ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

ISSN 2560-3221

ЧАСОПИС ЗА РАЧУНОВОДСТВО, ФИНАНСИЈЕ И ПОРЕЗЕ

мај 2022 / број 65 5 /2022

propisi.net

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
ISSN 2560-3221
Година VI, број 65, МАЈ 2022.
Оснивач и издавач:
ИНГ-ПРО
Издавачко-графичко д.о.о.
Београд, Веле Нигринове 16а
За оснивача и издавача:
Горан Грцић и Владимир Здјелар
Главни и одговорни уредник:
Др Маријана Жиравац Младеновић
Аутори чланака у овом броју су:
Мр Андријана Ивић, саветник за
порезе и рачуноводство у редакцији
часописа „Пословни саветник”;
мр Жељко Албанезе;
мр Јован Чанак;
др Маријана Жиравац Младеновић,
главни и одговорни уредник часописа
„Пословни саветник”
Технички уредник:
Милена Станковић
Лектура:
Милица Радованчев
Графичка припрема:
Мирослав Арамбашић
Штампа:
Марго-арт, Београд
Редакција:
Веле Нигринове 16а, 11000 Београд
тел: +381 11 2836 890
факс: +381 11 2836 474
имејл: urednik@ingpro.rs
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
657
ПОСЛОВНИ саветник : часопис за
рачуноводство, финансије и порезе / главни
и одговорни уредник Маријана Жиравац
Младеновић. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017)- . -
Београд : ИНГ-ПРО, 2017- (Београд : Digital дружини?”
art). - 30 cm
Месечно. - Drugo izdanje na drugom
medijumu:
Пословни саветник (Online) = ISSN 2560-
3825
ISSN 2560-3221 = Пословни саветник
COBISS.SR-ID 228469260
Часопис можете поручити телефоном: глед му блуди до канала, па је радостан што ће, сад кад се мало окрепио, да се
011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или имејлом: office@ingpro.rs
СА ДРЖАЈ
Уводна реч уредника
Милутин је одлучио да мало предахне, па се запутио да скува кафу. Про-
лази поред Маричине канцеларије, а врата широм отворена. Она се завалила
у столицу, дигла ноге на сто, на челу јој мокар пешкир, а на руци апарат за
притисак.
„Марице, шта ти је, јеси добро”, обазриво ће Милутин.
Марица не одговара, само се чује апарат за притисак како зуји. Кад се
брујање завршило, Марица скида пешкир са чела, гледа у апарат и одговара:
„160/110.”
„Идем ја да скувам кафу, па да ми испричаш који нови пропис те је изнер-
вирао”, рекао је Милутин одлазећи у кухињу.
Марица је пошла за њим придржавајући пешкир на челу руком да јој не
запрља наочаре за читање, које је спустила на врх носа: „Милутине, ја више
не знам докле ћу моћи да издржим притисак овог мог посла. Чим једну ствар
завршим, нека друга се исплете да ми одмах седне на душу. Ево, сад ме звала
Цаца сва ван себе и каже да они из Савеза траже да се сакупљају неки бодови
за неку њихову лиценцу. Онда је Марта рекла да она то откад зна за себе са-
купља, јер је члан и одржава чланску лиценцу.”
Прокувала је вода у џезви и Милутин закувава кафу: „И шта је ту тако
драматично да је теби лоше?”
„Драматична је неправда, Милутине, неправда! Званичници се огради-
ли, сви се праве блесави, а тамо неко својим интерним процедурама намеће
којекакве обавезе, бодове, и ко зна шта још. Ало, демократијо, има ли те?!”
Сипа Милутин кафу у шољице, па се окреће према Марици: „Од Турака,
па наовамо вазда је било ’вежи коња где ти ага каже’, па живи даље нормално.
Бори се ти, Марице, за своја права, али да не завршиш као Дон Кихот против
ветрењача. А можеш и линијом мањег отпора, па испуни обавезе које очито
не можеш да избегнеш, а читај шта ти прија и слушај ког ти драго да чујеш.”
„Ма, какви Турци и аге, Милутине, у ком веку ми живимо! А, богами, тре-
бало би неко сабљом да пресече тај јавашлук и да гледа да овој нашој струци
помогне некако, а не само да нас кињи. А паре, Милутине, све то треба да се
плати, одакле?”
„Чуј, одакле”, износи Милутин кафу напоље да седну на сунце, а Марица
га прати у стопу, са све пешкирићем на глави, „па за шта ти радиш? Све живо
је поскупело, само ти би да погнеш главу, па у бесцење да радиш. Ако расту
трошкови пословања, расте мало и цена услуге и опет се све лепо поравна. И
мени кад поскупи резервни део, ја га наплатим од муштерије и сви срећни,
поготово она јер је ауто оправљен.”
Намешта се Марица у фотељу у дворишту и окреће је према капији, па
пијуцка кафу док гледа у том правцу.
„Шта гледаш у капију, Марице, јел’ и ти мислиш да је дошло време да је
мало префарбам?”
„Ма не, него ће сад поштар, па да га видим кад буде пришао сандучету.”
„А што га ишчекујеш? Зар је и он нешто скривио Цаци, Маци и осталој
Намрштила се Марица мало на Милутина, а мало што јој сунце иде у очи:
„Марта је још пре два дана примила ’Пословни саветник’, а овај наш угурсуз
од поштара још није донео, па чекам да му очитам буквицу што касни и што
му мрско да носи мој часопис. Знам ја да знање није лако, али он је млад и у
пуној снази, све треба да пршти радећи.”
Ћути Милутин, захвалан што ће на крају поштар да буде крив за све. По-
ухвати у коштац са изазовом који га тамо чека.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 1
 СА ДРЖАЈ

АКТУЕЛНА ТЕМА
Измене подзаконских аката за примену Закона о електронском фактурисању................................................... 6
Измене у Правилнику о електронским фактурама............................................................................................................... 6
Измена Правилника о коришћењу система електронских фактура................................................................................. 6
Измена Уредбе о чувању електронских фактура и Уредбе о условима и начину коришћења система за
управљање фактурама................................................................................................................................................................ 7

ЛИКВИДАЦИЈА
Поступак добровољне ликвидације друштва са ограниченом одговорношћу.................................................... 8
1  Одлука о покретању поступка ликвидације друштва...................................................................................................... 9
1.1  Ликвидациони управник...............................................................................................................................................................................................12
1.2  Обавештавање поверилаца.........................................................................................................................................................................................12
1.3  Пријављивање потраживања.....................................................................................................................................................................................13
1.4  Почетни ликвидациони биланс и почетни ликвидациони извештај............................................................................................................14
1.5  Годишњи ликвидациони извештај............................................................................................................................................................................17
2  Правне последице покретања поступка ликвидације................................................................................................... 17
2.1  Обустава ликвидације....................................................................................................................................................................................................18
2.2  Покретање поступка стечаја због презадужености............................................................................................................................................18
3  Окончање ликвидације......................................................................................................................................................... 18
3.1  Повраћај више плаћеног пореза члановима друштва након окончања поступка ликвидације.......................................................21
3.2  Чување пословне документације након брисања друштва............................................................................................................................22
4  Одговорност чланова друштва после окончања ликвидације.................................................................................... 23
5  Расподела ликвидационог остатка..................................................................................................................................... 23
Вредновање имовине и обавеза и финансијски извештаји друштва у ликвидацији.........................................25
1  Вредновање имовине и обавеза друштва у ликвидацији............................................................................................. 25
1.1  Стална средства................................................................................................................................................................................................................27
1.2  Потраживања....................................................................................................................................................................................................................33
1.3  Залихе...................................................................................................................................................................................................................................36
1.4  Обавезе................................................................................................................................................................................................................................39
1.5  Додатне уплате оснивача и обавезе према оснивачима по основу раније датих позајмица.............................................................39
1.6  Одложена пореска средства и обавезе...................................................................................................................................................................42
1.7  Резервисања......................................................................................................................................................................................................................42
1.8  Пример: Почетни ликвидациони биланс................................................................................................................................................................43
2  Евидентирање у току ликвидације..................................................................................................................................... 46
2.1  Пример: Евидентирање у току ликвидације и коначни ликвидациони биланси.....................................................................................47
3  Финансијски извештаји у ликвидацији.............................................................................................................................. 52
3.1  Ванредни финансијски извештај који се саставља због покретања поступка ликвидације...............................................................53
3.2  Ванредни финансијски извештај који се саставља због окончања поступка ликвидације.................................................................54
3.3  Редовни годишњи финансијски извештај у случају када се ликвидација наставља у наредној години.........................................57
3.4  Табеларни приказ периода и рокова за подношење финансијских извештаја у поступку ликвидације.......................................58
4  Законска ревизија друштва у ликвидацији...................................................................................................................... 58
Порески биланси и пореске пријаве друштва у ликвидацији..................................................................................59
1  Порески биланс....................................................................................................................................................................... 59
1.1  Обрачун пореске амортизације, односно амортизације која се признаје у пореске сврхе................................................................59
1.2  Расходи по основу обезвређења...............................................................................................................................................................................62
1.3  Исправка вредности и отпис потраживања..........................................................................................................................................................63
1.4  Укидање дугорочних резервисања..........................................................................................................................................................................64
1.5  Евидентирање обавеза које претходно нису биле исказане у пословним књигама и укидање обавеза које нису
пријављене.........................................................................................................................................................................................................................64
1.6  Обрачун капиталних добитака...................................................................................................................................................................................64

2 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 СА ДРЖАЈ

1.7  Право коришћења пореских губитака из ранијих периода, пренетих капиталних добитака и пореских подстицаја..............65
2  Пореска пријава...................................................................................................................................................................... 66
2.1  Попуњавање дела 8 пореске пријаве......................................................................................................................................................................68
2.2  Пореска пријава услед обустављања ликвидације............................................................................................................................................68
Опорезивање ПДВ-ом у ликвидацији и брисање обвезника из евиденције ПДВ-а............................................70
1  Промена назива обвезника у ликвидацији – обавештење........................................................................................... 70
2  Продаја и пренос имовине у току ликвидације............................................................................................................... 70
2.1  Продаја и пренос објеката и опреме за вршење делатности.........................................................................................................................71
2.2  Пренос целокупне или дела имовине......................................................................................................................................................................73
2.3  Пренос имовине оснивачима у склопу расподеле ликвидационог остатка.............................................................................................75
3  Право на одбитак претходног пореза................................................................................................................................ 75
4  Брисање из система ПДВ-а................................................................................................................................................... 76
4.1  Подношење захтева за брисање из евиденције за ПДВ....................................................................................................................................76
4.2  Попис добара по основу којих је обвезник имао право на одбитак претходног пореза и достављање пописних листа
уз захтев...............................................................................................................................................................................................................................77
4.3  Подношење последње пореске пријаве и плаћање пореске обавезе........................................................................................................81
4.4  Издавање потврде о брисању из евиденције обвезника ПДВ-а....................................................................................................................82
Ликвидациони остатак – утврђивање и опорезивање..............................................................................................82
1  Утврђивање вредности ликвидационог остатка............................................................................................................. 83
2  Опорезивање ликвидационог остатка – дивиденде – порезом по одбитку............................................................. 84
2.1  Датум настанка пореске обавезе...............................................................................................................................................................................85
2.2  Ликвидациони остатак исплаћен оснивачу друштва – резидентном или нерезидентном физичком лицу.................................85
2.3  Ликвидациони остатак исплаћен оснивачу друштва – правном лицу........................................................................................................86
2.4  Пример: Опорезивање ликвидационог остатка..................................................................................................................................................88
3  Опорезивање порезом на пренос апсолутних права..................................................................................................... 88
Ликвидациони управник – именовање, регистрација и опорезивање.................................................................90
1  Именовање и регистрација ликвидационог управника................................................................................................ 90
2  Овлашћења ликвидационог управника............................................................................................................................ 91
3  Опорезивање накнаде за рад ликвидационог управника............................................................................................ 92
3.1  Оснивач друштва као ликвидациони управник...................................................................................................................................................92
3.2  Ликвидациони управник – лице које није оснивач друштва..........................................................................................................................99
Ликвидација привредног друштва – радноправни аспект.....................................................................................101
1  Престанак/наставак радног односа..................................................................................................................................102
2  Право на отпремнину..........................................................................................................................................................103
3  Права из радног односа......................................................................................................................................................105
4  Права запослених трудница и породиља.......................................................................................................................106
5  Накнада за случај незапослености...................................................................................................................................107

РАЧУНОВОДСТВО
Измиривање обавеза путем компензације, цесије, преузимања дуга и асигнације.......................................109
1  Измирење обавеза компензацијом (пребијањем).................................................................................110
Карактеристике компензације......................................................................................................................................................................................... 110
Спровођење уговорне компензације............................................................................................................................................................................ 112
Књижење на основу изјаве о компензацији............................................................................................................................................................... 112
Немогућност примене компензације............................................................................................................................................................................ 113
2  Измиривање обавеза путем цесије (уступање потраживања уговором)................................................................113
Карактеристике цесије........................................................................................................................................................................................................ 113
Спровођење цесије.............................................................................................................................................................................................................. 114
Књижење на основу уговора о цесији.......................................................................................................................................................................... 114
Немогућност примене цесије........................................................................................................................................................................................... 116

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 3

 СА ДРЖАЈ

3  Измиривање обавеза и наплата потраживања путем преузимања – уступања дуга...........................................116

Карактеристике преузимања дуга.................................................................................................................................................................................. 116
Случај кад је дуг обезбеђен хипотеком........................................................................................................................................................................ 117
Спровођење уговора о преузимању дуга.................................................................................................................................................................... 118
Књижење на основу уговора о преузимању дуга..................................................................................................................................................... 118
Немогућност примене преузимања дуга..................................................................................................................................................................... 119
4  Измиривање обавеза путем асигнације..........................................................................................................................120
Карактеристике асигнације............................................................................................................................................................................................... 120
Спровођење асигнације..................................................................................................................................................................................................... 120
Књижење по основу асигнације...................................................................................................................................................................................... 121
Примена асигнације у условима блокаде рачуна правних лица........................................................................................................................ 123
Кратке теме из области фискализације кроз питања претплатника....................................................................128
1  Специфичности фискализације промета туристичких агенција...............................................................................128
Време издавања рачуна за промет................................................................................................................................................................................ 128
Промет авио-карата, путних карата и осигурања..................................................................................................................................................... 128
Попуст за рани букинг......................................................................................................................................................................................................... 128
2  Услуге пружене преко интернета лицима у иностранству..........................................................................................128
3  Продаја за потребе дипломатско-конзуларног представништва.............................................................................129
4  Продаја преко синдикалних организација.....................................................................................................................129
5  Стамбена заједница наплаћује од станара средства за фонд за одржавање зграде............................................130
6  Избор безбедносног елемента..........................................................................................................................................130
7  Штампање дневних извештаја за потребе књижења..................................................................................................131
8  Износ промета који мора да се евидентира преко фискалног уређаја од 1. 5. 2022. код обвезника
фискализације који су користили финансијску подршку државе.............................................................................131
9  Губитак добијене финансијске подршке када обвезник затвори пословни простор по основу ког је
добио субвенцију, али отвори други...............................................................................................................................132
Примена Закона о фискализацији кроз мишљења Министарства финансија...................................................133
1  Промет путницима који у Републици немају пребивалиште ни боравиште у смислу Закона о
фискализацији......................................................................................................................................................................133
2  Продаја на мало лицима која имају дипломатски статус............................................................................................134
3  Аутомати у малопродајном објекту..................................................................................................................................134
4  Достављање података о пословним просторима и пословним просторијама у складу са Законом................135
5  Трансакција рефундација, односно поништавање рачуна.........................................................................................135
6  Ознаке пореских стопа........................................................................................................................................................135
7  У фискалне рачуне који се издају путницима који у Србији немају пребивалиште ни боравиште, који
могу да остваре право на повраћај ПДВ-а, не уноси се податак о броју захтева за повраћај ПДВ-а................136
8  Евидентирање услуга чишћења пружених стамбеним заједницама преко фискалног уређаја........................138
9  Евидентирање продаје аутобуских карата у име и за рачун другог лица преко фискалног уређаја................138
10  Донације и чланарине које удружење наплаћује, а по основу којих не врши промет својим члановима,
нису предмет фискализације..............................................................................................................................................139
11  Продаја сопствених издања удружења (монографије и слично) и обавеза евидентирања тог промета
преко фискалног уређаја.....................................................................................................................................................140
12  Обавеза издавања фискалног рачуна приликом повремене продаје коришћених основних средстава
физичким лицима.................................................................................................................................................................141
13  Начин евидентирања авансних уплата станарине и извршеног промета студентског смештаја......................142

ЗАРАДЕ
Премије осигурања на радном месту и додатног пензијског и здравственог осигурања које
послодавац плаћа за запослене и њихов порески третман...................................................................................145
1  Законом утврђени облици осигурања запослених......................................................................................................146
1.1  Законске одредбе......................................................................................................................................................................................................... 146

4 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 СА ДРЖАЈ

1.2  Порески третман премија осигурања за осигурање од последица незгоде и за случај тежe болести, које послодавац
плаћа за запослене....................................................................................................................................................................................................... 147
2  Уплата и порески третман премије у добровољни пензијски фонд и добровољног здравственог
осигурања..............................................................................................................................................................................149
2.1  Законске одредбе......................................................................................................................................................................................................... 149
2.2  Начин уплате и порески третман уплата добровољног здравственог осигурања, односно уплата у добровољне
пензијске фондове од стране запослених и послодаваца............................................................................................................................. 150
Исплате и порески третман накнаде трошкова и новчане помоћи запосленима и другим лицима за
лечење у иностранству....................................................................................................................................................158
1  Упућивање осигураних лица на лечење у иностранство из средстава обавезног здравственог осигурања.158
1.1  Услови за упућивање у иностранство ради лечења и ради спровођења дијагностичких поступака.......................................... 159
1.2  Захтев и упућивање на лечење у иностранство............................................................................................................................................... 160
1.3  Извештај Републичком фонду након окончања лечења................................................................................................................................ 161
1.4  Обрачун и накнада трошкова.................................................................................................................................................................................. 161
2  Издаци послодаваца за лечење запослених и других лица у иностранству и њихов порески третман..........162
2.1  Пореске одредбе о плаћању пореза на накнаду трошкова за лечење у иностранству..................................................................... 162
2.2  Напомене за послодавце........................................................................................................................................................................................... 165
2.3  Издаци за лечење у иностранству са становишта Закона о порезу на добит правних лица........................................................... 165
3  Прикупљање новчаних средстава за лечење у иностранству и њихов порески третман...................................166

БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Приходи од импутиране продаје добара и услуга према Контном плану за буџетски систем......................169
1  Законски прописи са рачуноводственог и пореског аспекта који су у вези са приходима од импутиране
продаје добара и услуга.....................................................................................................................................................169
1.1  Правилник о Контном плану за буџетски систем.............................................................................................................................................. 169
1.2  Уредба о буџетском рачуноводству....................................................................................................................................................................... 170
1.3  Правилник о финансијским извештајима............................................................................................................................................................ 170
1.4  Закон о порезу на додату вредност....................................................................................................................................................................... 171
1.5  Закон о порезу на доходак грађана....................................................................................................................................................................... 172
2  Производња добара која имају карактер интерне реализације...............................................................................172

СТАТИСТИКА
Календар пореских и других обавеза за мај 2022. године......................................................................................175
Актуелни статистички подаци на дан 26. 4. 2022. године........................................................................................180
1  Просечна месечна зарада по запосленом......................................................................................................................180
2  Доприноси за социјално осигурање.................................................................................................................................180
2.1  Стопе доприноса........................................................................................................................................................................................................... 180
2.2  Најнижа месечна основица за обрачун доприноса......................................................................................................................................... 180
2.3  Највиша основица за обрачун доприноса........................................................................................................................................................... 180
3  Минимална зарада...............................................................................................................................................................180
4  Износ учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом................................................................................180
5  Индекс потрошачких цена..................................................................................................................................................180
6  Законске камате....................................................................................................................................................................181
6.1  Годишња камата за неблаговремено плаћене јавне приходе..................................................................................................................... 181
6.2  Годишња законска затезна камата......................................................................................................................................................................... 181
7  Накнаде трошкова и друга примања запослених.........................................................................................................181

ПС

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 5

 АК Т УЕЛНА ТЕМА
Редакција
Измене подзаконских аката за примену
Закона о електронском фактурисању
Од укупно шест подзаконских аката који су до-
несени за примену Закона о електронском факту-
рисању, у „Службеном гласнику” бр. 46/2022 од 8.
4. 2022. године објављене су измене четири подза-
конска акта:
■■ Правилника о елементима електронске фактуре,
форми и начину доставе пратеће и друге докумен-
тације кроз систем електронских фактура, начину
и поступку електронског евидентирања обрачуна
пореза на додату вредност у систему електронских
фактура и начину примене стандарда електрон-
ског фактурисања („Сл. гласник РС” бр. 69/2021,
132/2021 и 46/2022),
■■ Правилника о начину и поступку регистровања
за приступ систему електронских фактура, начину
приступања и коришћења система електронских
фактура и начину коришћења података који су до-
ступни у систему електронских фактура („Сл. гла-
сник РС” бр. 69/2021, 132/2021 и 46/2022),
■■ Уредбе о условима и начину чувања и стављања
на увид електронских фактура и начину обезбе-
ђивања веродостојности и интегритета садржине
фактура у папирном облику („Сл. гласник РС” бр.
69/2021, 132/2021 и 46/2022) и
■■ Уредбе о условима и начину коришћења систе-
ма за управљање фактурама („Сл. гласник РС” бр.
69/2021, 132/2021 и 46/2022).
Измене у Правилнику о електронским
фактурама
Правилник о елементима електронске фактуре,
форми и начину доставе пратеће и друге докумен-
тације кроз систем електронских фактура, начину
и поступку електронског евидентирања обрачуна
пореза на додату вредност у систему електронских
фактура и начину примене стандарда електронског
фактурисања (даље: Правилник о електронским
фактурама) допуњен је чланом 2а, којим се пре-
цизира које врсте докумената процесуира систем
електронских фактура. Значи, систем електрон-
ских фактура процесуира електронску фактуру
која је:
6 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
1) коначна фактура,
2) авансна фактура,
3) документ о повећању накнаде или
4) документ о смањењу накнаде.
Коначном фактуром сматра се фактура која се
издаје по основу извршеног промета добара и услу-
га, док се авансном фактуром сматра фактура која
се издаје по основу примљеног аванса за будући
промет добара и услуга.
Преостале две измене односе се на успоста-
вљање оквира за сторнирање издатих фактура и
сторнирање односно корекцију електронски еви-
дентираног обрачуна ПДВ-а. Тако је измењен члан
5. Правилника о електронским фактурама, који
сада гласи: „Издавалац у систему електронских
фактура сторнира електронску фактуру која није
требало да буде издата или је погрешно издата.”
Осим тога, додат је члан 8а, који гласи: „Обра-
чун пореза на додату вредност из члана 4. став 2.
Закона обвезник евидентирања обрачуна коригу-
је у систему електронских фактура у случају када
је обрачун пореза на додату вредност погрешно
евидентиран.
Обрачун пореза на додату вредност из члана
4. став 2. Закона обвезник евидентирања обрачу-
на поништава у систему електронских фактура у
случају када обрачун пореза на додату вредност
није требало да буде евидентиран.”
Измена Правилника о коришћењу
система електронских фактура
Правилник о начину и поступку регистровања
за приступ систему електронских фактура, начину
приступања и коришћења система електронских
фактура и начину коришћења података који су
доступни у систему електронских фактура (даље:
Правилник о коришћењу система електронских
фактура) измењен је у члану 11. додавањем ставова
4. и 5, којима је прописано следеће:
„Субјекти јавног сектора и субјекти приватног
сектора из члана 2. Закона, као и добровољни ко-
рисници система електронских фактура из члана

2. Закона, могу да користе систем електронских
фактура у складу са Законом и пре 1. маја 2022.
године, а најраније од 11. априла 2022. године.
Коришћење података из система електронских
фактура из члана 10. овог правилника биће омогу-
ћено и пре 1. маја 2022. године, а најраније од 11.
априла 2022. године.”
Дакле, наведеним изменама омогућено је да су-
бјекти јавног сектора и субјекти приватног сектора
који су обвезници Закона о електронском факту-
рисању, као и добровољни корисници система
електронских фактура, могу да користе систем
електронских фактура у складу са Законом и пре 1.
маја 2022. године, а најраније од 11. априла 2022. го-
дине. Тим изменама такође је омогућено коришће-
ње података из система електронских фактура од
стране разних државних и јавних органа у оквиру
обављања њихових јавних овлашћења и пре 1. маја
2022. године, а најраније од 11. априла 2022. године.
У складу са тим од 11. априла 2022. године доступне
су продукциона и нова демо-верзија система елек-
тронских фактура:
■■ продукциона верзија система еФактура (која ће
се користити за реално обављање послова у вези са
електронским фактурисањем) доступна је на сајту
http://efaktura.mfin.gov.rs/;
■■ нова демо-верзија система еФактура (са одре-
ђеним побољшањима и надоградњама у односу на
верзију која је до сада била доступна за тестирање)
доступна је на адреси https://demoefaktura.mfin.
gov.rs/.
Обвезници неће морати да се региструју два
пута на оба портала будући да ће регистрација на
продукционој верзији аутоматски бити пренета
и на демо-верзију система електронских фактура
(ако субјект промета није претходно отворио налог
на новој демо-верзији).
Измена Уредбе о чувању електронских
фактура и Уредбе о условима и начину
коришћења система за управљање
фактурама
На сличан начин као и Правилник о коришћењу
система електронских фактура измењена је и:
■■ Уредба о условима и начину чувања и стављања
на увид електронских фактура и начину обезбе-
ђивања веродостојности и интегритета садржи-
не фактура у папирном облику: „Субјекти јавног
сектора и субјекти приватног сектора из члана
2. Закона, као и добровољни корисници система
АК Т УЕЛНА ТЕМА
електронских фактура из члана 2. Закона могу ко-
ристити систем електронских фактура у складу са
Законом и пре 1. маја 2022. године, а најраније од
11. априла 2022. године”; и
■■ Уредба о условима и начину коришћења система
за управљање фактурама: „Субјект јавног сектора
који има више нивоа сагласности и који не поседује
свој систем или део система за управљање фактура-
ма може да прима електронске фактуре преко си-
стема за управљање фактурама и пре 1. маја 2022.
године, а најраније од 11. априла 2022. године.”
ПС
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Часопис „Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАК-
СИ”, електронско издање, са стручним ау-
торским текстовима, већ дужи низ година
незаобилазни је саветник и дневни прати-
лац у свачијем пословању. Намењен је, пре
свега, правним службама у јавном и приват-
ном сектору, привредним субјектима, уста-
новама, адвокатским канцеларијама итд.
Од области у часопису издвајамо: Јавне
набавке и буџети, Грађанско право, Кривич-
но и прекршајно право, Образовање, Пла-
нирање, изградња, становање, Привредно
право, Радно право, Управно право, Здрав-
ствене установе, здравствена заштита и
здравствено осигурање и друге области, као
и сталне рубрике „Портал читалаца”, „Кален-
дар правних аката” и „Регистар прописа”.
Тренутно се у издању налази преко 1.100
чланака, при чему у току године излази 12
бројева.
Чланци из свих досадашњим бројева до-
ступни су у е-часопису, с тим што им се при-
ступа у оквиру издања Прописи.нет, а пове-
зани су са релевантним прописима.
За претплату и друге информације пишите нам на:
office@ingpro.rs или нас позовите на:
011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 7
 ЛИКВИДАЦИЈА
Редакција
Поступак добровољне ликвидације друштва
са ограниченом одговорношћу
У складу са чланом 238. Закона о привредним
друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011, 99/2011,
83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018 –
даље: Закон) друштво престаје да постоји бриса-
њем из Регистра привредних субјеката по основу:
1) спроведеног поступка ликвидације или при-
нудне ликвидације у складу са тим законом;
2) спроведеног поступка стечаја у складу са зако-
ном којим се уређује стечај;
3) статусне промене чија је последица престанак
друштва.
Ликвидација друштва, као један од облика
престанка привредног субјекта, спроводи се када
друштво има довољно финансијских средстава за
покриће свих својих обавеза, за разлику од поступ-
ка стечаја, који се спроводи када имовина друштва
није довољна за намирење свих потраживања по-
верилаца. Ликвидација привредног друштва пред-
ставља последњи период у постојању друштва, који
траје до његовог брисања из Регистра привредних
субјеката.
Закон је основни извор права за институт ли-
квидације солвентног привредног друштва и уре-
ђује ликвидацију као:
■■ редовну (добровољну) ликвидацију на основу
одлуке чланова друштва (чланови 524–545. Зако-
на) и
■■ принудну ликвидацију, која се спроводи у зако-
ном прописаним случајевима, независно од воље
власника (чланови 546–548. Закона).
За покретање поступка добровољне ликвидаци-
је неопходно је да су испуњена два услова:
■■ да друштво има довољно средстава за измирење
свих својих обавеза и
■■ да постоји воља чланова друштва да се оно ли-
квидира кроз тај поступак.
Неки од главних разлога који доводе до добро-
вољне ликвидације привредног друштва су:
■■ немогућност да друштво даље настави своје по-
словање, а да оно буде у складу са законом и уго-
вором о оснивању (нпр. непостојање минимума
оснивача у одређеном року или непостојање про-
писаних услова за обављање делатности и сл.);
8 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
■■ када је испуњен циљ ради којег је својевремено
такво друштво било основано;
■■ када неки члан друштва повреди своју обавезу
(законску или уговорну) према друштву или дру-
гим члановима (нпр. не унесе свој улог) и тако не-
повољно утиче на пословање друштва, односно
када фактички није у могућности да испуни своју
обавезу (нпр. дуготрајна болест или смрт) и др.
Без обзира на то који разлог стоји у основи
покретања поступка ликвидације, неопходан
предуслов је да се ради о солвентном привредном
друштву. У случају када имовина друштва није
довољна да би се намирила потраживања свих
његових поверилаца, што указује на то да је та-
кво привредно друштво инсолвентно, покреће се
стечајни поступак. Исто тако може да се догоди
да инсолвентност утврди ликвидациони управ-
ник у току самог поступка ликвидације, па је тада
дужан да одмах прекине поступак ликвидације и
надлежном суду поднесе захтев за покретање по-
ступка стечаја. Поред тога, покретање поступка
ликвидације не спречава одређивање и спровође-
ње извршења против друштва у ликвидацији или
вођење других поступака против или у корист
тог друштва, а повериоци друштва у ликвидаци-
ји и током трајања поступка ликвидације могу да
поднесу предлог за покретање стечаја ако постоје
стечајни разлози.
Ликвидација друштва је догађај који траје,
односно процес у оквиру којег се обављају све
потребне радње за гашење предузећа (нпр. окон-
чавање текућих послова, уновчавање реалне
имовине и хартија од вредности, наплата потра-
живања, исплата дугова и др.). За све то време
друштво постоји као правно лице, с тим што се
пред њега поставља нови циљ, а то је окончање
пословне делатности предузећа. Од отварања до
окончања поступка ликвидације не може да про-
ђе мање од 120 дана (период трајања огласа од
90 дана + рок од 30 дана од дана истека периода
трајања огласа, у ком непријављена потражива-
ња постају преклудирана).
 ЛИКВИДАЦИЈА
Слика 1: Процедура ликвидације
Одлука о ликвидацији
• именовање ликвидационог управника
Регистрациона пријава ликвидације
• регистрација одлуке о ликвидацији
• објављивање огласа о покретању ликвидације
Индивидуално обавештење познатим повериоцима
• шаље ликвидациони управник најкасније у року од 15 дана од покретања ликвидације
Почетни ликвидациони биланс и Почетни ликвидациони извештај
• два различита извештаја
Годишњи финансијски извештај и Годишњи ликвидациони извештај
• два различита извештаја
• сачињавају се у случају да се поступак ликвидације не оконча (или обустави) у истој години у којој
је отпочет
Завршни ликвидациони биланс и Извештај о спроведеној ликвидацији
• два различита извештаја
Окончање или обустава ликвидације
• одлука о окончању ликвидације или
• одлука о обустави ликвидације
Расподела ликвидационог остатка
• одлука о расподели ликвидационог остатка

1  Одлука о покретању поступка У одлуци о покретању ликвидације дру-

ликвидације друштва
У складу са чланом 525. Закона ликвидација
друштва спроводи се доношењем одлуке о ли-
квидацији, коју усваја скупштина тог друштва.
Одлуку о ликвидацији друштва доноси поменута
скупштина двотрећинском већином од укупног
броја гласова свих чланова, с тим што може да се
предвиди и мањи број гласова, али не мањи од
просте већине од укупног броја гласова (члан 211.
став 2. тачка 3) Закона). Одлуку о ликвидацији
потписује:
1) једини члан друштва у функцији скупштине у
једночланом друштву;
2) оба члана друштва у двочланом друштву са јед-
наким уделима чланова, односно једнаким правом
гласа чланова;
3) у случају поновљене седнице у двочланом дру-
штву са једнаким уделима чланова, односно једна-
ким правом гласа чланова, оба члана друштва ако
су присутна, односно члан који је присутан;
4) председник скупштине у свим осталим случаје-
вима.
штво именује ликвидационог управника, чиме
свим заступницима друштва престају права за-
ступања тог друштва. Ако оно не именује ликви-
дационог управника у одлуци о ликвидацији, сви
законски заступници друштва постају ликвида-
циони управници. Друштво може да има више
ликвидационих управника, а ако је то случај, они
заступају друштво заједно, уколико одлуком ко-
јом су именовани није другачије одређено.
Ликвидација друштва формалноправно почи-
ње од дана регистрације одлуке о ликвидацији,
као и објављивањем огласа о покретању поступка
ликвидације у складу са одредбом члана 526. Зако-
на, у складу са Законом о поступку регистрације у
Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”
бр. 99/2011, 83/2014, 31/2019 и 105/2021 – даље: За-
кон о регистрацији).
Дакле, даном правног дејства према трећим
лицима, односно даном почетка ликвидације
сматра се дан регистрације одлуке о ликвида-
цији и објављивања огласа о покретању ли-

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 9

 ЛИКВИДАЦИЈА
квидације, а не дан доношења саме одлуке о
ликвидацији.
Оглас о покретању поступка ликвидације, који
се објављује на сајту Агенције за привредне реги-
стре (даље: Агенција), објављује се у непрекидном
трајању од 90 дана, а садржи нарочито:
1) позив повериоцима да пријаве своја потражи-
вања;
2) адресу седишта друштва, односно адресу за при-
јем поште;
3) упозорење да ће потраживања поверилаца бити
преклудирана ако их повериоци не пријаве нај-
касније у року од 30 дана од дана истека периода
трајања огласа, што је рок од 90 дана, а значи да по-
вериоци имају рок од 120 дана од дана објављивања
огласа да изврше пријаву потраживања.
Према одредбама члана 10. Закона о регистра-
цији, одлука о покретању поступка ликвидације
и регистрациона пријава подносе се Агенцији у
року од 15 дана од дана доношења одлуке.
Агенцији се подноси регистрациона пријава
покретања поступка ликвидације и објаве огласа
(обавезни подаци + додатак 21). Уз пријаву се при-
лаже и:
■■ одлука о покретању поступка ликвидације,
■■ доказ о уплати накнаде за регистрацију промене
података (2.800,00 динара).

Образац 1: Одлука о покретању поступка ликвидације

На основу одредбе члана 524. и одредбе члана 525. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник
РС” бр. 36/2011… и 109/2021), у складу са одредбама оснивачког акта Друштва, члан у функцији
Скупштине, односно Скупштина на редовној/ванредној/поновљеној седници Друштва ____________
__________________ (навести пословно име привредног субјекта над којим се окончава поступак ли-
квидације) дана ____________ . године доноси

ОДЛУКУ
о покретању поступка ликвидације

Над Друштвом ________________________ (навести пословно име и адресу привредног субјекта

над којим се покреће поступак ликвидације), уписаним у Регистар привредних субјеката Агенције
за привредне регистре, матични број _______________ , ПИБ _____________ , са пословним бројем
рачуна _______________ , ПОКРЕЋЕ СЕ ПОСТУПАК ЛИКВИДАЦИЈЕ.

Разрешава се функције директора и законског заступника Друштва ________________________

(навести име и презиме директора), ЈМБГ: __________________ , из _______________________ ,
улица ________________________ бр. ____ .

За ликвидационог управника Друштва именује се __________________ (навести име и презиме

ликвидационог управника), ЈМБГ: _____________________ , из ___________________________ ,
улица ________________ бр. ____ .

Пријаве потраживања достављају се на адресу седишта Друштва:

пословно име: __________________________ ;
седиште: __________________________ (место, улица и бр.).

Напомена: Поред адресе седишта Друштва, као адреса за пријаву потраживања може да се наве-
де и адреса за пријем поште, уколико привредни субјект има посебну адресу за пријем поште која је
регистрована у Регистру привредних субјеката.

10 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА

Позивају се повериоци да пријаве своја потраживања према Друштву најкасније у року од 90

дана од дана објављивања огласа о покретању поступка ликвидације на интернет страници Регистра
привредних субјеката.
Упозоравају се повериоци да ће им потраживања бити преклудирана ако их не пријаве најкасније
у року од 30 дана од последњег дана објављивања огласа о ликвидацији.
Ликвидација Друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа
о покретању ликвидације, у складу са законом о регистрацији.
Ликвидациони управник упутиће свим познатим повериоцима и писано обавештење о покретању
ликвидације Друштва најкасније у року од 15 дана од дана почетка ликвидације.
Све приспеле пријаве потраживања, као и потраживања познатих поверилаца, Друштво ће евиден-
тирати у листу пријављених потраживања и сачинити листу признатих и оспорених потраживања.
Ако поверилац чије је потраживање оспорено не покрене поступак пред надлежним судом у року
од 15 дана од дана пријема обавештења о оспоравању потраживања и у истом року о томе писаним
путем обавести Друштво, то потраживање сматра се преклудираним.
Од дана регистрације ове одлуке Друштво не може да предузима нове послове, већ само послове
везане за спровођење ликвидације, који обухватају: уновчење имовине, наплату потраживања, ис-
плату поверилаца и друге нужне послове.
Позивају се сви дужници Друштва да измире своје обавезе према Друштву.
За време ликвидације Друштва не исплаћује се учешће у добити, односно дивиденде, нити се имо-
вина Друштва расподељује члановима Друштва пре исплате свих потраживања поверилаца.
Ликвидациони управник ће одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана доношења ове одлуке
поднети Регистру привредних субјеката Агенције за привредне регистре ову одлуку, уз регистраци-
ону пријаву покретања поступка ликвидације, ради регистрације ликвидације друштва у Регистар.
Ликвидациони управник ће у року од 30 дана од почетка ликвидације саставити почетни ли-
квидациони биланс као ванредни финансијски извештај, у складу са прописима којима се уређују
рачуноводство и ревизија.
Ликвидациони управник ће најраније 90 дана, а најкасније 150 дана од дана почетка ликвидације
саставити почетни ликвидациони извештај, а након доношења одлуке ортака, комплементара, одно-
сно Скупштине о усвајању истог предузеће потребне радње за регистрацију почетног ликвидационог
извештаја у складу са законом о регистрацији.
Напомена: Ликвидациони управник не може отпочети са плаћањима ради намирења поверилаца
нити са исплатама члановима Друштва пре регистрације почетног ликвидационог извештаја, осим
плаћања обавеза из текућег пословања Друштва.

О б р а зложе ње
____________________________________________________________________________________________
(навести разлоге због којих се покреће поступак ликвидације над привредним субјектом).

Члан
_______________________________________
(навести име и презиме и потпис) или
Чланови Друштва
_______________________________________
(навести име и презиме и потпис)
_______________________________________
(навести име и презиме и потпис) или
Председник Скупштине:
_______________________________________
(навести име и презиме и потпис)

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 11

 ЛИКВИДАЦИЈА
1.1  Ликвидациони управник
Ликвидациони поступак може да води један
(индивидуални) ликвидациони управник или
више њих (колективни ликвидациони управник).
Уколико има више ликвидационих управника, пра-
вило је да друштво заступају заједно.
Именовање ликвидационог управника уписује
се у Регистар привредних субјеката (ликвидациони
управник уписује се у додатак 21, који се подноси
уз регистрациону пријаву покретања поступка ли-
квидације) са циљем да се трећа лица која су заин-
тересована упознају са наведеним податком.
Ликвидациони управник је одговоран за за-
конитост рада и пословања друштва у ликвида-
цији (члан 532. став 1. Закона) и има овлашћења
која су неопходна за вођење и окончање поступ-
ка ликвидације, а то су да:
1) врши радње на окончању послова започетих
пре почетка ликвидације;
2) предузима радње потребне за спровођење ли-
квидације, као што су продаја имовине, исплата
поверилаца и наплата потраживања;
3) врши друге послове неопходне за спровођење
ликвидације друштва.
Ликвидациони управник одговара за штету
коју је причинио члановима друштва и поверио-
цима приликом вршења своје дужности. Обавеза
накнаде штете не застарева у року од три године
од дана брисања друштва из Регистра привред-
них субјеката (члан 544. Закона). Ликвидациони
управник не одговара за обавезе друштва које је
престало ликвидацијом и не одговара поверио-
цима и члановима друштва за губитке друштва,
обавезе или смањење вредности имовине који су
настали као резултат савесних и разумних по-
словних одлука у вези са спровођењем поступка
ликвидације.
Ликвидациони управник може да буде разре-
шен своје дужности одлуком, по поступку и на
начин на који је именован, без навођења разлога,
као и што у свако доба може да дâ оставку у пи-
сменом облику. Именовање, разрешење и оставка
ликвидационог управника региструју се у складу
са законом о регистрацији како би трећим лицима
ти подаци били доступни.
У вези са оставком ликвидационог управни-
ка треба указати и на одредбу члана 546. став 1.
тачка 8) Закона, којом је прописано да се покреће
принудна ликвидација ако друштво у ликвида-
12 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
цији остане без ликвидационог управника, а не
региструје новог у року од три месеца од дана
брисања ликвидационог управника из Регистра
привредних субјеката.
Ликвидациони управник има право на накнаду
за свој рад, као и на нужне и корисне трошкове
које је имао у току спровођења поступка ликвида-
ције друштва. Висину трошкова и накнаде за рад
одређују они који су га именовали, а у случају спо-
ра – суд у ванпарничном поступку. Детаљније о
пореском аспекту накнаде ликвидационог управ-
ника писали смо у посебном чланку у овом броју
часописа.
1.2  Обавештавање поверилаца
Оглас о покретању ликвидације објављује се у
трајању од 90 дана на интернет страници Агенције
и садржи нарочито:
1) позив повериоцима да пријаве своја потражи-
вања;
2) адресу седишта друштва, односно адресу за при-
јем поште на коју повериоци достављају пријаве
потраживања;
3) упозорење да ће потраживања поверилаца
бити преклудирана ако их повериоци не пријаве
најкасније у року од 30 дана од дана истека пери-
ода трајања огласа.
Ако друштво током периода трајања огласа о
покретању ликвидације промени адресу седишта
или адресу за пријем поште, рок од 90 дана поново
почиње да тече од дана регистрације те промене
у складу са законом о регистрацији, а све до тада
приспеле пријаве потраживања сматрају се уредно
поднетим. Ако друштво током рока за пријаву по-
траживања поверилаца (30 дана након истека обја-
ве огласа о покретању ликвидације у трајању од 90
дана) промени адресу седишта или адресу за при-
јем поште, тај рок поново почиње да тече од дана
регистрације поменуте промене у складу са зако-
ном о регистрацији, а све до тада приспеле пријаве
потраживања сматрају се уредно поднетим.
У складу са чланом 534. Закона, ликвидаци-
они управник дужан је да познатим поверио-
цима који по Закону пријављују потраживање
упути и писано обавештење о покретању ли-
квидације друштва најкасније у року од 15 дана
од дана почетка ликвидације.
Обавештење о покретању ликвидације друштва,
упућено познатим повериоцима, садржи нарочито:

1) податак о дану објављивања и периоду трајања
огласа о покретању ликвидације;
2) адресу седишта друштва, односно адресу за при-
јем поште на коју поверилац доставља пријаву по-
траживања;
3) упозорење да ће потраживање повериоца бити
преклудирано ако га поверилац не пријави најка-
сније у року од 30 дана од дана истека периода тра-
јања огласа о покретању ликвидације (90 дана).
Писано обавештење о покретању поступка ли-
квидације друштва креира се у папирној форми, и
у том случају доставља се поштом. Према нашем
мишљењу, нема законских препрека, уколико се
обавештење креира у форми електронског доку-
мента, да се достави путем квалификоване услуге
од поверења у складу са Законом о електронском
документу, електронској идентификацији и услу-
гама од поверења у електронском пословању.
Ако друштво током периода трајања огласа о
покретању ликвидације или рока за пријаву по-
траживања поверилаца промени адресу седишта
или адресу за пријем поште, ликвидациони управ-
ник је у обавези да поново упути обавештење о
покретању ликвидације друштва познатим пове-
риоцима који до тада нису доставили своје при-
јаве потраживања, и то у року од 15 дана од дана
регистрације те промене, у складу са законом о
регистрацији.
Повериоци чије је потраживање утврђено
извршном исправом и повериоци у вези са чи-
јим потраживањем од друштва почне да тече
парница до почетка ликвидације немају обаве-
зу пријављивања потраживања, а њихова по-
траживања сматрају се пријављеним у складу
са наведеним законом. Обавеза обавештавања
поверилаца укључује и обавезу обавештавања
Пореске управе.
1.3  Пријављивање потраживања
Пријава потраживања обавља се најкасније у
року од 120 дана од дана објављивања огласа на ин-
тернет страници Агенције, иначе се после тог рока
пријаве не узимају у разматрање. Наведени рок се
продужава, односно поново почиње да тече, у скла-
ду са Законом, уколико привредно друштво у ли-
квидацији промени седиште или адресу за пријем
поште, при чему се све до тада приспеле пријаве
сматрају уредно поднетим. Посматрано из угла по-
верилаца, пријављују се сва постојећа потраживања
(доспела и недоспела) по свим основама (по основу
промета добара и услуга, накнаде штете итд.)
ЛИКВИДАЦИЈА
Немају обавезу да пријаве потраживање они
повериоци чије је потраживање већ утврђено
извршном исправом, као ни повериоци у вези
са чијим потраживањем од друштва почне да
тече парница до почетка ликвидације. Њихова
потраживања сматрају се пријављеним на време
и морају да се узму у разматрање од стране ли-
квидационог управника.
С тим у вези, потраживање које је утврђено ре-
шењем Пореске управе – решење донето у поступ-
ку пореске контроле или решење донето по основу
поднете пореске пријаве – јесте потраживање које
је утврђено на основу извршне пореске исправе.
Пореска решења донета у поступку пореске кон-
троле и у поступку утврђивања пореза по основу
поднете пореске пријаве постају извршна, у складу
са чланом 190. став 2. т. 1) и 3) Закона о општем
управном поступку, у следећа два случаја:
■■ истеком рока за жалбу, ако жалба није изјављена;
■■ истеком рока за плаћање пореза утврђеног ре-
шењем иако је жалба изјављена, с обзиром на то
да жалба не задржава извршење решења у складу
са чланом 147. став 1. Закона о пореском поступку
и пореској администрацији („Сл. гласник РС” бр.
80/2002… и 96/2021 – даље: ЗПППА).
То значи да Пореска управа нема обавезу прија-
вљивања поменутих потраживања нити ликвида-
циони управник може да их оспори. Ликвидациони
управник дужан је да пореска потраживања утвр-
ђена извршним решењем Пореске управе евиден-
тира у листу признатих потраживања.
У складу са чланом 353. Закона, друштво у ли-
квидацији у обавези је да на основу пријава које су
приспеле у року сачини листу пријављених потра-
живања, са прегледом која потраживања нису при-
зната, а која су делимично или у целости призната.
У складу са чланом 535. став 2. Закона, друштво
у року од 30 дана од дана пријема пријаве потра-
живања може да оспори потраживање повериоца,
при чему је обавезно да о томе у истом року оба-
вести повериоца, уз образложење оспоравања по-
траживања. У супротном, уколико ликвидациони
управник пропусти наведени рок, то потраживање
постаје аутоматски признато. Значи, друштво у ли-
квидацији има право да оспори пријављено потра-
живање, али то мора да учини у року од 30 дана од
пријема пријаве потраживања, и у том року мора да
обавести повериоца. При томе, потраживања по-
верилаца која су утврђена извршном исправом
не могу да се оспоравају.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 13
 ЛИКВИДАЦИЈА
Уколико поверилац чије је потраживање оспо-
рено не покрене поступак пред надлежним судом
у року од 15 дана од дана пријема обавештења о
оспоравању потраживања и у истом року о томе
писаним путем обавести друштво, то потражива-
ње сматра се преклудираним. Изузетно, ако је до
тренутка пријема обавештења о оспоравању потра-
живања поверилац против друштва већ покренуо
поступак о том потраживању пред надлежним су-
дом, поверилац није дужан да, по пријему обаве-
штења о оспоравању потраживања, покреће нови
поступак.
Пореска управа има обавезу да пореска потра-
живања која нису утврђена извршним пореским
решењима до почетка ликвидације (обавезе утвр-
ђене самоопорезивањем и порези и доприноси по
одбитку утврђени подношењем пореске пријаве),
која су доспела за плаћање до почетка ликвидације,
пријави ликвидационом управнику. Пријављено
пореско потраживање ликвидациони управник
може да оспори у року од 30 дана од пријема при-
јаве потраживања, с тим што је дужан да у истом
року о томе обавести Пореску управу, уз образло-
жење из којих разлога оспорава пријављено по-
реско потраживање. Када Пореска управа прими
наведено обавештење о оспоравању пријављеног
пореског потраживања, оно се разматра и уколико
се оцени да је основано, пријава потраживања се
повлачи у целости или за део пореског потражи-
вања које је основано оспорено. Уколико се оцени
да разлози због којих се оспорава пријављено по-
реско потраживање нису основани, Пореска упра-
ва у року од 15 дана од дана пријема обавештења о
оспоравању потраживања има право да пред на-
длежним судом, а преко Републичког јавног право-
бранилаштва покрене судски спор против друштва
у ликвидацији. Уколико се Пореска управа опре-
дели да покрене наведени судски спор, дужна је да
у истом року од 15 дана о томе обавести друштво
у ликвидацији, тј. његовог ликвидационог управ-
ника. Уколико Пореска управа у датом року не по-
крене судски спор против друштва у ликвидацији,
у складу са чланом 535. став 4. Закона, пријављено
пореско потраживање сматра се преклудираним,
што значи да је истеком наведеног рока Пореска
управа изгубила право на пријављивање наведеног
пореског потраживања.
WWW.PROPISI.NET
14 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Потраживања настала након покретања
ликвидације не пријављују се и морају да се
намире до окончања ликвидације.
На пример, по основу пружене услуге друштву
након почетка ликвидације повериоци нису дужни
да пријављују потраживање нити та потраживања
могу да буду преклудирана. Гаранција повериоци-
ма да ће наведена потраживања бити намирена је-
сте да поступак ликвидације не може да се оконча
док се она не намире.
Пореска потраживања настала након покре-
тања ликвидације не пријављују се и морају да се
намире до окончања поступка ликвидације. У ту
групу пореских потраживања сврставају се и по-
траживања која су утврђена решењем Пореске
управе, али су та решења постала извршна након
дана почетка ликвидације друштва.
1.4  Почетни ликвидациони биланс и почетни
ликвидациони извештај
У складу са чланом 536. став 1. Закона, ликвида-
циони управник у року од 30 дана од дана почетка
ликвидације саставља почетни ликвидациони би-
ланс као ванредни финансијски извештај у складу
са прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија, па га у истом року подноси скупштини на
усвајање. Скупштина друштва дужна је да донесе
одлуку о усвајању почетног ликвидационог билан-
са најкасније у року од 30 дана од дана када им је
поднет на усвајање.
Ванредни финансијски извештај сачињен услед
отварања поступка ликвидације доставља се на об-
јављивање Агенцији (у регистар финансијских из-
вештаја) у року од 60 дана од дана биланса (то је дан
који претходи дану регистрације одлуке о покрета-
њу поступка ликвидације), у складу са одредбама
Закона о рачуноводству, чему је посвећен посебан
текст у овом броју часописа.
У складу са чланом 536. став 4. Закона, ликвида-
циони управник саставља почетни ликвидациони
извештај у року од најраније 90 дана, а најкасније
150 дана од дана почетка ликвидације, и у истом
року подноси га скупштини на усвајање. Скупшти-
на је дужна да донесе одлуку о усвајању почетног
ликвидационог извештаја најкасније у року од 30
дана од дана када им је поднет на усвајање.
 ЛИКВИДАЦИЈА
Образац 2: Одлука о усвајању почетног ликвидационог извештаја

На основу одредбе члана 536. став 5. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”
бр. 36/2011… и 109/2021) члан/чланови у функцији Скупштине, односно Скупштина Друштва
_______________________________ – У ЛИКВИДАЦИЈИ (пословно име привредног друштва), из
_______________________ (седиште), дана _____________ . године у функцији Скупштине доноси/е:

ОДЛУКУ

О УСВА Ј А Њ У ПОЧЕТНО Г ЛИ К ВИ ДА Ц ИО НО Г ИЗВЕШТА ЈА

Усваја се Почетни ликвидациони извештај Привредног друштва _____________________________

– у ликвидацији (пословно име привредног друштва) из ________________ (седиште), сачињен од
стране ликвидационог управника дана ____________ (навести дан сачињавања наведеног извештаја
од стране ликвидационог управника).

Члан
________________________________________
(навести име и презиме и потпис)
или
Чланови Друштва
________________________________________
(навести име и презиме и потпис)
_______________________________________
(навести име и презиме и потпис)
или
Председник Скупштине:
_________________________________________
(навести име и презиме и потпис

Почетни ликвидациони извештај садржи: Агенцији се подноси регистрациона пријава по-

1) листу пријављених потраживања; четног ликвидационог извештаја – обавезни пода-
2) листу признатих потраживања; ци + додатак 28), уз коју се прилаже:
3) листу оспорених потраживања са образложењем ■■ усвојени почетни ликвидациони извештај,
оспоравања; ■■ доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву
4) податак да ли је имовина друштва довољна за на- докумената (1.000,00 динара).
мирење свих обавеза друштва, укључујући и оспо-
рена потраживања;
Ликвидациони управник не може да почне са
5) неопходне радње за спровођење ликвидације;
плаћањима ради намирења поверилаца нити са
6) време предвиђено за завршетак ликвидације;
исплатама члановима друштва пре регистрације
7) друге чињенице од значаја за спровођење ликви-
почетног ликвидационог извештаја, осим плаћа-
дације.
ња обавеза из текућег пословања друштва.
Усвојени почетни ликвидациони извештај ре-
гиструје се, у складу са законом о регистрацији, у
року од 15 дана од дана усвајања.

