brava, mogućno je povećanje broja pletaćih sistema koji su
razmešteni po obimu mašine. Pri istom kvalitetu pletiva moguće je kontrolisati stvarno
slabljenje energetskih gubitaka i kapitalno ulaganje za jedan pletaći sistem, a takođe i
povećanje raporta uzorka.
Povećanje produktivnosti rada je neproporcionalno povećanju krajnjeg broja sistema. Zbog
tog razloga, napor proizvođača pletaćih mašina je usmeren ka tome da značajno povećaju
brzinu obrtaja. Stepen amortizacije se smanjuje istovremeno sa povećanjem produktivnosti
rada. Na taj način ciljna istraživanja sistema igla-iglenica-pletaća brava, usmerena su ka
povećanju broja pletaćih sistema i brzine obrtaja, tj. ne mogu se očekivati realna rešenja koja
dozvoljavaju odstupanja sa principa mehaničkog pokretanja jezičastih igala.
Povećanje produktivnosti osnovopletaćih mašina pre svega je povezano sa minimiziranjem
radnih delova, organa za stvaranje petlji i sa primenom krivolinijskih mehanizama za
realizaciju radnih šema koje su tehnologijom zadate. Pri tome je neophodna primena naučnih
metoda za rešavanje dinamičkih problema mašina. Postižemo ih uzimanjem u obzir
tehničkih, tehnoloških uslova, radne brzine osnovopletaćih mašina, ali sada se ističe kao
glavni problem jaka buka koja nastaje delimično poteškoćom praktične primene ovih radnih
brzina. Zato je veoma važan put povećanja produktivnosti osnovopletaćih mašina, međutim
to povećava radnu širinu pletenja. Radna brzina se pri tome neznatno smanjuje.
Sa povećanjem radne brzine poseban značaj se daje dovođenju pređe pri minimalnom
opterećenju pređe, za sve grupe mašina. Za izradu trikotaže karakteristična je primena
upravljačke i regulacione tehnike u različitim sistemima dodavanja pređe, uzorkovanja i
davanja oblika.
Upoređivanje elektronskog upravljanja, uzorkovanjem mašina i grupe mašina za obradu
uzoraka u pripremnom odeljenju sve do izrade konstantnog memorijskog uređaja sa kojim se
može informacija zadržati u samoj mašini, još uvek ima prvostepeni značaj. Na ovom
primeru se vidi da pitanje o primeni tehničkih sredstava treba rešavati ne samo sa tačke
gledišta samih savremenih tehničkih mogućnosti, već i sa tačke gledišta tehničko-ekonomske
koristi i neophodnosti.
Zahvaljujući prostoj strukturi pletivo dobija karakteristična svojstva, kao što je dobro
prianjanje, elastičnost i poroznost.
U vezi sa proširenjem proizvodnje hemijskih vlakana, započet je usmereni rad na stvaranju
novih proizvoda. Zahvaljujući njemu pojavila se mogućnost ubacivanja pletiva skoro u svim
oblastima, gde su se koristile tkanine.
Po tradiciji oblast primene trikotažne produkcije (čarape, gornja trikotaža, rublje) ostaje kao i
ranije. Njen asortiman se za kratko vreme proširio zahvaljujući uvođenju tekstuiranih
poliamidnih i poliesterskih pređa, a takođe i pređe ispredene iz niti čistog hemijskog vlakna
ili sa njegovim primesama (pre svega polivinilne, poliakrilne i poliesterske niti). Takvi
kvaliteti kao što su lagodnost nošenja, lakoća negovanja, oblik stabilnosti, koji se u odeći iz
ovakvih niti ispoljava kao sjajno odelo sa karakterističnim osobinama pletiva, javljaju se kao
glavni uzrok povećanja potražnje stanovništva za savremenu i osobito raznovrsnu odeću.
Oblast svakodnevne tekstilne trikotažne osnovopletaće proizvodnje (uključujući RAŠEL
mašinsku proizvodnju) danas je skoro potpuno potisnuta drugim načinima izrade (zavesa,
gardina, čipki i tako dalje).
Prednost u vezi sa uvođenjem stabilnih po boji hemijskih niti i visoke produktivnosti
osnovopletaće proizvodnje odigralo je odlučujuću ulogu u probijanju trikotaže u onim
oblastima bivšim tradicionalnim za tkanje. U sve većoj meri pletiva izrađena na

kružnopletaćim mašinama zamenjuju tkane materijale za presvlačenje nameštaja, zidova a

takođe za teške prekrivače. Njihova prednost, ne samo u poređenju sa tkaninama već i u
poređenju sa osnovopletaćom trikotažom, delimično se ogleda u elastičnosti a delimično u
uzorkovanim mogućnostima.
Proizvodnju svakodnevnog tekstila uopšte, moguće je razmotriti kao oblast koja se brzo
razvija i kao buduću oblast primene trikotaže. Sa tačke gledišta perspektivne primene izvodi
se u svetu više radova u vezi sa određivanjem mogućnosti korišćenja trikotaže u tehničke
ciljeve. Ovu oblast treba razmatrati kao oblast sa najvećom perspektivom.
U celom svetu posmatra se tendencija deobne ili potpune zamene tkanina za gornju odeću
(kompleti, sakoi, muške košulje, ženske bluze, suknje itd.) trikotažom. Bez sumnje ovo vodi
naučno-tehnološkom progresu u datoj oblasti, o čemu svedoči nekoliko primera:
Unapređenje finoće mašina u grupi krunopletaćih mašina velikog prečnika i osnovopletaćih
mašina;
Dobijanje većih količina hemijskih niti, osobito polimernih, sa određenim fizičko-hemijskim
osobinama a takođe i prerade pređe i kombinacije pređe;
Stvaranje velikog broja specijalnih trikotažnih prepletaja i polaganja sa ciljem dobijanja
pletiva stabilnog oblika i sa velikim koeficijentom zapunjenosti;
Stvaranje specifične tehnologije obrade i doradnih mašina.
Pored ženske i dečije gornje odeće, isto tako i ukrasna (svečana) i različita proizvodna odeća
izrađena iz pletiva zauzima veliki deo. Prednost trikotaže i sada stimuliše razvoj potrošnje i
potražnje. Tendencija razvoja proizvodnje je povećanje plasiranja proizvoda lake trikotaže
(košulje, bluze i dr.). Za njihovu proizvodnju koriste se krunopletaće mašine velikog prečnika
za desno-levo pletenje, krunopletaće mašine interlok velikog prečnika (npr. finoće 32…50E),
a takođe i krunopletaće mašine velikog prečnika za desno-desno pletenje.
Dužina prerađivane pređe za pletivo određene dužine i širine značajno je veća nego za
tkanine takve iste dužine i širine. Dati parametri stvaranja petlji tačno određuju dužinu pređe
u petlji, isti prostorni raspored dobijenih delova po visini i širini veoma je promenljiv zbog
delovanja različitih sila. Usled toga se javlja povećana rastegljivost pletiva, koja može biti
smanjena putem promene dužine petlji pri datoj relativnoj dužini ili širenjem pletiva ili
upletanjem u prepletaje uzdunih ili poprečnih (ili i ovih drugih) dopunskih pređa, koje ne
učestvuju u stvaranju petlji, a pri delovanju sila poprimaju opterećenje u prvom redu. Ova
proučavanja u vezi sa izradom pletiva koja konkurišu po svojim osobinama sa tkaninom
proizilaze iz ove dve mogućnosti projektovanja trikotažnih prepletaja. Kod projektovanja je
veoma važan udeo takvih kvaliteta kao što je zatvorena površina (karakteristično za tkanine),
postojanost na istezanje i tipično za tkanine - grifovanje i drapiranje.
Visoka produktivnost kod izrade trikotaže bila je i ostala osnovni kriterijum sličnih izrada.
Ona se javlja kao logički osnov nedostatka bilo kojih usmerenih istraživanja izrade posle
izrade tkanina sa “sličnim trikotažnim” osobinama sa izuzećem izrade pojedinih proizvoda
koji koriste tekstuirane niti za dobijanje elastičnih efekata tkanine. Vraćajući se obema
osnovnim mogućnostima u pravcu istraživanja projektovanja trikotažnih prepletaja moguće je
napraviti zaključak da su osobine pletiva približne osobinama tkanina, te utoliko bolje polazi
za rukom ubacivanje u pletivo uzdužne i poprečne tekstilne pređe; pri tome se prema
pokazateljima tkanine ne približavaju samo pokazatelji istezanja, već i struktura površine,
grifovana i rapava, drapirana. Mogućnosti za taj način proizvodnje pletiva obično su manje
nego kod osnovopletaćeg načina. Kod pletaćeg načina proizvodnje na kružnim mašinama
velikog prečnika moguće je:
Smanjiti dužinu prerađivane pređe na relativnu širinu pletiva zahvaljujući visokoj finoći
mašine i kombinaciji elemenata preplitanja - petlji i zamki, pri čemu se minimalna dužina ove
pređe u poređenju sa pređama u tkanini ne postiže i,
plesti u pravcu petljinih redova i nizova dopunskih pređa u svojstvu potke ili osnove.

Zahvaljujući primeni sintetičkih niti (npr. poliesterskih) i njihovom korišćenju, pojedine

mogućnosti mogu uticati na fizičko-mehaničke osobine i na strukturu pletiva i ako su u tom
slučaju optimalni pokazatelji.
Osobito široke mogućnosti se završavaju u obradi pletiva od specijalne pređe. U tom slučaju
može se dobiti npr. pletivo u vidu čoje koje ne može biti napravljeno samo korišćenjem
poprečnih i uzdužnih potki.
Za modifikovana pletiva svih vrsta koja ne raspolau specifičnim osobinama važi jedno
osnovno pravilo - smatrati ga pletivom. Njegovo korišćenje za proizvode koji se pre svega
izrađuju samo iz tkanina, ne dovodi ka dobijanju sličnih proizvoda, pojavljaju se noviji i
noviji proizvodi koji zauzimaju svoje mesto zajedno sa tkaninom.
Široka mogućnost proizvodnje pletiva sličnog tkaninama mogue je realizovati pomoću
osnovopletaćeg načina pletenja. Kod osnovinog pletenja moguća je dopunska prerada
osnovinih pređa koje su unapred usmerene - polažemo ih isto tako kao kod tkanina.
Ukrštavanjem pređa koje imaju polaganje pod iglu i pređa koje sjedinjuju(povezuje) potku,
moguće je dobiti pletivo koje poseduje spoljašne sličnosti sa tkaninom i fizičko-mehaničke
osobine, a takođe i u poređenju sa pokazateljima tkanina, drapernost i grifovanost.
Podjednako sve ovo znatno smanajuje brzinu osnovopletaćih mašina. Osim toga, osobenosti
strukture izazivaju povećani rashod materijala za postizanje karakteristika rastegljivosti i
zapunjenosti kao kod tkanina. Isto treba primetiti da u proizvodnji velike količine metražnog
materijala, osnovopletaće mašine sa ekonomske tačke gledišta imaju veće mogućnosti nego
kružnopletaće mašine velikog prečnika i tkački razboji; ovo se objašnjava prostijim načinima
uzorkovanja i korišćenja relativno prostih tehničkih sredstava za ostvarenje polaganja pređe
pri izradi trikotažnog pletiva za svakodnevnu proizvodnju elegantne ženske, muške i dečije
odeće.
Uopšte treba reći da projektovanje i dorada pletiva kriju u sebi mnoge mogućnosti koje vode
ka daljem rasprostranjivanju pletiva u svim oblastima korišćenja tekstila.
Postoji mišljenje da sve mere usmerene na izradu pletiva sličnih tkanini dovode do izrade
novog perspektivnog asortimana odeće kao dopuna prema asortimanu odeće od tkanine.
Pitanje o tom ili drugom delu asortimana u opštem asortimanu rešavaju spoljašnji uslovi
zajedno sa usavršavanjem mode. Moguće je, takođe, pretpostaviti da će se trikotažni način
proizvodnje i način tkanja i dalje razvijati i pozitivno uticati jedan na drugog.
Slika 25. prikazuje formalno-logički prikazi načina pletenja

Slika 25. Formalno-logički prikazi načina pletenja
Analiza položaja polupetlje i petlje u procesu stvaranja

desno-desnog pletiva
Kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina postupak stvaranja petlji može se odvijati bez
raspodele i sa raspodelom.
Obično drugu iglenicu (tanjirastu) kružno pletaće mašine postavljamo pod uglom od 900
prema cilindričnoj iglenici. Razmotrićemo postupak stvaranja petlji na kružno pletaćoj
mašini, pri izradi desno desnog pletiva sa sledećim fazama : polazni položaj, zatvaranje
cilindrične igle, zatvaranje tanjiraste igle, polaganje sa unošenjem, presovanje, nanošenje,
zbacivanje i stvaranje sa kuliranjem na cilindričnim iglama, raspodela i izvlačenje. Početni
položaj igala obeju iglenica možemo da smatramo podudarnim sa postavljanjem unutrašnjih
tačaka njihovih kukica na nivou odbojnih ravni I - I i II - II, koje su stvorene ivicama
delova cilindra 1 i tanjiraste iglenice 2 ( slika 26,a) što odgovara završetku izvlačenja.
Kod dvoigleničnih mašina zatvaranje igle obeju iglenica, protiče uvek redosledno. Obično
prva počinje proces stvaranja petlji igla cilindra, podižući se na zatvaranje ranije od igle
tanjiraste iglenice. Sa tim ciljem, igle cilindra se kreću ranije za približno ( 1,5  2,5) t ( t-
igleni korak mašine ili igle). Ubrzanje ili usporenje postupka zatvaranja cilindričnih igala,
kod dvoigleničnih mašina, neophodno je zbog toga, da bi se prebacivanje polupetlji sa

jezičaka igala pri zatvaranju vršilo na obe iglenice posebno, čime se štite polupetlje od
habanja, i omogućava izradu pletiva sa ravnomernijom petljinom strukturom.
Na slici 26,b prikazan je završetak zatvaranja tanjirastih igala pri određenom preticanju. U
tom momentu igla cilindra se već pokreće naniže. Ovde je takođe pokazan vodič pređe 3, koji
svojom donjom stranom zadržava jezičak igle cilindra od samostalnog zatvaranja u postupku
polaganja pređe na igle.Sa slike 27 možemo izračunati rastojanje na kome će se naći odbijena
polupetlja od odgovarajuće odbojne ravni.
 z  ( a  d i )tg r , ,
gde je : a - širina radne ivice gornjeg dela iglenice,
di - debljina tela igle,
 r - ugao redukovanog trenja.
Da bi rastojanje z bilo što je moguće manje, neobhodno je uzeti da je a = 0,4  0,5 mm,
zaokružujući radnu ivicu prečnikom r = 0,2  0,3 mm.
Kada se na mašini plete pletivo sa maksimalnom dužinom petlje  mah , tada pri završetku
zatvaranja, rastojanje među odbojne ravni i kraja jezička treba biti jednako 0.5  mah kako za
tanjiraste tako i za cilindrične igle. Kada se vrši presovanje, nanošenje, zbacivanje i stvaranje,
tanjirasta igla ostaje na istom mestu (slika 26,c). Time se smanjuje suvišno delovanje sile na
polupetlju, jer će u tom slučaju proces stvaranja petlji na cilindričnim i tanjirastim iglama
proticati redosledno.
Kod dvoigleničnih kružnopletaćih mašina cilindrične igle mogu se izdvojiti u dve odbojne
ravni I - I i III - III. Kuliranje pređe i stvaranje nove petlje vrši se u odnosu na odbojnu ravan
III - III, koja je stvorena horizontalno postavljenim tanjirastim iglama, onda kada polupetlja
leži na odbojnu ravan I - I, koja se podudara sa gornjom ivicom cilindra. Uzetu dubinu
kuliranja hmah treba proračunavati od ravni III - III.
Postojanje raspodele kod dvoigleničnih kružnopletaćih mašina znači da cilindrične igle
kuliraju dužinu pređe, iz koje se zatim kao rezultat raspodele stvaraju dve petlje dužine  mah .
U tom slučaju cilindar se naziva aktivnom iglenicom, a tanjirasta - pasivnom.
Kod aktivne iglenice pri uslovima pletenja, javlja se najveća dužina petlji  mah i
maksimalna dubina kuliranja.
hmah  0.5 4 2 mah  t 2 ,
ali, kako to sledi iz slike 26,c:
hmah  d k  c0  h0 ,
gde je dk - debljina kukice cilindrične igle,
h0 - rastojanje od gornje ivice cilindra do unutrašnje tačke kukice igle,
co - maksimalno uspostavljeno rastojanje između tanjiraste i cilindrične iglenice.

Slika 26. Šema stvaranja petlji kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina
Slika 27. Podizanje polupetlje iza cilindrične igle
Smanjenjem rastojanja co možemo promeniti dubinu kuliranja odjednom u svim pletaćim

sistemima mašine, što se obično koristi kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina.
Izjednačavavanjem gornjih izraza dobićemo :
h0  0.5 4 2 mah  t 2  c 0  d .
Raspodelom tanjiraste igle dele na pola dvojnu petlju, ranije stvorenu na iglama cilindra.
Raspodelom smanjujemo zatezanje pređe pri konačnom stvaranju petlji i omogućava izradu
pletiva sa ravnomernijom petljinom strukturom. Na slici 26,d prikazan je kraj raspodele.

Pri raspodeli cilindrične igle treba najpre da se podignu ( oslobode ), a tanjiraste igle da odu
prema njegovom centru. Zatim se cilindrične igle ponovo malo spuste ( izravnjaju ) do
stvaranja dubine kuliranja h r . Kao rezultat toga , dubina kuliranja na iglama cilindra biće ista
kao i na igle tanjiraste iglenice.
Pošto pri raspodeli tanjiraste igle odlaze prema njihovom centru, dobija se pri tome dubina
kuliranja h r koju trebamo proračunati od odbojne ravni II - II. Za određivanje hr smatramo,
da se ranije stvorena petlja dvojne maksimalne dužine, podjednako raspoređuje među iglama
cilindra i tanjiraste iglenice po liniji raspodele r  r , postavljenim pod uglom od 450 prema
ravni tanjiraste iglenice. Tada pri maksimalno uspostavljenom rastojanju c0 iz trougla 1 - 2 -
3 nalazimo odsečak :
c0
1 2   1,42c0 .
sin 45 0
Polovina tog odsećka 1 - 0 = 0.71 c0 . Sa druge strane , pošto se petlja dvojne dužine pri
raspodeli podelila na pola, to iz slike 26,d :
0.5  2 mah  t 2  hr  0.71c0 ,
odakle je dubina kuliranja pri raspodeli
hr  0.5 l 2 mah  t 2  0.71c0 .
Kada se završi raspodela, igle cilindra i tanjiraste prelaze na izvlačenje. Izvlačenje se
završava, kada unutrašnje tačke kukice igala obeju iglenica dođu na nivo svojih odbojnih
ravni ( slika 26,a ). Pri tome zbačena sa igle, petlja se sakuplja unutar cilindra delovanjem
mehanizma za izvlačenje. Posle izvlačenja proces stvaranja petlji se ponavlja.
Modelovanje procesa stvaranja petlji

Matematička formulacija čitavog procesa stvaranja petlji, zasniva se na invariranju mase
pređe. Za svaku dužinu pređe L< može se formulisati:
masa pređe→promena u masi→masa koja izlazi
uvedene do L< = između L< + iz L<
m + dm
dm = A
dt do L< dt izlazno
Sa ovim pretpostavkama može se napisati :
Masa pređe koja se dodaje sa pozitivnog dodavača pređe:
dm E
feed  E . (1)
dt FE  E
Masa pređe u oblasti između pozitivnog dodavača i glavnog vodiča pređe, L1 :
dm E dF1 dm
feed   L1   eye   L2 . (2)
dt ( F1  E ) dt
2
dt
Masa pređe u oblasti između otvora glavnog vodiča pređe i prve pletaće igle, L2 :
dm E dF E dL dm
eye   L2   L2   2   2  (3)
dt ( F2  E ) 2
dt F2  E dt dt L2  L3
Masa pređe u oblasti pletaćih igala L<, L<=L3…..L5 :

dm E dF E dL dm
L ( 1)   L   L      (4)
dt ( F  E ) 2
dt F  E dt dt L  L ( 1)
Masa pređe u oblasti poslednje pletaće igle i pletiva L6 :
dm E dF E dL
L5  L   L6   6   6 (5)
dt 6 ( F6  E ) 2
dt F6  E dt
Jednačine od 1 do 5 opisuju zatezanje pređe u tački kuliranja Analitičko rešenje sistema
diferencijalnih jednačina nije moguće, pa je zato korišćeno numeričko rešenje jednačina
pomoću matematičkog softvera "matlab ".
Amplituda oscilovanja predje

U procesu pletenja kada se pređa kreće sa konstantnom brzinom i sa datim odstupanjima
jednačinu slobodnih poprečnih oscilovanja pređe možemo napisati u obliku :
1  a   a  
u ( x, t )    2 
 
. (6)
2a 1  x  (a   )  t  1  x  (a   )  t 
2
gde je : a - brzina prostiranja talasnih oscilacija po dužini pređe;

t - vreme merenja sile zatezanja pređe;
 - brzina odmotavanja pređe sa kalema.
Pri   0 rešenje jednačine (6) imaće oblik :
1 1 1 
u ( x, t )    2 
. (7)
2 1  ( x  at ) 1  ( x  at ) 
2
Ako se talasi oscilovanja nepokretne pređe rasprostiru sa brzinom a, to će pri kretanju pređe u
uzdužnom pravcu brzina rasprostiranja talasa biti (a + ) za direkne i (a -) za indirekne
talase.
Za objašnjavanje uticaja brzine uzdužnog kretanja pređe, koja se prerađuje na kružno pletaćoj
mašini, na amplitudu slobodnih oscilovanja, razmotrićemo poprečno oscilovanje nepokretne i
pokretne pređe pri brzini odmotavanja pređe sa kalema
2 ms-1 i sili zatezanja koja odgovara srednjoj sili zatezanja pređe 2 cN u vodiču mašine. Kod
pamučne pređe podužne mase 19.372 tex, brzina rasprostiranja poprečnih talasa iznosila je a
= 0.321ms-1. U tom slučaju rešenje jednačine (6) i (7) imaće sledeći oblik :
za pokretnu pređu
0.321  2  0.321  2
u  x, t  
1
  .
2  0.321 1  x  0.321  2   t  1  x  0.321  2   t 2
2
za nepokretnu pređu
 0.321
u  x, t  
1 0.321
  .
2  0.321 1   x  0.321  t  1   x  0.321  t 2
2
Analiziranjem datih zavisnosti, vidimo, da uzdužno kretanje pređe sa brzinom , koje iznosi
približno  5% apsolutne vrednosti brzine rasprostiranja poprečnih talasa, neznatno utiče na
amplitudu poprečnih oscilovanja pređe. U početnom momentu, to jest pri t = 0, amplitude
dvaju rezultirajućih talasa za sve tačke pređe su jednake, jer član jednačine (6) koji sadrži u
sebi t, pri t = 0 nestaje.
Oscilovanje pređe u zoni procesa stvaranja petlji

Pri razmatranju poprečnih oscilovanja pređe, primećeno je da te oscilacije smanjuju

pouzdanost procesa stvaranja petlji. Vibracija pređe u zoni stvaranja petlji negativno utiče
takođe i na kvalitet pletiva: smanjuje se sigurnost polaganja i unošenja pređe, a takođe i
presovanja pri oscilacijama pređe sa amplitudama, koje su srazmerne sa veličinom kukice
igle.
U vezi stim razmotrićemo karakter uzajamnog delovanja igle
cilindra sa pređom na delu od vodiča pređe A do horizontalne
igle B (slika 28).
Slika 28. Računska šema
Neka kukica igle deluje na pređu u tački C, sa silom Q(t). Periodična sila Q(t) je
poremećajna sila koja izaziva vibraciju dela pređe AB. Ta sila je usmerena po normali na
trenutni položaj pređe među tačkama A i B. Sila trenja F(t) koja se javlja između kukice igle i
pređe imaće vrednost :
F (t )    Q (t ).
gde je μ - koeficijent trenja.
Zakon promene sile zatezanja pređe, u zoni stvaranja petlji, izazvan uzajamnim delovanjem
igle i pređe i pri pozitivnom dodavanju pređe, sa dozvoljenim dopuštenjima, sa dosta
tačnošću može biti prikazan u obliku funkcije :
8F
F (t )  20 sin   t , (8)

a zakon promene sile, izazvane oscilacijom pređe, može se predstaviti u obliku :
8F
Qt   2 0 sin   t. (9)
 
Razmotrimo oscilacije dela pamučne pređe AB (slika. 28) pod delovanjem usredsređenom
periodičnom silom. U mnogim istraživanjima zanemaren je uticaj brzine uzdužnog kretanja
pređe na amplitudu oscilovanja, i računaćemo da je pređa apsolutno elastična, istorodna i da
se pri istezanju pokorava zakonu Huka. Osim toga, u prvoj aproksimaciji zanemarićemo
masu dela pređe AB.
8F0
Označimo u jednačini (9)  q dobićemo:
 2
Qt   q sin   t.
U razmatranom slučaju jednačinu pobuđenih oscilovanja pređe možemo predstaviti u obliku
 2u 2  u
2
 a  q 0 sin   t ,
t 2 x 2

F q
gde je a  , q0  , gde je Tl  podužna masa pređe
Tt Tt
Rešenje ove jednačine naći ćemo, razmatranjem odvojeno dva dela pređe AC i CB, podelom
tačaka priloženih koncentrisanih sila. Unutar tih delova, spoljašnje sile ne deluju, i
diferencijalnu jednačina oscilovanja pređe možemo predstaviti dvema diferencijalnim
jednačinama slobodnih oscilovanja koje odgovaraju delovima pređe AC i CB. Konačni oblik
izraza, koji odražava pobuđeno oscilovanje pređe u procesu stvaranja petlji na desno-desnoj
(dvoigleničnoj) kružno pletaćoj mašini je:
(L  d )
sin
8F0 a x
u ( x, t )  2 sin sin   t , pri 0 < x < d.
 a  Tt    L a
sin
a
 d
sin
8T
u ( x, t )  2 0 a sin   ( L  x) sin   t
 a  Tt  L a
sin
a
, pri d < x <L.
Frekfence oscilovanja pređe u funkciji zatezanja pređe u
kompenzacionoj i pletaćoj zoni mašine
U tabelama 1 i 2 date su vrednosti frekfence oscilovanja pređe u kompenzacionoj zoni za

pamučnu pređu podužne mase Tt = 19, 372 tex i dužinu pređe L= 0.46 m.
Tabela 1. Frekfence oscilovanja pređe u kompenzacionoj zoni
Fo 1 2 3 4 a Tt μ L
(cN) (s-1) (s-1) (s-1) (s-1) (ms-1) (tex) (m)
2.5 243 81 162 437.4 0.36 19.372 0.201 0.460
4.0 307 102.34 204.67 552.6 0.458 19.372 0.205 0.460
6.0 376 125.34 250.67 676.8 0.556 19.372 0.206 0.460
8.0 434 144.67 289.34 781.2 0.648 19.372 0.207 0.460
10.0 485 161.67 323.34 873.0 0.721 19.372 0.2081 0.460
12.0 532 177.34 354.67 957.6 0.787 19.372 0.2092 0.460
14.0 575 191.67 383.34 1035.0 0.854 19.372 0.211 0.460
16.0 614 204.67 409.34 1105.2 0.911 19.372 0.219 0.460
Tabela 2. Frekfence oscilovanja pređe u kompenzacionoj zoni

Fo 1 F1 ω2 F2 ω3 F3 ω4 a μ
(cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (ms-1)
2.5 243 0.833 81 1.666 162 4.500 437.4 0.36 0.201
4.0 307 1.333 102.34 2.666 204.67 7.200 552.6 0.458 0.205
6.0 376 2.000 125.34 4.000 250.67 10.80 676.8 0.556 0.206
8.0 434 2.666 144.67 5.333 289.34 14.40 781.2 0.648 0.207
10.0 485 3.333 161.67 6.666 323.34 18.00 873.0 0.721 0.2081
12.0 532 4.000 177.34 8.000 354.67 21.60 957.6 0.787 0.2092
14.0 575 4.666 191.67 9.333 383.34 25.20 1035.0 0.854 0.211
16.0 614 5.333 204.67 10.66 409.34 28.80 1105.2 0.911 0.219
U tabelama 3, do 8, date su frekfence oscilovanja pređe u pletaćoj zoni za različite brojeve
obrtaja cilindra. Odsečak pređe predstavlja dužinu pređe od vodiča pređe A do pletaćih igala
B, kao što je prikazano na slici 28 , iznosi L = 0.007 m.

Tabela 3.Frekfence oscilovanja pređe u pletaćoj zoni pri 10 min-1

To 1 (s-1) 2 (s-1) 3 (s-1) 4 (s-1) a (ms-1) T (tex) μ L (m)
(cN)
2.6 438 146 292 788.4 0.374 19,372 0.202 0,007
3.0 471 157 314 847.8 0.400 19,372 0.204 0,007
3.5 508 169.34 338.67 914.4 0.424 19,372 0.204 0,007
4.0 543 181 362 977.4 0.458 19,372 0.205 0,007
4.5 576 192 384 1036.8 0.489 19,372 0.2051 0,007
4.7 589 196.34 392.67 1060.2 0.500 19,372 0.2054 0,007
Tabela 4. Frekfence oscilovanja pređ u pletaćoj zoni pri 10 min-1

Fo 1 F1 2 F2 3 F3 4 a μ
(cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (ms-1)
2.6 438 0.866 146 1.733 292 4.680 788.4 0.374 0.202
3.0 471 1.000 157 2.000 314 5.400 847.8 0.400 0.204
3.5 508 1.166 169.34 2.333 338.67 6.300 914.4 0.424 0.204
4.0 543 1.333 181 2.666 362 7.200 977.4 0.458 0.205
4.5 576 1.500 192 3.000 384 8.100 1036.8 0.489 0.2051
4.7 589 1.566 196.34 3.133 392.67 8.460 1060.2 0.500 0.2054
Tabela 5. Frekfence oscilovanja pređe u pletaćoj zoni pri 13 min-1

1 (s-1) 2 (s-1) 3 (s-1) 4 (s-1) a (ms )
-1
Fo T (tex) μ L (m)
(cN)
1.9 373.4 124.33 248.93 672.12 0.313 19,372 0.191 0,007
2.5 428.31 142.77 285.54 770.97 0.359 19,372 0.196 0,007
3.0 469.20 156.4 312.80 844.56 0.393 19,372 0.199 0,007
4.4 568.23 189.41 378.82 1022.8 0.476 19,372 0.203 0,007

Fo 1 F1 2 F2 3 F3 4 a μ
(cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (ms-1)
1.9 373.4 0.633 124.33 1.266 248.93 3.420 672.12 0.313 0.191
2.5 428.31 0.833 142.77 1.666 285.54 4.500 770.97 0.359 0.196
3.0 469.20 1.000 156.4 2.000 312.80 5.400 844.56 0.393 0.199
4.4 568.23 1.466 189.41 2.933 378.82 7.920 1022.8 0.476 0.203

Fo 1 (s-1) 2 (s-1) 3 (s-1) 4 (s-1) a (ms-1) T (tex) μ L (m)
(cN)
1.0 270.89 90.29 180.59 487.60 0.227 19,372 0.176 0,007
2.0 383.10 127.70 255.40 689.58 0.321 19,372 0.186 0,007
3.0 469.20 156.40 312.80 844.56 0.393 19,372 0.191 0,007
4.3 561.73 187.24 374.48 1011.1 0.471 19,372 0.196 0,007

Fo 1 F1 2 F2 3 F3 4 a μ
(cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (cN) (s-1) (ms-1)
1.0 270.89 0.333 90.29 0.666 180.59 1.800 487.60 0.227 0.176
2.0 383.10 0.666 127.70 1.333 255.40 3.600 689.58 0.321 0.186
3.0 469.20 1.000 156.40 2.000 312.80 5.400 844.56 0.393 0.191
4.3 561.73 1.433 187.24 2.866 374.48 7.740 1011.1 0.471 0.196

Na bazi vrednosti frekfence oscilovanja pređe u pletaćoj zoni, tabela 6, prikazan je dijagram
frekfence oscilovanja pređe u funkciji sile zatezanja pređe, pri broju obrtaja cilindra 10 min-
1
(slika 29).
-1
1000
frekvence oscilovanja s
800

600



400
200
0 2 4 6 8 10
silezatezanja F(cN)
Slika 29. Dijagram frekfence oscilovanja pređe u zavisnosti od sile zatezanja pređe u pletaćoj
zoni pri 10 min-1.
Amplituda oscilovanja pređe u zavisnosti od frekfence

oscilovanja u pletaćoj zoni
Analizom funkcije koje su predstavljene na slikama 30 do 33 možemo videti da postoji
određena zavisnost između amplitude oscilovanja i vrednosti sile zatezanja pređe kao i
frekfenci poremećajne sile. Na slici 30, prikazana je promena amplitude oscilovanja u
zavisnosti od frekfence poremećajne sile 1, to jest u1 = f (1, F1). Pri vrednostima sile
zatezanja pređe od 0,87 do 1,94 cN, amplitude oscilovanja pređe imaju određene promene.
Međutim, pri sili zatezanja pređe od 1,94 cN. kriva te funkcije počinje da opada sve do
vrednosti zatezanja pređe od 2,3 cN, kada postaje paralelna sa osom apcise. To znači da se
uticaj zatezanja pređe na karakter oscilacije javlja za funkciju U1, samo u intervalu od F1 <
2,3 cN.
Analizom funkcija u2 i u3 (slike 31 i 32) možemo videti da su amlitude oscilovanja
manje izražene, u odnosu na funkciju u1, zbog manjih vrednosti frekfence poremećajnih sila
2 i 3, pri čemu je 2 = 1/3 1, odnosno 3 = 2/3 1.
Veličina amplitude oscilovanja kod funkcije u2 , su manje u odnosu na funkciju u3,
zbog toga što su vrednosti frekfence poremećajnih sila 2 manje u odnosu na 3. Kod
funkcije U2 pojava amlitude oscilovanja izražena je pri vrednostima sile zatezanja pređe do
1,2 cN, a zatim počinje naglo opadanje do vrednosti zatezanja pređe od 2,3 cN. Nakon toga
uticaj zatezanja pređe na veličinu oscilacije je neznatan.
Sa povećanjem brzine mašine dolazi do povećanja brzine dodavanja pređe pletaćim
sistemima i povećanja gustine pletiva. Kao rezultat toga imamo i povećanje frekfence
oscilovavanja pređe, jer dolazi i do povećanja brzine pletaće igle. Za funkciju u4, frekfenca
poremećajne sile iznosi 4 = 1,8 1. Maksimalne vrednosti frekfence poremećajne sile 4 ,
prouzrokuju velike promene amplitude oscilovanja pređe pri njenom kontaktu sa kukicom

igle. Funkcija u4 ima više ekstremnih tačaka (slika 33), pri čemu apsolutne vrednosti
amplitude rastu i opadaju.
Slka 30. Promena amplitude oscilovanja pređe u zavisnosti od frekfence poremećajne sile 1
10-3
1,6
U2
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
0,0
-0,2
0 2 4 6 8 10
F ( cN )
Slka 31. Promena amplitude oscilovanja pre|e u zavisnosti od frekfence poremećajne sile 2
10-3
2,8
U3
2,4
2,0
1,6
1,2
0,8
0,4
0,0
-0,4
0 2 4 6 8 10
F ( cN )
Slka 32. Promena amplitude oscilovanja pređe u zavisnosti od frekfencećporeme}ajne sile 3

10-3
U4
2
-1
-2
-3
0 2 4 6 8 10
F ( cN )
Slka 33. Promena amplitude oscilovanja pređe u zavisnosti od frekfence poremećajne sile 4
Zatezanje pređe u intervalu od 8,7 do 2,1 cN, pokazuje značajan uticaj na amplitudu
oscilovanja. Uticaj zatezanja pređe na veličinu amplitude je daleko manje izražen za sile
zatezanja pređe od 2,1 do 4 cN, a nakon toga kriva funkcije postaje paralelna sa osom apcise.
Sprovedena analiza omogućava da se zaključi o značajnom uticaju, pre svega brzine
mašine, a takođe i sile zatezanja pređe na amplitudne karakteristike iznuđenih oscilacija
pređe, pri kontaktu sa iglom, kao i na sigurnost zahvata pređe od strane kukice igle u procesu
stvaranja petlji. Sprovedenom analizom vidimo da se normalni tok procesa pletenja može
odvijati, pri silama zatezanja pređe na ulazu u pletaći sistem u intervalu od 2 do 5 cN. Pri
vrednostima zatezanja pređe manjim od 2 cN, amplitude oscilovanja pređe pri njenom
kontaktu sa iglom značajno rastu, a naročito pri frekfencama poremećajnih sila 4 i 1.
Povećanje vrednosti sile zatezanja pređe na ulazu u pletaći sistem od preko 5 cN, dovelo bi
do povećanja vrednosti sile zatezanja pređe u procesu stvaranja petlji i do narušavanja same
strukture desno-desnog pletiva.
Na slikama 34 i 35 date su promene amplitude oscilovanja u1  x, t  i u 2 ( x, t ) u prostoru u
zavisnosti od frekfence oscilovanja 1.
-3
x 10
0
u1
-1 5
-2 4
0 3
0.5
1 2
1.5
2 1
2.5
3 0 t
3.5
x
Slika 34. Promena amplitude oscilovanja u1  x, t  u zavisnosti od frekfence oscilovanja 1

-3
x 10
2
1
0
u2
-1
5
-2
3.5 4
4 3
4.5
5 2
5.5
6 1
6.5
7 0 t
x
Slika 35. Promena amplitude oscilovanja u1  x, t  u zavisnosti od frekfence oscilovanja 1
Dinamika zatezanja osnovinih pređa u procesu

osnovinog pletenja
Pasivan način dodavanja osnove koristimo na rašel mašini "Super Garant" Firme K.Mayer
koje rade sa manji brzinama.Kao što je poznato potrošnja osnove u toku jednog ciklusa
stvaranja petlji se menja što je uslovljeno relativnim premeštanjem jezičastih igala i
polagača.Ako postojeći mehanizam za dodavanje osnove ne obezbedi promenu veličine
dodavanja u saglasnosti sa njenom potrošnjom za vreme pletenja, zatezanje osnove će se
bitno menjati u toku ciklusa stvaranja. Na slici 36 data je šema pasivnog načina dodavanja
osnove bez zateznog uređaja.Osnovine pređe 1 , koje u osnovinom vratilu 2 , koje se
prinudno okreće, imaju zatezanje T1, odlaze sa njega u tačku A sa brzinom v1 i odmotavaju
se dalje do tačke B u zonu pletenja gde se upliću sa brzinom v2 .
Sl.36. Tehnološka šema objekta pri pasivnom

načinu dodavanja osnove bez zateznog
mehanizma
Osnovino vratilo se obrće sa ugaonom brzinom  .Potrebno je da odredimo zatezanje T2

osnove u zoni AB = L. u zavisnosti od promenljivog zatezanja T1 , brzine izlaza osnove iz
zone v2 = f (t), kočećeg momenta Mk i drugih poremećajnih faktora.
Za rešenje postavljenog zadatka neophodno je uzeti sledeće predpostavke, izložene u radu
[22] :
*zatezanje osnovinih pređa ne prelazi vrednosti odgovarajuđih oblasti njihovih elastičnih
deformacija,

*trenje osnovinih pređa o zatezni mehanizam zanemarljivo malo,

*prigušenje u dinamičkom sistemu zateznog mehanizma proporcionalno je brzini,
*zatezni mehanizam je uravnotežen, to jest momenat sile teže je jedak nuli,
*prečnik zateznog mehanizma nije veliki.
Da bi sastavili diferencijalnu jednačinu u zoni kompenzacije, koristićemo se zapreminskom
ravnotežom premeštenih osnovinih pređa, računajući da za neki vremenski interval dt među
zapreminom osnove V1 , koja dolazi sa osnovinog vratila u zonu AB , i zapreminom osnove
V2, koja odlazi iz te zone kao rezultat stvaranja petlji, postoji promena vremena dt na dT 2 .
Tada je dV = LdT2 . U razmatranom slučaju AB = L = const,
gde je
L- dužina osnove između dve fiksirane tačke, čija se dužina ne menja.
Zapremina Vi nekog dela osnove pod dejstvom sile Ti je
 T 
Vi = V0  i ( 1  2 )  1 , (1)
 
 ES 0 
gde je
V0-zapremina osnovinih pređa pre deformacije,
S0-poprečni presek osnovinih pređa pre deformacije,
E-modul uzdužne elastičnost osnovinih pređa,
 -Poasonov koeficijent.
Odnos između zapremine jednog te istog dela premeštene osnove pri promeni zatezanja od T 1
do T2 određujemo izrazom
V2 T ( 1  2 )  ES 0
 2 , (2)
V1 T1 ( 1  2 )  ES 0
Na osnovu izloženog uslovna zapreminska ravnoteža osnovinih pređa za zonu AB za
bezkonačni mali vremenski interval dt može biti predstavljena izrazom
T2 ( 1  2 )  ES 0
S1v1 dt  S 2 v 2 dt  LdS 2 , (3)
T1 ( 1  2 )  ES 0
2
gde je S1 = S0 - T1 i S2 = S0 - 2 T2  površine poprečnih preseka osnovine pređe
E E
pri zatezanjima T1 i T2.
2
Zamenom vrednosti S1 , S2 i dS2 = - dT2 u jednačini (.3), i uzimanjem da je
E
d
v1= r  = r , dobićem
dt
d
r (B-2 T1 )B  ( 1  2 )T2   2(B-2 T2 ) X
dt
dT
X B  ( 1  2T1 )  2LB  ( 1  2 )T1  2 , (4)
dt
gde je  i   odgovarajuća ugaona brzina i ugao okretanja osnovinog vratila,
r-radijus namotavanja.