WWW.PROPISI.NET
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 15
 ЛИКВИДАЦИЈА
Образац 3: Почетни ликвидациони извештај

На основу одредбе члана 536. став 3. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011… и
109/2021) ликвидациони управник Друштва __________________________ – у ликвидацији (пословно име
привредног друштва), из __________________ (седиште), дана ___________ . године сачињава:

П О Ч Е Т Н И Л И К В И Д А Ц И О Н И И З В Е Ш ТА Ј

Над Друштвом ___________________________________ – у ликвидацији (пословно име Привредног

друштва) (даље: Друштво) из _________________ (седиште), уписаним у Регистар привредних субјеката
Агенције за привредне регистре, матични број _______________ , ПИБ ______________ , са пословним бро-
јем рачуна ______________________ , одлуком чланова покренут је поступак ликвидације, што је регистро-
вано решењем регистратора Регистра привредних субјеката Агенције за привредне регистре број _______
од ___________ . године, а то је датум када је објављен и оглас на интернет страни Агенције, са позивом
повериоцима да пријаве своја потраживања на адресу ______________________________________ (навести
на кога и на коју адресу је наведено да повериоци пријаве своја потраживања).
Ликвидациони управник је саставио почетни ликвидациони биланс и доставио га Агенцији за привредне
регистре – Регистру финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника, а предузео
је и све потребне радње пред надлежним пореским органом за спровођење ликвидационог поступка.
У складу са чланом 536. став 3. Закона о привредним друштвима, ликвидациони управник утврђује сле-
деће:
1. Листу пријављених потраживања:
___________________________________________________________ (навести листу пријављених потражи-
вања или констатовати да закључно са даном састављања извештаја није било пријављених потраживања).
2. Листу признатих потраживања:
_____________________________________________________________ (навести листу признатих потражи-
вања или констатовати да закључно са даном састављања извештаја није било пријављених потраживања).
3. Листу оспорених потраживања са образложењем оспоравања
____________________________________________________________ (навести листу оспорених потражи-
вања са образложењем оспоравања или констатовати да закључно са даном састављања извештаја није било
пријављених односно оспорених потраживања).
4. Имовину Друштва чине:
_________________________________________________________________ (навести листу имовине Дру-
штва).
Наведена имовина довољна је за измирење свих обавеза Друштва.
5. Радње неопходне за спровођење ликвидације:
За спровођење поступка ликвидације неопходно је предузети следеће радње:
_________________________________________________ (навести оне радње које је још неопходно предузе-
ти пре окончања поступка ликвидације, као што су нпр. исплата признатих потраживања, израда завршног
ликвидационог биланса, усвајање почетног ликвидационог извештаја, регистрација усвојеног почетног ли-
квидационог извештаја и завршног ликвидационог биланса у Агенцији за привредне регистре, подношење
пријаве Пореској управи, доношење Законом прописаних одлука за окончање поступка ликвидације).
6. Време предвиђено за завршетак ликвидације:
___________________________________ (овде навести предвиђено време за завршетак поступка ликвида-
ције, нпр. да ће се ликвидација окончати по истеку 30 дана од дана регистрације овог извештаја).
Почетни ликвидациони извештај подноси се Скупштини Друштва на усвајање, а по доношењу одлуке
о његовом усвајању биће достављен Регистру привредних субјеката ради регистрације у року од 15 дана од
дана усвајања.
Ликвидациони управник
___________________________
(навести име и презиме потписника)

16 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


1.5  Годишњи ликвидациони извештај
У складу са чланом 537. Закона, годишње ликви-
дационе извештаје о својим радњама, са образло-
жењем разлога због којих се ликвидација наставља,
а није завршена, ликвидациони управник у току
ликвидације подноси скупштини на усвајање нај-
касније у року од шест месеци по истеку сваке по-
словне године.
Годишњи ликвидациони извештаји регистру-
ју се, у складу са законом о регистрацији, у року
од 15 дана од дана усвајања.
Агенцији се подноси регистрациона пријава го-
дишњег ликвидационог извештаја (обавезни пода-
ци + додатак 28), уз коју се прилаже:
■■ усвојени годишњи ликвидациони извештај,
■■ доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву
докумената (1.000,00 динара).
Значи, уколико ликвидација није окончана у
једној пословној години, у року од шест месеци по
истеку пословне године ликвидациони управник
је у обавези да региструје годишњи ликвидациони
извештај.
Обавезна форма годишњег ликвидационог из-
вештаја није прописана, па ликвидациони управ-
ник може да га састави у слободној форми (може
да изгледа идентично као почетни ликвидациони
извештај, с тим што морају да се наведу и образло-
же разлози због којих ликвидација није окончана).
2  Правне последице покретања
поступка ликвидације
Основна последица ликвидације јесте да се ме-
њају циљ и сврха друштва тако да циљ није више
обављање делатности ради стицања добити, већ ли-
квидација имовине друштва, намирење поверилаца
и подела преостале имовине члановима друштва.
У складу са чланом 532. Закона, ликвидациони
управник заступа друштво у ликвидацији и одго-
воран је за законитост пословања друштва. Ликви-
дациони управник може да:
1) обавља радње на окончању послова започетих
пре почетка ликвидације;
2) предузима радње потребне за спровођење ли-
квидације, као што су продаја имовине, исплата
поверилаца и наплата потраживања;
3) обавља друге послове неопходне за спровођење
ликвидације друштва.
Друштво може да предузима само послове
везане за спровођење ликвидационог поступка
ЛИКВИДАЦИЈА
који су нужни за ликвидацију, а уколико се за
време ликвидације предузимају нови послови
или се члановима исплаћује дивиденда или рас-
подељује имовина, привредно друштво и одго-
ворно лице чине привредни преступ за који је
предвиђена новчана казна у висини од 100.000
до 1.000.000 динара (члан 585. став. 1 тачка 10)
Закона).
Ликвидација утиче на пословну способност
привредног друштва, па су послови које ликвида-
циони управник може да предузима наменски и ве-
зани за смисао и сврху ликвидације. Према нашем
мишљењу, то ограничење не односи се на закључи-
вање нових уговора у циљу:
■■ уновчавања имовине, нпр. уговор о продаји робе
или уговор о продаји непокретности, ангажовање
проценитеља итд.;
■■ намирења поверилаца, нпр. добијање поклона
или бесповратног зајма од оснивача у циљу нами-
рења поверилаца;
■■ уговарања алтернативних облика плаћања како
би се измирила новчана обавеза према повериоци-
ма, као што су асигнација, цесија, преузимање дуга
итд.; или
■■ наплате својих потраживања, нпр. ангажовање
адвоката или извршитеља у поступцима принудне
наплате потраживања.
Што се тиче додатних уплата оснивача у току по-
ступка ликвидације, одредбама чл. 178–180. Закона,
које уређују додатне уплате, као и према одредбама
које се односе на ликвидацију привредног друштва,
није забрањено вршити додатне уплате у поступку
ликвидације. У највећем броју случајева те уплате
износе управо онолико колико је потребно да дру-
штво намири повериоца, што значи да се у старту
зна да не постоји обавеза враћања. Ипак, према на-
шем мишљењу, додатне уплате могле би да се врате
члановима друштва само ако је преостала имовина
из које би то могло да се учини и тек по намирењу
свих поверилаца друштва, а пре расподеле ликви-
дационог остатка.
Једна од правних последица ликвидације јесте
да у току трајања поступка ликвидације, ради за-
штите поверилаца, друштво не може да исплаћује
дивиденду својим члановима нити да расподељу-
је имовину друштва пре намирења свих повери-
лаца (чл. 528. Закона). Исплате и расподеле биле
би ништавне и чланови би имали обавезу да их
врате у имовину друштва у ликвидацији. Ипак,
када је члан друштва у ликвидацији истовремено
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 17
 ЛИКВИДАЦИЈА
и поверилац тог друштва по било ком правном
основу, своје потраживање може да остварује по
принципима и правилима која се примењују на
све повериоце друштва у ликвидацији.
Још једна последица ликвидације је да заступни-
цима друштва престаје право на заступање, осим
у случају када друштво не именује ликвидационог
управника, када сви законски заступници постају
ликвидациони управници друштва (члан 529. ста-
вови 2. и 3. Закона).
Уз пословно име привредног друштва у поступ-
ку ликвидације додаје се ознака „у ликвидацији”
(члан 22. став 5. Закона).
Друштво у ликвидацији и даље има своје органе
управљања који доносе одговарајуће одлуке у вези
са окончањем поступка ликвидације и брисањем
друштва из Регистра привредних субјеката, а за-
држава и својство правног лица, али не може да
мења правну форму нити да учествује у статусној
промени. Покретање ликвидационог поступка не
представља разлог да се не воде поступци у корист
или против привредног друштва у ликвидацији
или извршења над друштвом у ликвидацији (члан
527. став 1. Закона). Такав став исказан је и у упут-
ству Пореске управе под називом „Инструкција о
пријављивању и намирењу пореског потраживања
од пореских обвезника – привредних друштава за
које је донета одлука о покретању поступка ликви-
дације”. Сагласно наведеном, уколико се над поре-
ским обвезником отвори поступак ликвидације, а
надлежна организациона јединица Пореске управе
претходно је покренула поступак принудне напла-
те пореског дуга, иста нема обавезу да предметни
поступак прекида.
Повериоци друштва које је у ликвидацији (као
и други овлашћени субјекти) могу да поднесу пре-
длог за покретање стечајног поступка над дру-
штвом у ликвидацији уколико постоје законски
услови за то, односно уколико се утврди да не могу
да се намире сви повериоци у потпуности (члан
527. став 2. Закона).
2.1  Обустава ликвидације
У току ликвидације друштво одлуком скупшти-
не може да обустави ликвидацију и да настави са
пословањем. И та одлука доноси се двотрећинском
већином од укупног броја гласова свих чланова, с
тим што може да се предвиди и мањи број гласо-
ва, али не мањи од просте већине од укупног броја
гласова (члан 211. став 2. тачка 3) Закона). Одлука о
обустави ликвидације може да се донесе само:
18 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
■■ када је друштво намирило у потпуности све по-
вериоце, независно од тога да ли су тим повериоци-
ма потраживања оспорена или призната;
■■ под условом да друштво није отказало уговор о
раду било ком запосленом по основу ликвидације;
■■ када друштво није отпочело са исплатама чла-
новима друштва.
Саставни делови одлуке о обустави ликвида-
ције су:
■■ именовање законског заступника друштва;
■■ изјава ликвидационог управника да су сви пове-
риоци намирени у потпуности и да друштво није
почело са исплатама члановима, а ако друштво
има више ликвидационих управника, они изјаву
дају заједнички (пример изјаве дат је у наставку у
обрасцу 5).
Одлука о обустави ликвидације региструје се у
складу са законом о регистрацији. Уз регистрацио-
ну пријаву обуставе поступка ликвидације (обаве-
зни подаци + додатак 22) прилажу се и:
■■ одлука скупштине о обустави ликвидације,
■■ доказ о уплати накнаде за регистрацију промене
података.
У случају обуставе ликвидације, потраживања
поверилаца који нису пријавили своја потражива-
ња и поверилаца чија су потраживања оспорена, а
нису у прописаном року (15 дана од пријема оба-
вештења о оспоравању потраживања) покренули
поступак пред надлежним судом, неће се сматрати
преклудираним у смислу наведеног закона.
2.2  Покретање поступка стечаја због
презадужености
Ако се из почетног ликвидационог биланса или
почетног ликвидационог извештаја утврди да имо-
вина друштва није довољна за намирење свих
потраживања поверилаца (презадуженост), ли-
квидациони управник дужан је да надлежном суду
поднесе предлог за покретање стечаја у року од 15
дана од дана састављања почетног ликвидационог
биланса, односно почетног ликвидационог изве-
штаја. У том случају ликвидациони управник не
може да намири потраживања поверилаца, осим
потраживања насталих из текућег пословања дру-
штва до дана покретања стечајног поступка.
3  Окончање ликвидације
У складу са чланом 543. став 1. Закона ли-
квидација се окончава доношењем одлуке о
окончању ликвидације.

С друге стране, према одредби члана 238. став 1.
тачка 1) Закона, друштво престаје да постоји бри-
сањем из Регистра привредних субјеката по основу
спроведеног поступка ликвидације.
Дакле, потребно је правити разлику између
окончања ликвидације и престанка постојања
друштва. Тренутак окончања ликвидације није
датум брисања привредног друштва из регистра,
већ датум доношења одлуке о окончању ликви-
дације.
ЛИКВИДАЦИЈА
Значи, након исплате поверилаца ликвидацио-
ни управник саставља:
1) завршни ликвидациони биланс;
2) извештај о спроведеној ликвидацији;
3) писану изјаву да је упутио обавештење свим
познатим повериоцима, као и да су све обавезе
друштва по основу пријављених потраживања и
потраживања која се сматрају пријављеним изми-
рене у потпуности и да се против друштва не воде
други поступци;
4) предлог одлуке о расподели ликвидационог
остатка друштва.

Образац 4: Извештај о спроведеној ликвидацији

На основу одредбе члана 540. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011… и
109/2021) ликвидациони управник Друштва _________________________ (пословно име привредног
друштва), __________________ (седиште), дана _______________ . године сачињава:

И З В Е Ш ТА Ј
о сп р ов еденом по с т у п к у л ик в и д а ције

Над Друштвом ___________________________ д. о. о. (пословно име привредног друштва – даље:

Друштво), ___________________ (седиште), улица и број ______________________ , уписаним у Ре-
гистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре, матични број ______________ , ПИБ
______________ , са пословним бројем рачуна ________________ , одлуком чланова покренут је
поступак ликвидације, што је регистровано решењем регистратора Регистра привредних субјеката
Агенције за привредне регистре број ________ од _____________ . године, при чему је то и датум
када је објављен оглас на интернет страни Агенције, са позивом повериоцима да пријаве своја по-
траживања на _________________________ (навести на кога и адресу која је наведена као она на коју
повериоци треба да пријаве своја потраживања).
Од дана регистрације одлуке о покретању поступка ликвидације Друштво није предузимало нове
послове, већ само послове везане за спровођење ликвидације, који обухватају: уновчење имовине,
наплату потраживања и друге нужне послове.
Ликвидациони управник је саставио почетни ликвидациони биланс, почетни ликвидациони из-
вештај и предузео све потребне радње пред надлежним пореским органом за спровођење и оконча-
ње ликвидационог поступка, укључујући и брисање Привредног друштва из евиденције обвезника
ПДВ-а.
Сачињени су и завршни финансијски извештаји Привредног друштва са стањем на дан који прет-
ходи дану закључења поступка ликвидације.
У поступку ликвидације није било пријава потраживања од стране непознатих поверилаца, а Дру-
штво пре отпочињања поступка ликвидације није имало познате повериоце, односно ликвидациони
управник утврђује да на дан сачињавања овог извештаја Привредно друштво нема неизмирених
потраживања, односно дуговања, као и да се против Друштва не воде други поступци.
Ако постоји ликвидациони остатак: Ликвидациони остатак расподељује се његовом једином
оснивачу ______________________ из _______________ (адреса), ЈМБГ _______________ , који ће по
спроведеном брисању Привредног друштва из Регистра привредних субјеката бити једини власник
преостале имовине.
Ако не постоји ликвидациони остатак: Нема ликвидационог остатка.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 19

 ЛИКВИДАЦИЈА

Напомена: Имовина Друштва у ликвидацији која преостане после измирења свих обавеза Дру-
штва (ликвидациони остатак) расподељује се члановима Друштва у складу са Одлуком о расподели
ликвидационог остатка Друштва и одредбом члана 541. став 2. Закона о привредним друштвима. У
случају спора између чланова Друштва у вези са расподелом ликвидационог остатка, ликвидациони
управник одлаже ту расподелу до правоснажног окончања спора. Уколико се након брисања Друштва
из Регистра јави потреба за предузимањем одређених радњи у погледу имовине друштва престалог
брисањем или других радњи које је требало предузети током ликвидације, заинтересовано лице може
да тражи да надлежни суд одреди ликвидационог управника са овлашћењима за предузимање тих
радњи.

Ликвидациони управник
_______________________
(име и презиме, потпис)

Завршни ликвидациони биланс саставља се и региструје, у складу са прописима којима се уређује ра-
чуноводство и ревизија, као ванредни финансијски извештај.

Образац 5: Изјава ликвидационог управника

На основу одредбе члана 540. став 1. тачка 3) Закона о привредним друштвима („Сл. гласник
РС” бр. 36/2011… и 109/2021) ликвидациони управник Друштва ______________________ (навести
пословно име привредног субјекта над којим се окончава поступак ликвидације) дана __________ .
године даје следећу

ИЗЈАВУ

Над Друштвом __________________________________ (навести пословно име и адресу при-

вредног субјекта над којим се окончава поступак ликвидације), уписаним у Регистар привредних
субјеката Агенције за привредне регистре, матични број _______________ , покренут је поступак
ликвидације дана _____________ . године (навести дан објаве огласа о ликвидацији – дан доношења
решења).
Истог дана објављен је оглас о покретању поступка ликвидације свим повериоцима Друштва
преко интернет стране Агенције за привредне регистре – Регистра привредних субјеката, а ликви-
дациони управник је, у складу са одредбом члана 543. Закона о привредним друштвима, упутио
обавештење свим познатим повериоцима.
Ликвидациони управник изјављује да су све обавезе Друштва намирене и да се против Друштва
не воде други поступци.

(Напомена: Одредбом члана 544. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да ликви-
дациони управник одговара за штету коју причини у вршењу своје дужности члановима друштва и
повериоцима друштва.)

Ликвидациони управник
_____________________________
(име и презиме, потпис)

20 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Скупштина усваја наведене документе и доноси
одлуку о окончању ликвидације. Одлука о оконча-
њу ликвидације доноси се двотрећинском већи-
ном од укупног броја гласова свих чланова, с тим
што може да се предвиди и мањи број гласова, али
не мањи од просте већине од укупног броја гласова
(члан 211. став 2. тачка 3) Закона). Ако скупштина
не донесу одлуку о усвајању докумената (извештај
о спроведеној ликвидацији, изјава ликвидационог
управника да је упутио обавештење свим познатим
повериоцима и да су све обавезе друштва по осно-
ву пријављених потраживања и потраживања која
се сматрају пријављеним измирене у потпуности
и да се против друштва не воде други поступци и
предлог одлуке о расподели ликвидационог остат-
ка друштва) у року од 60 дана од дана подноше-
ња истих на усвајање од стране ликвидационог
управника, ту одлуку може да замени писана
изјава ликвидационог управника о неусвајању
поменутих докумената. Друштво не може да до-
несе одлуку о окончању ликвидације пре право-
снажног окончања свих поступака који за правну
последицу могу да имају било какву обавезу дру-
штва и измирења свих тих обавеза.
Ликвидациони управник не може да подне-
се пријаву за брисање друштва ако претходно
није протекао рок од 120 дана од дана објаве
огласа и ако није регистрован почетни ликви-
дациони извештај.
По окончању ликвидације друштво се брише из
Регистра привредних субјеката у складу са законом
о регистрацији. Ликвидациони управник подноси
регистрациону пријаву за брисање из регистра, уз
коју се прилажу:
■■ одлука скупштине друштва о окончању поступ-
ка ликвидације,
■■ извештај ликвидационог управника о спроведе-
ној ликвидацији,
■■ изјава ликвидационог управника да су све оба-
везе друштва по основу пријављених потраживања
измирене у потпуности и да се против друштва не
воде други поступци,
■■ одлука о подели ликвидационог остатка дру-
штва,
■■ одлука друштва о лицу којем се пословне књиге
и документа поверавају на чување или изјава ли-
квидационог управника о имену и адреси тог лица,
■■ доказ о престанку пореских обавеза, издат од
стране надлежног пореског органа, који није ста-
ЛИКВИДАЦИЈА
рији од пет дана у моменту подношења захтева за
брисање из регистра, на основу одредбе члана 29.
став 7. ЗПППА (то су: (1) уверење које издаје надле-
жна организациона јединица Пореске управе, (2)
уверење пореске администрације надлежне једи-
нице локалне самоуправе и (3) потврда о брисању
из регистра обвезника ПДВ-а (уколико је друштво
било обвезник ПДВ-а),
■■ доказ о уплати накнаде за брисање привредног
субјекта (3.000 динара).
У складу са чланом 29. став 7. ЗПППА, орган,
организација или друго лице надлежно за упис у
прописани регистар лица која обављају делатност
не може брисати лице из прописаног регистра без
доказа о престанку пореских обавеза, односно бри-
сању из евиденције прописане пореским законом
који издаје надлежни порески орган, не старијег од
пет дана у моменту подношења захтева за бриса-
ње из прописаног регистра.
Значи, да би се привредно друштво по оконча-
њу поступка ликвидације брисало из регистра при-
вредних друштава који води Агенција за привредне
регистре, неопходно је да располаже документима
којима се доказује престанак пореских обавеза:
■■ уверење које издаје надлежна организациона је-
динице Пореске управе и
■■ уверење пореске администрације надлежне једи-
нице локалне самоуправе.
С тим у вези ликвидациони управник подно-
си надлежној организационој јединици Пореске
управе (филијала или ЦВПО) захтев за издавање
уверења о плаћеним порезима, као и локалној по-
реској администрацији код свих јединица локал-
не самоуправе чији је обвезник друштво. Пореска
управа од 1. марта 2019. године активним пореским
обвезницима омогућила је да:
■■ захтев за издавање пореског уверења о измире-
ним обавезама поднесу у електронском облику и
■■ пореско уверење у вези са поднетим захтевом
добију такође у електронском облику.
Наведено се односи само на Пореску управу, а
не на пореске органе јединица локалне самоуправе.
3.1  Повраћај више плаћеног пореза
члановима друштва након окончања
поступка ликвидације
Чланом 543. став 7. Закона прописано је да, ако
је након брисања друштва из Регистра потребно
предузети одређене радње у погледу имовине дру-
штва престалог брисањем или друге радње које је
требало предузети током ликвидације, заинтере-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 21
 ЛИКВИДАЦИЈА
совано лице може да тражи да надлежни суд у
ванпарничном поступку одреди ликвидационог
управника са овлашћењем за предузимање тих
радњи. Значи, ако је након окончања ликвида-
ције и брисања друштва из регистра на уплатним
рачунима јавних прихода остала евидентирана
преплата одређеног пореза плаћеног од стране
ликвидираног друштва, која се сматра имовином
друштва, чланови друштва, као заинтересована
лица, могу да траже да надлежни суд у ванпарнич-
ном поступку одреди ликвидационог управника
са овлашћењем за предузимање радњи у вези са
повраћајем више плаћеног пореза пред надле-
жном организационом јединицом Пореске упра-
ве. Ликвидациони управник који је одређен у том
ванпарничном поступку право на повраћај више
плаћеног пореза ликвидираног друштва покреће
подношењем захтева надлежној организационој
јединици Пореске управе у складу с одредбом
члана 10. став 2. тачка 1) ЗПППА. Када се извр-
ши повраћај више плаћеног пореза друштва које
је ликвидирано, ликвидациони управник, након
намирења трошкова који су настали у поступку
повраћаја, преостали износ враћеног више плаће-
ног пореза расподељује члановима друштва она-
ко како је расподељен и ликвидациони остатак.
С обзиром на то да враћена новчана средства, по
основу више плаћеног пореза, по својој сушти-
ни представљају ликвидациони остатак, она се и
опорезују као ликвидациони остатак, при чему је
опорезивање ликвидационог остатка тема посеб-
ног чланак у овом броју часописа.
3.2  Чување пословне документације након
брисања друштва
Пословне књиге и документа друштва које је
брисано услед окончања ликвидације чувају се тако
да буду доступни на територији Републике Србије
у складу са прописима којима се уређује архивска
грађа, а име и адреса лица којем су пословне књи-
ге и документа поверени на чување региструју
се у складу са законом о регистрацији. Одлуку о
чувању документације треба да донесе скупштина
друштва, а ако је не донесе, исту може да замени и
писана изјава ликвидационог управника о имену и
адреси тог лица.

Образац 6: Одлука о чувању књига и докумената

На основу одредбе члана 543. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011…
и 109/2021) члан у функцији Скупштине, односно Скупштина на редовној/ванредној/поновљеној
седници Друштва ________________________ (навести пословно име привредног субјекта над којим
се окончава поступак ликвидације) дана _____________ . године доноси

ОДЛУКУ
о чувању пословних књига и докумената привредног друштва које је престало ликвидацијом

Над Друштвом ___________________________________ (навести пословно име и адресу при-

вредног субјекта над којим је окончан поступак ликвидације), уписаним у Регистар привредних
субјеката Агенције за привредне регистре, матични број _______________ , ПИБ _____________ , са
пословним бројем рачуна ______________ , покренут је поступак ликвидације дана _____________
. године и исти је окончан дана _____________ . године.

С обзиром на то да је одредбом члана 543. став 4. Закона о привредним друштвима предвиђено

да се пословне књиге и документа привредног друштва које је брисано услед окончања ликвидације
чувају тако да буду доступни на територији Републике Србије у складу са прописима којима се уређује
архивска грађа, а да се име и адреса лица које мора да има пребивалиште, односно седиште на терито-
рији Републике Србије, при чему су му пословне књиге и документа поверени на чување, региструју у
складу са законом о регистрацији, то чланови Друштва доносе одлуку да се целокупна документација
привредног друштва које је престало да постоји по спроведеном поступку ликвидације поверава на
чување: _________________________________________________________________________

22 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
__________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
(навести име и презиме, ЈМБГ, као и адресу лица којем се пословне књиге и документа привредног
друштва које је престало ликвидацијом поверавају на чување).

Напомена: Ако одлуку о имену и адреси лица којем је документација поверена на чување не донесу
чланови Друштва, ту одлуку може да замени и писана изјава ликвидационог управника о имену и
адреси тог лица.
Члан
____________________________________
(име и презиме, потпис)

или
Чланови Друштва
________________________________________
(име и презиме, потпис)
_______________________________________
(име и презиме, потпис)

или
Председник Скупштине:
_________________________________________
(име и презиме, потпис)

С тим у вези потребно је додати још и да је чла-
ном 9. став 2. тачка 8) Закона о архивској грађи и
архивској делатности („Сл. гласник РС” бр. 6/2020)
прописано да је стваралац и ималац архивске гра-
ђе и документарног материјала (правно лице) ду-
жан да прибави мишљење надлежног архива пре
предузимања мера које се односе на архивску гра-
ђу и документарни материјал (статусне промене,
физичко пресељење, адаптација просторија, отва-
рање стечаја или ликвидације, микрофилмовање,
дигитализација и др.).
4  Одговорност чланова друштва после
окончања ликвидације
У складу са чланом 545. став 2. Закона чланови
друштва с ограниченом одговорношћу одговара-
ју солидарно за обавезе друштва у ликвидацији
и након брисања друштва из Регистра привред-
них субјеката – до висине примљеног износа из
ликвидационог остатка. За разлику од принудне
ликвидације, приликом добровољне ликвидације
контролни чланови друштва (који имају више од
50% удела) не одговарају неограничено солидар-
но за обавезе друштва након поступка ликвида-
ције.
Потраживања поверилаца према члановима
друштва, у складу са чланом 545. став 3. Закона,
застаревају у року од три године од дана бриса-
ња друштва из регистра. У том смислу окончање
поступка ликвидације не значи да потражива-
ња поверилаца престају зато што их нису при-
јавили, већ престају тек након три године после
брисања из регистра дужника – ако не покрену
поступак против члана друштва.
При томе, и застарелост права Пореске управе
на наплату ненаплаћених пореских потраживања
након окончаног поступка ликвидације од чланова
друштва утврђује се у складу са наведеним чланом
Закона.
5  Расподела ликвидационог остатка
У складу са чланом 541. Закона, имовина дру-
штва у ликвидацији која преостане после измире-
ња свих обавеза друштва (ликвидациони остатак)
расподељује се члановима друштва у складу са
одлуком о расподели ликвидационог остатка. Ако
оснивачким актом, односно статутом или једно-
гласном одлуком скупштине није другачије одре-
ђено, расподела ликвидационог остатка спроводи

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 23

 ЛИКВИДАЦИЈА
се члановима друштва с ограниченом одговор- расподелом ликвидационог остатка, ликвидацио-
ношћу сразмерно њиховим уделима у друштву. У ни управник одлаже ту расподелу до правоснажног
случају спора између чланова друштва у вези са окончања спора.

Образац 7: Одлука о расподели ликвидационог остатка

На основу одредбе члана 541. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011…
и 109/2021) члан/чланови у функцији Скупштине, односно Скупштина Друштва _____________
__________________ (навести пословно име привредног субјекта над којим се окончава поступак
ликвидације) дана ____________ . године доноси/е

ОДЛУКУ
о р а сподел и л ик в и д а ционог о с т ат к а

Над Друштвом __________________________________ (пословно име и адреса привредног су-

бјекта над којим се окончава поступак ликвидације), уписаним у Регистар привредних субјеката
Агенције за привредне регистре, матични број ______________ , покренут је поступак ликвидације
дана ___________ . године (навести дан објаве огласа о ликвидацији – дан доношења решења).
Како у току поступка ликвидације није било пријављених потраживања, односно како су сва при-
јављена потраживања намирена, након чега је у имовини Друштва преостало __________________
(навести имовину Друштва која је преостала након намирења поверилаца), то Скупштина доноси
одлуку да се ликвидациони остатак расподељује његовим оснивачима сразмерно њиховим уделима
у Друштву / ако је реч о једночланом друштву, његовом једином оснивачу ______________________
из _____________________ (адреса), ЈМБГ _________________ , који ће по спроведеном брисању
привредног друштва из Регистра привредних субјеката бити једини власник преостале имовине.
(Напомена: У случају вишечланог друштва, ликвидациони остатак може да се расподели члано-
вима сразмерно њиховим уделима или на други начин, у зависности од воље чланова.)

Члан
____________________________________
(име и презиме, потпис)

или
Чланови Друштва
________________________________________
(име и презиме, потпис)
_______________________________________
(име и презиме, потпис)

или
Председник Скупштине:
_________________________________________
(име и презиме, потпис)

У вези са пореским третманом расподеле ликвидационог остатка појашњења су објављена у посебном

чланку у овом броју часописа.
ПС

24 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Др Маријана Жиравац Младеновић, главни и одговорни уредник часописа „Пословни саветник”
Вредновање имовине и обавеза и
финансијски извештаји друштва у
ликвидацији
Увод
Услед покретања поступка ликвидације дру-
штва потребно је спровести одређене активности
које налаже Закон о рачуноводству („Сл. гласник
РС” бр. 73/2019 и 44/2021 – други пропис). Пре-
ма члану 28. став 15. Закона о рачуноводству, при
отварању поступка ликвидације рачуноводствене
исправе и пословне књиге записнички се предају
ликвидационом управнику. Притом ликвидаци-
они управник или лице којем он повери вођење
пословних књига не отвара нове пословне књиге
због отварања поступка ликвидације, већ наставља
да пословне промене евидентира у истим послов-
ним књигама. Уколико је вођење пословних књига
и састављање финансијских извештаја и пре по-
кретања поступка ликвидације (за време редовног
пословања друштва) било поверено пружаоцу ра-
чуноводствених услуга, према нашем мишљењу,
потребно је да ликвидациони управник закључи
нови уговор са тим пружаоцем рачуноводствених
услуга у којем би се дефинисао обухват ангажмана
истог, који је свакако другачији од оног који се уго-
вара за време редовног пословања друштва.
На дан отварања, односно закључења по-
ступка ликвидације правно лице има обавезу
вршења пописа у складу са чланом 21. Закона о
рачуноводству и чланом 3. Правилника о начину
и роковима вршења пописа и усклађивања књи-
говодственог стања са стварним стањем („Сл.
гласник РС” бр. 89/2020).
Дакле, друштво ће два пута извршити попис и
усклађивање књиговодственог стања са стварним
стањем:
■■ приликом отварања поступка ликвидације – на
дан који претходи дану доношења решења Агенци-
је о отварању поступка ликвидације и
■■ приликом окончања поступка ликвидације – на
дан који претходи дану доношења одлуке о оконча-
њу поступка ликвидације.
ЛИКВИДАЦИЈА
Ни Законом о рачуноводству ни Правилником
о попису нису прописана посебна правила за попис
имовине и обавеза због отварања односно закљу-
чења поступка ликвидације правног лица, тако да
се примењују иста правила као и приликом вршења
редовног годишњег пописа.
Комисија за попис саставља извештај о из-
вршеном попису и доставља га ликвидационом
управнику на усвајање најкасније 30 дана по
извршеном попису. Резултати пописа (мањкови,
вишкови, расход и др.) књиже се у пословним књи-
гама друштва у ликвидацији на исти начин као и у
друштву у току редовног пословања.
Према члану 27. Закона о рачуноводству, послов-
не књиге затварају се после књижења свих послов-
них промена и обрачуна на крају пословне године,
као и у случајевима статусних промена, престанка
пословања и у другим случајевима у којима је неоп-
ходно затворити пословне књиге. Након затварања
пословних књига не може се спроводити књижење
у њима. То значи да обавеза затварања пословних
књига постоји приликом састављања ванредних
финансијских извештаја због окончања поступка
ликвидације (пословне књиге се не затварају због
отварања поступка ликвидације).
1  Вредновање имовине и обавеза
друштва у ликвидацији
Тачком 25 Међународног рачуноводственог
стандарда – МРС 1 – Презентација финансијских
извештаја (Решење о утврђивању превода Међу-
народних стандарда финансијског извештавања
(МСФИ) објављено је у „Службеном гласнику РС”
бр. 123/2020 и 125/2020 – исправка) прецизирано
је да, када припрема финансијске извештаје, руко-
водство процењује способност ентитета да настави
да трајно послује у смислу сталности пословања.
Финансијски извештаји се састављају на основу на-
чела сталности пословања, осим ако руководство
не намерава да ликвидира ентитет или да престане
да послује, односно ако нема реалну алтернативу да
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 25
 ЛИКВИДАЦИЈА
поступи другачије. Када је руководство, приликом
процењивања, свесно материјалних неизвесности
везаних за догађаје или услове који могу да баце
значајну сумњу на способност ентитета да настави
да послује у неограниченом трајању, те неизвесно-
сти се обелодањују. Када се финансијски изве-
штаји не састављају на основу начела сталности
пословања, та чињеница се обелодањује, заједно
са основом према којој се финансијски извештаји
састављају и разлогом због ког се сматра да енти-
тет нема сталност пословања. Исто је прописано и
одељком 3 Међународног стандарда финансијског
извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете
(„Сл. гласник РС” бр. 83/2018 – даље: МСФИ за
МСП).
Значи, правно лице које је донело одлуку о по-
кретању поступка ликвидације и код кога је изве-
сно обустављање пословања, односно престанак
друштва, приликом састављања финансијских
извештаја ту чињеницу обелодањује у напомена-
ма уз финансијске извештаје, као и информацију
о промењеном основу за вредновање позиција и
специфичне рачуноводствене политике које су
одабране и примењене на значајне пословне до-
гађаје и промене. Међутим, с обзиром на то да
се приликом отварања поступка ликвидације и
приликом окончања истог финансијски извештаји
састављају као ванредни финансијски извештаји
(обухватају само биланс стања и биланс успеха),
наведена обелодањивања неће моћи да буду извр-
шена. Једино у случају када се поступак ликвида-
ције наставља у наредној години (значи поступак
није окончан у истој години када је и отворен), об-
везник у ликвидацији на 31. 12. саставља редовне
годишње финансијске извештаје, у ком случају ће
уз њих објавити и напомене у којима ће обелода-
нити горенаведене информације.
Поред свега, ни МСФИ ни МСФИ за МСП не
прописују неку другу основу за вредновање имо-
вине у случајевима када се не примењује начело
сталности пословања, док с друге стране тим
стандардима није експлицитно прописано да се
МСФИ, односно МСФИ за МСП не примењују у
финансијским извештајима који се не састављају
на основу начела сталности. Напротив, у тачки 25
МРС 1 (и т. 3.8 и 3.9 МСФИ за МСП) прописано
је поступање за обвезнике наведених стандарда
када није испуњено начело сталности пословања
– врше се додатна обелодањивања и примењује
се другачија основа. Уз то, ни МСФИ ни МСФИ
за МСП уопште не прописују вредновање по ли-
26 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
квидационим вредностима нити упућују на при-
мену таквих (нпр. локалних) прописа у било ком
случају.
Из свега наведеног произлази да се и за вре-
ме ликвидације и даље примењују све одредбе
МСФИ, односно МСФИ за МСП, али уз додатна
разматрања нових околности и евентуалних по-
следичних измена у погледу признавања, вред-
новања и презентације појединих ставки, што се
нарочито односи на сагледавање испуњености
услова за обезвређење имовине.
За разлику од МСФИ и МСФИ за МСП, чла-
ном 6. Правилника о начину признавања, вред-
новања, презентације и обелодањивања позиција
у појединачним финансијским извештајима ми-
кро и других правних лица („Сл. гласник РС” бр.
89/2020 – даље: Правилник) прецизирано је да,
при састављању финансијских извештаја на дан
отварања, односно закључења поступка стечаја и
ликвидације, престанка пословања предузетника,
као и у случајевима када се у току трајања тих по-
ступака састављају годишњи финансијски изве-
штаји, пословни субјекти примењују одредбе тог
правилника, с тим што вредновање имовине која
чини стечајну односно ликвидациону масу врше
у складу са прописима којима се уређују стечај и
ликвидација привредних субјеката.
На основу Закона о стечају донет је Правилник
о утврђивању националних стандарда за управља-
ње стечајном масом, којим је, између осталог, про-
писан Национални стандард о попису имовине,
процени вредности и почетном стечајном билансу
стечајног дужника (даље: Национални стандард
о процени вредности). У Националном стандар-
ду о процени вредности прописано је да стечајни
управник приликом пописа имовине врши и про-
цену ликвидационе вредности сваког појединач-
ног дела имовине, осим у случају када је природа
имовине таква да не може да се продаје појединач-
но, већ само заједно са другом имовином стечај-
ног дужника, при чему се ликвидациона вредност
такве имовине процењује као целина.
Ликвидациона вредност представља новчани
износ који би се остварио продајом имовине на
датом тржишту у разумном року. Књиговодствена
вредност имовине стечајног дужника не узима се у
обзир, осим у случају када је та вредност од значаја
за утврђивање ликвидационе вредности.
Приликом покретања ликвидације имовину
друштва у ликвидацији у почетном ликвидацио-
ном билансу чине уписани а неуплаћени капитал,

нематеријална имовина, некретнине, построје-
ња и опрема, биолошка средства, дугорочни фи-
нансијски пласмани, дугорочна потраживања,
залихе, стална средства која се држе за продају,
краткорочна потраживања и пласмани, новча-
на средства вреднована у висини очекиваног
уновчења, односно имовина и обавезе приликом
отварања поступка ликвидације вреднују се у ви-
сини утрживе вредности. До умањења вредности
имовине у току ликвидационог поступка долази
у случају продаје имовине по нижој вредности од
вредности по којој је исказана приликом отвара-
ња поступка ликвидације, као последица отписа
потраживања, расходовања, обезвређења имови-
не која не може да се прода, одлива новца по осно-
ву плаћања обавеза повериоцима итд. Уколико
се имовина на почетку ликвидационог поступка
процени по реалним тржишним вредностима у
висини очекиваног уновчења, вредност имови-
не на крају поступка ликвидације биће једнака
вредности имовине на почетку ликвидационог
поступка, умањена за измирене обавезе у току
ликвидације. Међутим, ако је имовина приликом
састављања почетног ликвидационог биланса
потцењена приликом њеног уновчења, доћи ће до
повећања имовине на крају поступка и обратно.
Дакле, долази само до промене облика имовине
тако што, на пример, правно лице прода основна
средства и уместо њих у пословним књигама иска-
зује новчана средства као облик имовине.
1.1  Стална средства
Пре свега напомињемо да друштва у ликвида-
цији која примењују МСФИ за МСП, иако наче-
ло сталности пословања није задовољено, немају
могућност рекласификације сталних средстава
на групу рачуна 14 – Стална имовина која се
држи за продају и престанак пословања. С друге
стране, друштва у ликвидацији која примењују
МСФИ и Правилник могу да изврше рекласифи-
кацију средстава на групу рачуна 14, под усло-
вом да су испуњени захтевани услови за примену
МСФИ 5, односно услови из члан 28. Правилни-
ка. При томе, сам чин отварања ликвидације не
значи нужно да су испуњени услови за рекласи-
фикацију и вредновање у складу са наведеним
одредбама.
Стална средства намењена расподели власни-
цима (која ће им бити пренета као део ликви-
ЛИКВИДАЦИЈА
дационог остатка) рекласификују се и вреднују
у складу са МСФИ 5, односно чланом 28. Пра-
вилника. С тим у вези, приликом састављања
ванредног финансијског извештаја због окончања
поступка ликвидације у пословним књигама имо-
вину у неновчаном облику која се преноси власни-
цима као ликвидациони остатак треба вредновати
у висини тржишне вредности. Евентуална плаћа-
ња пореза по одбитку због исплате ликвидационог
остатка члановима друштва не евидентирају се у
пословним књигама друштва за потребе израде
ванредног финансијског извештаја јер је реч о ис-
платама које су у вези са трансакцијама које настају
након дана на који се саставља ванредни финан-
сијски извештај (дан који претходи дану доношења
одлуке о окончању поступка ликвидације).
Стална имовина за коју је донета одлука о про-
даји или план продаје ради измирења обавеза пре-
ма повериоцима вреднује се у складу са МСФИ 5.
Дакле, сталну имовину (или групу за отуђење), као
имовину која се држи за продају јер њена књиговод-
ствена вредност може да се поврати превасходно
продајном трансакцијом, а не даљим коришће-
њем, треба рекласификовати са рачуна групе 0 на
одговарајуће рачуне групе 14, уколико су испуњени
услови прописани МСФИ 5.
Да би средство било класификовано као стално
средство намењено продаји, потребно је да буду ис-
пуњени следећи услови:
■■ средство мора да буде доступно за продају у свом
тренутном стању;
■■ продаја средства мора да буде вероватна у року
од једне године од дана признавања као средства
намењеног продаји;
■■ средство треба да има књиговодствену вредност.
Када друштво рекласификује сталну имовину
на сталну имовину намењену продаји, престаје
да спроводи обрачун амортизације. Наиме, према
одредбама параграфа 25 МСФИ 5, правно лице не
амортизује сталну имовину док је она класифико-
вана као имовина која се држи за продају. Прили-
ком почетног и накнадног признавања сталних
средстава намењених продаји по њиховој тржи-
шној вредности, друштво признаје евентуални гу-
битак од умањења вредности за свако почетно или
накнадно смањење вредности имовине (или групе
за отуђење). Ако имовина није још увек продата на
дан биланса (31. 12), друштво вреднује (одмерава)
сталну имовину (или групу за отуђење), класифи-
ковану као имовина која се држи за продају, по ни-
жем од следећа два износа:
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 27
 ЛИКВИДАЦИЈА
■■ по књиговодственој вредности или
■■ фер вредности умањеној за трошкове продаје.
Када дође до продаје наведених средстава,
примењује се нето принцип, што значи да се не
исказују приходи од продаје и набавна вредност
продатог средства као трошак, већ се исказују
добици или губици од продаје који представљају
разлику између нето продајне вредности и књи-
говодствене вредности.
Такво поступање предвиђено је и чланом 28.
Правилника, којим је прецизирано да је стал-
на имовина намењена продаји (или група за оту-
ђење) имовина која се држи за продају ако њена
књиговодствена вредност може да се поврати
превасходно продајном трансакцијом, а не даљим
коришћењем. Стална имовина намењена продаји
класификује се као краткорочна имовина.
Престанак пословања представља део послов-
ног субјекта који је или отуђен или је класификован
као део који се држи за продају, и:
1) представља одвојену значајну линију пословања
или географску област пословања;
2) део је једног координираног плана за отуђење
одвојене значајне линије пословања или географ-
ске области пословања; или
3) јесте зависни пословни субјект стечен искључи-
во у циљу поновне продаје.
Пословни субјект одмерава сталну имовину
(или групу за отуђење), класификовану као имо-
вина која се држи за продају, по нижем од следећа
два износа: по књиговодственој вредности или фер
вредност умањеној за трошкове продаје. Стална
имовина намењена продаји (или група за отуђе-
ње) мора да буде доступна за моменталну продају
у свом тренутном стању искључиво под условима
који су уобичајени за продају такве имовине (или
група за отуђење) и њена продаја мора да буде врло
вероватна у року од једне године од датума при-
знавања, осим у случају продужења периода за до-
вршење продаје услед догађаја и околности које су
изван контроле пословног субјекта.
Вредновањем сталне имовине која се држи
ради продаје детаљно смо се бавили у броју
10/2020, у чланку под називом „Стална средства
намењена продаји и престанак пословања”, на
стр. 21.
28 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Пример: Рекласификација некретнине на
стална средства која се држе ради продаје
Одлука о отварању поступка ликвидације реги-
стрована је на 5. 4. 2022. године.
Друштво има у власништву пословни простор
чија је набавна вредност 20.000.000,00 динара, док
је акумулирана амортизација закључно са 4. 4. 2022.
године 10.000.000,00 динара, што значи да је књиго-
водствена вредност пословног простора 10.000.000
динара.
Пословни простор неће бити предмет продаје
у поступку ликвидације, него ће бити пренесен
оснивачу након окончања процеса ликвидације,
кроз расподелу ликвидационог остатка.
На 4. 4. 2022. године извршена је процена вред-
ности простора, при чему је фер вредност простора
8.000.000,00 динара. С обзиром на то да је фер вред-
ност пословног простора (8.000.000 динара) мања
од књиговодствене вредности (10.000.000 динара),
вредност пословног простора при рекласификаци-
ји утврђује се према фер вредности, умањеној за
трошкове продаје. У конкретном случају трошкови
продаје су занемариви.
Књижење на 4. 4. 2022. године:
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
142 Грађевински објекти
намењени продаји 8.000.000
582 Расходи од усклађивања
вредности некретнина,
1. постројења и опреме 2.000.000
0229 Исправка вредности
грађевинских објеката 10.000.000
0221 Грађевински објекти 20.000.000
- за пренос пословног простора на сталну имовину која се држи
за продају
У билансу успеха који се саставља услед отва-
рања поступка ликвидација – за период 1. 1 – 4. 4.
2022. године биће исказани трошкови амортизаци-
је поменутог пословног простора 1. 1 – 4. 4. 2021.
године и расходи од усклађивања вредности. Ис-
казани расход по основу обезвређења није поре-
ски признат у почетном ликвидационом пореском
билансу, па износ од 2.000.000 динара обвезник у
ликвидацији уноси на ред. бр. 34 обрасца ПБ 1.
И приликом састављања ванредног финан-
сијског извештаја због окончања поступка ли-
квидације у пословним књигама тог обвезника у
ликвидацији остаје призната имовина која ће бити
предмет преноса оснивачу.

У случају када НЕ постоји план за отуђење
сталне имовине код обвезника који примењују
пуне стандарде или Правилник, као и у свим
случајевима када обвезник примењује МСФИ
за МСП – не спроводи се њено рекласифико-
вање на обртну имовину, односно залихе, као
сталну имовину која се држи за продају, већ се
врши њено обезвређење у оквиру ставке на ко-
јој је исказана.
Друштво у ликвидацији које примењује Пра-
вилник, у ком нису испуњени услови за рекла-
сификацију средстава на рачуне групе 14, сталну
имовину и даље води на рачунима класе 0, а исту
одмерава по ликвидационим вредностима у почет-
ном ликвидационом билансу.
Пример: Одмеравање сталних средстава по
ликвидационој вредности
Друштво у пословним књигама има исказану
опрему чија је набавна вредност 1.000.000 динара
и акумулирану исправку вредности до дана који
претходи дану регистрације одлуке о отварању
поступка ликвидације у износу од 400.000 динара.
Приликом састављања ванредног финансијског
извештаја друштво утврђује да је очекивана ликви-
дациона вредност те опреме 700.000 динара.
Друштво укида акумулирану исправку вредно-
сти са рачуна 0239 у корист рачуна 0230 и истовре-
мено евидентира приход на рачуну 682 у износу
разлике између ликвидационе вредности и сада-
шње вредности основног средства:
Ред.
Рачун Опис Дуг.
бр.
0230 Опрема 1.000.000
ПС
0239 Исправка вредности опреме
- за почетно стање 1. 1.
540 Трошкови амортизације 100.000
1.
0239 Исправка вредности опреме
- за обрачун амортизације од 1. 1. до дана који претходи
регистрацији отварања поступка ликвидације
0239 Исправка вредности опреме 400.000
0230 Опрема
0230 Опрема 100.000
2.
682 Приходи од усклађивања
вредности некретнина,
постројења и опреме
- за признавање опреме по ликвидационој вредности
Значи, у пословним књигама опрема је исказана
по ликвидационој вредности у износу од 700.000
ЛИКВИДАЦИЈА
динара. Да је друштво утврдило да ликвидациона
вредност опреме износи 500.000 динара, књиже-
ње би спровео на исти начин, само што би, уместо
прихода на рачуну 682, били исказани расходи на
рачуну 582 у висини од 100.000 динара (разлика из-
међу ликвидационе и неотписане књиговодствене
вредности).
Када је реч о обвезницима који примењују
комплетне МСФИ, обезвређење сталне имови-
не евидентира се у складу са МРС 36. Суштин-
ски исте одредбе примењују се и у случају када
се ради о обвезнику који примењује МСФИ за
МСП.
Суштина обезвређења је у томе да се рачуно-
водствена нето садашња вредност смањи на надок-
надиву, односно нето оствариву вредност. Уколико
ће се будуће економске користи остварити пре
свега путем продаје средства – књиговодствена
вредност се суштински смањује на фер, односно
очекивану продајну вредност, умањену за трошко-
ве продаје, па практично не постоји потреба да се
утврђује употребна вредност средства. Књиговод-
ствено гледано, обезвређење се евидентира у окви-
ру рачуна групе 58, одобравањем рачуна исправке
вредности (уз примену засебног аналитичког ра-
чуна у односу на исправку вредности по основу
амортизације).
Пример: Одмеравање сталних средстава по
продајној вредности умањеној за трошкове
продаје
Друштво има у власништву пословни простор
чија је набавна вредност 20.000.000,00 динара, док
Потр. је акумулирана амортизација до 31. 12. 2021. године
9.500.000,00 динара, што значи да је књиговодстве-
на вредност пословног простора на 31. 12. 2021. го-
300.000
дине 10.500.000 динара.
На дан који претходи дану регистрације одлуке
о отварању поступка ликвидације (4. 4. 2022. го-
100.000
дине) процењена је вредност пословног простора
и износи 8.000.000,00 динара, а процењује се да су
трошкови продаје 300.000 динара. С обзиром на то
400.000
да је књиговодствена вредност пословног простора
виша од резидуалне вредности, у периоду 1. 1 – 4.
4. 2022. године друштво обрачунава амортизацију,
а затим евидентира обезвређење.
100.000 Друштво има и путнички аутомобил набавне
вредности 4.000.000 динара, за који акумулирана
исправка вредности по основу амортизације до 31.
12. 2021. године износи 800.000 динара, што зна-
чи да је неотписана књиговодствена вредност на
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 29
 ЛИКВИДАЦИЈА
31. 12. 2021. године 3.200.000 динара. Процењена Књижење продаје:
продајна вредност је 3.500.000 динара, а процењује Ред.
се да су трошкови продаје занемарљиви. С обзи- Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
ром на то да је књиговодствена вредност на 31. 12. 206 Остала потраживања по
основу продаје 8.000.000
2021. нижа од резидуалне вредности, друштво не
0220 Непокретности 20.000.000
обрачунава амортизацију у периоду 1. 1 – 4. 4. 2022. 0229 Исправка вредности
године. непокретности 10.000.000
Друштво спроводи књижење: 1. 0228 Исправка вредности
непокретности по основу
Ред. обезвређења 2.300.000
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр. 582 Расходи од усклађивања
вредности некретнина,
0220 Непокретности 20.000.000 постројења и опреме -300.000
ПС 0229 Исправка вредности - за продају пословног простора
непокретности 9.500.000 550 Трошкови непроизводних
1а услуга 300.000
- за почетно стање 1. 1.
435 Добављачи у земљи 300.000
540 Трошкови амортизације 500.000 - за евидентирање трошкова продаје (услуге адвоката, агената
1. 0229 Исправка вредности за продају)
непокретности 500.000 206 Остала потраживања по
основу продаје 3.500.000
- за обрачун амортизације пословног простора од 1. 1. до дана
0230 Постројења и опрема 4.000.000
који претходи регистрацији отварања поступка ликвидације
0239 Исправка вредности
582 Расходи од усклађивања 2. постројења и опреме 800.000
вредности некретнина, 670 Добици од продаје
постројења и опреме 2.300.000 нематеријалне имовине,
2. некретнина, постројења и
0228 Исправка вредности
непокретности по основу опреме 300.000
обезвређења 2.300.000 - за продају путничког возила

- за признавање опреме по продајној вредности умањеној за

трошкове продаје
С обзиром на то да је надокнадива вредност
путничког возила виша од неотписане рачуно-
водствене вредности, не постоји обезвређење тог
средства, па се ништа ни не евидентира. Исказани
расходи по основу обезвређења нису признати у
почетном пореском ликвидационом билансу и у
њему се исказују на ред. бр. 34 обрасца ПБ 1. Дакле,
у билансу успеха који се саставља услед отварања
поступка ликвидација – за период 1. 1 – 4. 4. 2022.
године биће исказани трошкови амортизације по-
словног простора 1. 1 – 4. 4. 2022. године (500.000
динара) и расходи од усклађивања вредности
(2.300.000 динара). У билансу стања који се саста-
вља услед отварања поступка ликвидације на 4. 4.
2022. године непокретност је исказана у вредности
од 7.700.000 динара, а путничко возило у вредности
од 3.200.000 динара.
Претпоставка је да је ликвидација окончана у
2022. години, односно одлука о окончању поступ-
ка ликвидације донесена је 10. 12. 2022. године, а
пословни простор и путничко возило су продати.
Пословни простор је продат за 8 милиона динара,
а аутомобил за 3,5 милиона динара.
С обзиром на то да се биланс успеха који се сачи-
њава услед окончања поступка ликвидације саста-
вља за цео обрачунски период – 1. 1. до 9. 12. 2022.
године, друштво у ликвидацији врши укидање
расхода по основу обезвређења (у делу од 300.000
динара) будући да су обезвређење и продаја били у
истом обрачунском периоду. С друге стране, конач-
ни порески ликвидациони биланс саставља се за
другачији период – тачније за период од 5. 4. 2022.
године (отварање поступка ликвидације) до 10. 12.
2022. године (закључак поступка ликвидације),
што имплицира да је расход по основу обезвређе-
ња (исказан у почетном пореском ликвидационом
билансу) евидентиран у претходном периоду у од-
носу на извршену продају средства. У коначном ли-
квидационом пореском билансу раније непризнат
расход по основу обезвређења (2.300.000 динара)
признаје се и исказује на ред. бр. 35 обрасца ПБ 1.
С обзиром на то да се ради о продаји капиталне
имовине – из члана 27. Закона о порезу на добит
правних лица – у коначном пореском ликвидацио-
ном билансу обвезник ће утврђивати и капитални
добитак/губитак.
За одређена средства може да се процени да је
надокнадива, односно нето остварива вредност

30 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


нула, па се за њих не спроводи обезвређење, већ
се средства одмах расходују, односно искњижавају
– јер то суштински значи да се не очекују будуће
економске користи, па средство више не испуњава
услове да буде признато. Расход настао по датом
основу порески је признат у складу са чланом 7. За-
кона о порезу на добит правних лица, јер се не ради
о обезвређењу средства да би се примениле одредбе
члана 22в тог закона.
1.1.1  Обрачун амортизације
У периоду од 1. 1. године у којој је отворен по-
ступак ликвидације, па до дана који претходи да-
туму регистрације одлуке о отварању поступка
ликвидације, обрачун амортизације сталних сред-
става свакако треба извршити у складу са општим
правилима, а тек након тога:
■■ обавити обезвређење услед свођења имовине на
нето продајну вредност (или ликвидациону вред-
ност) када се ради о имовини која се не рекласифи-
кује на рачуне групе 14;
■■ рекласификацију на рачуне групе 14 – за ону
имовину у погледу које су испуњени услови пре-
цизирани у МСФИ 5, односно у члану 28. Правил-
ника.
При томе, приликом обрачуна амортизације
свакако треба водити рачуна о резидуалној вред-
ности. Ако је књиговодствена вредност услед
амортизовања у претходном периоду већ на ни-
воу или испод резидуалне вредности, то значи
да се амортизовање формално наставља, али за
поменута средства практично нема трошкова
амортизације.
У току поступка ликвидације нема трошкова
амортизације јер су стална средства:
■■ или рекласификована на обртна (групу рачуна
14), чиме престаје обрачун амортизације;
■■ или исказана по ликвидационој вредности (код
обвезника у ликвидацији који примењују Правил-
ник), при чему вредновање по ликвидационим
вредностима подразумева престанак обрачуна
амортизације за стална средства јер би обрачун
амортизације довео до тога да вредност у послов-
ним књигама буде мања од ликвидационе вред-
ности;
■■ или сведена на нето продајну вредност (код об-
везника у ликвидацији који примењују МСФИ за
МСП или пуне стандарде), па је књиговодствена
вредност једнака резидуалној, а ако књиговодстве-
ЛИКВИДАЦИЈА
на вредност (услед претходног обезвређења или
амортизовањем у претходном периоду) буде на
нивоу или испод резидуалне, то значи да се амор-
тизовање формално наставља, али је трошак амор-
тизације једнак нули.
Дакле, код обвезника у ликвидацији који приме-
њују МСФИ или МСФИ за МСП трошкови амор-
тизације постојаће само у вези са оним средствима
чија је књиговодствена вредност и након евентуал-
ног обезвређења и даље изнад резидуалне вредно-
сти, али се стопа амортизације усклађује тако да се
оно амортизује до те резидуалне, односно ликвида-
ционе вредности тачно до очекиваног дана продаје,
а свакако најкасније до дана окончања ликвида-
ције. С друге стране, уколико се очекује да неће
доћи до даљег пада очекиване продајне вредности
средстава (што је најчешће реално уколико ће се
ликвидација спровести релативно брзо), резиду-
ална вредност практично је једнака надокнадивој
вредности, утврђеној у висини фер вредности, од-
носно једнака је садашњој вредности средства на-
кон обезвређења на дан првог ванредног биланса
стања, сачињеног приликом отварања поступка
ликвидације, тако да у току поступка ликвидације
неће бити трошкова амортизације.
1.1.2  Ревалоризационе резерве
Ревалоризационе резерве признате по осно-
ву процене фер вредности имовине у складу са
усвојеном рачуноводственом политиком преносе
се (искњижавају) на нераспоређену добит прили-
ком отуђења, осим уколико се ревалоризационе
резерве не искористе, односно укину књижењем
обезвређења или током амортизовања средстава.
Обезвређење имовине приликом састављања по-
четног ликвидационог биланса у том случају еви-
дентира се на терет ревалоризационих резерви до
висине расположивог износа, а разлика на терет
одговарајућих рачуна групе 58 – Расходи по основу
обезвређења имовине који се вреднују по фер вредно-
сти кроз биланс успеха.
Пример: Обезвређење основног средства за
које су исказане ревалоризационе резерве – 1
Одлука о отварању поступка ликвидације ре-
гистрована је 5. 4. 2022. године. Друштво у вла-
сништву има пословни простор чија је набавна
вредност 20.000.000,00 динара, при чему акумули-
рана амортизација закључно са 4. 4. 2021. године
износи 10.000.000,00 динара, што значи да је књиго-
водствена вредност пословног простора 10.000.000
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 31
 ЛИКВИДАЦИЈА
динара. Ревалоризационе резерве исказане на 31. У коначном ликвидационом пореском билан-
12. 2021. године у вези са том некретнином износе су признаје се раније непризнат расход по основу
1.000.000 динара. Друштво своди вредност поме- обезвређења јер је средство отуђено, па се износ од
нутог објекта на ликвидациону вредност, која је 500.000 динара уноси на ред. бр. 35 обрасца ПБ 1.
процењена на 8,5 милиона динара. Осим тога, с обзиром на то да се ради о продаји
капиталне имовине из члана 27. Закона о порезу
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. на добит правних лица, под ред. бр. 5 обрасца ПБ
бр.
0221 Грађевински објекти 20.000.000 1 обвезник исказује остварени губитак од продаје
0229 Исправка вредности (100.000 динара), а затим у делу пореског биланса
ПС
грађевинских објеката 10.000.000 „Б. Капитални добици/губици” утврђује капитални
3301 Ревалоризационе резерве добитак или губитак по пореским правилима из чл.
по основу ревалоризације 27–29. Закона о порезу на добит правних лица.
некретнина 1.000.000
- за почетно стање Пример: Обезвређење основног средства за
0229 Исправка вредности које су исказане ревалоризационе резерве – 2
грађевинских објеката 10.000.000
0221 Грађевински објекти 10.000.000
Одлука о отварању поступка ликвидације ре-
гистрована је 5. 4. 2022. године. Друштво у вла-
0221 Грађевински објекти 1.500.000
сништву има пословни простор чија је набавна
2. 582 Расходи од усклађивања
вредности некретнина, вредност 20.000.000,00 динара, док је акумули-
постројења и опреме 500.000 рана амортизација закључно са 4. 4. 2021. године
3301 Ревалоризационе резерве 10.000.000,00 динара, што значи да је књиговод-
по основу ревалоризације
некретнина 1.000.000
ствена вредност пословног простора 10.000.000
динара. Ревалоризационе резерве исказане на 31.
- за признавање опреме по ликвидационој вредности
12. 2021. године у вези са том некретнином износе
Вредност непокретности исказана на 1.000.000 динара. Друштво своди вредност поме-
рачуну 0221 јесте 8.500.000 динара нутог објекта на ликвидациону вредност, која је
процењена на 9,6 милиона динара.
Дакле, у билансу успеха који се саставља због
Ред.
отварања поступка ликвидација – за период 1. 1 – 4. Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
4. 2022. године – биће исказани расходи од усклађи- 0221 Грађевински објекти 20.000.000
вања вредности (500.000 динара). У билансу стања 0229 Исправка вредности
који се саставља због отварања поступка ликвида- ПС
грађевинских објеката 10.000.000
ције на 4. 4. 2022. године непокретност је исказана 3301 Ревалоризационе резерве
у вредности од 8.500.000 динара, а укинуте су рева- по основу ревалоризације
некретнина 1.000.000
лоризационе резерве.
- за почетно стање
Расход по основу исказаног обезвређења није
0229 Исправка вредности
порески признат расход у почетном ликвидацио- грађевинских објеката 10.000.000
ном пореском билансу, па се износ од 500.000 ди- 0221 Грађевински објекти 10.000.000
нара уноси на ред. бр. 34 обрасца ПБ 1. 2. 0221 Грађевински објекти 400.000
У току поступка ликвидације објекат је продат
3301 Ревалоризационе резерве
за 8.400.000 динара: по основу ревалоризације
некретнина 400.000
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. - за признавање опреме по ликвидационој вредности
бр.
206 Остала потраживања по
основу продаје 8.400.000 Вредност непокретности исказана на
570 Губици од продаје рачуну 0221 јесте 9.600.000 динара
1. нематеријалне имовине,
некретнина, постројења и
опреме 100.000 Дакле, по основу обезвређења које је ниже од
0221 Грађевински објекти 8.500.000 исказаног износа ревалоризационих резерви врши
- за продају објекта се свођење вредности непокретности на ликвида-
циону вредност, уз смањење ревалоризационих

32 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
резерви. Преостали износ ревалоризационих ре- Пример: Исправка вредности потраживања у
зерви биће пренет на рачун нераспоређене добити почетном ликвидационом билансу, па отпис у
ранијих година у тренутку продаје средства. коначном ликвидационом билансу
У току поступка ликвидације објекат је продат Одлука о отварању поступка ликвидације реги-
за 9.400.000 динара: стрована је 5. 4. 2022. године. На 4. 4. 2022. године
друштво сачињава први ванредни финансијски из-
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. вештај, у ком исказује и исправку вредности потра-
бр.
206 Остала потраживања по живања у вредности од 300.000 динара, с обзиром
основу продаје 9.400.000 на то да дужник касни при плаћању и наплата у том
570 Губици од продаје тренутку није извесна.
1. нематеријалне имовине,
некретнина, постројења и Ред.
Конто Опис Дуг. Потр.
опреме 200.000 бр.
0221 Грађевински објекти 9.600.000 ПС 2040 Купци у земљи 300.000
- за продају објекта - за почетно стање
3301 Ревалоризационе резерве 2049 Исправка вредности
по основу ревалоризације потраживања од купаца у
2. некретнина 600.000 земљи 300.000
1.
340 Нераспоређени добитак 585 Обезвређење потраживања
ранијих година 600.000 и краткорочних финансијских
пласмана 300.000
- за пренос ревалоризационих резерви на нераспоређени добитак
услед продаје непокретности - за исправку вредности потраживања

С обзиром на то да се ради о продаји капитал- Будући да је од доспећа потраживања до 4. 4.