Jednačina kretanja razmatranog sistema ima oblik:
d  dI
I   M k  T2 r , (.5)
dt 2 dt
odakle je
d 2 1  dI
 ( T2 r  M k  . (6)
2
dt I 2 dt
d 2
Ako jednačinu objekta (5.4) prodiferenciramo po vremenu i odredimo iz nije sa
2
dt
zamenom u (6) dobićemo složenu po strukturi nelinearnu diferencijalnu jednačinu drugog
reda
d 2 T2
2LI B  (1  2 )t1 
dT dT2
2
 2LI (1  2 ) 1  rI ( B  2T1 )
dt dt dt
 2 2 I B  (1  2 )T1 T2  I (1  2 ) 2 ( B  2T2 ) 1 
dT2 dT
(1  2 )
dt dt
d 2
 2I B  (1  2 )T2  )B  (1  2 )T1 
dT1 dT2
 I ( B  2 
dt dt dt
  dI 
 I ( B  2T1 )B  (1  2 )T2   r ( B  2T1 B  (1  2 )T2 T2 r  M k 
dr
  0, (7)
dt  2 dt 
Dobili smo diferencijalnu jednačinu drugog reda koja dozvoljava da se odredi zatezanje T2
osnovinih pređa u zavisnosti od njihovih mehaničkih svojstava (parametara B= ES 0,  ,
početnog zatezanja T1 parametara I i r, a takođe i brzine 2(t). Promenu brzine 2, početno
zatezanje T1, moment inercije I i radijus r možemo razmatrati kao spoljašnje poremećajne
faktore, a promenu kočećeg momenta kao kontrolni uticaj.
Za većinu osnovinih pređa koje prerađujemo na osnovopletaćim mašinama možemo uzeti da
je
B > T1 i B > T2, a vrednosti poasonovog koeficijenta se nalaze u granicama 0.39 do 0.63 i za
naš slučaj usvojićemo da je  = 0.5.
Predstavimo jednačinu (7) u obliku:
 dT 
1  2 ,T2 ,T1 , 1 ,  2   0
 
 dt 
i izvedimo linearizaciju po metodi malog parametra. Razlaganjem jednačine u Tejlorov red i
izostavljanjem članova višega reda, počinjući sa drugim, dobićemo:
 
 
 dT2   1  dT2  1 
1  ,T20 ,T10 , 10 ,  20      T2 
  dT2  
 dt    dt  T2  0
 
 dt  0
        
  1  T1   1  1   1   2  0 (8)
 T       
 1 0  1 0  2 0

Indeks 0 (nula) označava, da razmatrana veličpina ima stalne vrednosti. Svi količnici izvoda,
uzeti pri tim stalnim vrednostima promenljive, predstavljaju konstantne koeficijente.
Određivanjem konstantnih koeficijenata linearizovane jednačine (.8) i oduzimanjem iz nje
prema izrazu jednačine uspostavljenog stanja
 1 T20 ,T10 , 10 ,  20   0 (9)
Sa uzimanjem da je B = ES >> T10 i B = ES >> T2 0 i posle jednostavnih pretvaranja

dobićemo približnu jednačinu u operatornom obliku
 2
2 p 2   3 p  1xizl .   4 p1   5  2   6 p  1 3   6 p 4  xu2 (10)
d
p - simbol diferenciranja
dt
gde su bezdimenzionalne veli~ine
r I M k
3  , 4  , xu 2  ,
r0 I0 Mk0
i konstante vremena
LI 2 I 0 T1 I 0 0 I 0 0
 22  0 , 3  5  0 , 4  0 , 6  .
2 2
Br0 Br0 BT20 r0 2T20 r0
Razmatrani objekat u odnosu na promenu radijusa odmotavanja r(3) i kočećeg momenta Mk(
x u 2 ) javlja se kao statičan. U odnosu takođe prema ulaznim veličinama T 1(1), 2(2) i I(4)
objekat predstavlja statični element sistema automatskog regulisanja.
U ustaljenom režimu
M k0
T20  . (11)
r0
odavde sledi, da za zadržavanje konstantnog zatezanja osnovinih pređa po meri radijusa

odmotavanja neophodno je umanjiti proporcionalno radijus kočećeg momenta. U svakom
slučaju pri T1(t) = const i 2(t) = const u toku malog intervala vremena, kada se radijus
odmotavanja r i moment inercije I praktično ne menjaju, jednačina (9) dobija oblik
 22 p 2   3 p  1x izl.  x u 2 (12)
Prelazna funkcija objekta u ovom slučaju određuje se rešenjem jednačine (12) sa
odgovarajućim korenima karakteristine jednačine
 22 p 2  2 3 p  1  0 (13)
koji su jednaki
p 1, 2  
1
2
  2 1 , 
gde je
 2 I0
 3  0 - relativni koeficijent prigušenja.
2 2 2r0 ES 0  L
Pri 0 <  < 1 dobijamo konjugovano kompleksne korene oblika
p1,2 = ‡   j ,

gde je
  20 1
  i  1  2 .
 2 2L 2
U tom slučaju prelaznu karakteristiku određujemo izrazom
exp( t )
x izl. ( t )  1  sin t    (14)
1  2
1  2
gde je   arctg .

Uslove aperiodičnog procesa približno odre|ujemo iz odnosa
 02 I 0
 4U , (15)
2
ES0 L2
gde je U  ,
2L
uzimajući da se 10 = 0 r0 neznatno razlikuje od veličine  20 .
Veličina U predstavlja potencijalnu energiju elastične jedinične deformacije dela osnovinih
pređa između tačke silaza sa osnovinog vratila i pletaće zone. Odnos (15) ima određeni
fizički smisao koji određuje kritične vrednosti kinetičke energije kroz parametre E, S 0 i L. Pri
kinetičkoj energiji većoj ili manjoj od 4U, prelazna funkcija objekta biće periodična.
Jednačinu objekta (10), radi eksperimentalne provere, možemo napisati u obliku
 
LAI d 2T2 A 2 I dT2  AI d 2
   1T2 
S 0 r 2 dt 2 S 0 r 2 dt  S 0 r 2 dt 

M I d 2   dI I dr 
 k    . (16)
 
r 2
r dt r  dt r dt 
Pri 2 = const i pri sporoj promeni I = const, r = const sa zanemarivanjem poslednjeg ćlana
(desnog) jednačine (16), dobićemo:
LAI d 2T2 A 2 I dT2 Mk

  T2  , (17)
2 2 2
S0r dt S0r dt r
gde je
2 LI 2  2 I 2 2
A , Q , R , R Q,
100 E1 100 E1 r 2 S 0 100 E1 r 2 S 0 L
odnosno
d 2T2
1 dT2
Q T2  M k .R
dt 2 dt r
Povezivanjem sile zatezanja T2 sa kočećim momentom Mk prenosna funkcija se može
napisati u obliku

T2  p r 1
k p    1. (18)
M k  p  Qp 2  Rp
Iz prenosne funkcije vidimo da je koeficijent prenosa prenosne funkcije jednak r-1, odnosno u
ustaljenom režimu rada
T2 r = Mk .
Određivanje uslovne periode jednog ciklusa

u procesu osnovinog pletenja
U procesu pletenja na osnovo pletacoj masini Rasel SUPER GARANT RE-4 razmotrili smo
dinamiku zatezanja pređe i faktore od uticaja na tu dinamiku. Treba posebno imati u vidu, da
je za ocenu prelaznog procesa neophodno uzeti u obzir trenutne vrednosti parametara pređe
koja se prerađuje na samoj mašini. Eksperimentalna provera izvedenih odnosa izvedena je na
samoj mašini uz pomoć senzora pri brzini rada mašine 8.5 i 580 min-1.
Kao što je poznato u početnom stadijumu modul uzdužne elastičnosti ili ispravnije rečeno
"modul elastične krutosti" možemo odrediti izrazom
P1
E1  (cN  cm -2 ) ,
S
gde je:
S - površina poprečnog preseka pređe u cm2,
P1 - opterećenje pređe u (cN) koje deformiše pređu za 1 %.
Za izduženje početne dužine pređe 50 cm za 1 % po dijagramu istezanja bila je neophodna

sila od 2 cN, a izdužena pređa je imala dužinu 50.5 cm. Da bi izračunali površinu poprečnog
preseka pređe u momentu izduženja neophodno je da odredimo i podužnu masu pređe u
izduženom stanju. Kako je masa početne dužine pređe o.oo92 gr, podužna masa pređe pri
izduženju za 1 % iznosiće
0.0092  10 3
Tt   18.217 tex .
0.505
Površina poprečnog preseka
18.217
S  0.01320 mm 2 .
1000  1.38
Za specifičnu masu poliestarske pređe uzeli smo 1.38 mgmm-3. Iz odnosa sile i površine
poprečnog preseka pređe modul elastične krutosti iznosiće
2
E1  2
 15151.5 cN  cm  2 .
0.01320 10
Moment inercije pređe na osnovinom vratilu odredili smo na osnovu prečnika namotane
osnove 15.1 cm, mase 9.632 kg i specifične mase pređe 1.38 grcm-3 , odnosno
I x p   1.38  3.14  39.5  15.12  10 2   ( 39.5 2  3  5.12 )  2991276 gr  cm 2 .
1
12
Ukupni moment
I u  0.514606 kg  m 2 ,
ili
I u  52475 .2 gr  cm  s 2 .
Poasonov koeficijent iz literature iznosi 0.5.

Po izrazu (17) imamo
2   T 2  0.5  9.743
  1.269  10 6 cm 2 .
100  E 100  76776.98
Ovim smo ispunili uslov da je
2   T
 S .
100  E
Modul elastične krutosti E odredili smo na osnovu prosečne sile jednog ciklusa stvaranja
petlji pletaće zone.
L  I  2  52.5  5475.2  2  0.5  10 2
Q 2
 2
 1.293 s 2 .
100  E  r  S 100  76776.98  15.1  0.01269
v  I  2  0.5  5475.2  2  0.5  10 2

Q   0.0123 s .
100  E  r 2  S 100  76776.98  15.12  0.01269
Kako je po izrazu (17)
d 2 T2 dT 1
Q 2  R 2  T2     M k .
dt dt r
zamenom vrednosti za Q i R i sa zanemarivanjem Mk dobićemo pti T2 = x
1.293x  0.0123x  x  0 ,
odnosno
x  9.512  10 3 x  0.77339 x  0 .
Kako je opšti oblik diferencijalne jednačine
x  2hx   o2 x  0 ,
a njeno opšte rešenje
x  k  exp h  t   cos  t    .
gde je
   o2  h 2 .
Uslovna perioda prigušenog oscilatornog sistema iznosiće
2 
Tus.  .

Kako je u našem slučaju
2  h  9.512  10 3 , a  o2  0.77339 ,
zamenom dobićemo
  0.77339  2.26  10 5  0.8794 s .
Uslovna perioda ciklusa iznosiće
6.28
Tus.   7.14 s .
0.8794

Koeficijent prigušenja iznosiće

0.0123
  0.01081 s .
1.293  1
Kako je u našem slučaju 0    1 oscilovanje je prigušeno. "Logaritamski dekrement"

2   h
 0.0339637 je prirodni logaritam odnosa redoslednih maksimuma rešenja x(t).

Pojavu povišene amplitude pri poklapanju sopstvene i poremećajne frekvence nazivamo
uslovnom rezonansom. Ukoliko se porast amplitude prati odgovarajućim porastom
naprezanja koje se pojavljuje u oscilirajućim elementima onda je jasno da rezonansa pri
projektovanju i proračunu konstrukcije mašine ima veoma važan značaj. Frekvenca
oscilovanja je utoliko veća ukoliko je veća krutost pređe i smanjuje se sa povećanjem dužine
pređe i veličinom oscilovanja te pređe. Pri velikim brzinama, kada je sila otpora
proporcionalna brzini kretanja, neophodno je pri sastavljanju jednačine oscilovanja uzeti u
obzir i silu otpora.
Posmatrajmo slučaj kada je prosečna sila u ciklusu stvaranja petlji 13 cN. Za ovu silu
izduženje pređe iznosi 6 %, a dužina pređe biće 53 cm. Finoća pređe u momentu izduženja
iznosiče 17.358 tex, površina poprečnog preseka pređe 0.01257 mm2, modul elastičnosti
103420.8cNcm.-2
Sopstvena kružna frekvenca iznosiće 1.0104 s, a uslovna perioda ciklusa 6.215 s. Koeficijent
prigušenja ima vrednost 0.009336 s, a logaritamski dekrement 4.76610-3. I u ovom slučaju
oscilovanje je prigušeno. Uslovna perioda ciklusa sa porastom sile opada u odnosu na periodu
ciklusa dobijenu eksperimentalnim putem. Sa povećanjem gustine pletenja prosečna sila u
ciklusu iznosi 13.5 cN, a izduženje pređe 7 % ,što odgovara dužini pređe 53.5 cm. Modul
elastičnosti iznosi 108338 cNcm-2, sopstvena kružna frekvenca 1.025 s, uslovna perioda
ciklusa 6.126 s. Kao što vidimo uslovna perioda ciklusa i dalje opada.
Kod najveće dozvoljene gustine pletenja prosečna sila u ciklusu iznosi 13.63 cN, a izduženje
7.75 %, što odgovara dužini pređe 53.875 cm. Modul elastičnosti je 110185.93 cNcm-2,
sopstvena kružna frekvenca 1.0264 s, perioda ciklusa 6.118 s. Sa minimalnom razlikom među
silama uslovna perioda ciklusa i dalje opada.
Posmatrajmo slučaj kada mašina radi sa brzinom 580 min-1. Kod početne gustine I prosečna
sila u ciklusu stvaranja petlji je 16.8 cN, a izduženje pređe je 8 %. Finoća pređe u momentu
izduženja iznosi 17.037 tex, površina poprečnog preseka pređe 0.01234 mm2, a modul
elastičnosti 136142.6 cNcm-2. Sopstvena kružna frekvenca je za svih 20 ciklusa 3.732114s, a
uslovna perioda jednog ciklusa iznosi 0.0841 s. Perioda jednog ciklusa dobijena
eksperimentalnim putem iznosi 0.103 s. Koeficijent prigušenja u ovom slučaju iznosi 0.1345
s, a logaritamski dekrement 0.0472.
Za drugu gustinu prosečna sila u ciklusu je 15.655 cN, sopstvena kružna frekvenca 0.1235 s,
a uslovna perioda jednog ciklusa je 0.123 s.
Za treću gustinu prosečna sila u ciklusu je 19.836 cN, modul elastičnosti je 162142 cNcm-2,
sopstvena kružna frekvenca 2.8905 s, uslovna perioda jednog ciklusa 0.108 s.
Za četvrtu maksimalnu dozvoljenu gustinu pletenja, prosečna sila u ciklusu je 21.64 cN, a
modul elastičnosti 178547 cNcm-2, sopstvena kružna frekvenca svih ciklusa 2.9924 s, a
uslovna perioda 2.098 s, odnosno za jedan ciklus 0.104 s.

Međusobna veza sile koje deluju u petlji pri zatezanju osnove i

povlačenju pletiva
Uz pomoć senzora i prateće opreme merili smo silu povlačenja pletiva neposredno pri
povlačenju od igala, odnosno između igala i zateznog valjka na dalje u tekstu zona 1, i izmđ|u
zateznog valjka - usmeravajućeg i robnog valjka na dalje u tekstu zona 2.
Sila povlačenja pletiva u zoni 1 je za dva do četiri puta veća od sile povlačenja u zoni 2, što je
i razumljivo po silama koje deluju u samoj pletaćoj zoni, odnosno na samoj igli u pojedinim
fazama procesa stvaranja petlji. Dijagram sile povlačenja pletiva za zonu 1 pri brzini mašine
8.5 i 580 min-1 za gustinu I prikazan je na slici 8.5 i 8.6. Pri manjoj brzini sila povlačenja
pletiva je 10.36 cN, a pri većoj brzini 22 cN.
U zoni 2 merili smo silu povlačenja pletiva pri većoj brzini pletenja za sve četiri gustine
pletenja. Dijagram sile povlačenja pletiva za gustinu i prikazan je na slici 37, gde je sila
povlačenja 2 cN. Sila povlačenja za gustinu II (sl. 38) je 2.5 cN, za gustinu III (sl.39) je 4.5
cN i gustinu IV (sl. 40) 5 cN.
Iz navedenih dijagrama se vidi da se sa povećanjem sile zatezanja osnove i pletiva menja sila
povlačenja pletiva, odnosno gustina pletiva. Ovo se takođe odražavalo i na sile u elementima
polupetlji i petlji u pojedinim fazama procesa stvaranja petlji što smo eksperimentalnim
putem to već i dokazali.
Analiza sile u elementima petlji
Po Ojlerovoj formuli
To T1
T1  , T2  .
exp 1 1 exp  2 2
možemo računskim putem da izračunamo sile u elementima polupetlji i petlji i iste

uporedimo sa silama dobijene eksperimentalnim putem uz pomoć senzora i ostale prateće
opreme. Ulazna sila Tomax u fazi kuliranja pređe po dijagramu u zomi kompenzacije 1 je 6 cN,
trenje pređe o iglama 0.253, obuhvatni ugao 1.485 rad.,
6
T1  0.2531.485
 4.120 cN
e
u jednom kraku, odnosno 8.241 cN u polupetlji. Po eksperimentu prosečna sila povlačenja

pletiva je 10.36 cN. Kako je iz uslova
Fp  To  cos   T1  T2
Odnosno u nasem slucaju pri  = 52o i T1 = 4.120 = T2
Fp 6  cos 52 o  8.241 ,
odnosno
Fp 11.93 cN .
Po gornjim izrazima dobićemo
 1  1 
Fp  6  cos 52 o  0.2531.485  1  0.2531.485   10.64 cN .
 e  e 
Zatezanje pređe u kraku petlji po izrazu iznosiće

T  0.25  pi  0.25  10.36  2.59 cN
U kraku polupetlji ova sila iznosi 4.12 cN.

Sila povlačenja pletiva u zoni 2 po dijagramu sa slike 37 je 2 cN, a zatezanje pređe u kraku
petlji T = 0.252 = 0.5 cN.
Iz gore navedenog možemo zaključiti da je sila u kraku petlji u zoni 1 za 2 puta veća od sile u
kraku petlji u zoni 2, a u odnosu na polupetlju veća je za 3.5 puta.
Posmatrajmo sada slučaj pri većoj brzini i gustini I, kada je sila povlačenja pletiva u zoni 1
(sl.42) 22 cN. Ulazna sila Tomax u fazi kuliranja po dijagramu je 16.5 cN, koeficijent trenja
0.253, obuhvatni ugao 1.485 rad. Sila u kraku polupetlje
6
T1  16.5  0.2531.485
 11.332 cN ,
e
odnosno 22.66 cN.
Po eksperimentu prosečna sila povlačenja pletiva je 22 cN.
Kako je Fp  32.81 cN, odnosno Fp = 29.27 cN.
Zatezanje pređe u kraku petlji po datim izrazima je 5.5 cN, a u kraku polupetlje 11.332 cN,
drugim rečima ova sila je za dva puta veća od sile u kraku petlji, a u odnosu na petlju u zoni 2
za 5.5 puta.
Sl.37.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini I

Sl.38.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini II
Sl.39.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini III
Sl.40.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini IV
Sl.41.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 8,5 min-1 i gustini I

Sl.42.Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini I
Analiza i uzajmno delovanje pletaćih organa pri osnovinom

pletenju
Uzajamno delovanje pletaćih organa sa pređom i uticaj trenja
Pletaći organi sistema bilo koje mašine čini komplet odgovarajućih delova (radnih organa),
koji u sebi uključuju mehanizme njihovih pogona, a takođe i uređaje, za dodavanje osnovine
pređe. U procesu stvaranja petlji ili petljinog reda, imamo različite određene momente ili
faze. Za osnovo pletaće mašine ovi momenti su: zatvaranje, polaganje osnovinih pređa,
unošenje, presovanje, povezivanje, odbijanje ili zbacivanje, stvaranje ili formiranje i
povlačenje pletiva.
Proces stvaranja petlji na osnovopletaćim mašinama je ciklični. Pri tome se osnova sa
osnovinog vratila dodaje u toku ciklusa ravnomerno za veličinu, jednaku dužini pređe u
petlji. Isto tako u procesu stvaranja petlji potrošnja pređe je nejednaka. Neravnomernost
potrošnje pređe u ciklusu stvara se u osnovi u momentu polaganja. Za regulisanje potrošnje
pređe postoji mehanizam dodavanja,ili osnovina ćuprija (kompenzator), ali ona nije u stanju
da inerciono obezbedi ravnomernost petljine strukture u neustaljenom režimu rada mašine.
Bili su mnogi pokušaji da se preko visoko frekventne osnovine ćuprije obezbedi
ravnomernost dodavanja osnovinih pređa, međutim rešenje je bilo delimično, jer prilikom
zaustavljanja i puštanja mašine u rad u pletivu se pojavljuju popreče pruge sa gusto i ređe
zbijenim redovima, što i dalje narušava izgled petljine strukture.
U procesu stvaranja petlji na osnovopletaćim mašinama pletaći organi izvršavaju
reverzibilno-upravno kretanje, zauzimajući u svakom momentu potpuni određeni položaj
relativno jedan prema drugom. Analiza procesa stvaranja petlji pokazuje, da momenat
polaganja pređe na iglama čini po vremenu najveći deo punog ciklusa stvaranja petlji, koji
bitno utiče na parametre premeštanja pletaćih organa i parametre petljine strukture.
Mnogi inostrani istraživači posvetili su se izučavanju i analizi procesa osnovinog pletenja
kao objekta automatskog regulisanja i, naročito, pitanjima automatskog regulisanja dodavanja
osnove i zatezanja pletiva na osnovopletaćim mašinama.
Autori daju analizu rada, u pogledu pitanja tehnologije osnovinog pletenja, ukazujući na
nedostatke odstranjivanja poprečne prugavosti pletiva, dodavanje osnove i zatezanja pletiva.

Autori uslovno dele opisane procese pletenja na statiku i dinamiku. Celokupni proces
pletenja razmatramo sa pozicije automatskog regulisanja opštenito sa korišćenjem
savremenih dostignuća u ovoj oblasti.
Efektivnost osnovopletaće proizvodnje određujemo stvarnom brzinom pletenja, zonom
posluživanja, koeficijentom korisnog vremena mašine i kvalitetom izrađeneog pletiva.
Analiza rada osnovopletaćih mašina u industriji uslovno dopušta da se urade sledeći
zaključci:
 brzina pletenja na mašinama je manja od iskazane za 15-20% radi povećane
kidljivosti osnovinih pređa;
 koeficijent korisnog vremena na mašini se menja u granicama 0,75-0,85, pošto je
veliki broj zastoja, izazvan kidanjem osnovinih pređa;
 odsustvo samozaustavljanja pri prekidu pređa i lomu igala na nekim mašinama ne
dozvoljava povećanu zonu posluživanja. Zona posluživanja iznosi u tom slučaju
svega dve tri mašine, smanjujući produktivnost rada pletaće mašine, povećavajući
otpadak pletiva zbog grešaka u delovima pletiva;
 pri zaustavljanju i puštanju mašine stvaramo poprečne pruge na pletivu, što dovodi do
smanjenja kvaliteta i povećanja otpadaka pletiva.
Ispunjavanje kompleksnog rada dozvoljava da se ustanove glavni uzroci stvaranja poprečne

prugavosti na pletivu pri zaustavljanju i puštanju mašine i odrede pravci njihovog uklanjanja.
Premeštanje radnih organa i njihov uzajamni raspored određujemo ne samo veličinama
pojedinih elemenata samih radnih organa, već i položajem već stvorenih petlji, a takođe
pređe, koje se dodaju prema radnim organima za stvaranje nove petlje. Kretanje radnih
organa podčinjeno je upravljanjem pređe u procesu stvaranja petlji, osnovine pređe, klizeći
po ivicama radnih organa, zauzimaju neki određeni položaj, ali i stanjem njihove površine i
vrstom prerađivanih pređa na datoj mašini, to jest trenjem među pređom i iglama.
Ravnotežni položaj polupetlje

Razmotrićemo najviše karakteristike i opšte slučajeve ravnotežnog položaja polupetlje ili
polaganja pređe u različitim momentima procesa stvaranja, gde je neophodno da uzmemo
trenje među pređama i iglama. Pri premeštanju igle u momentu zatvaranja polupetlja se
udaljava od normale prema grani igle ili jezička za ugao β za silu trenja među pređom i
iglom. Na slici 43,a prikazana je šema položaja polupetlje na špicastoj igli mašine Ketenštul
sa pločicama, gde polupetlja ab odstupa (udaljava) za ugao β. Na slici 43,b prikazan je
položaj dela ac, koji uključuje polupetlju i deo pletiva. Iz šeme vidimo, da opšte premeštanje
A igle iz nižeg položaja u položaj zatvaranja sadrži veličinu X, koju treba biti izračunati sa
učešćem trenja među pređom i igle. Slika 43,c ilustruje ovu pojavu pri cevastoj igli koket
mašine.
U momentu polaganja pređa zauzima određeni ravnotežni položaj, koji trebamo takođe
karakterisati trenjem između pređe i igle.
Na slici 44,a predstavljen je moment polaganja pređe na špicastu iglu. Pređa zauzima
ravnotežni položaj bcd, deo pređe zaklapa sa ivicom kukice igle uglove α i δ, veličina koja
zavisi od vrednosti koeficijenta trenja za datu pređu.
Od toga, gde se nalazi tačka pregiba pređe c na igli, zavisi dalje premeštanje pređe i njena
njena veličina. Iz slike 44,a vidimo, da je iglu neophodno podići na visinu Y, kako je u
saglasnosti sa procesom stvaranja petlji neophodno, da se tačka pregiba pređe c nađe ne na
kukici igle, već na njen držak. U slučaju polaganja pređe na cevastoj igli ili jezičastoj igli
dopunsko podizanje igle ne treba, pošto je kukica igle mala i tačka pregiba položene pređe c
se nalazi niže od kukice igle na telu igle. ( slika 44, b).

a b c
Slika 43. Šema premeštanja špicastih (a), jezičastih (b) i olučastih (c) igala
u procesu pletenja
Iz gore razmotrenih geometrijskih računskih šema uzajamnog delovanja pređe i pletaćih

organa vidimo, da trenje pređe među njima utiče na veličinu premeštanja radnih organa.
Vrednosti koeficijenta trenja, po svojoj prilici, možemo uneti u računsku geometrijsku šemu
preko ugla trenja. Istraživanja uzajamnog delovanja pletaćih organa pri osnovinom pletenju,
ostvarujemo sa pozicije mehanike pređe, sa određenim pretpostavkama. U članku L. R.
Geljmana na osnovu priložene teorije namotavanja i odmotavanja pređe A. P. Minakova daje
rešenje zadatka određivanja položaja pređe na pletaćim organima osnovopletaće mašine.
Pređa, koja se nalazi na telu igle pod zatezanjem, može da se nađe na njemu u ravnoteži samo
u oblasti, ograničene graničnim krivama, to jest, tačkama položaja pređe, sa kojima se
narušava njena ravnoteža i ona počinje da klizi, prelazeći prag trenja.
a b
Slika 44. Šema polaganja niti na špicastoj (a) i olučastoj igli (b)

Rezultati dobijeni u ovim radovima mogu biti uzeti za osnovu pri određivanju položaja pređe
na iglama u momentu njenog polaganja. U datom radu nije uzeto u obzir, da u procesu
polaganja pređe jedan njen kraj je nepokretan i ravnoteža je uspostavljena na račun
prezatezanja pređe sa drugog kraja- rupičastih igala (polagača).
Dublja analiza uzajamnog delovanja polupetlje i novo stvorene petlje pokazuje, da je
dužina pređe ponovo stvorene petlje uslovljena delovanjem na njoj polupetljom.
Za pamučnu pređu podužne mase 29,4x2 tex na ravno pletaćem automatu finoće 10, silom
zatezanja pređe na jednoj igli od 25 cN i dubini kuliranja 2,8 mm pokazuje da je uzajamno
delovanje ponovo stvorene polupetlje izazvalo povećanje dužine pređe u novo stvorenoj petlji
za 0,16 mm, koje u procesu stvaranja petlji nije uvek moguće zanemariti.
Za rešenje pitanja učešća krutosti pređe u izvedenim istraživanujima razmotrićemo kretanje
pređe po elementu igle, prihvatajući da su cilindrične.
Razmotrićemo kretanje poliamidne komplekse niti uzduž svoje ose po elementu igle
prečnika D = 0,6 mm (slika 45). Nit podužne mase 6,7 tex koja se sastoji iz 12 elementarne
niti. Podužna masa elementarne niti, u tex biće
Tte = 6,7:12 = 0,558 tex.

Prečnik elementarne niti u mm,
0'558
del = 0,0357  0,025 mm.
1,14
tada je površina poprečnog preseka
Sel = 4,9 10-4 .
Slika 45. Kretanje niti po cilindru Slika 46.Poprečni presek niti
ako uzmemo da je nit kompaktna
6,7
dn = 0,0357  0,097,
0,9
a površina preseka
Sn = 5,88 10-3.
Modul elastičnosti ovakve niti E = 3100 Mpa, a moment inerionog preseka

I = πd4n /64.
Prihvatanjem ulaznog zatezanja niti To = 5 cN, što odgovara jednom realnom stanju pri
osnovinom pletenju, zatezanje niti u tački A biće
  0,097 4
3,1  10 5
EI 64
T A  To   5  0,54cN .
20,3  0,0485
2 2
D dn
2 
2 2
Pošto rezultat protivureči realnom stanju niti pri pletenju, moramo izvesti podoban
proračun niti po teoriji tankih krutih čvrstih držaka (tela).
Uzećemo nit za konstrukciju iz elementarnih niti, raspoređene na površini igle slojevito
(slika 46). Za razmatranu niti rastojanje među slojevima
b = r 3; b  1,73 x 0,0125  0,0216 mm.
Modul elastičnosti za elementarne niti E = 3400 Mpa. Koeficijent trenja niti po čeliku
μ = 0,26, poliamidne niti po niti μ = 0,40. Krutost elementarne niti na savijanje u cN∙mm 2,
d el   0,025
EI = E ; EI = 3,4 105  6,52  10 3.
64 64
Prečnici krivine pojedinih slojeva iznose:

r1 = 0,3125 mm; r2 = 0,334 mm; r3 = 0,356 mm.
Zatezanje elementarnih niti na pravolinijskom delu ulaznog ogranka niti iznosi 0,417 cN,
tada zatezanje elmentarne niti u pojedinim slojevima kompleksne niti određujemo kao : T01=
2,085 cN; T02 = 1,668 cN; T03 = 1,251 cN.
Zatezanje u cN po slojevima u radijalnom preseku A (kao na sli 45) iznosi:
EI
TA1 = T01 - 2
; TA1 = 1,92;
2r1
EI
TA2 = T02 - 2
; TA2 = 1,55;
2r2
EI
TA3 = T03 - 2
; TA3 = 1,17.
2r3
Zatezanje niti, cN u kontaktu sa iglom, u preseku B slojevito određujemo po formuli

r TAi  R  r 
T A1  1   
1 3
  R  r   i  R  r 1, 73i 1
TB1  e Rr
x
i 2
  R  r   1 R  r 1,73i  1 
x1  e  .
 R  r 1,73i  1R  r  

Ako je obuhvatni ugao igle kada sa njom kontaktira nit jednak    , to je ℓ=

π(0,3+0,0125)= 0,98.
Dalja izračunavanja daju


1
e Rr
 e 0, 26  2,26.
Zatezanje u tačku B slojevito:
TB1= 9,41cN; TB2= 0,48cN; TB3= 0,39cN.
Zatezanje kompleksne niti u tački njenog silaza sa igle iznosi, cN:
3
EI
 1 2 i
2
 0,36.
Tada zatezanje vodećeg ogranka, cN,
3
EI
T1 = TB +  ; T1= 10,28+0,36= 10,64.
2 i
2
i 1
Ako računamo da je nit apsolutno elastična, to će zatezanje vodećeg ogranka, određeno po

formuli Ojlera, cN,
T1 = T0eμ  = 5e0,26π ; T1 = 11,31 cN.
Vidimo, da, prihvatanjem niti za apsolutno elastičnom, dobijamo rezultat proračuna

zatezanja njenog ogranka uvećan za 0,6 cN.
Ravnotežni položaj polupetlje
Sa uzimanjem u obzir navedene pretpostavke razmotrićemo ravnotežni položaj polupetlje ,

koju modeliramo ravnotežom niti, prebačene preko cilindrčnog drška tako, da se njen kraj
nalazi u ravni poprečnog preseka drška (slika…). Ravnotežni položaj niti nastaje, naprimer, u
slučaju premeštanja drška po strelici K i zadržava krajem niti pod zatezanjem T. Ovakav
ravnotežni položaj karakterišemo nagibnim uglom ravni petlje prema površini poprečnog
preseka drška β , čiju vrednost trebamo uzimati u obzir u proračun ima.
Praktično određivanje položaja ravnoteže polupetlje iz tih uslova otežano je zbog

nemogućnosti određivanja karakteristike oblika dela niti, kontaktirajući sa cilindričnom
površinom, sa uzimanjem u obzir promenu zatezanja niti po dužini toga dela. Prihvatimo, da
deo niti, kontaktirajući sa cilindričnom površinom, pri ustanovljenoj ravnoteži ostaje u ravni
polupetlje. Dozvolimo da prebačena nit preko cilindričnog drška ima rezultujuće zatezanje T,
a zatezanje oba kraja niti istovetna i jednaka T0. Približne vrednosti ugla β određujemo na
sledeći način.