не имовине из члана 27. Закона о порезу на добит 2022. године, када се сачињава почетни ликвида-
правних лица, под ред. бр. 5 обрасца ПБ 1 обвезник циони порески биланс, прошло више од 60 дана,
исказује остварени губитак од продаје (200.000 ди- расход ће бити порески признат у почетном ликви-
нара), а затим у делу пореског биланса „Б. Капи- дационом пореском билансу.
тални добици/губици” утврђује капитални добитак До окончања поступка ликвидације потражи-
или губитак по пореским правилима из чл. 27–29. вање није наплаћено. Осим тога, није ни утужено.
Закона о порезу на добит правних лица. Одлука о окончању поступка ликвидације доне-
сена је 11. 12. 2022. године. На 10. 12. 2022. године,
1.2 Потраживања када се сачињава други ванредни финансијски из-
Када је реч о финансијским и другим потра- вештај услед окончања ликвидације, потраживање
живањима – потраживањима по основу продаје, је искњижено из пословних књига:
датим зајмовима, датим авансима, преплаћеним
Ред.
порезима итд. – у почетном ликвидационом би- бр.
Конто Опис Дуг. Потр.
лансу евидентирају се по вредности по којој се 2049 Исправка вредности
очекује да ће бити наплаћена, па уобичајено неће потраживања од купаца у
1.
постојати разлике у односу на редовно вредновање. земљи 300.000
С обзиром на то да је друштво отворило поступак 2040 Купци у земљи 300.000
ликвидације, треба сагледати могућност наплате - за искњижавање ненаплаћеног потраживања у току
потраживања у периоду најкасније до дана окон- ликвидације

чања поступка ликвидације, и:

■■ за потраживања за која се не очекује да буду на-
плаћена извршити отпис, а
■■ за потраживања у вези са којима није извесна на-
плата евидентирати расход по основу обезвређења.
Потраживања која нису наплаћена до окончања
ликвидационог поступка потребно је директно от-
писати. Потраживања је потребно проценити што
реалније и објективније, на основу очекиваног при-
лива средстава, односно могућности наплате.
С обзиром на то да потраживање није утужено,
а извршен је директан отпис, у коначном ликви-
дационом пореском билансу који се сачињава за
период 5. 4 – 11. 12. 2022. године обвезник у ликви-
дацији под ред. бр. 41 обрасца ПБ 1 уноси износ од
300.000 динара, чиме се увећава основица за утвр-
ђивање пореза на добит.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 33

 ЛИКВИДАЦИЈА
Пример: Директан отпис потраживања у Ред.
Конто Опис Дуг. Потр.
почетном ликвидационом билансу бр.
241 Текући (пословни) рачун 30.000
Одлука о отварању поступка ликвидације реги-
2040 Купци у земљи 30.000
стрована је 5. 4. 2022. године. На 4. 4. 2022. године
друштво сачињава први ванредни финансијски 2049 Исправка вредности
1. потраживања од купаца 30.000
извештај, у ком директно отписује потраживање
585 Обезвређење потраживања
у износу од 100.000 динара, с обзиром на то да је и краткорочних финансијских
исто застарело. пласмана - 30.000
- по изводу наплаћена потраживања у поступку ликвидације
Ред.
Конто Опис Дуг. Потр. 2049 Исправка вредности
бр.
2. потраживања од купаца у земљи 70.000
576 Расходи по основу директних
отписа потраживања 100.000 2040 Купци у земљи 70.000
1.
- за отпис потраживања
2040 Купци у земљи 100.000
- за извршен директан отпис потраживања
С обзиром на то да се биланс успеха који се са-
Будући да потраживање није утужено, у почет- чињава због окончања поступка ликвидације са-
ном ликвидационом пореском билансу исказани ставља за период од 1. 1. па до дана који претходи
расход није порески признат и обвезник у ликви- дану окончања поступка ликвидације (доношења
дацији износ од 100.000 динара уноси под ред. бр. одлуке о окончању поступка ликвидације), напла-
26 обрасца ПБ 1. ту исправљених потраживања треба посматрати у
контексту истог обрачунског периода, односно као
Пример: Исправка вредности потраживања у сторнирање исправке вредности која је спроведена
почетном ликвидационом билансу, па наплата 4. 4. 2022. године.
истог до окончања поступка ликвидације Будући да су расходи по основу исправке вред-
Одлука о отварању поступка ликвидације реги- ности били признати у почетном ликвидационом
стрована је 5. 4. 2022. године. На 4. 4. 2022. године пореском билансу у целости (100.000 динара), а да
друштво сачињава први ванредни финансијски из- је до краја поступка ликвидације отписано 70.000
вештај, у ком исказује и исправку вредности потра- динара тог потраживања, без утужења, у коначном
живања у вредности од 100.000 динара, с обзиром пореском ликвидационом билансу износ од 70.000
на то да дужник касни при плаћању и наплата у том динара исказује се на ред. бр. 41 обрасца ПБ 1. По
тренутку није извесна. основу наплаћених 30.000 динара нема никаквих
корекција у коначном ликвидационом пореском
Ред.
Конто Опис Дуг. Потр. билансу (јер је тај износ укључен у износ исказан
бр.
ПС 2040 Купци у земљи 100.000 под редним бројем 1 обрасца ПБ 1).
- за почетно стање
1.2.1  Потраживања од запослених по основу
585 Обезвређење потраживања
и краткорочних финансијских датих зајмова
1. пласмана 100.000 Када је реч о зајмовима које је послодавац одо-
2049 Исправка вредности брио запосленика, уколико се ради о дугорочним
потраживања од купаца 100.000
зајмовима, отварањем поступка ликвидације по-
- за исправку вредности на 4. 4. 2022. године
траживања по том основу рекласификују се на
краткорочне финансијске пласмане. Уколико запо-
С обзиром на то да је од доспећа наведеног по- слени (и бивши запослени) до окончања поступка
траживања прошло више од 60 дана, приказани ликвидације измире своју обавезу према посло-
расход је порески признат у почетном ликвидаци- давцу у ликвидацији, не настају никакве додатне
оном пореском билансу који се саставља за период пореске обавезе.
1. 1 – 4. 4. 2022. године.
До окончања поступка ликвидације наплаћено Међутим, уколико послодавац опрости по-
је 30.000 динара од купца. траживања према запосленима по основу датог
зајма – такав опроштај дуга има карактер зараде
и подлеже обавези плаћања пореза и доприно-

34 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


са на зараде у складу са општим правилима. То
важи независно од тога да ли је опроштено по-
траживање од актуелног запосленог или бивших
запослених.
Наиме, према одредби члана 14. став 1. Зако-
на о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”
бр. 24/2001… и 118/2021 – даље: ЗПДГ) зарадом
се сматрају и примања остварена чињењем или
пружањем погодности, опраштањем дуга, као и
покривањем расхода обвезника новчаном надок-
надом или непосредним плаћањем. Зарадом се, у
смислу тог закона, сматрају и примања у вези са
радом код послодавца која по основу права из
радног односа лице оствари по престанку радног
односа (члан 13. став 5. ЗПДГ). Значи, када је реч
о зајму који је бившем запосленом дат од стране
послодавца за време радног односа, као праву које
је запослени остварио на основу општег акта или
уговора о раду, а послодавац опрости дуг по осно-
ву тог зајма по престанку радног односа, такав
опроштај дуга подлеже обавези плаћања пореза и
доприноса на зараде јер је реч о примању које се
по престанку радног односа остварује на основу
права из радног односа (право на зајам је остваре-
но за време радног односа) и у вези је са радом код
некадашњег послодавца који престаје да постоји у
поступку ликвидације.
Што се тиче обрачуна пореза и доприноса на
зараде и подношења пореске пријаве на обрасцу
ППП-ПД у односу на бивше запослене, који у мо-
менту опроштаја дуга по основу зајма више нису
у радном односу код послодавца који престаје са
радом због ликвидације, примењују се иста прави-
ла као и на исплату бонуса након коначне испла-
те зараде. Значи, приликом подношења пореске
пријаве иста се везује за последњи обрачунски
периоду у ком је лице остварило зараду, а пријава
Обрачун:
Ред.
OПИС
бр.
1. Зарада
2. Неопорезиви износ
3. Бруто зарада обрачуната по формули:
Бруто зарада = (Нето зарада + 0,199 x НвО) : 0,90
Бруто зарада обрачуната по формули:
Бруто зарада = (Нето зарада - 1.930) : 0,701
4. Основица за порез (ред. бр. 3 - ред. бр. 2)
5. Порез на зараде (ред. бр. 4 x 10%)
Основица за плаћање доприноса
ЛИКВИДАЦИЈА
се подноси као нова коначна исплата (али се не
наводи ознака К):
■■ У пољу 1.2 „Обрачунски период” наводи се исти
обрачунски период као у претходним пријавама,
али се не наводи ознака К.
■■ Поље 3.7 „Број дана”, поље 3.8 „Број сати” и поље
3.8а „Фонд сати” не попуњавају се.
■■ У МФП.1 уписује се укупан неопорезиви износ
искоришћен у претходним пријавама под шифром
за зараду за исти обрачунски период.
■■ У МФП.2 уписује се укупан износ основице на
коју су обрачунати доприноси у претходним при-
јавама под шифром за зараду за исти обрачунски
период.
■■ У МФП.4 уписује се укупан претходно пријавље-
ни износ зараде под истом шифром за исти обра-
чунски период у претходним пријавама.
■■ У МФП.11 уписује се укупан неопорезиви износ
искоришћен у претходним пријавама за исти об-
рачунски период.
■■ У МФП.12 уписује се укупан износ основице на
коју су обрачунати доприноси у претходним при-
јавама за исти обрачунски период.
С обзиром на то да је опраштање наведених по-
траживања опорезовано као зарада запосленог, у
пореском билансу друштва у ликвидацији расходи
су признати у складу са чланом 9. став 1. Закона о
порезу на добит правних лица.
Пример: Подношење пореске пријаве и
књижење опроста датог зајма запосленом
До окончања поступка ликвидације запослени
није вратио укупан износ одобреног зајма, а посло-
давац је одлучио да тај преостали износ од 500.000
динара опрости. Услед отварања поступка ликви-
дације том запосленом престао је радни однос у
априлу 2022. године, при чему му је за тај месец
исплаћена нето зарада од 70.000 динара.
Исплаћена
Зајам Разлика
априлска зарада
500.000,00 70.000,00
19.300,00 19.300,00 0
653.096,51 97.104,14
653.096,51 77.804,14
65.309,65 7.780,41 65.309,65
97.104,14
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 35
 ЛИКВИДАЦИЈА
Ред. Исплаћена
OПИС Зајам Разлика
бр. априлска зарада
6. Највиша основица за обрачун доприноса 441.140 344.035,86
7. Доприноси на терет запосленог - збирна стопа (ред. бр. 6 x 19,9%) 87.786,86 19.323,72 68.463,14
7.1. Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 14%) 61.759,60 13.594,58 48.165,02
7.2. Допринос за здравство (ред. бр. 6 x 5,15%) 22.718,71 5.000,86 17.717,85
7.3. Допринос за незапосленост (ред. бр. 6 x 0,75%) 3.308,55 728,28 2.580,27
8. Нето (ред. бр. 3 - ред. бр. 5. - ред. бр. 7) 500.000,00 70.000,00 500.000,00
9. Доприноси на терет послодавца – збирна стопа (ред. бр. 6 x 16,15%) 71.244,11 15.682,32 55.561,79
9.1. Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 11%) 48.525,40 10.681,46 37.843,94
9.2. Допринос за здравство (ред. бр. 6 x 5,15%) 22.718,71 5.000,86 17.717,85

Послодавац у ликвидацији подноси пореску пријаву:

3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15
1 01 101 00 0 653.097 653.097 65.310 344.036 86.009 35.436 2.580

МФП 1 МФП 2 МФП 4 МФП 11 МФП 12 Ред.

Конто Опис Дуг. Потр.
3.17 3.17 3.17 3.17 3.17 бр.

19.300 97.104 97.104 19.300 97.104 521 Трошкови пореза и

доприноса на зараде и
накнаде зарада на терет
Појашњење за попуњавање МФП: послодавца 71.244,11
2.
■■ у потпоље МФП 1 уписује се неопорезиви износ 453 Обавезе за порез и
доприносе на зараде и
од 19.300 динара, који је искоришћен при исплати накнаде зарада на терет
априлске зараде; послодавца 71.244,11
■■ у потпоље МФП 2 уписује се износ од 97.104 - обрачун доприноса на терет послодавца
динара, тј. износ основице на коју су обрачунати 450 Обавезе за нето зараде и
доприноси приликом исплате априлске зараде; накнаде зарада 500.000,00
■■ у потпоље МФП 4 уписује се износ од 97.104 ди- 3.
469 Остале обавезе 500.000,00
нара, који представља пријављену/исплаћену бру- 469 Остале обавезе 500.000,00
то зараду у априлу; 232 Краткорочни кредити и
зајмови у земљи 500.000,00
■■ у потпоље МФП 11 уписује се укупан неопоре-
- за затварање потраживања по основу неотплаћеног зајма
зиви износ од 19.300 динара, који је искоришћен
приликом исплате априлске зараде;
■■ у потпоље МФП 12 уноси се износ од 97.104 ди- 1.3 Залихе
нара јер су приликом исплате априлске зараде до- Друштва у ликвидацији која примењују
приноси обрачунати на поменуту основицу. МСФИ или МСФИ за МСП залихе накнадно
Остала МФП се не попуњавају. вреднују по набавној вредности или нето оства-
Књижење: ривој вредности уколико је она нижа од набавне
вредности. Нето остварива вредност у друштву у
Ред.
бр.
Конто Опис Дуг. Потр. ликвидацији, које залихе намерава да прода у циљу
520 Трошкови зарада и
намирења поверилаца, јесте очекивана ликвидаци-
накнада зарада 653.096,51 она вредност. Дакле, друштво у ликвидацији еви-
450 Обавезе за нето зараде и дентираће расходе у пословним књигама по основу
накнаде зарада 500.000,00 обезвређења залиха ако је њихова очекивана ли-
1. 451 Обавезе за порезе на квидациона вредност мања од набавне цене, одно-
зараде и накнаде зарада
на терет запосленог 65.309,65 сно цене коштања.
452 Обавезе за доприносе на
зараде и накнаде зарада
на терет запосленог
- за обрачунату зараду
87.786,86
WWW.PROPISI.NET

36 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
Пример: Одмеравање залиха у почетном Књижење продаје артикла Б:
ликвидационом билансу обвезника који
примењује МСФИ или МСФИ за МСП Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
На дан који претходи дану отварања поступка 204 Купци у земљи 108.000
ликвидације (4. 4. 2022. године) обвезник у ликви- 470 Обавезе за ПДВ по издатим
дацији извршио је попис залиха, којим је конста- 1. фактурама по општој стопи 18.000
товано да на залихама има артикал А у вредности 604 Приходи од продаје робе на
50.000 динара и артикал Б у вредности 100.000 ди- домаћем тржишту 90.000

нара. Нето остварива вредност за артикал А износи - за продају артикла Б

60.000 динара, а за артикал Б 90.000 динара. 501 Набавна вредност продате

робе 90.000
С обзиром на то да је набавна цена (50.000 ди-
2. 1329 Исправка вредности робе у
нара) артикла А нижа од нето оствариве вредности промету на велико 10.000
(60.000 динара), у почетном ликвидационом билан-
1320 Роба у промету на велико 100.000
су не врши се никаква корекција јер се залихе и на
- за раздужење залиха артикла Б
даље одмеравају по набавној цени. С друге стране,
будући да је набавна цена (100.000 динара) артикла Друштво у ликвидацији које примењује Пра-
Б нижа од нето оствариве вредности (90.000 дина- вилник залихе приликом отварања поступка ли-
ра), у почетном ликвидационом билансу обвезник квидације вреднује по ликвидационој вредности.
у ликвидацији своди цену залиха артикла Б на нето То значи да правила свођења на ликвидациону
оствариву вредност: вредност залиха подразумевају не само смањење
претходне (нето) књиговодствене вредности на
Ред.
бр.
Конто Опис Дуг. Потр. ликвидациону него и увећање вредности у односу
584 Расходи од усклађивања
на претходну књиговодствену вредност ако је ли-
вредности залиха 10.000 квидациона вредност већа од вредности по којој
1.
1329 Исправка вредности робе у су залихе исказане у пословним књигама. На при-
промету на велико 10.000 мер, у току редовног пословања залихе се мере по
- за свођење залиха артикла Б на нето оствариву вредност набавној цени, односно цени коштања или по нето
остваривој вредности – у зависности од тога која
У току ликвидације обвезник је продао залихе је вредност нижа. Приликом састављања првог
артикла А за 60.000 динара, а залихе артикла Б за ванредног финансијског извештаја због отварања
90.000 динара. поступка ликвидације друштво утврђује ликвида-
Књижење продаје артикла А: циону вредност, односно вредност по којој очекује
да ће продати залихе у току поступка ликвидације
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. у циљу намирења обавеза према повериоцима, па
бр.
204 Купци у земљи 72.000 ако је та вредност већа од набавне цене / цене ко-
470 Обавезе за ПДВ по издатим штања, друштво књижи ставом 132/684, а ако је ли-
1. фактурама по општој стопи 12.000 квидациона вредност мања од набавне цене / цене
604 Приходи од продаје робе на коштања, друштво књижи ставом 584/132.
домаћем тржишту 60.000
- за продају артикла А Пример: Одмеравање залиха у почетном
501 Набавна вредност продате ликвидационом билансу обвезника који
2. робе 50.000 примењује Правилник
132 Роба у промету на велико 50.000
На дан који претходи дану отварања поступка
- за раздужење залиха артикла А
ликвидације (4. 4. 2022. године) обвезник у ликви-
дацији извршио је попис залиха, којим је конста-
товано да на залихама има артикал А у вредности
3
ДЕЦЕНИЈЕ
50.000 динара и артикал Б у вредности 100.000 ди-
нара. Ликвидациона вредност за артикал А износи
70.000 динара, а за артикал Б 90.000 динара.
Без обзира на то што је набавна вредност залиха
артикла А нижа од ликвидационе, вредност залиха

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 37

 ЛИКВИДАЦИЈА
мора да се коригује, односно залихе морају да буду средства одмах расходују, односно искњижавају
одмерене по ликвидационој вредности, па се зали- – јер то суштински значи да се не очекују будуће
хе оба артикла усклађују: економске користи, па средство више не испуња-
ва услове да буде признато.
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
Пример: Слање застарелих залиха на
1329 Исправка вредности робе у
промету на велико 20.000 уништавање
1.
684 Приходи од усклађивања Друштво које се бави продајом гардеробе по-
вредности залиха 20.000
писом који је извршен на дан који претходи дану
- за свођење залиха артикла А на ликвидациону вредност регистрације одлуке о отварању поступка ликви-
584 Расходи од усклађивања дације (4. 4. 2022. године) утврдило је да се на за-
вредности залиха 10.000
2. лихама налази 5 комада одевног предмета А, који
1329 Исправка вредности робе у
промету на велико 10.000 и након снижења и распродаја нису продати. Ру-
- за свођење залиха артикла Б на ликвидациону вредност
ководство процењује да се ради о потпуно демоде
и застарелом моделу, за који не може да се очекује
У току ликвидације обвезник је продао залихе да ће бити продат чак ни по некој ниској цени, па
артикла А за 70.000 динара, а залихе артикла Б за стога доноси одлуку о расходовању залиха и слању
90.000 динара. истих на уништавање. Набавна вредност поменуте
Књижење продаје артикла А: гардеробе износи 25.000 динара, а на 31. 12. 2021.
године залихе су већ биле обезвређене, односно
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. вредност је била сведена на очекивану нето про-
бр.
204 Купци у земљи 84.000 дајну вредност, што је 20.000 динара.
470 Обавезе за ПДВ по издатим Књижење на 4. 4. 2022. године:
1. фактурама по општој стопи 14.000
Ред.
604 Приходи од продаје робе на Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
домаћем тржишту 70.000
1310 Роба у магацину 25.000
- за продају артикла А
ПС 1319 Исправка вредности робе
501 Набавна вредност продате услед обезвређења 5.000
робе 70.000
- за почетно стање у књигама
2. 1320 Роба у промету на велико 50.000
1319 Исправка вредности робе у
1329 Исправка вредности робе у магацину 5.000
промету на велико 20.000
1. 577 Расходи по основу
- за раздужење залиха артикла А
расходовања залиха 20.000
Књижење продаје артикла Б: 1310 Роба у магацину 25.000

Ред. - за расходовање одевних предмета А

Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
204 Купци у земљи 108.000 Исказани расход је порески признат у почетном
470 Обавезе за ПДВ по издатим ликвидационом пореском билансу који се саставља
1. фактурама по општој стопи 18.000 за период 1. 1 – 4. 4. 2022. године. Осим тога, у том
604 Приходи од продаје робе на пореском билансу признаје се и расход по основу
домаћем тржишту 90.000
обезвређења који није био признат у пореском би-
- за продају артикла Б
лансу за 2021. годину (5.000 динара).
501 Набавна вредност продате
робе 90.000
Обрачун ПДВ-а у пореском периоду у 2022. го-
дини, када гардероба буде послата на уништење:
2. 1329 Исправка вредности робе у
промету на велико 10.000
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
1320 Роба у промету на велико 100.000 бр.
- за раздужење залиха артикла Б 555 Трошкови пореза и накнада 500
1.
470 Обавезе за ПДВ 500
За одређена средства може да се процени да је
- за обрачун ПДВ-а по основу слања на уништавање одевних
надокнадива, односно нето остварива вредност предмета
нула, па се за њих не врши обезвређење, већ се

38 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Обрачунат је ПДВ по стопи од 20% на основицу
од 2.500 динара, што је процењена вредност мате-
ријала од којег су одевни предмети израђени (дру-
гу вредност у тренутку слања на уништавање они
немају).
1.4 Обавезе
Приликом састављања почетног ликвидацио-
ног биланса обавезе које су застареле у складу са
роковима застарелости, прописаним релевантним
одредбама Закона о облигационим односима („Сл.
лист СФРЈ” бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и
57/89, „Сл. лист СРЈ” бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ” бр.
1/2003 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС” бр.
18/2020), потребно је оприходовати. Повериоци
друштва у ликвидацији пријављују своја потра-
живања у роковима и на начин прописан Зако-
ном о привредним друштвима („Сл. гласник РС”
бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015,
44/2018, 95/2018, 91/2019 и 109/2021), док је дру-
штво обавезно да сачини листу признатих и оспо-
рених потраживања.
Обавезе према повериоцима које су оспорене,
а повериоци нису покренули поступак пред на-
длежним судом због обавештења о оспоравању
потраживања, треба оприходовати. Обавезе пре-
ма повериоцима настале након покретања ликви-
дације не пријављују се и морају да се намире до
окончања поступка ликвидације.
Такође, у току ликвидационог поступка догађа
се да повериоци пријаве своја потраживања која
нису евидентирана у пословним књигама друштва
у ликвидацији и која им призна ликвидациони
управник. У том случају друштво треба да еви-
дентира и наведене обавезе. Поред наведеног, по-
требно је евидентирати и све доспеле камате, као и
обавезе по основу изгубљених судских спорова или
решења надлежних органа.
Дугорочне обавезе по основу кредита, лизинга
и остале дугорочне обавезе потребно је рекласи-
фиковати на краткорочне, имајући у виду да отва-
рањем поступка ликвидације исте доспевају у року
од године дана јер сам поступак ликвидације по За-
кону о привредним друштвима треба да се оконча
у том периоду.
1.5  Додатне уплате оснивача и обавезе
према оснивачима по основу раније датих
позајмица
Пре него што може да се изведе закључак у вези
са испуњењем обавеза према оснивачима које су,
ЛИКВИДАЦИЈА
као такве, исказане у пословним књигама пре по-
четка ликвидације, као и о тренутку враћања до-
датних уплата оснивача којима није повећаван
капитал, потребно је подвући разлику између на-
ведених уплата. Дакле, ради се о две потпуно ра-
зличите категорије уплата, које се у пракси често
без основа поистовећују:
■■ додатне уплате чланова друштва са ограниченом
одговорношћу уређене су одредбама чл. 178–180.
Закона о привредним друштвима (даље: Закон);
■■ одобравање позајмице оснивача привредном
друштву врши се у складу са општим правилима
из Закона о облигационим односима.
1.5.1  Додатне уплате које не повећавају
капитал
Члан 179. Закона прописује да оснивачким ак-
том или одлуком скупштине може да се утврди
обавеза чланова друштва да, поред уплате уписаног
основног капитала, изврше и додатне уплате дру-
штву. Обавеза такве уплате треба да буде у сразме-
ри са висином удела у друштву конкретног члана,
уколико није оснивачким актом или одлуком скуп-
штине одређена другачија сразмера.
У погледу враћања додатних уплата прописана
су следећа правила:
■■ Додатне уплате могу да се врате члановима дру-
штва само ако нису неопходне за покриће губитака
друштва или за измирење поверилаца.
■■ Додатне уплате не могу да се врате члану дру-
штва пре уплате, односно уноса целокупног упи-
саног улога у друштво.
■■ Враћање додатних уплата члановима друштва
врши се сходном применом одредаба наведеног
закона о смањењу основног капитала друштва.
■■ У случају стечаја друштва, потраживање члана
друштва по основу додатних уплата намирује се
тек након пуног намирења стечајних поверилаца
друштва, са припадајућим каматама.
Додатне уплате неће бити неопходне за покриће
губитака када губици, ако и постоје, могу да се надок-
наде из других извора, резерви или нераспоређене
добити из претходних година. Није могуће враћање
додатних уплата уколико постоји губитак из текуће
или било које од претходних година који није надок-
нађен. Уз то, уколико би таква исплата угрозила на-
мирење поверилаца у смислу ликвидности друштва,
враћање додатних уплата опет неће бити у складу са
Законом. Наиме, потребно је да је друштво у стању
да измирује обавезе које доспевају и поред исплате
по основу повраћаја додатних уплата.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 39
 ЛИКВИДАЦИЈА
Приликом враћања додатних уплата члановима
друштва Закон захтева испуњавање више услова,
односно поставља ограничења како би се спречило
евентуално оштећење поверилаца. Дакле, враћање
додатних уплата још је захтевније у погледу усло-
ва и процедуре од враћања зајма, односно постоји
више ограничења када је у питању враћање додат-
них уплата јер се тај поступак спроводи применом
одредаба Закона о смањењу основног капитала
друштва, уз пуну примену одредаба о ограничењи-
ма плаћања, која је обавезна и приликом враћања
зајма.
Смањење капитала, а самим тим и враћање до-
датних уплата обављају се према одредбама члана
314. Закона, уз примену одредаба о заштити пове-
рилаца, а конкретно:
■■ потребно је да скупштина друштва донесе одлу-
ку о смањењу основног капитала, и то трочетвр-
тинском већином гласова присутних чланова (за
разлику од одлуке о уношењу додатних уплата, која
мора да буде једногласно усвојена);
■■ одлука се региструје и објављује преко регистра,
при чему мора да буде јавно доступна у непрекид-
ном трајању од три месеца;
■■ друштво је дужно и да повериоцима који су по-
знати, а чија појединачна потраживања износе нај-
мање 2.000.000 динара, упути и писано обавештење
о тој одлуци најкасније 30 дана по регистрацији
одлуке – у првом месецу објаве;
■■ повериоци чија су потраживања, независно од
датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана
од дана објаве одлуке о смањењу основног капита-
ла друштва, писаним путем могу да траже од дру-
штва обезбеђење тих потраживања.
Додатне уплате обухватају се рачуноводствено:
■■ уколико није извесно да ће додатне уплате бити
враћене члановима друштва, односно не постоји
одлука о моменту враћања додатних уплата, што
значи да не постоји садашња обавеза у смислу
Оквира за састављање и презентацију финансиј-
ских извештаја, па додатне уплате треба евиденти-
рати у оквиру класе 3 – Капитал, тачније на рачуну
323 – Додатне уплате којима се не повећава капи-
тал;
■■ уколико је одлуком скупштине друштва утвр-
ђена обавеза друштва да изврши повраћај додат-
них уплата, а испуњени су услови за признавање
садашње обавезе у смислу Оквира за састављање
и презентацију финансијских извештаја, рачуно-
водствено евидентирање додатних уплата врши се
у корист рачуна 469 – Остале обавезе.
40 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
По нашем мишљењу, додатне уплате осни-
вача могле би да се врате члановима друштва у
ликвидацији само ако је преостала имовина из
које би то могло да се учини у складу са про-
писаном процедуром и тек по намирењу свих
поверилаца друштва, а пре расподеле ликвида-
ционог остатка.
1.5.2  Позајмица оснивача
Зајам привредном друштву може да буде дат
како од стране самих чланова друштва тако и од
стране трећих лица, дакле лица која су изван дру-
штва. Када се каже „лица”, мисли се и на правна и
на физичка лица. Не постоје препреке за давање
зајма у погледу лица која могу да буду зајмодавац.
Кредитним пословима могу да се баве само бан-
ке, док уговор о зајму могу да закључују међусобно
сва физичка и правна лица (осим оних којима је
у одређеним случајевима то законом забрањено,
као што је, на пример, случај са осигуравајућим
друштвима – члан 33. став 5. Закона о осигурању).
Предмет уговора о зајму могу да буду новац и друге
замењиве ствари, а у уговору о кредиту само новац.
Камата је у уговору о кредиту битан елеменат, док у
уговору о зајму може да се уговори.
Закон о облигационим односима у чланови-
ма 557–565. регулише уговор о позајмици. Угово-
ром о позајмици (зајму) обавезује се зајмодавац да
преда у својину зајмопримцу одређену количину
новца или којих других заменљивих ствари, а зај-
мопримац се обавезује да му врати после извесног
времена исту количину новца, односно ствари исте
врсте и истог квалитета. То значи да су предмет
позајмице ствари одређене по роду тзв. генеричке
ствари, а не индивидуално одређене незаменљиве
ствари.
Основна обавеза зајмодавца је предаја ствари
зајмопримцу у уговорено време, а ако није угово-
рен рок, онда у време када зајмопримац то затра-
жи. Основна обавеза зајмопримца било би враћање
ствари зајмодавцу у уговорено време. То значи да
уговор о позајмици може да буде и доброчин, а не
теретан правни посао, ако странке не уговоре кама-
ту. Уговором о позајмици најчешће се као обавеза
зајмопримца уговара да, поред главнице позајмље-
ног новца, врати и камату, а у уговорима у привре-
ди претпоставља се да је и камата уговорена чак и
када не стоји у уговору. Што се тиче висине дозво-
љене уговорене камате, наведено регулише Закон о
облигационим односима у члановима 399–402.

Позајмице које оснивач из земље одобри дру-
штву рачуноводствено се обухватају у зависности
од уговорене рочности на рачунима:
hh414 – Дугорочни кредити и зајмови у земљи или
hh422 – Краткорочни кредити и зајмови у земљи.
Ограничења исплата члановима друштва у
ликвидацији прописана су чланом 528. Закона,
према ком се за време ликвидације друштва не
исплаћује учешће у добити, односно диви-
денде, нити се имовина друштва расподељује
члановима друштва пре исплате свих потра-
живања поверилаца.
Ликвидациони поступак има сврху да се имо-
вина друштва у ликвидацији прикупи и расподели
повериоцима. Исплата добити члановима свакако
би значајно умањила вероватноћу да се повериоци
намире. С друге стране, чланови имају право на
ликвидациони остатак, тако да, уколико се након
спроведеног поступка ликвидације и намирења
поверилаца утврди да има преосталих средстава,
они ће свакако припасти власницима капитала.
Исти аргументи важе и за расподелу имовине чла-
новима пре исплате повериоцима. Међутим, прак-
тично је питање да ли друштво за време трајања
ликвидације може да исплаћује својим члановима
друге врсте дуговања која има према оснивачима,
нпр. по основу зајма, по основу пружених услуга
итд. Одредба члана 528. Закона то не забрањује, јер
говори да је забрањена „расподела имовине” чла-
новима.
Плаћање по основу зајма или пружених услуга
само по себи не представља „расподелу” имовине.
С друге стране, чланови друштва који имају потра-
живања по датим основама били би идентични по
свом положају са свим другим повериоцима. Дру-
гим речима, нема основа ни разлога да се чланови
друштва као повериоци фаворизују. Напротив,
и на та потраживања примењују се иста прави-
ла у вези са пријавом, признавањем и исплатом
потраживања повериоцима. У том смислу нема
законских сметњи да се повериоцу чије је потра-
живање по основу зајма признато, без обзира на
то што се ради о оснивачу, исплати потраживање
које има од друштва у ликвидацији у току поступка
ликвидације. Штавише, ликвидациони управник је
дужан да то учини.
Дакле, потраживање оснивача према ликви-
дационом дужнику по основу позајмице ваља
разликовати од оснивачког улога, као и права на
ЛИКВИДАЦИЈА
ликвидациони остатак. Потраживање оснивача
по основу уговора о зајму представља облигаци-
оноправно потраживање из пословања друштва,
али и потраживање које ваља намирити у току
ликвидационог поступка.
Уколико оснивач не пријави потраживање
које по горенаведеном основу има од друштва,
иако се такво потраживање сматра преклуди-
раним, отпис обавезе коју друштво има према
оснивачу не врши се преко прихода (не уприхо-
дује се), него се евидентира у корист капитала.
Наведено се сходно односи и на опрост обавезе
од стране оснивача.
Из Мишљења Министарство финансија бр. 011-
00-232/2021-04 од 27. 5. 2021. године:
„Имајући у виду да унос средстава (попут го-
товине, потраживања, финансијских пласмана,
залиха или сталних средстава) без (против)накна-
де и обавезе враћања, као и опрост обавеза, пред-
стављају повећања економских користи у виду
доприноса власника, односно трансакције са вла-
сницима који делују у својству власника – сматра-
мо да по том основу не настају приходи ни добици
ни у Билансу успеха ни у Извештају о осталом ре-
зултату, већ да се евидентирају директно у корист
одговарајућих ставки капитала.
Уколико се конкретна трансакција региструје
као повећање основног капитала у складу са Зако-
ном о привредним друштвима – евидентираће се
као повећање одговарајућег рачуна основног капи-
тала у складу са Правилником о Контном оквиру и
садржини рачуна у Контном оквиру за привредна
друштва задруге и предузетнике („Службени гла-
сник РС” бр: 89/20).
У супротном, евидентираће се као повећање
у оквиру одговарајућег рачуна класе 3: Капитал
(нпр. рачуна 309 – Остали основни капитал, 323
– Додатне уплате којима се не повећава капи-
тал или 340 – Нераспоређени добитак ранијих
година) у складу са усвојеном рачуноводственом
политиком правног лица.”
У вези са наведеним потребно је скренути па-
жњу на то да се поклоном, у складу са чланом 14.
став 4. тачка 3) Закона о порезима на имовину („Сл.
гласник РС” бр. 26/2001… и 118/2021), не сматра
приход правног лица који се укључује у обрачун
основице за опорезивање порезом на добит прав-
них лица, у складу са законом којим се уређује опо-
резивање добити правних лица.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 41
 ЛИКВИДАЦИЈА
С обзиром на то да у околностима када се везе за сваку уговорну страну, а када неки догађаји
отписује обавеза према оснивачу не долази до учине такав уговор онерозним (штетним), уговор
исказивања прихода, тај услов за изузимање од пада под делокруг наведеног стандарда и постоји
опорезивања порезом на поклон није испуњен, обавеза која се признаје. Тај стандард дефинише
што даље имплицира да опроштај обавезе од онерозан (штетан) уговор као уговор у којем не-
стране власника обвезнику може да буде пред- избежни трошкови испуњења обавезе премашују
мет опорезивања порезом на поклон – у складу економске користи за које се очекује да ће бити
са наведеним чланом Закона. Ако је вредност на примљене по том уговору. Неизбежни трошко-
поклон примљеног новца од истог лица (кон- ви по уговору одражавају најмањи нето трошак
кретно, оснивача друштва) у једној календарској раскида уговора, који је мањи од трошка његовог
години већа од 100.000 динара, од опорезивања испуњења и свих одштета или казни насталих из
се у тој календарској години изузима 100.000 ди- неиспуњења уговора. Пре успостављања засебног
нара, а на износ преко 100.000 динара утврђује се резервисања за онерозан (штетан) уговор ентитет
и плаћа порез на поклон. признаје сваки губитак по основу умањења вредно-
сти, настао на имовини која је предмет тог уговора,
а у складу са МРС 36.
Пример: Опраштање раније дате позајмице
друштву од стране оснивача у поступку Пример: Резервисање за штетне догађаје у
ликвидације почетном ликвидационом билансу
Члан друштва је друштву у ликвидацији опро- Услед отварања поступка ликвидације обвезник
стио раније одобрену краткорочну позајмицу за отказује уговор о закупу којим је било предвиђено
ликвидност у износу од 500.000 динара. да је закупац у обавези да плати пенал у висини три
месечне закупнине, у случају превременог раскида
Ред.
бр.
Рачун Опис Дуг. Потр. уговора о закупу. Месечна закупнина износила је
422 Краткорочни кредити и
100.000 динара без ПДВ-а.
зајмови у земљи 500.000 На основу наведеног уговора друштво у ликви-
323 Додатне уплате којима се не дацији књижи:
повећава капитал 500.000
Ред.
- за укидање обавеза према оснивачу у корист капитала Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
549 Трошкови осталих
1.6  Одложена пореска средства и обавезе резервисања 300.000
1.
467 Обавезе за краткорочна
Одложена пореска средства и обавезе укидају се резервисања 300.000
на терет, односно у корист рачуна 722 – Одложени - за исказивање резервисања за штетне догађаје
порески расходи и приходи периода, јер више нема
основа за њихово признавање. С обзиром на то да се ради о краткорочном ре-
зервисању, расход је признат у почетном пореском
1.7 Резервисања ликвидационом билансу у складу са чланом 7. За-
У складу са МРС 37 – Резервисања, потенцијал- кона о порезу на добит правних лица (што је потвр-
не обавезе и потенцијална имовина, није прихва- ђено и у Мишљењу Министарства финансија бр.
тљиво да се резервишу трошкови ликвидације, као 011-00-1326/2015-04 од 24. 1. 2017. године).
ни губици који се очекују из ликвидације. У току поступка ликвидације друштво је плати-
У неким случајевима сасвим је могуће да неки ло пенале бившем закуподавцу:
редовни уговори постану штетни (онерозни) услед
Ред.
планиране ликвидације (нпр. превремени раскид бр.
Рачун Опис Дуг. Потр.
закупа уколико није уговорено олакшање услед ли-
467 Обавезе за краткорочна
квидације), па се у том случају обавезно примењују резервисања 300.000
1.
одредбе т. 66–69. МРС 37. Наиме, када ентитет има
241 Текући рачун 300.000
уговор који је онерозан (штетан), садашња обавеза
по уговору признаје се и одмерава као резервисање. - за плаћање пенала по основу раскида уговора о закупу

Одређеним уговорима успостављају се права и оба-

42 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
Значи, приликом вредновања резервисања при- Књижење коришћења и укидања резервисања у
ликом отварања поступка ликвидације важно је да почетном ликвидационом билансу:
се сва претходно исказана резервисања ускладе са
Ред.
новим околностима, односно очекиваном ликви- Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
дацијом. У неким случајевима то ће подразумевати 400 Резервисања за трошкове у
укидање резервисања (нпр. за отпремнине за одла- 1. гарантном року 260.000
зак у пензију и јубиларне награде), док ће у другим 102 Резервни делови 260.000
случајевима доћи до повећања вредности услед - искоришћени део резервисања – замењени резервни делови
ближег настанка очекиване обавезе (нпр. за пенале 400 Резервисања за трошкове у
по основу превременог раскида уговора о закупу). гарантном року 940.000
2.
Резервисања која су раније била призната у скла- 678 Приходи од укидања
дугорочних и краткорочних
ду са МРС 37 као обавезе за покриће трошкова и резервисања 940.000
ризика проистеклих из претходног пословања који - за укидање неискоришћених резервисања у корист прихода
ће се појавити у наредним годинама, процењују се
на датум покретања ликвидације, па се, уколико Уколико се догоди да су задовољени услови за
нису задовољени услови за признавање, укидају даље признавање резервисања, врши се рекла-
у корист рачуна 678 – Приходи од укидања дугороч- сификација резервисања на краткорочна резер-
них и краткорочних резервисања. висања (на рачун 467 – Обавезе за краткорочна
резервисања).
Пример: Укидање неискоришћених
резервисања за резервне делове 1.8  Пример: Почетни ликвидациони биланс
1) Крајем 2021. године купцима су продати прои- Скупштина друштва „Последњи трзај” д. о. о.
зводи у вредности од 12.000.000 динара. Продавац донела је одлуку о ликвидацији друштва 20. фебру-
је дао гаранцију две године. На основу искуства ара 2022. године. Решење Агенције о покретању ли-
сервисна служба друштва проценила је да би у пр- квидације донето је 1. марта 2022. године.
вој години трошкови поправке могли да износе 4% „Последњи трзај” саставља ванредни финансиј-
од укупно оствареног прихода по основу продаје ски извештај са стањем на 28. фебруар 2022. године
производа у 2021. години, а за другу годину 6% од и примењује Правилник за микро и друга правна
оствареног прихода по основу продаје производа лица.
у 2022. години. Књиговодствена вредност имовине, капитала и
Друштво је у 2021. години спровело следећи об- обавеза друштва пре пописа и утврђивања ликви-
рачун дугорочних резервисања: дационе имовине јесте:
Процењени Износ
hhнематеријална имовина: 61.000 динара,
Година Основица hhпословни простор: 9.500.000 динара,
трошкови резервисања
2021. 12.000.000 4% 480.000
hhдугорочни зајам дат предузећу Грр д. о. о.: 250.000
динара,
2022. 12.000.000 6% 720.000
hhзалихе робе: 1.519.000 динара,
Укупно: 1.200.000 hhпотраживања од купаца: 5.000.000 динара,
hhкраткорочна позајмица дата предузећу Мрр:
Књижење у 2021. години: 550.000 динара,
Ред.
hhготовина: 900.000 динара.
Рачун Опис Дуг. Потр. Капитал друштва износи 7.300.000 динара, од
бр.
541 Трошкови резервисања за чега је основни капитал 7.400.000 динара, рева-
гарантни рок 1.200.000 лоризационе резерве 1.900.000 динара, а губитак
1.
400 Резервисања за трошкове у претходног периода (2000. године) 1.518.000 ди-
гарантном року 1.200.000 нара.
- за формирање резервисања Књиговодствена вредност обавеза на 28. 2. 2022.
године је:
2) У току 2022. године, до отварања поступка ли- hhрезервисања за отпремнине: 180.000 динара,
квидације, сервис је за потребе сервисирања издао hhдугорочни кредит у земљи: 5.000.000 динара,
резервне делове у износу од 260.000 динара. hhобавезе по основу лизинга: 600.000 динара,

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 43

 ЛИКВИДАЦИЈА
hhкраткорочне финансијске обавезе: 2.100.000 ди- ка је вредности у књигама, па по том основу нема
нара, од чега 500.000 динара обавезе према оснива- корекција вредности залиха. ПДВ је обрачунат на
чу по основу дате позајмице за ликвидност, набавну вредност од 59.000 динара јер је то набавна
hhобавезе према добављачима: 2.000.000 динара, вредност добара у тренутку пописа, када је утвр-
hhобавезе за камате по примљеним кредитима: ђен мањак, а у складу са чланом 18. став 1. Закона
350.000 динара, о ПДВ-у.
hhобавезе по основу ПДВ-а: 250.000 динара.
Ред.
На основу пописа имовине и обавеза и проце- Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
не ликвидационе вредности имовине извршена су 574 Мањкови 70.800
следећа књижења: 474 Обавезе за ПДВ по основу
1) Извршена је процена вредности нематеријалне 2. сопствене потрошње по
општој стопи 11.800
имовине и некретнина, постројења и опреме. Не-
материјална имовина расходована је у потпуности, 131 Роба у магацину 59.000

јер не постоји продајно тржиште за исту, односно - за евидентирање мањкова утврђених пописом

није је могуће продати.

Некретнина друштва процењена је на 7.000.000 3) Од укупног износа потраживања (5.000.000 ди-
динара, па се спроводи обезвређење у висини од нара), 800.000 динара потраживања у кашњењу је
2.500.000 динара. Притом се прво врши укидање више од 60 дана. За та потраживања врши се инди-
ревалоризованих резерви које су признате по осно- ректна исправка вредности. Осим тога, за 200.000
ву вредновања некретнина (1.900.000 динара), док динара потраживања процењено је да нису напла-
се остатак од 600.000 динара исказује као расход тива, па се врши индиректна исправка вредности
периода. иако нису у кашњењу преко 60 дана.
С обзиром на то да није донесен план продаје и Напомена: Износ исправљених потраживања од
нису испуњени услови за рекласификацију некрет- 200.000 динара, који не испуњава услове за призна-
нине на групу рачуна 14, обвезник у ликвидацији вање као порески расход, у почетни ликвидациони
наставља да их исказује на рачуну 022. порески биланс уноси се на позицију 26 обрасца ПБ 1.
Напомена: Обезвређење није признато у по-
Ред.
реском периоду 1. 1 – 28. 2. 2022. године, када се бр.
Рачун Опис Дуг. Потр.
сачињава почетни ликвидациони порески биланс –
585 Обезвређење потраживања
износ од 600.000 динара уноси се на ред. бр. 34 ПБ 1. и краткорочних финансијских
3. пласмана 1.000.000
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр. 2049 Исправка вредности
570 Губици по основу потраживања од продаје 1.000.000
расходовања и продаје - за исправку вредности потраживања
нематеријалне имовине,
некретнина, постројења и
опреме 61.000 4) Укинута су неискоришћена дугорочна резерви-
582 Обезвређење некретнина, сања за отпремнине, с обзиром на то да више нема
постројења и опреме 600.000 основа за њихово признавање.
1.
330 Ревалоризационе резерве
по основу ревалоризације Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
нематеријалне имовине, бр.
некретнина, постројења и
опреме 1.900.000 404 Резервисања за накнаде и
друге бенефиције запослених 180.000
022 Грађевински објекти 2.500.000
4. 678 Приходи од укидања
012 Софтвер и остала права 61.000
дугорочних и краткорочних
- за евидентирање имовине по ликвидационој вредности у резервисања 180.000
почетном ликвидационом билансу
- за укидање резервисања за отпремнине

2) Извршен је попис залиха у магацину. Пописом 5) Дугорочни кредит у износу од 5.000.000 динара
је утврђен мањак залиха у износу од 59.000 дина- и обавезе по основу финансијског лизинга у износу
ра. Роба у магацину води се по набавним ценама. од 600.000 динара рекласификовани су са позиција
Процењена ликвидациона вредност залиха једна- дугорочне имовине на краткорочне позиције.

44 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
Ред. Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр. Рачун Опис Дуг. Потр.
бр. бр.
414 Дугорочни кредити и зајмови 048 Остали дугорочни
у земљи 5.000.000 финансијски пласмани 250.000
416 Обавезе по основу 6.
финансијског лизинга 600.000 234 Део дугорочних
финансијских пласмана који
5. 424 Део дугорочних кредита и доспева до једне године 250.000
зајмова који доспева до једне
године 5.000.000 - за рекласификацију датог дугорочног зајма
425 Део осталих дугорочних
обавеза које доспевају до
једне године 600.000 На основу спроведених књижења (рекласифи-
- за рекласификацију дугорочног кредита и лизинга кација и корекција) „Последњи трзај” саставља по-
четни ликвидациони биланс стања и биланс успеха
6) Дугорочни зајам дат предузећу Грр рекласифи- (на основу тих података попуниће податке у зва-
кује се на краткорочне финансијске пласмане. ничним обрасцима).

Почетни ликвидациони биланс стања

на 28. фебруар 2022. године
Исказано до
састављања Почетни
Рекласи- Књижење
АОП АКТИВА Почетног Корекције ликвидациони
фикације број
ликвидационог биланс стања
биланса стања
0002 Стална имовина 9.811.000 0 -2.561.000 7.000.000
0003 Нематеријална имовина 61.000 -61.000 0 1
0009 Некретнине, постројења и опрема 9.500.000 -2.500.000 7.000.000 1
0018 Дугорочни финансијски пласмани и дугорочна
потраживања 250.000 -250.000 0 6

0030 Обртна имовина 7.969.000 0 -1.059.000 7.160.000

0031 Залихе 1.519.000 -59.000 1.460.000 2
0038 Потраживања по основу продаје 5.000.000 -1.000.000 4.000.000 3
0048 Краткорочни финансијски пласмани 550.000 250.000 800.000 6
0057 Готовински еквиваленти и готовина 900.000 900.000

УКУПНА АКТИВА 17.780.000 0 -3.620.000 14.160.000

Капитал 7.300.000 0 -3.451.800 3.848.200

0402 Основни капитал 7.400.000 7.400.000
0406 Ревалоризационе резерве 1.900.000 -1.900.000 0 1
0412 Губитак -2.000.000 -1.551.800 -3.551.800

0415 Дугорочна резервисања и обавезе 5.780.000 -5.600.000 -180.000 0

0416 Дугорочна резервисања 180.000 0 -180.000 0 4
0420 Дугорочне обавезе 5.600.000 -5.600.000 0 0 5

0431 Краткорочна резервисања и краткорочне обавезе 4.700.000 5.600.000 11.800 10.311.800

0433 Краткорочне финансијске обавезе 2.100.000 5.600.000 7.700.000 5
0442 Обавезе из пословања 2.000.000 2.000.000
0449 Остале краткорочне обавезе 350.000 350.000
0451 Обавезе по основу пореза на додату вредност и осталих
јавних прихода 250.000 11.800 261.800 2
УКУПНА ПАСИВА 17.780.000 0 -3.620.000 14.160.000

Из Почетног ликвидационог биланса стања види се да је вредност имовине (15.910.000 динара) довољна
за покриће свих обавеза друштва (12.061.800 динара).

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 45

 ЛИКВИДАЦИЈА
Почетни ликвидациони биланс успеха
у периоду од 1. 1. до 28. 2. 2022. године
Исказано до састављања Почетни
Књижење
АОП Опис Почетног ликвидационог Корекције ликвидациони
број
биланса успеха биланс успеха
1001 Пословни приходи 12.000.000 0 12.000.000
1002 Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 12.000.000 12.000.000
1013 Пословни расходи 12.172.000 600.000 12.772.000
1014 Набавна вредност продате робе 9.700.000 9.700.000
1015 Трошкови материјала, горива и енергије 150.000 150.000
1016 Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 548.000 548.000
1020 Трошкови амортизације 250.000 250.000
1021 Расходи од усклађивања вредности 600.000 600.000 1
1022 Трошкови производних услуга 300.000 300.000
1024 Нематеријални трошкови 1.224.000 1.224.000
1026 Пословни губитак -172.000 -600.000 -772.000
1027 Финансијски приходи 90.000 90.000
1032 Финансијски расходи 400.000 400.000
1038 Губитак из финансирања -310.000 0 -310.000
1039 Приходи од усклађивања вредности финансијске имовине 0 0
1040 Расходи од усклађивања вредности финансијске имовине 0 1.000.000 1.000.000 3
1041 Остали приходи 0 180.000 180.000 4
1042 Остали расходи 0 131.800 131.800 1и2
1046 Губитак из редовног пословања пре опорезивања -482.000 -1.551.800 -2.033.800
1050 Губитак пре опорезивања -482.000 -1.551.800 -2.033.800
1051 Порески расход периода
1056 Нето губитак -482.000 -1.551.800 -2.033.800

Порез на добит
Ред. бр.
пореског Опис Износ
биланса
3 Губитак пословне године 2.033.800
26 Расход по основу исправке вредности појединачних потраживања ако од рока за њихову наплату није прошло
најмање 60 дана 200.000
34 Расходи по основу обезвређења имовине 600.000
48 Приходи по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском
периоду у ком су извршена; … 180.000
60 Губитак (ред. бр. 3 - 26 - 34 + 48) 1.413.800

2  Евидентирање у току ликвидације Значи, друштво у ликвидацији нема право да за-

Према одредби члана 532. Закона о привредним
друштвима (даље: Закон), ликвидациони управник
заступа друштво у ликвидацији и одговоран је за
законитост пословања друштва. Ликвидациони
управник може да:
■■ врши радње на окончању послова започетих пре
почетка ликвидације;
■■ предузима радње потребне за спровођење ли-
квидације, као што су продаја имовине, исплата
поверилаца и наплата потраживања;
■■ врши друге послове неопходне за спровођење
ликвидације друштва.
кључује нове послове нити ликвидациони управ-
ник има такво овлашћење, а уколико се поступи
супротно томе, учињен је привредни преступ.
Наиме, према одредби члана 585. став 1. тачка 10)
Закона, новчаном казном од 100.000 до 1.000.000
динара казниће се за привредни преступ привред-
но друштво ако за време ликвидације предузима
нове послове или члановима исплаћује дивиденде
или расподељује имовину (члан 531. и члан 535.
став 3. тог закона). На пример, закључивање но-
вог уговора о производњи готових производа или
новог уговора о пружању услуга представљало би
привредни преступ.