Razmatrimo element niti dS u proizvoljnom njenom preseku α. Ovaj element nalazi se u

ravnoteži pod delovanjem sile T0, dN, dF i reakcije držka na element niti.
Elementarna sila trenja, koja deluje na element niti, po šemi zapisujemo kao:
dF = dNμ,
gde je dN- elementarna normalna komponenta;
μ- koeficijent trenja niti (različit za različite vrste niti).
dN = 2T0sin dα/2 cos β.
Ugao dα je mali, zatim možemo njega izraziti preko luka i zapisati kao:

dN = T0 cosβ d .
Zamenom u prethodni izraz, dobićemo

dF = T0cos βμ d .
Zbirna sila trenja određuje se kao integral po obuhvatnom uglu  drška nitima:
 
F = T0cosβμ  d  T0 cos  .
0
Elementarna normalna komponenta, prikazana u ravni crteža, imaće oblik

dNR = dNcos α = T0 cos βcos α d .

Slika 47. Ravnoteža niti na cilindru
Opšta normalna sila izražena kao integral po obuhvatnom uglu:


2 
NR = 2T0 cos β  cos  d ;
0
NR = 2T0 cos β sin  / 2.
Saglasno šemi
T0 cos 
Tg β = F/NR = ;

2T0 cos  sin
2

tgβ = .

2 sin
2
Iz ove dve zadnje formule vidimo, da ravnotežni položaj petlje određujemo uglom β, koji
zavisi od koeficijenta trenja niti i obuhvatnog ugla niti sa drškom. Njega možemo nazvati
redukovanim uglom trenja.
Pri odstupanju polupetlje u momentu zatvaranja obuhvatni ugao    , a
tg β = 1,57 μ

Ravnotežni položaj pređe pri njenom polaganju na iglu
Razmotrićemo slučaj, kada se pređa polaže na iglama jedne osnovopletaće mašine. Ovo
odgovara šemi , kada je pređa prebačena preko drška tako, da njen kraj leži u ravni poprečnog
preseka drška i postoji trnje među pređom i drškom. Dopustićemo, da se pređa može
premeštati samo uzduž drška, a zatezanje uzduž njene ose nedostaje. Na slici 48,a prikazana
je šema ovog položaja. Držak predstavlja pravac I-I. Ovo može biti ivica igle ili njena
kukica. Ravnoteža pređe uspostavlja se putem premeštanja drška, naprimer, po strelici K i i
karakteriše se uglovima α i δ, stvoreni αααααkrajevima pređe sa pravcem drška ili tela igle.
Zatezanje oba ogranka su istovetna i jednaka T. Shodno njihovoj geometriji, dobijamo
rezultantu R, koja odstupa od normale prema dršku za ugao ρ = (δ –α ) /2.
Razližimo rezultantu R na horizontalnu i vertikalnu komponentu R 1 i R2. Ravnotežno

stanje pređe na dršku biće postignuto tada, kada horizontalna komponenta bude uravnotežena
silom trenja F.
Odredimo zavisnost među uglovima α i δ pri ravnoteži pređe saglasno šemi na slici 48,a:
δ = 90o + ρ –γ ; α = 90o –ρ –γ.
a b

Slika 48. Šema ravnoteže niti
Oduzimanjem jedne zavisnosti od druge, dobićemo δ – α = 2ρ. Na ovaj način, pri

prisustvu trenja pri ravnotežnom stanju pređe na dršku ugao δ će se razlikovati od α za 2ρ.,
to jest δ = α – 2ρ. Očigledno, kada se ravnotežno stanje pređe karakteriše njenim položajem
pri δ < α, to će δ biti manje od α za 2ρ, to jest δ = α – 2ρ, gde je ρ- redukovani ugao
trenja, veličina koju je neophodno odrediti.
U stvarnosti veza među uglovima δ i α je više složena, pošto se pri uspostavljenoj

ravnoteži pređe pri promeni uglova menja dužina ogranka pređe, to jest nastaje zatezanje
pređe uzduž njene ose. Zatezanje se ostvaruje pri prisustvu trenja, zatim zatezanje ogranka
pređe je nejednako, što dovodi do pojavljivanje dopunskih sila trenja, koje pokazuju uticaj na
zavisnost među uglovima δ i α.
U razmatranom slučaju pređa obuhvata držak po zavojnoj liniji, pošto geodetska linija
među dvema tačkama na bočnim površinama , ne ležeći u ravni poprečnog preseka drška,
može biti zavojna linija. Ako pređa obuhvata cilindar po geodetskoj liniji, to će se zatezanje u
njenim ograncima odrediti po Ojlerovoj formuli :
T1 = To eμφ ,
gde je φ- obuhvatni ugao drška pređom.

Za zavojnu liniju obuhvatni ugao određujemo po šemi, prikazanoj na slici 48,b iz formule
dφ = dℓ/r – sin2 ν,
gde je dℓ- dužina elementarnog luka obuhvatne linije; r-radijus cilindra; ν-ugao, stvoren
zavojnom linijom sa datim cilindrom.
Obuhvatni ugao u praksi je veoma teško meriti, zato za analitičko određivanje vrednosti ugla
moramo uraditi neka pretvaranja. Projektujmo element na ravan, vertikalno osi drška:
dS = dℓsinν ; dS = r dφ
Zamenom dobićemo,

dℓ = rdφ/ sinν.
Posle zamene ove formule u formuli obuhvatno ugla zavojne linije, izraz za elementarni
obuhvatni ugao primiće oblik
dφ = sin ν dφ.
Ovde kao i u formuli obuhvatnog ugla zavojne linije, φ je obuhvatni ugao, izmeren u ravni,
vertikalno osi drška (cilindra).
Za uspostavljanje zavisnosti među uglovima δ i α u razmatranom slučaju ravnoteže pređe

na dršku izdvojićemo element pređe dℓ (slika 48,c) i razmotrićemo uslove njene ravnoteže.
Ovaj element zauzima položaj prostorne krive blizak prema zavojnoj liniji. Na slici 48,c
razmatrani element prikazan je u dve projekcije. Zatezanje na krajevima elementa biće T 1 i
To + dF, gde je dF- promena zatezanja izračunata po Ojlerovoj formuli. Pretpostavimo, da pri
promeni ugla φ za dφ ugao ν se menja za dν. Projektovanjem elementa dℓ sa svim
delujućim silama na njemu u ravni P, u pogledu prema elementu, i uslovljavanjem njegovu
ravnoteže zapisivanjem projekcije na ose X i Y, ležeći u tangentnoj ravni.
ΣX = 0, dFa + T1 cos dφ/2 cos(ν + dν) – ( To + dF )cos dφ/2 cosν = 0;
ΣY = 0; T1 dφ/2 sin(ν + dν) – ( T0 + dF )cos dφ/2 sin ν = 0;
dFa = μdN;
dN = ( T1 + T0 +dF)sin dφ/2,
Ggde je dFa- elementarna sila trenja, koja deluje na element pređe, izračunata po formuli
Amontona; dN- elementarna normalna reakcija drška na element pređe.
Rešavanjem zadnje dve jednačine , dobijamo
dF = μ ( T1 + T0 +dF) sin dφ/2.
Iz jednačine za elementarnu silu nalazimo
(  d )
( T0 + dF) = T1 + . zadnje dve vrednosti
sin
Zamenom zadnje dve vrednosti u jednačini projekcije na osi X, dobićemo
d
cos
T1 2  sin  sin   d tg d  sin cos  d   sin(  d ) cos  0.
sin 2
Izraz iza navedene zagrade nije jednak nuli, zbog izjednačavanja prema nuli izraza u
zagradi i radnjom neophodnih trigonometrijskih pretvaranja. Pri tome imamo u vidu, da su
dφ i dν beskonačno mali.
    d     d d
2sin cos tg  sin     d   0;
2 2 2

  d d d
2sin cos tg  sin d  0;
2 2 2
d d d d
2 sin  cos  cos sin cos tg  sin d  0.
2 2 2 2
Kako su dφ i dν – beskonačno male veličine, njihov sinus i tangens se može izračunati sa

dosta tačnošću jednakim samom argumentu, a proizvod dveju beskonačno malih veličina
drugog reda možemo zanemariti. Sa ovim pretvaranjem i zamenom u ovoj jednačini vrednost
dφ elementarnog obuhvatnog ugla, dobićemo
μsin2 ν dφ – dν = 0;
μ dν = dν/sin2ν.
Obuhvatni ugao drška pređom po celoj zavojnoj liniji određujemo kao integral od 0 do φ,
a nagib ogranka uravnotežene pređe na drški- kao integral od α do δ.
 
sin 2 
0  dφ =  d ;
μφ = –(ctgδ–ctgα) = ctgα–ctgδ,
odakle je
ctgα = μφ+ctgδ; ctgδ = ctgα–μφ.
Izvedena formula daje zavisnost među uglovima δ i α (slika 48,a), blizu kojih razmeštamo
krajeve pređe u odnosu prema datom dršku pri njenom ravnotežnom stanju. Kako vidimo iz
formule, ovi uglovi zavise samo od obuhvatnog ugla φ drška pređom, izmere nog u ravni
poprečnog preseka, i od koeficijenta trenja μ i ne zavisi od dodatih naprezanja prema pređi.
Ova formula je izvedena za slučaj, kada ravnotežno stanje karakterišemo položajem pređe pri
uglovima δ>α, zavisnost među ovim uglovima izvodimo analognim načinom.
U praksi u procesu stvaranja petlji merenje uglova α i δ nije nemoguće. Za određenu analizu
procesa stvaranja petlji na osnovopletaćim mašinama potrebno je da uvedemo razrađeni
model polaganja pređe razlikom među uglovima δ i α kao kar akteristiku ravnotežnog
stanja pređe.
Razlika među uglovima δ i α za slučaj ravnotežnog stanja, karakterisano položajem pređe

pri δ>α, izvodimo iz predposlednje formule. Uglovi sa tim mogu biti iskazani na sledeći
način:
δ = arcctg(ctgα–μφ);
α = arctg(ctgα+μφ) = arctg[ctgarc(ctgα–μφ)+μφ].
Tada razlika među uglovima
ε= δ–α = arcctg(ctgα–μφ)–arcctg(ctgα).

Posle transformacije dobijamo
1  (ctg   )ctg
ε= arcctg[ ].ili
 
ε= arcctg( ctgα ctg2α/μφ ‫ــ‬1/μφ).
Za očiglednost, da bi prosledili karakter uzajamnosti razlike ugla ε u širokom dijapazonu

promene ugla α, sastavljen je grafik ove zavisnosti (slika 49).
Izračunavanja po zadnjoj formuli vršena su za μ = 0,15 i promene ugla α od 0 do 180 o. Iz

grafika vidimo, da svaka kriva ima ekstrem, koji se pomera prema početku koordinate.
Premeštanje se povećava sa povećanjem obuhvatnog ugla.
Slika 49. Grafik promene  od  pri Slika 50. Grafik promene  od 

 (   ) : pri  (   ) :
1 -   /2; 2 -    ; 3    3 / 2 . 1 -   /2; 2 -    ; 3 -   3/2 .
Dobijena zavisnost ispitana je na ekstreme uz pomoć prvog izvoda. Prvi iskazan izvod ima
oblik
 2ctg 
  1 / sin 2 
f’ (α) =    .
1  ctg   ctg 
2
1  
   
Za određivanje ekstrema rešavamo jednačinu, izjednačavanjem prvog izvoda sa nulom f’(α)

= 0. U skaldu sa prethodnim izrazom imamo
2 ctg α/μα – 1 = 0; ctg α = μφ/2.

Ekstremna vrednost ugla α
α ekstr. = arcctg(- 1/ μφ + μφ/4).
Razlika ε među uglovima δ i α za slučaj ravnotežnog stanja pređe, karakterisana njenim

položajem pri uglovima δ<α, izvodimo na sličan način
δ= arcctg(ctgα + μφ);
α = arcctg(ctgδ–μφ) = arcctg[ctgarcctg(ctgα+μφ)–μφ].
Razlika za ovaj slučaj ravnoteže
1  ctg   ctg 
ε = arcctg  .
  
Grafik ove zavisnosti dat je na slici 50. Proračun za konstrukciju grafika izvršavamo po
prethodnoj formuli pri μ= 0,15 i promenom ugla α 0d 0 do 180o.
Iz grafika vidimo, da se ekstrem krivih premešta od početka koordinate. Ovo premeštanje

se povećava sa povećanjem obuhvatnog ugla.
Za potvrđivanje zakonitosti izvoda vršimo analizu eksperimentalnim putem

ustanovljavanjem vrednosti razlike uglova α i δ pri različitim obuhvatnim uglovima pređe
oko drška.
Na šemi ravnoteže pređe (slika 48,a) vidimo, da maksimalna razlika među uglovima δ i α
nastupa tada, kada se krajevi pređe raspoređuju pod jednim uglom prema drškui, shodno
tome, kada je γ = 0. Pri ovoj šemi ravnotežni položaj pređe pri polaganju prokreće se u šemu
ravnotežnog položaja polupetlje. Redukovani ugao trenja ρ u tom slučaju izujednačava se sa
redukovanim uglom trenja po ranije datoj formuli i određuje se po formuli ρ = β = 90o – α.
Na ovaj način, raniju formulu za približne vrednosti redukovanog ugla trenja u slučaju
ravnoteže polupetlje preciznije određujemo na osnovu izvedene analize i prima oblik
tg β = μφ/2,
gde je φ- obuhvatni ugao pređe o dršku, izmeren u ravni poprečnog preseka drška.
Određivanje parametara polaganja pređe u procesu pletenja

na osnovopletaćim mašinama i njihova analiza
Analiza procesa stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama ukazuje na složenost
uzajamno međusobnog delovanja radnih organa i osnovinom pređom.Petlje se stvaraju
istovremeno na svim iglama iz različitih osnovinih pređa. Od vrste petlji (zatvorena ili
otvorena) i karaktera njihovih povezivanja zavisi struktura osnovopletenog pletiva. Dužina
veznih delova zavisi od polaganja pređe na iglu.
Na slici 51 prikazana je prostorna šema polaganja pređe na igle. Razmotrićemo proces

stvaranja petlji na iglama I, IV i V. Posle stvaranja petlji (položaj a’ ) na iglu I polagač
skreće iza leđa igala, zatim prolazi među iglama IV i V igle u položaju 3’.

Slika 51. Polaganje osnovinih pređa na igle
Takođe polagač ispred kukice skreće u suprotnom pravcu i premešta se u položaj 3, tada se
na igli IV stvara petlja. Ako skretanje polagača pred kukicu igle bude u tom takođe pravcu,
onda će se petlja stvoriti na igli V. Karakter kretanja polagača u poslednjem ciklusu određuje
vrstu (zatvorena ili otvorena) petlje. Iz ovoga vidimo da pri jednom te istom skretanju
polagača iza leđa igala pređa se može polagati na IV i V igli. Premeštanje igle i polagača i
njihovog rasporeda na mašini određujemo uslovnim polaganjem pređe. Dalje vidimo da se
delovi pređe 1-2, 2-3’ ne raspoređuju u jednoj ravni.
Za pravilnu potpunu ocenu osnovopletaće mašine neophodno je da znamo ne samo trajanje

svake faze ili momenta u procesu stvaranja petlji, no i druge parametre uzajamnog delovanja
pređe i radnih organa mašine, koji dozvoljavaju da se izabere odgovarajući zakon kretanja
radnih organa i pravilno izračunavanje njihovog premeštanja. Analizi procesa stvaranja petlji
uopšte su se posvetili mnogi istraživači. Dublju analizu procesa stvaranja petlji na
brzohodnim osnovopletaćim mašinama dali su Moisenko, Radzievski i Bondarem.
Ciklus stvaranja jednog petljinog reda završava se samim nižim položajem igle.Stvorena
polupetlja nalazi se pod kukicu igle. Pri stvaranju novog sledećeg petljinog reda igle se
podižu naviše, a plupetlje se dovode na tela igala. Narednim fazama polaganja i drugih,
stvaramo novi red petlji. Petlja je stvorena onda kada se potpuno odvoji od igle, pre odvajanja
od igle ona je još uvek polupetlja.
Na opštoj šemi uzajamnog delovanja pređe sa radnim organima mašine (slika 52,a) i
prikazanim prema ravni geometrijski model polaganja (slika 52,b) odgovarajućim pravcem
ivice igle I-I , sa kojom uzajamno deluje pređa u tačkama 2 i 2’. Pravac II-II je putanja
kretanja centra od otvora 3 polagača. Tačke 3 i 3’ su krajnji položaji polagača, odnosno
rupićastih igala. Pravac III-III je gornja ivica platine na kojoj položena pređa ima tačku

pregiba 1. Tačka 4 sa otvorom ose usmeravajuće šipke osnovine ćuprije, ili zateznog
mehanizma. Pređa u procesu stvaranja petlji u početnom momentu ciklusa ide od polupetlje
preko tačke pregiba na gornju ivicu platine 1, otvora 3 polagača, preko ivice3 osnovine
ćuprije 4 i usmeravajuće šipke prema osnovinom vratilu. Kada osnovina pređe još uvek ne
deluje uzajamno sa iglom, ona prolazi kroz tačke 1-3-4. Kada osnovina pređa uzajamno
deluje sa iglom, ona prolazi kroz tačke 1-2-3-4 ili 1-2’-3’-4. Deo pređe 1-3 ili 1-2-3 za 70-
100 puta je manji od dela 3-4, zatim možemo dopustiti, da premeštanje polagača iz tačke 3 u
tačku 3’ ne menja dužinu dela pređe 3-4. U narednoj analizi uzajamnog delovanja pređe sa
pletaćim organima razmatraćemo samo delove pređe 1-2-3 ili 1’-2’-3’ (slika 52,b).
Na prelaznoj etapi polaganje pređe zauzima položaj 1-2’-3’. Pri tome u tački 2’ pređa se
presavija preko drška igle. Pri premeštanju polagača iz tačke 3’ u tačku 3 proizilazi
polaganje pređe na kukicu igle, što odgovara položaju 1-2-3 pređe na modele polaganja.
Tačka 2-mesto pregiba pređe na iglama. Njen položaj određujemo potpunim podizanjem igle
(slika 52,a).
U tačku 1 za rezultat uzdužnog skretanja polagača (lege šine) pređa se presavija na gornju
ivicu platine. Položaj ove tačke ne zavisi od uzdužnog i poprečnog premeštanja polagača,
potom ono se ne menja u procesu polaganja, i na dalje biće razmatran deo 1-2-3 pređe.
Slika 52. Šema polaganja pređe
Izvesno je, da se pregib pređe na gornjoj ivici platine stvara pri uzdužnom skretanju polagača
za veličinu, veću od jednog iglenog koraka pri stvaranju zatvorenih petlji. Pri proračunu
pletaći sistemi mašine predstavljaju maksimalni interes skretanja polagača, pri tome
pretpostavljamo, da se pregib pređe stvara na gornjoj ivici platine.
Iz navedenog vidimo, da se u procesu polaganja pređe na iglama dužina dela 1-2-3 pređe
menja. Promena dužine pređe proizilazi njenim putem od osnovinog vratila kroz polagače,
kompenzirajućeg uređaja i usmeravajuće šipke. Kompenzacija promene dužine pređe
položenog dela može proisteći takođe i kao rezultata njenog prezatezanja iz polupetlje i petlje
ranije stvorenih petljinih redova. Kako su pokazali proračuni, pri osnovovinom pletenju u
momentu zatvaranja dužina baznog dela polupetlje znatno se povećava, pošto polupetlja
obuhvata elemente igle, prečnikom koji se povećava za 3-4 puta. Pređa za ovakvu
kompenzaciju znatno povećava dužinu baznog dela petlje kako dolaskom od polagača, tako i

uzimanjem iz poslednjih tek stvorenih, petljinih redova. Stepen uzimanja pređe pri tome sa
strane polagača i sa strane petljinih redova zavisi od uslova izjednačavanja zatezanja pređe
tih delova. Zatezanje delova položene pređe zavisi od zatezanja pređe u sistemu dodavanja,
sile zatezanja pletiva i zbirnog obuhvatnog ugla pređom svih usmeravajućih šipki, elemenata
igala, polagača, platina i elemenata petlji. U momentu zatvaranja zbirni obuhvatni ugao,
elemenata petlji prvog petljinog reda računamo od π do 2π, a drugog reda od π do 4π. Na
ovaj način, na kraju izvršenja zatvaranja dužina pređe u polupetlji postiže maksimalnu
veličinu, određene obuhvatnim prečnikom njenog elementa igle. Pri daljim operacijama
procesa stvaranja petlji položaj polupetlje još se ne menja. Potom pri razmotrenoj šemi
polaganja pređe prihvatamo, da se tački 1 (slika 51 i 52, ) pređa se pričvrsti i može doći na
iglu samo od strane polagača.
Analiza dijagrama rada osnovopletaće mašine pokazuje da seoperacija polaganja pređe na

igle završava pri najvišem položaju iglenice, kada je brzina njenog kretanja jednaka nuli. U
tom takođe momentu rupičaste igle završavaju svoje kretanje, i njihova brzina kretanja je
takođe jednaka nuli. Na ovaj način, na kraju faze polaganja dužina dela položene pređe se ne
menja.i, shodno tome, nema kretanja pređe uzduž njene ose.
Ova dva položaja dobijamo pri izradi geometrijskog modela polaganja pređe i pri
projektovanju uređaja, modelovanjem ravnotežno položaja pređe pri njenom polaganju na
iglama osnovopletaće mašine.
Na slici 51 je vidljivo, da delovi položene pređe ne leže u jednoj ravni. Na slici 53

prikazana je šema polaganja pređe u dvema projekcijama. Označavanje tačaka na svim
šemama (slika 51-53) prihvatamo jednakim. Na taj način, na prikazanim crtežima delovi 1-2
i 2-3 pređe pojavljuju se projekcijama polaganja pređe. Iz šeme je vidljivo, da položaj tačke
2 određujemo položajem tačke 3 i 1. Ako tačka 3 pripada polagaču i kreće se po putanji II-
II po određenom zakonu, to tačka 1 za dati prepletaj, ili uzorak, ne menja položaj. Uzajamni
položaj tačke 1 i 2 uslovljen je uzorkom koji obezbeđuje dato polaganje pređe, to jest broj
iglenih koraka, na kojima polagači dobijaju uzdužno kretanje ispred igala ( pod iglu).
Da bi uprostili zadatak analize procesa polaganja pređe, reduciraćemo šemu polaganja

prema ravni, paralelno ravni platina i prolazom kroz osu kukice igala. Za ovo tačke 1 i 3 se
premeštaju saglasno u ravni, suprotno ivici igle u reduciranoj ravni( slika 51-53,a).
Vidimo, da dato dopuštenje je promenilo samo obuhvatni ugao pređe o ivicama igle u tački 2,
što će biti učinjeno pri analizi. Za datu analizu polaganja pređe zanemarićemo uglove α 1 i
α2 (slika 53,b), stvoreni saglasno među pređom i ravni igle i platine, i zatim obuhvatnim
uglom igle prihvaćenom pređom deljivim sa π/2.
Na ovaj način šema polaganja pređe na kukice igala svodi se prema šemi položaja delova
1-2-3 pređe (slika 52,b). Šema polaganja pređe na drške igala svodi se prema šemi položaja
delova 1’-2’-3’ pređe. U šemi na slici 52,b uvedene su oznake, neophodne za analizu
zavisnosti položaja tačke 2 pređe na ivici igle od premeštanja polagača (tačka 3).
Ravnotežni položaj delova položene pređe karakteriše se uglovima α i δ, koji se stvaraju

delovima pređe sa ivicama igala.
Analiza polaganja pređe pomaže da se ustanovi:

 Optimalan uslov polaganja pređe, to jest , pokazivanje uzajmne veze premeštanja

igala i polagača, uzajamni položaj njihove putanje i veličinu premeštanja radnih
organa;
Zakonitost premeštanja tačke 2 pregiba pređe na ivici igle u procesu polaganja pređe, što
je neophodno kako za određene veličine premeštanja igle, tako i za analizu rada sistema
dodavanja osnovinih pređa i analizu uslova stvaranja različitih osnovopletenih prepletaja;
U računsku šemu uvodimo parametre, koji u većem stepenu određuje položaj tačke 2
pregiba pređe na ivici igle:
 m-premeštanje polagača pri polaganju (njegov deo);
 e-tehnološki parametar;
 h, ψ- konstruktivni parametri.
Neophodnost uvođenja i vrednosti ostalih parametara i označavanja biće jasniji iz

sledećih rasuđivanja.
Veličina e se pojavljuje kao projekcija dela 1-2 pređe na ravan suprotno ivici pregiba
pređe. Veličina e se određuje prerađivanim prepletajem, ili uzorkom, to jest, skretanjem
polagača ispred igala i iza njih. Veličina uzdužnog skretanja polagača uvek je deljiva sa
korakom igle t, kojim karakterišemo finoću mašine:
F = 25,4/t,
gde je 25,4-merna jedinica, odnosno veličina jednog engleskog cola u mm.

polagači
igle
platine
y6 y5 y4 y3 y2 y1
Slika 53.Frontalni izgled (a) i izgled odozgo (b) šeme polaganja pređe
Saglasno šemi na slici 53,b veličina e može biti iskazana sledećom zavisnošću:
e = t (n±k),
gde je n- broj iglenih koraka , za koji skreće polagač iza igala (polaganje pod iglu);
k- koeficijent, koji karakteriše polovinu dela iglenog koraka, koji zavisi od vrste
petlji ( zatvorena ili otvorena) i postupka njenog stvaranja.
Veličina n u prethodnoj formuli karakteriše tehnološke mogućnosti mašine, zatim u

proračunima trebamo je uzeti maksimalnom, da bi se obezbedila mogućnost izrade svih
zadatih dijapazona njihovih stvaranja, u kojima se kao osnovnim pojavljuje premeštanja
polagača ( parametri m i e) i postupnost njihovog stvaranja iz date pređe u prethodnom i

poslednjem redu prepletaja, a takođe obuhvatni ugao φ igle pređom u tački pregiba ili
savijanja.
Koeficijent k, zavisno od vrste petlji i redoslednosti njenog stvaranja, obuhvatnog ugla igle
pređom φ za slučajeve stvaranja petlji može biti ustanovljen iz razmatrane slike 53,b, na
kojoj uzdužno skretanje polagača i prolaz njihov prikazan je strelicama. Parametar e
predstavljen je delovima 1-N1 , 1–N4 i 1–N5.
Razmotrićemo stvaranje različitih vrsta petlji, na primer pri n= 3.
Polaganje pređe pri n= 3 iz izlaznog položaja polagača Y1 dozvoljava da se ostvari

stvaranje petlji na iglama N3 ili N4. U prvom slučaju parametar e = 1–N3, = 1,5t i saglasno
zadnjoj formuli koeficijent k = 1,5. Obuhvatni ugao igle N3 sa pređom φ = 3/2π.
U drugom slučaju pri stvaranju petlji na iglu N4 veličina e = 1–N4 = 2,5t, to jest vrednost
koeficijenta k = –0,5. Obuhvatni ugao igle sa pređom φ = π/2.
Polaganjem pređe pri n = 3 iz izlaznog položaja polagača Y2 dosvoljava ostvarenje

stvaranja petlji na iglama N4 i N5.
Analognim načinom ustanovljavamo, da u prvom slučaju e = 1–N4 = 2,5t, što odgovara k

= 0,5 i φ = 3/2π. U drugom slučaju e = 1–N5 = 3,5t, to jest, vrednost koeficijenta k = +0,5.
Obuhvatni ugao φ = π/2.
U procesu polaganja pređa zauzima ravnotežni položaj 1-2-3 (slika 53,b) sa uzimanjem u
obzir trenje među pređom i iglom. Vrednost koeficijenta trenja možemo uvesti u geometrijski
model preko ugla trenja. Izvedena zavisnost, da uglovi α i δ, karakterišući ovo stanje,
razlikuju se jedan od drugog za veličinu e. Takođe deo 1-2 pređe spajanjem sa pravcem I-I
uglom α, da deo, 2-3 stvara ugao α+e. Pri ovome tačka 3 premešta se u pravcu O2-3. Pri
suprotnom premeštanju tačke 3 ugla saglasno biće α i α–ε.
Vrednosti koeficijenta tenja μ prihvatamo većim iz dijapazona prerađivanih pređa na datoj

mašini.
Položaj tačke pregiba pređe pri njenom polaganju na iglama

Na osnovu napred izloženog možemo zaključiti, da model polaganja osnovinih pređa na slici
52,b odražava ( sa prihvaćenim dopuštenjem ) uslove polaganja pređe na osnovopletaćoj
mašini.
Neophodna zavisnost promene položaja tačke pregiba pređe X od konstantnih parametara
e, h, ψ i promenljivog parametra m mogućno je izvesti iz geometrijskog modela polaganja.
U procesu polaganja mogućno je izdvojiti sledeća četiri ravnotežna stanja polaganja pređe:
 ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polagača u pravcu O2-3 ili
premeštanjem igle naviše. Ovo ravnotežno stanje okarakterisano je uglovima α i δ =
α+e;
 ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polagača u pravcu 3-O2 ili pri
premeštanju igala naniže. Ovo ravnotežno stanje karakteriše se uglovima α i δ = α–
ε;
 ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polagača u pravcu O2-3 ili pri
premeštanju igle naviše. U procesu polaganja pređe ovo odgovara položaju tačke

njenog pregiba na dršci igle. Ovo ravnotežno stanje karakterišemo uglovima α1 i δ1

= α1+ε;
 ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polagača u pravcu 3’-O2 ili
premeštanjem igala naniže. Ovo ravnotežno stanje karakteriše se uglovima α 1 i δ1 =
α1–ε.
Razmotrićemo prvo stanje, koje je okarakterisano na geometrijskom modelu (slika 52,b)
položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglom α i α+ε.
Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj izvodimo iz datog modela.
Iz Δ 1-2-O1 imamo
tgα = e/h–X .
Iz Δ 2-3-O2 po sinusnoj teoremi dobijamo
m X
 ,
sin     sin      
ili
X(tgα cosε + sinε) = m[tgα cos(ε+ψ) + sin (ε + φ)].
Zamenom pretposlednjeg izraza u zadnjoj jednačini, i posle nekih pretvaranja dobićejmo

sledeću kvadratnu jednačinu:
X2sinε – X(m sin(ε + ψ) +e cos ε +h sin ε) +m(h sin (ε +ψ) + e cos( ε +ψ= =0.
Rešavanjem ove jednačine i odbacivanjejm korena , ne odgovara po fizičkom smislu.
Dobijeno rešenje jednačine je u obliku
 4 
X = m/2 cosec ε sin t  u   sin t  u    ,
2
 m 
Gde su parametre t, u, υ prihvaćene vrednosti saglasno t 1, u1, υ1, pri čemu je
t1 = ψ – ε ;
h 
u1= sin   cos  ;
m m
υ = e sin ψ
Razmotrimo drugi položaj, kada se polagač premešta u pravcu 3-O2 ili igle premeštaju
naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova pređe u
odnosu prema pravcu I-I uglovima α i α–ε.
Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj izvodimo takođe sličnim
načinom iz geometrijskog modela polaganja (slika 52,b). Onda je rešenje jednačine sa
parametrima:
t2 = ψ–ε;
h e
u2 = – u1 = – sin  - cos ;
m m
υ2 = e sinψ+h cos (ψ – 2ε ) + h cos ψ.
Razmotrićemo i treće stanje, kada je pređa položena na držak igle. Na slici 52,b ovo stanje
odgovara položaju delova 1’-2’-3’ položene pređe, koje se raspoređuju u odnosu prema
pravcu I-I pod uglovima α i α + ε.
Sličnim načinom izvodimo jednačinu za položaj tačke pregiba pređe na dršci igle u tom
slučaju rešenje jednačine je sa parametrima:
t3 = t2 = ψ – ε;
h e
u3 = u1= sin   cos  ;
m m
υ3 = esin(ψ – 2ε) + h cos(ψ – 2ε) – h cosψ.

Na kraju, razmotrimo četvrti položaj, kada se pređa polaže na držak igle, a polagača
premešta u pravcu 3-O2 ili igle se kreću naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće
okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α –ε.
U tom slučaju jednačina za položaj tačke pregiba pređe na držak igle je jednačina sa
parametrima:
t4 = t1 = φ+ε;
h e
u4 = – u1 = – sin   cos  ;
m m
υ = –e sin(ψ + 2ε).
Izvedena jednačina pojavljuje se matematičkim opisivanjem položaja tačke 2 pregiba pređe

na igle u momentu njenog polaganja u zavisnosti od premeštanja polagača, koji se ostvaruje
po određenom zakonu. Parametri h, ψ, e i ε za date pletaće sisteme, datu pređu i izrađenog
prepletaja u toku jednog ciklusa stvaranja petlji su konstantni.
Uporedo sa datim strogim izvodom celishodno za uprošćenje inženjerskih računskih
formula premeštanja pletaćih organa navešćemo matematičko opisivanje položaja tačke
pregiba pređe na igle u momentu polaganja, osnovano na približnom rešenju početne
kvadratne jednačine.
Razmotrimo prvi položaj, koji se na geometrijskom modelu polaganja (slika 52,b)
karakteriše položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α + ε.
Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj izvodi se iz datog modela.
Iz Δ 1-2-O1 i Δ 2-3-O2 imamo
tgα = ε /h – X ;
e
α = arctg .
h X
Po sinusnoj teoremi zapisaćemo jednačinu
m X
 .
sin(   ) sin(   )
Zamenom pretposlednje jednačine u poslednjoj, dobićemo
m X
 .
 e   e 
sin arctg    sin arctg  
 h X   h X 
Reševanjem jednačine u odnosu na X, dobićemo
 e 
 1 tg 
X = m cos  sin h X .
 e 
  tg 
 h X 
Posle nekih pretvaranja i grupisanja dobićemo sledeću kvadratnu jednačinu:
X2tgε – X[m (sinψ + cosψ tgε) + h tg ε + e]+ m[e(cosψ – sinψ tg ε) + h (sin ψ +
+ cos ψ tg ε)] = 0.
Rešenje kvadratne jednačine daje sledeće rešenje:
e cos - sin  tg   hsin  cos tg 
X .
h tg   e
sin  - cos  tg  
m

Razmotrićemo drugi položaj pređe, kada se polagač premešta u pravcu 3-O2 ili igle
premeštaju naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova
pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α–ε.
Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj, izvedena iz geometrijskog
modela polaganja (slika 52,b), možemo zapisati kao
ecos  sin tg   hsin  cos tg 

X= .
h tg  e
sin - cos tg   
m
Razmotrićemo treći položaj pređe, kada se ona polaže na držak igle. Na slici 52,b ovo
odgovara položaju delova 1’-2’-3’ polaganjem pređe, koja je raspoređena po odnosu prema
pravcu I-I od uglovima α i α+ε.
ecos  sin tg   hsin cos tg 

.
sin  cos tg   htg  e
m
Razmotirmo četvrti položaj pređe, kada je ona položena na držak igle i polagači se
premeštaju u pravcu 3’-O2 ili igle kreću naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće
okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α–ε.
Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na držak igle za ovaj slučaj izvodi se na sličan
način:
ecos  sin tg    h(sin  cos tg
X= .
htg  e
sin   cos tg  
m
Iz navedenih formula položaja tačke pregiba pređe parametar m je promenljiva veličina.
Na osnovopletaćim mašinama ovo odgovara premeštanju polagača, koji se ostvaruje po
određenom zakonu. Parametri h, e, ψ, ε su za datu mašinu, pređu i prepletaj u toku jednog
ciklusa konstantni.
U prve dve formule položaja tačke pregiba pređe, proanaliziraćemo uticaj svakog od
parametra koji ulazi u ove formule u položaju tačke pregiba pređe na igle u momentu
polaganja. Pre svega odredićemo granične(maksimalne) vrednosti koordinate X pregiba pri
graničnim vrednostima parametra m. Pri m = 0 X = 0, pri m= ∞ X = ∞/∞.
Preko Lopitalovog pravila razdvojićemo ovu neodređenost :
ecos  sin tg   hsin  cos tg 
lim X  .
m x sin  cos  tg 
Delenje članova, dobijamo

cos  sin tg
m x lim X  e  h.
sin  cos tg 
Prihvatanje vrednosti ugla ψ = 90o, bliskim prema realnim uslovima rasporeda pletaćih
organa, izraz se uprošćuje sledećim načinom:
lim X  h  etg .
m x
  90 o
Na slici 54 prikazana je šema polaganja pređe na iglama pri graničnim vrednostima

parametra, koji se pojavljuje kao specijalni slučaj geometrijskog modela polaganja, datog na
slici 52,b. Prihvatićemo da su označavanja na obeju šema jednaka. Iz analize šeme vidimo, da
pri ψ = 90o i m→∞ X teži prema određenoj veličini, koja se pojavljuje maksimalnom. U

saglasnosti sa time događa se položaj dela 2-3 polaganja pređe paralelno pravcu II-II, a ugao
α+ε =90o. Na ovaj način, možemo zapisati:
 90o
X max = h – e tg ε.
Vrednosti X pri uglu ψ>90o, a to su pravci II-II’, II’’-II’’, mogu se prostirati na granici
ivice platine( pravac III-III), što za proračun ne predstavlja neophodnost. Karakteristična je
jedna međuprostorna vrednost X, pri kojoj se pravac pređe dela 2’-3’ poklapa sa pravcem
dela 1-2’ pređe. Ovaj položaj odgovara ravnotežnom položaju polupetlje pri fazi zatvaranja.
Da bi proanalizirali uticaj svakog od parametra na položaj tačke pregiba pređe na igle,
konstruisane su ove zavisnosti grafički u funkciji promenljive m (slika 55).
Na dijagramima predstavljene su zavisnosti promenljive X pri različitim vrednostima
parametara h, ψ, e, i tgε. Dijagrami su konstruisani pri vrednostima, bliskim realnim,oni
prikazani na dijagramima.
Dijagram na slici 56 pokazuje, na koji način utiče promena svakog od parametara na
promenu položaja tačke pregiba pređe na igle X. Zavisnost konstruisana za pojedine
vrednosti promenljivih m (u datom slučaju m= 8) i dijagram, prikazan na slici 55
Iz dijagrama (slika 56) je vidljivo, da pri povećanim vrednostima parametara e, ψ i tgε
vrednosti X se smanjuju, a pri uvećanim vrednostima parametra h se povećavaju.
Slika 54. Analiza ravnoteže pređe pri polaganju Slika 56.Grafik promene parametara X
Proračun pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina

Proračun premeštanja iglala
Izvršena više istraživanja uzajamnog delovanja pletaćih organa dozvoljavaju da se reše
zadaci proračuna pletaćih sistema, a na ime proračuna veličine premeštanja radnih organa
osnovopletaće mašine.
U vezi sa postavljenim zadatkom neophodno je da okarakterišemo neke pravce rada
mehanizama kretanja pletaćih organa.
U procesu stvaranja petlji na istraživanim osnovopletaćim mašinama uzeti su delovi
sledećih organa: špicasta igla, polagač (rupičasta igla), platina i presa. Svi ovi delovi, osim
prese, zalivamo u olovne izlivke, i pričvršćujemo za odgovarajuću šinu ili gredu. Presa je
ustvari jedna tanka fiberna pločica koja se neposredno pričvršćuje za pres šinu.