46 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Полазећи од одредбе члана 532. Закона, којом је
прописано да ликвидациони управник врши дру-
ге послове неопходне за спровођење ликвидације
друштва, по нашем мишљењу, прописано ограни-
чење не односи се на:
■■ закључивање нових уговора у циљу уновчавања
имовине, нпр. уговор о продаји робе или уговор о
продаји непокретности, ангажовање проценитеља,
јавног бележника итд.;
■■ предузимање активности у циљу намирења
поверилаца, нпр. одобравање бесповратног зајма
од стране оснивача у циљу намирења поверилаца,
закључивање уговора којим би се алтернативним
облицима плаћања измирила новчана обавеза
према повериоцима, као што су асигнација, цесија,
преузимање дуга итд.;
■■ закључивање уговора о пружању услуга у циљу
наплате потраживања, нпр. ангажовање адвоката
или извршитеља у поступцима принудне наплате
потраживања;
■■ закључивање уговора о пружању услуга у циљу
спровођења ликвидације, нпр. ангажовање пружа-
оца рачуноводствених услуга за вођење пословних
књига и састављање финансијских извештаја дру-
штва у ликвидацији.
До умањења имовине у току ликвидационог по-
ступка долази у случају продаје имовине по нижој
вредности од вредности по којој је исказана при-
ликом отварања поступка ликвидације, отписа
потраживања, расходовања, обезвређења имовине
која не може да се прода, одлива новца по основу
плаћања обавеза према повериоцима итд. Уколико
се имовина на почетку поступка процени по ре-
алним тржишним вредностима, односно у виси-
ни очекиваног уновчења, у току ликвидације неће
бити додатног обезвређења имовине. Ипак, ако је
имовина приликом састављања почетног ликвида-
ционог биланса потцењена, приликом њеног унов-
чења настаће приходи од усклађивања вредности.
Оснивач привредног друштва, именован за
ЛИКВИДАЦИЈА
Обавезе према повериоцима које су оспоре-
не, а повериоци нису покренули поступак пред
надлежним судом због обавештења о оспо-
равању потраживања, треба уприходовати.
Осим тога, потраживања која повериоци нису
пријавили у законом прописаном року треба
уприходовати, осим у случају када се ради о
потраживању које од друштва има оснивач
друштва.
Такође, у току ликвидационог поступка догађа
се да повериоци пријаве своја потраживања која
нису евидентирана у пословним књигама друштва
у ликвидацији и која им призна ликвидациони
управник. У том случају друштво треба да евиден-
тира и наведене обавезе.
Обавезе према повериоцима настале након
покретања ликвидације не пријављују се и морају
да се намире до окончања поступка ликвидације.
2.1  Пример: Евидентирање у току ликвида-
ције и коначни ликвидациони биланси
Од отварања ликвидације у друштву „Последњи
трзај – у ликвидацији” д. о. о. настали су следећи
пословни догађаји:
1) Друштво је току трајања поступка ликвидације
наплатило:
а) дугорочни зајам дат предузећу Грр у износу од
262.500 динара (који је у почетном ликвидационим
билансу рекласификован на краткорочне пласма-
не), од чега је 250.000 главнице, приказане у по-
четном ликвидационом билансу, и 12.500 динара
камате до дана плаћања;
б) краткорочну позајмицу дату предузећу Мрр у
износу главнице евидентиране у почетном ликви-
дационом билансу – 550.000 динара.
Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
220 Потраживања за камату 12.500
1. 662 Приходи од камата (од
трећих лица) 12.500

ликвидационог управника, обвезник је доприно- - за обрачун камата у периоду до наплате

са за ПИО најмање на најнижу месечну основи- 241 Текући (пословни) рачуни 262.500
220 Потраживања за камату 12.500
цу доприноса, у конкретном случају до окончања
1а 234 Део дугорочних
поступка ликвидације. Уз претпоставку да је финансијских пласмана који
ликвидациони управник у радном односу у дру- доспева до једне године 250.000
гом друштву, нема обавезу плаћања доприноса - за наплату дугорочног зајма
за здравствено осигурање и доприноса за случај 241 Текући (пословни) рачуни 550.000
незапослености по наведеном основу. Пореском 1б 232 Краткорочни кредити и
третману накнаде ликвидационог управника по- зајмови у земљи 550.000
- за наплату краткорочног зајма
свећен је посебан текст у овом броју часописа.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 47

 ЛИКВИДАЦИЈА
2) Од 5.000.000 динара потраживања од купаца пре С обзиром на то да се биланс успеха који се са-
отварања поступка ликвидације, приликом сачи- чињава због окончања поступка ликвидације са-
њавања почетног ликвидационог биланса изврше- ставља за период од 1. 1. па до дана који претходи
на је исправка вредности потраживања у износу од дану окончања поступка ликвидације (доношења
1.000.000 динара. У току ликвидације: одлуке о окончању поступка ликвидације), напла-
а) наплаћено је 3.800.000 динара потраживања за ту исправљених потраживања треба посматрати
која није била утврђена исправка вредности, у контексту истог обрачунског периода, односно
б) 200.000 динара потраживања за која није била као сторнирање исправке вредности која је спро-
извршена исправка вредности директно је отписа- ведена 28. 2. 2022. године.
но јер су ненаплатива, 3) Продата је сва роба са залиха за 1.400.000 динара,
в) од 1.000.000 динара вредности потраживања која а књиговодствена вредност залиха на дан почетног
су била исправљена у почетном ликвидационом ликвидационог биланса износи 1.460.000 динара.
билансу, друштво је ипак успело да наплати потра- Наплаћена је продата роба.
живања у вредности 300.000 динара, док се остатак Ред.
од 700.000 динара директно отписује. Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
Директно отписана неутужена потражива- 204 Купци у земљи 1.680.000
ња (200.000 динара) уносе се на позицију 26 ПБ 1, 470 Обавезе за ПДВ по издатим
јер нису испуњени услови за пореско признава- фактурама по општој стопи 280.000

ње директног отписа. Осим тога, за 700.000 дина- 3.

604 Приходи од продаје робе на
домаћем тржишту 1.400.000
ра потраживања, која су исправљена у почетном
501 Набавна вредност продате
ликвидационом билансу (јер је од рока за наплату робе 1.460.000
прошло више од 60 дана), а нису наплаћена нити 132 Роба у промету на велико 1.460.000
утужена до окончања ликвидације, у завршном ли- - за продају залиха робе
квидационом пореском билансу врши се корекција 241 Текући рачун 1.680.000
3а
на позицији 41 обрасца ПБ 1. По основу наплаће- 204 Купци у земљи 1.680.000
них 300.000 динара исправљених потраживања - за наплату продате робе
нема корекција у пореском билансу (сторнирање
исправке вредности урачунато је у резултат пери- 4) Некретнина је продата за 7.700.000 динара, што
ода, исказан на ред. бр. 1 ПБ 1 обрасца). је за 700.000 динара више од књиговодствене (ли-
квидационе) вредности на дан почетног ликвида-
Ред.
бр.
Рачун Опис Дуг. Потр. ционог биланса. При томе, на дан који претходи
241 Текући (пословни) рачуни 3.800.000 покретању поступка ликвидације (када је сачи-
2а
2040 Купци у земљи 3.800.000
њаван почетни ликвидациони биланс) изврше-
но је обезвређење те непокретности у износу од
- за наплату потраживања
600.000 динара). Будући да се биланс успеха који
576 Расходи по основу директних
отписа потраживања 200.000 се сачињава због окончања поступка ликвидације
2б
2040 Купци у земљи 200.000
саставља за период од 1. 1. па до дана који претходи
дану окончања поступка ликвидације (доношења
- за директан отпис потраживања
одлуке о окончању поступка ликвидације), укида
241 Текући (пословни) рачуни 300.000
се (у износу од 600.000 динара) обезвређење које је
2040 Купци у земљи 300.000
извршено 28. 2. 2022 (у почетном ликвидационом
2049 Исправка вредности билансу), што значи да се признаје добитак од про-
потраживања од продаје 300.000
даје непокретности у висини 100.000 динара.
585 Обезвређење потраживања
2в
и краткорочних финансијских Напомена: У пореском билансу који се сачињава
пласмана -300.000 за период од покретања до окончања ликвидације
2049 Исправка вредности под редним бројем 35 ПБ 1 уноси се износ од 600.000
потраживања од продаје 700.000 динара, што је износ обезвређења који није био
2040 Купци у земљи 700.000 порески признат расход у пореском билансу сачи-
- за наплату раније исправљених потраживања од купаца и њеном приликом покретања ликвидације (тада је
директан отпис раније исправљених потраживања која нису
износ од 600.000 динара био унесен под редни број
наплатива
34 ПБ 1).

48 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
Наплаћено је потраживање од купца некрет- г) доприноси за ликвидационог управника за време
нине. трајања ликвидације у висини од 50.000 динара.
Ред. Плаћене су све обавезе настале у поступку ли-
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр. квидације.
206 Остала потраживања по
Ред.
основу продаје 7.700.000 Конто Опис Дуг. Потр.
бр.
582 Расходи од усклађивања
вредности некретнина, 550 Трошкови непроизводних
постројења и опреме -600.000 услуга 100.000
4.
670 Добици од продаје 6а 270 ПДВ у примљеним фактурама
нематеријалне имовине, по општој стопи 20.000
некретнина, постројења и 435 Добављачи у земљи 120.000
опреме 100.000
- за фактуре књиговодствене агенције
0220 Грађевински објекти 7.000.000
- за продају некретнине 513 Трошкови горива и енергије 70.000
241 Текући рачун 7.700.000 270 ПДВ у примљеним фактурама
6б
4а по општој стопи 14.000
206 Остала потраживања по
основу продаје 7.700.000 435 Добављачи у земљи 84.000
- за наплату продате некретнине - за фактуре за утрошену енергију
531 Трошкови транспортних услуга 50.000
5) Измирен је дуг по основу некадашњег дугороч- 270 ПДВ у примљеним фактурама
6в
ног кредита и лизинга (рекласификовани су у по- по општој стопи 10.000
четном пореском билансу на краткорочне обавезе) 435 Добављачи у земљи 60.000
и краткорочног кредита, затим по основу камата из - за фактуре за телефон и интернет
почетног ликвидационог биланса (350.000 динара) 556 Трошкови доприноса 50.000
и доспелих камата у току ликвидације до дана пла- 6г 483 Обавезе за доприносе који
ћања 450.000 динара. Потраживања поверилаца из терете трошкове 50.000
почетног ликвидационог биланса пријављена су у - за обрачун доприноса за ликвидационог управника
прописаном року и нису оспорена. 435 Добављачи у земљи 264.000

Ред. 483 Обавезе за доприносе који

Рачун Опис Дуг. Потр. 6е
бр. терете трошкове 50.000
562 Расходи камата (према 241 Текући рачун 314.000
трећим лицима) 450.000 - за плаћање обавеза насталих у поступку ликвидације
5а
460 Обавезе по основу камата и
трошкова финансирања 450.000
7) У прописаном року пријављено је 1.500.000 ди-
- за обрачун камата по основу зајмова за време ликвидације, до
отплате нара потраживања поверилаца (добављача), која су
422 Краткорочни кредити и исплаћена. Повериоци (добављачи) нису пријави-
зајмови у земљи 1.600.000 ли 300.000 динара потраживања, која се уприходују.
424 Део дугорочних кредита и
зајмова који доспева до једне Ред.
Рачун Опис Дуг. Потр.
године 5.000.000 бр.
5б 425 Део осталих дугорочних 435 Добављачи у земљи 1.500.000
обавеза које доспевају до 241 Текући рачун 1.500.000
једне године 600.000
7. 435 Добављачи у земљи 300.000
460 Обавезе по основу камата и
трошкова финансирања 800.000 677 Приходи од смањења
241 Текући рачун 8.000.000 обавеза 300.000
- за плаћене финансијске обавезе и обавеза за камате - за исплату пријављених потраживања и приходовање
преклудираних потраживања
6) У току ликвидације настале су следеће обавезе:
а) трошкови књиговодствених услуга: 100.000 + 8) Члан друштва није у прописаном року пријавио
20% ПДВ, потраживање према друштву по основу пружених
б) трошкови енергије: 70.000 + 20% ПДВ, услуга у ранијим периодима (200.000 динара), а
в) трошкови телефона, интернета: 50.000 + 20% опрашта раније одобрену краткорочну позајмицу
ПДВ, за ликвидност у износу од 500.000 динара.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 49

 ЛИКВИДАЦИЈА
Ред. Коначни
Рачун Опис Дуг. Потр. Ред. бр.
бр. ликв.
пореског Опис
порески
435 Добављачи у земљи 200.000 биланса
биланс
422 Краткорочни кредити и 41. Расход по основу исправке вредности
8. зајмови у земљи 500.000 појединачних потраживања, који је био
признат у пореском билансу, а за који се
323 Додатне уплате којима се не
увећавају приходи у пореском билансу који
повећава капитал 700.000
се подноси за порески период у којем се
- за укидање обавеза према оснивачу у корист капитала врши отпис потраживања без испуњења
услова из члана 16 700.000
60. Губитак (ред. бр. 1 - 4 + 26 - 35 + 41) 532.500
9) Плаћене су све обавезе за порез на додату вред- 63. Капитални добици 219.178
ност. 69. Пореска основица 219.178
Ред. Порез на добит 32.877
Рачун Опис Дуг. Потр.
бр.
Капитални добитак је настао услед продаје не-
479 Обавезе за ПДВ по основу
разлике између обрачунатог покретности, а утврђен је на следећи начин:
9. ПДВ-а и претходног пореза 497.800
Ред.
Опис Износ
241 Текући рачун 497.800 бр.
1. Набавна цена непокретности 10.000.000
- за укидање обавеза према оснивачу у корист капитала
2. Датум стицања 10.10.2012
3. Датум отуђења 5.11.2022
4. Број дана обрачуна пореске амортизације 3.678
Износ обавезе за ПДВ од 497.800 динара чини: 5. Пореска амортизација обрачуната у складу са
hh250.000 динара обавезе из фебруара, чланом 10. Закона
hh280.000 динара обавезе по основу продате робе (ред. бр. 1 x 2,5% / 365 x 3.678) 2.519.178
6. Продајна цена непокретности 7.700.000
у ликвидацији,
7. Набавна цена у смислу члана 29. став 1. Закона
hh11.800 динара обавезе по основу мањка при по- (ред. бр. 1 - ред. бр. 5) 7.480.822
пису, 8. Капитални добитак (ред. бр. 6 - ред. бр. 7) 219.178
hh-44.000 динара претходног пореза у периоду ли-
квидације. 10а) Обвезник у ликвидацији врши закључна
Ради поједностављења примера плаћање је при- књижења:
казано у јединственом износу, а не кроз појединачне Ред. бр. Рачун Опис Дуг. Потр.
пореске периоде (месечне). 599 Пренос расхода 15.783.800
1.
10) Одлука о окончању поступка ликвидације до- 50 до 59 Расходи 15.783.800
несена је 15. 11. 2022. године. Обвезник у ликви- - за закључак рачуна расхода
дацији сачињава коначни ликвидациони биланс 2.
60 до 69 Приходи 14.082.500
стања 14. 11. 2022. године и коначни ликвидациони 699 Пренос прихода 14.082.500
биланс успеха за период од 1. 1. до 14. 11. 2022. годи- - за закључак рачуна прихода

не. Након утврђивања резултата периода утврђена 699 Пренос прихода 14.082.500
3. 599 Пренос расхода 15.783.800
је обавеза за порез на добит.
710 Расходи и приходи 1.701.300
Коначни - за пренос прихода и расхода
Ред. бр.
ликв. 712 Пренос укупног
пореског Опис
порески резултата 1.701.300
биланса 4.
биланс
710 Расходи и приходи 1.701.300
1. Добитак пословне године 332.500
- за пренос укупног резултата пре опорезивања
4. Добици од продаје капиталне имовине 100.000
720 Добитак или губитак 1.701.300
26. Расход по основу исправке вредности 5. 712 Пренос укупног
појединачних потраживања ако од рока резултата 1.701.300
за њихову наплату није прошло најмање
60 дана 200.000 - за утврђени губитак
721 Порески расход
35. Расходи настали по основу обезвређења
периода 32.877
имовине који нису били признати у 6.
пореском периоду у којем су утврђени, али 481 Обавеза за порез из
је у пореском периоду за који се подноси резултата 32.877
порески биланс та имовина отуђена 600.000 - обрачунат порез на добит

50 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЛИКВИДАЦИЈА
Ред. бр. Рачун Опис Дуг. Потр.
724 Пренос добитка или
губитка 1.734.177
7. 720 Добитак или губитак 1.701.300

3
721 Порески расход
периода 32.877
- за пренос резултата
351 Губитак текуће године 1.734.177
ДЕЦЕНИЈЕ
8. 724 Пренос добитка или
губитка 1.734.177
- за утврђени губитак

Коначни ликвидациони биланс стања

на 14. новембар 2022. године
ПС на 1. Почетни Коначни
Рекласи- Књижења у
1. 2022. + Корекције ликвидациони ликвидациони
фикације ликвидацији Ред. бр.
редовна биланс стања биланс стања
АОП АКТИВА промене
књижења у
периоду од 1. 1 Књижење на дан На дан У периоду од 1. 3 На дан
– 28. 2. 2022. 28. 2. 2022. 28. 2. 2022. – 14. 11. 2022. 14. 11. 2022.
0002 Стална имовина 9.811.000 0 -2.561.000 7.000.000 -7.250.000 0
0003 Нематеријална имовина 61.000 -61.000 0 0
0009 Некретнине, постројења и
опрема 9.500.000 -2.500.000 7.000.000 -7.000.000 0 4
0018 Дугорочни финансијски
пласмани и дугорочна
потраживања 250.000 -250.000 0 0
0
0030 Обртна имовина 7.969.000 0 -1.059.000 7.160.000 -2.279.300 4.880.700
0031 Залихе 1.519.000 -59.000 1.460.000 -1.460.000 0 3
0038 Потраживања по основу 2а и 2б;
продаје 5.000.000 -1.000.000 4.000.000 -4.000.000 0 4 и 4а
0045 Остала потраживања 0 0 0 0 0 0 1 и 1а
0048 Краткорочни финансијски
пласмани 550.000 250.000 800.000 -800.000 0 1а и 1б
0057 Готовински еквиваленти и
готовина 900.000 900.000 3.980.700 4.880.700
0059 УКУПНА АКТИВА 17.780.000 0 -3.620.000 14.160.000 -9.279.300 4.880.700
0401 Капитал 7.300.000 0 -3.451.800 3.848.200 999.623 4.847.823
0402 Основни капитал 7.400.000 7.400.000 7.400.000
0405 Резерве 0 0 0 0 700.000 700.000 8
0406 Ревалоризационе резерве 1.900.000 -1.900.000 0 0 0
0412 Губитак -2.000.000 -1.551.800 -3.551.800 299.623 -3.252.177
0415 Дугорочна резервисања
и обавезе 5.780.000 -5.600.000 -180.000 0 0 0
0416 Дугорочна резервисања 180.000 0 -180.000 0 0 0
0420 Дугорочне обавезе 5.600.000 -5.600.000 0 0 0 0
0431 Краткорочна
резервисања и
краткорочне обавезе 4.700.000 5.600.000 11.800 10.311.800 -10.278.923 32.877
0433 Краткорочне финансијске 5, 5а, 5б
обавезе 2.100.000 5.600.000 7.700.000 -7.700.000 0 и8
0442 Обавезе из пословања 2.000.000 2.000.000 -2.000.000 0
0450 Остале краткорочне обавезе 350.000 350.000 -350.000 0
0451 Обавезе по основу пореза на
додату вредност и осталих
јавних прихода 250.000 11.800 261.800 -261.800 0 9
0452 Обавезе по основу пореза
на добитак 0 32.877 32.877 10
0456 УКУПНА ПАСИВА 17.780.000 0 -3.620.000 14.160.000 -9.279.300 4.880.700

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 51

 ЛИКВИДАЦИЈА
Коначни ликвидациони биланс успеха
Почетни Коначни
Књижења у Књижења у
Корекције ликвидациони ликвидациони
периоду од ликвидацији Књиже- биланс успеха
АОП Опис биланс успеха
1. 1 – 28. 2. ње број
2022. књижене на за период од 1. у периоду од 1. 3 за период 1. 1
дан 28. 2. 2022. 1 – 28. 2. 2022. – 14. 11. 2022. – 14. 11. 2022.
1001 Пословни приходи 12.000.000 0 12.000.000 1.400.000 13.400.000
1002 Приходи од продаје робе на
домаћем тржишту 12.000.000 12.000.000 1.400.000 3 13.400.000
1013 Пословни расходи 12.172.000 600.000 12.772.000 1.130.000 13.902.000
1014 Набавна вредност продате робе 9.700.000 9.700.000 1.460.000 3 11.160.000
1015 Трошкови материјала, горива и
енергије 150.000 150.000 70.000 6б 220.000
1016 Трошкови зарада, накнада зарада и
остали лични расходи 548.000 548.000 0 548.000
1020 Трошкови амортизације 250.000 250.000 0 250.000
1021 Расходи од усклађивања вредности 600.000 600.000 -600.000 4 0
1022 Трошкови производних услуга 300.000 300.000 50.000 6в 350.000
1024 Нематеријални трошкови 1.224.000 1.224.000 150.000 6а и 6г 1.374.000
1025/ 1026 Пословни добитак/губитак -172.000 -600.000 -772.000 270.000 -502.000
1027 Финансијски приходи 90.000 90.000 12.500 1 102.500
1032 Финансијски расходи 400.000 400.000 450.000 5а 850.000
1038 Губитак из финансирања -310.000 0 -310.000 -437.500 -747.500
1039 Приходи од усклађивања
вредности финансијске имовине 0 0 0 0
1040 Расходи од усклађивања вредности
финансијске имовине 0 1.000.000 1.000.000 -300.000 2ц 700.000
1041 Остали приходи 0 180.000 180.000 400.000 4и7 580.000
1042 Остали расходи 0 131.800 131.800 200.000 2б 331.800
1045/ 1046 Добитак/губитак из редовног
пословања пре опорезивања -482.000 -1.551.800 -2.033.800 332.500 -1.701.300
1049/ 1050 Добитак/губитак пре опорезивања -482.000 -1.551.800 -2.033.800 332.500 -1.701.300
1051 Порески расход периода 32.877 10а 32.877
1055/ 1056 Нето добитак/губитак -482.000 -1.551.800 -2.033.800 299.623 1.734.177

Без обзира на то што се коначни ликвидациони
биланс успеха сачињава за период 1. 1 – 14. 11. 2022.
године, ради попуњавања пореског биланса (који
се саставља за период 1. 3 – 15. 11. 2022. године)
неопходно је посебно пратити период од почетка
до окончања ликвидације и за ту сврху сачинити и
биланс успеха за период 1. 3 – 15. 11. 2022. године.
3  Финансијски извештаји у
ликвидацији
Чланом 2. став 1. тачка 8) Закона о рачуновод-
ству прописано је да се ванредни финансијски из-
вештај саставља у случајевима покретања односно
закључења поступка ликвидације над правним
лицем, и то са стањем на дан који претходи дану
покретања односно закључења поступка ликвида-
ције. Ако се поступак ликвидације не оконча у току
исте пословне године у којој је покренут, друштво у
ликвидацији има обавезу састављања и доставља-
ња Агенцији редовног (годишњег) финансијског
извештаја на исти начин као и обвезници у току
редовног пословања.
Обвезник који обустави поступак ликвидације
нема обавезу састављања ванредног финансијског
извештаја због обустављања поступка.
Ванредни финансијски извештај правног лица
због покретања односно закључења поступка ли-
квидације обухвата:
■■ биланс стања и
■■ биланс успеха,
без обзира на величину правног лица и регулативу
коју примењује.
Правно лице дужно је да ванредни финансијски
извештај достави Агенцији, ради јавног објављи-
вања, у року од 60 дана од датума биланса. Финан-
сијске извештаје друштва у ликвидацији потписује
ликвидациони управник.

52 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


3.1  Ванредни финансијски извештај који
се саставља због покретања поступка
ликвидације
Ванредни финансијски извештај због покре-
тања поступка ликвидације саставља се на дан
који претходи дану под којим је донето решење
Агенције којим се усваја регистрациона пријава
покретања поступка ликвидације.
На пример, одлука о покретању поступка ли-
квидације донета је 6. 3. 2022. године. Агенција
је решење којим се регистрациона пријава усваја
донела 11. 3. 2022. године. Правно лице дужно је
да састави ванредни финансијски извештај који
обухвата:
■■ биланс стања на 10. 3. 2022. године;
■■ биланс успеха за период од 1. 1. 2022. до 10. 3.
2022. године.
Ванредни финансијски извештај доставља се
Агенцији ради јавног објављивања најкасније
до 9. маја 2022. године (у року од 60 дана од дана
под којим се саставља ванредни финансијски из-
вештај). Тај извештај, потписан квалификованим
електронским потписом законског заступника
(ликвидационог управника), уноси се у посебан
информациони систем Агенције, тј. доставља се
Агенцији у електронском облику. Обвезник путем
апликације за достављање финансијских извешта-
ја на интернет страници Агенције креира захтев
за подношење ванредног финансијског извештаја
на исти начин као што то чини приликом преда-
је редовног годишњег извештаја (врста захтева:
ванредни финансијски извештај). У поменутом
захтеву обавезно означава да се захтев односи на
ванредни финансијски извештај – у одговарајућем
пољу, након уноса матичног броја обвезника.
У оквиру тог захтева правно лице обавезно по-
пуњава и поље „Величина обвезника” тако што из
падајуће листе одабере податак о величини (микро,
мало, средње или велико правно лице) који одговара
верификованој величини из његовог редовног годи-
шњег финансијског извештаја за претходну годину.
Уколико ванредни финансијски извештај подноси
пре достављања редовног финансијског извештаја
за претходну годину, величину утврђује самостално
или уз помоћ калкулатора у систему. Значи, обве-
зник се не разврстава на основу података који су
исказани у ванредним финансијским извештајима,
већ уноси утврђену величину или величину коју ће
ЛИКВИДАЦИЈА
утврдити на основу редовних финансијских изве-
штаја за претходну пословну годину.
У пољу „Основ за састављање ванредног финан-
сијског извештаја” обвезник из падајуће листе бира
„Покретање поступка ликвидације”.
Правна лица у ликвидацији састављају финан-
сијске извештаје на истим обрасцима као и у току
редовног пословања, независно од тога да ли је реч
о ванредним или редовним финансијским изве-
штајима, дакле у складу са Правилником о садр-
жини и форми образаца финансијских извештаја
и садржини и форми обрасца Статистичког изве-
штаја за привредна друштва, задруге и предузетни-
ке („Сл. гласник РС” бр. 89/2020, даље: Правилник
о финансијским извештајима).
Микро правна лица која за признавање, вред-
новање, презентацију и обелодањивање позиција у
финансијским извештајима примењују Правилник
за микро и друга правна лица, у обрасцима биланс
стања и биланс успеха исказују скраћени обим по-
датака само на позицијама које су означене слов-
ним ознакама и римским бројевима – и онда када
састављају ванредне финансијске извештаје.
Правна лица која примењују МСФИ, односно
МСФИ за МСП исказују податке на свим позицијама
означеним словним ознакама, римским и арапским
бројевима према садржини група рачуна и рачуна по
појединим позицијама (АОП) тог обрасца – и онда
када састављају ванредне финансијске извештаје.
У Правилнику о финансијским извештајима
нису прописана посебна правила за исказивање
података у ванредним финансијским извештајима,
тако да се примењују општа правила за исказива-
ње података у финансијским извештајима. У складу
са чланом 6. став 7. Правилника о финансијским
извештајима, при изради годишњег финансијског
извештаја, као и при настанку статусне промене,
отварања поступка редовне ликвидације или по-
ступка стечаја – под ознакама АОП 0001–0060 у
активи и АОП 0401–0457 у пасиви уносе се подаци
са одговарајућих група рачуна и рачуна означених
у колони 1 овог обрасца.
Попуњавање колона обрасца биланса стања је
следеће:
■■ У колони 5 „Текућа година” исказују се захтевани
подаци у појединачним позицијама активе и паси-
ве на дан који претходи дану покретања поступка
ликвидације.
■■ У колони 6 „Крајње стање” исказују се захтевани
подаци на последњи дан претходног извештајног
периода, тј. последње календарске године.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 53
 ЛИКВИДАЦИЈА
■■ Подаци у колони 7 „Почетно стање 1. 1. претход-
не године” исказују се само у случају ретроспектив-
не примене промењене или нове рачуноводствене
политике или ретроспективног прерачунавања
ставки у финансијским извештајима, или када се
рекласификују ставке у финансијским извешта-
јима. Извесно је да таквих промена неће бити код
већине обвезника у ликвидацији, односно да ће у
већини случајева наведена колона остати непопу-
њена.
Поред свега, у билансу успеха под ознакама
АОП 1001–1056 уносе се подаци са одговарајућих
група рачуна и рачуна означених у колони 1 тог об-
расца.
Према члану 8. став 10. Правилника о финан-
сијским извештајима, у билансу успеха подаци се
са одговарајућих рачуна, означених у колони 1,
уносе тако што се у колону 6 (претходна година)
уносе подаци из обрачуна одговарајућег периода
претходне године, рекласификовани у складу са
структуром података за текући период, док се за
текућу годину у колону 5 подаци уносе са рачуна на
крају периода за који се обрачун саставља. Значи,
попуњавање колона обрасца биланса успеха било
би следеће:
■■ У колони 5 „Текућа година” исказују се подаци за
период од 1. јануара до дана који претходи отва-
рању поступка ликвидације.
■■ У колони 6 „Претходна година” исказују се пода-
ци из редовног годишњег извештаја за претходну
годину, односно кориговани подаци за тај изве-
штајни период – ако је било корекција.
Приликом попуњавања ванредних финансиј-
ских извештаја увек се попуњавају и подаци за те-
кућу и подаци за претходну пословну годину, осим
ако је у истој пословној години правно лице осно-
вано и над њим покренут поступак ликвидације.
Без обзира на то што исказивање података за прет-
ходну годину у почетном ликвидационом извешта-
ју нема никакав упоредни или аналитички значај,
а имајући у виду и да се исти доставља искључиво
у електронској форми, обвезници треба да поступе
у складу са правилом које је постављено у оквиру
посебног информационог система Агенције преко
којег се финансијски извештај доставља.
У пракси ће сигурно постојати и ситуације када
је поступак ликвидације започет почетком године,
односно у периоду 1. 1 – 31. 3, када обвезник мора
да достави редован годишњи финансијски изве-
штај за претходну годину, па се намеће питање да
ли друштво прво мора да достави редован годи-
54 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
шњи финансијски извештај за претходну годину,
па тек након тога ванредни финансијски извештај
због покретања поступка ликвидације.
Одредбама Закона о рачуноводству није про-
писано да је друштво дужно да достави редовни
финансијски извештај пре достављања ванредног
финансијског извештаја. Због наведеног могуће
је да друштво Агенцији прво достави ванредни
финансијски извештај због покретања поступ-
ка ликвидације, а након тога да достави редовни
финансијски извештај за претходну годину. При
томе, и тада у ванредном финансијском извештају
обвезник треба да искаже податке који се односе на
претходни извештајни период (у колони 6 образа-
ца биланс стања и биланс успеха), без обзира на то
што редовни финансијски извештај још није доста-
вљен за објављивање.
С обзиром на то да обвезник може да поднесе
редовни годишњи финансијски извештај и пре
истека коначног рока (и пре 31. 3), по нашем ми-
шљењу, обвезник прво треба да сачини и достави
те извештаје (јер су му подаци из њега потребни и
за сачињавање ванредног финансијског извештаја),
а затим да сачини и достави ванредни финансијски
извештај због покретања поступка ликвидације.
3.2  Ванредни финансијски извештај који
се саставља због окончања поступка
ликвидације
Ванредни финансијски извештај који се са-
ставља због окончања поступка ликвидације са-
ставља се на дан који претходи дану доношења
одлуке о окончању поступка ликвидације.
Наиме, чланом 543. став 1. Закона о привредним
друштвима прописано је да се ликвидација окон-
чава доношењем одлуке о окончању ликвидације.
На пример, одлука о окончању поступка ликви-
дације донета је 1. 12. 2022. године. Агенција је ре-
шење којим се усваја регистрациона пријава донела
15. 12. 2022. године. Правно лице дужно је да саста-
ви ванредни финансијски извештај који обухвата:
■■ биланс стања на 30. 11. 2022. године;
■■ биланс успеха за период од 1. 1. 2022. до 30. 11.
2022. године.
Ванредни финансијски извештај доставља се
Агенцији ради јавног објављивања најкасније до
29. јануара 2023. године (у року од 60 дана од дана
под којим се саставља ванредни финансијски из-
вештај).

Како потврђују случајеви из праксе, Агенција
прихвата ванредни финансијски извештај и уко-
лико је састављен са стањем на дан који претхо-
ди дану доношења решења о брисању друштва
из регистра.
Извештајни период за који се саставља финан-
сијски извештај почиње од 1. јануара, односно од
дана оснивања уколико се ради о новооснованом
друштву које је у истој години основано, започело
и окончало поступак ликвидације.
Дакле, извештајни период обвезника који
саставља ванредни финансијски извештај
због окончања поступка ликвидације, чија је
пословна година једнака календарској, тече од
1. јануара године у којој је окончан поступак
ликвидације до дана који претходи дану доно-
шења одлуке о окончању поступка ликвида-
ције, без обзира на то да ли је обвезник у току
исте календарске године састављао ванредни
финансијски извештај због отварања поступ-
ка ликвидације или није.
На пример, Агенција је решење којим се усваја
регистрациона пријава покретања поступка ли-
квидације донела 11. 3. 2022. године. Правно лице
дужно је да састави ванредни финансијски изве-
штај који обухвата:
■■ биланс стања на 10. 3. 2022. године;
■■ биланс успеха за период од 1. 1. 2022. до 10. 3.
2022. године.
Одлука о окончању поступка ликвидације до-
нета је 1. 12. 2022. године. Правно лице дужно је
да састави ванредни финансијски извештај који
обухвата:
■■ биланс стања на 30. 11. 2022. године;
■■ биланс успеха за период од 1. 1. 2022. до 30. 11.
2022. године.
Ванредни финансијски извештај, потписан ква-
лификованим електронским потписом законског
заступника (ликвидационог управника), уноси
се у посебан информациони систем Агенције, тј.
доставља се Агенцији у електронском облику. Об-
везник путем апликације за достављање финан-
сијских извештаја на интернет страници Агенције
креира захтев за подношење ванредног финан-
сијског извештаја на исти начин као што то чини
приликом предаје редовног годишњег извештаја.
У поменутом захтеву обавезно означава да се исти
односи на ванредни финансијски извештај – у од-
ЛИКВИДАЦИЈА
говарајућем пољу, након уноса матичног броја об-
везника.
У оквиру тог захтева правно лице обавезно по-
пуњава и поље „Величина обвезника” тако што из
падајуће листе одабере податак о величини (микро,
мало, средње или велико правно лице) који одгова-
ра верификованој величини из његовог редовног
годишњег финансијског извештаја за претходну
годину. Уколико ванредни финансијски извештај
подноси пре достављања редовног финансијског
извештаја за претходну годину, величину утврђује
самостално или уз помоћ калкулатора у систему.
Значи, обвезник се не разврстава на основу пода-
така који су исказани у ванредним финансијским
извештајима, већ уноси утврђену величину или
величину коју ће утврдити на основу редовних
финансијских извештаја за претходну пословну
годину.
У пољу „Основ за састављање ванредног финан-
сијског извештаја” обвезник из падајуће листе бира
„Окончање поступка ликвидације”.
Правна лица у ликвидацији састављају финан-
сијске извештаје на истим обрасцима као и у току
редовног пословања, независно од тога да ли је реч
о ванредним или редовним финансијским изве-
штајима, дакле у складу са Правилником о финан-
сијским извештајима.
Микро правна лица која за признавање, вред-
новање, презентацију и обелодањивање позиција у
финансијским извештајима примењују Правилник
за микро и друга правна лица, у обрасцима биланс
стања и биланс успеха исказују скраћени обим по-
датака само на позицијама које су означене слов-
ним ознакама и римским бројевима – и онда када
састављају ванредне финансијске извештаје.
Правна лица која примењују МСФИ, односно
МСФИ за МСП исказују податке на свим пози-
цијама означеним словним ознакама, римским и
арапским бројевима према садржини група рачуна
и рачуна по појединим позицијама (АОП) тог обра-
сца – и онда када састављају ванредне финансијске
извештаје.
У Правилнику о финансијским извештајима
нису прописана посебна правила за исказивање
података у ванредним финансијским извештајима,
тако да се примењују општа правила за исказива-
ње података у финансијским извештајима. У складу
са чланом 6. став 7. Правилника о финансијским
извештајима, при изради годишњег финансијског
извештаја, као и при настанку статусне промене,
отварања поступка редовне ликвидације или по-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 55
 ЛИКВИДАЦИЈА
ступка стечаја – под ознакама АОП 0001–0060 у
активи и АОП 0401–0457 у пасиви уносе се подаци
са одговарајућих група рачуна и рачуна означених
у колони 1 овог обрасца.
Попуњавање колона обрасца биланса стања је
следеће:
■■ У колони 5 „Текућа година” исказују се захтевани
подаци у појединачним позицијама активе и паси-
ве на дан који претходи дану окончања поступка
ликвидације.
■■ У колони 6 „Крајње стање” исказују се захтевани
подаци на последњи дан претходног извештајног
периода, тј. последње календарске године.
■■ Подаци у колони 7 „Почетно стање 1. 1. претходне
године” исказују се само у случају ретроспективне
примене промењене или нове рачуноводствене по-
литике или ретроспективног прерачунавања ставки
у финансијским извештајима, или када се рекласи-
фикују ставке у финансијским извештајима. Из-
весно је да таквих промена неће бити код већине
обвезника у ликвидацији, односно да ће у већини
случајева наведена колона остати непопуњена.
Осим тога, у билансу успеха под ознакама АОП
1001–1056 уносе се подаци са одговарајућих група
рачуна и рачуна означених у колони 1 тог обрасца.
Према члану 8. став 10. Правилника о финан-
сијским извештајима, у билансу успеха подаци се
са одговарајућих рачуна, означених у колони 1,
уносе тако што се у колону 6 (претходна година)
уносе подаци из обрачуна одговарајућег периода
претходне године, рекласификовани у складу са
структуром података за текући период, док се за
текућу годину у колону 5 подаци уносе са рачуна на
крају периода за који се обрачун саставља. Значи,
попуњавање колона обрасца биланс успеха било би
следеће:
■■ У колони 5 „Текућа година” исказују се подаци за
период од 1. јануара до дана који претходи дану
окончања поступка ликвидације.
■■ У колони 6 „Претходна година” исказују се пода-
ци из редовног годишњег извештаја за претходну
годину, односно кориговани подаци за тај изве-
штајни период – ако је било корекција.
Приликом попуњавања ванредних финансиј-
ских извештаја увек се попуњавају и подаци за
текућу и подаци за претходну пословну годину,
осим ако је у истој пословној години правно лице
основано и над њим покренут и окончан посту-
пак ликвидације. Без обзира на то што исказивање
података за претходну годину у почетном ликви-
дационом извештају нема никакав упоредни или
56 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
аналитички значај, а имајући у виду и да се исти
доставља искључиво у електронској форми, обве-
зници треба да поступе у складу са правилом које
је постављено у оквиру посебног информационог
система Агенције преко којег се финансијски изве-
штај доставља.
С обзиром на то да се ванредни финансиј-
ски извештај саставља са стањем на дан који
претходи дану окончања поступка ликвидаци-
је, односно дану доношења одлуке о окончању
ликвидације, неспорно је да у активи биланса
стања треба да буде исказана имовина која се
расподељује члановима друштва након окон-
чања поступка ликвидације. Да би друштво мо-
гло да оконча поступак ликвидације, предуслов
је да измири све обавезе према повериоцима,
тако да у пасиви биланса стања, по правилу, неће
имати исказане обавезе.
У пракси ће сигурно постојати и ситуације када
је поступак ликвидације окончан почетком године,
односно у периоду 1. 1 – 31. 3, када обвезник мора
да достави редован годишњи финансијски изве-
штај за претходну годину, па се намеће питање да
ли друштво прво мора да достави редован годи-
шњи финансијски извештај за претходну годину,
па тек након тога ванредни финансијски извештај
због окончања поступка ликвидације.
Одредбама Закона о рачуноводству није про-
писано да је друштво дужно да достави редовни
финансијски извештај пре достављања ванредног
финансијског извештаја. Због наведеног могуће
је да друштво Агенцији прво достави ванредни
финансијски извештај због окончања поступка
ликвидације, а након тога да достави редовни
финансијски извештај за претходну годину. При
томе, и тада у ванредном финансијском извештају
обвезник треба да искаже податке који се односе на
претходни извештајни период (у колони 6 образа-
ца биланс стања и биланс успеха), без обзира на то
што редовни финансијски извештај још није доста-
вљен за објављивање.
С обзиром на то да обвезник може да поднесе
редовни годишњи финансијски извештај и пре ис-
тека коначног рока (и пре 31. 3), по нашем мишље-
њу, обвезник прво треба да сачини и достави тај
извештај (јер су му подаци из њега потребни и за
сачињавање ванредног финансијског извештаја), а
затим да сачини и достави ванредни финансијски
извештај због окончања поступка ликвидације.

3.3  Редовни годишњи финансијски извештај
у случају када се ликвидација наставља у
наредној години
Уколико ликвидација није окончана у години у
којој је покренута, већ је пренета у наредну годину,
привредно друштво саставља и редовни годишњи
финансијски извештај са стањем на 31. децембар,
при чему приказује обједињено податке за цео из-
вештајни период (за период од 1. јануара до 31. де-
цембра).
Значи, извештајни период за који се саставља
редовни годишњи извештај је календарска го-
дина, без обзира на то да ли је друштво у току
исте пословне године састављало ванредни
финансијски извештај због отварања поступка
ликвидације или није (јер је поступак ликвида-
ције отворен у некој од претходних пословних
година).
На пример, правно лице чији је извештајни
период календарска година отворило је поступак
ликвидације 15. децембра 2021. године. Без обзира
на то што има обавезу да састави ванредни финан-
сијски извештај са стањем на 14. децембра 2021.
године, правно лице дужно је да поднесе редовни
финансијски извештај са стањем на 31. децембра
2021. године, при чему је извештајни период кален-
дарска година (1. јануар 2021 – 31. децембар 2021).
Дакле, у редовном билансу успеха исказују се
збирни подаци за целу календарску годину, и то
из ванредног биланса успеха сачињеног прили-
ком отварања поступка ликвидације (за период
од почетка године до дана који претходи дану
регистрације отварања поступка ликвидације)
и биланса успеха сачињеног за период од дана
регистрације отварања поступка ликвидације до
краја године. После утврђивања збирних пода-
така у том обрасцу врши се пребијање података
о пословном резултату који се исказује у нето
износу. Значи, биланс успеха треба саставити
за целу годину, као да се није ни састављао ван-
редни биланс успеха.
Редовни годишњи финансијски извештај до-
ставља се за објаву до 31. 3. наредне године.
У складу са чланом 29. Закона о рачуноводству
обухват редовног годишњег финансијског изве-
штаја зависи од разврставања правног лица. Вели-
ка и средња правна лица, правна лица која имају
ЛИКВИДАЦИЈА
обавезу састављања консолидованих годишњих
финансијских извештаја (матична правна лица) и
јавна друштва састављају комплетан сет финансиј-
ских извештаја:
1) биланс стања,
2) биланс успеха,
3) извештај о осталом резултату,
4) извештај о променама на капиталу,
5) извештај о токовима готовине и
6) напомене уз финансијске извештаје.
Мала и микро правна лица састављају:
1) биланс стања,
2) биланс успеха и
3) напомене уз финансијске извештаје.
Уколико је неко од наведених правних лица ма-
тично лице (има обавезу састављања консолидова-
них финансијских извештаја) или се ради о јавном
друштву, без обзира на величину утврђену развр-
ставањем, састављају комплетан сет финансијских
извештаја.
У складу са чланом 45. Закона, правна лица и
предузетници који имају обавезу ревизије фи-
нансијских извештаја у складу са законом којим
се уређује ревизија дужни су да, уз редовне и кон-
солидоване годишње финансијске извештаје, Аген-
цији доставе и:
1) одлуку о усвајању редовног, односно консолидо-
ваног годишњег финансијског извештаја;
2) годишњи извештај о пословању, односно консо-
лидовани годишњи извештај о пословању у складу
са тим законом;
3) ревизорски извештај, који је састављен у скла-
ду са законом којим се уређује ревизија, уз који
се прилажу финансијски извештаји који су били
предмет ревизије;
4) кориговане редовне годишње финансијске из-
вештаје, односно кориговане консолидоване фи-
нансијске извештаје, усвојене од стране надлежног
органа, ако садрже корекције у односу на доста-
вљене финансијске извештаје.
Друштво у ком је донета одлука о покретању
ликвидације и извесно је обустављање пословања,
односно престанак друштва, приликом саставља-
ња финансијских извештаја ту чињеницу обело-
дањује у напоменама уз финансијске извештаје,
као и информацију о промењеном основу за вред-
новање позиција и специфичне рачуноводствене
политике које су одабране и примењене на значајне
пословне догађаје и промене. У пракси је могућа
ситуација да обвезник донесе одлуку о окончању
поступка ликвидације непосредно пред крај кален-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 57
 ЛИКВИДАЦИЈА
дарске године, али да решење Агенције о брисању
друштва из регистра буде донето почетком наредне
календарске године.
Без обзира на то што се ванредни финансијски
извештај који се саставља због окончања поступка
ликвидације саставља на дан који претходи дану
доношења одлуке о окончању поступка ликвида-
ције, Министарство финансија у Мишљењу бр.
401-00-160/2016-16 од 28. 1. 2016. године заузело је
став да је друштво које није поднело захтев за бри-
сање из Регистра привредних субјеката пре 31. 12.
дужно да састави редовни финансијски извештај са
стањем на 31. децембра, а да ванредни финансијски
извештај састави закључно са даном који претходи
дану брисања друштва из Регистра Агенције (на-
редне године).
Како би се избегли неспоразуми, а с обзиром на
то да наведено питање није регулисано Законом о
рачуноводству, свакако је препоручљиво да дру-
штво регистрацију брисања у Агенцији изврши
пре краја календарске године – ако је у тој години
донело одлуку о окончању поступка ликвидације,
односно да се благовремено поднесу пријаве бриса-
ња, нпр. већ средином децембра – како би решење
о брисању било донето до краја децембра текуће
године.

3.4  Табеларни приказ периода и рокова за подношење финансијских извештаја у поступку

ликвидације

Основ и врста финансијског извештаја Биланс стања Биланс успеха Рок за предају

Отварање поступка ликвидације – на дан који претходи дану
ванредни отварања поступка ликвидације
(регистрације одлуке
о отварању поступка
ликвидације)
од 1. јануара до датума који 60 дана од дана у односу
претходи датуму отварања поступка на дан под којим се
ликвидације (регистрације саставља
одлуке о отварању поступка
ликвидације)

Окончање поступка ликвидације
(независно од тога да ли је поступак
ликвидације отворен у истој или
претходној години) – ванредни
на дан који претходи дану
окончања поступка ликвидације
(доношења одлуке о окончању
поступка ликвидације)
од 1. јануара до датума који
претходи датуму окончања
поступка ликвидације (доношења
одлуке о окончању поступка
ликвидације)

Када се поступак ликвидације на 31. децембар од 1. јануара до 31. децембра до краја марта наредне
наставља у наредној пословној године
години – на крају године –
редовни

4  Законска ревизија друштва у Законом о ревизији нису прописани изузеци

ликвидацији за редовне финансијске извештаје друштва у ли-
квидацији, тако да су они обвезници ревизије ако
Чланом 26. Закона о ревизији прописано је да испуњавају неки од наведених критеријума.
је законска ревизија обавезна за редовне годишње
финансијске извештаје: За ванредне финансијске извештаје није про-
■■ великих и средњих правних лица разврстаних у писана обавеза ревизије.
складу са законом којим се уређује рачуноводство; ПС
■■ јавних друштава у складу са законом којим се
уређује тржиште капитала, независно од њихове
величине; и
■■ свих правних лица, односно предузетника чији 3
укупан приход остварен у претходној пословној
ДЕЦЕНИЈЕ

години прелази 4.400.000 евра у динарској против-

вредности.

58 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Др Маријана Жиравац Младеновић, главни и одговорни уредник часописа „Пословни саветник”
Порески биланси и пореске пријаве друштва
у ликвидацији
1  Порески биланс
У складу са чланом 34. став 1. Закона о поре-
зу на добит правних лица („Сл. гласник РС” бр.
25/2001… 118/2021 – даље: ЗПДПЛ) добит обвезни-
ка у поступку ликвидације опорезује се у складу са
тим законом.
Дакле, друштва у ликвидацији утврђују по-
рез на добит суштински на исти начин на који
тај порез утврђују остали обвезници пореза на
добит. Другим речима, обвезници у ликвидацији
приликом утврђивања опорезиве добити полазе
од пословне добити утврђене у билансу успеха,
коју даље коригују у пореском билансу у складу
са општим правилима прописаним одредбама
ЗПДПЛ.
Ипак, такав порески третман друштава у ликви-
дацији примењује се на све ликвидационе поступке
који су покренути почев од 26. 12. 2014. године. Она
друштва која су отпочела поступак ликвидације
пре 26. 12. 2014. године, а из неког разлога још увек
га нису окончала, утврђују порез на добит као по-
зитивну разлику имовине са краја и са почетка пе-
риода за који се подноси пореска пријава и порески
биланс, с тим што ти поступци неће бити предмет
разматрања у наставку текста. То значи да обвезник
у ликвидацији приликом састављања пореског би-
ланса и подношења пореске пријаве:
■■ врши усклађивања расхода и прихода (нпр. по
основу отписа потраживања, обезвређења имови-
не, амортизације и др.);
■■ утврђује пореске капиталне добитке и губитке;
■■ има право да опорезиву добит умањи за износ
губитака из ранијих пореских периода;
■■ има право да користи капиталне губитке из ра-
нијих година за умањење капиталних добитака ис-
казаних у пореском билансу;
■■ има право да користи право на порески кредит
за умањење обрачунатог пореза;
■■ има обавезе по основу трансферних цена итд.
При томе, с обзиром на то да у току поступка
ликвидације обвезник врши продају (уновчење)
ЛИКВИДАЦИЈА
различитих видова имовине (залихе материјала,
робе, опреме и сл.), а та продаја неретко се реали-
зује по вредностима које су ниже од набавних вред-
ности, односно неотписане вредности различитих
облика имовине друштва, потребно је истаћи да су
расходи исказани по тим основама порески при-
знати у складу са општим правилима.
Из Мишљења Министарства финансија бр.
430-00-280/2017-04 од 14. 7. 2017. године: „Сход-
но наведеном, расход који обвезник евидентира у
својим пословним књигама по основу продаје робе
(која се, у конкретном случају, налази у поступку
царинског складиштења) по вредности нижој од
њене набавне вредности (из разлога нпр. губљења
квалитативних својстава, пада цена и др.), признаје
се у пореском билансу, у складу са чланом 7. став
1. Закона.”
1.1  Обрачун пореске амортизације, односно
амортизације која се признаје у пореске
сврхе
Када друштво рекласификује сталну имови-
ну на сталну имовину која се држи ради прода-
је, престаје да спроводи обрачун амортизације.
Наиме, према одредбама параграфа 25 МСФИ 5,
правно лице не амортизује сталну имовину док
је она класификована као имовина која се држи
за продају.
С друге стране, стална средства која нису ре-
класификована на сталну имовину која се држи
ради продаје предмет су амортизовања све док не
престану услови за признавање средства, када об-
рачун амортизације престаје. Расход амортизације
за пореске сврхе признаје се у складу са чл. 10. и 10б
ЗПДПЛ, и то за стална средства чији је век трајања
дужи од једне године и која се, сагласно прописима
којима се уређује рачуноводство и МРС, односно
МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама
обвезника признају као стална средства.
У складу са чланом 10. ЗПДПЛ, амортизација
за пореске сврхе за стална средства која су стечена
пре 1. јануара 2019. године и разврстана у I амор-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 59
 ЛИКВИДАЦИЈА
тизациону групу утврђује се сразмерно времену
од када је започет обрачун амортизације до краја
пореског периода, док се за средства која су развр-
стана од II до V групе обрачунава на обрасцу ОА за
целокупан порески период.
Чланом 4а став 6. Правилника о начину раз-
врставања сталних средстава по групама и на-
чину утврђивања амортизације за пореске сврхе
(„Сл. гласник РС” бр. 116/2004, 99/2010, 104/2018 и
8/2019) прописано је да се, у случају када је, услед
покретања, закључења или обуставе поступка ли-
квидације, порески период краћи од календарске
године, амортизација за стална средства разврста-
на у групе од II до V утврђује сразмерно броју дана
пореског периода за који се подносе пореска при-
јава и порески биланс. С друге стране, чланом 10б
ЗПДПЛ прописано је опште правило да се за сва
материјална стална средства која су стечена почев
од 1. јануара 2019. године (од I до V групе) амор-
тизација за пореске сврхе обрачунава сразмерно
времену од када је започет обрачун амортизације
до краја пореског периода, док се за нематеријална
стална средстава признају као расход у износу об-
рачунате рачуноводствене амортизације. У складу
са чланом 3. Правилника о амортизацији сталних
средстава која се признаје за пореске сврхе („Сл.
гласник РС” бр. 93/2019 – даље: Правилник о поре-
ској амортизацији), обрачун пореске амортизаци-
је започиње и престаје истовремено са обрачуном
рачуноводствене амортизације. Значи, у почет-
ном ликвидационом пореском билансу пореска
амортизација ће бити утврђена у складу са општим
правилима, чак и за она основна средства која су
у почетном ликвидационом билансу стања рекла-
сификована на средства која се држе ради продаје
(група рачуна 14) јер су испуњени услови за ту ре-
класификацију. Тачније:
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у групе од II до V, која су стечена закључно
са 31. 12. 2018. године, обрачунава се на обрасцу
ОА за период од 1. 1. до дана који претходи дану
отварања ликвидације.
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у I групу, која су стечена закључно са 31. 12.
2018. године, признаје се применом стопе од 2,5%
на набавну вредност, пропорционалном методом,
и то од 1. 1. до дана који претходи дану отварања
ликвидације.
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у I групу, односно у групе од II до V, за сред-
ства стечена након 1. 1. 2019. године обрачунава се
60 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
за период од 1. јануара до дана који претходи дану
отварања ликвидације, применом пропорционал-
не методе на набавну вредност, у складу са чланом
10б став 4. ЗПДПЛ. Уколико је тако обрачуната
вредност нижа од рачуноводствене амортизације,
износ пореске амортизације је износ који се при-
знаје у пореске сврхе у почетном ликвидационом
пореском билансу. И обрнуто, уколико је рачуно-
водствена амортизација нижа од пореске, у пореске
сврхе у почетном ликвидационом пореском билан-
су признаје се рачуноводствена амортизација.
■■ Пореска амортизација нематеријалних средста-
ва стечених након 1. 1. 2019. године признаје се као
расход у износу рачуноводствене амортизације, у
складу са чланом 10б став 8. ЗПДПЛ.
Уколико ликвидација није окончана у истој годи-
ни када је и започета, него се наставља у наредној
години, при чему основна средства још увек нису
продата (отуђена) до тог 31. 12, и даље ће се обрачу-
навати пореска амортизација за одређена средства
(без обзира на то шта се дешава у том периоду са ра-
чуноводственом амортизацијом), док ће код неких
средстава амортизација која се признаје у пореске
сврхе бити једнака нули. При томе, о обрачуну поре-
ске амортизације има смисла говорити само у вези
са имовином која је и даље призната као основно
средство (а не као залиха) и није отуђена у периоду
од отварања ликвидације до 31. 12. Тачније:
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у групе од II до V, која су стечена закључно
са 31. 12. 2018. године, обрачунава се на обрасцу ОА
за период од дана отварања ликвидације до 31. 12.
Без обзира на то што ће, након обезвређења и сво-
ђења вредности основног средства на његову утр-
живу вредност (која је у највећем броју случајева
једнака резидуалној вредности), последица у већи-
ни случајева бити да је рачуноводствена аморти-
зација за време трајања ликвидације једнака нули
(набавна вредност - резидуална вредност = 0, што
значи да је основица за обрачун амортизације нула,
па је самим тим и трошак амортизације у периоду
трајања ликвидације нула), основно средство још
увек је, као такво, признато у пословним књигама
обвезника, односно није отуђено, па самим тим за
наведену групу средстава нема основа са престанак
обрачунавања пореске амортизације.
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у I групу, која су стечена закључно са 31. 12.
2018. године, признаје се применом стопе од 2,5%
на набавну вредност, пропорционалном методом,
и то од дана отварања ликвидације до 31. 12.