Za obezbeđenje potrebe procesa stvaranja petlji radni organi mašine moraju izvršavati
reverzibilno-upravno kretanje, zauzimajući u procesu stvaranja jednog petljinog reda
određeni položaj relativno jedan prema drugom.
Mehanizmi kretanja pletaćih organa sačinjavaju jednu osnovu mašine. Pri usavršavanju
mehanizama nije neophodno rešiti samo pitanje izbora najpogodnijeg zakona kretanja
njegovog elementa, već i pravilan proračun premeštanja pletaćih organa i razmeštanje
optimalnih tih premeštanja.
U pogledu pitanja savršenstva brzohodnih osnovopletaćih mašina bavili su se mnogi
inostrani istraživači, koji su u pojedinostima razmatrali pitanje izbora pletaćih organa,
konstrukcijom ciklusa dijagrama, izbora zakona kretanja pletaćih organa sa bregastim
mehanizmima. Neophodno je naglasiti, da ova pitanja ispunjavaju samo pojedine nedostatke
u oblasti projektovanja pletaćih mehanizama osnovopletaćih mašina i ne rešavaju pitanje u
celosti.
Slika 55. Grafici promene parametara od premeštanja polagača
Tako, u radovima savršeno se ne odražava pitanje kinematičke analize i sinteze polužnih

mehanizama pogona pletaćih organa, njihova preciznost, dinamika i druga pitanja
projektovanja pletaćih sistema, bez rešenja sa kojima nema projektovanje mehanizama.
N. M. Vasiljev odredio je kontrolni položaj pletaćih organa i dao metodiku proračuna
putanje kretanja polagača i završnih platina i računski metod određivanja parametara
unificiranih pletaćih sistema, neophodnih za ostvarenje potrebnog procesa pletenja pri zadatoj
strukturi izvršnih mehanizama. On je razradio originalna tehnička rešenja pletaćih sistema za
jedno i dvoosnovne jednoiglenične pletaće-prošivne mašine. Isto tako razrađenom metodom

proračuna pletaćih sistema ne može se u potpunosti primenti prema proračunu sistema mašina
sa više polagača, ili osnova, brzohodnih, snadbevene špicastim ili cevastim iglama.
Ciklus stvaranja petljinog reda započinje pri samom niskom položaju igala. Za stvaranje
narednog reda petlji neophodno je polupetlje dovesti ispod kukice igala, da bi se pložila
osnovina pređe, a zatim formila iz nje petlja. Ovo se ostvaruje zahvaljujući podizanju igle, u
to isto vreme polupetlja se zadržava grlom platine. Na osnovopletaćim mašinama ove vrste
podizanje proizilazi u dve etape, ograničeno vremenom.
Za istraživanje primenjujemo normalneveličine i oblike pletaćih organa za datu finoću
mašine.
Ciklus stvaranja petljinog reda započinje pri samom nižem položaju igala, kada se
polupetlja nalazi u glavama igala. Za stvaranje narednog reda petlji neophodno je da
polupetlje dovedemo na tela ili drške igala, da bi u narednim fazama ciklusa stvaranja petlji
od polupetlje stvorili petlju. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da se igla podigne naviše.
Na telu igle polupetlja se zadržava grlom platine, da bi se moglo nesmetano da obavi
polaganje osnovine pređe na vrhovima kukice igala. Kao što smo već ranije rekli podizanje
igala na ovim tipovima mašina proizilazi u dve etape, razgraničene vremenom. Za
istraživanje prihvatamo veličine i oblike pletaćih organa saglasno normalnim za ovu finoću
mašine. Proanaliziraćemo, kakva mora biti veličina prvog i drugog podizanja.
 Igla mora da se podigne toliko, da polupetlja iz glave igala dođe ispod kukice igala na
tela igala, da bi se pređa nesmetano mogla položiti na vrhove špiceva igala. Igla se
podiže za visinu h1 (slika 57)
 Podizanje igle mora biti takvo, da mesto pregiba pređe ne bude na vrhu špica igle, već
na telu igle. Ovo je neophodno zato, da pri sledćem opuštanju igle pređa skliznula
ispod kukice u glavi igle. Ovome zahtevu odgovara položaj igle pri podizanju njenom
na visinu h2 (slika 57).
 Premeštanje mora biti po mogućnosti minimalno, a u cilju zakona premeštanja igala
mora biti obezbeđena minimalna promena zatezanja i veličina stvaranja petlji.
Označavanja II-II, X, h, a’, 1, 2, 2’, 3, 3’, ψ odgovaraju oznakama na slici .51-53
Igla, podizanjem na visinu h1, ima visinu, za koje vreme proizilazi polaganje pređe pomoću
odgovarajućeg kretanja polagača. Vidimo, da u celini podizanja igle na visinu h2 određuje
polaganje pređe na igle i položaj polupetlje na tela igala.
Izvesno je, da mašina određuje finoću prerađivane pređe određene podužne mase. Za
osnovopletaće mašine nema češće zavisnost među dužinom pređe u baznom delu petlje i
dubine kuliranja hk. Pri jednoj te istoj dubini kuliranja, ali i pri različitim povezivanjima
(kombinacijama) zatezanja osnovinih pređa i sile zatezanja pletiva mogućno je dobiti njegovu
gustinu u određenim granicama.. Dubina kuliranja obično ukazuje u tehnološkoj
dokumentaciji na određivanje mašine kao podešen parametar.
Pri uvođenju računskih formula premeštanja pletaćih organa neophodno je primeniti
maksimalnu dubinu kuliranaj hk za mašine date finoće, obezbeđujući maksimalnu dužinu
pređe u baznom delu petlji. Neophodne parametre prepletaja sa dužinom pređe u baznom
delu treba uzeti manjim nego li u računskim formulama, čime postižemo odgovarajuće
regulisanje pletaćih sistema.
Pregledom dokumentacije vodećih firmi po podešavanuju pletaćih sistema osnovopletaćih
mašina pokazuje, da dubina kuliranja hk zavisi od finoće mašine (koraka igala t) i može biti
izražena sledećom zavisnošću:
hk = 1,5 t.
Pri stvaranju nove petlje igla se spušta naniže ispod ivice grla platina za veličinu ab = hk
(slika 57). Pri podizanju igle deo petlji ab zauzima položaj a’b’, tako da se odbojna linija
premešta i biće još na liniji gornje ivice grla platina, a za silu trenja među iglom i pređom deo
a’b’ petlja otstupa od normale prema telu igle za ugao β.

Saglasno prikazanom rasuđivanju i šemi na slici 57 podizanje igle na visinu h1 moguće je

izraziti kao:
h1 = hk 1+sinβ) + 2rρ +i,
gde je β- ugao odstupanja petlji od normale i tela igle;
rρ- prečnik grla platine u mm;
i- rastojanje od glave igala do donjeg dela čašice u mm.
Slika 57.Šema premeštanja igala
Vrednosti sinβ izračunavamo pri malim vrednostima ugla po formuli koju smo ranije
naveli:
sinβ = 1,57 μ,
gde je μ-koeficijent trenja pređe o iglu.
Visina h2 podizanja igle saglasno formulisanim potrebama i šemi na slici 57 može biti
iskazana zavisnošću
h2 = h1 +a – r – X,
gde je a- dužina kukice igle u mm;
r- prečnik otvora polagača (rupičaste igle);
X- veličina, koja karakteriše položaj tačke pregiba pređe pri njenom polaganju u mm.
Analiza polaganja pređe na igle osnovopletaće mašine pokazuje da položaj tačke pregiba
pređe na igle (veličina X) određujemo zavisnošću koju smo već napred dali.
Projektovanjem mašina neophodno je proračune izvršiti tako, da se obezbedi prerada svih
pređa i izrada svih prepletaja, zadatih za datu mašiinu, zatim u računske formule neophodno
je uvesti maksimalne ili minimalne vrednosti parametara. Analiza polaganja pređe
ustanovljava karakter uticaja svakog od ulaznih u formuli parametara.

Parametri premeštanja igala

Analiza koju smo prthodno analizirali, pokazuje, da pri povećanju parametra ε i e
parametar X se smanjuje. Zatim u računsku formulu je neophodno uvesti njihove najbolje
vrednosti koje obezbeđuju preradu različitih pređa na datoj mašini. Parametar ε u tom
slučaju određujemo po datoj formuli, čiji je grafik zavisnosti prikazan na slici 49. Praktično
pri polaganju pređe na igle vrednosti ugla α u toj formuli od 25 do 40 o( zašafrirana zona
slike 49). Pri proračunu interes predstavlja samo gornja granica vrednosti α., zatim
neophodno je prihvatiti razliku uglova ε, saglasno toj vrednosti. Iz grafika na slici 49,
naprimer, vidmo, da gornja granica vrednosti α odgovara ε = 25o pri prihvatanju za
konstrukciju vrednosti drugih parametara.
a b c d
Slika 58.Pletaći organi: a- špicasta igla; b- jezičasta igla; c-polagač; d-platin
Prihvatimo, da mašina treba prerađivati sintetičku pređu, koja ima najveći koeficijent trenja
o igli ( μ= 0,25), i obezbeđuje izradu uzorkovanih prepletaja pri skretanju polagača „pod
iglu“ za n = 4 koraka igle.
Iz slike 53 vidimo, da pri skretanju polagača „pod iglu“ za 4 iglena koraka , petlja može
biti stvorena na iglama N4, N5 sa obuhvatnim uglom pri polaganju φ= 3/2π ili na igle N5,
N6 sa obuhvatnim uglom φ = π/2 (igla N6 na slici nije prikazana). Zatim u računsku formulu
neophodno je uvesti najveću vrednost parametra e, određen po datoj formuli. Proračuni su
pokazali, da koeficijent k u datoj formuli, okarakterisan samo korakom igle i zavistan je od
vrste petlji (zatvorena ili otvorena) i redoslednosti njenog stvaranja, imaće vrednost –0,5. ( k
= – 0,5). Tada optimalne vrednosti parametara tgε i e određujemo saglasno datim
formulama i pri obuhvatnom uglu φ = 3/2π , μ = 0,25, α = 40o, n = 4, k = 0,5:
tg ε = 1,16;
e = 3,54 t.
Parametar m u računskim formulama je promenljiva veličina. On odgovara premeštanju
polagača od ravni igle u njihovom krajnjem prednjem položaju. Saglasno opštim potrebama
konstrukcijama mašine ova veličina ne mora biti velika.

Pri minimalnim vrednostima m kukice igle pri presovanju ne trebaju dodirivati polagače,
to jest,
mmin = f+Δ,
gde je f- maksimalno skretanje pregiba igle u momentu presovanja ;
Δ- veličina, koja uzima u obzir odstupanje od linije postavljanja igle i polagača u red.
Ako vrednos parametra m ima određenu vrednost, proizilazi da se X neznatno menja.
Računi, naprimer, osnovopletaću mašinu finoće 28 pokazuju, da ove vrednosti leže u
intervalu 6-10 mm. Praktično m = 8mm. Pogodno je da se parametar m izrazi kroz
konstruktivne veličine pletaćih organa, koji se pojavljuju određenim za svaku finoću mašine i
ulaze u geometrijsku šemu proračuna premeštanja igala (slika 57). Za dati slučaj optimalne
vrednosti m pogodno je izraziti kroz dužinu kukice igle, koju izračunavamo po jednačini:
m= a = 5,7+1,4 t.
parametar h određuje uzajamni raspored pletaćih organa, to jest, njihov sastav. U vreme
visine igle na visini h1 (slika 57) polagači prolaze među kukicama igala tako, da se glave
igala pokazuju na nivou gornje ivice otvora polagača. Ovakav položaj prihvatamo normalnim
pri eksploataciji mašine. Na ovaj način, veličina h se može izraziti po šemi kroz veličie
pletaćih organa na sledeći način:
h = a – r = 6+2,8t – r.
Ugao ψ (slika 57) i uglovi ψ’ , ψ’’, ψ’’’ (slika .58, a,b) stvaraju presek putanje II-II
kretanjem polagača sa ivicama igala, kroz kojih se pregiba (savija) pređa. Uglovi ψ i ψ’,
ψ’’, ψ’’’ menjaju se u različitim momentima plaganja, pošto pređa uzajmno deluje sa
različitim konstruktivnim elementima, sa kojima sačinjavaju određene uglove sa osom igle.
Tako, ugao ψ’’’ (slika 58) stvoren je pri premeštanju preko granice tela igle; ψ’’ - pri
premeštanju polagača u krajnji prednji položaj, kada se pređa pregiba preko ivice kukice,
ugao ψ’- pri pregibu pređe preko ispravljenog dela kukice. U određenim uslovima polaganja
pređe pojavljuje se ugao ψ’, pošto se celokupno polaganje sastoji u snadbevanju položaja
tačke pregiba pređe ispod oštrice kukice.
Možemo formulisati sledeća dva zahteva, koji prethode prema vrednostima ugla ψ’’’ (slika
59):
 Ugao ψ’’’ mora biti takav, da vrdnosti X budu veće od nule. Pri ispunjavanju ovih
uslova pređa položena na telu igle ne klizi, i time samim biće obezbeđeno dalje njeno
polaganje na kukice;
 Ugao ψ’’’ mora biti takav, da polaganje na telo igle pređa 2’ -3’ ne bude u veznom
delu među polagačima susednih polagača, što obezbeđujemo uzdužnim skretanjem
saglasno zadatom uzorku. Polagači susedne lege šine ( na šini postavljeni izlivci sa
rupičastim iglama pričvršćeni zavrtnjevima, na nemačkom lege znači polaganje) pri
ovome ne zahvataju položenu pređu. Geometrijska šema ovog položaja prikazana je
na slici…Konstrukcija ovog modela analogna je strukturu modela na slici 59. Na slici
59 prihvaćeni su indeksi i oznake, prikazani na slici 52.

Slika 59.Šema polaganja pređe na telo igle
Za ustanovljavanje optimalnog ugla ψ odredićemo vrednost X, koja karakteriše

ravnotežno stanje pređe, položene na telu igle pri gore opisanim uslovima.
Po geometrijskom modelu polaganja pređe na telo iz Δ 2’3’O2 (slika 59), koristimo
teoremu sinusa, možemo zapizati
 3 
c  d   r

X 2 
;
sin  sin    
Zamenom zadnje jednačine u prethodnoj i izradom nekih pretvaranja, dobijamo

3
d cr
X 2
 .
d 2
 d  d
3d  2r sin  1   3d  2r   cos  3d  2r
 
Rešavanjem jednačine prema X, imamo
3 
d  d  c  r 
X= 2  .
 sin   cos d
3d  2r   3d  2r   d 
2 2
 3d  2r  3d  2r
Posle pojednostavljenih pretvaranja, dobijemo
a 2c  3d  2r 
X= .
4 sin  2d 2  3dr  r 2  2d cos 

Da pređa nebi zahvatila susednu lege šinu ili polagač pri polaganju, X mora biti manje
veličine, određene prethodnom formulom. Sa druge strane, položaj tačke pregiba pređe na
tela igala iz uslova njene ravnoteže određujemo po već datim formulama.
Optimalne vrednosti ugla  ’’’ možemo naći izrazom:
m  
sin t 3  u 3   sin t 3  u 3  4  3  =
2 sin   m 
d 2c  3d  2r 
= .
4 sin  r  d r  2d   2d cos 
U ovim jednačinama ulazne parametre , saglasno datim formulajma, prihvatamo za
optimalne, a parametar ε određujemo pri obuhvatnim uglom φ = π/2 .
Na slici … prikazan je grafik promene X pri različitim vrednostima ugla φ pri rešenju
desnog i levog dela jednačine.
Na slici 60 kriva 1 predstavlja promenu X od promene ugla ψ, određen po ranije datoj
formuli uz pomoć nomograma za mašinu finoće 28 pri optimalnim vrednostima parametara
koji ulaze u u toj formuli, kriva 1’ predstavlja promenu X od ugla određen po datoj formuli
za mašinu finoće 28. Presek krivih 1 i 1’ proizilazi pri vrednostima ugla ψ = 72o, što
odgovara optimalnim vrdnostima ugla ψ’’’ za mašinu finoće 28. Saglasno slici 60 imamo
krive 2 i 2’ sa njihovim presekom pri ψ = 72o, što odgovara optimalnim vrednostima ugla
ψ’’’ za mašinu finoća 20. Presek krivih 3 i 3’ pri uglu ψ = 75 o što odgovara optimalnim
vrednostima ugla ψ’’’ za mašinu finoće 12.
Slika 60.Grafik promene X od  za mašine:

1, 1’-finoće 28; 2, 2’- finoće 20; 3, 3’- finoće 12.
Iz navedenog vidimo , da ugao ψ’’’ se menja neznatno za široki dijapazon finoće mašina.
Ovo objašnjavamo time, što parametri, koji ulaze u zadnjoj jednačini, menjaju se takođe u
zavisnosti od finoće mašine. Prihvatanjem optimalne vrednsti ugla ψ’’’ = 75 o, saglasno
veličinama i oblikom igle (slika 58a, b) određujemo odgovarajuće uglove:
ψ’’ = ψ’’’+7o = 75o+7o = 82o;

ψ’ = ψ’’’+7o – 15o = 75o+7o – 15o = 67o.

Na ovaj način, uglom ψ = 67 o obezbeđujemo bolje uslove polaganja pređe, to jest, daje
najbolje moguće vrednosti X.
Empirijske formule za premeštanje igala različitih vrsta

Za izvođenje empirijskih formula, kojima određujemo položaj tačke pregiba pređe pri
njenom polaganju na kukice igala, uvešćemo u ranije dati izraz za X optimalne vredosti
parametara:
5  2t  0,2t 2  0,2tr  0,8r
X= .
1,5  0,8t  0,1r
Data formula karakteriše položaj tačke pergiba pređe pri njenom polaganju na ispravljeni
deo kukice igle. Formula uzima u obzir veličinu skretanja polagača „pod iglu“ na 4 koraka
igle, prerađivanu pređu sa koeficijentom trenja μ = 0,25 i nezahvaćenost pređama susedne
polagače pri polaganju pređe na tela igala.
Analognim putem dobijamo empirijsku formulu za položaj tačke pregiba pređe pri njenom
polaganju na kukice i na tela pri neposrednom i suprotnom hodu polagača.
Za izvođenje empirijskih formula za određeno podizanje igala na visinu h 1 (slika 57) sa
korišćenjem već datih formula i uzimanjem koeficijenta trenja pređe μ = 0,25 i iskazanjem
finoće mašine preko iglenog koraka, dobićemo
h1 = 8,6+3,3t+2rp.
Zamenom poslednje formule u prethodnu za X u ranije datu formulu za h2 dobićemo

formulu za potpuno podizanje igle na visinu h2 ( slika 57):
18  18t  4t 2  1,2tr  2'3r

h2 =  2r p .
1,4  0,8t
Ova zadnja formula uključuje u sebi konstruktivne veličine pletaćih organa a, i, r p ,
izkazane preko koraka igle t, uzimanjem u obzir tehnički faktor- dužinu pređe u baznom delu
petlji, prihvatanjem maksimalnom za preradu na mašinama date finoće i iskazane preko
koraka igle t.
Ciklus stvaranja petljinog reda na mašinama, ostvarujemo jezičastim ili kombinovanim
iglama, završava se takođe pri samom nižem položaju igala. Za stvaranje narednog petljinog
reda neophodno polupetlju uvesti ispod kukice igala tako , da se one raspoređuju niže dela
čašice igala, a u slučaju kombinovanih igala niže kanala zatvarača igala ( kod osnovopletaće
mašine koket, gde se koriste cevaste igle, u sklopu igala koriste se zatvarači igala, umesto
jezička ili prese). Da bi se ostvarilo podizanje igala, u to isto vreme polupetlje se zadržavaju
grlima platine ili donjom ivicom završnih platina, ili na nivou odbojne ravni zahvaljujući
zatezanju pletiva.
Početna računska šema za određivanje visine podizanja igle prikazana je na slici 61. Na
slici 61,a data je šema premeštanja jezičastih igala bez završnih platina. Iz šeme vidimo, da
na kraju momenta ili faze zatvaranja polupetlja ab raspoređena je na kraju čašice jezička.
Radi sile trenja među jezičkom i pređom dela a’b’ polupetlja se odbija od normale prema
ivici čašice jezička za ugao trenja β. U odnosu prema odbojnoj ravni deo ab odstupa za
ugao β+β’, gde je β’- ugao stvoren ivicom čašice jezićka sa pravcem premeštanja igle.
Saglasno prikazanom rasuđivanju, formula ranije data hk = 1,5t i šemi premeštanja igala
(slika61,b,c) potpuno podizanje igle na visinu h2 možemo izraziti preko zavisnosri
h2 = 1,5t [23o +β’)]+Δ+E,

gde je Δ- rastojanje među donjom ivicom završne platine i odbojne ravni.

Rastojanje Δ celishodno iskazujemo preko veličine pojedinih elemenata pletaćih organa,
veličine koje se menjaju u zavisnosti od finoće mašine. Ovo rastojanje prihvatamo da je
jednako prečniku otvora polagača r.
Pletaći sistemi, snadbeveni jezičastim ili kombinovanim iglama (cevastim) stvaraju
povoljne uslove za polaganje pređe pod kukicu, pošto je njena veličina, kao po pravilu
neznatna. Ovo takođe dozvoljava da se dobije ugao među putanjom kretanja polagača i igle
ψ veći od 90 o. Iz slike 60 vidimo, da ugao ψ, postaje veći od 75o, povoljne uslove
polaganja, posebno pri većem broju lnije skretanja. Kada je ugao ψ veći od 90 o,
poboljšavaju takođe uslove uvođenjem drugog i trećeg polagača pri prekidu pređe.
Ako u ranije datoj jednačini za ravnotežu pređe pri polaganju, veličinu X izjednačimo
prema veličini a – r(slika 61,a) i rešimo je u odnosu na ψ, dobićemo optimalne uslove
razmeštanja pletaćih organa.
Po analogiji rasuđivanja potpunu visinu podizanja kombinovanih igala h2 određujemo na
sledeći način (slika 61,c):
h2 = 1,5t[1+sin(23o+β’)]+2rp+E,
gde je E- rastojanje od glave igle do kanala zatvarača igala.
Proces polaganja pređe iza jezičastih igla na kružno pletaćim mašinama

Na slici 62 data je šema procesa polaganja pređe iza igala na kružno pletaćoj mašini, gde
je prikazana putanja kretanja glave dveju grupa igala u projekcijama na vertikalnu i
horizontalnu ravan (slika. 62,a).
Putanja kretanja igle podeljena je u procesu zatvaranja. Igle, na kojima je neophodno
položiti obe pređe (platirrane Pp i osnovne Po), podižu se iznad nivoa uobičajenog zatvaranja
(igle grupe a) i kreću se po liniji I-III-V. Linija III-V odgovara spuštanju igala po spuštaču
brava mašine.
Igle, u odnosu prema kome se platirana pređa mora položiti iza leđa, podižu se toliko, da bi
se izvršio silazak polupetlje sa kraja jezička (igle grupe b), i da se kreću po liniji II-IV-V.
Vodič platirane pređe Pp postavlja se blizu prema igalama, tako da se pređa rasporedi iza
leđa igala grupe b. U tački c igla 12 bi se zaronila (podvukla) pod pređu.
Da bi se olakšalo polaganje pređe iza leđa igala, glava igle se izbaci napred toliko, da se
linija potiljka kukice igle nađe na nivou prednjeg dela tela, odnosno drška igle (slika 62,b).

a b c
Slika 61.Šema premeštanja:

a- jezičaste igle; b- jezičaste igle sa završnom platinom;
b- c- cevaste igle.
Proračun premeštanja polagača, prese i platine

Za polaganje pređe na igle neophodno je, da polagači pored uzdužnog skretanja saglasno
uzorku pletiva imaju još premeštanje u poprečnom, ili bočnom pravcu.
Putanja kretanja polagača prikazana je i razmatrana u više šema pravcem II-II.
Pri razmatranju pitanja polaganja pređe nas pre svega interesuje deo kretanja polagača u
suprotnom pravcu, kada pređa već stvara pregib na ivici kukice. Dosadašnja analiza je
pokazala, da maksimalne vrednosti, iskazane preko veličine drugih radnih organa, može biti
prihvaćena m = a – r.
Drugi deo punog ciklusa premeštanja polagača stvara njihovo premeštanje u krajnji položaj
u međuprostoru igala, neophodno za polaganje pređe na kukice.
Kako svaki od polagača u krajnjem položaju dobija uzdužno skretanje, veličina njihovog
premeštanja mora biti takva, da oni potpuno izađu iz međuprostora među iglama. Na slici 63
prikazana je šema premeštanja polagača po putanji II-II, gde su polagači prikazani u krajnji
položaj ( tačke 1 i 2) u međuprostoru među iglama.
Neka je broj polagača na mašini n. Širina polagača –d. Neophodno je da zazor među
susednim polagačima izrazimo preko širine d polagača. Iz prakse prihvatamo zazor jednak
d/2. tada širina svih polagača biće
D = d/2 (3n-1).

Premeštanje polagača u pravcu tačke 2 mora biti veće od širine D za veličinu c, što je
neophodno za ostvarivanje uzdužnog kretanja polagača. Veličina c mora biti tačno određena
pri projektovanju zakona premeštanja polagača.
Na ovaj način, potpuno premeštanje polagača je
H = D + m+ c.
Zamenom u ovoj formuli vrednosti ulaznih parametara imaćemo
H = d/2 (3n–1) + 5,7 + 1,4t +c.
U onom momentu, kada pri opuštanju igle kada se položena pređa na telo igle nađe ispod
kukice igle, neophodno je vrhove špiceva igala ispresovati u čašcu igle, da bi se izvršilo
nanošenje polupetlje na kukice igala. Presa dolazi u kontakt igle u tački njenog savijanja
(slika 64). Pres produžava kretanje sve dotle, dok vrh kukice igle ne bude potpuno uvučen
(ispresovan) u čašicu igle. Pri ovome kukica i telo igle se savijaju. Savijanje ili mpregib f
igle pri presovanju mora biti određen eksperimentalno. U odnosu na kretanje presa se
premešta u kontaktu sa iglom po krivoj 1-2-3. Pri tome igla mora biti spuštena za veličinu a1
(slika 64) pri uslovima, da presa izađe iz kontakta sa iglama u momentu, kada nema pregiba
igle. Na ovaj način,
a1 = 4,6 + 1,5t.
prema tome, imamo premeštanje prese za veličinu f u periodu, dok se igla opušta za
veličinu a1.
U momentu presovanja polupetlja se nanosi na kukicu igle pomoću kretanja igle i platine i
dostiže tačku 3 na trbuh platine. Platine, premeštanjem iz položaja 1 (slika 65) u položaj 2,
nanose polupetlju na kukicu. Saglasno šemi na slici 65 i formule za dubinu kuliranja, date
ranije, potpuno premeštanje platina biće
B = 1,5t + q,
gde je q- rastojanje od grla platine do najviše tačke trbuha.
Dijagrami rada osnovopletaćih mašina i njihovo povezivanje

Periodičnost tehnološkog osnovopletaćeg procesa, izvršavamo mašinom, karakterističnim
uzajamno pletaćim ciklusima: tehnološkim, kinematičkim i radnim.
Tehnološki ciklus osnovopletaće mašine predstavlja ustvari period vremena, u toku kojega
izvršavamo pletenje jednog petljinog reda. Radni organi pri tome zauzimaju periodični
izlazni položaj. Za osnovopletaće mašine tehnološki ciklus jednak je kinematičnom i poklapa
se sa radnim ciklusom.

Slika 62.Šema procesa polaganja pređe iza leđa

jezičastih igala na kružno pletaćim mašinama

Slika 63. Šema premeštanja (skretanja) polagača
Slika 64. Šema premeštanja prese Slika 65. Šema premeštanja platine
Kinematički ciklus brzohodnih osnovopletaćih mašina podudara se sa periodom vremena

jednog punog obrtaja glavnog vratila mašine. Na ovaj način , redoslednost i trajanje
operacije, izvršenjem pojedinih mehanizama mašine, izražene uglom obrtaja glavnog vratila,
a pri ravnomernom njegovom obrtaju može se izraziti donekle vremenom punog obrtaja.
Osnovopletaći način dobijanja pletiva predviđa potpuno određivanje uzajamnog položaja
radnih organa u pojedinim fazama procesa stvaranja petlji. Za razmatranje mašine,
snadbevene špicastim iglama,karakteristično je zaustavljanje igle pri njihovom podizanju.
Takvo kretanje igle uslovljeno je potpunim određivanjem karaktera kretanja drugih radnih
organa. Istraživanja su pokazala, da takav karakter kretanja špicastih igala prisutan je u svim
poznatim sličnim mašinama, zato možemo govoriti o šemi rada mašina, gde se podizanje
igala ostvaruje u dve etape, razgraničene vremenom.
Obično pri izučavanju procesa pletenja, uređaji i rad pojedinih mehanizama razmatramo
povezivanjem dijagrama premeštanja radnih organa, zatim predlažemo da se sastavi
ciklogram, u kojem ciklusi rada pojedinih mehanizama prikazujemo izduženim
pravougaonicima, podeljenim po osi abscise na delove, saglasno periodama pojedinih

sastavnih ciklusa i iskazujemo u stepenima ugla obrtaja glavnog vratila ili delovima vremena
jednog obrtaja vratila.
Za dublju analizu tehnološkog procesa, neophodno je pri projektovanju mašina, predložiti

iznad pravougaonih ciklograma izradu dijagrama. Ovde grafike premeštanja radnih organa
izrađujemo u veličinama i za preglednost raspoređeni jedan ispod drugih. (slika 66)
Izradi dijagrama mora da prethodi teoretsko ili eksperimentalno istraživanje mehanizama
projektovanjem ili osnovne mašine, kao rezultat ustanovljavanja, da se za početak ciklusa
celishodno prihvata najniži položaj špicastih igala kao karakterne u procesu stvaranja petlji.
Slika 66. Ciklogram. Grafik premeštanja:

a- špicaste igle; b-polagača; c-prese; d- platine

. Za početak ciklusa mehanizama drugih radnih organa prihvatamo onaj njihov položaj, koji
oni zauzimaju u momentu nultog položaja iglenice.
Obično grafik kretanja radnih organa predpostavljamo kretanjem bilo koje njegove tačke. Pri
analizi rada mašine sledi razmatranje sledećih tački radnih organa, koje se javljaju određenim
u procesu stvaranja petlji:
 Za špicaste igle ove tačke su glave igala, koje leže na osi;
 Za polagače je centar otvora;
 Za platine je tačka najniže ivice grla;
 Za presu je tačka na oštrici prese.
Izabrani početak tehnološkog ciklusa odgovara kraju stvaranja novog reda petlji, a na
ciklogramu nultim položajem. Premeštanje radnih organa (tačaka) u odnosu prema nultom
položaju prihvatamo pozitivnim pri premeštanju naviše, u dubinu mašine i udesno i negativno
pri premeštanju naniže, iz mašine i ulevo. Ovaj položaj u nekim literaturama nije uvek
ostvarljiv, što dovodi prema nejednakom grafičkom prikazu identičnih tehnoloških procesa.
Konstrukcija ciklograma napravljena je sa konstrukcijom grafika premeštanja tačke
špicastih igala, gde na osi abscisi stavljamo veličine obrtnog ugla glavnog vratila ili vreme,
koje odgovara jednom ciklusu, a na ordinatnoj osi veličine premeštanja. (slika 66,a).
Grafik pokazuje, da iz nižeg položaja kukice igala premeštaju se na visinu h1 (deo O-1). Na
ovaj način, ostvaruje se jedan od delova tehnološkog procesa- zatvaranje. Polupetlja se
zadržava grlom ili vratom platine i po meri postizanja glavama igle nivoom njenog vratnog
izvlačenja , a pri postizanju ovoga nivoom izbočenog dela igle grlom platine ponovo prilazi
prema igli (u intervalu vremena (O-2), stime da se olabavi zatezanje polupetlje.
Na visinu h1 igle imaju stajanje, čije trajanje određujemo zakonom kretanja polagača (slika
66, b) i stepenom povezivanja ciklograma ovih dva mehanizama. Za vreme visine izvršava se
prvi deo operacije polaganja. Polagači sa iglama uzajamno deluju na taj način što prolaze
polagači u međuprostore među iglama i suprotno odlaze od njih još u susedni međuprostor
obezbeđujući polaganje pređe na kukice igala.
Uslovi polaganja pređe ukazuju na neophodnost udaljavanja polagača od igala na kraju
operacije na rastojanju m ( deo 4’-5’). Oni se moraju premestiti na ovo rastojanje i na
početku operacije polganja (deo do tačke 1’).
Pri polaganju pređe pojedini polagači prolaze među iglama na određenom rastojanju, koje
određeujemo njihovom konstrukcijom. Pri širini svih polagača D vreme njihovog
uzajamnog delovanja odgovaraće delu premeštanja 1’-2’. i 3’-4’. Posle toga kako bi
polagači izašli iz zone uzajamnog delovanja sa iglama, dolazi do njihovog uzdužnog
skretanja saglasno izrađivanom prepletaju, odnosno , uzorku. Polagači moraju stajati do kraja
na delu 2’-3’ ili da se premeste još dalje od ravni igle za veličinu c, koja se tačno određuje
pri izbora zakona premeštanja polagača. Vreme, koje odgovara delu 2’-3’ kretanja, koristimo
za uzdužno skretanja ispred kukice igala. Ova zona je zašrafirana (slika 66,c). Vidimo, da
mesto uzdužnog skretanja u odnosu prema početku ciklusa određujemo povezivanjem
ciklograma mehanizama igala i polagača. Uzdužno skretanje polagača iza leđa igala
proizilazi u odnosu prema razmatranom skretanju za 180o pri dvotaktnom radu mehanizama
za uzorkovanje i za 120o pri trotaktnom radu. Na slici 66,c prikazan je mehanizam trotaktnog
dejstva. Vidimo da grafik uzdužnog skretanja zavisi od izrađivanog prepletaja i može biti isti
raznovrstan, prikazani uslovno samo mesta skretanja polagača, a delovi koji stoje ne
prikazujemo. Razmotreno povezivanje karakterističnih tačaka dijagrama prikazujemo na slici
tankim linijama sa strelicama.
Drugi deo operacije polaganja pređe ostvarujemo pri spajanju premeštanja igala za visinu
h2 (slika 66,a, deo 4-5) i odvođenju polagača od ravni igala za veličinu m (slika 66,b deo 4’-