■■ Пореска амортизација за основна средства сте-
чена након 1. 1. 2019. године обрачунава се за пе-
риод од дана отварања ликвидације, применом
пропорционалне методе на набавну вредност, па
до 31. 12. Међутим, с обзиром на то да је рачуно-
водствена амортизација наведених средстава јед-
нака нула, нема ни расхода амортизације који се
признаје у пореске сврхе (јер је рачуноводствена
амортизација нижа од пореске).
Приликом сачињавања пореског биланса
услед окончања ликвидације средства су отуђена
односно продата (уновчена), што значи:
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у I групу, која су стечена закључно са 31.
ЛИКВИДАЦИЈА
12. 2018. године, признаје се применом стопе од
2,5% на набавну вредност, пропорционалном ме-
тодом, и то од дана отварања ликвидације (или од
1. 1. уколико је ликвидација започета у претход-
ној, а окончана у текућој години) до дана отуђења
средства.
■■ Пореска амортизација за основна средства раз-
врстана у групе од II до V, која су стечена закључно
са 31. 12. 2018. године, једнака је нули. Наиме, у по-
реском периоду када је средство отуђено у колону 4
ОА обрасца уноси се неотписана пореска вредност
средства, чиме је неотписана вредност у колони
5 ОА обрасца једнака нули, а самим тим и износ
амортизације у колони 7 ОА обрасца.

Неотписана Неотписана вредност на

Број Почетни Прибављена средства која се Отуђена средства Стопа Амортизација
вредност крају године
групе салдо групе стављају у употребу током године (%)
(2 + 3 - 4) (5 x 6) (5 - 7)
1 2 3 4 5 6 7 8
II 1.312.200 1.312.200 0 10% 0 0

■■ Пореска амортизација за основна средства стече- опреме (у рачуноводственим евиденцијама), одно-

на након 1. 1. 2019. године обрачунава се за период сно свођење на ликвидациону вредност, подаци о
од дана отварања ликвидације (или од 1. 1. уколи- средству били су следећи:
ко је ликвидација започета у претходној, а оконча- Ред.
на у текућој години), применом пропорционалне Опис Износ
бр.
методе на набавну вредност, па до дана престан- Датум набавке 3. 1. 2019.
ка обрачунавања рачуноводствене амортизације. 1. Набавна вредност 1.000.000
Међутим, с обзиром на то да је рачуноводствена 2. Рачуноводствена ам. ст. 20%
амортизација тих средстава једнака нула, нема ни 3. Пореска ам. ст. 15%
расхода амортизације који се признаје у пореске Датум почетног ликвидационог
пореског биланса 10. 11. 2021.
сврхе (јер је рачуноводствена амортизација нижа
4. Рачуноводствена амортизација у 2019.
од пореске). Када је реч о сталним средствима која години (ред. бр. 1 × ред бр. 2 / 365 × 362) 198.356
су стечена почев од 1. јануара 2019. године, која 5. Рачуноводствена амортизација у 2020.
обвезник у току ликвидације отуђи или уништи, години (ред. бр. 1 × ред. бр. 2 / 365 × 344) 200.000
треба да примени правило прописано чланом 3. 6. Рачуноводствена амортизација у
периоду од 1. 1. до 10. 11. 2021.
став 7. новог Правилника о пореској амортизацији, (ред. бр. 1 x ред. бр. 2 / 365 x 313 171.507
према којем се врши признавање износа позитивне 7. Рачуноводствена неотписана вредност
разлике између неотписане пореске и неотписане на дан 10. 11. 2021. пре свођења на
рачуноводствене вредности, умањеног за расход ликвидациону вредност 430.137
8. Пореска амортизација у 2019. години
обезвређења који се признаје у истом пореском (ред. бр. 1 × ред бр. 3 / 365 × 362) 148.767
периоду, у складу са Законом. 9. Пореска амортизација у 2020. години
(ред. бр. 1 × ред. бр. 3 /365 × 344) 150.000
Пример: Обрачун пореске амортизације за 10. Пореска амортизација у периоду од 1.
време ликвидације за средство стечено након 1. до 10. 11. 2021.
(ред. бр. 1 x ред. бр. 3 / 365 x 313) 128.630
1. 1. 2019. године
11. Пореска неотписана вредност на дан 10. 11.
Дана 11. 11. 2021. године регистрована је одлука 2021. године 572.603
о отварању поступка ликвидације над друштвом А.
Друштво поседује опрему набављену 3. 1. 2019. Приликом сачињавања пореског биланса за
године, која ће бити предмет продаје у поступку ли- период 1. 1 – 10. 11. 2021. године у пореске сврхе
квидације. Пре него што је извршило обезвређење признаје се износ амортизације од 128.630 динара.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 61

 ЛИКВИДАЦИЈА
С обзиром на то да ликвидација није окончана
до краја 2021. године, друштво А сачињава поре-
ски биланс за период 11. 11 – 31. 12. 2021. године. У
том периоду опрема још увек није продата. У том
пореском билансу расходи амортизације – рачуно-
водствене (на ред. бр. 20 ПБ 1) и пореске (на ред.
бр. 21 ПБ 1) једнаки су нула. Наиме, услед обезвре-
ђења односно свођења на ликвидациону вредност,
набавна вредност опреме једнака је њеној резиду-
алној вредности и износи 300.000 динара. То значи
да је основица за обрачун рачуноводствене амор-
тизације једнака нули, па је самим тим и расход
амортизације нула. С обзиром на то да се у пореске
сврхе признаје нижи износ од два износа – рачуно-
водствене и пореске амортизације, у пореске сврхе
признаје се износ рачуноводствене амортизације,
која износи нула динара. При томе, расход по осно-
ву обезвређења у износу од 130.137 динара (430.137
- 300.000) није порески признат расход у датом по-
реском билансу и уноси се на ред. бр. 34 ПБ 1.
Друштво је 10. фебруара 2022. године продало
опрему. У коначном пореском ликвидационом би-
Ред.
Опис
бр.
1. Рачуноводствена амортизација
2. Пореска амортизација
3. Неотписана пореска вредност на 10. 2. 2022.
4. Неотписана рачуноводствена вредност на 10. 2. 2022.
5. Расход обезвређења који се признаје у пореском билансу
у 2022.
6. Позитивна разлика између неотписане пореске и
неотписане рачуноводствене вредности, умањене за
расход обезвређења који се признаје у 2022.
Дакле, у коначном пореском ликвидационом
билансу који се сачињава у 2022. години, у којој је
окончан поступак ликвидације, по датом основу
биће приказан:
■■ на ред. бр. 21 – износ од 105.479 динара и
■■ на ред. бр 35 – износ од 130.137 динара.
1.2  Расходи по основу обезвређења
У складу са чланом 22в ЗПДПЛ, на терет рас-
хода у пореском билансу не признају се расходи
настали по основу обезвређења имовине, који се
утврђују као разлика између нето садашње вред-
ности имовине, утврђене у складу са МРС, односно
МСФИ, и њене процењене надокнадиве вредно-
сти, али се признају у пореском периоду у ком је та
имовина отуђена односно употребљена, односно
у ком је настало оштећење имовине услед више
62 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
лансу, који се саставља на дан окончања поступка
ликвидације, по том основу на ред. бр. 21 ПБ 1 биће
признат износ од 105.479, као износ исказан под
ред. бр. 2 ПОА обрасца. Наиме, у складу са чланом
3. став 7. новог Правилника о пореској амортиза-
цији, у случају када је у пореском периоду стално
средство отуђено односно уништено, као расход у
том пореском периоду признаје се износ позитив-
не разлике између неотписане пореске и неотпи-
сане рачуноводствене вредности тог средства, која
се утврђује у пореском периоду у ком је дошло до
престанка обрачуна амортизације, при чему се тако
утврђена разлика умањује за расход обезвређења
који се признаје у истом пореском периоду у складу
са Законом. Ставом 8. члана 3. новог Правилни-
ка о пореској амортизацији даље је прецизирано
да се неотписана пореска вредност из става 7.
поменутог члана утврђује тако што се набавна
вредност, увећана за накнадна улагања, умањи
за износ пореске амортизације.
Применом наведених одредаба друштво је извр-
шило следећи обрачун:
2019. 2020. 1. 1 – 10. 11. 2021. 11. 11 – 31. 12. 2021. 2022.
198.356 200.000 171.507 0 0
148.767 150.000 128.630 20.548 16.438
535.616
300.000
-130.137
105.479
силе. Значи, расходи по основу свођења вредности
имовине на вредност очекиваног уновчења, који
представљају обезвређење те имовине, не призна-
ју се у пореске сврхе у почетном ликвидационом
пореском билансу (јер имовина у том периоду није
била и отуђена, него само обезвређена), а податак
о износу обезвређења приказује се на редном бро-
ју 34 обрасца ПБ 1. У супротном, ако је приликом
процене вредности очекиваног уновчења дошло
до евидентирања прихода по основу усклађивања
вредности, тај приход улази у пореске приходе и по
датом основу нема корекција у обрасцу ПБ 1.
Уколико у току трајања поступка ликвидације
дође до отуђења, односно продаје имовине која
је претходно обезвређена, раније непризнати
расход по том основу признаје се у пореске сврхе
приликом састављања завршног ликвидационог

пореског биланса и исказује се на ред. бр. 35 об-
расца ПБ-1.
С друге стране, у вези са имовином која до окон-
чања поступка ликвидације није отуђена, него ће
бити предмет преноса оснивачима друштва по
основу расподеле ликвидационог остатка, намеће
се питање да ли се и у том случају ради о отуђе-
њу имовине или раније исказани расход по осно-
ву обезвређења остаје трајно непризнат у пореске
сврхе. По нашем мишљењу, ако би се утврдило да
је у конкретном случају пренос имовине у оквиру
расподеле ликвидационог остатка извршен власни-
ку на дан окончања поступка ликвидације (када
настаје и обавеза плаћања пореза по одбитку на
дивиденду уколико је власник физичко лице или
нерезидентно правно лице), с обзиром на то да је то
последњи дан пореског периода за који се саставља
завршни ликвидациони порески биланс, такав пре-
нос може да се сматра отуђењем у смислу члана 22в
ЗПДПЛ, односно може да се сматра да су испуњени
услови да се податак по основу раније непризнатог
расхода обезвређења призна за пореске сврхе и да
се основица пореза на добит умањи на ред. бр. 35
обрасца ПБ-1.
Када обвезник у ликвидацији више не очекује
будуће економске користи од коришћења односно
отуђења имовине, престаје са њеним признавањем
у пословним књигама, односно врши тзв. расхо-
довање имовине. Ефекти престанка признавања
односно расходовања средстава, евидентирани у
билансу успеха обвезника у ликвидацији у скла-
ду са рачуноводственим правилима, најчешће су
признати у истом периоду – у складу са чланом 7.
ЗПДПЛ.
1.3  Исправка вредности и отпис
потраживања
Пореско признавање расхода који су у почет-
ном ликвидационом билансу успеха исказани по
основу исправке и отписа потраживања врши се у
складу са општим правилима, прописаним чланом
16. ЗПДПЛ. Значи, уколико је извршена исправка
вредности потраживања, расход по том основу
биће порески признат расход у складу са чланом
16. став 7. ЗПДПЛ, ако је од рока за њихову напла-
ту, односно реализацију до краја пореског периода
прошло најмање 60 дана. С друге стране, уколико
је извршен отпис потраживања, расход исказан по
том основу биће порески признат уколико обве-
зник поседује доказ о утужењу, дакле у складу са
општим условима из члана 16. ЗПДПЛ.
ЛИКВИДАЦИЈА
За сва потраживања која до окончања поступка
ликвидације нису наплаћена, а предмет су отписа,
расходи се не признају за пореске сврхе уколико
нису испуњени услови из члана 16. ЗПДПЛ. То
правило примењује се и у случају када обвезник
у ликвидацији до окончања поступка ликвидаци-
је не „наплати” потраживања која има по основу
више плаћених пореза, односно не оствари право
на повраћај више или погрешно плаћеног пореза у
складу с одредбама ЗПППА, као и право на повра-
ћај више плаћеног ПДВ-а у складу с одредбама За-
кона о ПДВ-у, нити ће то право остваривати након
окончања ликвидације у специфичном поступку,
прописаном у члану 543. став 7. Закона о привред-
ним друштвима. Наведено се примењује и у случају
отписа потраживања од државних органа по осно-
ву рефундације накнада зарада које се рефундирају,
за које је извесно да их Фонд неће рефундирати.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 011-
00-84/2021-04 од 16. 3. 2021. године:
„Према подацима из предметног захтева и
нашем разумевању истог, предметно привредно
друштво се определило да прво изврши исплату
радницима за боловање преко 30 дана и породиљ-
ско боловање, а да након тога поднесе захтев за ре-
фундацију од Фонда за здравство. С обзиром на то
да Фонд за здравство није извршио рефундацију
(услед протока рока од 3 године), у пословним књи-
гама овог привредног друштва остало је незатво-
рено потраживање (на одговарајућем рачуну 225
– Потраживања за накнаде зарада које се рефунди-
рају), које оно има од Фонда за здравство.
Уколико је извесно (према подацима из пред-
метног захтева то јесте конкретан случај) да пред-
метном привредном друштву неће бити извршена
рефундација накнада зарада за боловање преко 30
дана и породиљско боловање од стране Фонда за
здравство, поменуто потраживање је постало не-
наплативо и ово привредно друштво је у обавези да
наведено потраживање отпише на терет расхода у
својим пословним књигама.
Имајући у виду да је обвезник, сагласно на-
веденом мишљењу, у обавези да потраживање
(евидентирано на одговарајућем рачуну 225 – По-
траживања за накнаде зарада које се рефундирају)
отпише на терет расхода, сматрамо да се расход по
основу отписа предметног потраживања признаје у
пореском билансу обвезника уколико су испуњени
услови из члана 16. став 1. Закона.”
Уколико је обвезник у ликвидацији извршио
исправку вредности неког потраживања прили-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 63
 ЛИКВИДАЦИЈА
ком отварања поступка ликвидације, па је расход
који је настао по том основу био признат расход
у почетном ликвидационом пореском билансу, а
то потраживање није ни наплаћено ни утужено,
односно нису испуњени ни други прописани усло-
ви из члана 16. ЗПДПЛ до краја ликвидације, па се
потраживање отписује, приликом састављања за-
вршног ликвидационог пореског биланса за износ
директног отписа увећава се опорезива добит на
ред. бр. 41 обрасца ПБ-1. С друге стране, ако је у
току поступка ликвидације извршена наплата ра-
није исправљеног потраживања, по основу којег је
расход био порески признат у пореском периоду
у којем је извршена исправка вредности, приход у
завршном ликвидационом билансу успеха увећава
рачуноводствену и опорезиву добит, па се по том
основу не исказују подаци у завршном ликвидаци-
оном пореском билансу (приход улази у опорезиву
добит преко ред. бр. 1 обрасца ПБ-1). Осим тога,
уколико је обвезник у ликвидацији извршио отпис
или исправку вредности потраживања, па расход
настао по том основу није био признат расход у по-
четном ликвидационом пореском билансу, а у току
поступка ликвидације извршио је наплату тих по-
траживања и признао приход у билансу успеха – за
тај износ смањује се опорезива добит (преко ред.
бр. 45 обрасца ПБ-1) у коначном ликвидационом
пореском билансу.
1.4  Укидање дугорочних резервисања
Приходи од укинутих дугорочних резервисања,
изузев за резервисања по основу гарантног рока,
обнављање природних богатстава и задржане ка-
уције и депозита, не повећавају исказану добит у
пореском билансу, односно коригују се на редном
броју 48 обрасца ПБ 1.
За укинута резервисања по основу гарантног
рока, обнављање природних богатстава и задржа-
не кауције и депозита не врше се корекције у поре-
ском билансу, односно тај приход улази у пореске
приходе.
1.5  Евидентирање обавеза које претходно
нису биле исказане у пословним књигама и
укидање обавеза које нису пријављене
Уколико повериоци у току поступка ликвидаци-
је у прописаном року пријаве своја потраживања
која претходно нису евидентирана у пословним
књигама обвезника у ликвидацији, при чему је
реч о потраживањима са тзв. листе признатих
потраживања од стране ликвидационог управни-
64 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ка, у складу са чланом 536. Закона о привредним
друштвима – друштво у ликвидацији евидентира
обавезу.
Уколико је, у складу са рачуноводственим пра-
вилима, по том основу у пословним књигама еви-
дентиран расход услед исправке рачуноводствене
грешке из ранијих периода, он се за пореске свр-
хе признаје (без корекције у пореском билансу) у
складу са општим правилима – под условом да је
документован, односно да је настао у сврху оба-
вљања делатности обвезника. На пример, расход по
основу закупа у претходном периоду признаје се у
целости, док се расходи по основу репрезентације
признају до 0,5% од укупних прихода обвезника.
1.6  Обрачун капиталних добитака
Продаја капиталне имовине (дефинисана чла-
ном 27. ЗПДПЛ) – некретнине, удели итд. – у току
поступка ликвидације подлеже утврђивању капи-
талног добитка/губитка у складу са општим прави-
лима за обрачун капиталних добитака и губитака.
По том основу обвезник у ликвидацији исказује
податке на прописаним позицијама у пореском
билансу.
Пример: Капитални добитак утврђен приликом
продаје непокретности у току ликвидације
Обвезник у ликвидацији продао је некретнину
за 7.700.000 динара, што је за 700.000 динара више
од књиговодствене (ликвидационе) вредности на
дан почетног ликвидационог биланса. При томе,
на дан који претходи покретању поступка ликви-
дације (када је сачињаван почетни ликвидациони
биланс) извршено је обезвређење ове непокретно-
сти у износу од 600.000 динара.
С обзиром на то да се биланс успеха који се са-
чињава услед окончања поступка ликвидације са-
ставља за период од 1. 1. па до дана који претходи
дану окончања поступка ликвидације (доношења
одлуке о окончању поступка ликвидације), укида
се (у износу од 600.000 динара) обезвређење које
је извршено у почетном ликвидационом билансу,
што значи да се признаје добитак од продаје непо-
кретности у висини од 100.000 динара.
WWW.PROPISI.NET

Капитални добитак настао је услед продаје не-
покретности, а утврђен је на следећи начин:
Ред. бр. Опис
1. Набавна цена непокретности
2. Датум стицања
3. Датум отуђења
4. Број дана обрачуна пореске амортизације
5. Пореска амортизација обрачуната у
складу са чланом 10. Закона
(ред. бр. 1 x 2,5% / 365 x 3.678)
6. Продајна цена непокретности
7. Набавна цена у смислу члана 29. став 1.
Закона (ред. бр. 1 - ред. бр. 5)
8. Капитални добитак (ред. бр. 6 - ред. бр. 7)
Исказивање продаје непокретности у пореском
билансу (занемарене су све остале трансакције):
Ред. бр.
пореског Опис
биланса
1. Добитак пословне године (укидање
обезвређења у износу од 600.000 и
добитак од продаје 100.000 динара)
4. Добици од продаје капиталне имовине
35. Расходи настали по основу
обезвређења имовине који нису били
признати у пореском периоду у којем
су утврђени, али је у пореском периоду
за који се подноси порески биланс та
имовина отуђена
59. или 60. Добитак или губитак (ред. бр. 1 – 4- 35)
63. Капитални добици
69. Пореска основица
Порез на добит
По основу преноса непокретности и других
облика капиталне имовине власнику у оквиру
расподеле ликвидационог остатка, по окончању
поступка ликвидације не утврђују се капитални
добици.
1.7  Право коришћења пореских губитака
из ранијих периода, пренетих капиталних
добитака и пореских подстицаја
Приликом састављања почетног ликвидаци-
оног пореског биланса могу да се унесу подаци о
губицима из пореског биланса из претходних поре-
ских периода, у складу са општим правилима (која
се примењују и приликом састављања редовног
пореског биланса). Осим тога, губитак у пореском
билансу који је утврђен у почетном ликвидацио-
ном пореском билансу може да се користи у на-
ЛИКВИДАЦИЈА
редним пореским билансима, што је потврђено и
Мишљењем Министарства финансија бр. 430-00-
43/2017-04 од 14. 3. 2017. године: „Према томе, када
Износ
је обвезник у пореском билансу, који је поднео за
10.000.000
период 1. јануар – 30. мај 2016. године, на одгова-
10. 10. 2012.
рајућој позицији исказао губитак, тако исказан гу-
5. 11. 2022.
битак обвезник може преносити на рачун добити
3.678
из будућих обрачунских периода. С тим у вези,
уколико је у пореском билансу, који је поднео за
2.519.178 период 31. мај – 31. децембар 2016. године, обве-
7.700.000 зник утврдио добит, тако утврђена добит може се
умањити за износ губитка из претходног обрачун-
7.480.822 ског периода (конкретно, из периода 1. јануар – 30.
219.178 мај 2016. године).”
Када је реч о капиталним добицима, приликом
састављања почетног ликвидационог пореског
биланса могу да се пребијају капитални добици и
губици, као што могу и да се уносе подаци о пре-
Коначни
ликв. порески нетим капиталним губицима из пореског биланса
биланс из претходних пореских периода, у складу са оп-
штим правилима (која се примењују и приликом
700.000
састављања редовног пореског биланса). Ако се и
после пребијања капиталних добитака и губитка из
100.000
члана 30. став 3. ЗПДПЛ искаже капитални губи-
так у почетном ликвидационом пореском билансу,
допуштено је његово пребијање на рачун будућих
капиталних добитака у наредних пет година (нпр.
600.000 у завршном ликвидационом пореском билансу или
0 у пореском билансу који се саставља на последњи
219.178 дан пословне године – када се ликвидација преноси
219.178 у наредну годину).
32.877 Осим тога, по нашем мишљењу, обвезник у ли-
квидацији може да користи право на пореске под-
стицаје на начин прописан ЗПДПЛ. На пример,
обвезник има право на умањење пореза на добит за
износ неискоришћеног пореског кредита по основу
улагања у основна средства, у складу са раније ва-
жећим чл. 48. и 48а ЗПДПЛ. С тим у вези, с обзиром
на то да се порески кредит по основу извршеног
улагања у основна средства (члан 48. Закона) по-
следњи пут утврђивао у 2013. години, неискори-
шћени порески кредити по том основу могу да се
користе најдуже закључно са 2023. годином. Уз то,
порески кредит по основу извршеног улагања у
основна средства у производне делатности (члан
48а Закона) последњи пут се утврђивао у 2012.
години. У складу са тим неискоришћени порески
кредит може да се пренесе на рачун пореза на добит
најдуже закључно са 2022. годином.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 65
 ЛИКВИДАЦИЈА
2  Пореска пријава
Ако је поступак ликвидације покренут и окончан
у истој пословној години, обвезник подноси два по-
реска биланса и пореске пријаве – приликом покре-
тања и приликом окончања поступка ликвидације.
Назив Рок Рок се рачуна од
Пореска пријава и порески 60 дана дана који претходи
биланс услед отварања поступка датуму регистрације
ликвидације одлуке о ликвидацији
Пореска пријава и порески биланс 180 дана од 31. 12.
ако се ликвидација наставља у
наредној години
Пореска пријава и порески 60 дана датума доношења одлуке Саставља се за период од дана регистрације отварања
биланс услед окончања поступка о окончању ликвидације ликвидације до дана окончања ликвидације, ако је
ликвидације
Ликвидација друштва према члану 526. За-
кона о привредним друштвима почиње на дан
регистрације одлуке о ликвидацији и објављи-
вањем огласа о покретању ликвидације, па се по-
четни ликвидациони порески биланс саставља
са стањем на дан који претходи дану регистра-
ције.
Обвезник у поступку ликвидације подноси по-
реску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од
дана покретања поступка ликвидације са стањем
на дан који претходи дану покретања ликвидације.
Значи, Пореској управи се електронским путем, а
у наведеном року достављају порески биланс и по-
реска пријава за период од 1. јануара до дана који
претходи дану отварања ликвидације. Порески би-
ланс се саставља у складу са општим правилима из
ЗПДПЛ, усклађивањем добити исказане у почет-
ном ликвидационом билансу успеха.
У пореској пријави која се подноси услед отва-
рања ликвидације:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
66 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Ако се поступак ликвидације наставља у наред-
ној пословној години, обвезник утврђује порез на
добит подношењем наведених образаца и на крају
пословне године у којој је покренут поступак ли-
квидације, односно на крају сваке пословне године
до окончања поступка ликвидације.
Напомена:
За период од 1. 1. до дана који претходи дану регистрације
отварања ликвидације
Састављају се у случају када ликвидација није окончана у
истој години у којој је започета.
Саставља се за период од дана регистрације отварања
ликвидације до 31. 12.
ликвидација започета и окончана у истој години.
У случају да није била окончана у истој години, него је
настављена у следећој години, саставља се за период
од 1. 1. до дана окончања ликвидације.
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 41 – за
отварање поступка ликвидације;
■■ у поље 1.2 „Порески период” уносе се 1. јануар
и дан који претходи дану покретања ликвидације.
У део 5. обрасца ПДП уносе се пореска осно-
вица, пореска стопа и износ обрачунатог пореза
(поља 5.1, 5.2 и 5.3). С обзиром на то да обвезник
који подноси пореску пријаву и порески биланс
на основу покретања ликвидације има право на
пореске подстицаје у складу са ЗПДПЛ, приликом
састављања пореске пријаве уносе се и подаци у
поља 5.4.1–5.4.7.
Такође, обвезник попуњава и део 8а обрасца
ПДП (Отварање ликвидације). Обвезници у
ликвидацији у току трајања ликвидације нису
дужни да плаћају аконтације пореза на добит у
складу са чланом 67. став 1. ЗПДПЛ. Дакле, при-
ликом попуњавања обрасца ПДП обвезници
у ликвидацији не попуњавају део 6 (Подаци од
значаја за утврђивање висине аконтације).
Пореска пријава која се сачињава услед отва-
рања поступка ликвидације подноси се у року од
60 дана од дана који претходи датуму регистра-
ције одлуке о ликвидацију у Агенцији.
У случају да ликвидација није окончана до краја
године у којој је покренута, обвезник је дужан да
поднесе пореску пријаву и порески биланс за пе-
риод од покретања ликвидације до 31. 12. текуће

године. Ту пореску пријаву и порески биланс об-
везник подноси у року од 180 дана од дана истека
периода за који се утврђује порез.
И приликом утврђивања пореза на добит за
период од дана покретања ликвидације до 31. 12.
текуће године обвезник примењује општа правила
из ЗПДПЛ.
Када се поступак ликвидације не оконча у ис-
тој години у којој је и започет, већ се наставља у
наредној години, из угла Закона о рачуновод-
ству, обвезник саставља редовни годишњи фи-
нансијски извештај на крају пословне године у
току које је покренуо поступак ликвидације – то
чини за целу пословну годину (од 1. јануара до
31. децембра за обвезнике којима је пословна го-
дина календарска година). С друге стране, обаве-
зу за порез на добит поменути обвезник утврђује
у складу са пореским правилима на основу по-
реског периода од датума отварања поступка
ликвидације до последњег дана те пословне
године (до 31. децембра за обвезнике којима је
пословна година календарска година). То значи
да он мора да састави и додатни биланс успеха за
период од датума отварања поступка ликвида-
ције до 31. 12. како би могао да састави порески
биланс и поднесе пореску пријаву. Наравно, тај
биланс успеха не подноси се на јавно објављива-
ње по прописима о рачуноводству нити се под-
носи пореском органу уз пореску пријаву.
У пореској пријави која се подноси на 31. 12, у
случају када ликвидација није окончана до краја
године у којој је започета, него се поступак ликви-
дације преноси у наредну годину:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 43 – за на-
стављање поступка ликвидације у наредном поре-
ском периоду;
■■ у поље 1.2 „Порески период” уносе се датум по-
кретања ликвидације и 31. 12. текуће године.
ЛИКВИДАЦИЈА
Према члану 543. Закона о привредним дру-
штвима, поступак ликвидације окончава се до-
ношењем одлуке о окончању ликвидације, тако
да се за завршни ликвидациони порески биланс
саставља са стањем на дан доношења одлуке о
окончању ликвидације.
У случају да се ликвидација оконча у наредној
години у односу на годину у којој је отпочета, под-
носе се пореска пријава и порески биланс за период
од 1. јануара те наредне године до дана окончања
ликвидације. У пореску пријаву у том случају:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 42 – за
окончање, односно обуставу поступка ликвидације;
■■ у поље 1.2 „Порески период” уноси се 1. 1. до
дана окончања ликвидације.
Између осталог, попуњава се и део 8Б обрасца
ПДП (Окончање ликвидације).
Уколико је поступак ликвидације окончан у току
исте године у којој је покренут, следећу пореску
пријаву и порески биланс обвезник подноси након
окончања ликвидације, и то у року од 60 дана од
окончања ликвидације са стањем на дан окончања
ликвидације. Дакле, у датом случају обвезник под-
носи пореску пријаву и (завршни) порески биланс
за период од дана отварања до дана окончања ли-
квидације. У пореској пријави која се подноси на
основу окончања ликвидације:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 42 – за
окончање, односно обуставу поступка ликвидације;
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 67
 ЛИКВИДАЦИЈА
■■ у поље 1.2 „Порески период” уносе се датум по-
кретања ликвидације и датум окончања ликвида-
ције.
Између осталог, попуњава се и део 8Б обрасца
ПДП (Окончање ликвидације).
2.1  Попуњавање дела 8 пореске пријаве
Када се подноси пореска пријава на обрасцу
ПДП у току пореског периода, са ознаком врсте
пријаве (3) под редним бројем 1.1, као и ознаком
основа подношења под редним бројем 1.1а:
■■ 41 – за отварање поступка ликвидације, или
■■ 43 – за настављање поступка ликвидације у на-
редном пореском периоду,
тада се у оквиру обрасца ПДП отварају и поља за
унос податка у делу 8А Отварање ликвидације, у
која се уносе одговарајући подаци на редним бро-
јевима:
■■ 8.1 – број решења, донетог од стране органа
надлежног за вођење регистра, којим је усвојена
регистрациона пријава покретања поступка ли-
квидације;
■■ 8.2 – датум отварања поступка ликвидације,
односно датум решења, донетог од стране органа
надлежног за вођење регистра, којим је усвојена
регистрациона пријава покретања поступка ли-
квидације;
■■ 8.3 – име и презиме ликвидационог управника
из решења, донетог од стране органа надлежног за
вођење регистра, којим је усвојена регистрациона
пријава покретања поступка ликвидације.
Када се подноси пореска пријава на обрасцу
ПДП у току пореског периода, са ознаком врсте
пријаве (3) под редним бројем 1.1, као и ознаком
основа подношења под редним бројем 1.1а: 42 – за
окончање, односно обуставу поступка ликви-
дације, тада се у оквиру обрасца ПДП отварају и
поља за унос података у деловима 8А Отварање
ликвидације и 8Б Окончање и обустава ликвидаци-
је, у која се уносе одговарајући подаци на редним
бројевима:
■■ 8.1 – број решења;
■■ 8.2 – датум отварања поступка ликвидације;
■■ 8.3 – име и презиме ликвидационог управника;
■■ 8.4 – датум окончања, односно обуставе поступ-
ка ликвидације – датум доношења одлуке о окон-
чању, односно обустави поступка ликвидације
надлежног органа обвезника;
■■ 8.5 – број одлуке о окончању, односно обуста-
ви поступка ликвидације надлежног органа об-
везника.
68 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
2.2  Пореска пријава услед обустављања
ликвидације
У складу са чланом 538. Закона о привредним
друштвима, у току ликвидације одлуком скупшти-
не д. о. о. може да се обустави ликвидација и настави
са пословањем. Одлуку о обустављању ликвидаци-
је доноси скупштина друштва двотрећинском ве-
ћином од укупног броја гласова свих чланова, с тим
што може да се предвиди и мањи број гласова, али
не мањи од просте већине од укупног броја гласова
(члан 211. ст. 2. тачка 3) Закона).
Одлука о обустави ликвидације може да се до-
несе само у случају да друштво:
■■ намирило је у потпуности све повериоце, неза-
висно од тога да ли су им потраживања оспорена
или призната;
■■ није отказало уговор о раду било ком запосле-
ном по основу ликвидације;
■■ није отпочело са исплатама члановима друштва.
Саставни део одлуке о обустави ликвидације
јесте именовање законског заступника друштва и
изјава ликвидационог управника да су сви повери-
оци намирени у потпуности и да друштво није от-
почело са исплатама члановима. Ако друштво има
више ликвидационих управника, они ову изјаву
дају заједнички.
Одлука о обустави ликвидације региструје се у
складу са законом о регистрацији. Уз регистраци-
ону пријаву обуставе поступка ликвидације при-
лажу се и:
■■ одлука скупштине о обустави ликвидације,
■■ доказ о уплати накнаде за регистрацију промене
података.
У случају обуставе ликвидације, потраживања
поверилаца који нису пријавили своја потражива-
ња и поверилаца чија су потраживања оспорена, а
нису у предвиђеном року покренули поступак пред
надлежним судом, неће се сматрати преклудира-
ним у смислу Закона.
Ставом 5. члана 64. ЗПДПЛ прописано је да се,
у случају обуставе поступка ликвидације у току
године, сходно примењују правила о обуставља-
њу стечајног поступка услед продаје стечајног
дужника из ставова 3. и 4. поменутог члана Зако-
на, који гласе:
„Обвезник – стечајни дужник над којим је у
току године обустављен стечајни поступак услед
продаје стечајног дужника као правног лица, ду-
жан је да поднесе пореску пријаву у року од 15
дана од правоснажности решења о обустави сте-
чајног поступка.

У пореској пријави из става 3. овог члана обве-
зник даје процену прихода, расхода и добити за
порески период који започиње наредним даном у
односу на дан правоснажности решења о обустави
стечајног поступка. У пореској пријави обвезник
обрачунава и месечни износ аконтације пореза
на добит.”
Према томе, обвезник над којим је обуста-
вљен поступак ликвидације по том основу под-
носи:
1. пореску пријаву и порески биланс за период
до дана правоснажности решења о обустави
поступка ликвидације,
2. аконтациону пореску пријаву у којој исказује
процењену добит и износ месечних аконтација,
3. коначну пореску пријаву и порески биланс за
период од првог наредног дана од дана обуставе
ликвидације до краја календарске године (одно-
сно до краја пореског периода).
У пореској пријави која се подноси на дан обу-
стављања ликвидације:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 42 – за
окончање, односно обуставу поступка ликвида-
ције;
■■ у поље 1.2 „Порески период” уносе се датум
покретања ликвидације (или 1. 1. текуће године
уколико је ликвидација започета у претходном пе-
риоду) и дан обуставе ликвидације.
Под редним бројевима 8.4. и 8.5 обрасца ПДП
уноси се датум доношења одлуке о обустави ликви-
3
ДЕЦЕНИЈЕ
ЛИКВИДАЦИЈА
дације, односно број одлуке о обустави ликвида-
ције.
У аконтационој пореској пријави обвезник даје
процену прихода, расхода и добити за порески пе-
риод који започиње од наредног дана у односу на
дан правоснажности одлуке о обустави поступка
ликвидације. У пореској пријави обвезник обрачу-
нава и месечни износ аконтације пореза на добит.
Дакле, иако предузеће након обуставе поступка
ликвидације задржава правни континуитет, неоп-
ходно је да поднесе аконтациону пореску пријаву
како би плаћало месечне аконтације пореза у пе-
риоду од обуставе ликвидације до 31. 12.
У аконтационој пореској пријави која се подно-
си на дан који следи након дана обустављања ли-
квидације:
■■ у поље 1.1 „Врста пријаве” ПДП обрасца уноси се
ознака 3 – за пријаву која се подноси за утврђива-
ње коначне обавезе у току пореског периода у слу-
чају престанка обављања делатности, укључујући и
статусну промену која има за последицу престанак
обављања делатности, поступка ликвидације, по-
ступка стечаја, као и промене пореског периода на
основу решења надлежног пореског органа донетог
по претходној сагласности министра финансија,
односно гувернера Народне банке Србије;
■■ у поље 1.1.а „Основ” уноси се ознака 44 – за
утврђивање месечне аконтације за порески период
након обуставе поступка ликвидације;
■■ у поље 1.2 „Порески период” уноси се дан који
следи након датума обуставе ликвидације и 31. 12.
За годину у којој је обустављен поступак ликви-
дације обвезник подноси пореску пријаву и поре-
ски биланс за период од дана који следи након дана
када је обустављен ликвидациони поступак до кра-
ја календарске године (односно до краја пореског
периода). За тај период опорезива добит утврђује се
применом општих правила, тј. усклађивањем у по-
реском билансу добити исказане у билансу успеха.
Пореску пријаву и порески биланс и у том случају
обвезник подноси у року од 180 дана од завршетка
пореског периода.
ПС
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 69
 ЛИКВИДАЦИЈА
Редакција
Опорезивање ПДВ-ом у ликвидацији и
брисање обвезника из евиденције ПДВ-а
Закон о порезу на додату вредност („Сл. гла-
сник РС” бр. 84/2004… и 153/2020 – даље: Закон о
ПДВ-у) не прописује посебна правила за обвезнике
у ликвидацији, што значи да обвезник ПДВ-а који
започне поступак ликвидације примењује си-
стемска правила у смислу обрачунавања ПДВ-а,
остваривања права на одбитак претходног поре-
за, подношења пореске пријаве и друго, као и у
току редовног пословања.
Код обвезника у ликвидацији не постоји могућ-
ност за смањење обавезе за ПДВ по основу нена-
плаћеног потраживања само зато што је друштво у
поступку ликвидације, односно што ће бити бри-
сано из регистра. Општа (системска) правила при-
мењују се и у вези са брисањем обвезника ПДВ-а из
система ПДВ-а, што значи да:
■■ обвезник може да се брише из система ПДВ-а у
било којем тренутку у току ликвидације у складу
са чланом 38а став 1. Закона о ПДВ-у, којим је про-
писано да обвезник ПДВ-а који је у претходних 12
месеци остварио укупан промет добара и услуга
мањи од 8 милиона динара може да се брише из
система ПДВ-а;
■■ ако се обвезник не избрише из система ПДВ-а у
току поступка ликвидације, биће у обавези да се по
сили закона избрише најкасније у року од 15 дана
пре подношења захтева за брисање из регистра.
1  Промена назива обвезника у
ликвидацији – обавештење
С обзиром на то да услед отварања поступка
ликвидације долази до промене назива обвезни-
ка (према члану 22. став 5. Закона о привредним
друштвима, уз пословно име привредног дру-
штва у поступку ликвидације додаје се ознака „у
ликвидацији”), а у исто време, у складу са чланом
29. ЗПППА, податке који су предмет регистрације
Пореској управи доставља Агенција, намеће се пи-
тање да ли обвезник у ликвидацији треба да обаве-
штава Пореску управу о промени назива или ће то
бити извршено по аутоматизму.
У складу са чланом 37. став 1. тачка 5) Закона о
ПДВ-у, обвезник је дужан да доставља обавештења
70 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
пореском органу у складу са тим законом. Чланом
51а став 1. Закона о ПДВ-у прописано је да је об-
везник дужан да писмено обавести надлежни по-
рески орган о изменама података из евиденционе
пријаве који су од значаја за обрачунавање и пла-
ћање ПДВ-а најкасније у року од пет дана од дана
настанка измене. С друге стране, према члану 208.
став 1. Правилника о порезу на додату вредност
(„Сл. гласник РС” бр. 37/2021, 64/2021 и 127/2021
– даље: Правилник о ПДВ-у), ако се након подно-
шења евиденционе пријаве промене подаци иска-
зани у евиденционој пријави који су од значаја за
опорезивање, обвезник ПДВ-а обавештава Поре-
ску управу о насталим променама у електронском
облику, преко портала Пореске управе. Подаци-
ма од значаја за опорезивање сматрају се, између
осталог, подаци о идентификацији подносиоца
евиденционе пријаве. Међутим, неки од иденти-
фикационих података (као што је пословно име)
аутоматски се мењају у ПДВ регистру, па обвезник
није ни у могућности да у електронском облику
обавести Пореску управу о тој промени.
Очигледно је да су одредбе Закона о ПДВ-у и
Правилника о ПДВ-у неусклађене, али како би се
избегли неспоразуми са пореским органом, препо-
ручљиво је да обвезник ПДВ-а у року од пет дана од
дана настанка измене писаним путем обавести на-
длежни порески орган о промени пословног имена,
без обзира на то што је апсурдно да се обавештава
о променама за које су подаци већ измењени по ау-
томатизму.
2  Продаја и пренос имовине у току
ликвидације
У поступку ликвидације врши се уновчење
имовине друштва како би се обезбедила средства
неопходна за намирење поверилаца. На посту-
пак продаје појединачне имовине, из угла ПДВ-а,
примењују се иста правила као и на редовно по-
словање. При томе ваља нагласити да у поступку
уновчења имовине неретко долази и до ситуација
да је остварена продајна вредност добара нижа од
набавне вредности истих. У вези са тим напоми-

њемо да основицу за ПДВ за промет добара који
се врши уз накнаду чини износ накнаде (у новцу,
стварима или услугама) коју обвезник ПДВ-а – ис-
поручилац добара прима или треба да прими за
испоручена добра од примаоца добара или трећег
лица, у коју није урачунат ПДВ, у складу са чланом
17. став 1. Закона о ПДВ-у.
Дакле, Законом о ПДВ-у није предвиђен
другачији начин одређивања основице за об-
рачунавање ПДВ-а у случају промета добара за
који обвезник ПДВ-а прима или треба да прими
накнаду у износу нижем од износа набавне вред-
ности предметних добара, што је у неколико на-
врата потврђено и кроз мишљења Министарства
финансија (бр. 011-00-599/2014-04 од 12. 1. 2015.
године, бр. 011-00-01131/2016-04 од 6. 12. 2016. и
бр. 011-00-144/2020-04 од 3. 3. 2020).
2.1  Продаја и пренос објеката и опреме за
вршење делатности
Чланом 32. Закона о ПДВ-у прописано је да је
обвезник који је остварио право на одбитак прет-
ходног пореза по основу набавке опреме и објеката
за вршење делатности, као и улагања у сопстве-
не или туђе објекте, осим улагања која се односе
на редовно одржавање објеката (даље: улагања у
објекте), дужан да изврши исправку одбитка прет-
ходног пореза ако престане да испуњава услове за
остваривање наведеног права, и то у року краћем
од пет година од момента прве употребе за опрему,
десет година од момента прве употребе за објекте,
односно десет година од момента завршетка ула-
гања у објекте.
Чланом 153. Правилника о ПДВ-у прецизирано
је шта се сматра опремом и објектима за вршење
делатности, као и улагањима у објекте:
■■ Опремом за вршење делатности, у смислу Зако-
на, сматра се добро појединачне вредности најмање
500.000 динара, без ПДВ-а, које има карактер опре-
ме, чији је век употребе дужи од једне године, а ко-
ристи се или ће се користити за вршење делатности.
■■ Објектима за вршење делатности, у смислу За-
кона, сматрају се објекти из члана 25. став 2. тачка
3) Закона, као и економски дељиве целине у оквиру
тих објеката, који се користе или ће се користити за
вршење делатности.
■■ Улагањем у објекте, у смислу Закона, сматрају се
улагања у сопствене или туђе објекте који се кори-
сте или ће се користити за обављање делатности,
ЛИКВИДАЦИЈА
што подразумева извођење, односно финансирање
грађевинских, занатских и других радова у циљу
побољшања услова коришћења објекта у току ек-
сплоатације (замена крова, увођење, односно заме-
на инсталација и др.), осим улагања која се односе
на редовно одржавање објеката. Улагањима која се
односе на редовно одржавање објеката сматрају се
улагања која подразумевају извођење, односно фи-
нансирање радова који се предузимају ради спреча-
вања оштећења која настају употребом објекта или
ради отклањања тих оштећења, а састоје се од пре-
гледа, поправки и предузимања превентивних и за-
штитних мера (поправка крова, кречење, фарбање,
замена облога, замена санитарија, радијатора и сл.).
У случају промета опреме и објеката за вр-
шење делатности који је предмет опорезивања
ПДВ-ом, пре истека рока од 5 односно 10 година
од стицања преносилац није у обавези да врши
исправку одбитка претходног пореза (који је ко-
ристио приликом њихове набавке) у складу са
чланом 32. став 3. тачка 1) Закона о ПДВ-у.
Када је реч о објектима за вршење делатности
које обвезник намерава да прода у току поступка
ликвидације и за које је користио право на одби-
так претходног пореза, а од момента прве употре-
бе није прошло десет година, обвезник неће имати
обавезу исправке одбитка претходног пореза
у моменту доношења одлуке о продаји објекта.
С обзиром на то да промет објеката може да буде
ослобођен ПДВ-а без права на одбитак претходног
пореза или може да буде опорезив ПДВ-ом, тек када
те околности буду извесне, обвезник ће утврђивати
да ли постоји обавеза исправке одбитка претходног
пореза. Конкретно, обвезник у ликвидацији који
је приликом набавке опреме користио претходни
ПДВ, а у поступку ликвидације ту опрему продаје
у земљи уз обрачун ПДВ-а или продаје у иностран-
ство (уз примену пореског ослобођења из члана 24.
Закона о ПДВ-у), не врши исправку одбитка прет-
ходног пореза и у случају када је до продаје дошло у
року краћем од 5 година од набавке. При томе се на-
ведено примењује без обзира на то по којој је цени
извршена продаја опреме (по цени нижој, једнакој
или вишој од набавне цене).
Поред тога, обвезник у ликвидацији који при-
ликом набавке објекта за вршење делатности ко-
ристи претходни ПДВ, а у поступку ликвидације
тај објекат продаје уз уговарање обрачуна ПДВ-а,
не врши исправку одбитка претходног пореза и у
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 71
 ЛИКВИДАЦИЈА
случају када је до продаје дошло у року краћем од 10
година од набавке. Свакако да за уговарање обра-
чуна ПДВ-а приликом другог или сваког наредног
промета непокретности морају да буду испуњени
следећи услови:
■■ да се промет врши између обвезника ПДВ-а;
■■ да је уговором на основу ког се врши пренос пра-
ва располагања предвиђено да се предметни про-
мет опорезује ПДВ-ом;
■■ да обвезник ПДВ-а – стицалац објекта, односно
економски дељиве целине у оквиру објекта има
право да обрачунати ПДВ одбије као претходни
порез у потпуности (ако ће предметно добро ко-
ристити за промет са правом на одбитак претход-
ног пореза, тј. за промет који је опорезив ПДВ-ом,
промет за који је прописано пореско ослобођење са
правом на одбитак претходног пореза или за про-
мет који се сматра извршеним у иностранству, ако
би за тај промет постојало право на одбитак прет-
ходног пореза да је извршен у Републици Србији).
Одредбом члана 10. став 2. тачка 2) Закона о
ПДВ-у прописано је да је, изузетно од става 1. тач-
ка 1) тог члана, порески дужник прималац добара,
Назив Датум стицања Датум продаје
Пословни простор А 1. 10. 2013. 15.5.2022
Пословни простор Б 4. 5. 2011. 1.6.2022
Пословни простор В 12. 8. 2019. 10.6.2022
С обзиром на то да је пословни простор А про-
дат физичком лицу које није обвезник ПДВ-а, а
ради се о другом преносу непокретности, промет је
ослобођен ПДВ-а по члану 25. став 2. тачка 3) Зако-
на о ПДВ-у. Претпоставка је да је приликом набавке
пословног простора А обвезник користио претход-
ни ПДВ у висини од 800.000 динара. У тренутку
продаје (15. 5. 2022. године), односно у пореском
периоду мај 2022. године обвезник у ликвидацији
врши исправку одбитка претходног пореза за тај
пословни простор:
Пословни простор А
Опис
Коришћени ПДВ
Датум стицања опреме
Датум продаје
Рачунање периода
Период у ком су били испуњени услови (број дана)
Рок од 10 година у данима
Период „разлике” (број дана)
Износ исправљеног одбитка претходног пореза
72 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
обвезник ПДВ-а, за промет грађевинских објеката
и економски дељивих целина у оквиру тих објеката,
укључујући и власничке уделе на тим добрима, из-
вршен од стране другог обвезника ПДВ-а, у случају
када је уговором на основу ког се врши промет до-
бара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати
ПДВ у складу са поменутим законом.
С друге стране, обвезник у ликвидацији који
је приликом набавке објекта за вршење делат-
ности користио претходни ПДВ, а у поступку
ликвидације тај објекат продаје без обрачуна
ПДВ-а (у складу са чланом 25. став 2. тачка 3)
Закона о ПДВ-у), у обавези је да изврши исправ-
ку одбитка претходног пореза у случају када је
до продаје дошло у року краћем од 10 година од
набавке.
Пример: Продаја објекта за време ликвидације
Обвезник у ликвидацији има 3 пословна просто-
ра при чијој је набавци користио претходни ПДВ, с
тим што је сва три продао у току ликвидације:
Исправка одбитка
Купац Број година
претходног ПДВ-а
Физичко лице ДА 8,62
Физичко лице НЕ 11,08
Правно лице – обвезник ПДВ-а НЕ 2,83
По основу продаје пословног простора Б об-
везник у ликвидацији није у обавези да изврши
исправку одбитка претходног пореза, без обзира на
то што је промет објекта извршен физичком лицу
које није обвезник ПДВ-а и без обзира на то што се
ради о промету који је ослобођен ПДВ-а у складу са
чланом 25. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у. Разлог
за непостојање обавезе вршења исправке одбитка
претходног пореза јесте тај да је од набавке објекта
до продаје истог прошло више од 10 година.
По основу продаје пословног простора В обве-
зник у ликвидацији уговорио је обрачун ПДВ-а са
Износ
купцем – правним лицем, обвезником ПДВ-а, јер
800.000
су испуњени услови за уговарање обрачуна ПДВ-а.
1. 10. 2013.
С обзиром на то да се у конкретном случају ради о
15. 5. 2022. промету који је предмет обрачуна ПДВ-а (без обзи-
ра на то ко је порески дужник), у складу са чланом
Број дана 32. став 3. тачка 1) Закона о ПДВ-у не постоји оба-
3.148 веза вршења исправке одбитка претходног пореза.
3.652
504 Исправку одбитка претходног пореза обве-
110.405
зник исказује у пољу 8е.4 обрасца ПОПДВ. У

поље 8е.4 – Исправка одбитка – смањење прет-
ходног пореза, осим по основу измене основи-
це за промет добара и услуга, уноси се податак
о износу за који је смањен одбитак претходног
пореза по било ком основу у складу са Законом
о ПДВ-у. Податак у том пољу треба исказивати
са предзнаком „минус”. У случајевима када се
врши исправка/смањење претходног пореза,
суштина је у томе да у пореској пријави треба
умањити износ у пољу 108 обрасца ПППДВ, што
се сада постиже исказивањем негативног износа
у пољу 8е.4 обрасца ПОПДВ. Ако износ претход-
ног пореза у конкретном пореском периоду није
довољан да би се извршило његово смањење, за
разлику се повећава обавеза за ПДВ по општој
стопи, с тим што ће се такав ефекат постићи
аутоматски. Наиме, износ за који не може да се
умањи претходни порез, што значи да треба по-
већати обавезу за ПДВ, аутоматски се исказује у
пољу 5.3 обрасца ПОПДВ.
2.2  Пренос целокупне или дела имовине
Уколико су испуњени услови, прописани За-
коном о ПДВ-у, а прецизирани Правилником о
ПДВ-у, обвезник у ликвидацији може да врши и
пренос целокупне или дела имовине.
Опште правило из члана 3. Закона о ПДВ-у
налаже да је предмет опорезивања ПДВ-ом свака
испорука добара и пружање услуга које порески об-
везник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру
обављања делатности. Међутим, Законом о ПДВ-у
прописан је изузетак од тог општег правила. Наи-
ме, чланом 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у про-
писано је да се сматра да промет добара и услуга
у смислу тог закона НИЈЕ извршен приликом
преноса целокупне или дела имовине, са или без
накнаде, или као улог, ако је стицалац порески
обвезник или тим преносом постане порески об-
везник и ако продужи да обавља исту делатност.
Услови за остваривање наведеног пореског изузећа
прописани су у глави IV Пренос целокупне или дела
имовине Правилника о ПДВ-у.
У складу са чланом 12. Правилника о ПДВ-у
пренос целокупне имовине у вези са којим се, у
смислу члана 6. став 1. тачка 1) Закона, сматра да
промет добара и услуга није извршен јесте пренос
целокупне имовине приликом:
1) статусне промене привредног друштва у складу
са законом којим се уређују привредна друштва;
ЛИКВИДАЦИЈА
2) наставка обављања делатности предузетника у
форми привредног друштва, у складу са законом
којим се уређују привредна друштва;
3) продаје, улагања, односно бестеретног давања;
4) наслеђивања.
Чланом 13. Правилника о ПДВ-у даље је про-
писано да пренос дела имовине у вези са којим се,
у смислу члана 6. став 1. тачка 1) Закона, сматра да
промет добара и услуга није извршен јесте пренос
дела имовине као пословне целине приликом:
1) статусне промене привредног друштва у складу
са законом којим се уређују привредна друштва;
2) продаје, улагања, односно бестеретног давања;
3) наслеђивања.
Пословном целином, у смислу става 1. датог
члана, сматра се целина чијим се преносом стица-
оцу омогућава самостално обављање делатности
коју је обављао преносилац.
Дакле, да би пренос имовине био изузет од оба-
везе обрачуна ПДВ-а, потребно је да се кумулатив-
но испуне следећа два односно три услова:
1. да је друштво стицалац порески обвезник или
преносом предметне имовине постаје обвезник
ПДВ-а;
2. да стицалац продужи да обавља исту делатност
коју је том имовином обављало друштво преноси-
лац;
3. да је на друштво стицаоца пренета имовина која
представља пословну целину којом се омогућава
самостално обављање делатности стицаоца дела
имовине (тај услов односи се на ситуацију када је
предмет преноса део имовине).
Под 1: Чланом 6. став 3. Закона о ПДВ-у пропи-
сано је да друштво стицалац ступа на место пре-
носиоца.
Под 2: Друштво стицалац суштински мора да
настави да обавља исту делатност коју је обављало
друштво преносилац.
На остваривање датог услова није од утицаја
чињеница коју је делатност као претежну друштво
стицалац регистровало у прописаном регистру, већ
је довољно да то друштво фактички обавља исту
делатност коју је обављало друштво преносилац.
Под 3: Пренета имовина представља пословну
целину којом се омогућава самостално обављање
делатности стицаоца.
Наиме, потребно је:
■■ да предмет преноса буде имовина која предста-
вља пословну целину (на пример: фабрика, машине
за производњу и сл.);
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 73
 ЛИКВИДАЦИЈА
■■ да та пословна целина омогућава самостално
обављање делатности стицаоца.
Дакле, наведени услов не би био остварен када
би се преносила само одређена имовинска права
која по својој суштини не представљају послов-
ну целину која омогућава самостално обављање
делатности стицаоца. Напомињемо да од 1. 7.
2021. године, од када је у примени Правилник о
ПДВ-у, није више потребно да буде испуњен ра-
није прописани услов: да је преносом дела имо-
вине у моменту преноса онемогућено друштву
преносиоцу да обавља предметну делатност.
Преносилац је у обавези да изда рачун за извр-
шени промет (пренос целокупне или дела имовине)
у складу са чланом 164. став 2. тачка 1) Правилника
о ПДВ-у. Чланом 174. Правилника о ПДВ-у додат-
но је прецизирано издавање рачуна у том случају.
Обвезник ПДВ-а који врши пренос целокупне или
дела имовине у вези са којим се, у смислу члана 6.
став 1. тачка 1) Закона, сматра да промет добара и
услуга није извршен, издаје рачун у којем не иска-
зује податке из члана 42. став 4. т. 6)–8) и 10) Закона
(дакле, не исказује се износ основице, пореска сто-
па која се примењује, износ ПДВ-а који је обрачунат
на основицу и напомена да се за промет добара и
услуга примењује систем наплате), већ наводи по-
датак о износу накнаде за тај пренос ако се пре-
нос врши уз накнаду.
У складу са чланом 174. став 2. Правилника
о ПДВ-у саставни део рачуна је спецификација
добара и услуга који чине имовину, односно део
имовине чији се пренос врши. Спецификација на-
рочито садржи податке о:
1) врсти и називу добара, односно опису услуга,
укључујући и опрему и објекте, односно улагања у
објекте за вршење делатности;
2) основици и износу ПДВ-а за промет добара и
услуга који би био опорезив ПДВ-ом, односно
вредности добара и услуга за промет за који не би
постојала обавеза обрачунавања ПДВ-а у случају
да није извршен пренос из члана 6. став 1. тачка 1)
Закона;
3) моменту прве употребе опреме и објеката, одно-
сно улагања у објекте за вршење делатности и друге
податке од значаја за исправку, односно накнадно
стицање права на одбитак претходног пореза за
опрему и објекте, односно улагања у објекте за вр-
шење делатности.
74 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Достављање података о основици и износу
ПДВ-а за промет који би био опорезив ПДВ-ом ва-
жно је за стицаоца имовине – у случају евентуалног
настанка обавезе обрачуна и плаћања ПДВ-а због
престанка обављања делатности стицаоца, услед
чега се губи право на коришћење пореског изузећа
из члана 6. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у. Доста-
вљање података о опреми и објектима за вршење
делатности обавезно је ако се у оквиру преноса
имовине или дела имовине у смислу члана 6. став
1. тачка 1) Закона о ПДВ-у врши и:
■■ пренос опреме (чија је појединачна вредност у
време набавке била најмање 500.000 динара без
ПДВ-а),
■■ пренос објеката за вршење делатности и
■■ улагање у објекте за које је при набавци преноси-
лац користио право на одбитак претходног пореза
у потпуности или сразмерно.
Сврха достављања наведених података је да
стицалац спроведе исправку одбитка претходног
пореза уколико таква обавеза настане, односно
уколико стицалац престане да испуњава услове за
коришћење претходног пореза по основу набавке
опреме и објеката (те услове друштво претходник
испуњавало је када је набављало опрему и објекте).
У случају преноса опреме и објеката за врше-
ње делатности у складу са чланом 6. став 1. тачка
1) Закона о ПДВ-у, преносилац није у обавези
да врши исправку одбитка претходног пореза,
који је користио као одбитни приликом набавке
опреме и објеката за вршење делатности. Наиме,
у складу са чланом 32. став 3. тачка 3) Закона о
ПДВ-у, обвезник нема обавезу да врши исправ-
ку одбитка претходног пореза у случају преноса
имовине или дела имовине из члана 6. став 1.
тачка 1) Закона о ПДВ-у.
Без обзира на то што у случају примене поре-
ског изузимања из члана 6. став 1. тачка 1) Закона
о ПДВ-у не постоји обавеза обрачуна ПДВ-а, и тада
постоји обавеза издавања рачуна у којем треба ис-
казати датум промета. За одређивање датума про-
мета добара и услуга примењују се општа правила.
Ако је примењено пореско изузимање, податак
о вредности пренете имовине преносилац имови-
не исказује у пољу 11.2, док податак о вредности
примљених добара и услуга приликом таквог пре-
носа стицалац имовине исказује у пољу 8в.1 обра-
сца ПОПДВ. Подаци се уносе у пореском периоду
у којем је промет извршен.