5’). Ovakvo povezivanje tehnološki je dopustljivo, pri njegovom skraćenju ukupnog ciklusa.
Na ovaj način, pređu polažemo na tela igala niže vrha kukice igle.
Dalje u procesu delovi polagača se ne uključuju i miruju do kraja. Špicaste igle počinju da
se spuštaju, da bi se ostvarila operacija unošenja položene pređe pod kukicu. U onom
momentu, kada se pređa nađe ispod kukice igala, a vrh kukice nađe na 1-2 mm niže od
gornje ivice platine ( slika 66,a, tačka b) presa, premeštanjem, deluje na kukice igala (slika
66,e, tačka 6’). Kontakt prese sa kukicom igle može se produžiti dotle, dok se igla ne spusti
za veličinu a1 ( slika 66,a, e, tačke 7 i 7’). Za to vreme presa se premešta na rastojanje f
(slika. 66,e), neophodno za bezbedno zapresovanje kukice igala u čašicu. Sve ostalo vreme
ciklusa presa ne izvršava tehnološku funkciju, ali mora biti saglasno prijemu na mašinama
konstruktivnim rasporedom premeštanja i oslobađanja mesta za polagače (deo O-6).
Za povećanje vremena kontakta prese sa iglom pri nepromenljivoj veličini a1 (slika. 66,a)
poželjno je u zoni pletenja predvideti neko usporeno spuštanje igle (tačka 8). Kada se igla
podiže naviše (tačka 5), platine zadržavaju grlom polupetlju, to jest, miruju ( slika 66, b, deo
O-5’). U tački 5’’ platina počinje kretanja i na kraju presovanja (tačka 7’’) premešta se za
punu veličinu B, ostvarujući operaciju nanošenja polupetlje na zapresovanu kukicu, i dalje
odlazi nazad u izlaznom položaju. Na ovaj način, analizirali smo sve uzajamne veze, koje
deluju za vreme pletenja jednog petljinog reda pletiva, to jest ostvarenje jednog ciklusa rada
mašine. Vidimo, da kukica igle na tok celog ciklusa učestvuje u procesu pletenja i karakter
njenog kretanja je složen, nego drugih radnih organa, zatim kretanje igle i prihvatamo za
osnovu pri projektovanju ciklograma.
Pri projektovanju ciklograma rada mašine i pri izboru zakona kretanja vodećeg elementa
neophodno je racionalno podeliti ciklus stvaranja petlji na sastavne delove. Pri tome trebamo
se rukovoditi time, da masa pokretnog elementa pletaćeg mehanizma bude primerena jednom
redosledu, zatim za postizanje jednakih dinamičkih uslova rada mehanizama neophodno je
težiti prema jednoznačnosti po veličini ubrzanja njihovih elemenata. Za mehanizme stvaranja
petlji osnovopletaćih mašina karakteristična su neznatna tehnološka operećenja, zatim
inerciona opterećenja pojavljuju se kao definisana.
Da bi odredili najbolju racionalnu podelu ciklusa na sastavne delove, razmotrićemo još
jednom grafik kretanja špicastih igala i polagača.
Konstruišimo ravnostrani trougao visinom, jednake h2+D+c, i osnovom, jednake periodi
ciklusa (slika 67, oznakama uzete sa slike 66). U osnovi konstruisan je u razmeri grafik
kretanja igala i polagača. Povežimo tačke 1 i 1’, 4 i 4’ (slika 66,a,b). Ovakva konstrukcija
dozvoljava najbolji način razbijanja periode ciklusa na sastavne delove projektovanjem na osi
abscisi karakteristične tačke, opisane gore.
Pri ovakvom prilazu prema konstrukciji ciklograma očigledno je, da ubrzanje u elementima
mehanizama stvaranja petlji je približno jednako.
Vreme ulaska u rad polagača odgovara uglu φ 1 (slika 67), prolaz polagača u jednu stranu-
φ2, suprotno- φ3, prvo podizanje igle- φ4, visine igle- φ5, drugo podizanje igala- φ6, usporeno
kretanje igala u momentu presovanja-φ7 i tako dalje. Ovakva konstrukcija mora da se
izvršava paralelno konstrukciji ciklograma. Pri projektovanju ciklograma trebamo dobiti što
je mogućno bolje povezivanje pojedinih delova radnih ciklusa mehanizama, što je jedan od
puteva povećanja produktivnosti mašina.
U slučaju projektovanja ciklograma rada mašine, u kojima jedan broj polagača ( linija
skretanja lege šine) pri toj istoj finoći mašine, menja samo širinu svih polagača D’ (slika 68,
oznakama sa slike 66). Ostali izlazni računski parametri ostaju nepromenjeni.
Primenimo gore opisani način konstrukcije ciklograma konstrukcijom povezivanja
dijagrama za određene sastavne delova ciklusa (slika 68). Upoređivanje slike 67 i 68
pokazuje, da sastavni delovi ciklusa stvaranja petlji trpe značajne promene. Za očiglednost
tanke šrafirane linije na slici 68 nanešena povezivanjem dijagrama, prikazane na slici 67, gde

je zbirna širina svih polagača D. Vidimo, da je približna jednačina ubrzanja elemenata

mehanizama stvaranja petlji pri ovom ispunjena.
Ciklograme prihvatamo za osnovu sinteze izvršnih mehanizama kretanja radnih organa,
analitički i geometrijski metod koji je dosta tačno razrađen. Ciklogrami su neophodni takođe
pri regulisanju i podešavanju mašine i oceni stepena njihovog savršenstva.
Stvarni ciklogram u izvesnoj meri će se razlikovati od teoretskog radi preciziranja pri izradi
zakona premeštanja vodećeg elementa, greške pri izradi delova i montaše, a takođe uticaja
zazora i dinamičkih faktora.
Slika 67. Sastavni deo ciklusa Slika 68. Sastavni deo ciklusa
(prva varijanta). (druga varijanta)
Učešće oblika petlji pri projektovanju pletaćih sistema

osnovopletaćih mašina
Zadatak razrade metode proračuna i projektovanja osnovopletaćih mašina uslovljen je

komplesnošću istraživanja rada svih mehanizama mašine.
Pri projektovanju pletaćih sistema osnovopletaćih mašina neophodno je uzeti u obzir uticaj
tehnoloških faktora. Na osnovopletaćim mašinama petlje stvaramo iz različitih osnovinih
pređa istovremeno na svim iglama iglenice, to jest, imamo mesto frontalnog procesa stvaranja
petlji. Od vrste petlji (zatvorena ili otvorena) i karaktera njihovog povezivanja zavisi
struktura izrađivanog osnovopkletenog pletiva. Dužina veznog dela i vrsta petlji zavisi od
polaganja osnovinih pređa na iglama.
Na taj način, povezivanje vrste petlji, dobijenih od nekoliko osnova, povezujemo petlje
različite po dužini veznim delovima stvarajući mnogobrojne različite vrste osnovopletenih
prepletaja.
Pri projektovanju mehanizama i njihovog sastavljanja neophodno je uzeti u obzir
mogućnost proizvodnje na datoj mašini različitu ukupnost prepletaja i uzoraka sa
maksimalnom produtivnošću.
Uslovi stvaranja različitih vrsta petlji su nejednaki. Qanaliza procesa stvaranja petlji
pokazuje, da moment polaganja pređe na igle zauzima značajni deo vremena punog ciklusa
stvaranja petlji i određivanje parametara premeštanja radnih organa i zakonitosti potrošnje
osnovinih pređa za jedan ciklus.
Pri razmatranju geometrijskog modela polaganja (slika 52, b 53, b) ustanovljeno je, da
parametar e određujemo po ranije datoj formuli i odražava karakter prerađivanog prepletaja
ili uzorka. Pri jednom te istom skretanju polagača „pod iglu“ mogu biti stvorene zatvorene ili

otvorene petlje, na susednim iglama obuhvatni ugao igle pređom može biti φ = π/2 ; φ= π, φ
= 3/2π.
Ishod iz ovih uslova, sva različita povezivanja petlji mogućno je objediniti u pet grupe.
Sastav grupe sa grafičkim zapisom prepletaja i karakteristikom svake od grupa prikazano je u
narednoj tabeli, gde razmatrane petlje označavamo zvezdicom, a varijante prepletaja u
grafičkom prikazu prikazane šrafiranom linijom.
 Uslovi stvaranja petlji prve grupe: obuhvatni ugao pređe iglom φ = π/2, koeficijent k
= +0,5, što odgovara vrednosti e = t(n+0,5).
 Uslovi stvaranja petlji druge grupe : obuhvatni ugao φ= π/2, koeficijent k = – 0,5,
što odgovara vrednosti e = t(n – 0,5).
 Uslovi stvaranja petlji treće grupe: φ = π; k = – 0,5; e = t(n – 0,5).
 Uslovi stvaranja petlji četvrtr grupe: φ = 3/2π; k = – 0,5; e = t(n – 0,5).
 Uslovi stvaranja petlji pete grupe: φ = 3/2π ; k = – 1,5; e = t(n – 1,5).
Vrednosti X za slučajeve stvaranja petlji, koji ulaze u prikazanoj tabeli grupa, može biti
izračunato, naprimer, po formuli koju smo već ranije dali. Pri većoj vrednosti X bezbedno
je ostvarivanje operacije polaganja pređe na iglama.
Proračuni pokazuju, da vrednosti X pri stvaranju različitih vrsta petlji znatno se razlikuje
jedan od drugog. Jedan od boljih uslova stvaranja petlji su oni koji ulaze u drugoj grupi.
Takođe prihvatamo uslovno, da za petlje druge grupe Xu = 1, to za petlje prve grupe Xu =
0,88; za petlje četvrte grupe Xu = 0,35; za petlje pete grupe Xu = 0,50. Računi izvedeni pri
m = 8mm, n = 3 i jednakim ostalim uslovima.
Uslovi stvaranja petlji treće grupe (lančić) posebno i za njihove vrednosti n = 3 ne može
biti, zatim vrednost X može biti dobijen pri drugim početnim uslovima i u tabeli nisu
prikazani.
Na osnovu navedenog možemo izvesti sledeće izvode:
Proračune pletaćih sistema brzohodnih osnovopletaćih mašina neophodno je izvesti iz uslova
stvaranja petlji četvrte grupe, za koju je obuhvatni ugao pređ iglom φ = 3/2π, a e = t(n –
0,5). Vrednost X pri stvaranju petlji četvrte grupe sama po sebi je mala , zatim proračuni po
prikazanim uslovima obezbeđuju radnu sposobnost projektovanja bilo kog prepletaja.
Zakonitost potrošnje pređe za ciklus stvaranja petlji je različit za različite grupe prepletaja, i
to je potrebno uzeti u obzir pri projektovanju sistema osnovopletaćih mašina.
Primer proračuna premeštanja pletaćih organa osnovopletaće mašine finoće 28 pokazuje, da
su oni bliski prema premeštanju radnih organa stvarne mašine, koje se koriste u trikotažnoj
industriji.
Upoređenje podataka pokazuje, da podizanje igala na visinu h1 na postojećoj mašini
proističe do položaja polupetlje niže od vrha kukice igle, a ne niže čašice igle. Takođe
prihvatni ovaj položaj, po računskim formulama za podizanje igle daje manju veličinu za
veličinu i–a (slika 53).
Trajni kontakt prese sa iglom u proračunima je maksimalno moguć.
Ovaj primer pokazuje, da računske formule pravilno odražavaju zakonitost , koja deluje u
procesu stvaranja petlji na brzohodnim osnovopletaćim mašinama.
Određivanje veličine premeštanja pletaćih organa mašine javlja se prvom etapom
projektovanja pletaćih sistema. Sledeći korak u proračunima mora obuhvatiti pitanja
projektovanja povezivanja dijagrama kretanja radnih organa mašine i izbora najboljeg zakona
njihovog premeštanja. Završnom etapom pojavljuje se sinteza osnovnih mehanizama za
kretanje pletaćih organa. Izvedene empirijske računske formule uključuju u sebi
konstruktivne veličine pletaćih organa, zatim uz njihovu pomoć rešavamo pitanja o
mogućnostima promene oblika i veličine radnih organa.

Parametri dodavanja pređe

Najopštiji slučaj dodavanja pređe je dodavanje pređe iz tačke H (slika 69), koje se ne
poklapa sa koordinatama ravni, pri rasporedu igala stvorene površinom kružne iglenice
proizvojlnog prečnika R. Ravan XOZ izvedena tangentno prema stvaranju u tom mestu
iglenice, gde se kukica igle, zahvatajući pređu, spušta do nivova odbojne ravni. Tada ravan
YOX poklapa se sa odbojnom ravni, a ravan YOZ biće radijalnoj ravni, koja prolazi kroz
ravan igle.
Projekovanjem pređe OP na odbojnu i tangentnu ravan, dobijamo uglove među njenim
projekcijama i osom OX, koje nazivamo kao : βn-nagibni ugao pređe prema odbojnoj ravni,
u kojoj su raspoređene petlje pletiva ( skraćeno- nagibni uglom; βa- aproksimativni ugao
pređe prema tangentnoj ravni, koji nam pokazuje, koliko daleko je raspoređena pređa od
igala( skraćeno- ugao aproksimacije ili približavanja).
Nagibni ugao i aproksimacija pređe javljaju se kao parametri dodavanja pređe i karakterišu
uslove uzajamnog delovanja pređe sa kukicama igala. Očigledno, da za ispunjenje osnovnih
pravila dobijanja platiranih petlji neophodno je stvoriti na mašini različite uglove dodavanja
osnovne i platirane pređe.

Slika 69. Parametri dodavanja pređe na kružno pletaćoj mašini
Dodavanje pređe na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama

Na mašinama, gde su igle raspoređene u ravni, praktično je nemoguće položiti pređu bez
učešća platine.
U procesu polaganja pređe dovodimo u ravni igle kulirnim platinama ili zamahom polagača
(osnovopletaće mašine). U prvom slučaju aproksimativnim uglom pređe prema ravni igle
nemamo definitivno značaj za stvaranje platirane petlje, zatim pošto bi bila daleko ne bi bila
premeštena ta ili druga pređa od igala, ona svo vreme biće jednako podvedena prema njenim
platinama.
Shodno tome, na mašinama, gde se igle raspoređuju u ravni, neophodan položaj pređe za
pletenje platirane petlje obezbeđujemo različitom veličinom nagibnog ugla dodavanih
osnovnih i platiranih pređa, pri tome uvek se moramo pridržavati uslova:
Βn.o> βn.p .βn.p .
Razmotrićemo, na koji način ovo možemo postići.
Postavljanje vodiča pređe sa različitom veličinom preticanja

Kao za primer može nam poslužiti postavljanje vodiča pređe na koton mašini.
Preticanjem nazivamo rastojanje od vodiča pređe do prve kulirne platine. Označavamo ga
slovom P. Na slici 70 prikazana je šema postavljanja vodiča pređe na koton mašini. V o-
osnovni vodič, Vp- platirajući vodič. Vidimo , da preticanje osnovne pređe Po je manje od
preticanja platirajućeg vodiča Pp :
Po < Pp ,
Shodno tome,
βn.o > βn.p .

Ukoliko nagibni ugao osnovne pređe β n.o je veći od nagibnog ugla platirajuće pređe β n.p, to
će se prva položiti bliže prema kukici igle, a druga dalje ( izgled AA).
Za bezbedno polaganje osnovne pređe više platirane povećava se nagibni ugao βn.o na
račun postavljanja čuna osnovnog vodiča pređe malo više od ivice razdelne platine.
Osnovni vodič pređe postavlja se bliže prema ivici gornjeg udubljenja platinske glave,
platirana i osnovna pređa imaju različite aproksimacije.
Na koton mašini veličina ovih uglova nema veći značaj, pošto se u procesu polaganja pređa
zahvata nosem kulirnih platina i pritiska se prema telu igle.
Postavljanje vodiča pređe na različitom nivou relativno glavama

igala pri konstantnoj veličini preticanja
Za primer može nam polužiti dodavanje pređe na čaraparskom automatu. Vodiči pređe
postavljeni su sa različitim preticanjem.
Na slici 70, a prikazana je putanja kretanja gornje tačke udaljavanja kukice a, ose jezička
b, krajeva jezička c relativno odbojnoj ravni u odvijanju na vertikalnu ravan. Igle su
označene 0, 1, 2, 3 i 4.
Na slici 70, b data je putanja kretanja leđa igle, potiljka i nosa kukice u projekciji na
horizontalnu ravan. Putanja na vertikalnu i horizontalnu ravan spojena je po liniji igle 0,
glavama koje se nalaze na nivou odbojne ravni (moment povezivanja i početak kuliranja).
Silazak pređe sa usmerenim prstenom vodiča pređe označavamo: za osnovnu pređu Po
tačkama 5 i 5’; za platiranu pređu Pp tačkama 6 i 6’. ti –igleni korak.
Vodiči pređe Po i Pp postavljaju se sa različitom aproksimacijom
Op>Oo ,
Shodno tome
Βn.o > βn.p .
Zatim platirana pređa izlazi na strani lica petlje, a osnovna na naličju.

Tačke 5’ i 6’ raspoređene su po obimu vodećeg prstena vodiča, i nesmotreno je to, da se
vodiči pređe postavljaju sa različitom aproksimacijom, aproksimativni uglovi osnovne i
platirajuće pređe skoro su jednaki. Ovo objašnjavamo time, da obe pređe imaju različite
dodirne tačke sa vodećim cilindrom.
Za osnovnu pređu tačka dodira se pojavljuje tačkom kuliranja (tačke K i K1). Radi se o
tome, što pri ustanovljenju veličine Po i βn.o osnovne pređe se ne polažu na tela igala, a
zahvataju se kukicom poslednje u procesu njeng opuštanja. Ovo je dobro vidljivo na liniji
preseka osnovne pređe (slika 70,c).
Tačke 0o, 1o, 2o, 3o pokazuju položaj preseka osnovne peđe u prostoru relativno iglama 0,
1, 2, 3 (slika .70,a).
Linija preseka pređe pojavljuje se uslovnim prikazivanjem, isto tako očigledno prikazuje
sliku zbližavanja pređe i kukice igala procesu zahvatanja. Osnovna pređa

Slika 70. Putanja kretanja pojedinih tačaka igle pri pletenju platirane petlje
na čaraparskom automatu LRV
dodiruje se sa iglom I0 u tački 00, u momentu, kada se glava igle spušta do nivoa odbojne
linije.
Platirana pređa Pp dodiruje odvodni cilindar u tački 7’ i polaže se na telo igle iznad ose
jezička. Dalje pređa svo vreme pritiska prema unutrašnjoj vodećoj glavi igle i u procesu
spuštanja poslednja klizi po njoj kao sa usmerenjem (tačke 3 p, 2p, 1p, 0p, kao na slici 70,c).
Prema momentu povezivanja osnovna pređa biće raspoređena bliže prema kukici igle, a
platirajuća dalje. Višlji nivo razmeštanja prstena vodiča pređe za platiranu pređu
objašnjavamo neophodnim rasporedom pređe iznad ose jezička u momentu presovanja, što bi
isključilo mogućnost priklještenja. Kada se jezičak igle 3 zatvori, pređa leži iznad ose
jezička.
Isto tako, u procesu unošenja platirana pređa se nalazi pod kontrolora igle, osnovna pređa
se kreće u zoni kukice slobodno. Zatim razlika među uglovima aproksimacije nema veći
značaj i osnovni uticaj neophodno podeliti vredenostima veličine nagibnih uglova osnovne i
platirane pređe, održavati osnovne uslove, pri kojima je
Βn.o > βn.p .
Na slici 71,a prikazana je putanja kretanja više tačaka udaljavanja kukice a relativno
odbojnoj liniji u razvijanju na vertikalnu ravan, položajem vodiča pređe, osnovne i platirajuće
pređe relativno iglama 1-8.
Na slici 71,b data je putanja kretanaja potiljka i nosa kukice igle u projekciji a horizontalnu
ravan i položajem vodiča pređe (presek po AA). Na slici 71,c prikazana je linija preseka
osnovne i platirane pređe relativno iglama 1, to jest igle, čija se glava spušta do nivoa
odbojne linije (moment povezivanja, početak kuliranja).

Mi vidimo, da u procesu unošenja osnovna i platirajuća pređa se kreću u zoni kukice

slobodno, pri tome platirana pređa prestiže osnovnu, pošto je
Βn.p > βn.o .
Da bi se osnovna pređa našla bliže prema kukici igle, i platirana dalje ( osnovno pravilo
dobijanja platirane petlje) na mašini se stvaraju različiti uglovi aproksimacije:
βa.o > βa.p .
Slika 71. Putanja kretanja pojedinih tačaka igle, položaj vodiča predje i predje
pri pletenju platirane petlje na kružnoj pletaćoj mašini
Sa tim ciljem u donji desni deo vodiča pređe izrađen je urez u tački silaza osnovne pređe 9’
raspoređen dalje od igle, nego tačka silaza platirane pređe 10’ (slika 71,b).
Za razliku od svih ranije razmotrenih slučajeva dodavanja pređe na nekim mašinama
platirana pređa se dodaje pod većim nagibnim uglom, nego osnovna. Na prvi izgled ovo
protivureči osnovnim pravilom dobijanja platirane petlje. Isto tako zahvaljujući ovim
uslovima platirana pređa se kreće sa nekim prestizanjem u odnosu prema osnovnoj pređi i,
dolazeći bliže prema telu igle, dolazeći sa unutrašnje strane vodeće kukice u tački 1’ (slika
71,c), a zatim klizi po njoj kao po usmerenju i dolazi u tačku 1. Na ovaj način, u poslednjoj
trenutnoj operaciji unošenja, prema momentu zahvatanja pređe kukicom igle, stvaraju se
uslovi, analogni onim, koji imaju svoje mesto na čaraparskim automatima.

Dodavanje pređe na dvoigleničnim

kružno pletaćim mašinama
Sve dvoiglenične mašine možemo podeliti na dve osnovne grupe po uzajamnom rasporedu
iglenice relativno jedna prema drugoj :
 iglenice su raspoređene u jednoj ravni , to jest pod uglom α među njima jednakim
180o;
 iglenice su raspoređene pod uglom jedna prema drugoj, to jest uglom α koji nije
jednak 180o.
Po uzajamnom delovanju igala obeju iglenica sa pređom drugu grupu možemo podeliti na
dve podgrupe:
 jedna iglenica je aktivna, druga pasivna;
 obe iglenice aktivne.
Razmotrićemo , kako se izvršavaju osnovna pravila dobijanja platiranih petlji u oba slučaja.
Iglenice su raspoređene u jednoj ravni (α= 180 o )
Na slici 72,a data je šema polaganja osnovne Po i platirajuće Pp pređe na iglama mašine,
kada su obe iglenice raspoređene u jednoj ravni (dvocilindrični automati). Igle 1, 3 pletu u
gornjem, a igle 2, 4 u donjem cilindru. Vodič pređe 5 ima dva otvora: jedan za osnovnu-7 i
jedan za platirajuću pređu-6 (slika 72,b), koji su raspoređeni na jednoj horizontalnoj osi. Sa
keramičkog dela radne površine vodič pređe je urezan, kao rezultat stvaranja ispusta I.
Zatim osnovna i platirana pređa dodaje se prema iglama mašine sa različitim uglovima
aproksimacije ( βa.p < βa.o). Shodno tome, osnovna pređa polaže se bliže prema kukicama
igala obeju iglenica, a platirane dalje. Rastojanje među otvorima 6 i 7 jednako je 1mm. Ova
veličina dovoljno je mala po upoređenju sa veličinom preticanja, zato je možemo računati, da
je nagibni ugao za paltirajuću i osnovnu pređu jednak.
Na slici 72,c vidimo raspored pređe u petljinim nizovima, stvorenih na iglama 2, 3, 4. Ako
uvedemo pređe dve boje: osnovnu-bela, platiranu-crna, to će nizovi, koji se stvaraju na
naličju biti bele boje, a na licu crne boje.
Na ovaj način možemo dobiti različite uzorke, smenjivanjem u pletivu petlje lica i naličja.
Iglenice raspoređene pod uglom α < 180o

Razmotrićemo dve varijante.
 Jedna iglenica aktivna, druga pasivna. Za primer može nam poslužiti Interlok
mašina.
Aktivnom iglenicom se pojavljuje cilindična iglenica, pošto ona prva zahvata kukicama
pređu , spušta se na preplitanje, i njenim polaganjem na iglama tanjiraste iglenice. Igle
tanjiraste iglenice su pasivne, pošto one ne dobijaju pređu neposredno od vodiča pređe.
Na slici 73 prikazani su pojedini momenti procesa pletenja na mašini interlok. Uzajmnim
položajem igle cilindra i tanjirastih igala pri zahvatu pređe kukicama igala cilindra prikazan
na slici 73,a, pri polaganju i kuliranju pređe na tanjirastim iglama, na slici 73,b.

Slika 72. Šema polaganja pređe i njihov raspored u petljinim nizovima pri
pletenju na dvocilindričnom automatu
Kako vidimo, za izvršavanje osnovnog pravila platiranja neophodno je dodati osnovnu i

platirajuću pređu sa različitim uglovima aproksimacije relativno iglama cilindra. Pri tome
pređa na tanjirastim iglama biće položena tako, da osnovna pređa bude raspoređena bliže
prema kukici igle, a platirajuća dalje.
Ovde nagibni uglovi ne igraju odlučujuću važnost, pošto se obe pređe dovode iglama
cilindra u ravni tanjirastih igala i zatim kuliraju. Tanjiraste igle raspoređene su u
horizontalnoj ravni radijalno.
Kako vidimo na slici 73,c platirana pređa se polaže na jezičke tanjirastih igala. U početku
presovanja (slika 73,d) jezičak igle tanjiraste iglenice deli pređu: osnovnu, koja se nalazi u
zoni otvorene kukice igle, i platiranu, koja ostaje pozadi jezička. Pri unošenju pređe pod
kukicu igle cilindra (slika. 73,e) platirana pređa se pokazuje položenom dalje od kukice igle,
zatim ona izlazi na licu pletiva. Na slici 73,f prikazano je zbacivanje petlji sa igala obeju
iglenica.
Na ovaj način osnovna pređa se prepliće na obema iglenicama, a platirajuća samo na iglama
cilindra, pošto kao buduća položena iza jezičaka tanjirastih igala ona se zbacuje sa igala bez
preplitanja i u prepletaju se raspoređuje u vidu veznih delova (flotiranje).
Pletivo ovakve vrste podvrgava se čupavljenju sa strane izrađene iglama cilindra. Pliš se
stvara kao na račun petlji, tako i veznih delova, stvorenih platiranom pređom.
 Obe iglenice su aktivne. U tom slučaju svaka dobija pređu neposredno od vodiča
pređe. Primerom može nam poslužiti iglenica ravno pletaćih mašina.

Na slici 74,a prikazana je putanja kretanja gornje tačke glave igle, ose i kraja jezička
relativno odbojnoj liniji u razvoju na vertikalnu ravan pri kretanju igle po podizaču igala.
Strelicom je prikazan pravac kretanja glave mašine. Dubina kuliranja označena je sa hk,
osnovna pređa sa Po, platirajuća sa Pp.
Na slici. 74,b prikazan je uzajamni položaj igala, kada se kraj jezička nalazi na nivou
odbojne ravni ( na slic. 74,a ovaj položaj je označen linijom 1-1). Pređa se dodaje na iglama
mašine sa različitim nagibnim uglovima.
Veličina nagibnog ugla izabira se tako, da u momentu zatvaranja jezička obe pređe se
nalaze u zoni Δ njihovog zahvata kukicama igala. Veličina Δ određuje visinu kukice d.
Položaj igle sa zatvorenim jezičkom prikazan je isprekidanom linijom ( na slici 74,a –linija
2-2). Da bi se obezbedili jednaki uslovi polaganja pređe na iglama obeju iglenica I i II
neophodno je rasporediti obe pređe u ravni simetrije 0-0.
Različiti uglovi dodavanja pređe obezbeđujemo konstrukcijom vodiča pređe (slika 74,
c).Na vodiču pređe postavljamo prorez 3 za platiranu pređu i čun sa prorezom 4 za osnovnu
pređu. Pri promeni pravca kretanja vodiča osnovna pređa prolazi po prorezu i zauzima
neophodan položaj relativno platiranoj.
Pletivo ovakve vrste podvrgava se čupavljenju sa strane izrađene iglama cilindra. Pliš se
stvara kao na račun petlji, tako i veznih delova, stvorenih platiranom pređom.
 Obe iglenice su aktivne. U tom slučaju svaka dobija pređu neposredno od vodiča
pređe. Primerom može nam poslužiti iglenica ravno pletaćih mašina.
Na slici 74,a prikazana je putanja kretanja gornje tačke glave igle, ose i kraja jezička
relativno odbojnoj liniji u razvoju na vertikalnu ravan pri kretanju igle po podizaču igala.
Strelicom je prikazan pravac kretanja glave mašine. Dubina kuliranja označena je sa hk,
osnovna pređa sa Po, platirajuća sa Pp.
Na slici. 74,b prikazan je uzajamni položaj igala, kada se kraj jezička nalazi na nivou
odbojne ravni ( na slic. 74,a ovaj položaj je označen linijom 1-1). Pređa se dodaje na iglama
mašine sa različitim nagibnim uglovima.
Veličina nagibnog ugla izabira se tako, da u momentu zatvaranja jezička obe pređe se
nalaze u zoni Δ njihovog zahvata kukicama igala. Veličina Δ određuje visinu kukice d.
Položaj igle sa zatvorenim jezičkom prikazan je isprekidanom linijom ( na slici 74,a –linija
2-2). Da bi se obezbedili jednaki uslovi polaganja pređe na iglama obeju iglenica I i II
neophodno je rasporediti obe pređe u ravni simetrije 0-0.
Različiti uglovi dodavanja pređe obezbeđujemo konstrukcijom vodiča pređe (slika 74,
c).Na vodiču pređe postavljamo prorez 3 za platiranu pređu i čun sa prorezom 4 za osnovnu
pređu. Pri promeni pravca kretanja vodiča osnovna pređa prolazi po prorezu i zauzima
neophodan položaj relativno platiranoj.

Slika 73. Momenti procesa stvaranja platiranog pletiva

na mašini interlok

Oblici i varijante rasporeda raporata u polju pletenja

Uzorke na pletivu stvaramo putem povezivanja u zadatom redosledu različite elemente
strukture pletiva, naprimer ažurne otvore u pletivu ažurnih prepletaja, ananasnih, filetnih,
baznih delova petlji raznih boja u pletivu platiranih prepletaja, uvećanih (plišani uvojci ili
dlačice) i običnih veznih delova u pletivu plišanih prepletaja i tako dalje.
Uzorke raspoređene u ravni pletiva, stvoreni petljinim redovima i petljinim nizovima
nazivamo ih poljem pletenja. Inače govoreći, polje pletenja predstavlja samo za sebe površinu
iz jednako pletenih mnoštvo kvadratića, veličine svakog jednake visini petljinog reda B i
petljinom koraku A. Zatim uzorke pletiva prenosimo na specijalni papir, čija je veličina
kvadrata u milimetrima jednaka A i B. Za pojednostavljenje uzorke možemo ispuniti na
milimetarskoj hartiji, koja ime jednake veličine kvadrata. Uzorak pletiva, prikazan na podlozi
papira, nazivamo njegovom patronom.
Uzorke bilo kog oblika karakterišemo raportom. Pod raportom uzorka podrazumevamo
jednako pletene geometrijske figure, čijim ponavljanjem možemo pokriti sva polja pletenja
bez razmaka i umetanja.
Na slici 75, a – d prikazano je nekoliko varijanti raspoređene raportom u polju pletenja .
Ako premestimo početak dekartovog sistema koordinata u donji levi ugao raporta, taj položaj
_ _
i neke veličine raporta biće karakterisane vektorima a  x 2 , y 2 , b  x1 , y1 . Najveću praktičnu
primenu dobijaju četvorostrani raporti, čije se konture poklapaju sa pravcima petljinih redova
i petljinih nizova (slika 75, b, d, f).
_ _
. Ovi jednostavni raporti mogu se karakterisati visinom y  Rh i širinom x  Rš . Raporti sa
koordinatama (0, y1), (x2, 0) popunjavaju polje pletenja po pravcima, koji se poklapaju sa
pravcima petljinih redova i petljinih nizova; oni imaju najveću praktičnu primenu.
Pravougaoni raporti, kod kojih vektori imaju koordinate (0, y1), (x2, y2), karakterišemo
usponom y2 (slika 75,d), a koordinate (x1, y1), (x2, 0) pomeranjem x1 (slika 75, b).
Po obliku i veličini raporta uzorka određujemo tip i parametre mehanizma izbora radnih
organa za uzorkovanje, neophodnih za njegovo dobijanje. Suprotnim zadatkom javlja se
određivanje po izvesnim parametrima mehanizama izbora oblika i veličine raporta uzorka.
Ulogu mehanizma za uzorkovanje ispunjavaju igle, platine ,štiftovi ili čivije, polagači(lege
šine), vodiči pređe i drugi radni organi mašine. U zavisnosti od toga, kako se izvršava proces
pletenja, mehanizmi uzajmno deluju sa mehanizmom za uzorkovanje (MU) pletačih mašina
istovremeno ili redosledno. Po ovo obeležju mehanizme izbora delimo na dve vrste:
redoslednog izbora i istovremenog izbora.
Redosledni i istovremeni izbor MU može se ostvariti nezavisnim i selektornim načinom.
Mehnaizme programskog izbora, ostvarujemo selektornim izborom MU, podeljeni na
mehanizme selektorno grupne i selektorno individualne. Mehanizmi nezavisnog izbora
izvršavaju samo individualni izbor MU.

Slika 74. Putanja kretanja pojedinih tačaka igle, šema uzajamnog položaja igle i
konstrukcija vodiča pređe pri pletenju platiranog prepletaja
na ravno pletaćoj mašini

Slika 75. Oblici i varijante rasporeda raporata u polju pletenja
Proračun uzoraka pri selektorno-grupnom izboru radnih organa

U svojstvu radnih organa pri njihovom grupnom izboru mogu se koristiti igle, platine,
štiftovi, kukice, dekeri (smetnjaci) polagači lege šine, iglovoditelji, vodiči pređe i tako dalje.
Širina raporta uzorka u tom slučaju određuje se karakterom rasporeda(selekcije) MU jedne ili
nekoliko pozicija. Visina raporta uzorka određuje se brojem pletaćih sistema pri redoslednom
načinu izbora.
Mehanizmi selektorno-grupnog izbora jednostavni su po konstrukciji, oni nemaju
mehanizam upravljanja . Zatim MU postoji za dati pletaći sistem pri redoslednom načinu
izbora i za sve redove raporta uzorka pri istovremenom načinu izbora. Zahvaljujući
naizmeničnosti MU u određenoj redoslednosti širina i visina raporta uzorka, dobijenog na
mašinama sa redoslednim procesom pletenja, može biti znatno uvećana. U tom slučaju opšta
visina raporta uzorka pravougaonog oblika je
Rh.o = Ns / Ns.r.r ,
gde je Ns- broj pletaćih sistema;
Ns.r.r- broj sistema, neophodnih za stvaranje jednog reda raporta uzorka.
Na slici 76 a, b prikazan je raspored igala sa dvema različitim po visinama stopala i
potiskivača na višesistemnoj kružno pletaćoj mašini, a takođe i grafički prikaz prepletaja za
dobijanje uzorka, patrona koja je prikazana na slici 76,c. Igle i potiskivači premeštaju se
podizačima brava u dva kanala brava u tanjirastoj iglenici. Broj pozicije igala i potiskivača n
= 3, shodno tome, broj različitih petljinih nizova u širini raporta uzorka mora biti deljiv sa 3;

Rš.o= 3. Širina raporta uzorka izabira se više od Rš.o usled ponavljanja jednakih povezanih
nizova (računajući petljine nizove na licu i naličju); Rš = 24. Pri Ns.r.r = 1, Ns = 28 broj
petljinih redova, različit po uzorku i visini raporta, jednak je 3, ali opšta visina raporta
uzorka izabrana je više radi ponavljanja petljinih redova sa jednakim povezivanjem uzorka i
bez uzorka. Rh = 28.
Raspored podizača brava tanjiraste iglenice za igle i potiskivače u svakom od 28 pletaćih
sistema prikazan je na slici 76,d.
Pri istovremenom načinu pletenja i odsustvu mehanizma upravljanja uzorak se takođe
zadaje rasporedom MU. Širina raporta uzorka zavisi od tog rasporeda, ali njegova visina
ostaje konstantna i jednaka visini petljinog reda.
Selektorno – individualno odabiranje radnih organa

Za mehanizam ove grupe širina raporta uzorka, kao i za mehanizme sa selektorno-grupnim
načinom izbora, određujemo razmeštajem (selekcijom ) MU, konstantno za dati uzorak.
Unutar još svake odabrane grupe MU u svakom petljinom redu odabiramo individualno. U
mehanizam izbora ove grupe ubrajamo mehanizme skretanja polagača osnovopletaće mašine,
Muster bubanj, ili mehanizam programskog izbora višesistemnih kružno pletaćih mašina,
ažur aparat kod koton mašine i drugi.
Na višesistemnim kružno pletaćim mašinama u svojstvu programske komande
primenjujemo prvenstveno selektorne doboše (valjke), koji se popunjavaju čivijama ili
klinovima, stavljanjem u otvore bubnja, ili selektornim pločicama , koje lomimo pre
stavljanja u bubanj sa odgovarajućim uzorkom. Mehanizam izbora sa takvim bubnjem
obezbeđuje dobijanje uzorka sa pravougaonim oblikom raporta bez pomeranja i uspona (slika
75,b) Selektorni bubanj deluje kroz selektorne (odabirajuće) pločice sa uzorkovanim
stopalima na selektoru (potiskivači) igala. Brojem uzorkovanih stopala selektora određujemo
širinu raporta uzorka.
Selektori imaju uzorkovane stope, od kojih svaka uzajamno deluje sa svoje strane
selektornom pločicom. Svaka od uzorkovanih stopa odgovara svom nivou rasporeda; od
rasporeda stopala zavisi širina raporta uzorka. Primeri rasporeda stopala selektora igala za
mehanizme izbora vrste bubnja prikazani su na slici 77. U jednoj varijanti stopala selektora
raspoređuju se jedan iza drugog po dijagonali. U tom slučaju fragment uzorka, popunjen
čivijama u vertikalnom redu bubnja, u polju pletenja raspoređujemo u horizontalnom redu
raporta uzorka. Širina toga reda ili širina raporta uzorka jednaka je broju stopala u
ponavljajućoj grupi njihovog rasporeda.; Rš = Nu.s, gde je Nu.s – broj uzorkovanih stopa
selektora , jednak broju selektornih pločica i odgovarajućem broju otvora u vertikalnom redu
bubnja.

Slika 76. Šema postavljanja igala i potiskivača, grafički prikaz prepletaja

, patron uzorka i položaj podizača brava za dobijanje uzorka na mašini
U drugoj varijanti ( pri rasporedu stopala, prikazanom u centru i nazvanim V-oblikom)

širina raporta Rš = 2(R-1), a pri korišćenju u gornjim stopama dva selektora na višem i nižem
nivou Rš = 2R.

Pri V-obliku raspored stopa selektora dobijamo simetrične uzorke relativno vertikalnoj osi.
Stope selektora mogu imati i druge varijante rasporeda (slika 77, desno); širina raporta
Slika 77. Varijante rasporeda stopala selektora
uzorka pri takvom rasporedu uvečava se, pošto su u njihovom povezivanju stope selektora
povezane na jednom istom nivou. Pri korišćenju rasporeda jednakih pozicija stopala selektora
širina raporta uzorka Rš može biti jednaka broju petljinih nizova, stvorenih na iglama cilindra
pletaće mašine. Pri tome treba imati u vidu, da raspored stopala selektora je povezan sa
karakterom dobijanja uzorka. Primenom stope jedne te iste pozicije, možemo dobiti jedno te
isto povezivanje u raportu uzorka.
Sa korišćenjem selektornih igala može biti složen (dobijen) takođe motiv uzorka. U tom
slučaju svaki od selektora ima u zavisnosti od uzorka nekoliko uzorkovanih stopala. Poslednji
od varijante rasporeda stopala selektora nije podobam time, što sa promenom uzorka trebamo
menjati raspored samih selektora. Visina raporta uzorka Rh za mehanizam selektorno-
individualnog izbora određujemo po formuli
Rh.u = Np.b Ns / Ns.r.r ,
gde je Np.b- broj podele selektornog bunja (pantljike) po obimu;

Ns- broj pletaćih sistema na mašini;
Ns.r.r- broj sistema neophodnih za pletenje jednog reda raporta uzorka.
Broj podele selektornog bubnja po obimu odgovara visini raporta uzorka, dobijenog u
jednom pletaćem sistemu, a proizvod Rš Rh = No –broju otvora u selektornom bubnju.
Uzorkovanje je mogućno mehanizmom izbora sa više bubnjeva, ako bubanj može stajati
do kraja u toku zadatog broja obrtaja iglenog cilindra, obrtati na različit broj podele kako u
jednu, tako i u suprotnu stranu. U tim slučajevima pri konstantnom broju podele Rh visina
raporta uzorka može se uvećavati; mogu biti takođe dobijeni uzorci sa ponavljenim petljinim
redovima i sa horizontalnom osom simetrije bez promene programa popunjavanjem
selektornog bubnja.
Proračun uzoraka pri individualnom nezavisnom izboru radnih organa

Najveću primenu među mehanizmima ove grupe dobijaju kolutasti mehanizmi izbora. Platine
kolutastog mehanizma, koji ima broj podele Np, uzajamno deluje sa iglama, čiji je broj u
iglenom cilindru pletaće mašine jednak I, pri tome broj kompleta pletaćih sistema je Nk.s.
Pod kompletom pletaćeg sistema podrazumevamo njihov broj, neophodan za dobijanje
jednog reda raporta uzorka.
Nk.s = Ns / Ns.r..r ,
gde je Ns- broj pletaćih sistema na pletaćoj mašini;

Ns.r.r – broj sistema, neophodan za pletenje jednog reda raporta uzorka.

Od odnosa broja No, I, Nk.s zavisi oblik, veličina i uzajamni raspored na pletivu raporta
uzorka. Označimo kroz R ostatak od podele I na No, to jest
R = I - [ I / No] No ,
gde je [I / No] = x označava ceo deo broja, ne prelazeći x.
Rezultati uzajamnog delovanja koluta sa iglama cilindra adekvatno opisujemo sledećim

matematičkim modelom. Razdvajanjem ravni V, u kojoj je uveden dekartov sistem
koordinata, na ravne kvadrate, uslovno prikazujući petlje (slika 75).
x = j1 (j = 0, ±1, ± 2….); y = i1 (i = 0, ±1, ±2….).
Koordinate (j, i ) donjeg ma kog levog ugla iz dobijenih kvadrata nazvaćemo koordinatama
ovih kvadrata. Kvadrati sa koordinatama (j, i ) postavljamo u odgovarajućem paru broja [M
(i), N(i, j)], dge je
M (i) = i – [i/Nk.s] Nk.s ;
N(i, j ) = j + [i / Nk.s] R – [j+[i /Nk.s]R /No] No.
Smisao uvedenih oznaka je sledeći: M (i) – broj kompleta sistema, koji pletu i-ti petljin
red; N(i, j )- broj pozicije kotura ili ploče M(i)-tog kompleta, koji učestvuje u stvaranju
petlji, koje leže u i-emtom petljinom redu i j-emtom petljinom nizu.
Uređenje para brojeva [M (i’), N(i’, j’ )] nazvaćemo označavanje ovih kvadrata.
Poklapanje oznake [M (i’), N(i’, j’ )], [M (i’), N(i’, j’ )] ekvivalentno jednačinama M(i) =
M(i’), N(i, j) = N(i’, j’).
Nazovimo teoriju matematičkog objekta poljem pletenja sa parametrima N o, R, Nk.s i
označimo ih preko V( No, R, Nk.s).
Struktrura raporta uzoraka u datom polju pletenja

U polju pletenja V(( No, R, Nk.s) bilo koji jednovezni množitelj iz NoNk.s kvadrata, koji imaju
različite oznake, stvara raport, to jest jednoveznu geometrijsku figuru, kojom ponavljanjem
možemo pokriti sva polja pletenja bez svetlosti i tragova. Ponavljanje- to je premeštanje
_
početka figure paralelno za veličinu ka ( gde je k-bilo koji ceo broj, a- dužina vektora a,
koji ima jedan pravac, slika 75), a zatim u drugom pravcu za veličinu eb (gde je e- bilo koji
_
ceo broj, b-dužina vektora b, ).
Razmotrićemo dve od tri figure date na slici…
P r v a f i g u r a (slika 77,a). Na figuri možemo izdvojiti četiri tačke A, B, C, D, koje

redoslednim povezivanjem daju paralelogram. Delovi konture ove figure, zatvoreni među
tačkama C, D i B, C, mogu biti dobijeni saglasno iz delova, zatvorenih među tačkama

Slika 78. Mogući oblici raporata i njihov skelet sa celim brojevima

koordinatnih temena
A, B i A,d. Polovina konture ove figure, povezuju tačke A, B, C, može biti proizvoljna pri
odsustvu preseka među delovima konture.
_ _
Površina ovakve figure jednaka je površini paralelograma, a vektori a, b, pomoću kojih
___ ___
pokrivamo polje pletenja, podudarno sa vektorima AB, AD .
D r u g a f i g u r a (slika 77,b). Na figuri mogućno je izdvojiti šest tačaka A, B, C, D, E,
F, čijim redoslednim povezivanjem delovima pravih daje centralno-simetrični nepresecajući
šestougaonik. Delovi konture, zatvoreni među tačkama E, D; F, E i A, F, mogu biti dobijeni
iz delova, zatvorenih među tačkama A, B; B, C i C, D. Polovina konture ove figure povezana
tačkama A, B, C, D, može biti proizvoljna pri odsustvu preseka među delovima konture.
Površina figure druge vrste jednaka je površini šestougaonika ABCDEF ili površini
____ ____ _ _
paralelograma ACGE, konstruisanim na vektorima AC i AE , a sa vektorima a,b
____ ____
ostvarujemo zatvaranje površine polja pletenja, podudarno sa vektorima AC i AE .
Paralelogram ili šestougaonik na dalje ćemo nazvati k o s t u r o m ili baznim delom
raporta uzorka. U polju pletenja paralelograma i šestougaonika imamo celishodno koordinate;
Nazovimo ih u tom slučaju z- paralelogramom i zc-šestougaonikom. Iz iskazanog sledi, da
raporte u polju pletenja V(No, R, Nk.s), određeni kolutnim ili pločastim mehanizmom izbora,
mogu imati mnoštvo oblika (slika 75, 77).
Na slici 79 prikazani su nekoliko simetričnih (a, c, d) i takozvani skoro pravougaoni (b)
oblici raporata, koji predstavljaju najveći interes u praksi. Za opisivanje mnoštvo oblika
raporata dosta tačno određujemo moguće oblike njihovih baznih delova, pošto od baznog
dela prema bilo kom raportu sa tim baznim delom u polju pletenja mogućno je preći putem
bilo koje dozvoljene promene njegovog dela pri uslovima, da konture raporta mogu biti samo
komadno-linijski pravci, u kojima je svaki deo pravih paralelan osi X i Y. Nesmotreno je
videti, da bazni deo raporta druge vrste (slika 78,b) možemo razmatrati kao dobijen iz
paralelograma ACGE putem dozvoljenog iskazivanja njegove strane. Zatim bazni deo polja
pletenja paralelograma javlja se osnovnim.

Slika 79. Simetrični (a, c,d) i skoro pravougaoni (b) oblik

raporta uzorka
U s l o v i, k o j i m a k a r a k t e r i š e m o r a p o r t u z o r k a u p o lj u p l e t e nj a.
Određujemo neophodnim i , dosta tačnim uslovima, karakterom bilo kog baznog polja
pletenja pri datim parametrima pločastog mehanizma izbora Nk.s, No, R i, suprotno daje se
mogućnost po bilo kom osnovnom baznom delu raporta izračunavanje parametara pločastog
mehanizma Nk.s, No, R. z- paralelograma(slika. 78,c) sa vrhovima i brojnim tačkama (0,0),
(x1, y1), (x1+x2; y1+y2), javlja se baznim delom u polju pletenja V(No, R, Nk.s) samo tada,
kada je
y1 = αNk.s ; y2 = γNk.s;
x1 = βNk.s– αR; x2 = δNo– γR,
gde je α, β, γ, δ- fiksirani celi brojevi, zadovoljeni uslovno
αδ–γβ = ± 1.
Prethodni izrazi, imaju samo celovito rešenje i nazivamo ga diofantovskim ( po grčkom

matematičaru Diofanta), možemo dovesti prema vrsti, koja dozvoljava lako izračunavanje
parametara pločastog mehanizma izbora po značenju koordinata raporta ( x1, y1), (x2, y2).
Vrsta ovih izraza biće
Nk.s = D (y1, y2),
gde je D- pozitivni najveći opšti deljitelj brojeva y1 i y2.
No = ‫ ׀‬x1y2 – x2y2‫ ׀‬/ D(y1,y2).
Vrednosti R jednoznačno određujemo iz sledećih sistema poređenja:

 y1
R  x1 (mod N o );
D y1 , y 2 
 y1
R  x 2 mod N o .
D y1 , y 2 
Ovaj sistem može biti rešen biranjem, pošto mogućne vrednosti karakterišemo baznim
delom raporta bilo koje date forme i ustanoviti parametre pločastog mehanizma izbora za
njegovo dobijanje. Odredićemo sve početne moguće pravougaone oblike raporata, koji
dobijaju najveću primenu (slika 75 d, b, e). Ovaj zadatak se svodi na određivanju svih takvih
celih pozitivnih brojeva, pri kojima paralelogram, karakterisan vektorima (0, y1) (x2, y2)
(slika 75, d), se javlja baznim delom polja pletenja V(N o, R, Nk.s). Pri datim vrednostima
vektora prva tri uslova primiće oblik
y1 = αNk.s ; y2 = γNk.s;
βNk.s= αR; x2 = δNo– γR,

αδ–γβ = ± 1.
Iz ovih sistema Diofantovih jednačina dobijamo
No R
α= ; = ;
D( N o , R) D ( N o , R)
N o N k .s
y1= ; x 2  D N o , R ,
D N o , R 
gde je D- opšti najbolji delitelj među brojem platina u ploči No i ostatka R.

Zamenom vrednosti α i β u sistem jednačina Diofantova dobićemo
R No
  1 ,
DN o , R  DN o , R 
ili
R  No 
  1 mod .
DN o , R   D N o , R  
Iz upoređenja zadnje jednačine γ određujemo u granica ma
No
1≤γ≤ 1
D ( N o , R)
Jednoznačno. Tada
y2 = γNk.s,
 No 
to jest y2 jednako je jednom od vrednosti Nk.s, 2Nk.s,3Nk.s…   1 N k .s .
 D N o , R  

Na ovaj način, osnovni bazni deo pravougaonog raporta i sama pojava pravougaonog
raporta i određivanje u polju pletenja jednoznačno je ishodište iz gore datih izraza.
Pri pravougaonom raportu (slika… 75,b), karakterisan vektorima (0, y1), (x2, 0) i uslovima
koji primaju oblik: y1 = αNo; γ = 0; x2 = δNo; βNo = αR; αβ =1. Shodno tome,
y1 = Nk.s ; x2 = No; R = 0.
Ovo označava, da pri pločastim mehanizmom izbora visina pravougaonog raporta bez
uspona (penjanja) jednaka je broju kompleta Nk.s pletaćih sistema mašine, a širina- broju
podele u ploči No. Ovakvi raporti imaju praktičnu primenu samo na kružno pletaćim
mašinama sa većim brojem pletaćih sistema.
Analogni rezultati dobijamo za pravougaone raporte sa premeštanjem (pomicanjem) P( x 1,
y1)(x2, 0) slika 75, e). U tom slučaju iz uslova datih jednačina sledi: γ = 0; α= δ = 1,
odakle je
x2 = No; x1 = No – R; y1= Nk.s .
Označimo neke rezultate opšte teorije pločastih mehanizama izbora, vezanih sa izvesnim
pravougaonim raportima. Kako sledi iz slike 75,d, x2 = Rš, y1 = Rh , y2 = X, gde su Rš, Rh,
X- odgovarajuća širina , visina raporta i uspon u prihvatanju za terminologiju pravougaonih
raporata. Kako je
N o N k .s N
Rš = D (No, R); Rh =  o N k .s ,
D ( R, N o ) R š
Odakle je
RšRh = No Nk.s ,
To jest, broj petlji u raportu uzorka jednak je proizvodu broja podele u ploči (kolutu) na broj
kompleta pletaćih sistema,
No = Rh.k Rš ,
gde je Rh.k – visina raporta za jedan komplet. Sa uzimanjem u obzir prihvaćene oznake
možemo dobiti
R N
 1-  o ;
Rš Rš
R  N 
  1  mod o  ,
Rš  Rš 
Kako je No/Rš = Rh.k, otuda je
N 
  o   1
 Rš  1
  2  .
x
 
R / Rš R / x2
Ovde γ- je nešto drugo, kao što je uspon, određujemo za jedan komplet pletaćih sistema pri
uslovima , gde se δ javlja kao bilo koji ceo broj, koji nije jednak 0, to jest, δ = (y+1) pri y =
0, 1, 2, …, h -1. Za uslove, koji brojno određuju bilo koji oblik u polju pletenja V (No, R,
Nk.s), opšte prihvaćene vrenosti širine, visine raporta i uspona nisu dovoljno tačni i ne mogu
karakterisati raport bilo kog oblika. Razmotrićemo nekoliko primera,

Primer 1. Parametri pločastog mehanizma izbora kružno pletaće mašine su: I = 575, No =
250, Nk.s = 4. Odrediti karakteristike raporta uzorka i popuniti komplet pločastih mehanizama
za dobijanje uzorka promenljivog platiranog prepletaja na bazi desno-levog glatkog
prepletaja.
Rešenje:
1.Određivanje parametara u polju pletenja V(No, R, Nk.s)
I/No = Ns.r.r +R; 575/250 = 2+75; R = 75.
Prema tome, V(250, 75, 4).
2. Prema ranije datim Diofantovim formulama
x2 = D (No, R); x2 = D(250, 75) = 25 = Rš
N o N k .s 250  4
y1 = Rh = ; y 1  Rh   40.
D( N o , R) D(250,75)
3.
75  250 
  1  mod ;
25  25 
   3  1 mod 10 .
10 : 3 = 3 +1; 3: 1 = 3. Shodno tome, γ = 3.
y2 = γ Nk.s; y2 = 3· 4 = 12.
4. Po određivanju parametara crtamo patron raporta uzorka na kvadratnom papiru za

patroniranje pri C = B/A ( slika 80); za glatki prepletaj usvajamo C = 0,865. Označavamo na
patroni koordinate vektora, određujemo raport, projektujemo uzorak. Sleva od patrone
numerišemo redove raporta uzorka, počeći sa prvog; dole numerišemo petljine nizove
raporta, počeći sa 0; desno od raporta označavamo pletaće sisteme , u kojima pletemo
petljine redove raporta.

Slika 80. Patron uzorka sa pravougaonim oblikom raporta
5. Broj pozicije ploče ili kotura u svakom datom kvadratu raporta može biti određen po već
datoj formuli; isto tako brzo možemo izraditi grafički. Desno upisujemo prvi (nulti) niz
raporta uzorka, u kojem stavljamo brojeve pozicije selektornih elemenata ploče. Ovo uvek
ispunjavamo, pošto pri svakom sledećem obrtaju iglenog cilindra za dati petljin niz i dati
pletaći sistem izvesna je pozicija j+R. Numerisanje pozicije selekcione ploče za nulti petljin
niz počinjemo sa 0.
6. Broj pozicije slekcionih elemenata ploče za svaki pletaći sistem upisujemo u tabeli počeći
od nultog niza raporta, koji odgovara početnom broju pozicije sekcije selekcione ploče.
Konačni broj pozicije svake sekcije određujemo kao jo,i+x2. grupe selekcionih elemenata
(sekcije) unosimo u tabelu po redosledu rasta; za svaki od njih ustanovljavamo broj reda
raporta, po kojem određujemo vrste pozicije selekcionih elemenata svake sekcije. Brojem 0
označavamo odsustvo platine u kanalu ploče, brojem 1-početak platine.
Primer 2. Dat je šestoredni raport (slika 81), određen vektorima ( x 1 = 9; y1 = 30), (x2 =
18; y2 = 2) i snadbeven okvirom (saćem) pokrivanja polje pletenja. Odrediti parametre
pločastog mehanizma za njegovo dobijanje.
Rešenje:
Određivanje broja pletaćih sistema
n = D (y1, y2) ; n = D (30, 2) = 2.
Ustanovljavamo broj pozicija pločastog selekcionog mehanizma po već poznatim izrazom
No = ‫ ׀‬x1y2 – x2y1‫׀‬/ Dy1, y2 = ‫׀‬9·2 – 18·‫׀‬/2 =261.
Određivanje R. Rešavanjem sistema jednačina određujemo vrednost R
-30/2 (R)  9 (mod 261)

- 2/3 (R)  18 (mod 261);
-15R  9 (mod 261);
-R  18 (mod261),
Odavde sledi, da je R = 261 -18 = 243.

Slika 81. Patron uzorka sa mrežastim oblikom raporta
Parametri pločastog mehanizma su No 261, R = 243, Nk.s = 2, a broj pletaćih igala može
biti 504, 765, 1026 i tako dalje, što je očigledno iz jednačine
I = No Ns.r.r+ R, gde je Ns.r.r = 1, 2, ….n.
Broj pozicije slekcionog elementa ploče, koji učestvuje u pletenju datog reda raporta ,
određujemo po formuli.
Za mehanizme izbora sa filmskom trakom (klasičan način) ili magnetnom trakom pri N o>
1 po odgovarajućom formulom najbolji deo broja od podele
[ I/No] jednak je 0. Shodno tome, R = I. U tom slučaju polje pletenja dobija oblik V ( N o, I,
Nk.s), naprimer za raport pravougaonog raporta dobijamo
y1 = Rh = No Nk.s /D ( No –I );
x2 = Rš = D ( No, I ).
Veličine y2 i γ određujemo iz
R  No 
-γ 1  mod .
D( N o , I )  D( N o , I ) 
Primer 3. Odrediti parametre baznog dela raporta uzorka selekcionog mehanizma sa

filmskom trakom pri I = 1100, No = 3600, Ns = 4, Ns.r.r = 1.
Rešenje:
1.Određivanje parametra polja pletenja V ( No, R, Nk.s). Na osnovu poznate jednačine R = I=
1100; shodno tome, V ( 3600, 1100, 4).
2.Po datim formulama nalazimo, da je
y1 = Rh = No Nk.s / D (No , I ); y1= 3600·4 /D (3600, 1100) = 144;

x2 = D ( No, I); x2 = D (3600, 1100) = 100;
-γ = 1100 / 100  1(mod 36); i = 13;
y2 = γ Nk.s = 52.

Po datim opštim formulama izračunavamo parametre raporta uzorka za mehanizam sa

elektronskim sistemom programiranja izbora magenetnom trakom u svojstvu nosioca
programa. Obično za ovaj sistem D ( No, I ) = I.
Načini stvaranja različite dubine kuliranja

osnovne i plišane pređe
Na kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama, kao i na jednocilindričnim automatima,
ostavljak platine specijalne konstrukcije. Na slici 82, isprekidanim linijama prikazan je profil
nosa obične platine, punom linijom-plišane.
Na slici 83 prikazana je putanja kretanja povijanja kukice u rasporedu na vertikalnu ravan.
Deo kk odgovara spuštanju igle po spuštaču igala, deo kn- prelazu igle sa spuštača igala na
poćetnoj liniji podizanja podizačem igala, deo nn- podizanje igle po liniji podizača igala.
Vertikalnom linijom 1, 2, 3, 4, 5, 6 označavamo igle; ti-igleni korak mašine, Vp-vodič
plišane pređe, Vo-osnovne pređe; OO- linija odbojne ravni, O’-O’- linija ravni kuliranja za
plišanu peđu.
Plišana pređa dodaje se na igle mašine pod nagibnim uglom β n.p, osnovne- βn.o.
Slika 82. Šema dobijanja plišane petlje uz pomoć platine

na čaraparskom automatu
U momentu, kada igla zahvata kukicom plišanu pređu, nos platine raspoređuje se među
pređama, zatim plišana pređa se savija u gornjoj ivici nosa platine i ima veću dubinu kuliranja
hk.p, pri čemu osnovna pređa, koja u momentu kuliranja, stvara savijanjem o podbradi platine.
Označimo dubinu kuliranja osnovne pređe sa hk.o ( slika 82, prikazana izgledom po AA),
rastojanje od podbradka platine do gornje ivice nosa sa a, tada je
a = hk.p – hk.o,
Visina plišanog uvojka određuje se konstrukcijom platine, što je veća veličina a, time je
veći plišani uvojak, i obratno.
Izvesno je, da broj igala n, istovremeno učestvujući u kuliranju pređe, zavisi od nagibnog
ugla kuliranja spuštača igala α, ig lenog koraka ti mašine i dubine kuliranja hk. Ova
zavisnost se može iskazati formulom
Ni= hk /ti tg α .

Sa povećanjem dubine kuliranja raste broj igala Ni, to jest pojavljuje se prignječenje pređe.
Na slici 83 vidimo, da osnovna pređa istovremeno kulira dve igle 1, 2, a plišana- četiri igle
1, 2, 3, 4.
Pri pletenju pliša na bazi izvedenog glatkog prepletaja pritisak pređe nestaje , pošto broj
seigala , koji učestvuje u pletenju u svakom pletaćem sistemu, smanjuje za dva puta.
Na dvocilindričnim automatima dopunska ravan kuliranja stvara se specijalnim kukicama
K (slika 84), koje postavljamo u gornjem cilindru. U tom slučaju održavamo takođe uslove,
kao i na jednocilindričnim automatima, to jest,
Βn.p> βn.o ; hk.p>hk.o .
Slika 83. Putanja kretanja najviše tačke savijene kukice

Osnovna pređa polaže se samo na igle donjeg cilindra, a plišana- na kukice, postavljene u
gornjem cilindru, i na igle donjeg cilindra. Da bi ispunili zbacivanje plišanih petlji, kukice K
zaokreću se pod delovanjem specijanog čeonog klina (bravice) po strelici a oko tačke O.
Na osnovopletaćim mašinama, koje imaju dve iglenice I i II (slika 85), dopunsku ravan
kuliranja stvaramo specijanlim iglama ( cevastim , olučastim), postavljene u iglenici II.
Mašina ima i dva polagača-lege šine: prednji P i zadnji Z. Položaj polagača određujemo
relativno iglenici I, snadbevena pletaćim iglama, u datom slučaju- jezičastim. Plišana pređa
polaže se na igle obeju iglenica, a osnovna-samo pletaćim iglama iglenice I. Na slici 85
strelicama je prikazano kretanje obeju polagača u procesu polaganja pređe na iglama mašine.
Polaganje se izvršava u početku na iglama iglenice II, zatim na igle iglenice I. U tabeli dat je
režim rada polagača.

Operacija procesa stvaranja Režim rada polagača

petlji prednji sa zadnji sa
osnovnom osnovnom
pređom pređom
Polaganje pređe na iglenici II klatneno kretanje klatneno kretanje
mirovanje mirovanje
klatneno kretanje klatneno kretanje
Polaganje pređe na iglenici I klatneno kretanje klatneno kretanje

skretanje skretanje
klatneno kretanje klatneno kretanje
Slika 84. Šema dobijanja plišanih petlji na dvocilindričnom automatu
Iz razmotrenog režima rada polagača vidimo, da se polaganje osnovne pređe na iglenici II

isključuje, pošto u momentu skretanja pri polaganju na igle prednja iglenica ostaje u stanju
mirovanja.
Na slici 85 prikazano je polaganje plišane pređe na igle II’ i II’’ (osnova-triko). U
momentu polaganja pređe na iglu II’ polagač izvršava suprotno polaganje , zatim po pravilu
dobijanja platiranih prepletaja plišana pređa zadnjeg polagača izlazi na strani lica petlje ( kao
polupetlje na iglama 10’, 11’, 12’).
Može biti takav slučaj, da plišana pređa bude položena na na igle 11’, 10’ ( kretanje
zadnjeg polagača Z prikazano isprekidanom linijom). Tada u momentu polaganja pređe na
iglu 10’ oba polagača izvršiće jednostrano skretanje i plišana pređa izlazi na strani naličja
petlji.
Proces izrade potkinih prepletaja.
Pletiva potkinih prepletaja izrađujemo na kulirnim i osnovopletaćim mašinama najmanje iz
dva sistema pređa: osnovne i potkine. Najviše rasprostranjeniji način pletenja je dvostrano ili
desno-desno pletivo sa poprečnim potkinim pređama na bazi patenta i njegovih izvedenih

prepletaja, i dvostranih kulirnih pletiva sa uzdužnim potkinim pređama na bazi naličja

glatkog prepletaja.
Osnovopleteno pletivo potkinih prepletaja obično izrađujemo sa potkinim pređama,
umetnutim u pravcu petljinih redova pletiva ( sa uzdužnim potkinim pređama). Pri njegovom
dobijanju rukovodimo se sledećim trima pravilima:
 potkini polagači pri izvršenom skretanju iza igala raspoređuju se bliže prema leđima
igala, nego li osnovni. Samo u ovom slučaju potkine pređe mogu biti položene ispod
veznih delova osnovnih pređa;
Slika 85. Šema dobijanja plišanih petlji na Rašel maši
 potkini polagači polaganje pređe na iglama ne izvršavaju, a ostvaruju samo skretanje

iza igala;
 na dvoiglenicnim osnovoletaćim mašinama svaki od polagača može biti potkin u
odnosu prema iglama različitih iglenica.
Princip dobijanja osnovopletenog pletiva potkinih prepletaja dat je na slici 86. Potkinim
pređama Pp polaganjem u zev, stvaramo površinu II olučastim iglama 1 sa zatvaračima
(iglicama) 2 i površinu I položajem pređe osnovnog polagača P o. (slika 86,a). U ovaj zev
pređe Pp mogu polagati polagači Pp pri njihovim skretanjima, čunkom ili rapirom (floret),
kao na tkačkom razboju ( kao potkina pređa 5) ili se dovodi sa strane kukice igala
specijalnim uređajem po strelici a . Osim tekstilnih pređa u zev se mogu uvoditi lanene ili
kudeljne trake 4, tkani i drugi metražni vlaknasti materijali, a takođe obloge iz pokidanih
tekstilnih pređa . U tom slučaju glave igala sa naoštrenim šiljcima probadaju vlaknasti
materijal 6.

Posle uvođenja potkinih pređa u zev osnovne pređe polagača Po se polažu na iglama, a
potkine pređe nalaze se zatvorene između leđa igala, baznim delovima petlji 3 i delovima
osnovne pređe b, iz kojih se nadalje stvaraju vezni delovi petlji ( slika 86, b). Pri izvršenju
operacije oblikovanja ( slika 86, c) potkine pređe biće upletene u osnovno triko pletivo
između baznih i veznih delova petlji.
Pri uvođenju materijala u zev u obliku vlaknastih platna ista će biti prošivena osnovnim
pređama ( sa jedne njihove strane nalaziće se bazni delovi petlji , a sa druge- vezni delovi).
Na slici 87 prikazan je raspored sa 24 polagača osnovinih pređa rašel mašine za pletenje
čipki. Na slici je označeno sa :
I- konzolni podupirač polagača;
II-polagači;
III-platinska gredica;
IV-rupičaste igle osnovnog polagača;
V- vodiči-rupičaste igle potkinih polagača;
VI-gredica sa odbijajućim platinama.
Polagači 1, 4 pletu osnovno pletivo, polagači 2, 3-potkino u odnosu prema polagaču 1, ali
oni mogu da stvaraju i osnovne petlje (ovi polagači koriste se pri dobijanju ivičnih čipki).
Polagači 5-24 su uzorkovani. Vodiči pređe-rupičaste igle polagača 2, 3 i 5-24 pstavljeni su
na jednoj liniji skretanja ( ukupno na rašel mašini ovog tipa ima 10 linije skretanja).
Na slici 88 prikazan je raspored polagača na dvoigleničnoj rašel mašini sa oznakama:

1,2- gredice sa odbijajućim platinama;
I1, I2- iglenice;
3, 4- gredice sa završnim platinama;
I, II, III-polagači.
Polagači II, III mogu biti potkini u odnosu prema iglenici I2, polagači I, II-u odnosu prema
iglenici I1, polagač II-u odnosu prema iglenici I1 i I2.

Slika 86. Šema dobijanja osnovopletenog pletiva potkinog prepletaja

sa olučastim iglama i dva polagača osnove: Po-polagač osnovne pređe; Pp-polagač potkine
pređe; b-delovi osnovne pređe.
Više složenijim javlja se proces izrade osnovopletenog pletiva sa poprečnim potkinim

pređama, umetnutim po celoj širini pletiva. Redosled operacija procesa stvaranja petlji (a- g)
na rašel mašini sa olučastim iglama prikazan je na slici 89. ( detaljnije vidi tehnologija
pletenja II deo, autora V. Gligorijevica).
Pri izradi osnovopletenog pletiva potkinih prepletaja veličina i pravac skretanja iz igala
potkinih i osnovnih polagača određuje strukturu pletiva. Razlikujemo šest osnovnih varijanti
skretanja potkinih i osnovnih polagača iza igala.
Osobine strukture pletiva u zavisnosti od uslova i pravca skretanja polagača iza igala
prikazano je u tabeli. Skretanja potkinih i osnovnih polagača iza igala označeni su
  
  
odgovarajućim vektorskim veličinama I S p i I S o ( I S o  ovo je skretanje osnovnog
polagača iza igala).
Projektovanje skretanja potkinih polagača , neophodnih za izradu pletiva sa zadatom
strukturom, izvršava se sa osnovnim pravilima koja smo dali gore.

Slika 87. Šema rasporeda rupičastih igala polagača na rašel

mašini sa 20 osnovinih pređa



Slika 88. Šema rasporeda

polagača na dvoigleničnoj rašel
mašini
Slika 89. Proces stvaranja petlji pri polaganju potkinih pređa po celoj
širini osnovopletenog pletiva
1-igle; 2-greda sa odbijajućim platinama; 3- pletivo; 4, 5-polagači sa osnovnom pređom; 6- gornje platine;
7-konvejner (transporter) potkinih pređa; 8- potkine pređe; 9- donje platine; 10- zatvarači igala
Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja
Pri izradi osnovopletenog pletiva futernih prepletaja polagače sa futernim pređama
postavljamo dalje od leđa igala, nego osnovne.

Redoslednost operacije jednocikličnog načina izrade osnovopletenog pletiva futernih

prepletaja prikazan je na slici 90. Pređe osnovnih Po i futernih Pf polagača polažemo na
iglama istovremeno (slika 90, a, b,c). Posle okončanog polaganja pređe futerni polagači
odvode se prema polupetljama zatvarajućom dašcicom (lamele, udarni lim) Dz (slika 90, d).
Zatim igle se spuštaju i stvara se novi red petlji. Futerne pređe se zbacuju na novo stvorenim
petljama zajedno sa polupetljma.
Pri dvocikličnom načinu izrade pletiva osnovne i futerne pređe polažu se na iglama sa
razdelom. Proces stvaranja petlji na osnovopletaćim mašinama sa špicastim iglama i presom
sa naizmeničnim radom prikazan je na slici 91. U prvom ciklusu na iglama se polaže futerna
pređa F polagača Pf (slika 91, a) igle se opuštaju i ne presuju (presa je isključena), a futerne
pređe ( delovi I-II, II-III) odvode se prema polupetljama 1 u glavama igala (slika 91, b).
Slika 90. jednociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja
U drugom ciklusu igle se podižu na nivou zatvaranja (slika 91, c) na njima se polaže samo
osnovna pređa O polagača Po i stvara se novi red petlji pletiva, pri čemu delovi futerne
pređe I-II, II-III se zbacuju na nove petlje 2 zajedno sa polupetljama 1 (slika 91, d).
Na osnovopletaćim mašinama sa olučastim iglama dvociklični način izrade pletiva futernih
prepletaja ostvaruje se istim redosledom, kao i na mašinama sa špicastim iglama. Umesto
prese koristi se mehanizam za pokretanje zatvarača igala mašine. To je ustvari jedna iglica
koja klizi po telu igle naviše i naniže kada je neophodno da se zatvori vrh kukice igle, da bi se
mogla izvršiti operacija prebacivanja polupetlji sa tela igala preko glave igala.

Slika 91. Dvociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernog prepletaja
Na slici 92 prikazana je struktura i grafički prikaz osnovopletenog pletiva futernih

prepletaja.

Slika 92. Struktura i grafički prikaz osnovopletenog pletiva

futernih prepletaja
Na osnovo pletaćim mašinama sa jezičastim glama i zatvarajućom daščicom pri
dvocikličnom načinu pletenja pletiva futernih prepletaja u početku na iglama polažemo pređe

futernih polagača, zatim se oni odvode prema polupetljama zatvarajućom daščicom. Igle
produžavaju izbacivanje , i na njima se zatim polažu pređe osnovnih polagača.
Dvociklični načini izrade osnovopletenog pletiva više je pouzdan, nego li ciklični; pri
njegovoj primeni mogućno je ispuniti svako povezivanje polaganja osnovnih i futernih pređa.
Osnovni nedostatak jednocikličnog načina sa korišćenjem zatvarajućih daščica je pojava
mogućnosti zbacivanja sa jezičaka igala ne samo futernih, nego i osnovnih pređa.
U tabeli prikazane su moguće varijante polaganja osnovnih i futernih pređa na iglama (NS)
i iza igala (IS). Povezivanje polaganja pređe, označeno velikom zagradom, mogućno je pri
jednocikličnom načinu izrade pletiva. Pri dvocikličnom načinu pletenja mogućno je bilo koje
povezivanje polaganja osnovnih i futernih pređa; prema tome, futerni polagači mogu
izvršavati ne samo obično, već i keperno polaganje. Nedovršene futerne petlje različitih vrsta
prikazane su u narednoj tabeli.
Na Slici 93 prikazana je struktura prepletaja triko sa potkinom (slika 93a) i futernom (slika
93, b) pređom. Kako vidimo na slici potkina pređa ne stvara petlje i povezuje se sa sa
osnovnom samo ispod veznih delova petlji trikoa. Za razliku od njih futerna pređa obavija u
krug osnovni bazni deo petlje.
Osnovopleteno pletivo futernih prepletaja izrađujemo na jednoigleničnim rašel mašinama. Za
njegovo dobijanje mašina je snadbevena padajućom presom. To je ustvari jedna metalna
pločica 2 (slika 94, a) postavljena između osnovnog 1 i futernog polagača 3. Uloga pločice
je da odvodi naniže futernu pređu, polagajući je na jezičke igala zajedno sa osnovnom. Pri
ovome futerne pređe se premeštaju sa jezičaka igala na njihovim drškama, da nebi potpale
ispod kukice igala pri njihovom opuštanju. Iz slike 93,b vidimo da futerna pređa u redu 1
futernog trikoa stvara zamkasti uvojak, a u redu 2- nezamkasti. Zamkasti uvojci dobijaju se
pri polaganju futerne pređe po pravilu stvaranja zatvorenih petlji, a nezamkaste- po pravilu
stvaranja otvorenih petlji.
Za osnovu pletiva najčešće se primenjuju trikovni i atlasni prepletaji sa otvorenim i
zatvorenim petljama. Radi toga, da bi se futerna pređa reljefno izdvojila, koristimo osnovne
petlje otvorenog oblika. Međutim nekada se projektuju zatvorene petlje, da se ne bi narušilo
pravilo o polaganju futerne i osnovne pređe u suprotnim pravcima. Futerne pređe se obično
udvostručuju ili utrostručuju, u odnosu na osnovne radi boljeg reljefastog izgleda uzorka.
Tabela Varijante polaganja osnovnih i futernih pređa na iglama i iza igala

Na slici 94, b prikazan je uzorak osnovopletenog futernog prepletaja ispleten sa četiri

polagača osnovinih pređa na jednoigleničnoj rašel mašini.

Slika 93.Struktura trikoa sa potkinom a i futernom pređom b.
Izrada zavesa i čipki

U današnje vreme većina proizvoda od zavesa i čipki izrađujemo uglavnom
osnovopletaćim načinom na žakarovim osnovopletaćim mašinama sa više polagača osnovinih
pređa. Baza za njihovo dobijanje služe u prvom redu potkini i futerni prepletaji.
Zavese i čipke su ustvari uzorkovani mrežasti proizvodi, kod kojih su karakteristične ćelije
jednake ili različite po svom obliku i veličini, i uzajamno su raspoređene i povezane sa gusto
pokrivenim delovima pletiva u saglasnosti sa šarom uzorka.
Po sastavu proizvode od zavesa i čipki delimo u dve grupe:osnovne i složene strukture.
O s n o v n i p r o i z v o d i sadrže obično osnovu sa upletenim uzorkovanim pređama;
osnovni proizvodi ove grupe mogu ili ne da imaju uzorkovane pređe. U p r o i z v o d i m a s
l o ž e n e s t r u k t u r e , imamo uzorkovane i osnovne sisteme pređe , uzorkovane pređe
ispunjavaju istovremeno ulogu povezujućih i stvaraju sopstveno pletivo mrežasto čipkarskih
proizvoda; u njima osnovne pređe ne mogu da stvaraju osnovno pletivo.
Primena prepletaja za zavesno-čipkarske proizvode zavisi od finoće pletiva kombinovanih
potkino-filetnih ili futerno-filetnih prepletaja. U proizvodima potkino-filetnih prepletaja
uzorci se stvaraju potkinim polaganjem uzorkovanih pređa, u proizvodima futerno-filetnih
prepletaja-futernim polaganjem uzorkovanih pređa. Prema tome, suština zavesno-čipkarskih
proizvoda su uzorci koji se stvaraju kako potkinim tako i futernim polaganjem uzorkovanih
pređa.