Чланом 6. став 5. Закона о ПДВ-у прописано
је да, ако у року од три године од дана извршеног
преноса имовине или дела имовине у складу са ста-
вом 1. тачка 1) поменутог члана престану услови
из става 1. тачка 1) тог члана, стицалац имовине
или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за
добра и услуге које је стекао преносом, које на
дан престанка услова чине његову имовину, и то
на начин на који би преносилац имовине или дела
имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ-а да при
преносу имовине или дела имовине нису били ис-
пуњени услови из става 1. тачка 1) истог члана. У
том случају стицалац ће обрачунати ПДВ као поре-
ски дужник, у складу са чланом 10. став 2. тачка 6)
Закона о ПДВ-у.
Уколико настану околности које доводе до при-
мене члана 6. став 5. Закона о ПДВ-у, у обрасцу
ПОПДВ подаци о интерно обрачунатом ПДВ-у ис-
казују се на следећи начин:
■■ у пољу 3а.6 – износ ПДВ-а;
■■ у пољу 8б.3 – вредност имовине на коју је обра-
чунат ПДВ.
Осим наведеног, треба свакако указати и на
обавезу исправке одбитка претходног пореза за
опрему и објекте за вршење делатности, коју ће
извршити друштво стицалац уколико престане да
испуњава услове за коришћење тог права које је
остварио његов претходник (преносилац).
У складу са чланом 32. став 4. Закона о ПДВ-у,
у случају преноса целокупне или дела имовине,
не прекидају се рокови од пет (за опрему) одно-
сно десет година (за објекте и улагања у објекте).
То значи да је стицалац имовине дужан да из-
врши исправку одбитка претходног пореза само
уколико престане да испуњава услове за одбитак
претходног пореза пре истека наведених рокова
од момента прве употребе опреме и објеката од
стране преносиоца имовине.
Поред тога, уколико стицалац престане да испу-
њава услове за остваривање права на одбитак прет-
ходног пореза (нпр. прода објекат без уговореног
обрачуна ПДВ-а), у обавези је да изврши исправку
одбитка претходног пореза који је остварио пре-
носилац имовине, при чему је та обавеза пропи-
сана чланом 32. став 5. Закона о ПДВ-у. Исправку
одбитка претходног пореза обвезник исказује у
пољу 8е.4 обрасца ПОПДВ. У поље 8е.4 – Исправ-
ка одбитка – смањење претходног пореза, осим по
основу измене основице за промет добара и услуга,
ЛИКВИДАЦИЈА
уноси се податак о износу за који је смањен одби-
так претходног пореза по било ком основу у скла-
ду са Законом о ПДВ-у. Податак у том пољу треба
исказивати са предзнаком „минус”. У случајевима
када се врши исправка/смањење претходног поре-
за, суштина је у томе да у пореској пријави треба
умањити износ у пољу 108 обрасца ПППДВ, што
се сада постиже исказивањем негативног износа у
пољу 8е.4 обрасца ПОПДВ. Ако износ претходног
пореза у конкретном пореском периоду није дово-
љан да би се извршило његово смањење, за разлику
се повећава обавеза за ПДВ по општој стопи, с тим
што ће се такав ефекат постићи аутоматски. Наиме,
износ за који не може да се умањи претходни по-
рез, што значи да треба повећати обавезу за ПДВ,
аутоматски се исказује у пољу 5.3 обрасца ПОПДВ.
2.3  Пренос имовине оснивачима у склопу
расподеле ликвидационог остатка
Ликвидација се окончава доношењем одлуке о
окончању ликвидације. По окончању ликвидације
друштво се брише из Регистра привредних субјека-
та у складу са законом о регистрацији.
Имовина друштва у ликвидацији, која преоста-
не после измирења свих обавеза друштва (ликвида-
циони остатак), расподељује се члановима друштва
у складу са одлуком о расподели ликвидационог
остатка друштва. По основу расподеле ликвидаци-
оног остатка не постоји обавеза обрачуна ПДВ-а
јер се ликвидациони остатак расподељује након
подношења захтева за брисање из евиденције об-
везника ПДВ-а. Подношење захтева за брисање из
система ПДВ-а, односно престанак ПДВ активно-
сти претходи поступку преноса ликвидационог
остатка, па се из тог разлога спроводи исправка
одбитка претходног пореза, а не обрачун ПДВ-а –
као приликом преноса добара.
Међутим, нема препрека да се у току поступка
ликвидације врши продаја добара члановима дру-
штва на исти начин као и било којем другом лицу.
Ако је члан друштва обвезник ПДВ-а, он може да
оствари право на одбитак претходног пореза по
основу набавке добара од обвезника ПДВ-а који је у
поступку ликвидације, уз испуњење општих услова
из чл. 28. и 29. Закона о ПДВ-у.
3  Право на одбитак претходног пореза
Право на одбитак претходног пореза увек се
остварује у складу са општим условима из чл. 28.
и 29. Закона о ПДВ-у, што значи и у поступку ли-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 75
 ЛИКВИДАЦИЈА
квидације. Поступак ликвидације подразумева
отуђење имовине са циљем прикупљања новча-
них средстава за потребе намирења поверилаца.
У случају када је такав пренос имовине (продаја,
отуђење) опорезив ПДВ-ом, ослобођен ПДВ-а са
правом на одбитак претходног пореза или је из-
вршен у иностранству, с тим што би за тај промет
постојало право на одбитак претходног пореза да је
извршен у Србији, а обвезник у ликвидацији прима
услуге од трећих лица у вези са реализацијом про-
даје имовине у поступку ликвидације – обвезник
има право на одбитак претходног пореза по основу
примљених поменутих услуга.
Типичне услуге које обвезник ПДВ-а у ликви-
дацији прима јесу књиговодствене услуге, консул-
тантске услуге, услуге проценитеља, адвоката и
извршитеља у циљу наплате потраживања. Уколи-
ко је, на пример, извршитељ ангажован с циљем на-
плате потраживања по основу промета који је био
са правом на одбитак претходног пореза, према
нашем мишљењу, обвезник има право на одбитак
претходног пореза и по основу услуга извршитеља.
Неспорно је да обвезник у свим случајевима
мора да поседује рачун који је издат у складу са За-
коном о ПДВ-у када је реч о промету добара или
услуга за које је испоручилац добара, односно пру-
жалац услуге порески дужник. Подсећамо на то да
би у примљеним рачунима требало да буде наве-
ден податак о новом пословном имену обвезника,
који садржи одредницу „у ликвидацији”. Међутим,
према Мишљењу Министарства финансија бр.
413–00–1882/2008–04 од 15. 10. 2008. године, искази-
вање старе ознаке правне форме у пословном имену
(што, другим речима, значи старог пословног име-
на) представља формални недостатак, али он нема
утицаја на право на одбитак претходног пореза –
што значи да та околност не може да буде основ за
оспоравање права на одбитак претходног пореза.
У супротном, уколико обвезник у току тра-
јања ликвидације не би имао никакав промет, у
смислу Закона о ПДВ-у, који је са правом на одби-
так претходног пореза, питање права на одбитак
претходног пореза по основу примљених услуга у
току ликвидације било би спорно.
4  Брисање из система ПДВ-а
Пре подношења захтева за брисања из Регистра
привредних субјеката (најмање 15 дана) обвезник
ПДВ-а, у складу са Законом о ПДВ-у и подзакон-
ским актима донетим на бази тог закона, мора да:
76 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
■■ поднесе захтев за брисање из евиденције обве-
зника за ПДВ на обрасцу ЗБПДВ;
■■ поднесе пореску пријаву на обрасцу ПП ПДВ за
период од дана почетка пореског периода у ком је
поднет захтев за брисање до дана престанка оба-
вљања ПДВ активности;
■■ изврши попис добара, укључујући опрему, објек-
те за вршење делатности и улагања у објекте, као
и датих аванса, по основу којих је имао право на
одбитак претходног пореза у складу са Законом о
ПДВ-у, као и да о томе сачини пописну листу на дан
престанка обављања ПДВ активности;
■■ плати пореску обавезу исказану у последњој по-
реској пријави на обрасцу ПП ПДВ.
4.1  Подношење захтева за брисање из
евиденције за ПДВ
Захтев за брисање из евиденције за ПДВ обаве-
зно садржи податак о датуму престанка обављања
ПДВ активности (члан 38а став 3. Закона о ПДВ-у).
Захтев не може да се подносе пре датума који је
опредељен као датум престанка ПДВ активности.
Имајући у виду да се на дан подношења захтева под-
носи и последња пореска пријава за период од дана
почетка пореског периода у ком је поднет захтев за
брисање до дана престанка обављања ПДВ активно-
сти, као датум престанка ПДВ активности не може
да се упише неки будући датум у односу на датум
подношења захтева за брисање из система ПДВ-а.
Ни Законом о ПДВ-у ни Правилником о ПДВ-у
није уређено шта се сматра даном престанка оба-
вљања ПДВ активности. Према нашем мишљењу,
то би требало да буде датум доношења одлуке о
окончању поступка ликвидације.
Сматрамо да је, у случају ликвидације, уз захтев
за брисање из регистра ПДВ-а потребно доставити
одлуку о окончању поступка ликвидације.
Захтев за брисање из евиденције за ПДВ подно-
си се на дан, односно након дана који је опредељен
као дан престанка обављања ПДВ активности, али
најкасније до краја календарског месеца у ком је об-
везник престао да обавља ПДВ активност, односно
најкасније у року од 15 дана пре подношења зах-
тева за брисање из Регистра привредних субјеката.
Уколико се као датум престанка обављања ПДВ ак-
тивности одреди дан доношења одлуке о окончању
поступка ликвидације, тог истог дана обвезник би
требало да поднесе и захтев за брисање из евиден-
ције за ПДВ како би поштовао рок од 15 дана (јер
се поменута одлука подноси уз захтев за брисање
из регистра АПР-а).

4.2  Попис добара по основу којих је обвезник
имао право на одбитак претходног пореза и
достављање пописних листа уз захтев
У складу са чланом 40. став 1. тачка 1) Закона о
ПДВ-у, обвезник који је поднео захтев за брисање
из евиденције за ПДВ дужан је да на дан престанка
ПДВ активности изврши попис добара, укључујући
опрему, објекте за вршење делатности и улагања у
објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао
право на одбитак претходног пореза у складу са
тим законом, али и да о томе сачини пописну листу.
Значи:
■■ Добра и дате авансе по основу којих обвезник
није имао право на одбитак претходног пореза об-
везник не исказује у пописној листи.
■■ Добра и дате авансе по основу којих је обвезник
имао право на одбитак претходног пореза, али то
право није искористио, треба исказати у пописној
листи. У том случају наведени износ ПДВ-а не тре-
ба исказати као исправку одбитка претходног по-
реза у пореској пријави, о чему обвезник може да
напише одговарајуће објашњење које би доставио
пореском органу. Наиме, одредбом члана 267. став
2. Правилника о ПДВ-у прописано је да, приликом
спровођења поступка по захтеву за брисање из еви-
денције обвезника ПДВ-а, надлежни порески орган
води рачуна да не дође до двоструког опорезивања
промета добара и услуга ПДВ-ом, односно до нео-
порезивања промета добара и услуга на које треба
да се плати ПДВ.
Чланом 266. Правилника о ПДВ-у прецизира-
на је садржина пописне листе која се подноси уз
захтев за брисање из евиденције обвезника ПДВ-а.
Пописна листа садржи податке о:
1) опреми за вршење делатности коју обвезник
ПДВ-а поседује на дан престанка ПДВ активности,
за коју постоји обавеза исправке одбитка прет-
ходног пореза;
2) објектима за вршење делатности које обвезник
ПДВ-а поседује на дан престанка ПДВ активности,
за које постоји обавеза исправке одбитка прет-
ходног пореза;
3) другим добрима која обвезник ПДВ-а поседу-
је на дан престанка ПДВ активности, а по основу
којих је имао право на одбитак претходног пореза,
односно по основу којих има обавезу обрачунава-
ња ПДВ-а као порески дужник из члана 10. став 2.
тачка 6) Закона;
ЛИКВИДАЦИЈА
4) улагањима у објекте за које постоји обавеза
исправке одбитка претходног пореза на дан пре-
станка ПДВ активности;
5) улагањима у објекте за која би постојала оба-
веза исправке одбитка претходног пореза да су
завршена до дана престанка ПДВ активности;
6) датим авансним средствима по основу којих је
имао право на одбитак претходног пореза.
Подаци о опреми и објектима су подаци о:
1) називу и опису опреме, односно врсти, опису и
локацији објеката;
2) набавној цени, односно цени коштања опреме,
односно објеката, без ПДВ-а;
3) износу ПДВ-а који је обвезник имао право да од-
бије по основу набавке, односно производње опре-
ме, односно објеката;
4) моменту прве употребе опреме, односно објеката;
5) износу исправљеног одбитка претходног пореза
за опрему, односно објекте.
Подаци о другим добрима су подаци о:
1) називу и врсти добара;
2) количини добара;
3) набавној цени, односно цени коштања добара,
без ПДВ-а;
4) износу ПДВ-а који је обвезник ПДВ-а имао пра-
во да одбије по основу набавке, односно производ-
ње добара, односно по основу којих има обавезу
обрачунавања ПДВ-а као порески дужник из члана
10. став 2. тачка 6) Закона.
Подаци о улагањима у објекте за које постоји
обавеза исправке одбитка претходног пореза на
дан престанка ПДВ активности јесу подаци о:
1) врсти, опису и локацији објекта у који је извр-
шено улагање;
2) вредности извршеног улагања у објекте, без
ПДВ-а;
3) датуму завршетка улагања у објекте;
4) износу ПДВ-а који је обвезник ПДВ-а имао пра-
во да одбије по основу улагања у објекте;
5) износу исправљеног одбитка претходног пореза
за улагања у објекте.
Подаци о улагањима у објекте за која би посто-
јала обавеза исправке одбитка претходног пореза
да су завршена до дана престанка ПДВ активности
јесу подаци о:
1) врсти, опису и локацији објекта у који је извр-
шено улагање;
2) вредности извршеног улагања у објекте, без
ПДВ-а;
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 77
 ЛИКВИДАЦИЈА
3) износу ПДВ-а који је обвезник ПДВ-а имао пра-
во да одбије као претходни порез по основу улага-
ња у објекте.
Подаци о датим авансима су подаци о:
1) износу авансне уплате, без ПДВ-а;
2) износу ПДВ-а обрачунатог по основу авансне
уплате;
3) износу ПДВ-а који је обвезник ПДВ-а имао пра-
во да одбије као претходни порез по основу авансне
уплате.
Уколико је у току ликвидационог поступка
сва имовина уновчена, уз захтев за брисање из
евиденције за ПДВ обвезник подноси изјаву да
на дан престанка ПДВ активности нема добра,
опрему, објекте за вршење делатности и улагања
у објекте, као и дате авансе, по основу којих је
имао право на одбитак претходног пореза.
Износ пореза који се на основу пописне листе
исказује као исправка одбитка претходног пореза
добија се као збир:
■■ износа исправљеног одбитка претходног пореза
за опрему, објекте и улагања у објекте за које по-
стоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;
■■ износа ПДВ-а који је обвезник имао право да
одбије као претходни порез по основу улагања у
објекте за које би постојала обавеза исправке од-
битка претходног пореза да су завршена до дана
престанка ПДВ активности;
■■ износа ПДВ-а за који је обвезник имао право на
одбитак по основу набавке, односно производње
добара, односно по основу којих има обавезу об-
рачунавања ПДВ-а као порески дужник из члана
10. став 2. тачка 6) Закона о ПДВ-у и датих аванса.
1. Опрему за вршење делатности представља
опрема у смислу Закона о ПДВ-у, односно члана
153. став 1. Правилника о ПДВ-у. То је опрема чија
је појединачна вредност у време набавке износи-
ла више од 500.000 динара без ПДВ-а, а за коју од
момента прве употребе до датума престанка ПДВ
активности није прошло 5 година.
2. Објектима за вршење делатности сматрају се
објекти у смислу Закона о ПДВ-у, односно члана
153. став 1. Правилника о ПДВ-у. То су објекти из
члана 25. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у, који су
чланом 133. Правилника о ПДВ-у дефинисани као
грађевине спојене са тлом, које представљају фи-
зичку, функционалну, техничко-технолошку или
биотехничку целину у свим степенима изграђено-
78 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
сти, које као такве могу да буду предмет преноса
права располагања, и то:
1) стамбени објекти (зграде које су у потпуности
намењене становању, као и зграде које су делом
намењене становању, а делом у друге сврхе, у делу
који је намењен становању);
2) друге врсте објеката (пословне зграде, саобраћај-
ни, водопривредни и енергетски објекти, објекти
инфраструктуре електронских комуникација – ка-
бловска канализација, објекти комуналне инфра-
структуре, индустријски, пољопривредни и други
привредни објекти, објекти спорта и рекреације,
гробља, склоништа и др.).
Економски дељивим целинама у оквиру објека-
та сматрају се делови објеката који се испоручују
као посебне целине (станови, пословни простори,
гараже, гаражна места и др.).
3. Улагањима у објекте сматрају се улагања у соп-
ствене и туђе објекте за вршење делатности из чла-
на 153. став 3. Правилника о ПДВ-у.
4. Друга добра која обвезник поседује на дан
престанка ПДВ активности, а по основу којих
је користио право на одбитак претходног пореза,
подразумевају залихе материјала, робе у трговини
на велико и мало, залихе готових производа, залихе
недовршене производње. Другим добрима сматра
се и опрема за вршење делатности чија је набавна
вредност испод 500.000 динара без ПДВ-а. Прет-
ходни порез за та добра и опрему утврђује се као
исправка одбитка у стопроцентном износу.
Имајући у виду све наведено, за обвезнике
ПДВ-а у ликвидацији порески повољније решење
је да у току поступка ликвидације продају наведена
добра и да обрачунају ПДВ на износ накнаде, без
ПДВ-а, него да врше исправку претходног ПДВ-а
у целости.
Такође, друга добра која је обвезник у ликви-
дацији претходно стекао по основу преноса цело-
купне или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1)
Закона о ПДВ-у, која поседује на дан престанка оба-
вљања ПДВ активности, уносе се у пописне листе
које се подносе уз захтев за брисање из евиденције
обвезника ПДВ-а уколико од дана извршеног пре-
носа имовине до дана престанка обављања ПДВ ак-
тивности није прошло најмање три године. Наиме,
у члану 6. став 5. Закона о ПДВ-у прописано је да,
ако у року од три године од дана извршеног преноса
имовине престану услови из члана 6. става 1. тачка
1) Закона о ПДВ-у, стицалац имовине или дела имо-
вине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге
које је стекао тим преносом, која на дан престанка

услова чине његову имовину, а на начин на који би
преносилац имовине или дела имовине имао оба-
везу обрачунавања ПДВ-а да при преносу имовине
или дела имовине нису били испуњени услови из
члана 6. става 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у. Дакле,
обрачун ПДВ-а на добра која обвезник ПДВ-а по-
седује на дан престанка обављања ПДВ активности
ради се на основицу која би била утврђена у момен-
ту преноса имовине у складу са чланом 6. став 1.
тачка 1) Закона о ПДВ-у (а не на основицу која би
била утврђена у моменту престанка услова), као и
уз примену пореске стопе која је важила у момен-
ту преноса имовине, а све на основу података из
спецификације добара и услуга који чине имовину,
односно део имовине чији се пренос врши.
5. У вези са исказивањем исправке одбитка прет-
ходног пореза по основу датих аванса, обавеза
утврђивања претходног пореза по основу датих
аванса постоји за све дате авансе за које је обвезник
остварио право на одбитак, независно од тога на
којем рачуну су исказани дати аванси на дан саста-
вљања пописне листе и независно од тога да ли је
реч о датим авансима за робу или услуге.
Напомињемо да по основу услуга које су об-
везнику ПДВ-а извршене у току обављања ПДВ
активности не постоји обавеза утврђивања изно-
са претходног пореза који се у пореској пријави
ПДВ-а исказује као исправка претходног пореза.
Уколико у току ликвидационог поступка није
сва имовина уновчена, износ исправљеног од-
битка претходног пореза (за опрему, објекте и
улагања у објекте у складу са Законом о ПДВ-у) и
износ претходног пореза за добра (осим за опре-
му, објекте и улагања у објекте) и дате авансе об-
везник исказује у пољу 8е.4 обрасца ПОПДВ (са
предзнаком „минус”).
Пописна листа подноси се уз захтев за брисање
из евиденције обвезника за ПДВ у електронском
облику у ПДФ формату, преко портала Пореске
управе.
Пример: Сачињавање пописних листа
приликом предаје захтева за брисање из
евиденције ПДВ-а
Ред. Набавна цена без
Опис опреме
бр. ПДВ-а
1. Машина А, број 45В456, производња 550.000
2. Машина Б, број 699М251, производња 700.000
ЛИКВИДАЦИЈА
Обвезник ПДВ-а у ликвидацији (месечни обве-
зник ПДВ-а) треба да закључи поступак ликвида-
ције и због тога се брише из евиденције обвезника
ПДВ-а. Дан престанка ПДВ активности је 15. мај
2022. године. На тај дан обвезник ПДВ-а саставља
пописну листу у складу са чланом 40. Закона о
ПДВ-у и чланом 266. Правилника о ПДВ-у, с тим
што је пописом утврђена следећа имовина:
■■ Машина А, број 45В456, набавне вредности
550.000, која је у употребу стављена 15. 4. 2019. го-
дине.
■■ Машина Б, број 699М251, набавне вредности
700.000 динара, која је у употребу стављена 20. 8.
2020. године.
■■ Опрема Ж, набавне вредности 400.000 динара,
која је у употребу стављена 1. 7. 2015. године.
■■ Путничко возило „Брзић”, набавне вредности
6.000.000 динара без ПДВ-а, односно 7.200.000
динара са ПДВ-ом. По основу набавке путничког
аутомобила обвезник ПДВ-а није имао право на
одбитак претходног пореза.
■■ Теретно возило „Тешки”, набавне вредности
9.000.000 динара, које је набављено и стављено у
употребу 10. 3. 2016. године. Искоришћени прет-
ходни порез приликом набавке износио је 1.800.000
динара.
■■ Два стана која су по цени коштања исказани на
рачуну 120 – Готови производи. Овај обвезник је
у својству инвеститора изградио стамбену зграду
од шест станова (четири стана су у међувремену
продата). Укупна површина изграђених станова
износи 625 квадрата, док је површина непродатих
станова 125 квадрата. Увидом у пословне књиге
утврђено је да је обвезник у току изградње објек-
та остварио право на одбитак претходног пореза
по рачунима добављача у износу од 15.000.000
динара. Цена коштања та два стана је 26.550.000
динара.
■■ Обвезник нема дате авансе за будући промет
услуга, већ само један дати аванс за будућу набавку
добара у износу од 120.000 динара. По основу да-
тог аванса обвезник је користио право на одбитак
претходног пореза у износу од 20.000 динара.
1. Пописна листа за опрему за вршење делат-
ности
Износ ПДВ-а који је Износ исправљеног одбитка
Моменат прве
могао да се одбије као претходног пореза за
употребе опреме
претходни опрему
110.000 15. 4. 2019. 42.206
140.000 20. 8. 2020. 91.468
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 79
 ЛИКВИДАЦИЈА
Износ исправљеног одбитка претходног пореза Напомена: Због чињенице да је износ претход-
обвезник је добио по следећем поступку: ног ПДВ-а који је коришћен по основу набавки
Ред.
добара и услуга за изградњу зграде често тешко
Опис Машина А Машина Б утврдити (велики број извођача радова, набавки
бр.
1. Вредност 550.000 700.000 добара и др., при чему су неки испоручиоци обве-
2. Коришћени ПДВ 110.000 140.000 зници ПДВ-а, док други нису, а изградња је траја-
3. Датум стицања опреме 15. 4. 2019. 20. 8. 2020.
ла више година), као и да обвезник исправља ПДВ
4. Датум пописа 15. 5. 2022. 15. 5. 2022.
Рачунање периода Број дана Број дана
у износу који је обрачунат приликом набавке, у
5. Период у ком су били испуњени одређеним ситуацијама порески повољније реше-
услови (у данима) ње је продаја преосталих станова у току поступка
(ред. бр. 4 - ред. бр. 3) 1.126 633
ликвидације (када се обрачунава ПДВ по стопи од
6. Рок од 5 година у данима 1.827 1.826
7. Период „разлике” (у данима)
10%), нпр. члановима друштва у складу са тржи-
(ред. бр. 6 - ред. бр. 5) 701 1.193 шним условима.
8. Износ исправљеног одбитка
претходног пореза
(ред. бр. 2 x (ред. бр. 7 : ред. бр. 6)) 42.206 91.468
3. Пописна листа за авансе
Износ ПДВ-а који је
Износ Износ ПДВ-а
За путнички аутомобил „Брзић” не исказује Ред. авансне обрачунатог по
обвезник имао право да
Опис одбије као претходни
се дуговани порез на дан брисања из евиденције бр. уплате основу авансне
порез по основу авансне
обвезника ПДВ-а јер по основу набавке обвезник без ПДВ-а уплате
уплате
ПДВ-а није имао право на одбитак претходног 1. Аванс за
пореза. Путнички аутомобил не исказује се ни на залихе 100.000 20.000 20.000
пописним листама које се достављају уз захтев за
брисање из система ПДВ-а. Закључак: Укупан износ претходног пореза
Исто тако, за теретно возило „Тешки” не исказу- који обвезник исправља у последњој пореској
је се дуговани порез на дан брисања из евиденције пријави износи 3.233.674 динара (42.206 + 91.468
обвезника ПДВ-а иако је његова набавна вредност + 80.000 + 3.000.000 + 20.000).
већа од 500.000 динара зато што је од момента прве Обвезник у ликвидацији је 15. маја 2022. године
употребе прошло више од 5 година, па стога не по- извршио следеће радње:
стоји обавеза исправке одбитка претходног пореза. ■■ поднео – у електронском облику, преко портала
То теретно возило не исказује се ни на пописним Пореске управе – захтев за брисање из евиденције
листама које се достављају уз захтев за брисање из за ПДВ на обрасцу ЗБПДВ, у ком је као датум пре-
система ПДВ-а. станка ПДВ активности навео 15. мај 2022. године
(захтев може да се поднесе до 31. 5. 2022. године,
2. Пописна листа за добра – залихе под условом да до подношења захтева за брисање
Износ ПДВ-а који је друштва из регистра АПР-а има најмање 15 дана);
Ред. Коли- Набавна цена
бр.
Опис добра
чина без ПДВ-а
могао да се одбије ■■ поднео пописне листе у електронском облику, у
као претходни
ПДФ формату, преко портала Пореске управе;
1. Опрема Ж 1 400.000 80.000
2. Готов производ ■■ поднео електронским путем последњу пореску
– стан 2 26.550.000 3.000.000 пријаву на обрасцу ПППДВ за период 1. мај 2022
– 15. мај 2022. године, при чему је у пољу 8е.4 обра-
Претходни ПДВ који је коришћен приликом из- сца ПОПДВ исказао исправку одбитка претходног
градње објекта за продају на тржишту, који „при- пореза у износу од 3.233.674 динара (са предзнаком
пада” непродатим становима, обвезник је утврдио „минус”) – последња пореска пријава подноси се
на следећи начин: истог дана када и захтев за брисање;
Укупна површина објекта 625 ■■ дуговани ПДВ платио је до дана подношења зах-
Површина станова 125 тева за брисање из регистра (а свакако пре подно-
Учешће непродатих станова у укупној површини шења захтева за издавање потврде о брисању из
објекта 20%
Укупан износ ПДВ-а који је коришћен као
евиденције ПДВ-а).
претходни у току изградње објекта 15.000.000
Износ улазног ПДВ-а који „припада” непродатим
становима 3.000.000 WWW.PROPISI.NET

80 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


4.3  Подношење последње пореске пријаве и
плаћање пореске обавезе
У складу са чланом 50. став 4. Закона о ПДВ-у,
обвезник ПДВ-а који се брише из евиденције за
ПДВ подноси пореску пријаву надлежном поре-
ском органу на дан подношења захтева за брисање.
Та пореска пријава подноси се за период од дана
почетка пореског периода у ком је поднет захтев
за брисање до дана престанка обављања ПДВ ак-
тивности.
У делу II обрасца ПП ПДВ потребно је чекирати
кућицу „Престанак обављања ПДВ активности”. У
тој пореској пријави обухвата се укупно извршени
промет од стране друштва у ликвидацији од почет-
ка пореског периода у ком је поднет захтев за бри-
сање до дана престанка обављања ПДВ активности,
укључујући и дуговани ПДВ на основу пописне ли-
сте сачињене на основу извршеног пописа на дан
престанка ПДВ активности.
Према члану 51. став 2. тачка 2) Закона о ПДВ-у,
ПДВ плаћа се до дана подношења захтева за брисање
из регистра (који води АПР или неки други надле-
жни орган) за обвезника из члана 38а став 2. Закона
о ПДВ-у (обвезник који се брише из евиденције за
ПДВ због престанка обављања делатности). Дакле,
обвезник који је поднео захтев за брисање из систе-
ма ПДВ-а по сили закона (због престанка обављања
делатности) последњу пореску пријаву подноси на
дан подношења захтева за брисање из евиденције
за ПДВ, а дуговани ПДВ плаћа до дана подношења
захтева за брисање из регистра, а свакако пре под-
ношења захтева за издавање потврде о брисању из
евиденције ПДВ-а. Уз пријаву брисања правног лица
из регистра АПР-а након окончања поступка ликви-
дације прилажу се, између осталог, потврде надле-
жних пореских органа о непостојању обавеза јавних
прихода, као и потврда надлежног пореског органа
о брисању из евиденције ПДВ-а. Потврда о брисању
из евиденције ПДВ-а неће се издати уколико није
измирена обавеза по основу ПДВ-а.
Захтев за брисање из евиденције за ПДВ под-
носи се најмање 15 дана пре подношења пријаве
за брисање из Регистра привредних субјеката,
док се пре подношења пријаве за брисање из по-
менутог регистра морају измирити све обавезе,
па самим тим и пореске обавезе.
Уколико обвезник има неискоришћени поре-
ски кредит по основу ПДВ-а, препоручљиво је да
се право на повраћај неискоришћеног пореског
ЛИКВИДАЦИЈА
кредита по основу ПДВ-а оствари пре брисања
из регистра АПР-а.
Наиме, до окончања поступка ликвидације дру-
штво у ликвидацији преко ликвидационог управ-
ника остварује сва права и обавезе из пореског
поступка, па и право на повраћај више или погре-
шно плаћеног пореза у складу с одредбама ЗПППА,
као и право на повраћај више плаћеног ПДВ-а у
складу с одредбама Закона о ПДВ-у. Међутим, на-
кон окончања поступка ликвидације и брисања
друштва из регистра, право на повраћај више пла-
ћеног пореза може да се оствари у специфичном
поступку који је прописан у члану 543. став 7. За-
кона о привредним друштвима. Наиме, чланом 543.
став 7. Закона о привредним друштвима прописа-
но је да, ако је након брисања друштва из регистра
потребно предузети одређене радње у погледу имо-
вине друштва престалог брисањем, или друге рад-
ње које је требало предузети током ликвидације,
заинтересовано лице може да тражи да надлежни
суд у ванпарничном поступку одреди ликвида-
ционог управника са овлашћењем за предузи-
мање тих радњи. Тај ликвидациони управник,
који је одређен у ванпарничном поступку, право
на повраћај више плаћеног пореза ликвидираног
друштва покреће подношењем захтева надлежној
организационој јединици Пореске управе у складу
с одредбом члана 10. став 2. тачка 1) ЗПППА. Када
се изврши повраћај више плаћеног пореза друштва
које је ликвидирано, ликвидациони управник који
је одређен у ванпарничном поступку, након нами-
рења трошкова који су настали у том поступку по-
враћаја, преостали износ враћеног више плаћеног
пореза расподељује члановима друштва онако како
је расподељен и ликвидациони остатак. С обзиром
на то да враћена новчана средства, по основу више
плаћеног пореза, по својој суштини представљају
ликвидациони остатак, то се она и опорезују као
ликвидациони остатак.
Одредбом члана 50. став 4. Закона о ПДВ-у
прописан је рок за подношење последње пореске
пријаве, али не и рок за подношење пореске при-
јаве за претходни порески период у случајевима
када се захтев за брисање подноси пре рока за
подношење пореске пријаве за претходни по-
рески период. Препоручљиво је да се пријава за
претходни порески период, у односу на период
у ком је обвезник престао да обавља ПДВ актив-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 81
 ЛИКВИДАЦИЈА
ност, поднесе најкасније закључно са последњом
пореском пријавом.
4.4  Издавање потврде о брисању из
евиденције обвезника ПДВ-а
По поднетом захтеву за брисање из евиденције
обвезника ПДВ-а надлежни порески орган спро-
води поступак у оквиру ког врши контролу пода-
така из пописне листе, која је поднета уз захтев за
брисање. У складу са чланом 267. Правилника о
ПДВ-у, приликом спровођења тог поступка, надле-
жни порески орган води рачуна о томе да не дође до
Редакција
Ликвидациони остатак – утврђивање и
опорезивање
У складу са чланом 541. Закона о привредним
друштвима („Сл. гласник РС” бр. 36/2011… и
109/2021), имовина друштва у ликвидацији која
преостане после измирења свих обавеза друштва
(ликвидациони остатак) расподељује се члановима
друштва у складу са одлуком о расподели ликви-
дационог остатка. Ако оснивачким актом, односно
статутом или једногласном одлуком скупштине
није другачије одређено, расподела ликвидационог
остатка врши се члановима друштва с ограниче-
ном одговорношћу сразмерно њиховим уделима у
друштву. У случају спора између чланова друштва
у вези са расподелом ликвидационог остатка, ли-
квидациони управник одлаже ту расподелу до пра-
воснажног окончања спора.
У складу са чланом 35. ст. 1. и 2. Закона о по-
резу на добит правних лица („Сл. гласник РС” бр.
25/2001… и 118/2021 – даље: ЗПДПЛ) ликвидаци-
они остатак, односно вишак деобне масе у новцу,
односно неновчаној имовини изнад вредности
уложеног капитала који се расподељује члановима
привредног друштва над којим је окончан посту-
пак ликвидације сматра се дивидендом. Вредност
неновчане имовине једнака је њеној тржишној
вредности.
82 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
двоструког опорезивања промета добара и услуга
ПДВ-ом, односно до неопорезивања промета доба-
ра и услуга на који треба да се плати ПДВ.
Уколико су испуњени услови за брисање из еви-
денције обвезника ПДВ-а, а по измирењу обавеза
по основу ПДВ-а, надлежни порески орган издаје
у електронском облику потврду о брисању из еви-
денције обвезника ПДВ-а на обрасцу ПБПДВ – По-
тврда о брисању из евиденције обвезника ПДВ-а.
Без те потврде орган надлежан за вођење регистра
не може да брише обвезника из Регистра привред-
них субјеката.
ПС
Према томе, позитивна разлика између нов-
чаног износа ликвидационог остатка, односно
тржишне вредности неновчане имовине (ако
је ликвидациони остатак у неновчаном обли-
ку) и вредности уложеног капитала сматра се
дивидендом коју чланови друштва у ликвида-
цији остварују.
С обзиром на то да ликвидациони остатак има
карактер дивиденде, порески третман њене испла-
те зависи од тога ко је члан друштва који прима ту
дивиденду (да ли је физичко или правно лице, да
ли је резидент или нерезидент). У сваком случају,
за вредност ликвидационог остатка изнад вредно-
сти уложеног капитала не опорезује се друштво у
ликвидацији, него његов(и) власник(ци), док дру-
штво, као исплатилац, плаћа порез по одбитку.
Уколико је разлика између вредности имо-
вине која припада члану друштва и вредности
капитала који је тај члан уложио у друштво не-
гативна, члан друштва није остварио приход од
дивиденде, па у том случају нема предмета опо-
резивања порезом на добит, односно порезом на
доходак грађана.

1  Утврђивање вредности
ликвидационог остатка
Начин и поступак утврђивања вредности ли-
квидационог остатка за потребе одређивања из-
носа дивиденде коју остварују чланови привредног
ЛИКВИДАЦИЈА
У складу са одредбама Правилника ликвида-
циони управник попуњава образац ДПДЛ/С у
три примерка, од којих један доставља примао-
цу дивиденде, други задржава за своје потребе, а
трећи подноси надлежном пореском органу, и то:
■  у случају када је прималац дивиденде нерези-

друштва у ликвидацији ближе су уређени Правил- дентно правно лице, као прилог уз образац ПД-
ником о начину и поступку утврђивања дивиденде ПО/С;
коју остварују чланови привредног друштва у ли- ■  у случају када је прималац дивиденде рези-

квидацији, односно стечају („Сл. гласник РС” бр. дентно или нерезидентно физичко лице, пре
14/2016 – даље: Правилник). подношења обрасца ППП-ПД.

Образац ДПДЛ/С

ДИВИДЕНДА ЧЛАНА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА У ЛИКВИДАЦИЈИ/СТЕЧАЈУ

1. Подаци о привредном друштву у ликвидацији/стечају

1.1. ПИБ

1.2. Матични број

1.3. Назив

1.4. Седиште

2. Подаци о примаоцу дивиденде

2.1. Назив / Име и презиме

2.2. Седиште/Пребивалиште / Други податак

2.3. ПИБ/ЈМБГ / Други податак
ПИБ правног лица примаоца дивиденде, односно ЈМБГ физичког лица примаоца
дивиденде, односно други идентификациони податак за нерезидентно правно
лице (нпр. регистарски број државе резидентности), односно нерезидентно
физичко лице (нпр. број пасоша) које у складу са законом који уређује порески
поступак и пореску администрацију није дужно да има ПИБ

3. Подаци од значаја за утврђивање износа дивиденде

Ликвидациони остатак / вишак
Датум одлуке/решења Вредност уложеног капитала Износ дивиденде
деобне масе

3.1 3.2 3.3 3.4

Датум доношења Вредност ликвидационог
одлуке о расподели остатка који припада члану
ликвидационог привредног друштва у складу
остатка са одлуком о расподели
ликвидационог остатка
Вредност по којој је улог унет и
регистрован код органа надлежног за
регистрацију привредних субјеката, при
чему се улогом сматрају оснивачки улог
и повећање оснивачког улога
Позитивна разлика износа
са ред. бр. 3.2 и 3.3, која
представља дивиденду
члана привредног друштва у
ликвидацији

Ликвидациони управник
________________________

Вредност ликвидационог остатка треба исказати у бруто вредности (то је укупна вредност која при-
пада конкретном члану друштва, са укљученом пореском обавезом по основу наведене врсте прихода).

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 83

 ЛИКВИДАЦИЈА
Дакле, пре исплате ликвидационог остатка чла-
ну друштва ликвидациони управник дужан је да
утврди:
1. новчани износ ликвидационог остатка, одно-
сно тржишну вредност ликвидационог остатка
уколико се ликвидациони остатак састоји од
неновчане имовине (нпр. објекти, аутомобили и
сл.), што често није једноставан задатак, с обзиром
на то да не постоје детаљна правила о томе на који
начин ликвидациони управник утврђује наведену
вредност, осим што је Правилником прописано да
се тржишном вредношћу сматра вредност која би
се постигла у трансакцији између лица која се не
сматрају повезаним лицима у складу са ЗПДПЛ;
2. вредност уложеног (новчаног и/или неновча-
ног) капитала од стране члана друштва у ликви-
дацији којем се исплаћује ликвидациони остатак,
при чему вредност уложеног капитала сваког члана
може да се види на интернет страни Агенције.
Осим иницијално унетог или уплаћеног улога
у моменту оснивања друштва, у вредност уложе-
ног капитала урачунавају се и накнадна повећа-
ња оснивачког улога.
Подсећамо на то да се, у складу са чланом 146.
Закона о привредним друштвима, основни капитал
ДОО повећава:
1) новим улозима постојећих чланова или члана
који приступа друштву;
2) претварањем резерви или добити друштва у
основни капитал;
3) претварањем (конверзијом) потраживања према
друштву у основни капитал;
4) статусним променама које имају за последицу
повећање основног капитала;
5) претварањем (конверзијом) додатних уплата у
основни капитал.
За потребе утврђивања ликвидационог
остатка у обзир се узимају све промене на капи-
талу друштва од момента оснивања до момента
отварања поступка ликвидације.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 413-
00-00206/2012-04 од 6. 6. 2012. године:
„С тим у вези, у случају када је имовина која
преостане после подмирења поверилаца, изнад
вредности уложеног капитала, сматра се да је
остварен капитални добитак друштва у поступку
ликвидације, при чему се приликом утврђивања
капиталног добитка (у складу са чланом 35. Зако-
84 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
на), имовина која преостане после подмирења по-
верилаца, по мишљењу Министарства финансија,
ставља у однос са укупним капиталом обвезника,
што значи да се (за потребе утврђивања капитал-
ног добитка друштва у ликвидацији) узимају у об-
зир све промене на капиталу (у смислу повећања,
односно смањења основног капитала) обвезника,
извршене (на начин прописан законом којим се
уређују привредна друштва) од момента оснива-
ња привредног друштва до момента отварања
поступка ликвидације.”
2  Опорезивање ликвидационог
остатка – дивиденде – порезом по
одбитку
Да ли ће приликом исплате такве дивиденде
постојати обавеза плаћања пореза по одбитку
и колика ће та обавеза бити – зависи од свој-
ства члана који прима ликвидациони остатак,
тј. да ли је члан физичко или правно лице, од-
носно да ли је резидент или нерезидент Репу-
блике Србије.
Пореска основица за обрачун пореза је бруто
приход, а то је износ који садржи порез по одбитку.
Износ ликвидационог остатка који се расподељује
члановима друштва, који је наведен у одлуци о рас-
подели ликвидационог остатка, представља бруто
износ за исплату, што значи да поменути износ већ
садржи и припадајући порез по одбитку.
Члан друштва Порески
у ликвидацији третман
Закон Напомена
Правно лице Неопоре- Члан 25. Унос на ред. бр. 46 обрасца
– резидент зиво ЗПДПЛ ПБ 1
Правно лице Опорезиво Члан 40. Порез на добит по одбитку:
– нерезидент ЗПДПЛ - 20% или стопа из
УИДО (уз испуњавање
прописаних услова),
- пореска пријава ПДПО/С
Физичко лице Опорезиво Члан 61. Приход од капитала:
– резидент ЗПДГ - 15% на бруто основицу,
- пореска пријава ППП-ПД,
- ОВП 402
Физичко лице Опорезиво Члан 61. Приход од капитала:
– нерезидент ЗПДГ - 15% или стопа из УИДО
на бруто основицу,
- пореска пријава ППП-ПД,
- ОВП 402

2.1  Датум настанка пореске обавезе
Према члану 71. ЗПДПЛ, порез по одбитку на
приходе из члана 40. ст. 1, 3, 4. и 15. наведеног за-
кона за сваког обвезника и за сваки појединачно
остварени односно исплаћени приход исплатилац
обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане
рачуне у року од три дана од дана када је приход
остварен односно исплаћен. Такође, чланом 101.
Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник
РС” бр. 24/2001… и 118/2021 – даље: ЗПДГ) пропи-
сано је да порез по одбитку из члана 99. тог закона
за сваког обвезника и за сваки појединачно испла-
ћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и
уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун
у моменту исплате прихода, у складу са прописи-
ма који важе на дан исплате прихода, осим ако
истим законом није друкчије прописано.
Према нашем мишљењу, моменат настанка
пореске обавезе по основу ликвидационог остат-
ка треба одређивати у зависности од конкретног
облика имовине који се преноси:
■■ Када се ради о ликвидационом остатку у новцу,
пореска обавеза настаје када је приход исплаћен.
■■ Када је предмет расподеле непокретност, моме-
нат настанка пореске обавезе је дан овере уговора
о преносу непокретности.
■■ Када су предмет расподеле опрема и друга по-
кретна (неновчана) имовина, моменат настанка
пореске обавезе треба одредити на основу дату-
ма доношења одлуке о расподели ликвидационог
остатка јер се том одлуком одређује моменат од ког
члан привредног друштва располаже имовином
која му је припала.
При томе, без обзира на то што је Правилником
прописано да се под редним бројем 3.1 обрасца ДП-
ДЛ/С уписује датум доношења одлуке о расподели
ликвидационог остатка, према нашем мишљењу, то
никако не може да значи да пореска обавеза настаје
баш тога дана, већ на дан фактичког преноса кон-
кретних облика имовине која чини ликвидациони
остатак.
У сваком случају препоручљиво је да пренос
имовине буде извршен на дан доношења одлу-
ке о окончању поступка ликвидације јер се том
одлуком усваја и одлука о расподели ликвидаци-
оног остатка. Пренос не треба да буде извршен
много касније од наведеног датума јер ликвида-
циони управник треба што пре да поднесе захтев
за добијање пореског уверења о томе да су изми-
рене све пореске обавезе (укључујући и обавезе
ЛИКВИДАЦИЈА
по основу опорезивања ликвидационог остатка),
при чему то уверење не сме да буде старије од пет
дана у тренутку подношења регистрационе при-
јаве за брисање друштва из Регистра привредних
субјеката.
2.2  Ликвидациони остатак исплаћен
оснивачу друштва – резидентном или
нерезидентном физичком лицу
У складу са чланом 61. став 1. тачка 2) ЗПДГ при-
ходом од капитала сматрају се дивиденда и учешће
у добити. Обвезник пореза на приходе од капитала
је физичко лице које остварује те приходе, при чему
стопа пореза на приходе од капитала износи 15%.
У складу са чланом 99. став 1. тачка 3) ЗПДГ, пo
одбитку oд свaкoг пojeдинaчнo oствaрeнoг прихoдa
утврђуjу сe и плaћajу пoрeзи на приходе од капита-
ла ако је исплатилац прихода правно лице. Пореска
пријава на обрасцу ППП ПД подноси се у складу са
одредбама Правилника о пореској пријави за по-
рез по одбитку („Сл. гласник РС” бр. 74/2013… и
132/2021), уз коришћење ОВП 402.
Ако се ликвидациони остатак исплаћује члану
друштва који је страно физичко лице, односно
нерезидент Србије, порески третман те исплате
зависи од тога да ли постоји или не постоји међу-
народни УИДО између наше државе и државе из
које је то лице. Конкретно:
1) ако се дивиденда исплаћује нерезиденту из
државе са којом немамо закључен УИДО – ди-
виденда се опорезује порезом по стопи од 15%,
при чему основицу за опорезивање представља
укупан износ исплаћене дивиденде сходно одред-
бама ЗПДГ;
2) када се дивиденда исплаћује нерезиденту из др-
жаве са којом имамо закључен УИДО, при чему је
то физичко лице поднело доказ о резидентности
и доказ да је стварни власник прихода, порез се об-
рачунава на начин утврђен уговором, а примењује
се стопа пореза која је за дивиденде одређена у уго-
вору који је закључен са државом резидентности
примаоца прихода од дивиденде;
3) ако нерезидент – физичко лице не поднесе по-
тврду о резидентности и доказ да је стварни вла-
сник прихода, на исплату дивиденде примењује се
стопа пореза по одбитку од 15%, која је прописана
важећим прописом у Србији – ЗПДГ.
Уколико се примењује прописана стопа из ЗПДГ,
а не она из УИДО (чак и када су исте), не постоји
обавеза поседовања потврде о резидентности.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 85
 ЛИКВИДАЦИЈА
Поједини уговори о избегавању двоструког
опорезивања предвиђају две стопе за приходе
од дивиденде (нпр. 15% и 5%, при чему се нижа
стопа примењује у случају учешћа у капиталу од
25% до 100%). Међутим, тако дефинисана нижа
стопа не може да се примени на дивиденде које се
исплаћују физичким лицима, што је потврђено у
Мишљењу Министарства финансија бр. 430-00-
111/2019-04 од 12. 3. 2019. године.
Пореска пријава за порез по одбитку подноси
се у складу са Правилником о пореској пријави за
порез по одбитку, као и у случају резидентног фи-
зичког лица, уз коришћење ОВП 402.
Страном физичком лицу може да се уплати из-
нос дивиденде у девизама – на његов девизни рачун
у иностранству или у динарима – на нерезидентни
рачун отворен у некој домаћој банци. Дознака у
иностранство може да се изврши са девизног ра-
чуна исплатиоца – привредног друштва или, ако
друштво нема девиза на девизном рачуну, откупом
девиза преко банке.
Сходно тачки 8. Одлуке о условима и начину
обављања платног промета са иностранством, за
плаћање иностранству резидент – налогодавац
подноси банци налог за плаћање који садржи про-
писане податке и за који је обезбеђено покриће у
банци. У том случају, уз налог за плаћање банци
треба доставити и одлуку о исплати дивиденди,
као и доказ да је страно лице стварно члан тог дру-
штва са ограниченом одговорношћу. Модел налога
за плаћање иностранству прописан је Упутством за
спровођење Одлуке о условима и начину обављања
платног промета са иностранством.
2.3  Ликвидациони остатак исплаћен
оснивачу друштва – правном лицу
2.3.1  Оснивач друштва је резидентно правно
лице
Када резидентно правно лице у Србији ис-
плаћује ликвидациони остатак свом оснивачу
– правном лицу резиденту Србије, на ту диви-
денду не обрачунава се и не плаћа порез јер поре-
ским прописима није предвиђено опорезивање
датог облика дивиденди.
Примљена дивиденда за наведена правна лица
– осниваче, односно за чланове ДОО, остварена од
стране другог резидентног обвезника, представља
финансијски приход, али према члану 25. став 1.
86 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ЗПДПЛ тај приход по основу дивиденди не улази
у пореску основицу зато што је на њега плаћен по-
рез на добит од стране другог резидентног обве-
зника, јер би у супротном дошло до дуплирања у
плаћању пореза на добит правних лица (Мишљење
Министарства финансија бр. 430-07-00301/2006-04
од 1. 11. 2006). Према томе, ликвидациони остатак
исплаћује се члановима који су резидентна правна
лица, без плаћања икаквих пореских обавеза.
Сходно члану 2. став 2. ЗПДПЛ, резидентни
обвезник је правно лице које је основано или има
седиште стварне управе и контроле на територији
Републике.
2.3.2  Оснивач друштва је недобитна
организација
Уколико је власник привредног друштва недо-
битна организација, позитивна разлика у вредно-
сти ликвидационог остатка и уложеног капитала не
представља приход остварен на тржишту, што зна-
чи да не подлеже опорезивању порезом на добит.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 430-
04-567/2018-04 од 5. 3. 2019. године:
„Према одредби члана 35. став 1. Закона, ли-
квидациони остатак, односно вишак деобне масе
у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вред-
ности уложеног капитала који се расподељује чла-
новима привредног друштва над којим је окончан
поступак ликвидације, односно закључен поступак
стечаја, сматра се дивидендом.
У конкретном случају, над ЈП ’Градска стамбе-
на агенција’ Крагујевац (у даљем тексту: друштво),
спроведен је (сагласно закону који уређује при-
вредна друштва) поступак ликвидације, при чему
је сва имовина друштва која је преостала након
окончања поступка ликвидације (ликвидациони
остатак) припала Граду Крагујевцу, као једином
оснивачу друштва.
С тим у вези, позитивна разлика у вредности ли-
квидационог остатка и уложеног капитала (која се
са аспекта Закона сматра дивидендом) не предста-
вља приход остварен на тржишту па, с тим у вези,
Град Крагујевац, по основу предметног прихода
није обвезник пореза на добит правних лица.”
2.3.3  Оснивач друштва је нерезидентно
правно лице
Ако резидентно правно лице у Србији исплаћу-
је ликвидациони остатак нерезидентном правном
лицу, та исплата мора да се усагласи са одредбама
чланова 40. и 40а ЗПДПЛ. У смислу члана 3. став 2.