Slika 94. Položaj futernog i osnovnog polagača pri pletenju pletiva futernog prepletaja (a) i
uzorak ovog pletiva(b).
Model strukture jedne osnovopletene zavese osnovnog pletiva sa potkinim uzorkovanim

pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca date je na slici 95.

Osnova zavese za razliku od osnove čipke ima makrostrukturu tipa mreže (mrežasto pletivo)
sa pravougaonim ćelijama , čije su veličine po horizontali ah = th, po vertikali av= tv, gde je
th i tv horizontalni i vertikalni korak ćelija. Za dobijanje osnovnog pletiva zavese koristimo
tri sistema pređa osnovnu 1, koja stvara lančić i uvedena je u polagač P1, i dve potkine 2 i 3
,uvedene saglasno u potkine polagače P2 i P3. Uzorke na pozadini osnovne mreže stvaramo
sistemima uzorkovanim potkinim pređama 4, čiji prečnik duz za veću kontrastnost
(suprotnost) uzorka premašuje prečnike osnovne do i osnovnih potkinih dy1 i dy2 pređe.
Veličinu ćelije po vertikali u osnovnom pletivu određujemo saglasno formuli
av = nBL + BLp ,
gde je n-broj redova pletenog lančića među delovima njegovog povezivanja;

BL-visina petljinog reda lančića na delu povezivanja;
BLp-visina reda petlji lančića na delu povezivanja .
Veličina osnovne mreže po horizontali zavisi od primenjenog uvoda osnovnih pteđa u
polagače, finoće osnovopletaće mašine i tehnološkog koeficijenta upletanja zavese pri
odležavanju (odmaranju) :
ah = Rot (1- Ku),
gde je Ro- raport uvoda osnovnih pređa u polagače;

t-igleni korak osnovopletaće mašine;
Ku-tehnološki koeficijent upletanja pletiva zavese.
Na slici 96 prikazan je model složene strukture čipke sa potkinim polaganjem uzorkovanih

pređa. Osobenost sastava takve čipke, po upoređenju sa osnovnim, je pojava prisustva
različitih ćelija po obliku i uzajamnom rasporedu, dobijenim putem povezivanja uzorkovanim
potkinim pređama 2, 3, 4, 5 i tako dalje nekih petljinih nizova lančića 1 u različitoj
povezanosti. Potkine pređe izvršavaju istovremeno ulogu uzorkovanih i povezujućih, što daje
mogućnost stvaranja proizvoda sa uzorcima u vidu delova, pokrivenih potkinim pređama,
ažurnim otvorima u vidu različitih po obliku, veličinama i rasporedu ćelija. Na delovima
gustog pokrivanja I, II potkinepređe polažu se u svakom petljinom redu ispod veznih delova
različitog broja petljinih nizova u zavisnosti od širine pokrivanja; za dobijanje ćelija, koje se
stvaraju ne povezivanjem petljinih nizova ( delovi III, IV, VIII, X i tako dalje) neophodno je
potkine pređe polagati u jednom te istom petljinom nizu u nekoliko petljinih redova.
Neki petljini nizovi, stvarajući ćelije, povezuju se međusobno na delovima veza VI, V, VII,
koje su raspoređene u saglasnosti sa veličinom i oblikom dobijenog uzorkovanog efekta .
Veličina ćelija ai, korak ćelije th i tv, petljin koraka A1 i A2 u takvim zavesnim-čipkarskim
proizvodima zavisi od karaktera uzorka.
U zavesama i čipkama kako osnovnih tako i složenih struktura (slika 96) stvaramo
uzorkovane efekte, raznovrsne i složene koje određujemo brojem sistema uzorkovanih
potkinih pređa, uvedenih u pojedine rupičaste igle polagača osnovopletaće mašine.

Slika 95. Model strukture osnovoplene zavese osnovnog pletiva sa potkinim uzorkovanim
pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca osnovnog prepletaja
Na slici 97 prikazan je primer patrone uzorka i priprema podataka za dobijanje osnovne

čipke,koji se izvršava sa korišćenjem 14 potkinih uzorkovanih polagača na rašel mašini..
Analogno patroniranju osnovne zavese i zavesno-čipkarskih proizvoda složene strukture, kao
osnovu papira za njih primenjujemo sa pravouglim oblikom ćelija.
Znatno veći broj uzorkovanih efekta možemo dobiti na zavesno-čipkarskim proizvodima,
izrađenih na rašel mašinama, rupičastim iglama polagača koji se upravljaju od žakarnim
mehanizmom za uzorkovanje. Proizvodi, izrađeni na ovim mašinama, obično imaju složenu
strukturu; uzorkovane potkine ili futerne pređe u njima služe istovremeno i povezivajuće.
Ukoliko vezni delovi uzorkovanih futernih pređa na strani naličja leže iznad veznih delova
osnovnih petlji, uzorci na futernom pletivu većeg su kontrasta i reljefniji, nego li na pletivu
potkinih prepletaja, čiji je proces dobijanja složen.
Na slici 98 prikazan je model strukture zavesno-čipkarskih proizvoda, uzorak koji stvaramo
polaganjem kako potkinim, tako i futernim pređama. Osnovu proizvoda predstavlja mreža sa

pravougaonim oblikom ćelija, dobijene iz triju sistema pređa: P o, Puz1, Puz2. Uzorak se
povezuje sistemima Py i futernim PF pređama. Uzorkovane potkine pređe u takvom pletivu
raspoređene su ispod veznih delova osnovnih, a vezni delovi futernih pređa PF sa naličja
pokrivaju osnovne i uzorkovane potkine pređe, zahvaljujući čemu u pletivu imamo dva
elementa uzorka: manje kontrastnim iz potkinih i više kontrastnim i reljefnim iz futernih
pređa.
Slika 96. Model složene strukture čipke potkinog prepletaja

Slika 97. Patron uzorka i šema uvoda pređama polagača za dobijanje

čipke potkinog prepletaja

Slika 98. Model strukture uzorkovanog zavesno čipkarskog prepletaja

stvoren potkinim i futernim pređama
Žakarni osnovo pleteni prepletaji

Žakarni osnovo pleteni prepletaji imaju sve veću rasprostranjenost u tekstilnoj idustriji.
Princip njihovog dobijanja je analogan principu dobijanja kulirnog žakarnog pletiva, gde
pređe nepolažemo na svim iglama, već u zavisnosti od uzorka, pri čemu sa igala, na kojima
pređu ne polažemo, polupetlje ne zbacujemo.
Suština dobijanja osnovopletenog pletiva žakarnih prepletaja sastoji se u tome, što se na
jednim iglama periodično stvaraju žakarne petlje, a na drugim-jednostavne, osnovne. Ra di
ovoga na mašini izvodimo grupni izbor igala.
Osnovopleteno žakarno pletivo izrađujemo na jednoigleničnim i dvoigleničnim mašinama
kao jednobojno i višebojno.
Jednoiglenični žakarni prepletaji

Jednoiglenične žakarne prepletaje izrađujemo na brzohodnim ketenštulima i rašel
mašinama, koje su snadbevene specijalnim mehanizmima za uzorkovanje. Mehanizam za
uzorkovanje se sastoji iz jedne ili dve uzorkovane prese i jedne glatke. Na brzohodnim
ketenštulima primenjujemo nazubljene prese, a na rašel mašinama presujuće pločice, čiji
redosled rasporeda zavisi od izrađivanog uzorka. Uzorkovane prese dobijaju uzdužno
kretanje od lanca, koji se sastoji iz glidera ili članaka različite visine, analogno lancu za
uzdužno skretanje polagača. Na rašel mašinama sve prese se mogu istovremeno isključiti iz
rada.

Slika 99. Pletiva uzorkovanih

kombinovanih prepletaja:
a-struktura pletiva potkino-futernih
prepletaja; b, c-struktura i grafički
prikaz kulirno-osnovopletenih pletiva
pres-žakarnih prepletaja

Slika 100. Pletiva složenih kombinovanih

prepletaja:
a-grafički prikaz dvostranog kulirnog
pletiva; b, c- struktura i grafički prikaz
kulirno-osnovopletenog pletiva
Za dobijanje jednoigleničnih žakarnih prepletaja primenjujemo nepotpuni uvod osnove u

polagače i uzorkovane prese sa raportom slaganja presujućim pločicama, prema
odgovarajućem raportu uvoda polagača. Tako naprimer, ako u četiri rupičaste igle uvedemo

osnovinu pređu i u četiri ne uvedemo, to ćemo u presi postaviti presujuće pločice na četiri
iglene podele, a sledeći delovi prese, jednaki četirim podelama bez presujućih pločica. Igle,
na kojima polažemo pređu , presujemo, a igle, na kojima pređu ne polažemo, ne presujemo, i
polupetlje sa njima ne zbacujemo.
Sve jednoiglenične žakarne prepletaje delimo u dve grupe: jednostavne reljefne i vezene
reljefne.
Jednostavni reljefni žakarni prepletaji

U reljefnim žakarnim prepletajima reljefni delovi se stvaraju kao rezultat zatezanja
njihovim žakarnim petljama.
Različitim povezivanjem reljefnih delova i otvora na pletivu se pojavljuje karakterističan
spoljažnji izgled jednostavnih žakarnih prepletaja. Za njihovo dobijanje broj neuvedenih
rupičastih igala, raspoređenih u raportu uzastopno , nesmeju prevazići maksimalan broj igala
u skretanju polagača minus 2. Pri neispunjenju ukazanog pravila grupe osnovinih pređa,
uvedene u polagače, ne povezuju se međusobno.
Broj neuvedenih rupičastih igala, raspoređenih uzastopno, zavisi od karaktera dobijenog
uzorka; isto tako neophodno je uzeti u obzir, što je manji broj igala , neuvedenih uzastopno,
time je manji broj petljinih redova, sastavljen iz jednostavnih petlji, koje bi odgovarale jednoj
žakarnoj petlji, a shodno tome, uzorak će imati manju reljefnost i manju jasnoću izdvojenu na
pletivu.
Osnovopleteno pletivo sa jednostavnim reljefnim uzorcima izrađujemo na brzohodnim
ketenštulima i rašel mašinama.
Slika 101. Položaj pređe na iglama pri dobijanju

jednostavnog osnovopletenog žakarnog prepletaja
Na slici 101 prikazan je položaj pređe na iglama pri

dobijanju jednostavnog žakarnog osnovopletenog
pletiva. Na telima igala 9-12 nalaze se polupetlje 1,
2, 3 i 4 (slika 101, a). Rupičaste igle raspoređene su iza
igala. U dve rupičaste igle (5 i 6) uvedene su pređe,
koje se povezuju sa krajevima stranica polupetlji 1 i 2.
Rupičaste igle (7 i 8) su bez uvoda. Uzorkovana presa
je snadbevena pres pločicama u saglasnosti sa
ukazanim redosledom uvoda rupičastih igala. U procesu
stvaranja petlji osnovine pređe se polažu samo na
iglama (9 i 10). Pri spuštanju iglenice novopoložene
pređe premeštaju se ispod kukice igala. Na telima igala
11 i 12 ostaju da vise nezbačene polupetlje 3 i 4, koje
ukazuju da se u tom takođe petljinom redu i nove petlje
nalaze na telima susednih igala.
Na slici 101, b prikazan je momenat, kada se

polupetlje 1 i 2 zbacuju sa igala 1 i 14, i premeštaju na
bazni deo novo stvorenih petlji 13 i 14, stvorenih iz
novo položen-
ih petlji.
Ako u toku stvaranja nekoliko petljinih redova ne
polažemo pređu na jednu te istu iglu, na njoj će ostati
da vise polupetlje, koje nazivamo ž a k a r n i m. Posle

njihovog zbacivanja ove petlje će se naći prema nekoliko petljinih redova u susednim
petljinim nizovima i , zatezanjem delova pletiva, koje se sastoji iz jednostavnih petlji,
stvaraju na pletivu reljefne uzorke Prema tome reljefni delovi u žakarnom osnovopletenom
pletivu mogu biti otvori, koje stvaramo u tim mestima, gde nema prave veze među petljinim
nizovima. Ovakvi otvori stvaraju se među obrtnim petljama , dobijene iz krajnje pređe grupe
uvedenih rupičastih igala, i žakarne petlje, dobijene krajnjim pređama sledeće grupe.
Jednostavna žakarna reljefna pletiva izrađujemo na osnovopletaćim mašinama sa
primenom jednog, dva i više polagača. Prema tome, određivanje redosleda uvoda presujućih
pločica u jednom raportu uzorkovane prese i u slučaju primene obojenih osnova sastavljamo
raspored snovanja.
Na slici 102 prikazana je uslovna šema jednostavnog reljefnog pletiva žakarnog prepletaja.
U svojstvu baznog prepletaja u datom slučaju primenjujemo atlas-triko. Polagači imaju
preskočan uvod pređama kroz četiri rupičaste igle. Profil uzokovane prese odgovara uvodu
polagača, to jest +4 -4. Raport prepletaja po vertikali jednak je 32 petljina redova.
Obavezujućim uslovom dobijamo takva pletiva u kojima svaka petlja mora biti povezana po
vertikali sa petljama narednih redova.
Iz prikazane uslovne šeme vidimo, da se znatni deo petlji za povezivanje sa narednim mora
istegnuti po vertikali na nekoliko petljinih redova- od dva do osam. Pri ovome date petlje
stežu susedne delove pletiva, koji se sastoje iz petlji normalne veličine, usled čega se na
pletivu stvaraju reljefni uzorci.
Slika 102. Uslovna šema jednostavnog reljefnog osnovopletenog

pletiva žakarnog prepletaja

Vezeni žakarni reljefni prepletaji

V e z e n i m ž a k a r n i m r e lj e f n i m prepletajima nazivamo takve, u kojima na
pozadini, stvaramo jednim pređama, upletene šare, koje se sastoje iz reljefnih bobica, valjaka
i drugih figura. Pri dobijanju vezenih žakarnih prepletaja primenjujemo minimum dva
polagača: jedan polagač sa punim uvodom, a drugi za vezenje sa preskočnim uvodom.
Svakom od njih odgovara svoja presa: za osnovni polagač-glatka presa, za vezni-uzorkovana.
Na slici 103, prikazan je položaj pređe na iglama pri izradi vezenog jednoigleničnog
žakarnog pletiva. Pređa za vezenje provlači se samo na iglama 1 i 2 (slika 103, a), a na
iglama 3 i 4 produžavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih pređa. Pri izvršavanju
poslednje faze u procesu pletenja uzorkovana presa 2:2 zapresuje samo one igle, na kojima
se polaže pređa za vezenje, radi čega sa ovih igala zbacivanje polupetlji proizilazi u svakom
petljinom redu.
Na slici 103, b prikazan je takav položaj, kada na iglama 1 i 2 stvaramo po tri petlje iz
pređe za vez, a na iglama 3 i 4 produžavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih pređa.
Posle ovoga pri daljem radu mašine biće uključene glatke prese, izvršava se zbacivanje
polupetlji sa svih igala, i j e d n o j ž a k a r n o j p e t lj i odgovaraće tri petlje, dobijene iz
pređe za vez u susednim petljinim nizovima. Ove petlje biće zategnute žakarnim petljama, i
na pletivu stvaraju reljefne šare.
Slika 103.Položaj pređe na špicastim iglama pri izradi jednoigleničnog žakarnog pletiva
Polagači za vez sa preskočnim uvodom polažu pređu na deo igle, koje su zapresovane
uzorkovanom presom; zatim sa igala zbacuju polupetlje. Sa ostalih igala petlje se ne zbacuju
sve dotle , dok osnovni polagač ne položi pređu na svim iglama i glatka presa ih ne ispresuje.
Šare, stvorene pređama za vez na poleđini iz osnovnih petlji, obično se sastoje iz bobica,
valjaka i drugih ravnih figura. Ponekad šare naglašavamo uvođenjem u polagač za vezenje, a
ponekad i u osnovni pređe različite boje
Reljefnost bobica i drugih vezenih šara zavisi od broja petljinih redova, na udaljenost koju
pređe za vez polažu na jednu te istu iglu. Čime je v e ć i broj ovih redova, time će biti i i s p
u p č e n i j i elemenat uzorka. Isto tako u proizvodnim uslovima ne preporučujemo
pravljenje pripreme sa bobicama, dobijene pri stvaranju više od 4-5 petljinih redova, pošto to
smanjuje produktivnost mašine. Spoljašnji izgled bobica zavisi od primenjenog prepletaja.

Naprimer, pri kepernom lančiću stvaramo male bobice, slične na čvorove; pri korišćenju
prepletaja triko dobijamo gušće bobice , a pri suknenom polaganju one se najviše reljefno
izdvajaju na pletivu. Za dobijanje bobica sa najviše ispupčenim i kružnim oblikom
primenjujemo atlasne prepletaje.
Manje sirovine i manji broj petljinih redova trebamo za dobijanje bobica pri korišćenju
kepernog lančića, usled čega se ovaj način široko primenjuje u industriji. Na slici 104
prikazan je uzorak vezenog žakarnog osnovopletenog pletiva, izrađenog na brzohodnoj
ketenštul mašini. Pri dobijanju datog pletiva sa crteža sa reljefnim „bobicama“, raspoređene u
šahovskom rasporedu na glatkoj jednobojnoj osnovi, u svojstvu osnove koristimo prepletaj
triko-sukno sa zatvorenim
petljama.
Slika 104. Uzorak

vezenog žakarnog
pletiva, dobijenog na
brzohodnoj ketenštul
mašini.
„Bobice“stvaramo unutar polagača sa pređama za vezenje, koji polažu pređu kepernog

lančića u 7, 8, 9, 10, 11, 18, 19, 20, 21, i 23-trećem redu raporta. Uostalim redovima raporta
stvaramo samo osnovne petlje,a pređu za vezenje polažemo kao potkine. Ovo obezbeđujemo
odgovarajućim redosledom sastava lanca,dovodeći u kretanje osnovne i vezne polagače.
Kako vidimo iz šeme uvoda pređe ( slika 105), osnovni polagači ( Io i
IIIo) imaju pun uvod, a vezni polagač (IIo) preskočni uvod ( tri rupičaste igle pune, a pet-
prazne).
U svojstvu primera dobijanja vezenog žakarnog pletiva na rašel mašini razmotrićemo
uslove dobijanja pletiva, uzorka predstavljenog na slici 106, sa grafičkim prikazom na slici
107
Reljefnu obojenu šaru dobijamo na pletivu pri radu dva polagača; prvi prikazuje u
potpunosti, a drugi preko dve igle. U svojstvu osnove koristimo atlas sa zatvorenim petljama.

Za stvaranje bobica vezni (drugi) polagač periodično polaže pređu po principu stvaranja
trikoa.
Slika105. Grafički, sastav lanca i šema uvoda pređe prema uzorku

pletiva sa slike 104.
Za dobijanje datog uzorka u radu učestvuju dve prese glatke i uzorkovane 2:2. Pri
stvaranju bobica glatke prese iz rada isključujemo putem postavljanja u odgovarajućem lancu
glider sa brojem 12.
Uzorkovane nazubljene prese rašel mašine dobijaju povratno-upravno kretanje od specijalnih
lanaca koji su postavljeni na donjem lančanom dobošu, koji se postavljen ispod gornjeg
lančanog doboša (muster doboša).

Slika 106. Uzorak vezenog žakarnog pletiva, dobijen na rašel mašini sa

špicastim iglama (špic rašeli)
Slika 107. Grafički prikaz prema uzorku pletiva sa slike 106

Lanac upravlja radom glatke prese i sastavljen je iz glidera ili članaka dveju veličina, među
kojima je razlika šest iglena koraka. Niži glider odgovara uključenju glatke prese u radu, a
visoki glider-njeno isključenje. Naprimer, ako je glider sa brojem 12 odgovara isključenju
položaja glatke prese, glider sa brojem 0 uključuje je u rad. Pri isključenju iz rada glatke
prese, presovanje se izvršava uzorkovanom presom, koja je sastavljena iz pres pločica.
Za promenu presa na rašel mašini koristi se specijalni uređaj. Za dobijanje više različitih
uzoraka na rašel mašini ponekad koristimo istovremeno isključenje iz rada glatke i
uzorkovane prese. Prese se nalaze u isključenom položaju u toku stvaranja nekoliko petljinih
redova, čiji broj zavisi od uslova pripreme.
Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja

Struktura. Pletivom potkinih prepletaja nazivamo pletiva, koja sadrže u osnovnom
pletivu dopunske pređe, nepovezane u petlje. Ove dopunske pređe su upletene između baznih
ili baznih i veznih delova petlji.
Pri izradi pletiva potkinih prepletaja jedan sistem pređe polaže se na igle i stvara osnovne
petlje, a drugi sistem potki se upliće u osnovne petlje bez njihovog polaganja na igle. Pletiva
potkinih prepletaja mogu biti dobijena na bazi bilo kojih glavnih izvedenih prepletaja . Ova
pletiva se dele:
 po vrstama osnovnog prepletaja, u kome su upletene potkine pređe,- na jednostrane
(slika 108,a-g ; 109, a-d) i dvostrane (slika 109,e-f), glatke kulirne (kao slika 108,b;
109, e) i osnovopletena ( kao slika 108,a, c d, e g; 109, a-d, f);
 po pravcu polaganja potkinih pređa u osnovni prepletaj- sa poprečnim potkinim
pređama ( kao slika 108,g; 109,e), sa uzdužnim potkinim pređama (kao slika 108, a c,
d , e, g; 109, b, c), sa uzdužnim i poprečnim potkinim pređama ( kao slika 108,b;
109,a). Pletiva, u kojima se pravac pletenja poklapa sa pravcem polaganja potkinih
pređa, izrađujemo obično jednostavnije;
 po broju petljinih nizova, u kojima je potkina pređa provučena u jednom petljinom
redu, sa potkinim pređama, provučena u ograničenom broju petljinih nizova (kao slika
108,a, c, d ,f; 109,b, c, d, f), sa potkinim pređama, provučene po širini pletiva ( kao
slika 108,b, g; 109,a, e).
Uopšteno možemo reći da se potkina pređa može primeniti u svojstvu: podstavne-za stvaranje
čupavjenog pletiva u vidu vatelina; polaganja- za smanjenje rastegljivosti ili povećanja
debljine pletiva; potkine-za stvaranje resa na pletivu; vezivne-za povezivanje međusobno
pojedine petljine nizove; ukrasne-za stvaranje uzoraka u vidu povezivanja odsečaka potkinih
pređa na naličju pletiva; izvlačne-pri periodičnom naizmeničnom radu polagača.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovopletaćim mašinama nisu potrebni nikakvi specijalni
uređaji. Dovoljno je da imamo dva polagača od kojih je jedan potkin ( uvođenje potkine
pređe), a drugi osnovni (uvođenje osnovne pređe). Pošto je upletanje pređe, u polagačima
obično različito, neophodno je da za svaki polagač imamo odvojenu osnovu.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovoploetaćim mašinama neophodno je:
 da se potkina pređa ne polaže na igle;
 da potkina pređa ne preseca bazni deo petlje na strani lica;
 da se potkina pređa provlači između baznog i veznog dela petlji; pri čemu na strani
lica preseca bazni deo petlji, a na naličju vezni deo petlji;
 da potkinu pređu ne polažemo ispod igala, ona leži između petljinih nizova i izlazi na
strani lica pletiva u obliku pravih odsečaka pređe;
 da se potkina pređa polaže u istom pravcu kao i osnovna, i da pri tome potkin i
osnovni polagač skreću u jednom te istom pravcu za jednaki broj iglenih koraka,;

 da se potkine pređe ne presecaju sa osnovnim pređama i da njihovi odsečci slobodno

leže na naličju pletiva.
Posebno trebamo naglasiti da za pripremu mašine za izradu potkinog pletiva neophodno je
da potkin polagač bude prednji, pošto samo prednje pređe se mogu uvući u vezni deo petlji
koje se odbijaju sa igala. Na dvoigleničnim mašinama pređe oba polagača moraju biti
potkine.
U pletivu potkine peđe igraju ulogu povezujućih (kao na slici 108,c,g; 109,b), skeletnih (
kao na slici 108,a b, d, e, g), uzorkovanih ( kao na slici 109, b, c, d, e, f), resastih i podstavnih
pređa.
U pletivu sa povezujućim potkinim pređama u svojstvu osnovnog prepletaja koristimo
jednostrane ili dvostrane lančiće, potkine pređe spajanjem odvojeno lančića u pletivu. Na
slici 108,c prikazana je struktura potkinog prepletaja, čija je osnova stvorena lančićem a,
povezanog u pletivu potkinim pređama Y. Svaka od potkinih pređa povezuje četiri petljina
niza. Pletivo ovakvog prepletaja ima neznatnu rastegljivost po dužini i širini. U pletivu (108,
f) uplitanjem potkinih pređa a, i b povezujemo nizove, stvoreni lančićem samo u nekim
petljinim redovima ( 1, 3, 4, 6). Među povezujućim potkinim pređama a i b i petljinim
nizovima umetnute su uzdužne potkine pređe c i d. Ovakvo pletivo pri visokoj gustini
pletenja imaće sličnu tkanu strukturu i karakterisaće se neznatom rastegljivošću.
Na slici 109, b prikazana je struktura osnovopletenog pletiva, potkinim pređama a i b koje
izvršavaju istovremeno ulogu povezujućih i uzorkojućih. Polaganjem potkinih pređa upravlja
žakar aparat. U stvorenom mrežastom pletivu sa ćelijama, karakterističnim veličinama th i tv,
, ažurne efekte postižemo smenjivanjem ćelija sa različitim stepenom pokrivanja potkinim
pređama. U pletivu sa potkinim pređama u vidu skeletnih krajnje uvezujemo u osnovno
pletivo za promenu osobine pletiva: smanjena istegljivost i raspletenosti, povećanja oblika
stabilnosti i elastičnosti i tako dalje.
Na slici 109, b prikazana je struktura patenta 1+1 sa povezivanjem njegovih petljinih
nizova potkinim pređama a i b, ispunjavajući ulogu skeleta. Uvođenjem u patent potkine
pređe smanjujemo njegovu rastegljivost po širini. Primenom potkinih elastičnih pređa,
možemo povećati elastičnost patenta. Duplo kulirno pletivo sa elastičnim pređama koristi se
za izradu midera, ivice čaraparskih proizvoda i tako dalje.
Zahvaljujući skeletnim potkinim pređama a i b , upletenim ispod veznih delova
jednostranog lančića iz pređe c (slika 108, a) ,povećava se jačina i smanjuje izduženje
pletenih gajtana ( istu takvu strukturu imaju stranice ćelija mrežastih pletiva). Na slici 108,b
prikazana je struktura glatkog kulirnog plrtiva, stvorenog iz pređe a, sa upletenim skeletnim
poprečnim potkinim pređama c, i uzdužnim potkinim pređama b. Ovakvo pletivo ima
strukturu analognu tkanini.
Jednostrana osnovopletena pletiva potkinih prepletaja ( slika 108, f), dobijena na bazi
izvedenog trikoa (sukna), sa upletenim među njegovih veznih delova skeletnim potkinim
pređama Y1 i Y2 karakterišu se malom rastegljivošću po dužini, neznatnim upletanjem
posle skidanja sa pletaće mašine, povećanom obliku stabilnosti. Potkine pređe Y1 i Y2
prepliću se sa veznim delovima osnovnog pletiva, pridodajući pletivu sa sttrane naličja
strukturu sličnu tkanini.
Osnovopleteno-tkano pletivo ( slika 108,e), dobijeno na osnovopletaćoj-tkačkoj mašini
„Metap“ (ČSSR), po svojoj strukturi analogno je jednostranom osnovopletenom pletivu
potkinih prepletaja ( slika 108, d).


Slika 108. Struktura jednostranih pletiva potkinih prepletaja

sa jednom i više osnovinih i potkinih pređa.
Analiza izrade platiranih prepletaja na jednoigleničnim

osnovo pletaćim mašinama
Osnovno pravilo izrade platiranog pletiva na osnovo pletaćim mašinama je isto kao i na
kulirnim mašinama, to jest petlje na licu platiranog pletiva stvaraju se od pređe, koja je u
glavama igala postavljena bliže prema njenim leđima.
Osobitost polaganja pređe na osnovopletaćim mašinama stvara nekoliko varijanti uslova
njenog polaganja:
 oba polagača izvršavaju skretanje ispred igala u jednom pravcu;
 polagači izvršavaju skretanje ispred igala u suprotnim pravcima;
 oba polagača stvaraju otvorene petlje;
 oba polagača stvaraju zatvorene petlje;

Slika 109. Struktura jednostranog i dvostranog pletiva potkinih prepletaja
 jedan polagač stvara otvorene, drugi zatvorene petlje;

 skretanje polagača iza igala može biti kako jednako, tako i različito.
Prepletaji sa većim dužinama veznih delova mogu se izraditi kako sa zadnjim tako i sa
prednjim polagačima. Razmotrićemo, kako utiče na pokrivanje (platiranje) svako od ovih
uslova.
Skretanje polagača ispred igala u jednom pravcu

Na slici 110 data je šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog
pletiva na osnovopletaćoj mašini sa špicastim iglama pri skretanja polagača ispred igala u
jednom pravcu.
Na slici 110,a dat je momenat polaganja na kukicu igle (prva faza). Položaj I karakteriše
postavljanje polagača pre klatnenog kretanja. Uslovno računamo prednjim polagačem P
onim, koji je bliže raspoređen (postavljen) prema leđima igle, a zadnjim Z onim, koji dalje
stoji od igle.
Posle klatnenog kretanja (položaj II) polagač izvršava skretanje ispred igala za polaganje
pređe. Pri ovome prednji polagač se nalazi nešto niže od zadnjeg, kao rezultat toga njegova
pređa se raspoređuje pod većim uglom prema ravni igle I pod manjim uglom prema liniji
rasporeda polupetlji P1 i P2 i zatim se ona položi na kukice igle niže od pređe zadnjeg
polagača. Posle skretanja izvršava se suprotno klatneno kretanje, a osnovine pređe
obmotavaju kukice igala.
Za polaganje pređe na tela (slika 110,b) igla se podiže,i pređe silaze sa kukice. Za
održavanje konstantnog zatezanja pređe polagači se klatneno kreću nešto dalje iza leđa igala.
Za izvršenje sledećih operacija procesa stvaranja petlji igle se spuštaju.
Na slici 110,c prikazana je operacija unošenja. Kako vidimo iz slike, prvo pod kukicu ulazi
pređa zadnjeg polagača Z, druga- pređa prednjeg polagača P. U momentu povezivanja,
zbacivanja i stvaranja ( slika 110,e) pređe u glavama igala raspoređuju se tako, da bliže
prema kukici leži pređa zadnjeg polagača, a bliže prema telu-pređa prednjeg polagača. U
sledećem ciklusu procesa stvaranja petlji pri izvršavanju operacije zbacivanja prvo se spušta
sa kukice petlja, stvorena iz pređe zadnjeg polagača, i biće raspoređene na strani naličja, a
petlje iz pređe prednjeg polagača silaze druge i biće raspoeđene na strani lica, prekrivene
petljom iz pređe zadnjeg polagača.
Skretanje polagača ispred igala u suprotnim pravcima

Na slici 111 prikazana je šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva
na osnovopletaćoj mašini sa špicastim iglama pri skretanju polagača ispred igala u suprotnim
pravcima.
Na slici 111,a vidimo, da se pređe ukrštaju posle skretanja polagača ispred igala u
suprotnim pravcima. Pri suprotnom klatnenom kretanju prvo na kukice igle polaže se pređa
zadnjeg polagača Z, tako bi se ona bliže nalazila prema kukici igle, a na njoj , ukrstila,
ležećom pređom prednjeg polagača P. U takvom položaju one silaze i na telo (slika 111,b).
Na dalje, pri spuštanju igle pređe u glavama igala raspoređuju se tako: . da su pređe zadnjeg
polagača- bliže prema telu igle, a pređa prednjeg polagača- bliže prema kukici (slika 111,c).
U poslednjoj operaciji procesa stvaranja petlji iz pređe zadnjeg polagača stvaraju se petlje na
licu, a iz pređe prednjeg polagača- petlje na naličju (slika. 111, e).
Ako se ne menja redoslednost kretanja polagača, petlje lica će se stvarati konstantno
pređama bilo kog polagača. U tom slučaju dobijamo glatko platirano pletivo.
Osobine stvorenih petlji

Na slici 112,a, b, c prikazan je grafički prikaz i šema polaganja pređe na iglu pri stvaranju
otvorenih petlji, na slici 112, e, f- pri stvaranju zatvorenih petlji, a na slici 112, g- i jednih i
drugih.
Pouzdanije pokrivanje pređe ( platiranje) dobijamo pri pletenju jednakih ili zatvorenih, ili
otvorenih petlji.
Skretanje polagača iza igala

Skretanje polagača iza igala proizilazi pri unošenju i početku zatvaranja, to jest pred stvaranja
novog reda petlji. Zatim prema početku polaganja na igle ( prolaz-skretanje- klatneno

kretanje) pri stvaranju otvorenih petlji pređa ulazeći vezni deo rapoređeuje iza leđa igle. Kao
rezultat otvorene petlje u većem stepenu obmotavaju iglu, nego zatvorene. Ovo je jasno
vidljivo na slici .. Shodno tome, otvorene petlje sa većom silom kliziće po iglama, nego
zatvorene, zahvaljujući čemu pri kretanju igle naviše I naniže pređe mogu menjati mesta.
Zatim bolji kvalitet platiranja ima pletivo, povezano iz jednakih (otvorenih ili zatvorenih )
petlji.
Na slici 112, a i b prikazan je raspored pređe pri izradi platiranog pletiva triko-sukno, pri
čemu triko na slici ..,a izrađuje prednji polagač, a na sici 112, b-zadnji.
Iz slike je vidljivo, da u oba slučaja pređa prednjeg polagača leži niže od pređe zadnjeg
polagača, i zatim u pletivu ona izlazi na strani lica. Isto tako podela pređe u prvom slučaju (
slika 112,a) je pouzdanija, i platiranje dobija veću jasnoću.
Na ovaj način, osnovno pravilo izrade platiranog pletiva na osnovopletaćim mašinama sa
špicastim iglama možemo formulisati na sledećim načinima:
 petlje lica pri skretanju ispred igala u jednom pravcu stvaraju prednji polagači, a u
suprotnim pravcima- zadnji;
 Pouzdanost platiranja povećavamo pri izradi jednakih petlji ( zatvorenih ili otvorenih)
sa oba polagača;
 Pouzdanost platiranja povećavamo takođe pri stvaranju prepletaja sa više kraćim
veznim delovima prednjeg polagača;
Kvalitet platiranja, prema tome, određujemo zatezanjem pređe i nagibom petlji.
Zatezanje osnovinih pređa regulišemo polazeći iz sledećeg:
 Povećano zatezanje povećava silu trenja pređe o iglama. Veća nategnutost petlji ostaje
od drugih, manje nategnutih, kasnije ulaze u glavu igle, zatim se raspoređuju bliže
prema njenom telu i zbacuju na strani lica; shodno tome, veće zatezanje na to daje
osnova, iz pređe koje izrađuju petlje lica;
 u onom slučaju, kada pređa proizvoljno menja mesta ne mogu ( pri polaganju na igle
u u suprotnim pravcima), petlje lica daju manje zatezanje; tada one dobijaju veću
dužinu i dobro pokrivaju naličje.
Pri nagibnim petljama ( jednostrano skretanje polagača) dobijamo pomešane boje. U tom
slučaju pozadina stvara se iz te pređe, koja ima manje zatezanje i iz kojih, shodno tome,
stvaramo veće petlje.
Sve gore rečeno ukazuje na složenost izvršenja procesa platiranja na osnovopletaćim
mašinama.

Slika 110. Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na
osnovopletaćoj mašini ketenštul pri skretanju polagača u jednom pravcu
Slika 111.Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na

osnovopletaćoj mašini pri skretanju polagača u suprotnim pravcim

Slika 112. Grafičko i šematsko polaganje pređe pri stvaranju otvorenih i zatvorenih
petlji trikoa i sukna.

Princip dobijanja zamki

U onim mestima, gde se na iglama trebaju stvoriti zamke, nova pređa se polaže na iglama, ali
u petlju se ne upliće na račun isključenja iz ukupnog ciklusa operacije stvaranja petlji: bilo
zatvaranje, bilo kuliranje, zbacivanje, stvaranje ili formiranje, bilo presovanje.
U zavisnosti od toga, koja operacija procesa stvaranja petlji je isključena, razlikujemo tri
načina dobijanja zamki:
 bez presovanja (špicaste igle);
 bez potpunog zatvaranja (jezičaste igle);
 bez kuliranja i stvaranja(špicaste i jezičaste igle).
Razmotrićemo ukratko svaki od navedenih načina.
Dobijanje zamki na mašinama sa špicastim iglama

Na kružno pletaćim mašinama i ravnim kulirnim mašinama koton, koje su opremljenje
špicastim iglama, zamku dobijamo na račun isključenja operacije presovanja izborom na
pojedinim iglama, saglasno raportu uzorka. Na slici 113, a, b vidimo, da igla 2 nije bila
zapresovana, zatim novopoložena pređa ( uvojak), koji se nalazi u glavi igle, i polupetlja,
koja se nalazi na vrhu špica zapresovane igle, stvaraju takozvanu pres petlju ili zamku.
Naime, polupetlja se prebaci preko glave igle i nabaci se preko novo stvorenog uvojka , od
koga stvara zamku. U narednoj fazi polupetlja i zamka prelaze na telo igle 2 i biće zbačene
na petlju sledećeg reda. Zašto upotrebljavamo naziv pres petlja, upravo zato, što se prvi put
presa upotrebila za stvaranje zamki na pletaćim mašinama, i po presi kao novostvorenom
uređaju i petlja dobila naziv „Pres petlja“.
Princip delovanja prese je detaljnije razrađen u knjizi „Tehnologija pletenja I deo“ autora
V.Gligorijevića.
Na mašinama sa ravnim iglenicama, naprimer na osnovopletaćim mašinama, koristimo
ravne i narezane prese. Rad takve prese prikazan je na slici 113,c.
Urezi prese, kao što vidimo na slici, raspoređeni su nasuprot igle 2, zatim one ne budu
ispresovane i stvaraju pres petlju. Ako saglasno raportu uzorka u sledećem redu trebamo
dobiti pres zamku na na drugoj igli, naprimer igli 3, , to će presa skrenuti uzduž iglenice za
jedan igleni korak. Skretanje prese proizilazi od mehanizma skretanja polagača, odnosno lege
šine.
Na koton mašinama poslednjih modela(FLT Firme Bentli) postavljene su nazubljene prese,
u kojima se postavljaju pres platine za svaku iglu. Pres platine izvlače se napred za stvaranje
pres ivice od uzorkovanog bubnja, postavljenog pozadi mašine nasuprot svakog pletaćeg
sistema, odnosno glave. Širina valjka jednaka je širini iglenice.
Dobijanje zamki na mašinama sa jezičastim iglama

Razmotrićemo dobijanje pres zamke načinom bez potpunog zatvaranja. Šema procesa
takvog procesa stvaranja petlji prikazan je na slici 114,a
Igla 2 podiže se na visinu, neophodnu za dobijanje novog reda, polupetlja ostaje na
jezičku. Nadalje sve igle se spuštaju na preplitanje i pod kukicom igle 2 nalazi se polupetlja i
zamka. Pri stvaranju sledećeg reda sve igle se podižu na visinu potpunog zatvaranja i igla 2
zbaci na novopoloženi uvojak polupetlju i zamku.
Šema procesa stvaranja petlji pri dobijanju pres zamke načinom bez kuliranja prikazana je
na slici 114,b. U procesu uplitanja igla 2 se spušta nepotpuno, tako da se polupetlja ne zbaci
sa glave igala. Pri izvršenju zatvaranja pre pletenja sledećeg reda na telo igle 2 prelazi
polupetlja i pres zamka, koja će biti zbačena na novu petlju.
Upoređenjem ova dva načina stvaranja zamki, možemo izvesti sledeći zaključke.
 Potrošnja pređe pri stvaranju zamki načinom bez potpunog zatvaranja veća je za 10%,
pošto se igla 2 spušta na veličinu potpunog kuliranja.

 Individualni izbor igala za dobijanje pres uzoraka ostvaruje se načinom bez potpunog
zatvaranja. U tom slučaju na mašini postavljamo višekanalne mehanizme upravljanja
režimom rada igala. Jedan kanal upravljanja se sastoji iz lanca: igla-potiskivač-
radijalno pokretni zatvarajući klin (šiber)-prenosna poluga-polje bubnja ili lanca
upravljanja. Ne preporučuje se da se upotrebi pokretni spuštač, pošto to dovodi do
neravnomernosti petljine strukture.
Dobijanje zamke načinom bez kuliranja možemo preporučiti za pletenje glatkih pres
prepletaja (zahvatni, poluzahvatni), kad je neophodna veća gustina pletenja.
Kako vidimo na slici 114,b igla 2 ne izvršava kuliranje i stvaranje zamki, zatim deo pređe
iz petlji igala 1, 3 preći će u zamku igle 2 i gustina pletenja se povećava. U ovim
slučajevima odgovarajući spuštači igala postavljeni u položaj nepotpunog kuliranja i u
procesu ukupnog pletenja ostaju nepokretni.
Slika 113. Šema dobijanja zamki na mašinama sa špicastim iglama

Slika 114. Šema dobijanja zamki na mašinama sa jezičastim iglama
Analiza uplitanja futerne pređe u osnovni prepletaj

Na svim kružno pletaćim mašinama nezavisno od vrste osnovnog prepletaja futerna pređa
upliće se po jednoj tehnološkoj šemi. Razmotrićemo radni proces pojedinih mašina, koji se
razlikuje od mašine do mašine, zavisno od uređaja kojima je mašina snadbevena. Princip
uplitanja futerne pređe ostaje isti, bez razlike na savršenstvo mašine. Pri istraživanju procesa
primenjujemo grafički metod analize. Po radnim crtežima pletaćih sistema nalazimo putanju
kretanja karakterističnih tačaka igle i platine u raspoređivanju o prečniku cilindra na
horizontalnu (slika 115,a) i vertikalnu (slika 115,b) ravan.
Za igle crtamo putanju kretanja višlje tačake glave igala, ose i kraja jezička, kraja kukice;
za platine-tačke grla platine i kraj nosa. Nalazimo uzajamno premeštanje igle i platine;
određujemo karakter njihovog uzajamnog delovanja sa pređama i petljama prethodnog reda.
Proces pletenja izvedenog i pres futera delimo na etape stvaranja petlji na parnim i
neparnim iglama mašine. Oba dela procesa savršeno su identični. Na dalje izvodićemo
analizu samo jedne grupe igala.
Za ostvarivanje delimičnog polaganja pređe, putanja kretanja igle deli se u tački 1 (slika
115,b). Deo igle za dobijanje pređe podiže se na visinu nepotpunog zatvaranja ( linija 1-2).
Ostale igle u radu ne uključujemo, njihove glave prolaze na nivou odbojne ravni (linija 1-4).

Igle se najviše podižu pri kontaktu sa podizačem igala i, spuštaju, zahvatajući, kukicom
futernu pređu koja ide od vodiča pređe Vf (linija 3-4).
Da bi se obezbedilo pouzdano polaganje futerne pređe pod kukicu igle, neophodno je
fiksirati položaj pređe pod kukicom igle u tački K (slika 115, a, b), čija glava dostiže odobjni
nivo. Shodno tome, igla mora da se spusti toliko, da tačka K bude niže podbradka pozadi
dolazeće platine.
Kako su pokazali eksperimenti, pri većem zatezanju futerne pređe mogućno je podizanje
igle na delu 4-5 višlje odbojne linije. U tom slučaju pređa još se ne fiksira platinom u višljoj
tački unutrašnje konture glave igle (tačka K). Zatim mogućno je pomeranje pređe u stranu
kukice. Kao rezultat premeštanja pređe pod kukicom igle deo pređe OK da bi se zaokrenuo
oko tačke O, udaljava se od igle.
Ovakvu pojavu možemo isključiti, ako u dopunskom sistemu postavimo podizač igala sa
izrezanim vrhom. U tom slučaju horizontalnom površina podizača biće sprečeno podizanje
igle na delu 4-5.
U sistemima gde je gornji deo podizača izrezan, gde se polaže futerna pređa; na račun toga
stvara se horizontalna površina, koja zadržava igle b, e od podizanja pri povećanom
zatezanju pređe.
Glava igle spusta se samo do odbojnog nivoa, zatim na toj mašini proces protiče pri
minimalnoj dužini pređe futerne petlje, što je i nedostatk ovakvog načina pletenja.
U tački 4 (slika..) putanja kretanja igle objedinjujese. Sa tim momentom počinje operacija
polaganja futerne pređeiza igle ( linija 4’-5’-6’).
Na delu 4-5 glave igle kreću se na nivou odbojne ravni.
Petlje prethodnog reda, ili polupetlje, nalaze se ispod kukice igala. Futerna pređa,
zahvaćena iglama b, d, g, raspoređuje se slobodno delovima nad glavama igala c, e.
Operacija polaganja pređe iza igle ili zatezanje futerne pređe sastoji se u tome, što se platine
izvlače grlima odvode futernu pređu sa puta podignutih glava igala c, e (linija 4’- 5’- 6’). Pri
podizanju igle nos platine zadržava futernu pređu i polupetlju.
Veličina izlaza nosa platine u tom momentu ograničava se veličinom osnovne petlje, pošto
u grlima platine zajedno sa futernom pređom nalazi se petlja prethodnog reda. Sa smanjenjem
finoće mašine postaje veća dužina petlje i povećava se veličina izlaza platine.
U tački 7 (slika 115,b) sve igle se podižu na veličinu potpunog zatvaranja. Futerna pređa ,
položena na igle, zajedno sa polupetljama, prelazi na telo igle. Na dalje počinje proces
pletenja osnovnog prepletaja i sve igle , spuštanjem po ivici spuštača igala (linija 8-9)
dobijaju pod kukicu igle osnovnu pređu. U procesu uplitanja petlje novog reda na
odgovarajućum iglama zbacuju polupetlje i zamke futerne pređe. Na ovome započinje
stvaranje jednog punog reda prepletaja.
Tamo, gde jefuterna pređa bila položena iza igala, na petlji novog reda zbacuju se samo
polupetlje, a futerna pređa raspoređuje se u vidi veznog dela na naličju prepletaja.
Na ovaj način, operacija izbora igala, polaganjem pređe na iglu i iza igle, završava se na
mašinama sa jezičastim iglama podelom u vremenu i prostoru za razliku od mašine sa
špicastim iglama. Operacija podele je jedan od negativnih faktora procesa uplitanja futerne
pređe u osnovni prepletaj.
Kao rezultat toga, na mašina sa jezičastim iglama za vreme polaganja futerne pređe glave
igala se spuštaju ispod odbojne linije, stvarajuću uslove, za dozvoljenu promenu dužine petlji
futerne pređe ℓf.
Na osnovu izloženog možemo izvesti sledeće zaključke:
 Na mašinama sa jezičastim iglama operaciju uplitanja futerne pređe u osnovni
prepletaj delimo u vremenu. Ovo povećava sporost pletaćih sistema;
 Polaganje osnovne i futerne pređe na iglu izvršava se u isto vreme, za to vreme pošto
su delovi tih pređa u procesu pletenja različiti: osnovna pređa se upliće u petlje,

futerna pređa se zbacuje u vidu zamki. Polaganje futerne pređe pod kukicu igle se
javlja posrednom operacijom, zauzimajući 44,1 % od ukupne sporosti pletaćeg
sistema, neophodan za stvaranje petljinog reda.
 Polaganje futerne pređe pod kukicu igle sa sledćim prelazom na njeno telo izaziva
neophodnost da se dva puta ponovi radni ciklus kretanja igle: podizanje na zatvaranje
i spuštanje na uplitanje. Ova pojava je osnovni uzrok povećanja sporosti pletaćeg
sistema i 2 puta pri prelazu na izvedeni futerni prepletaj.
Sporost pletaćeg sistema pri pletenju futera možemo skratiti promenom tehnološkog
polaganja futerne pređe na igle i smanjiti radni hod igle u dopunskom sistemu.
Veličina ℓf može biti uvećana za dva puta nasuprot osnovnih petlji na račun većeg savijanja
(izgibanja) futerne pređe o podbradku platine.
Analiza trenja pređe o usmeravajućim cilindričnim

površinama pletaćih mašina
Za izračunavanje zatezanja pređe, koja klizi po nepokretnim cilindričnim usmeravajućim
šipkama, porculanskim okcima i drugo, obićno primenjujemo Ojlerovu formulu. Međutim
kako je primećeno, pri pasivnom dodavanju pređe trenutna brzina kretanja pređe ne ostaje
konstantna, a menja se od nule do nekog maksimuma, čija veličina može znatno da prevaziđe
srednju potrošnju pređe pletaće mašine. Pri još većim brzinama klizanja centrifugalna sila,
koja se pojavljuje u pređi pri njenom savijanju oko cilindričnih usmeravajućih uređaja,
možemo značajno iskazati rezultatima, očekivane po Ojlerovoj formuli.
Neka u datom momentu vremena pređa 1 klizi udesno sa nekom brzinom νp po
nepokretnoj cilindričnoj usmeravajućoj površini okca 2 (slika. 116). Zanemarićemo debljinu
pređe, izdvojićemo njen elementarni deo ,odgovarajućim obuhvatnim lukom dℓ. tada na
krajevima ovog dela pojaviće se zatezanje t i (t+dt).
Označimo tekući pritisak među pređom i cilindrom sa p g . Tada elementarni normalni
pritisak, koji deluje na izdvojeni deo pređe, biće
dP = pg dℓ.
Pri tome se pojavljuje sila trenja
dFtr = μ pg dℓ,
gde je μ – koeficjent trenja, koji prihvatamo za konstatnim.

Slika 115. Putanja kretanja karakterističnih tačaka igle i platine u rasporedjivanju

na horizontalnu i vertikalnu ravan
Ako zanemarimo masu pređe, onda će u tom slučaju pored nabrojanih sila na izdvojeni
element dℓ, delovati još i centrifugalna sila inercije C i
p
2
dCi = dm,
R
gde je dm- masa izdvojenog dela pređe dužine dℓ;
R- prečnik zaobljene cilindrične usmeravajuće površine porculanskog okca.
Sa svoje strane, masa elementarnog dela
dT
dm = 3 t ,
10 g
gde je Tt – podužna masa pređe;
g- ubrzanje sile teže.
Prema tome,
 p Tt
2
dCi = 3 d.
10 R  g
Izabraćemo ose koordinate, kao što je prikazano na slici 116. Projektovaćemo na tim osama
sile, koje deluju na elementarni deo pređe dužine dℓ. Projekcija sile na osu Ox
d
dt cos  dFtr  0.
2

Slika 116. Klizanje pređe po nepokretnoj cilindričnoj

usmeravajućoj površini
Projekcija sile na osu Oy
d d
dP + dCi – t sin  (t  dt ) sin  0.
2 2
kako je ugao d / 2  beskonačno mala veličina, to možemo prihvatiti da je
cos d / 2  1 i sin d / 2  d / 2.
Tada, zanemarivanjem veličine dt dα i uzimanjem, da je dα = dℓ/2, dobićemo
dt –μpgdℓ = 0.
i
 p Tt
2
t
pgdℓ+ d  d  0 ,
10 R  g
3
R
ili
dt
  pg,
d
i
 p Tt
2
t
pg+  .
10 R  g
3
R

Iz jednačine nalazimo, da je
 p Tt
2
pg = t/R – .
10 3 R  g
Zamenom vrednosti za pg, dobijamo
dt    p Tt 
2
 t .
d R  10 3 R  g 
Uradimo zamenu promenljivih
 p Tt
2
z=t– . i dz = dt.
10 3 R  g
Kao rezultat dobićemo
dz/dℓ = μ/R(z)
ili
dz/z = μ/R dℓ.
Integracijom poslednjeg izraza, nalazimo

z 
ln  ,
Ci R
gde je ℓ - dužina obuhvatnog luka.
Kako je ℓ/R = α – obuhvatni ugao cilindričnog usmerenja pređom, to je
z = Ci e μα .
Imajući u obzir nađene vrednosti za z, dobićemo
t   p Tt / 10 3 g  C i e 
2
ili
t = Cieμα + p Tt / 10 3 g.
2
kako je pri α = 0 t = t0, i postavljanjem ove početne uslove u gornji izraz, dobićemo
t0 = Ci +  p Tt / 10 3 g ,
2
odakle je
Ci = t0 –  p Tt / 10 3  g .
2
Onda je
t = ( t0 –  p Tt / 10  g 3 ) eμα +  p Tt / 10 3  g ,
2 2
ili

t = t0 eμα –  p Tt / 10 3  g e   1 .
2

Ako je brzina vp klizanja pređe po usmeravajući uređaj mali i jednak nuli, prethodni izraz
se svodi na Ojlerovu formulu
t = t0 eμα.

Pretposlednji izraz pokazuje, da centirfugalna sila inercije, koja se pojavljuje u pređi pri
njenom klizanju po nepokretnoj cilindričnoj usmeravajućoj površini okca, smanjuje zatezanje
pređe, pošto je član eμα uvek veći od jedinice. Karakteristično je, da ove sile inercije ne
zavise od prečnika R zaobljenja usmeravajuće površine. Pri znatnoj brzini klizanja pređe i
pri većem broju usmeravajućih porculanskih okaca uticaj centrifugalne sile može postati
veoma primetan. Ovo je jedan od uzroka oscilovanja zatezanja pređe pri njenom pasivnom
dodavanju radnim organima mašine.
Analiza premeštanja jezičastih igala u fazi zatvaranja

Proces pletenja na pletaćim mašinama započinje sa fazom ili tempom zatvaranja. To je
početna i ujedno završna faza. Zatvaranje započinje podizanjem igle u svom kanalu naviše uz
pomoć podizača brave mašine. Zatvaranje se završava sa dolaskom polupetlje sa jezička igle
na telo igle (slika. 117,a). Proces zatvaranja se otežava time, što se polupetlja, odvođena
silama trenja pozadi sa one strane savlađivanjem igle i zadržavanjem sa svoje strane lukom
nosevima platine sa susednih igala , postavlja pod nekim uglom δ r prema donjoj ivici γ–γ
nosem platine.
Neka je N-normalna sila pritiska polupetlje na pokretni vrh igle. Tada sila trenja, odvlačeći
polupetlju naviše, Ftr = μr N, gde je μr –redukovani koeficijen trenja među polupetljom i
igle.
Nagibom rezultante R silom N i Ftr određujemo redukovani ugao trenja δr = arctg μr , koji
će biti istovvremeno i nagibni ugao polupetlje prema odbojnoj ravni O-O pri zatvaranju.
Za nalaženje redukovanog koeficijenta trenja μ tr uslovno ćemo računati, da presek igle u
ravni, u kojem leži polupetlja, ima oblik kruga (slika 117,b). Kada je poznata rezultanta R, to
će sila, koja deluje na krajevima razmatrane polupetlje, biti jednaka 0,5R. Međutim među
pređom i iglom umanjuje se naprezanje 0,5R, prenošenjem uzduž pređe. Za uzimanjem u
obzir ovo umanjenje izdvojićemo uglom α neku tačku A na osi pređe. Tada ćemo imati u
mestu za tačku A naprezanje
Q = 0,5 R e-μα,
gde je μ- koeficijent trenja pri klizanju pređe uzduž preseka igle, μ= 0,2. U tačku B na osi
pređe ovo zatezanje je minimalno
Qmin = 0,5 R e-0,5μπ = 0,36 R.
Na ovaj način, pređa, prebačena preko tela igle, biće podvrgnuta razvlačenju sa
promenljivim naprezanjem Q, nalazeći se u granicama 0,36R ≤ Q ≤0,5R.
Izdvojimo na pređi uglom dα njen elementarni deo. Na krajevima tog dela biće pridodate
sile Q i Q – dQ. Pritisak dP na iglu, izdvojenog elementarnog dela pređe nalazimo kao
projekciju na normalu On koja deluje na njega silom
dP = (Q-dQ)sin 0,5 dα + Q sin 0,5 dα = Q dα.
Odgovarajući elementarni pritisak na telo igle dN = dP cos δ r . Ovo daje elementarnu silu
trenja, koja deluje izduž igle,
dFtr = μdN = μQ cos δr dα.
Ako uzmemo u obzir simetričnost sile dodate prema petlji 0,5R, zbirna elementarna sila
trenja dFtr , daće

0 ,
 0,5Re
 
Ftr = 2 cos  r d .
0
Integracijom sa uzimanjem da je R cosδr = N, nalazimo
Ftr = N (1 – e-0,5μπ) = μr N,
Gde je redukovani koeficijent trenja
μtr = (1 – e-0,5μπ ).
Naprimer , za pamučnu pređu, u kojoj je μ = 0,2, imaćemo μ r = 0,27 i δ = 15o. Iz

navedenog vidimo, da u datom slučaju polupetlja iz pamučne pređe zaista pri zatvaranju klizi
po telu igle pod uglom otprilike 15o prema odbojnoj ravni.
Premeštanje igle za fazu zatvaranja neophodno je naznačiti tako, da bi polupetlja, koja leži
u izlaznom položaju na nivou odbojne ravni O-O , bezbedno sišla sa jezička na telo
igle.Eksperimentalno je ustanovljeno, da će formulisani uslovi biti ispunjeni, ako pri
prihvaćenom izlaznom položaju (kao na slici 117,b) rastojanje među krajem jezička i donje
ivice γ-γ nosa platine posle zatvaranja ostaje jednako polovini maksimalnoj dužini petlje- 0,5
 max . Tada premeštanje igle pri zatvaranju (kao na slici 117,a) biće
z1 = Ž2 + 0,5  max .
Slika 117.Faza zatvaranja jezičaste igle u procesu pletenja

LITERATURA
1. Cook D.L., Grosbeg P. The Load - Extension properties of warp knitted Fabrics.- “Text. Res.J.”.,
1961, VI, p.636.
2. Hearle J.W.S., Grosberg P.,Bacher S. Structural Mechanics of Fibers, Yarns and Fabrics.- “Wiley
Interscience”, 1969, VI, p.456.
3. Popper P. The theoretical Behavior of a Knitted fabric Subjected to biaxial Stresses.- “Text. Res.J.”,
1966, N 2, p.148.
4. Smirfitt J.A. Some physical properties.- “J.T.I.”, 1965, 56, p. 298.
5. Konopasek M. Metod issledovanija peteljnoi strukturi trikotaža.- “Izvestija vuzov. Tehnologija legkoi
promišlennosti”, 1968, No 1, s. 81.
6. Bencman A.M., Garbaruk V.N. Ob ustoičivosti formi petlji v trikotaže.- “Izvestija vuzov. Tehnologija
legkoi promišlennosti”. 1969, No 3, s. 105.
7. Dalidovič A.S. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva. M., Gizlegprom, 1970.
8. Novaderekin P.I. Analiz sušcestvujošcih metodov issledovanija uprugih svoistv trikotaža.- “Legkaja
promišlennost”, 1946, N 9, s. 21.
9. Doyle P.J. Foundamental aspects of the design of knitted Fabrics.- “J.T.I”, 1953, p. 561.
10. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnih fabrik. M., “Legkaja industrija”, 1968. 286 s.
11. Galanina O.D., Prohorenko E.G. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva.M., “Legkaja industrija”,
1975.
12. Dalidovič A.S. Osnovi teorii vjazanija. M., “Legkaja industrija”.1975.
13. Marisova O.I. Trikotažnie risunčatie perepletenija.M., “Legkaja industrija “, 1970.
14. Kacenelenbogen A. M., Galanina O.D. Mašini i tehnologija osnovovjazaljnogo proizvodstva. M.,
“Legkaja industrija “,1966.
15. Šalov I.I., Mihajlov K.D. Mašini i tehnologija krugločuločnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija
“,1968.
16. Gligorijević V, Tehnologija pletenja. Leskovac, 1980.
17. Filatov V.N. Assortiment i tehnologija proizvodstva tekstilno-galanterejnih izdelija.
18. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotaža. M., Legprombitizdat, 1986.
19. Marisova O.N. Trikotažnie risunčatie perepletenija. M., 1984.
20. Kobljakov A:I., Kukin G.N., Solovjev A.N. i drugi. M., Legprombitizdat, 1986.
21. Galanina G.K., Vladimir N.K., Vera I.G., Renata J.S. Spravočnik po pletačestvo. Prevod sa ruskog
na bugarskom. Sofija, 1980.
22. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija “,1977.
23. Offerman P., Tausch-Marton., Grundlagen der maschenwarenteschnologie, Berlin, 1977.
24. Krivada J. i kolektiv , Tehnologie pletarstvi, Praha, 1969.
29. Sevostjanov A.G. i drugi, Mehaničeskaja tehnologija tekstiljnih materijalov. M.,
Legprombitizdat,1989.
25. Offerman P., Tauš-Marton H., Osnovi tehnologija trikotažnogo proizvodstva, prevod sa nemačkog,
Moskva 1981.
26. Gligorijević V., Stupica I., Srđak M., Petrović T., Dinamika zatezanja niti u procesu pletenja, Tekstil
Vol. 40 broj 9 str. 415-420 ., Zagreb, 1991.
27. Gligorijević V., Uzajamno dejstvo pletaćih organa na zatezanje i trenje pređe pri osnovinom
pletenju, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 37/1995, Banja Luka.
28. Gligorijević V., Uticaj dubine kuliranja na dužinu petlji osnovopletenog pletiva, Glasnik hemičara i
tehnologa Republike Srpske, 38/1996, Banja Luka.
29. Gligorijević V., Bakalovska M., Stabilnost oblika petlji i određivanje najpovoljnijih parametara
pređe i pletiva, uslov kvaliteta pletiva, Tekstil, Zagreb, 5/1975.

30.Gligorijević V., Dinamika automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil, Zagreb, 6/1978.
31. Gligorijević V., Statičke karakteristike automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil, Zagreb,
8/1978.38
32. Gligorijević V., Uzroci nastajanja uzdužnih pruga i deformacija petlji u pletivu, Tekstil, Zagreb,
12/1978.
33. I. Stupica., I. Emri., V. Gligorijević., Uticaj sila i oscilovanje niti u zoni pletenja na prugavost pletiva,
Tekstil Vol. 36 sv. 5 str. 239-243., Zagreb, 1987.
34. Gligorijević V., Dinamika zatezanja i trenje pređe u procesu pletenja, Zbornik radova 9, Leskovac,
1995.
35. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa, Leskovac, 1-
2/1996
36. Gligorijević V., Otpornost pređe i deformacija petlji u pletivu, Referat na Simpozijumu u Ljubljani,
1983.
37. Gligorijević V., Stupica I., Emri I., Uticaj sila i oscilovanje niti u pletaćoj zoni, Referat na
Simpozijumu u Ljubljani, 1987.
38. Gligorijević V., Stupica I., Einfluss der Fadenzugkraft und Fadenschwanken in der
Maschenbildungszone auf der Warenstreifigkeit, Referat na XXXI IFWS Kongresu internacionalne
federacije stručnjaka za prepletanje i pletenje, Sofija, 1987.
39. Gligorijević V., Uticaj debljine niti i usmeravajućih uređaja na zatezanje niti, Referat na
Simpozijumu u Ljubljani, 1988.
40. Gligorijević V., Stupica I., Merenje mehaničkih veličina električnim putem i analiza greški, Referat
na Simpozijumu u Ljubljani, 1989.
41. Gligorijević V., Relaksaciona i elastična svojstva desno-desnog pletiva, Savetovanje hemičara i
tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 20-21. jun, 1996.
42. Gligorijević V., Influence of dynamics on tension and friction of yarn during the knitting process,
14. Savetovanje na hemičarite na Makedonija, Skopje, 1996.
43. Gligorijević V., Uvod u tehnologiju pletenja za prvi razred srednjih škola, Leskovac, 1970.
44. Gligorijević V., Projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole, Leskovac, 1973.
45. Gligorijević V., Zbirka rešenih zadataka iz projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole,
Leskovac, 1976.
46. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavoda za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979.
47. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavoda za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.
48. Gligorijević V., Tehnologija pletenja I deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, 1996.
49. Gligorijević V., Tehnologija pletenja II deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, 2000.
50. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva,
Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd.
51. M. Đorđević,V.Gligorijević, D. Radivojević, Deformacione karakteristike desno-levih i desno-
desnih pletiva, Tekstilna industrija, 5-6 (maj-jun), 2001. godina Beograd.
52. D.Radivojević.,M.Đorđević., M. Stamenković., V. Gligorijević., Relaksacione karakteristike desno-
desnih pletiva, Tekstil i praksa, Leskovac, ISSN-0305-7033 vol.XXXX, 1, god..2001, str.13-18.
53. V. Gligorijević., M. Đorđević., M. Stamenković, The influence of the force of yarn tension in the
compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left knitted fabrics,The Indian
Textile Journal, Mumbai (India), July 1999, str. 8-13.
54. Đorđević M., Gligorijević V., Relaxation Processes and Balance of the Interlok Knitted Fabrics.
Vlakna a textil 7 (4) 177 (2000).Bratislava, Slovačka Republika.
55. M. Đorđević., V.Gligorijević., Dinamics yarn tension on flat weft machines, Maschen-Industrie,
Internationales Fachmagazin der Maschenveredlung, Maschenkonfektion Maschentrends ,2001.
56. V. Gligorijević., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa, Leskovac,
1996.
57. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje i pređe pri osnovinom pletenju, Naše stvaranje,
Leskovac, 1997.
58. Gligorijević V., Đorđević M., Uticaj dinamike kretanja igle i kulir-platine na promenu sile zatezanja
pređe, Tekstil i praksa, Leskovac, 1997.
59 .V. Gligorijević., M. Đorđević., Uticaj sile zatezanja pređe u fazi kuliranja na ravnomernost strukture
desno-levog pletiva, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 40/1998, Banja Luka.
60. Gligorijević V., Đorđević M., The influence of the force of yarn tension in the compensational and
knitting zone on the structure uniformity of the right-left knitted fabrics, 31. Simpozij o novostih v
tekstilstvu, Ljubljana, 1997.

61. Gligorijević V., Aktuelno stanje i perspektive novih pređa u trikotažnoj industriji, Simpozijum
Savremeni pravci razvoja tekstilne industrije u trećem milenijumu, DP Niteks, Niš, 22-24. 10. 1997.,
Zbornik radova.
62. Gligorijević V., Đorđević M., Dynamic of stretching power on flat-colle machines, XV Kongres na
hemičarite i tehnolozite na Makedonija, 2-4. oktobar, 1997, Skoplje, Zbornik izvoda radova.
63. M. Đorđević., V. Gligorijević., K. Ljapčeva., M. Stamenković., Sile zatezanja pređe u fazi kuliranja
desno-levog pletiva, Zbornik izvoda radova,
III simpozijum, Savremene tehnologije i privredni razvoj, Tehnološki fakultet, Leskovac, 23 i 24.
oktobar 1998. godine.
64. Gligorijević V., Đorđević M., Analiza sila zatezanja pređe u pletaćoj zoni ravne - kulirne mašine, VI
Savjetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 19-20. novembar, 1998, Zbornik
izvoda radova.
65. Gligorijević V., Đorđević M., Dimitrovski K., Ristić N., Relaxation processes and balance of the
interlock knitted fabrics, 33. Simpozij o novostih v tekstilstvu, Ljubljana, 2000.
66. V. Gligorijević., M. Đorđević., J. Stepanović., N. Ćirković., Dinamika zatezanja pređe u procesu
kuliranja, XVII Congress of the chemists and technlogists of Macedonia , Skoplje, Macedonia, 18-20
october, 2001.
67. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva,
Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd.
68. Garbaruk V. N., Proektirovanie trikotažnih mašin. Leningrad, 1980. 122s.
69. Efremov E.D., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1958/6.
70. Kuznecov V. A., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1961(2)/6.
71. Ignatova L.P., Miljčenko I. S. Recenzija na knjigu Dalidovića A.S., “Osnovi teorije vjazanija”,
Legkaj promišlennost., 3/1950.
72. Gligorijević R. V., Uticaj dinamičkih karakteristika mehanizama za zatezanje osnove na prugavost
pletiva. VTO Tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1986, 47 s.
73. Kagan V. M., Rasčet otbirajuščih koles kruglovjazaljnih mašin.-Trudi VNIL tekmaš, 1969/15, 35-72
s.
74. Higam, J. K., Textile REs. 48 (1978), 562 s.
75. Malabon, R. W., Knitting Times 42 (1973), 66-68 s.
76. Kagan V. M., Vzaimodejstvie niti s rabočimi organami tekstilnih mašin.-M., Legkaj i pišcevaj prom.,
1984.
77. O.I. Marisova. ‘’Trikotažnie risunčatie perepletenija’’. Izd-vo ‘’Legkaj industrija’’, Moskva .,1970.
78. L.P. Rovinskaj., N.F. Zibina, Proetirovanije tehnologičeskih parametrov trikotažnih poloten i
čuločno –nosočnih izdelija., Sankt-Peterburg., 2002.
79. Genzer M. S., Birger D. S. Trikotažnie izdelija iz himičeskih volokon. M., ‘’ Legkaj industrija’,
1972.
80. V. Savnik., Pletenje I. VDO Fakulteta za naravoslovje in tehnologijo VTOZD tekstilna tehnologija,
Ljubljana, 1985.’
81. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva., M., 1986.
82. Kudrjavin L. A., Šalov I. I. Osnovi tehnologii trikotažnogo proizvodstva., Moskva, 1991.
83. Korlinski W. Podstawy dziewiarstwa. Warszawa, 1988.104. Laboratornij praktikum po tehnologija
trikotažnogo proizvodstva/ L.a. Kudrjavin, E.P. Pospelov, N.A. Solovev I dr. M., 1979.
84. Laboratornij praktikum po tekstilnomu materialovedenio: Učb. Posob. Zja vuzov/Kobljakov A. I.,
Kukin G. N., Solovjev A. N. I dr.- 2-e izd., pererab. i dop.- M., Legprobitizdat, 1986.85. Kuznecov B. A.
Rasčet i proektirovanie petleobrazuščej sistemi osnovovjazaljnih mašin.- M. : Legprombitizdat, 1989.
86. A. M. Kacenelenbogen, O. D. Galanina., Mašini i tehnologija osnovovjazalnogo proizvodstva,
izdanie vtoroe, pererabotanoe i dopolnenoe., Moskva, 1966.
87. Wirkerei- und Strickerei-Technik, Coburg., 1969-1972.
88. F.A. Mojsenko., N.P. Buhonjka., Osnovi budovi i kompjuternogo dizajnu trikotažu., Kijev, 2007.
89. Kudrjavin Lev Nikolaevič, Viktorov Vkadimir Nikolaevič, Danilov Boris Dimitrievič i drugi.,
Laboratornij praktikum po tehnologii trikotažnogo proizvodstva., Moskva, 1999.
st
90. The Textile Institute, International Headquarters, 1 Floor, St James’s Buildings, Oxford Street,
Manchester Mi 6FQ, United Kingdom.
91. Bearbeitet von Dipl.-ing. Klaus- Peter Weber.,Die Maschen-bindungen der Kettenwirkerei.,
Technologische und bindungstechnische Grundlagen der einfachen und kombinierten
Maschenbindungen., Karl Mayer e. V. 6053 Obertschausen, August, 1970.
92. Maschen-industrie., 3/2002.

Teorijske Analize Procesa Pletenja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorijske Analize Procesa Pletenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teorijske analize procesa pletenja

TEORIJSKE ANALIZE PROCESA PLETENJA

LESKOVAC, ŠKOLSKE 2009/2010

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 1

Ojlerove i langraževe lučne koordinate

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 2

Fl  , t  / t  F s, t  / t  uF s, t  / s.

Veličina dF/dt predstavlja pun izvod po vremenu od funkcije F.

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 3

Odavde sledi, da je prikazivanje langraževe koordinate σ na ojlerovoj s uzajamno

Iz datih zadnjih formula proizilazi, da prelaz od ojlerove koordinate s, t prema langraževoj

Prirodne i glavne ose

gde je 1/ ρ- krivina, a 1/ ρ1- upredenost ose niti.

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 4

Elementi teorije površine

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 5

Pošto nikakvih ograničenja na kretanje površine u prostoru ne postavljamo, vreme t može

 r x1 , 2 , 3  _ y 1 , 2 , 3  _ z 1 , 2 , 3  _

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 6

Parametarsko usmereno predstavljanje biće

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 7

r   r /  1 = R’ 1  e1 1  R1  e2 1 ; 

gde je e2 1    i sin 1  j cos1 ; R ' 1   izvod od R (η1).

r  r 1 , 2   R 2  e1 1  z  2  k . 

r1  R 2  e2 1 ; r2  R'  2  e1 1  z '  2  k ; r3  0.

Ovde crticom obeležavamo izvode.

gde je R  prečnik-vektor tačke krive;

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 8

Razmotrićemo površinu, tačke koja je jednako udaljena od krive C za veličinu R. Ako

ortogonalna  k . U ravni Q izaberimo usmerenje, zadato ortom  k .Računaćemo, da u svakoj

prostoru. Ugao η1 očitavaćemo od  k suprotno satnoj skazaljci, ako posmatramo sa strane

vektora  k . Označimo sa  k vektorski izvod vektora  k i  k (  k =  k x  k ). Korišćenjem

Ovde je uzeto, da je izvod  Ro /  2 usmeren po tangenti prema krivoj

Sada ćemo uvesti oznake za skalarni proizvod vektora ri i r j :

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 9

Usmerenje za normale prema površini možemo izabrati na dva načina.. Za definisanje

Odavde sledi, da usmerenje orta n zavisi od izabrane parametrizacije površine. Ako η1 i

 2 r /  i  j   rij ; rij  n  bij ; rk  rij  G k ,ij , i, j , k  1,2,3

( b11, b12= b22 –koeficijenti drugog kvadratnog oblika površine).

 g ij /  k  rik  r j  ri  r jk  G j ,ik  Gi ,ik .

ravni, i po jediničnom normalnom vektoru n :

Sa G1ij i G2ij označavamo koeficijente razlaganja pri r1 i r2 .

Da bi ih izračunali, pomnožićemo oba dela jednačine, prvu sa, r1 i, drgu , sa r2 . Dobićemo

Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo za cilindričnu površinu

g11 = r1  r1  R' 1   R 1 ; g 22  1;

Izabiramo krivolinijske koordinate η1 i η2 (cilindrične koordinate)- ortogonalne. Svi

Ort normale prema površini

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 10

n  r1 xr2 / g11  R1 e1  R' 1 e2  / g11 .

G1,11  r1  r11  R ' R ' ' R .

Analogno dobijamo sledeće izraze za površinu obrtnog tela:

r11   2 r / 1   R e1 ; r12  r21   2 r / 1 2   R ' e2 ;

r22   2 r /  2  R ' ' e1  z ' ' k ; ri 3  r3i  0i  1,2,3.

G1,12  r1  r2  RR' ; G2,11  r2  r11   RR' ;

G2, 22  r2  r22  R' R' ' z ' z ' '.

Ostali koeficijenti bij i Gi, jk jednaki su nuli.

Spoljašnje sile i momenti

Autor:Vojislav Gligorijević redovni professor // vojatrik@yahoo.com 11

cn = cχsinχ +cycosχ; cτ= cχcosχ-cysinχ .

gde je Qn, Qτ i Vv –moduli vektora Qn , Q iVv ;

gde je cn0 i cτ0 – koeficijenti, određeni metodom najmanjih kvadrata.

Qn = cn0 mv Vv sin  ; Q  c 0 mvVv cos  .

Za određivanje pravca vektora Qn i Qτ vidimo, da oni leže u ravni Vv i , pri čemu Qn je

Q  c 0 mvVv cos   c 0Vv mv Vv    .