наведеног закона нерезидентни обвезник је правно
лице које је основано и има седиште стварне управе
и контроле ван територије Републике.
Према члану 40. став 1. ЗПДПЛ, на приходе које
оствари нерезидентно правно лице од резидентног
правног лица по основу дивиденди на територи-
ји Републике обрачунава се и плаћа порез по од-
битку по стопи од 20%, уколико међународним
уговором о избегавању двоструког опорезивања
није друкчије уређено, укључујући и дивиденду из
члана 35. поменутог закона, која се исплаћује као
имовина која преостане после подмирења пове-
рилаца (ликвидациони остатак) изнад вредности
уложеног капитала (и као таква сматра се дивиден-
дом). Према томе, на приход који нерезидентни об-
везник (правно лице) оствари по основу исплате
ликвидационог остатка обрачунава се и плаћа по-
рез по одбитку:
1) по стопи од 20% у складу са чланом 40. ЗПДПЛ,
односно
2) по стопи утврђеној међународним уговором о из-
бегавању двоструког опорезивања (даље: УИДО),
ако постоји такав уговор између Републике Србије
и земље резидентства нерезидентног обвезника.
Наведена законска одредба приморава сва рези-
дентна привредна друштва која исплаћују дивиден-
де нерезидентним правним лицима да приликом
те исплате провере да ли са конкретном државом
чији је резидент страно правно лице – прималац
дивиденде – имамо закључен УИДО. Међутим, до-
маће акционарско друштво пре исплате дивиден-
ди нерезидентном правном лицу мора да обезбеди
и спровођење члана 40а став 1. ЗПДПЛ, којим је
прописано следеће: „Код обрачуна пореза по од-
битку на приходе нерезидента по основу дивиден-
ди, исплатилац прихода примењује одредбе УИДО,
под условом:
1) да нерезидент докаже статус резидента државе
са којом је Република закључила УИДО и
Није закључен
Ред.
Опис
број
резидент САД
1. Бруто ликвидациони остатак
2. Опорезиви износ
3. Стопа пореза по одбитку
4. Порез по одбитку (ред. бр. 2 x ред. бр. 3)
5. Износ за исплату (ред. бр. 1 - ред. бр. 4)
ЛИКВИДАЦИЈА
2) да је нерезидент стварни власник прихода.”
Према томе, приликом исплате ликвидационог
остатка страним правним лицима наша привредна
друштва могу да се суоче са следећим ситуацијама:
1) ако се ликвидациони остатак исплаћује страном
правном лицу са чијом државом резидентности Ре-
публика Србија нема закључен УИДО – дивиденда
се опорезује порезом по стопи од 20%, при чему
основицу за опорезивање представља укупан из-
нос ликвидационог остатка;
2) ако се ликвидациони остатак исплаћује страном
правном лицу са чијом државом резидентности Ре-
публика Србија има закључен УИДО, али то прав-
но лице није поднело доказ о статусу резидента
државе са којом је Република закључила УИДО или
није поднело доказ да је стварни власник прихода
– ликвидациони остатак опорезује се порезом по
стопи од 20%, а основица за опорезивање је укупан
износ ликвидационог остатка;
3) ако се ликвидациони остатак исплаћује страном
правном лицу са чијом државом резидентности Ре-
публика Србија има закључен УИДО, и то правно
лице поднело је доказ о статусу резидента државе
са којом је Република закључила УИДО, као и до-
каз да је стварни власник прихода – ликвидациони
остатак опорезује се по стопи утврђеној међуна-
родним УИДО који је закључен између Републике
Србије и земље резидентства нерезидентног обве-
зника.
Као што је познато, Република Србија је са
низом земаља закључила билатерални уговор о
избегавању двоструког опорезивања дохотка и
имовине, укључујући дивиденде као посебну ка-
тегорију прихода од капитала (преглед тих земаља
објављен је на сајту Министарства финансија). У
табели 2 приказано је неколико примера обрачуна
пореза по одбитку при исплати дивиденди прав-
ним лицима нерезидентима Републике Србије.
Табела 2: Обрачун пореза по добитку
Закључен УИДО – примењује се стопа из уговора
УИДО
резидент Велике Британије
резидент Италије резидент Француске
(учешће у капиталу више од 25%)
1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000
1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000
20% 10% 15% 5%
200.000 100.000 150.000 50.000
800.000 900.000 850.000 950.000
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 87
 ЛИКВИДАЦИЈА
У случају када је ликвидациони остатак у
новцу и припада нерезиденту, могуће је уплати-
ти га на рачун нерезидента – члана ликвидира-
ног привредног друштва у иностранству, ако су
претходно измирене све обавезе према Републи-
ци Србији.
Наиме, у складу са чланом 2. тачка 16) Закона о
девизном пословању („Сл. гласник РС” бр. 62/06…
30/18), директне инвестиције нерезидената у Репу-
блици сматрају се капиталним послом. Чланом 9.
став 1. тачка 1) Закона о улагањима („Сл. гласник
РС” бр. 89/15 и 95/18) прописано је да улагач који
је страно правно или физичко лице има право да,
у складу са тим законом, након плаћања свих по-
реских и других обавеза по основу јавних прихо-
да, слободно трансферише финансијска и друга
средства у вези са улагањем, као што су приходи
од дивиденде.
У складу са свим претходно наведеним је и Ми-
шљење Министарства финансија из 2007. године, у
ком је наведено да банка може да изврши налог за
плаћање резидента – исплатиоца дивиденде ради
Из Мишљења Министарства финансија бр. 18-
0-13-014/07-001 од 27. 2. 2007. године:
„Банка може извршити налог резидента – ис-
платиоца дивиденде ради преноса дивиденде нере-
зиденту, који је један од оснивача фирме у Србији,
у девизама на његов домицилни рачун у иностран-
ству без отварања нерезидентног рачуна у Срби-
ји, под условом да су претходно измирене пореске
обавезе према Републици Србији, у складу са чла-
ном 29. став 1. Закона о девизном пословању.”
2.4  Пример: Опорезивање ликвидационог
остатка
Ликвидациони управник донео је одлуку о
окончању ликвидације и исплати ликвидационог
остатка који чини пословни простор. Тржишна
вредност пословног простора је 10.000.000 дина-
ра. Вредност уложеног капитала члана друштва је
1.000.000 динара. У 3. део обрасца ДПДЛ/С унесени
су следећи подаци:
Ликвидациони Вредност уложеног Износ
Датум одлуке
остатак капитала дивиденде
3.1 3.2 3.3 3.4
15. 8. 2019. 10.000.000 1.000.000 9.000.000

преноса дивиденде нерезиденту на његов доми-

цилни рачун у иностранству, без отварања нерези- У зависности од правног статуса и резидентно-
дентног рачуна у Републици и уз испуњење услова сти члана друштва, обрачун пореза и исплата ди-
из члана 9. Закона о улагањима. виденде био би:

Члан друштва у ликвидацији Порески третман Основица Износ пореза Износ за исплату члану
Правно лице – резидент У пореском билансу на ред. бр. 46 обрасца ПБ
Неопорезиво 9.000.000
1 уноси износ 9.000.000 динара

Физичко лице – резидент Србије Опорезиво 9.000.000 1.350.000 7.650.000

Правно лице – нерезидент (резидент Италије) Опорезиво 9.000.000 900.000 8.100.000

Физичко лице – нерезидент (резидент Аустрије) Опорезиво 9.000.000 450.000 8.550.000

Примењене су стопе из УИДО, уз претпоставку да су испуњени Плаћа се порез на пренос

остали услови из члана 40а ЗПДПЛ, односно члана 107а ЗПДГ апсолутних права

3  Опорезивање порезом на пренос имовину користило за обављање делатности на

апсолутних права
Порески третман ликвидационог остатка
из угла преноса апсолутних права полази од
опредељења ликвидационог остатка као пре-
носа целокупне преостале имовине друштва уз
накнаду. Право на ликвидациони остатак имају
искључиво чланови друштва по основу тога што
су улагањем одређене имовине у друштво стекли
учешће у капиталу истог. Друштво је наведену
основу које је остварило неки пословни резул-
тат, а чланови друштва заузврат имају право на
исплату ликвидационог остатка у случају ликви-
дације привредног друштва. Значи, пренос права
својине на имовини, као ликвидационог остатка,
није пренос који се врши без накнаде, тј. не пред-
ставља поклон члановима друштва, већ њихово
право да се по основу извршеног улога у друштво
на њих пренесе имовина која преостане по изми-
рењу свих обавеза друштва.

88 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


У складу са чланом 23. Закона о порезима на
имовину („Сл. гласник РС” бр. 26/2001… и 118/2021
– даље: ЗПИ) порез на пренос апсолутних права
плаћа се приликом преноса уз накнаду:
■■ права својине на непокретности;
■■ права интелектуалне својине;
■■ права својине на употребљаваном пловилу, од-
носно права својине на употребљаваном ваздухо-
плову са сопственим погоном – осим државног;
■■ права својине на употребљаваном моторном во-
зилу – осим на мопеду, мотокултиватору, трактору
и радној машини;
■■ права коришћења грађевинског земљишта.
Ипак, од опорезивања порезом на пренос ап-
солутних права, у складу са чланом 24а ЗПИ, из-
узима се:
1) пренос односно стицање апсолутног права из чл.
23. и 24. Закона о порезима на имовину, на који се
плаћа порез на додату вредност у складу са Зако-
ном о ПДВ-у;
2) пренос односно стицање апсолутног права из чл.
23. и 24. Закона о порезима на имовину по основу
расподеле ликвидационог остатка, који се опо-
резује у складу са законом који уређује опорези-
вање дохотка грађана, односно добити правних
лица.
Дакле, уколико ликвидациони остатак чине
непокретности, права интелектуалне својине,
половно моторно возило, пловило или вазду-
хоплов на сопствени погон у својини друштва
у ликвидацији, што је имовина на коју је при-
ликом преноса на чланове д. о. о. по основу
расподеле ликвидационог остатка плаћен по-
рез на доходак грађана или порез на добит, не
плаћа се порез на пренос апсолутних права. У
супротном се плаћа порез на пренос апсолут-
них права. Ипак, порез на пренос апсолутних
права не плаћа се на пренос новчаних средста-
ва која представљају ликвидациони остатак,
јер пренос новчаних средстава није предмет
опорезивања тим порезом у складу са чланом
23. Закона о порезу на имовину.
У случају да се плаћа порез на пренос апсолут-
них права, обвезник пореза на пренос апсолутних
права јесте члан друштва који стиче право својине
на предметној имовини, као целокупној имовини
ликвидираног привредног друштва. С тим у вези
тај члан друштва дужан је да поднесе пореску при-
јаву за утврђивање пореза на пренос апсолутних
ЛИКВИДАЦИЈА
права пореском органу у општини на чијој терито-
рији то физичко лице има пребивалиште, односно
правно лице седиште. У вези са тим наведено је и
Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-
01042/2018-04 од 2. 4. 2019. године:
„Са становишта Закона о порезима на имовину:
Према томе, пренос права својине на два пут-
ничка моторна возила која чине целокупну имови-
ну друштва у ликвидацији, која је преостала после
измирења свих обавеза друштва (ликвидациони
остатак), а који се врши са тог привредног друштва
на физичко лице које је било оснивач и једини члан
тог привредног друштва, предмет је опорезивања
порезом на пренос апсолутних права у случају
када се на тај пренос не плаћа ни порез на додату
вредност – у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност, ни порез на доходак гра-
ђана – у складу са законом којим се уређује опоре-
зивање дохотка грађана. У том случају је обвезник
пореза на пренос апсолутних права физичко лице
које стиче право својине на предметним путнич-
ким моторним возилима као целокупној имовини
ликвидираног привредног друштва. С тим у вези,
то физичко лице дужно је да поднесе пореску
пријаву за утврђивање пореза на пренос апсо-
лутних права пореском органу у општини на чијој
територији то физичко лице има пребивалиште.
Надлежни порески орган у сваком конкретном
случају утврђује чињенично стање од утицаја на
постојање пореске обавезе.
Са становишта Закона о порезу на доходак гра-
ђана:
Имајући у виду наведене одредбе, када је над
привредним друштвом спроведен поступак ли-
квидације, порез на доходак грађана на приходе од
капитала у виду дивиденде плаћа се када је, након
измирења свих обавеза ликвидираног друштва,
ликвидациони остатак изнад вредности уложе-
ног капитала утврђен у складу са законом којим се
уређује опорезивање добити правних лица. Износ
дивиденде по основу ликвидационог остатка у не-
новчаној имовини (у конкретном случају у виду
два путничка аутомобила) који припада члану при-
вредног друштва (у конкретном случају физичком
лицу), у складу са одлуком о расподели ликвида-
ционог остатка, утврђује се као позитивна разлика
између тржишне вредности неновчане имовине на
дан доношења одлуке о расподели и вредности уло-
женог капитала по којој је улог унет и регистрован
код органа надлежног за регистрацију привредних
субјеката.”
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 89
 ЛИКВИДАЦИЈА
Уз претпоставку да се као ликвидациони оста-
так преноси непокретност (приказано се сходно
примењује и на другу имовину из члана 23. ЗПИ):
1. ако је члан друштва којем се непокретност пре-
носи физичко лице (резидентно или нерезидент-
но), а тржишна вредност непокретности виша је
од вредности уложеног капитала, разлика се опо-
резује порезом на приходе од капитала (по члану
61. ЗПДГ), док пренос непокретности није предмет
опорезивања порезом на пренос апсолутних права;
2. ако је члан друштва којем се непокретност пре-
носи физичко лице (резидентно или нерезидент-
но), а тржишна вредност непокретности једнака је
или нижа од вредности уложеног капитала, пренос
непокретности није опорезив у складу са ЗПДГ,
што значи да је тај пренос предмет опорезивања
порезом на пренос апсолутног права (осим ако
се не ради о првом преносу права располагања на
новоизграђеној непокретности, при чему је при-
вредно друштво у ликвидацији у моменту преноса
ликвидационог остатка обвезник ПДВ-а, па је тада
пренос опорезив ПДВ-ом, а не порезом на пренос
апсолутних права);
3. ако је члан друштва којем се непокретност пре-
носи нерезидентно правно лице, а тржишна вред-
ност непокретности виша је од вредности уложеног
капитала оснивача, разлика се опорезује у складу са
одредбом члана 40. став 1. тачка 1) ЗПДПЛ, тако да
пренос непокретности није предмет опорезивања
порезом на пренос апсолутних права;
Редакција
Ликвидациони управник – именовање,
регистрација и опорезивање
1  Именовање и регистрација
ликвидационог управника
Чланом 529. Закона о привредним друштвима
(„Сл. гласник РС” бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.
закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018 – даље: Закон) про-
писано је да се у одлуци о покретању ликвидације
именује ликвидационог управника. Именовањем
ликвидационог управника свим заступницима
друштва престају права заступања друштва. Ако
друштво не именује ликвидационог управника у
90 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
4. ако је члан друштва којем се непокретност прено-
си нерезидентно правно лице, а тржишна вредност
непокретности једнака је или нижа од вредности
уложеног капитала оснивача којем се непокретност
преноси, пренос непокретности није опорезив у
складу са ЗПДПЛ, што значи да је тај пренос пред-
мет опорезивања порезом на пренос апсолутног
права (осим ако се не ради о првом преносу права
располагања на новоизграђеној непокретности,
при чему је привредно друштво у ликвидацији об-
везник ПДВ-а, па је тада пренос опорезив ПДВ-ом,
а не порезом на пренос апсолутних права);
5. ако је члан друштва којем се непокретност пре-
носи резидентно правно лице, нема утицаја чиње-
ница да ли је тржишна вредност непокретности
виша или нижа од вредности уложеног капитала
тог члана, с обзиром на то да се у том случају ли-
квидациони остатак (чак и ако има третман диви-
денде) свакако не опорезује порезом на добит, што
значи да, када се непокретност, као ликвидациони
остатак, преноси резидентном правном лицу, тај
пренос је у сваком случају предмет опорезивања
порезом на пренос апсолутних права (осим ако се
не ради о првом преносу права располагања на но-
воизграђеној непокретности, при чему је привред-
но друштво у ликвидацији обвезник ПДВ-а, па је
пренос опорезив ПДВ-ом, а не порезом на пренос
апсолутних права).
ПС
одлуци о покретању ликвидације, сви законски за-
ступници друштва постају ликвидациони управ-
ници.
Друштво може да има више ликвидационих
управника. Ако друштво има више ликвидаци-
оних управника, они заступају друштво заједно,
ако одлуком којом су именовани није другачије
одређено.
У случају када је одлуком о покретању поступка
ликвидације за ликвидационог управника имено-
ван регистровани заступник друштва, не доноси

се посебна одлука о именовању ликвидационог
управника. То се чини само када је ликвидациони
управник лице које до тада није било законски за-
ступник друштва.
У складу са чланом 530. Закона ликвидациони
управник може да буде разрешен одлуком скуп-
штине друштва, с тим што истом одлуком мора
да буде именован нови ликвидациони управник.
Осим тога, ликвидациони управник може да дâ
оставку у складу са чланом 396. Закона, којим се
уређује оставка директора друштва. Дакле, у дру-
штвима која имају само једног ликвидационог
управника ликвидациони управник даје оставку
председнику скупштине. Оставка производи деј-
ство у односу на друштво на дан подношења, осим
ако у њој није наведен неки каснији датум. Оставка
ликвидационог управника и брисање из регистра
евидентирају се у складу са законом о регистраци-
ји. Ако је једини ликвидациони управник друштва
дао оставку, у обавези је да настави да предузима
послове који не трпе одлагање до именовања новог
ликвидационог управника, али не дуже од тридесет
дана од дана регистрације те оставке у складу са
законом о регистрацији.
У складу са чланом 531. став 1. Закона, именова-
ње, разрешење и оставка ликвидационог управника
региструју се у складу са законом о регистрацији.
Приликом подношења регистрационе пријаве про-
мене података и регистрације / објаве докумената
субјеката уписаних у Регистар привредних субјеката
Агенцији за привредне регистре (у наставку: АПР)
обавезно се уз регистрациону пријаву доставља и
додатак 21 – Покретање поступка ликвидације, у
оквиру ког се уносе одговарајући подаци о ликвида-
ционом управнику. Од броја ликвидационих управ-
ника зависиће и број примерака додатка 21 који се
подносе уз регистрациону пријаву. Регистрацијом
ликвидационог управника из Регистра АПР бришу
се сви регистровани законски заступници.
Ако друштво не именује ликвидационог управ-
ника одлуком о покретању ликвидације, па сви за-
конски заступници друштва постају ликвидациони
управници – регистрација ликвидационог управ-
ника спроводи се по службеној дужности у складу
са законом о регистрацији, што је прописано чла-
ном 531. став 2. Закона. У случају да у току трајања
поступка ликвидације дође до промене ликвидаци-
оних управника, постојаће обавеза подношења до-
датка за промену законских заступника (додатак 06
– Законски заступници) уз регистрациону пријаву.
ЛИКВИДАЦИЈА
У складу са чланом 546. Закона, ако друштво у
ликвидацији остане без ликвидационог управни-
ка, а не региструје новог у року од три месеца од
дана брисања ликвидационог управника из Реги-
стра привредних субјеката, покреће се принудна
ликвидација.
2  Овлашћења ликвидационог
управника
Ликвидациони управник заступа друштво у ли-
квидацији и одговоран је за законитост пословања
друштва. Чланом 532. став 2. Закона прописано је
да ликвидациони управник може да:
1) врши радње на окончању послова започетих пре
почетка ликвидације;
2) предузима радње потребне за спровођење ли-
квидације, као што су продаја имовине, исплата
поверилаца и наплата потраживања;
3) врши друге послове неопходне за спровођење
ликвидације друштва.
У складу са чланом 61. став 1. тачка 5) Закона
ликвидациони управник има посебне дужности
према друштву, као што су:
■■ дужност пажње (члан 63. закона), при чему је
ликвидациони управник дужан да у том својству
извршава своје послове савесно, са пажњом до-
брог привредника и у разумном уверењу да делује
у најбољем интересу друштва (под пажњом доброг
привредника подразумева се степен пажње са ко-
јом би поступало разумно пажљиво лице које би
поседовало знање, вештине и искуство који би се
основано могли очекивати за обављање те дужно-
сти у друштву);
■■ дужност пријављивања послова и радњи у који-
ма постоји лични интерес (на начин прописан чл.
65–68. наведеног закона);
■■ дужност избегавања сукоба интереса (на начин
прописан чл. 69–71. наведеног закона);
■■ дужност чувања пословне тајне (на начин про-
писан чл. 72–74. наведеног закона);
■■ дужност поштовања забране конкуренције (на
начин прописан чл. 75. и 76. наведеног закона).
У складу са чланом 544. Закона ликвидацио-
ни управник одговара за штету коју причини при
вршењу своје дужности члановима друштва и по-
вериоцима друштва. Потраживање чланова и по-
верилаца друштва застарева у року од три године
од дана брисања друштва из регистра.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 91
 ЛИКВИДАЦИЈА
3  Опорезивање накнаде за рад
ликвидационог управника
Чланом 542. Закона прописано је да ликвидаци-
они управник има право да му се надокнаде тро-
шкови које је имао при спровођењу ликвидације,
као и на исплату накнаде за рад. Накнаду за рад
и висину трошкова спровођења ликвидације одре-
ђују ортаци, командитори, односно скупштина, а у
случају спора или када то друштво не одреди, ли-
квидациони управник може да тражи да надлежни
суд у ванпарничном поступку одреди износ накна-
де за рад и надокнаде трошкова. У погледу потра-
живања по датом основу ликвидациони управник
сматра се повериоцем друштва у ликвидацији.
Пореске обавезе по основу накнаде ликвида-
ционог управника разликоваће се у зависности од
тога да ли је за ликвидационог управника именован
оснивач друштва или неко треће лице.
3.1  Оснивач друштва као ликвидациони
управник
С обзиром на то да ликвидациони управник
представља и заступа привредно друштво за време
поступка ликвидације на основу уписа у регистар
надлежне организације, ликвидациони управник
– оснивач друштва има статус осигураника само-
сталних делатности у складу са чланом 12. став 1.
тачка 2) Закона о пензијском и инвалидском оси-
гурању („Сл. гласник РС” бр. 34/2003… и 62/2021
– даље: Закон о ПИО).
Наиме, чланом 12. став 1. тачка 2) Закона о
ПИО прописано је да су осигураници самостал-
них делатности лица која су оснивачи односно
чланови привредних друштава у складу са зако-
ном, који у њима раде, без обзира на то да ли
су у радном односу у привредном друштву чији
су оснивач односно члан. У ставу 2. истог члана
прецизирано је да се радом, у смислу става 1. тач-
ка 2) наведеног члана, сматра и представљање
и заступање привредних друштава од стране
њихових оснивача односно чланова на основу
уписа у регистар надлежне организације. Да-
кле, оснивач који је засновао радни однос у свом
друштву јесте осигураник самосталних делатно-
сти (значи, он није осигураник запослени, као
што је и чланом 11. став 1. тачка 1) Закон о ПИО
прецизирано да су осигураници запослени лица
у радном односу, односно запослена у предузећу,
другом правном лицу, државном органу, органу
92 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
јединице локалне самоуправе или код физичких
лица, изузев лица из члана 12. став 1. тачка 2) тог
закона), баш као и у случају да у свом друштву
ради без заснивања радног односа.
Члановима 7, 8. и 9. Закона о доприносима за
обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”
бр. 84/2004… и 118/2021 – даље: Закон о доприно-
сима) прописано је да су оснивачи односно чланови
привредног друштва обвезници плаћања доприно-
са за обавезно социјално осигурање. У члану 6. тог
закона прецизирано је да је оснивач односно члан
привредног друштва осигураник – физичко лице
које ради у привредном друштву чији је оснивач
односно члан, без обзира на то да ли је са привред-
ним друштвом засновало радни однос. Под радом
се, поред радног односа, подразумева и предста-
вљање и заступање привредног друштва на осно-
ву уписа у регистар надлежне организације.
У складу са чланом 532. Закона ликвидацио-
ни управник заступа друштво у ликвидацији и
одговоран је за законитост пословања друштва.
Дакле, од тренутка именовања он је заступник
друштва у ликвидацији, што значи да је ликви-
дациони управник – оснивач друштва обвезник
доприноса на најнижу основицу.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 011-
00-232/2016-04 од 4. 7. 2016. године:
„Према мишљењу Министарства рада и со-
цијалне политике број: 414-00-18/2011-07 од 30.
септембра 2011. године, ’суоснивач привредног
друштва који је на школовању и који ради у сми-
слу напред наведене одредбе члана 12. став 1. тачка
2) Закона о пензијском и инвалидском осигурању,
односно обавља послове представљања и заступа-
ња привредног друштва, има својство осигураника
самосталних делатности у смислу одредбе Закона.’
Дакле, имајући у виду наведено, физичко лице
које се налази на школовању у установама високог
образовања, које је као наследник првог наследног
реда – дете оставиоца наслеђивањем стекло удео
(власник 100% удела) у привредном друштву са огра-
ниченом одговорношћу и које је потом у Агенцији за
привредне регистре било уписано као директор и за-
конски заступник привредног друштва, односно по
покретању поступка ликвидације тог привредног
друштва именовано за ликвидационог управника,
обвезник је доприноса за обавезно социјално оси-
гурање као члан привредног друштва.”

Чланом 23. Закона о доприносима прописано
је да је основица доприноса за осниваче односно
чланове привредног друштва најмање најнижa ме-
сечнa основицa из члана 37. тог закона. Изузетно
од наведеног, основицу доприноса за осниваче од-
носно чланове привредног друштва који су засно-
вали радни однос са привредним друштвом чији
су оснивачи односно чланови представља зарада
у складу са чланом 13. истог закона.
3.1.1  Ликвидациони управник – оснивач у
радном односу у друштву
Ликвидациони управник – оснивач привредног
друштва који је у радном односу у привредном дру-
штву чији је оснивач обавезно је осигурано лице по
основу радног односа. Међутим, пошто је у радном
односу у привредном друштву чији је оснивач, оси-
гураник је Фонда самосталних делатности.
Ликвидациони управник – оснивач који је у
радном односу у свом привредном друштву има
право на зараду, накнаду зараде, накнаду трошко-
ва и других примања по основу радног односа, у
складу са законом, општим актом и уговором о
раду. На зараду и накнаду зараде плаћају се, као и
за остале запослене, порез од 10%, доприноси по
збирној стопи од 19,9% из зараде и 16,05% на за-
раду. Уз наведено, он има право и на неопорезиви
износ зараде (19.300,00 дин.) и неопорезиве изно-
се трошкова и других примања према чл. 9. и 18.
Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник
РС” бр. 24/2001… и 118/2021 – даље: ЗПДГ). Дакле,
остварује сва права и обавезе из радног односа као
запослени.
С обзиром на то да је у радном односу са дру-
штвом, основица за обрачун доприноса је зара-
да, а по основу чињенице да се ради о оснивачу
не плаћа се додатно ПИО допринос на најнижу
основицу (на обрасцу ПП О-ДО) у складу са чла-
ном 23. став 2. Закона о доприносима.
Обрачун пореза и доприноса за обавезно соци-
јално осигурање за осниваче заступнике који су у
радном односу врши се на зараду и исти је као и за
друге запослене, с тим што послодавац – исплати-
лац прихода пре исплате зараде запосленима под-
носи Пореској управи појединачну пореску пријаву
ППП ПД, у којој ће оснивача односно члана при-
вредног друштва, као примаоца прихода, означити
шифром 02 (оснивач, односно члан привредног дру-
штва запослен у том привредном друштву), док
ЛИКВИДАЦИЈА
ће за зараду оснивача, као ознаку врсте прихода,
унети шифру 101 (зарада).
Интересантна је ситуација да физичко лице,
као једини члан привредног друштва, уједно
жели да постане и директор тог друштва или
ликвидациони управник. За то, наравно, не по-
стоји препрека, али тај директор онда не може да
има уговор о раду са друштвом јер нема ко да га
потпише у име друштва. То потврђује и Мишље-
ње Министарства за рад, запошљавање, борачка и
социјална питања бр. 011-00-186/2016-02 од 26. 5.
2016. године: „У случају у којем једно лице у јед-
ночланом друштву истовремено обавља функцију
скупштине и директора, у складу са Законом о при-
вредним друштвима, не може да закључи уговор о
раду са самим собом и тиме заснује радни однос у
својству директора у складу са чланом 48. Закона о
раду, јер се такав уговор не би сматрао двостраним
актом којим се уређују међусобна права и обаве-
зе из радног односа између запосленог у својству
директора и послодавца – надлежног органа код
послодавца.” Према важећим прописима помену-
то лице биће социјално осигурано као лице које
обавља самосталну делатност, па му и није потре-
бан уговор о раду ради регистрације на обавезно
социјално осигурање.
3.1.2  Ликвидациони управник – оснивач
ангажован без заснивања радног односа у
друштву
Чланом 12. Закона о доприносима прописано
је да, када осигураник остварује приходе по више
различитих основа (радни однос, самостална де-
латност, уговори и др.), допринос за обавезно пен-
зијско и инвалидско осигурање обрачунава се и
плаћа по свим тим основима до износа највише
годишње основице доприноса, у складу са поме-
нутим законом.
Наведена специфичност односи се на све
осигуранике, па и на осниваче привредног дру-
штва, што значи да, ако је оснивач у једном при-
вредном друштву у радном односу, а у другом
или у више привредних друштава, где је такође
оснивач, ради као заступник – ликвидациони
управник без заснивања радног односа, у сва-
ком привредном друштву постоји обавеза да се
за њега плаћа допринос за пензијско и инвалид-
ско осигурање све док се у току године не достиг-
не то да је допринос по свим основима плаћен
на највишу основицу за плаћање доприноса,
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 93
 ЛИКВИДАЦИЈА
утврђену за ту календарску годину, када може
да поднесе захтев Фонду ПИО, од кога ће доби-
ти решење да се обуставља даље плаћање допри-
носа до краја године по свим другим основима,
осим по основу зараде.
Претходно се не односи и на допринос за здрав-
ствено осигурање и на допринос за случај неза-
послености јер се оба доприноса плаћају само по
једном основу – по прописаном приоритетном
основу осигурања по ком се и користе права из те
области. У складу са чланом 15. Закона о здрав-
ственом осигурању („Сл. гласник РС” бр. 25/2019)
различити основи осигурања имају следеће прио-
ритете:
1. радни однос,
2. пензија,
3. оснивачи који у друштвима раде без заснивања
радног односа, затим предузетници, спортисти,
свештеници и верски службеници, јавни бележни-
ци и јавни извршитељи,
4. пољопривредници који се баве пољопривред-
ном производњом у складу са прописима којима
се уређује пољопривреда, односно пољопривред-
на делатност, ако нису: осигураници запослени,
осигураници оснивачи који у друштвима раде
без заснивања радног односа, предузетници, ко-
рисници пензија, лица на школовању, затим лица
која обављају пољопривредну делатност као једино
или основно занимање, а уписана су у Регистар по-
љопривредних газдинстава у својству носиоца или
члана породице носиоца пољопривредног газдин-
ства, ако нису: осигураници запослени, осигурани-
ци оснивачи који у друштвима раде без заснивања
радног односа, предузетници,, корисници пензија,
лица на школовању;
5. лица која обављају привремене и повремене по-
слове, лица која по престанку радног односа оства-
рују право на накнаду зараде због повреде на раду
или професионалне болести у складу са наведе-
ним законом, као и лица која обављају послове по
основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о
породичном смештају према прописима о социјал-
ној заштити, уговора о стручном оспособљавању
и усавршавању уз накнаду, али и по основу других
уговора по основу којих се за извршен посао оства-
рује накнада, односно награда (даље: уговорена
накнада), итд.
То значи да, ако је оснивач – ликвидациони
управник осигуран по основу радног односа код
94 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
другог послодавца, у привредном друштву где је
оснивач и ликвидациони управник не плаћају се
за њега доприноси за здравствено осигурање и за
случај незапослености, већ само за пензијско и
инвалидско осигурање. Исто тако, ако је оснивач
привредног друштва осигуран по основу пензи-
је, у друштву у којем је оснивач – ликвидацио-
ни управник не плаћају се за њега доприноси за
здравствено осигурање и за случај незапослено-
сти, већ само за пензијско и инвалидско осигу-
рање.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 413-
00-136/2017-04 од 4. 4. 2019. године:
„Имајући у виду наведено, у случају када је фи-
зичко лице – оснивач и члан привредног друштва
(у конкретном случају са 50% удела) са којим није
засновало радни однос, уписано у регистар на-
длежне организације као остали заступник при-
вредног друштва, то физичко лице као лице које у
смислу Закона о доприносима ради у привредном
друштву чији је оснивач, обвезник је припадају-
ћих доприноса за обавезно социјално осигурање.
Околност да је у регистру надлежне организације
као законски заступник (директор) привредног
друштва уписано друго лице није од значаја за по-
стојање обавезе плаћања доприноса за физичко
лице – оснивача привредног друштва (које није
засновало радни однос са тим друштвом) који је
уписан у том регистру као остали заступник при-
вредног друштва.
Лице које је корисник старосне пензије и ис-
товремено је оснивач и члан привредног друштва
(у конкретном случају са 50% удела) који је у ре-
гистар надлежне организације уписан као оста-
ли заступник привредног друштва (са којим није
накнадно као пензионер засновао радни однос),
обавезник је доприноса за пензијско и инвалид-
ско осигурање.”
Међутим, уколико оснивач – ликвидациони
управник није приоритетно осигуран као за-
послени или пензионер, приоритетно ће бити
осигуран као оснивач који у друштву ради без
заснивања радног односа. То значи да ће се сви
доприноси плаћати на најнижу основицу (по
основу пријаве на обрасцу ПП О-ДО), а по осно-
ву остварене накнаде за рад по уговору о прави-
ма и обавезама подносиће се додатно и ППП ПД
пријава, по којој ће бити обрачунат додатно само
допринос за ПИО.

Чланом 23. Закон о доприносима прописано
је да је основица доприноса за осниваче односно
чланове привредног друштва најмање најнижа ме-
сечна основица за плаћање доприноса. Најнижу
месечну основицу доприноса чини износ од 35% од
просечне месечне зараде у Републици, исплаћене
односно остварене у периоду претходних дванаест
месеци почев од месеца октобра у текућој години,
за који су објављени подаци републичког органа
надлежног за послове статистике, ако тим законом
није друкчије одређено. Износ најниже месечне
основице сваке године објављује министар надле-
жан за послове финансија, а примењује се од првог
дана наредног месеца по објављивању тог износа.
Практично, плаћањем припадајућих социјалних
доприноса на уговорену накнаду по уговору о
правима и обавезама не може да се избегне оба-
веза плаћања социјалних доприноса најмање на
најнижу месечну основицу (образац ПП ОД-О).
Дакле, уколико оснивач који је уједно и ли-
квидациони управник друштва има закључен
уговор о правима и обавезама по којем оствару-
је накнаду, при чему није обавезно приоритетно
осигуран по основу запослења (у свом друштву
или у неком другом друштву) или пензије, то
значи да:
■  плаћа све доприносе најмање на најнижу ме-
сечну основицу (образац ПП ОД-О) и
■  поред пореза по одбитку по основу накнаде,
плаћа и допринос за ПИО на уговорену накнаду
по том уговору,
односно допринос за ПИО плаћао би се по оба
основа.
У случају да је поменути оснивач обавезно
осигуран по основу запослења у неком другом
друштву или је пензионер, по оба основа – на
најнижу основицу (образац ПП ОД-О) и по
основу уговорене накнаде – обрачунавао би се
само допринос за ПИО.
Уговорена накнада за рад ликвидационог управ-
ника нема карактер зараде, а на њу се плаћа порез,
по члану 85. ЗПДГ, по стопи од 20% на опорезиви
приход, који се добија умањењем бруто прихода
за нормиране трошкове од 20%. На исту основи-
цу плаћа се и допринос за ПИО 25,0% пошто до-
приносе за здравство и незапосленост за њега, као
оснивача – ликвидационог управника који ради без
заснивања радног односа, плаћа привредно дру-
штво на најнижу основицу на обрасцу ПП ОД-О
ЛИКВИДАЦИЈА
или су ови доприноси плаћени на основу запо-
слења тог лица у неком другом друштву. Значи, за
ликвидационог управника – оснивача који није
осигуран по другом основу, а у свом привредном
друштву обавља послове ликвидационог управ-
ника, при чему остварује накнаду за рад, постоји
обавеза плаћања:
1. сва три доприноса за оснивача, уз подношење
пореске пријаве на обрасцу ПП ОД-О (допринос
за ПИО, здравствено осигурање и осигурање за
случај незапослености), и то најмање на најнижу
месечну основицу доприноса – до 15. у месецу за
претходни месец;
2. пореза на други приход из члана 85. ЗПДГ и до-
приноса за ПИО, и то на основицу коју чини опо-
резиви приход од уговорене накнаде у складу са
наведеним законом, уз подношење пореске пријаве
на обрасцу ППП-ПД – приликом исплате уговоре-
не накнаде.
За ликвидационог управника – оснивача који
је осигуран по основу запослења код другог по-
слодавца или је пензионер, а послове ликвида-
ционог управника обавља без заснивања радног
односа, у вези са чим остварује уговорену накнаду,
постоји обавеза плаћања:
1. доприноса за ПИО оснивача најмање на најнижу
месечну основицу доприноса – подношењем поре-
ске пријаве на обрасцу ПП ОД-О до 15. у месецу за
претходни месец;
2. пореза на други приход из члана 85. ЗПДГ и до-
приноса за ПИО на основицу коју чини опорезиви
приход од уговорене накнаде у складу са наведеним
законом, уз подношење пореске пријаве на обрасцу
ППП-ПД – приликом исплате уговорене накнаде.
С друге стране, уколико се не исплаћује уго-
ворена накнада за рад оснивача – ликвидацио-
ног управника, не постоји обавеза плаћања ни
пореза ни доприноса за обавезно социјално
осигурање по основу обављања послова ликви-
дационог управника. Неисплаћивање уговорене
накнаде за рад ван радног односа ликвидационог
управника није санкционисано пореским про-
писима као прекршај, нити одредбама Закона о
раду и Закона о привредним друштвима. Обаве-
за плаћања доприноса на најнижу основицу (на
обрасцу ПП О-ДО) неупитна је и обавезна.
Међутим, по питању неуговарања накнаде за
рад оснивача – ликвидационог управника треба
имати у виду спорно мишљење Министарства
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 95
 ЛИКВИДАЦИЈА
финансија бр. 011-00-1137/2018-04 од 11. 6. 2018.
године:
„Одредбом члана 85. став 1. тачка 5) Закона о
порезу на доходак грађана (’Сл. гласник РС’ бр.
24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06
– исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС,
93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13,
57/14, 68/14 – др. закон, 112/15 и 113/17, у даљем
тексту: Закон) прописано је да се осталим прихо-
дима, у смислу овог закона, сматрају и други при-
ходи који по својој природи чине доходак физичког
лица, а нарочито примања чланова органа управе
правног лица.
Основица пореза на други приход је опорези-
ви приход као бруто приход умањен за нормиране
трошкове у висини од 20%, сагласно одредби члана
85. став 3. Закона.
Порез на доходак грађана на друге приходе пла-
ћа се по стопи од 20%, сагласно одредби члана 86.
став 1. Закона.
Одредбом члана 99. став 1. тачка 9) Закона про-
писано је да се по одбитку од сваког појединачно
оствареног прихода утврђују и плаћају порези на
остале приходе, ако је исплатилац прихода правно
лице, предузетник или предузетник паушалац.
Сагласно одредби члана 101. Закона, порез по
одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обве-
зника и за сваки појединачно исплаћени приход
исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на
прописани јединствени уплатни рачун у моменту
исплате прихода, у складу са прописима који важе
на дан исплате прихода, осим ако овим законом
није друкчије прописано.
Допринос за обавезно пензијско и инвалидско
осигурање по основу уговорене накнаде обрачуна-
ва се и плаћа по стопи од 26%, сагласно члану 7.
став 1. тачка 9) и члану 44. став 1. тачка 1) Закона
о доприносима за обавезно социјално осигурање
(’Сл. гласник РС’ бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11,
101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15
и 113/17, у даљем тексту: Закон о доприносима).
Основица доприноса за лица која остварују уго-
ворену накнаду је опорезиви приход од уговорене
накнаде у складу са законом којим се уређује порез
на доходак грађана (члан 28. Закона о доприноси-
ма).
Доприносе за лица која остварују уговорену
накнаду, сагласно одредби члана 57. став 1. Закона
о доприносима, исплатилац је дужан да обрачуна,
обустави и уплати приликом исплате уговорене
накнаде.
96 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Одредбом члана 48. став 4. Закона о раду (’Сл.
гласник РС’ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14,
13/17 – УС и 113/17) прописано је да се међусоб-
на права, обавезе и одговорности директора који
није засновао радни однос и послодавца уређују
уговором. Лице које обавља послове директора
има право на накнаду за рад и друга права, обавезе
и одговорности у складу са уговором (став 5. тог
члана Закона о раду).
Уговор са директором који није засновао рад-
ни однос закључује у име послодавца надлежни
орган утврђен законом или општим актом посло-
давца, сагласно ставу 6. члана 48. Закона о раду.
У погледу накнаде за рад директора који је за-
кључио уговор о међусобним правима, обавезама
и одговорностима директора који није засновао
радни однос Министарство за рад, запошљава-
ње, борачка и социјална питања дало је мишљење
број: 011-00-406/2018-02 од 24. маја 2018. године:
’У члану 48. ст. 1. и 2. Закона о раду (’Сл. гласник
РС’ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС
и 113/17) прописано је да директор, односно други
законски заступник послодавца може да заснује
радни однос на неодређено или одређено време.
Према ставу 4. наведеног члана међусобна пра-
ва, обавезе и одговорности директора који није
засновао радни однос и послодавца уређују се
уговором. Лице које обавља послове директора из
става 4. овог члана има право на накнаду за рад и
друга права, обавезе и одговорности у складу са
уговором (члан 48. став 5).
Према наведеном, у складу са одредбама Зако-
на о раду може се закључити и посебан уговор о
обављању послова директора којим се не заснива
радни однос. Директор који обавља послове по
основу уговора којим се не заснива радни однос
има право на накнаду за рад.
Такође, напомињемо да, у складу са Уставом
Републике Србије, свако има право на правичну
накнаду за рад и нико се тих права не може од-
рећи.
Према томе, имајући у виду члан 48. став 5. За-
кона о раду да лице које обавља послове директора
који није засновао радни однос има право на накна-
ду за рад у складу са уговором, као и одредбу Устава
Републике Србије, мишљења смо да се накнада за
рад има сматрати обавезним елементом уговора о
међусобним правима, обавезама и одговорностима
директора који није засновао радни однос.’
Имајући у виду да према Закону о раду лице које
обавља послове директора има право на накнаду за

рад и друга права, обавезе и одговорности у скла-
ду са уговором, као и мишљење Министарства за
рад, запошљавање, борачка и социјална питања да
директор који обавља послове по основу уговора
којим се не заснива радни однос има право на нак-
наду за рад и да се накнада за рад сматра обавезним
елементом уговора о међусобним правима, обаве-
зама и одговорностима директора који није засно-
вао радни однос, сагласно томе кад физичко лице
(у конкретном случају, које није оснивач ни члан
привредног друштва) обавља послове директора
по основу уговора о правима и обавезама директо-
ра, без заснивања радног односа у том привредном
друштву, постоји обавеза обрачунавања и плаћа-
ња пореза на доходак грађана на други приход и
припадајућих доприноса за обавезно социјално
осигурање по основу уговорене накнаде за рад
(битан елемент уговора о међусобним правима,
обавезама и одговорностима директора). Како је
износ накнаде за рад директора битан елемент
уговора о међусобним правима, обавезама и од-
говорностима директора и као такав требало би
да буде исказан у том уговору, онда је уговорена
накнада (у којој су садржани порез и доприноси
који се плаћају на терет лица које остварује ту нак-
наду) као еквивалент – адекватна накнада за рад
директора, основица пореза и доприноса (незави-
сно од околности да ли се физичко лице – директор
одриче уговорене накнаде за рад у корист другог
лица).
Порез на други приход обрачунава се по стопи
од 20% која се примењује на основицу – опорезиви
приход коју чини бруто приход (уговорена накна-
да) умањен за нормиране трошкове од 20% (члан
85. став 3. и члан 86. став 1. ЗПДГ).
По предметном основу обрачунавају се и плаћа-
ју припадајући доприноси за обавезно социјално
осигурање, и то допринос за пензијско и инвалид-
ско осигурање ако је лице осигурано по другом
основу, а ако није, онда и допринос за здравствено
осигурање. Основица доприноса је опорезиви при-
ход од уговорене накнаде у складу са законом који
уређује порез на доходак грађана (члан 28. Закона
о доприносима).”
Интересантна је ситуација да физичко лице,
као једини члан привредног друштва, уједно
жели да постане и директор тог друштва или ли-
квидациони управник. За то, наравно, не постоји
препрека, али тај директор онда не може да има
уговор са друштвом јер нема ко да га потпише
у име друштва. То потврђује и Мишљење Мини-
ЛИКВИДАЦИЈА
старства за рад, запошљавање, борачка и соци-
јална питања бр. 011-00-186/2016-02 од 26. 5. 2016.
године: „У случају у којем једно лице у једночланом
друштву истовремено обавља функцију скупшти-
не и директора, у складу са Законом о привредним
друштвима, не може да закључи уговор о раду са
самим собом и тиме заснује радни однос у својству
директора у складу са чланом 48. Закона о раду, јер
се такав уговор не би сматрао двостраним актом
којим се уређују међусобна права и обавезе из рад-
ног односа између запосленог у својству директора
и послодавца – надлежног органа код послодавца.”
Према важећим прописима поменуто лице биће
социјално осигурано као лице које обавља само-
сталну делатност, па му и није потребан уговор
о раду или уговор о правима и обавезама ради
регистрације на обавезно социјално осигурање.
Подношење пореске пријаве и плаћање
доприноса – ПП ОД-О
Пореска пријава за обрачун доприноса за осни-
вача – ликвидационог управника подноси се у скла-
ду са одредбама Правилника о пореској пријави о
обрачунатим доприносима за обавезно социјално
осигурање за осниваче, односно чланове привред-
ног друштва („Сл. гласнику РС” бр. 14/2016), и то
на обрасцу ПП ОД-О – Пореска пријава о обрачу-
натим доприносима за обавезно социјално оси-
гурање за осниваче, односно чланове привредног
друштва.
У складу са чланом 6. Правилника, под редним
бројем 3.6 Шифра врсте доприноса – уноси се ши-
фра која на јединствен начин одређује врсту допри-
носа. Шифра врсте доприноса састоји се од девет
цифара, и то: 1 ВО ОВД 00 0, при чему ВО предста-
вља ознаку врсте осигураника. Приликом попуња-
вања пријаве бира се једна од понуђених ознака за
одређивање врсте осигураника:
hhзапослени (ознака 01);
hhлице осигурано по основу самосталне делатно-
сти, укључујући самосталне уметнике (ознака 03);
hhлице осигурано по основу пољопривредне делат-
ности (ознака 04);
hhлице које није осигурано по другом основу
(ознака 05);
hhвојни осигураник (ознака 08);
hhпензионер по основу запослености (ознака 09);
hhпензионер по основу самосталне делатности
(ознака 10);
hhвојни пензионер (ознака 12);
hhпољопривредни пензионер (ознака 13).
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 97
 ЛИКВИДАЦИЈА
ОВД 00 0 представља ознаку врсте доприноса,
при чему се приликом попуњавања пријаве уписује
120 00 0.
Значи, приликом попуњавања пријаве за осни-
вача – ликвидационог управника друштва који је
истовремено у радном односу код другог послодав-
ца шифра ће гласити 1 01 120 00 0, а ако је оснивач
– ликвидациони управник пензионер по основу
запослености шифра је 1 09 120 00 0. Оснивач – ли-
квидациони управник који у свом друштву ради
без заснивања радног односа, а није осигуран по
другом основу уписује шифру 1 05 120 00 0.
У оквиру Корисничког упутства за попуња-
вање и подношење пореске пријаве на обрасцу
ПП ОД–О дате су инструкције, према којима се:
■  обрачун доприноса за осниваче врши по сто-
пама доприноса за обавезно социјално осигу-
рање „које су важеће у обрачунском периоду
уписаном у поље 1.2”, при чему се према истој
инструкцији у поље 1.2 „Обрачунски период”
уписују „месец и година за које се врши обрачу-
навање доприноса за осниваче, односно чланове
привредног друштва”;
■  приликом утврђивања најниже односно нај-
више месечне основице доприноса примењују
најнижа односно највиша основица доприноса
„која је важећа на последњи дан обрачунског пе-
риода за који се подноси пријава”, а не основица
која важи у месецу у ком се врши уплата соци-
јалних доприноса.
Према одредби става 3. члана 60. Закона о до-
приносима, социјални доприноси које привредно
друштво обрачунава и плаћа за оснивача одно-
сно члана друштва најмање на најнижу месечну
основицу плаћају се најкасније до 15. у месецу
за претходни месец, до ког датума се подноси и
електронска ПП ОД–О.
Пријава на осигурање
У складу са чланом 44. Закона о ПИО пензијски
стаж на основу ког се стичу и остварују права из
пензијског и инвалидског осигурања обухвата:
1) време које се рачуна у стаж осигурања и посебан
стаж према одредбама наведеног закона;
2) време које је, као стаж осигурања и посебан стаж,
рачунато у пензијски стаж према прописима који
су били на снази до дана ступања на снагу тог за-
кона.
98 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Према члану 46. Закона о ПИО у стаж осигура-
ња, у смислу члана 44, рачуна се време које је осигу-
раник провео на раду по основу ког је био обавезно
осигуран и за које је уплаћен допринос за пензиј-
ско и инвалидско осигурање. Да би се неко време
рачунало у стаж осигурања приликом стицања и
остваривања права из пензијског и инвалидског
осигурања, потребно је да се ради о осигуранику
који је радио, односно неспорно имао својство оси-
гураника, као и да је за то време уплаћен допринос
за пензијско и инвалидско осигурање. Дакле, у стаж
осигурања неће моћи да се уброји било који период
за који не може да се утврди својство осигураника
и за који није уплаћен допринос за пензијско и ин-
валидско осигурање.
У складу са чланом 10. Закона о ПИО обавезно
осигурана лица (осигураници) у смислу тог закона
јесу:
1) запослени (осигураник запослени),
2) лица која самостално обављају делатност (осигу-
раник самосталних делатности) и
3) пољопривредници (осигураник пољопривред-
ник).
Поред тога, одредбом члана 10. став 2. помену-
тог закона прописано је да се, ако лице истовреме-
но испуњава услове за осигурање по више основа,
основ осигурања одређује тако што постојање
основа осигурања по претходној тачки искључује
основ осигурања из наредне тачке.
Наведено значи да, када је осигураник за-
послен код неког послодавца и истовремено је
оснивач привредног друштва – ликвидациони
управник, према датој одредби приоритетно
је осигурање по основу запослења. Уколико је
неко лице осигурано по основу запослења, ради
се о приоритетном осигурању, па нема основа за
подношење нове пријаве на осигурање по основу
обављања самосталне делатности.
Одредбом члана 10. став 2. Закона о ПИО про-
писано је да, ако лице истовремено испуњава
услове за осигурање по више основа из става 1. на-
веденог члана (запослени – осигураник запослени,
лица која самостално обављају делатност – осигу-
раник самосталних делатности, пољопривредници
– осигураник пољопривредник), основ осигурања
одређује се тако што постојање основа осигурања
по претходној тачки искључује основ осигурања из
наредне тачке. То значи да, на пример, када је оси-
гураник запослен код неког послодавца и истовре-
 ЛИКВИДАЦИЈА
мено је оснивач привредног друштва, приоритетно 1) порез на лична примања по стопи од 20% на
је осигурање по основу запослења. основицу коју чини бруто уговорена накнада за
Из Мишљења Министарства рада и социјалне рад, умањен за проценат нормираних трошкова од
политике бр 011-00-197/2008-07 од 22. 4. 2008. го- 20%;
дине: 2) допринос за ПИО на терет извршиоца послова
„Према томе, пошто је и у Вашем случају при- директора по стопи од 25,0% на основицу на коју се
оритетно осигурање по основу запослења, нема плаћа порез на доходак грађана (опорезив приход);
основа за подношење нове пријаве на осигура- 3) допринос за здравствено осигурање на терет
ње по основу обављања самосталне делатности. извршиоца послова ликвидационог управника по
Међутим, као оснивач и директор привредног стопи од 10,3% на основицу на коју се плаћа порез
друштва Ви сте обвезник уплате доприноса за на доходак грађана, и то само ако послове директо-
пензијско и инвалидско осигурање по том осно- ра обавља лице које није осигурано по другом осно-
ву и уплату истог вршите сагласно одредби члана ву, а ако те послове обавља већ осигурано лице (на
23. Закона о доприносима за обавезно социјално пример запослени са непуним радним временом
осигурање.” или пензионер), нема обрачуна поменутог допри-
Уколико оснивач – ликвидациони управник на носа.
осигурање није пријављен као запослени, по осно- Ако је накнада за рад ликвидационом управни-
ву рада у друштву обавезно је извршити његову ку уговорена у нето износу, она мора да се преведе
пријаву на осигурање, при чему се као шифра, у у бруто ради правилног обрачуна пореза и допри-
складу са Уредбом о садржини, обрасцу и начину носа. Превођење у бруто врши се по следећим фор-
подношења јединствене пријаве на обавезно со- мулама:
цијално осигурање, јединственим методолошким 1) ако је ликвидациони управник осигуран по
принципима и јединственом кодексу шифара за другом основу (плаћају се порез и допринос за
унос података у Јединствену базу Централног реги- ПИО): Бруто износ = (Нето износ : 0,64), где је ко-
стра обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник ефицијент 0,64 израчунат на основу стопе пореза
РС” бр. 132/2021), користи шифра 206 – оснивач од- од 20% и стопе доприноса за ПИО од 25,0%, које се
носно члан привредног друштва који у њему ради. примењују на умањену основицу за 20% нормира-
Уколико се ради о оснивачу – ликвидационом них трошкова;
управнику који је у свом друштву засновао радни 2) ако ликвидациони није осигуран по другом
однос, као шифра пријаве на осигурање користи основу (плаћају се порез и допринос за ПИО и
се 207 – оснивач односно члан привредног друштва здравствено): Бруто износ = (Нето износ : 0,5576),
који је засновао радни однос у привредном друштву где је коефицијент 0,5576 израчунат на основу сто-
чији је оснивач односно члан. пе пореза од 20%, стопе доприноса за ПИО од 25,0%
и стопе доприноса за здравствено осигурање од
3.2  Ликвидациони управник – лице које није 10,3%, које се примењују на умањену основицу за
оснивач друштва 20% нормираних трошкова.
Ликвидациони управник – лице које није осни-
вач друштва те послове може да обавља заснивањем Пример: Обрачун месечне накнаде
радног односа у друштву или по основу уговора ван ликвидационог управника по уговору ван
радног односа. Уколико послове ликвидационог радног односа
управника обавља физичко лице које је у радном Ликвидациони Ликвидациони
односу у друштву у ликвидацији, постоји обавеза Ред. управник је управник није
Опис
плаћања пореза на зараду и доприноса за обавезно бр. осигуран по осигуран по
другом основу другом основу
социјално осигурање као и за остале запослене – уз 1. Нето износ уговорене
подношење пореске пријаве на обрасцу ППП-ПД. накнаде за рад
Са пореског становишта, накнада за рад ли- ликвидационог управника 96.000,00 83.640,00
2. Формула за превођење у
квидационог управника – лица које није оснивач бруто Нето : 0,64 Нето : 0,5576
друштва, а те послове обавља по уговору о прави- 3. Бруто износ уговорене
ма и обавезама ван радног односа, има карактер накнаде директора 150.000,00 150.000,00
другог прихода. То значи да се на наведену накнаду 4. Нормирани трошкови
(20% x ред. бр. 3) 30.000,00 30.000,00
плаћају:

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 99

 ЛИКВИДАЦИЈА
Ликвидациони
Ред. управник је
бр.
Опис
осигуран по
другом основу
5. Опорезив приход
(ред. бр. 3 - ред. бр. 4) 120.000,00
6. Порез (20% x ред. бр. 5) 24.000,00
7. Основица за плаћање
доприноса 120.000,00
8. Допринос за ПИО
(25,0% x ред. бр. 7) 30.000,00
9. Допринос за здравствено
осигурање
(10,3% x ред. бр. 7) - 12.360,00
10. За исплату (ред. бр. 3 - ред.
бр. 6 - ред. бр. 8 - ред. бр.
9) = ред. бр. 1 96.000,00
Електронска појединачна пореска пријава на об-
расцу ППП-ПД подноси се пре сваке исплате при-
хода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку.
У Каталогу врста прихода, који чини саставни део
Правилника о пореској пријави за порез по одбитку
(„Сл. гласник РС” бр. 74/2013… и 132/2021), за дату
врсту прихода треба користити ОВП:
■■ 601 – Други приходи уз признавање нормираних
трошкова од 20%, када је прималац прихода оси-
гуран по другом основу;
■■ 602 – Други приходи уз признавање нормираних
трошкова од 20%, када прималац прихода није
осигуран по другом основу; или
■■ 603 – Други приходи уз признавање нормираних
трошкова од 20%, када је примаоцу прихода реше-
њем Фонда ПИО признато право на престанак
плаћања доприноса јер су у току године доприно-
си плаћени на износ процењене највише годишње
основице доприноса.
Уколико се уговорена накнада за рад ликвида-
ционог управника не исплаћује, не постоји обавеза
плаћања ни пореза ни доприноса за обавезно со-
цијално осигурање по основу обављања послова
ликвидационог управника. Неисплаћивање уго-
ворене накнаде за рад ван радног односа ликвида-
ционог управника није санкционисано пореским
прописима као прекршај, нити одредбама Закона
о раду и Закона о привредним друштвима.
Међутим, у погледу тог питања треба имати
у виду и спорно мишљење Министарства фи-
нансија број 011-00-1137/2018-04 од 11. 6. 2018.
године, у којем је надлежно министарство зау-
зело став да је послодавац дужан да уговором
о правима и обавезама директора (ван радног
односа) закљученим са лицем које није уједно и
оснивач друштва предвиди одређену накнаду за
100 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Ликвидациони рад, при чему директор не може да се одрекне тог
управник није
осигуран по права – имајући у виду да је Уставом Републике
другом основу Србије (члан 60) прописано да свако има право
на правичну накнаду за рад и да нико тог права
120.000,00
24.000,00
не може да се одрекне. Неспорно је да исти став
важи и у ситуацији када је реч о лицу које оба-
120.000,00 вља послове ликвидационог управника друштва
у ликвидацији.
30.000,00
Текст целог мишљења дат је у поглављу 3.1.2
овог чланка.
83.640,00 На основу наведеног препоручује се да се са
ликвидационим управником обавезно угово-
ри накнада за рад, при чему напомињемо да се
порез и социјални доприноси плаћају на бруто
износ уговорене накнаде, односно приликом
обрачуна социјалних доприноса не примењује
се најнижа нити највиша месечна основица за
социјалне доприносе.
Другачије речено, у погледу висине уговорене
накнаде за рад ликвидационог управника и рокова у
којима се она исплаћује уговорне стране имају пуну
слободу уговарања будући да Законом о раду, као
ни Законом о привредним друштвима, у вези са тим
питањима нису прописана никаква ограничења. У
вези са тим, према ситуацијама из праксе, обвезни-
ци у ликвидацији наилазе на проблем приликом
подношења захтева за добијање уверења о престан-
ку пореских обавеза (без ког није могуће спровести
брисање друштва у ликвидацији) услед инсистирања
надлежних пореских органа на претходној исплати
накнаде за рад ликвидационом управнику, заједно
са плаћањем пореза и доприноса.
Пријава на осигурање
У складу са чланом 10. Закона о ПИО обавезно
осигурана лица (осигураници) у смислу тог закона
јесу:
1) запослени (осигураник запослени),
2) лица која самостално обављају делатност (осигу-
раник самосталних делатности) и
3) пољопривредници (осигураник пољопривред-
ник).
Осим тога, одредбом члана 10. став 2. Закона о
ПИО прописано је да се, ако лице истовремено ис-
пуњава услове за осигурање по више основа, основ
осигурања одређује тако што постојање основа
осигурања по претходној тачки искључује основ
осигурања из наредне тачке.

Наведено значи да, када је ликвидациони
управник запослен код неког послодавца и ис-
товремено је ликвидациони управник у друштву
у ликвидацији, без заснивања радног односа у
њему, приоритетно је осигурање по основу запо-
слења. Уколико је неко лице осигурано по основу
запослења, ради се о приоритетном осигурању,
па нема основа за подношење нове пријаве на
осигурање по основу обављања самосталне де-
латности.
Одредбом члана 10. став 2. поменутог закона
прописано је да, ако лице истовремено испуњава
услове за осигурање по више основа из става 1.
датог члана (запослени – осигураник запослени,
лица која самостално обављају делатност – осигу-
раник самосталних делатности, пољопривредници
– осигураник пољопривредник), основ осигурања
одређује се на тај начин што постојање основа оси-
гурања по претходној тачки искључује основ оси-
гурања из наредне тачке.
Из Мишљења Министарства рада и социјалне
политике бр 011-00-197/2008-07 од 22. 4. 2008. го-
дине:
Мр Андријана Ивић, саветник за порезе и рачуноводство у редакцији часописа „Пословни саветник”
Ликвидација привредног друштва –
радноправни аспект
Ликвидација привредног друштва представља
један од облика престанка привредног друштва,
као поступак у ком се прикупља имовина друштва,
а затим продаје или уновчава како би се исплатила
сва дуговања према повериоцима, док се евенту-
ална преостала средства расподељују оснивачима.
Дакле, циљ друштва више није обављање делатно-
сти ради стицања добити, већ окончање пословне
делатности друштва.
Ликвидација се спроводи када друштво има
довољно финансијских средстава за покриће свих
својих обавеза (када је солвентно), али због других
разлога престаје са радом. У складу са чл. 525 Зако-
на о привредним друштвима („Сл. гласник РС” бр.
36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018,
91/2019 и 109/2021 – даље: ЗПД) ликвидација дру-
ЛИКВИДАЦИЈА
„Према томе, пошто је и у Вашем случају при-
оритетно осигурање по основу запослења, нема
основа за подношење нове пријаве на осигурање
по основу обављања самосталне делатности. Међу-
тим, као оснивач и директор привредног друштва
Ви сте обвезник уплате доприноса за пензијско
и инвалидско осигурање по том основу и уплату
истог вршите сагласно одредби члана 23. Закона о
доприносима за обавезно социјално осигурање.”
Уколико ликвидациони управник није на оси-
гурање пријављен као запослени (у друштву у ли-
квидацији или неком другом друштву) или као
осигураник самосталне делатности (предузетник),
по основу рада у друштву у ликвидацији обавезно
је извршити његову пријаву на осигурање, при чему
се, у складу Уредбом о садржини, обрасцу и начи-
ну подношења јединствене пријаве на обавезно со-
цијално осигурање, јединственим методолошким
принципима и јединственом кодексу шифара за
унос података у Јединствену базу Централног реги-
стра обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник
РС” бр. 132/2021), користи шифра 225 – лица која
послове директора обављају по уговору о правима и
обавезама директора (члан 48. Закона о раду).
ПС
штва покреће се одлуком скупштине друштва.
Међутим, ликвидација друштва формалноправно
почиње на дан регистрације одлуке о ликвидаци-
ји и објављивања огласа о покретању ликвидаци-
је, у складу са Законом о поступку регистрације у
Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”
бр. 99/2011, 83/2014, 31/2019 и 105/2021), а према
члану 526. ЗПД.
Последица ликвидације је да заступницима дру-
штва престаје право на заступање, осим у случају
када друштво не именује ликвидационог управни-
ка, па сви законски заступници друштва постају
ликвидациони управници (чл. 529. ст. 2 и 3. ЗПД).
Друштво у ликвидацији и даље има органе упра-
вљања, који доносе одговарајуће одлуке у вези са
окончањем поступка ликвидације и брисања дру-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 101
 ЛИКВИДАЦИЈА
штва из Регистра привредних субјеката, а задржава
и својство правног лица.
Ликвидација друштва представља комплексан
поступак у оквиру ког се обављају све потребне
радње за престанак привредног друштва (на при-
мер, окончавање текућих послова, уновчавање
реалне имовине и хартија од вредности, наплата
потраживања, исплата дугова и др.). За све то вре-
ме друштво постоји као правно лице, а да би се све
радње спровеле, ликвидационом управнику најче-
шће је потребан одређени број запослених.
У овом тексту предмет разматрања су питања
утицаја покретања поступка ликвидације на запо-
слене.
1  Престанак/наставак радног односа
Раније важећим Законом о принудном порав-
нању, стечају и ликвидацији (престао да важи 1.
2. 2005. године) у чл. 157. било је предвиђено да се
његове одредбе које се односе на стечајни поступак
сходно примењују и на поступак ликвидације, ако
тим законом није друкчије одређено. У том сми-
слу, чл. 93. поменутог закона дефинисао је да на
дан отварања стечајног поступка престају радни
односи запослених код дужника, с тим што стечајно
веће, док траје стечајни поступак, може да задржи
на раду потребан број запослених код дужника
ради завршења започетих послова или вођења сте-
чајног поступка. Дакле, за време важења наведеног
закона радни однос престајао је по сили закона – на
дан почетка ликвидационог поступка.
Међутим, ЗПД не садржи одредбу којом би било
регулисано питање радних односа запослених у
случају покретања поступка ликвидације. Ликви-
дациони управник према чл. 532. ЗПД може да:
1) врши радње на окончању послова започетих пре
почетка ликвидације;
2) предузима радње потребне за спровођење ли-
квидације, као што су продаја имовине, исплата
поверилаца и наплата потраживања;
3) врши друге послове неопходне за спровођење
ликвидације друштва.
Из тога произлази његово право да задржи на
раду одређени број запослених ради окончања не-
опходних послова и обављања активности у сврху
спровођења поступка ликвидације. У том случају
није потребно да запосленима који се задржавају
на раду понуди анекс уговора о раду, осим ако се
ради о неком од разлога прописаних чл. 171. Закона
о раду („Сл. гласник РС” бр. 24/2005… и 95/2018 –
102 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
даље: ЗОР), на пример ради премештаја на други
одговарајући посао, због потреба процеса и орга-
низације рада. Уз то, са поменутим запосленима не
закључује се нови уговор о раду (Мишљење Мини-
старства за рад, борачка и социјална питања РС бр.
11-00-96/98-02 од 11. 5. 1998. године).
С друге стране, ликвидациони управник има
право и да откаже уговор о раду запосленима за
чијим радом више не постоји потреба.
Ликвидација се окончава доношењем одлуке о
окончању ликвидације од стране скупштине дру-
штва. По окончању ликвидације друштво се брише
из Регистра привредних субјеката.
У свим случајевима престанка рада послодав-
ца (и услед ликвидације) запосленима престаје
радни однос, независно од воље послодавца и
запосленог, у складу са чл. 176. ст. 1. т. 5) ЗОР-а.
Дефинитивним брисањем предузећа из Реги-
стра привредних субјеката (када послодавац пре-
стаје са радом) престаје радни однос и задржаним
запосленима.
Дакле, запосленима радни однос може да пре-
стане одлуком ликвидационог управника непо-
средно по отварању ликвидационог поступка
или у току његовог трајања, с обзиром на то да
моментом његовог отварања престаје да постоји
својство управљачке функције послодавца, које
се сада преноси на ликвидационог управника,
који у склопу окончања постојања друштва има
право да откаже уговоре о раду. С друге стране,
уколико је то неопходно, ликвидациони управ-
ник има правну моћ да задржи на раду одређени
број лица најкасније до момента брисања субјек-
та ликвидације из Регистра.
Запосленом којем је престао уговор о раду, било
при покретању поступка ликвидације било оконча-
њем ликвидације, послодавац у ликвидацији дужан
је да достави решење о престанку радног односа, а
затим да га одјави са обавезног социјалног осигу-
рања у року од три радна дана од престанка запо-
слења подношењем јединствене пријаве, у складу
са чл. 12. ст. 2. Закона о Централном регистру оба-
везног социјалног осигурања („Сл. гласник РС” бр.
95/2018 и 91/2019). Поменути рок неће представља-
ти никакав проблем када су у питању запослени
којима радни однос престаје пре окончања ликви-
дације. Међутим, када је реч о запосленима којима

радни однос престаје на дан окончања ликвида-
ционог поступка, требало би поднети јединствену
пријаву којом се врши одјава на дан за који се оче-
кује да ће Регистар спровести поступак брисања,
јер када друштво брисањем из Регистра престане
да постоји, није јасно ко би поднео пријаву у за-
конском року од „наредна три радна дана”. Ранијим
прописима било је предвиђено да одјаву у том слу-
чају може да спроведе Централни регистар, али ва-
жећа уредба не прописује такво решење. Једино ако
за исто лице други субјект касније поднесе пријаву,
па Централни регистар у поступку прихватања и
регистрације пријаве у својој бази утврди да за оси-
гураника не постоји одјава са претходног осигура-
ња, а нови основ осигурања искључује претходни,
када ће Централни регистар пријаву примити, ре-
гистровати и извршити програмску одјаву са прет-
ходног осигурања. Накнадно поднетом одјавом са
обавезног социјалног осигурања од стране обве-
зника подношења или организације обавезног со-
цијалног осигурања, са тачно утврђеним датумом
и основом престанка осигурања, програмска одјава
замењује се пријавом одјаве са обавезног социјал-
ног осигурања и уноси у Јединствену базу података
Централног регистра (чл. 17. Закона о Централном
регистру обавезног социјалног осигурања).
Као основ престанка осигурања, у складу са
Уредбом о садржини, обрасцу и начину подношења
јединствене пријаве на обавезно социјално осигу-
рање, јединственим методолошким принципима
и јединственом кодексу шифара за унос података
у Јединствену базу Централног регистра обаве-
зног социјалног осигурања („Сл. гласник РС” бр.
132/2021 – даље: Уредба), наводе се стечај и ликви-
дација – шифра 1. Као доказ прилаже се решење о
отказу уговора о раду.
2  Право на отпремнину
ЗОР прописује право на отпремнину у два слу-
чаја:
■■ при одласку у пензију (чл. 119. ст. 1. т. 1) и
■■ пре отказа уговора о раду ако услед техноло-
шких, економских или организационих промена
престане потреба за обављањем одређеног посла
или дође до смањења обима посла (чл. 158. у вези
са чл. 179. ст. 5. т. 1).
Када дође до престанка радног односа услед
престанка рада послодавца, запосленом не при-
пада право на отпремнину. Непостојање права на
отпремнину у том случају није упитно имајући у
ЛИКВИДАЦИЈА
виду да је, као што је претходно наведено, и самим
ЗОР-ом предвиђено да запосленом престаје радни
однос независно од његове воље и воље послодав-
ца у случају престанка рада послодавца, дакле – по
сили закона. При томе за наведени разлог пре-
станка радног односа ЗОР није предвидео право
на отпремнину. Јасно је да у конкретном случају не
постоји право на отпремнину из чл. 158. ЗОР-а јер
није у питању престанак радног односа у смислу чл.
179. ст. 5. т. 1) ЗОР-а.
Наведено је потврђено и Мишљењем Ми-
нистарства рада и социјалне политике бр. 011-
00-713/2009-02 од 3. 9. 2009. године: „Дакле, у
случају престанка рада послодавца због покре-
тања поступка ликвидације, запосленом пре-
стаје радни однос по сили закона, као и сва права
из радног односа. Према томе, запослени коме је
радни однос престао по овом основу, нема право
на отпремнину по основу вишка запослених из
чл. 158. Закона о раду.”
Када су у питању запослени којима радни однос
престаје отварањем поступка ликвидације, посто-
је различита мишљења и ставови. То питање није
било спорно када је на снази био Закон о принуд-
ном поравнању, стечају и ликвидацији јер је радни
однос престајао по сили закона – на дан почетка
ликвидационог поступка. Међутим, важећи ЗПД,
као ни ЗОР, ниједном својом одредбом не регулише
статус запослених у случају покретања поступка
ликвидације.
Мишљења смо да ни запослени којима радни
однос престане због покретања поступка ли-
квидације немају право на отпремнину. Наиме,
већ поменутим чл. 158. ЗОР-а предвиђено је да је
послодавац дужан да пре отказа уговора о раду,
ако услед технолошких, економских или органи-
зационих промена престане потреба за обавља-
њем одређеног посла или дође до смањења обима
посла, запосленом исплати отпремнину. Свакако
да покретање поступка ликвидације представља
једну врсту организационих промена код посло-
давца.
Међутим, зарад правилног тумачења наведена
одредба не сме да се посматра самостално, већ је
потребно сагледати ЗОР у целини и смисао кон-
кретне одредбе у контексту остатка ЗОР-а, а по-
себно њено место у систематизацији самог закона.
У ту сврху мора се имати у виду читаво поглавље
ЗОР-а у ком се налази дата одредба, а то је „XI.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 103
 ЛИКВИДАЦИЈА
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ”, који обухвата чланове
153–160. Тим одредбама уређује се када постоји
обавеза послодавца да донесе програм решавања
вишка запослених, затим предузимање одговарају-
ћих мера за ново запошљавање вишка запослених,
садржина програма и критеријуми за утврђивање
вишка запослених, као и исплата отпремнине у
случају престанка радног односа. Запослени који-
ма престаје радни однос по покретању ликвидације
нису „вишак” у смислу чл. 153. ЗОР-а. Њима радни
однос престаје у склопу радњи које ликвидациони
управник предузима зарад престанка пословања и
постојања друштва. Дакле, отпремнина је предви-
ђена за случај када послодавац који наставља са
радом због технолошких, економских или органи-
зационих промена има вишак запослених, па до-
лази до престанка радног односа запослених који
су проглашени вишком. Отпремнина из чл. 158.
ЗОР-а, према нашем мишљењу, не односи се на по-
слодавца – привредно друштво које је у поступку
ликвидације, јер за конкретног послодавца, иако
неко време наставља са радом (због неопходности
завршетка свих прописаних радњи за окончање ли-
квидације), сав тај даљи рад има само једну сврху, а
то је престанак постојања друштва.
Као што је већ наведено, према Уредби за основ
престанка осигурања наводе се стечај и ликвидаци-
ја – шифра 1, док је за основ престанка осигурања
када услед технолошких, економских или органи-
зационих промена престане потреба за обављањем
одређеног посла или дође до смањења обима посла
предвиђена шифра 16.
Свакако да постоји и могућност обуставе ли-
квидације и наставка пословања друштва у складу
са чл. 538. ЗПД. Међутим, према ст. 3. тог члана,
одлука о обустави ликвидације може да се доне-
се само у случају да је друштво намирило у пот-
пуности све повериоце, независно од тога да ли
су тим повериоцима потраживања оспорена или
призната, под условом да није отказало уговор о
раду било ком запосленом по основу ликвидације
нити отпочело са исплатама члановима друштва.
Цитирана одредба само је још једна потврда да се
у конкретном случају уговор о раду отказује због
ликвидације, а не због тога што је запослени про-
глашен вишком. Дакле, запосленом не престаје
радни однос јер је услед технолошких, економских
или организационих промена престала потреба за
обављањем одређеног посла или је дошло до сма-
њења обима посла, већ због покретања поступка
ликвидације.
104 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
С друге стране, супротан став изнет је у Пресуди
Привредног суда у Пожаревцу П. 57/2019 од 19. 4.
2019. године, која је потврђена Пресудом Привред-
ног апелационог суда у Београду Пж. 3320/19 од 12.
3. 2020. године, а гласи: „Запослени коме је престао
радни однос услед покретања поступка добровољ-
не ликвидације, има право на исплату отпремнине.
Из образложења:
Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о
раду (’Службени гласник РС’ бр. 24/2005, 61/2005,
54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Одлука УС РС
и 113/2017) прописано је да запосленом може да
престане радни однос ако за то постоји оправдан
разлог који се односи на потребе послодавца и то
ако услед технолошких, економских или органи-
зационих промена престане потреба за обавља-
њем одређеног посла или дође до смањења обима
посла.
У конкретном случају, тужиоцу је отказан уго-
вор о раду због отпочињања поступка добровољ-
не ликвидације над туженим, уз позив на одредбу
члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, са обра-
зложењем да је код послодавца дошло до драстич-
ног смањења обима послова. Тужилац је тужбом
тражио исплату износа од 80.617,44 динара, зајед-
но са законском затезном каматом и то на име от-
премнине. Након спроведеног доказног поступка,
првостепени суд је у потпуности усвојио тужбени
захтев. Оваква одлука првостепеног суда је правил-
на, јер законодавац предвиђа технолошки вишак,
односно наступање технолошких, економских или
сличних промена у привредном друштву због пре-
станка потребе за обављање одређеног посла или
због смањења обима посла, као један од разлога за
отказ уговора о раду од стране послодавца. У кон-
кретном случају се управо ради о организационој
промени која има за последицу гашење привредног
друштва. Из наведених разлога, тужиоцу је престао
радни однос од стране послодавца, који отказ за-
послени није скривио, те му припада и новчани
износ на име отпремнине, у висини који је одређен
законом.”
По нашем мишљењу, наведена пресуда доне-
сена је у таквом облику због тога што је послода-
вац отказао запосленом уговор о раду позивајући
се на одредбе члана 179. став 5. тачка 1) ЗОР-а, а
не позивањем на одредбе члана чл. 176. ст. 1. т. 5)
ЗОР-а. Имајући у виду претходно изложено може
се закључити да је тренутно важећим прописима
(и ЗПД и ЗОР) створена једна правна празнина и
несигурност, у односу на права запослених којима

радни однос престаје отпочињањем поступка ли-
квидације или у току ликвидације, тако да би неком
наредном изменом закона требало уредити и поме-
нуто питање. У међувремену свакако би било це-
лисходно када би надлежно Министарство за рад,
запошљавање, борачка и социјална питања издало
званично мишљење на дату тему.
Шта ако се ипак исплати отпремнина?
Одредбом чл. 8. ст. 2. ЗОР-а дефинисано је да
општим актом и уговором о раду могу да се утвр-
де већа права и повољнији услови рада од права и
услова утврђених законом, као и друга права која
нису утврђена законом. С обзиром на наведену
могућност, општим актом, односно уговором о
раду може да буде предвиђено да ће послодавац
исплатити отпремнину и у другим случајевима,
осим оним прописаним законом, на пример у
случају престанка радног односа запосленом због
престанка рада послодавца. У тој ситуацији по-
слодавац би истим актом требало да уреди и друга
питања (на пример, начин утврђивања висине от-
премнине).
Који је порески третман отпремнине?
Према чл. 2. ст. 1. Закона о порезу на доходак
грађана („Сл. гласник РС” бр. 24/2001, 80/2002,
80/2002… 132/2021 – даље: ЗПДГ) порез на дохо-
дак грађана плаћа се на приходе из свих извора,
осим оних који су посебно изузети тим законом.
Одредбама чл. 9. ст. 1. т. 18)–20) ЗПДГ прописано је
изузимање из дохотка за опорезивање, и то:
■■ отпремнине приликом одласка у пензију – до из-
носа који је као најнижи утврђен законом којим се
уређује рад, односно рaдни oднoси;
■■ отпремнине, односно новчане накнаде коју по-
слодавац исплаћује запосленом за чијим је радом
престала потреба у складу са законом којим се
урeђуje рaд, односно радни односи, односно запо-
сленом који ради на пословима за које више не по-
стоји потреба или постоји потреба смањења броја
извршилаца у складу са законом којим се уређује
начин одређивања максималног броја запослених
у јавном сектору – до износа који је као најнижи
утврђен поменутим законима;
■■ отпремнине која се исплаћује лицу којем преста-
је радни однос у процесу решавања вишка запо-
слених у поступку приватизације у складу са актом
Владе којим се утврђује програм за решавање ви-
шка запослених у поступку приватизације – до из-
носа утврђеног тим програмом.
ЛИКВИДАЦИЈА
Према томе, како ЗПДГ не предвиђа пореско
изузимање нити пореско ослобођење за отпрем-
нину која се исплаћује запосленом и у другим
случајевима престанка радног односа, та новча-
на накнада опорезује се као зарада, уз обрачун и
плаћање и припадајућих доприноса за обавезно
социјално осигурање.
3  Права из радног односа
С обзиром на то да окончањем ликвидације
запосленом престаје радни однос по сили закона,
престају и сва права из радног односа, укључујући
и право на годишњи одмор, у вези са чим се и Ми-
нистарство рада и социјалне политике изјаснило
у Мишљењу бр. 011-00-492/2009-02 од 19. 6. 2009.
године: „Према томе, у случају да послодавац пре-
стане са радом у складу са Законом о стечајном
поступку или у складу са Законом о привредним
друштвима (престанак предузетника или ликвида-
ције привредних друштава), запосленом престаје
радни однос по сили закона, као и сва права из
радног односа, па и право на годишњи одмор.”
Међутим, складу са чл. 76. ЗОР-а, у случају пре-
станка радног односа, послодавац је дужан да за-
посленом који није искористио годишњи одмор у
целини или делимично исплати новчану накнаду,
уместо коришћења годишњег одмора, у висини
просечне зараде у претходних дванаест месеци,
сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег
одмора. Сразмерни део утврђује се применом чл.
72. ЗОР-а, у складу са којим запослени има право
на дванаестину годишњег одмора за сваки месец
дана рада у календарској години у којој је засновао
радни однос или у којој му престаје радни однос.
Дакле, запослени којем престаје радни однос у по-
ступку ликвидације друштва има право на накна-
ду за неискоришћени годишњи одмор.
Такође, сагласно чл. 186. ЗОР-а, послодавац је у
обавези да запосленом исплати све неисплаћене за-
раде, накнаде зараде и друга примања остварена до
дана престанка радног односа, у складу са уговором
о раду и колективним уговором, у року од тридесет
дана од престанка радног односа. Међутим, исто
као и у случају одјаве запосленог из Централног
регистра, када су у питању запослени којима радни
однос престаје престанком рада послодавца, како
послодавац брисањем из Регистра престаје да посто-
ји, сва наведена дуговања према запосленом требало
би да измири раније или најкасније на дан брисања.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 105
 ЛИКВИДАЦИЈА
За разлику од стечајног поступка, у ком је право
запосленог на исплату неисплаћених зарада, нак-
нада зараде и других примања неизвесно, поступак
ликвидације не може да се спроведе уколико не по-
стоје средства за исплату истих. Наиме, према чл.
539. ст. 1. ЗПД, ако се из почетног ликвидационог
биланса или почетног ликвидационог извештаја
утврди да имовина друштва није довољна за нами-
рење свих потраживања поверилаца (презадуже-
ност), а ту се убрајају и запослени, ликвидациони
управник дужан је да надлежном суду поднесе пре-
длог за покретање стечаја у року од петнаест дана
од дана њиховог састављања.
Као што могу да постоје дуговања послодавца
према запосленом, може да се догоди да постоје
и дуговања запосленог према послодавцу. Уко-
лико запослени измири дуговање пре окончања
поступка ликвидације, не долази ни до каквих по-
реских импликација. Међутим, уколико друштво
опрости дуг запосленом, тај износ добија карактер
зараде, па се на њега плаћају порез и доприноси
као на редовну зараду (чл. 14. ст. 1. ЗПДГ – зара-
дом се, у смислу тог закона, сматрају и примања
у облику бонова, хартија од вредности, осим ак-
ција стечених у поступку својинске трансфор-
мације, новчаних потврда, робе, као и примања
остварена чињењем или пружањем погодности,
опраштањем дуга, као и покривањем расхода об-
везника новчаном надокнадом или непосредним
плаћањем). Обавеза обрачуна пореза и доприноса
настаје на дан доношења одлуке о опросту дуга,
при чему се опроштени дуг у бруто износу укљу-
чује у бруто зараду за месец када је опроштен ради
укупног обрачуна пореских обавеза. Наведено се
примењује и ако се дуг опрашта запосленима, као
и бившим запосленима, јер се зaрaдoм, у смислу
ЗПДГ, смaтрajу и примaњa у вeзи сa рaдoм кoд
пoслoдaвцa кoja по основу права из радног односа
лице oствaри по престанку радног односа. При-
ликом подношења обрасца ППП-ПД опрост дуга
се везује, тј. кумулира са последњом исплаћеном
зарадом бившем запосленом.
Када се говори о правима из радног односа,
потребно је поменути и да је чл. 101. ст. 4. Закона
о здравственом осигурању („Сл. гласник РС” бр.
25/2019) предвиђено да, за осигураника којем је
престао радни однос у току коришћења права на
накнаду зараде због повреде на раду или профе-
сионалне болести, исплату накнаде зараде обезбе-
ђује Републички фонд за здравствено осигурање од
дана престанка радног односа осигураника.
106 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Што се тиче запослених који су на боловању
преко тридесет дана (на терет Фонда):
■■ услед болести или повреде ван рада;
■■ због болести или компликација у вези са одржа-
вањем трудноће;
■■ због прописане мере обавезне изолације као
клицоноше или због појаве заразних болести у ње-
говој околини;
■■ због неге болесног, односно повређеног члана
уже породице, под условима утврђеним помену-
тим законом;
■■ због добровољног давања органа, ћелија и ткива,
изузев добровољног давања крви;
■■ у случају када је одређен за пратиоца болесног
осигураног лица, упућеног на лечење или лекар-
ски преглед у друго место, односно док борави као
пратилац у стационарној здравственој установи, у
складу са прописом којим се уређују начин и усло-
ви за остваривање права из обавезног здравственог
осигурања,
престанком радног односа због ликвидације оства-
рују новчану накнаду преко Националне службе за
запошљавање као и остали запослени, у зависности
од дужине стажа осигурања у складу са одредбама
чл. 67. и 72. Закона о запошљавању и осигурању за
случај незапослености, о чему је детаљније поја-
шњење дато у поглављу 5 овог чланка.
4  Права запослених трудница и
породиља
Посебна заштита од отказа уговора о раду про-
писана је у чл. 187. ЗОР-а, сходно ком за време труд-
ноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради
неге детета и одсуства са рада ради посебне неге
детета послодавац не може запосленом да откаже
уговор о раду. Међутим, запослене труднице и за-
послене које су на породиљском одсуству, одсуству
са рада ради неге детета и одсуству са рада ради по-
себне неге детета не уживају заштиту из чл. 187.
ЗОР-а јер је разлог престанка радног односа пре-
станак рада послодавца, па у том смислу не може да
се обезбеди поменута заштита. У вези са описаном
ситуацијом, када су запослене труднице и породиље
изједначене са осталим запосленима, издвајамо део
из објашњења Министарства за рад, запошљавање,
борачка и социјална питања из јула 2018. године
(извор: интернет страница Министарства): „Изу-
зетно, уколико је запосленом престао радни однос
независно од његове воље или воље послодавца
у случају престанка рада послодавца, у складу са

одредбом чл. 176. ст. 1. т. 5) Закона о раду, инспек-
тор рада није овлашћен да предузима мере, већ у
овој ситуацији запослене (труднице или породиље)
упућује да своја права остваре преко Националне
службе за запошљавање, сходно Закону о запошља-
вању и осигурању за случај незапослености.”
Дакле, труднице и породиље по престанку рад-
ног односа губе право на накнаду зараде због при-
времене спречености за рад, али своја права могу
да остваре као незапослена лица преко Нацио-
налне службе за запошљавање (имају право на
новчану накнаду, о чему ће више речи бити у наред-
ном делу текста), а свакако могу да заснују радни
однос код другог послодавца и да поново остваре
право на накнаду зараде у складу са општим усло-
вима. Наиме, Законом о финансијској подршци
породици са децом („Сл. гласник РС” бр. 113/2017,
50/2018, 46/2021, 51/2021 и 53/2021 – Одлука УС
РС, 66/2021 и 130/2021) у чл. 12. ст. 1. утврђено је
да право на накнаду зараде за време породиљског
одсуства, одсуства са рада ради неге детета и од-
суства са рада ради посебне неге детета остварују
запослени код правних и физичких лица. Из на-
веденог произлази да је исплату накнаде зараде за
време породиљског одсуства, одсуства са рада ради
неге детета и одсуства са рада ради посебне неге де-
тета могуће спровести само у току трајања радног
односа и коришћења одсуства. Престанком рада
послодавца престаје радни однос свих запослених,
па и трудница и породиља, тако да исплата накнаде
зараде више није могућа.
Запослени који је засновао радни однос након
рођења детета може да оствари право на накнаду
зараде током одсуства чија се дужина трајања ра-
чуна од дана рођења детета (чл. 12. ст. 2. Закона о
финансијској подршци породици са децом). Дакле,
када је радни однос заснован после рођења детета,
а пре истека времена за које се запосленим мајкама
признаје право на одсуство са рада ради неге дете-
та, нема сметњи да се по заснивању радног односа
користи право на одсуство са рада ради неге детета
за преостали период до истека 365 дана од дана ро-
ђења детета. То је одредба која омогућава запосле-
ној којој је прекинут радни однос због ликвидације
да, ако заснује радни однос код другог послодавца,
поново оствари накнаду зараде.
Такође, потребно је поменути и право на остале
накнаде по основу рођења, неге детета и посебне
неге детета мајке која је у моменту рођења детета
незапослена и није остварила право на новчану
накнаду по основу незапослености, али је у периоду
ЛИКВИДАЦИЈА
од осамнаест месеци пре рођења детета остварила
приходе по основу зараде, по основу самосталног
обављања делатности, као носилац породичног
пољопривредног газдинства које има статус лица
које самостално обавља делатност према закону ко-
јим се уређује порез на доходак грађана, по основу
уговора о обављању привремених и повремених
послова, по основу уговора о делу, по основу ау-
торског уговора и по основу уговора о правима и
обавезама директора ван радног односа (у складу
са одредбама чл. 17. и 18. Закона о финансијској по-
дршци породици са децом). Дакле, за незапослену
мајку сви наведени приходи (ако су на њих плаће-
ни доприноси) евидентирају се ради формирања
основице за остале накнаде, при чему је услов да
жена у моменту рођења детета не прима новчану
накнаду по основу незапослености. У складу са чл.
18. ст. 9. Закона о финансијској подршци породици
са децом, приликом утврђивања основице за оста-
ле накнаде не узимају се основице за приходе који
имају карактер зараде, осим за лица која у моменту
почетка остваривања права нису у радном односу,
али су у претходном периоду остваривала приходе
по основу зараде.
5  Накнада за случај незапослености
Сви запослени којима је престао радни однос
због престанка рада послодавца, уз услов да су оба-
везно осигурани најмање дванаест месеци непре-
кидно или са прекидима у последњих осамнаест
месеци (с тим што се непрекидним осигурањем
сматра и прекид обавезног осигурања краћи од три-
десет дана), остварују право на новчану накнаду
преко Националне службе за запошљавање у складу
са чл. 66. Закона о запошљавању и осигурању за слу-
чај незапослености („Сл. гласник РС” бр. 36/2009,
88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 и 49/2021).
Закон о запошљавању и осигурању за случај
незапослености у чл. 67. ст. 1. т. 5) прописује да
незапослени, у случају престанка радног односа
или престанка обавезног осигурања, има право
на новчану накнаду по основу отварања стечаја,
покретања ликвидационог поступка и у другим
случајевима престанка рада послодавца, у скла-
ду са законом.
Новчана накнада припада незапосленом од
првог дана од дана престанка обавезног осигура-
ња ако се пријави и поднесе захтев Националној
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 107
 ЛИКВИДАЦИЈА
служби у року од тридесет дана од дана престанка
радног односа или престанка осигурања. Незапо-
сленом који поднесе захтев из става 1. поменутог
члана по истеку рока од тридесет дана новчана
накнада припада од дана подношења захтева. Пра-
во на новчану накнаду нема незапослени који под-
несе захтев по истеку времена за које би му право
на новчану накнаду припадало у складу са наведе-
ним законом. У дате рокове не рачуна се време за
које је незапослени по прописима о здравственом
осигурању био привремено спречен за рад (чл. 68.
Закона о запошљавању и осигурању за случај не-
запослености).
У случају престанка радног односа услед пре-
станка рада послодавца, трудница и породиља,
баш као и остали запослени који су посао изгубили
услед престанка рада послодавца, треба да се јаве
филијали Националне службе за запошљавање у
року од тридесет дана од дана престанка радног
односа како би се на време регулисало право по
основу незапослености – право на новчану накнаду
и уплату доприноса за социјално осигурање (ко-
рисник новчане накнаде има право на здравстве-
но и пензијско и инвалидско осигурање за време
остваривања права на новчану накнаду – чл. 78. ст.
1. Закона о запошљавању и осигурању за случај не-
запослености).
Породиље уживају посебну заштиту јер им
се исплата новчане накнаде наставља за време
трајања породиљског одсуства, одсуства са рада
ради неге детета и одсуства са рада ради посебне
неге детета – и у ситуацији када би имале право
на краће трајање новчане накнаде због незапо-
слености (чл. 73. ст. 1. т. 3) Закона о запошљавању
и осигурању за случај незапослености). На при-
мер, новчана накнада исплаћује се незапосленом
три месеца ако има стаж осигурања од једне до
пет година (чл. 72. ст. 1. т. 1) Закона о запошља-
вању и осигурању за случај незапослености), али
ће се, у случају породиљског одсуства, одсуства
са рада ради неге детета и одсуства са рада ради
посебне неге детета, исплата наставити до истека
наведеног одсуства и након протека три месеца.
ПС

КАЛКУЛАТОР КАМАТА
у оквиру електронског издања ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски
франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено
плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим
обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске
централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права.
Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а поред свих ових дефинисаних
каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник
може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама.
Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну,
односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата
дуга прво одузимати од камате или од главнице.
Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји
и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3.
3. 2001. пропорционална), која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода.
Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне при-
ходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку
(до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода).
Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу:
један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различи-
тим основама.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

108 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Мр Жељко Албанезе
Измиривање обавеза путем компензације,
цесије, преузимања дуга и асигнације
Увод
У актуелним економским и финансијским
условима пословања привредни субјекти су често
у ситуацији да измиривање својих обавеза или по-
траживања, уместо преносом новчаних средстава,
обављају и другим, алтернативним законом дозво-
љеним начинима. Тако је сада у нашој пракси при-
сутно и могуће измиривање обавеза без директног
плаћања, путем компензације, асигнације, цесије,
преузимањем – уступањем дуга или приступањем
дугу, чиме се у многим случајевима омогућава брже
пословање, већи обрт добара, услуга и новца, а тиме
и економичније пословање.
Измиривање обавеза привредних субјеката
путем тих „алтернативних” начина регулисано је
са правне стране пре свега Законом о облигаци-
оним односима („Сл. лист СФРЈ” бр. 29/78, 39/85,
45/89 – Одлука УСЈ, 57/89, „Сл. лист СРЈ” бр. 31/93 и
„Сл. лист СЦГ” бр. 1/2003 – Уставна повеља – даље:
ЗОО). Међутим, треба имати у виду да је могућност
измиривања међусобних новчаних обавеза тим на-
чинима прописано и Законом о обављању плаћа-
ња правних лица, предузетника и физичких лица
која не обављају делатност („Сл. гласник РС” бр.
68/2015 – даље: Закон о обављању плаћања). Наиме,
најпре је у ставу 1. члана 5. тог закона потврђено
да правна лица и предузетници могу да измирују
међусобне новчане обавезе и уговарањем промене
поверилаца, односно дужника у одређеном обли-
гационом односу (асигнација, цесија, приступање
дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пре-
бијањем (компензација) и на други начин у складу
са законом. Већ ставом 2. истог члана уведено је
битно ограничење – правна лица и предузетници
којима су рачуни у тренутку плаћања блокира-
ни ради извршења принудне наплате не могу да
измирују међусобне новчане обавезе (наведене у
ставу 1. тог члана):
■■ уговарањем промене поверилаца, односно ду-
жника у одређеном облигационом односу (асиг-
нација, цесија, приступање дугу, преузимање
дуга, уступање дуга и др.),
РАЧУНОВОДС ТВО
■■ пребијањем (компензација) и
■■ на други начин у складу са законом,
осим ако друкчије није утврђено законом којим
се уређује порески поступак.
Истим законом прописано је и да се обавезе
које су измирене на неки од наведених начина,
осим ако су измирене пребијањем (компенза-
ција), евидентирају преко рачуна код пружаоца
платних услуга најмање једанпут месечно, а по
правилу крајем месеца.
Чланом 7. Закона о обављању плаћања пре-
цизирано је да ће се новчаном казном од 50.000
до 2.000.000 динара казнити за прекршај правно
лице чији су рачуни у тренутку плаћања блокира-
ни ради извршења принудне наплате, које новчане
обавезе измирује супротно претходно наведеним
одредбама члана 5. За исти прекршај казниће се и
одговорно лице у правном лицу – новчаном ка-
зном од 5.000 до 150.000 динара, као и предузет-
ник казном од 10.000 до 500.000 динара. Може се
уочити да члан 5. став 2. Закона о обављању пла-
ћања забрањује „алтернативне” начине измирива-
ња обавеза привредних субјеката и предузетника
чији су рачуни блокирани – осим ако друкчије
није утврђено законом којим се уређује порески
поступак.
С тим у вези наводимо да, према члану 19.
став 3. Закона о пореском поступку и поре-
ској администрацији („Сл. гласник РС” бр.
80/2002… и 96/2021 – даље: ЗПППА), порески
обвезници – правна лица чији су рачуни у
тренутку плаћања блокирани ради извршења
принудне наплате код организације надлежне
за принудну наплату – могу да измирују међу-
собне новчане обавезе и уговарањем проме-
не повериоца, односно дужника у одређеном
облигационом односу (асигнација, цесија и др.)
искључиво ради испуњења обавеза по основу
јавних прихода на које се примењује ЗПППА.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 109
 РАЧУНОВОДС ТВО
Другим речима, привредна друштва чији је
рачун блокиран ради извршења принудне напла-
те могу да асигнацијом, цесијом, компензацијом
и преузимањем дуга измирују обавезе по основу
јавних прихода које наплаћује Пореска управа, као
и обавезе по основу изворних јавних прихода је-
диница локалне самоуправе, што значи обавезе по
основу:
■■ пореза и доприноса за обавезно социјално оси-
гурање,
■■ ПДВ-а,
■■ пореза на добит правних лица и
■■ пореза на имовину итд.
При томе, могућност правног лица чији је рачун
у тренутку плаћања блокиран да измири новчану
обавезу асигнацијом, цесијом, компензацијом и
преузимањем дуга зависи од тога да ли му је По-
реска управа, у складу са чланом 95. ЗПППА, ре-
шењем установила привремену меру обезбеђења
наплате пореског потраживања. Наиме, при-
времена мера из члана 95. поменутог закона јесте
забрана пореском обвезнику да новчане обавезе
према трећим лицима, између осталог, измирује и
наведеним „безготовинским” начинима измирива-
ња обавеза. Истовремено, одредбом става 9. наве-
деног члана прописано је да је банка дужна да, по
пријему налога од стране организације надлежне
за принудну наплату, издатог на основу решења о
принудној наплати, одмах обустави измирење нов-
чаних обавеза пореског обвезника према трећим
лицима на основу уговора о асигнацији, осим за
плаћања по основу исплата зарада и накнада тро-
шкова (за долазак на рад и одлазак са рада, као и
за време проведено на службеном путу у земљи и
иностранству), као и по основу других примања
(отпремнина при одласку у пензију, солидарна
помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или
члана његове уже породице) и новчаних накна-
да из социјалног програма за запослене којима
престаје радни однос у процесу реструктурирања
предузећа и припреме за приватизацију, стечаја
и ликвидације.
Према томе:
■  заразлику од привредног друштва и преду-
зетника којем је рачун блокиран ради извршења
принудне наплате, а није му установљена при-
времена мера, који уговарањем асигнације, це-
сије, компензације и преузимањем дуга може
да измирује само обавезе по основу јавних
прихода,
110 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
■  привредно друштво и предузетник којем је
у поступку принудне наплате пореза и спо-
редних пореских обавеза решењем Пореске
управе установљена привремена мера обезбе-
ђења наплате пореског потраживања, за време
трајања те привремене мере, уговарањем асиг-
нације, цесије, компензације и преузимањем
дуга, може да измирује обавезе:
а) по основу исплата зарада и накнада трошко-
ва – за долазак на рад и одлазак са рада, као и за
време проведено на службеном путу у земљи и
иностранству;
б) по основу других примања – отпремнина при
одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у
случају смрти запосленог или члана његове уже
породице;
в) по основу новчаних накнада из социјалног
програма за запослене којима престаје радни
однос у процесу реструктурирања предузећа и
припреме за приватизацију, стечаја и ликвида-
ције.
У складу са наведеним, у наставку текста биће
представљене основне карактеристике измирива-
ња обавеза путем компензације, цесије, преузима-
ња дуга и асигнације између привредних субјеката
и предузетника у земљи – резидената чији рачуни
нису блокирани у моменту плаћања.
1  Измирење обавеза компензацијом
(пребијањем)
Карактеристике компензације
Компензација је, као један од начина престанка
обавезе, уређена чл. 336−343. ЗОО. У пракси се ра-
зликује неколико врста компензације.
1) Законска компензација дефинисана је чланом
336. Закона, којим је утврђено да дужник може да
пребије потраживање које има према повериоцу са
оним што овај потражује од њега ако оба потражи-
вања гласе на новац или друге заменљиве ствари
истог рода и исте каквоће и ако су оба доспела. На
основу датих законских одредби може да се закљу-
чи да је за пребијање потраживања путем компен-
зације потребно:
■■ да постоји узајамно потраживање два привредна
субјекта,
■■ да постоји једнородност два узајамна потражи-
вања (у том смислу да гласе на новац или друге за-
менљиве ствари истог рода и каквоће),

■■ да су оба потраживања доспела и
■■ да пребијање није Законом искључено.
Испуњавањем наведених услова компенза-
ција може да се изврши и на основу једностране
изјаве, без прибављања сагласности друге стране.
Чланом 337. Закона прописано је да престанак
обавезе пребијањем не настаје чим се стекну усло-
ви за то, него је потребно да једна страна изјави
другој да спроводи пребијање, тако да се тек по-
сле те изјаве сматра да је пребијање настало оног
часа кад су се стекли услови за то. Очигледно да
за спровођење компензације није потребна сагла-
сност обе стране, односно сагласност друге стране
ако то једна страна изјави. Дакле, компензација,
као начин престанка обавезе, наступа не само кад
се стекну законски услови већ је неопходно да једна
страна изјави другој да спроводи пребијање својих
потраживања. Изјаву о пребијању може да дâ било
који учесник.
2) Судска компензација настаје по одлуци суда,
односно пребијање међусобних потраживања
странака спроводи суд својом одлуком, тако да
међусобна потраживања престају у тренутку до-
ношења судске одлуке. Када је реч о судској ком-
пензацији, за разлику од уговорене и законске
компензације, пребијање међусобних потражи-
вања странака спроводи суд својом одлуком, тако
да међусобна потраживања престају у тренутку
доношења судске одлуке. При томе, за разлику од
уговорене компензације, када је потребно да једна
страна изјави другој да спроводи пребијање, поред
осталих услова који су законом предвиђени, при-
ликом судске компензације неопходно је да тужени
истакне приговор ради пребијања, са назнаком из-
носа потраживања по основу главног дуга и затезне
камате.
3) Уговорна компензација настаје када се два
или више лица споразумеју да њихова узајамна
потраживања престану без испуњења – преби-
јањем. Уговорна компензација представља дого-
вор између, на пример, два учесника компензације
када оба потписују изјаву о пребијању, при чему
се могу договорити око битних елемената. У том
случају потраживања и обавезе треба да буду уза-
јамне, али није услов да буду истородне и доспеле,
с тим што је важно да изјаве потписују оба уче-
сника. Уговорна компензација је најчешћи облик
компензације јер се спроводи добровољно, на
основу сагласности воља два или више субјеката,
уз једини услов – да између лица која учествују у
компензацији постоје узајамна потраживања. За
РАЧУНОВОДС ТВО
такву компензацију није потребно испунити услов
једнородности и доспелости потраживања, већ је
довољно само да постоје узајамна потраживања и
да она нису обухваћена одредбама члана 341. ЗОО
о забрани компензације.
4) Већ је поменуто да у компензацији могу да уче-
ствују два или више лица, што значи да се, у зави-
сности од броја учесника, разликују билатерална и
мултилатерална компензација.
Билатерална компензација подразумева уче-
шће два правна лица у поступку измиривања
обавеза. У том случају једно правно лице има ис-
товремено и обавезе и потраживања према другом
правном лицу. Мултилатерална компензација
подразумева учешће два и више правних лица у
поступку измиривања обавеза, тј. када једно прав-
но лице дугује другом правном лицу, друго правно
лице трећем, а треће првом правном лицу. Таква
компензација може да садржи неограничен број
учесника, али последњи учесник у компензацији
мора да буде у дужничко-поверилачком односу са
првим правним лицем у низу компензације. И у та-
квом случају компензација може да се спроведе у
висини најмање обавезе, док разлике измирују на
други договорени начин, обично уплатом на рачун
повериоца. Када је више учесника у компензацији,
уобичајено је да се саставља споразум о пребијању
међусобних обавеза, који потписују сви учесници
у компензацији.
Подсећамо на то да ЗОО не дозвољава компен-
зацију, тј. пребијање ако се пребија (члан 341. ЗОО):
■■ потраживање које не може да се заплени;
■■ потраживање ствари или вредности ствари које
су дужнику биле дате на чување или на посуду, или
које је дужник узео бесправно или их бесправно
задржао;
■■ потраживање настало намерним проузрокова-
њем штете;
■■ потраживање накнаде штете причињене оште-
ћењем здравља или проузроковањем смрти;
■■ потраживање које потиче из законске обавезе
издржавања.
Свему томе треба додати да ЗОО одредбом чла-
на 339. пружа могућност да се дуг пребије заста-
релим потраживањем само ако оно још није било
застарело у моменту када су се стекли услови за
пребијање. Ако су услови за пребијање настали по-
што је једно од потраживања застарело, пребијање
не настаје ако је дужник застарелог потраживања
истакао приговор застарелости.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 111
 РАЧУНОВОДС ТВО
Спровођење уговорне компензације
Као што је већ речено, пребијање не наста-
је чим се стекну услови за то, него је потребно да
једна страна изјави другој да спроводи пребијање,
што проистиче из члана 337. Закона. Ту изјаву о
пребијању морају да потпишу оба учесника у ком-
пензацији (уговорна компензација).
Изјава о компензацији представља књиго-
водствену исправу да је обавеза према дужнику
извршена, односно да је потраживање од пове-
риоца наплаћено, а истовремено представља и
документ на основу којег се спроводи књижење
и код дужника и код повериоца. Законом није
прописана форма изјаве о компензацији. Важно је
да буде у писаном облику и да се наведе да је дата
ради пребијања потраживања. Такође, изјава мора
да буде учињена слободно, озбиљно и да се са си-
гурношћу може закључити њено постојање и наме-
ра да се потраживања међусобно пребију, односно
мора да буде изричита. Дакле, изјава о компенза-
цији, као једнострана изјава воље, у погледу изра-
жавања и саопштавања једино мора да испуњава
услове предвиђене чл. 28. ЗОО, што подразумева
да мора да буде сачињена слободно, озбиљно и да
се са сигурношћу може закључити њено постојање.
После изјаве о пребијању сматра се да је преби-
јање настало оног часа кад су се стекли услови за
то. Наиме, пребијање не може да се спроведе на дан
давања изјаве, већ се сматра да је, сходно члану 337.
став 2. ЗОО, пребијање настало оног тренутка кад
су се стекли услови за то, а то је тренутак сусрета
међусобних потраживања странака, што је време
доспелости касније доспелог потраживања. Стога
се, по давању компензационе изјаве, компензација
спроводи на дан доспелости касније доспелог по-
траживања које у компензацију улази, при чему
обавезе престају до висине пребојем угашених по-
траживања.
Потребно је напоменути да се измиривање оба-
веза на основу изјаве о компензацији не спроводи
подношењем налога за пренос (образац 3) пружа-
оцу платних услуга (банци, институцији електрон-
ског новца, платној институцији и др.). Обавеза се
сматра измиреном када су изјаву о компензацији
потписали поверилац и дужник у вези са својим
доспелим међусобним потраживањима и обавеза-
ма, па таква изјава, као што је речено, представља
документ за књижење на основу којег се смањују
потраживања и обавезе за исти износ.
Књижење на основу изјаве о компензацији
Пример изјаве о пребијању као начину изми-
рења обавеза (билатерална компензација) прика-
зан је у наставку, тако што је привредно друштво
А иницијатор компензације и доставља изјаву
привредном друштву Б.

На основу члана 337. Закона о облигационим односима достављамо вам

ИЗЈАВУ О КОМПЕНЗАЦИЈИ
међусобних доспелих обавеза
1. На основу Закона о облигационим односима дајемо изјаву да смо сагласни за пребијање/компензацију
међусобно доспелих обавеза закључно са 30. 4. 2022. године на износ од 200.000,00 динара.
2. Према нашој књиговодственој евиденцији, наша потраживања према вама износе 200.000,00 динара,
и то: _____ (дати спецификацију фактура).
3. Наше обавезе према вама износе 220.000,00 динара, и то _____(дати спецификацију фактура).
4. Компензацијом се затвара наше потраживање у целини и наша обавеза по фактури _____ , а делимично
и по фактури ______________.
Разлику наше обавезе по фактури ___ у износу од 20.000,00 динара уплатићемо на ваш рачун најкасније
до _____________ .
5. Ова изјава о пребијању састављена је у 2 примерка, од којих свакој страни припада по један.

У _________________ дана ________ За привредно друштво А

За привредно друштво Б

112 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Књижење:
Ред.
Конто Опис Дуг.
бр.
Код правног лица А
2040 Купци у земљи – купац Б 220.000,00
ПС 4350 Добављачи у земљи –
добављач Б
– стање потраживања и обавеза пре компензације
4350 Добављачи у земљи –
1. добављач Б 200.000,00
2040 Купци у земљи – купац Б
– затварање по изјави о компензацији
Код правног лица Б
2040 Купци у земљи – купац А 200.000,00
ПС 4350 Добављачи у земљи –
добављач А
– стање потраживања и обавеза пре компензације
4350 Добављачи у земљи –
1. добављач А 200.000,00
2040 Купци у земљи – купац А
– затварање по изјави о компензацији
Напомена: Нема књижења противставки пове-
ћања и смањења промета на рачуну 241 – Текући
(пословни) рачуни – у висини износа који је пред-
мет компензације зато што се не подноси налог за
пренос (образац 3) банци или некој другој инсти-
туцији у којој је отворен текући рачун корисника
услуга.
У датом примеру компензација је спроведена
у износу од 200.000,00 динара, док се разлика из-
мирује на други уговорен начин. Наиме, по основу
овако спроведеног књижења остаје отворена ра-
злика потраживања према повериоцу од 20.000,00
динара, коју ће дужник измирити у року из Изјаве
о компензацији.
Немогућност примене компензације
Чланом 5. Закона о обављању плаћања дефини-
сано је да правна лица и предузетници међусобне
новчане обавезе могу да измирују и уговарањем
промене поверилаца односно дужника у одре-
ђеном облигационом односу, као и пребијањем
(компензација). Међутим, правна лица и преду-
зетници не могу да измирују међусобне новчане
обавезе тако уколико су њихови рачуни у тренут-
ку плаћања блокирани ради извршења принудне
наплате. Дакле, ако је рачун једног од учесника у
потенцијалној компензацији блокиран, он не може
да измири своје обавезе једностраном изјавом о
компензацији.
РАЧУНОВОДС ТВО
2  Измиривање обавеза путем цесије
(уступање потраживања уговором)
Потр.
Карактеристике цесије
Цесија (лат. cessio – уступање, уступање потра-
200.000,00 живања) представља облик измиривања обавеза
између правних и физичких лица када долази до
преноса потраживања с једног на другог поверио-
ца. ЗОО уредио је уступање потраживања цесијом,
200.000,00 и то одредбама чл. 436–445.
Према одредби члана 436. став 1. ЗОО, уговором
закљученим са трећим лицем поверилац може да
пренесе на њега своје потраживање, изузев оног
чији је пренос забрањен законом, или које је везано
220.000,00 за личност повериоца, или које се по својој приро-
ди противи преношењу на другога. Цесија не може
да се примени када се ради о потраживањима по
основу пензија и алиментација, или када је то зако-
200.000,00 ном забрањено, а уговор о уступању потраживања
нема дејство према дужнику ако су поверилац и он
уговорили да овај неће моћи да пренесе потражи-
вање на другог или да неће моћи да га пренесе без
дужниковог пристанка. Према томе, цесија значи
право првог повериоца (цедента) да своје потра-
живање пренесе на другог повериоца (цесионара),
односно подразумева облигациони однос о ком по-
стижу писану сагласност:
■■ цедент – уступилац потраживања (досадашњи
поверилац) и
■■ цесионар – прималац потраживања (нови пове-
рилац).
Што се тиче цесуса (дужника), он остаје исти,
а уместо да своју обавезу измирује према досада-
шњем повериоцу, на основу уговора о цесији из-
мирује је према новом повериоцу. О томе га писано
обавештава цедент уговором о цесији који су пот-
писали цедент и цесионар. У том смислу учесници
цесије су:
■■ цедент, правно лице које преноси (цедира) своје
потраживање – први поверилац (тзв. стари пове-
рилац),
■■ цесионар, правно лице које постаје нови пове-
рилац, у чију корист је пренето (цедирано) потра-
живање, и
■■ цезус, дужник првог повериоца, правно лице које
добија новог повериоца и којем измирује свој дуг.
Дакле, поверилац који има потраживање цеси-
јом то своје потраживање може да пренесе на тре-
ће лице са циљем да према њему измири обавезу
коју има по било ком основу, или да преносом свог
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 113
 РАЧУНОВОДС ТВО
потраживања изврши уплату аванса за робу, прои-
зводе или услуге које цесионар треба да испоручи,
односно да изврши према цеденту. Може се рећи
да је цесија трансакција чија је суштина у промени
повериоца.
Правно лице А потражује од правног лица
Б, а дугује правном лицу Ц. У редовном поступ-
ку правно лице А наплатило би потраживање
од правног лица Б и тим новцем платило обаве-
зу правном лицу Ц. У цесији пак правно лице А
своје потраживање од правног лица Б преноси
на правно лице Ц. Резултат те радње је да правно
лице А није више поверилац правног лица Б нити
је дужник правног лица Ц. Дакле, правно лице А
потраживањем је платило обавезу, без посредства
новца. Код друга два правна лица није се суштин-
ски ништа десило. Правно лице Б и даље дугује,
али сада правном лицу Ц уместо правном лицу А,
а правно лице Ц и даље потражује, и то сада од
правног лица Б уместо од правног лица А. На крају
правно лице Б мора да плати обавезу, само сада,
уместо правном лицу А, правном лицу Ц, док ће
правно лице Ц примити новац од правног лица Б,
уместо од правног лица А. О уступању потражи-
вања цедент није у обавези да тражи сагласност
дужника.
Уступањем потраживања, права и обавезе ду-
жника се не мењају, односно он може да истакне
новом повериоцу приговоре које је могао да истак-
не првобитном повериоцу. Дужник може да истак-
не приговор по основу ништавости потраживања,
на основу застарелости потраживања, да обавеза
није доспела и сл.
Приликом уступања потраживања новом пове-
риоцу уступилац је дужан да преда доказе о посто-
јању дуга, односно неку врсту изјаве о дугу. Поред
тога, треба имати у виду да на новог повериоца са
потраживањем прелазе и одређена права, као што
су: право првенствене наплате, хипотека, залога,
права из уговора са јемцем, права на камату, уго-
ворну казну и сл. За доспеле а неисплаћене камате
по основу потраживања које се уступа претпоста-
вља се да се и оне уступају, ако се уговором не одре-
ди другачије.
Спровођење цесије
Цесија се, као облик измиривања обавеза, спро-
води на основу закљученог уговора о цесији изме-
ђу првог повериоца (цедента) и новог повериоца
(цесионара), о чему је цедент обавезан да обавести
дужника – цезуса, тј. да своја потраживања уступа
114 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
другом повериоцу, како би овај знао коме треба да
измири дуг.
На који је начин поверилац који спроводи
пренос потраживања које има према дужнику
на треће лице дужан да обавести дужника да је
извршио пренос потраживања? Према одредби
члана 438. став 1. ЗОО, за пренос потраживања
није потребан пристанак дужника, али је усту-
пилац дужан да обавести дужника о извршеном
уступању. Начин обавештавања дужника није про-
писан законом, па то може да буде учињено нпр.
усмено, у електронској форми, путем поште. Ипак,
у циљу избегавања недоумица и будућег спорења
око претходне чињенице, било би корисно изабра-
ти онај начин који обезбеђује поуздан доказ о томе
да је дужник обавештен о извршеном уступању.
Став судске праксе је да пропуштање повери-
оца да обавести дужника о закљученом уговору о
уступању потраживања трећем лицу не утиче на
правну ваљаност уговора о уступању. Конкретно,
за пуноважност уговора о уступању потражива-
ња није потребна сагласност дужника уколико
није другачије уговорено, а ни обавештавање ду-
жника о извршеном уступању, иако је ставом 1.
члана 438. ЗОО предвиђена дужност уступиоца
да то учини (Пресуда Апелационог суда у Београ-
ду Гж. 9209/12 од 13. 3. 2013). Наиме, у уговору
о цесији, да би дошло до преноса потраживања,
није одлучна чињеница обавештење дужника, већ
је циљ одредбе члана 438. ЗОО о обавештавању
дужника, између осталог, и заштита дужника за
случај да је своју обавезу измирио уступиоцу пре
обавештења о преносу, односно уколико о истом
није имао сазнање.
Форма уговора о цесији није прописана, али да
би уступање потраживања (цесија) било пунова-
жно, нужно је да се у уговору о уступању потра-
живања наведе конкретно потраживање које је
предмет уступања.
Књижење на основу уговора о цесији
За пример уговора о цесији полази се од сле-
дећих података:
1) Претпоставка је да правно лице А (цедент) по-
тражује од правног лица Б (цесус) износ од 5.000
динара.
2) Правно лице А истовремено исти износ дугује
правном лицу Ц (цесионар). Уговор о цесији треба
да се закључи између правног лица – првог повери-
оца А (цедента) и правног лица – новог повериоца
Ц (цесионара). У уговору изричито треба да сто-

ји да правно лице А уступа своје потраживање од
правног лица Б у износу од 5.000 динара ради из-
мирења дуга правном лицу Ц. Један примерак уго-
вора обавезно треба да се достави правном лицу
Б (цесусу) ради информисања коме оно треба да
исплати свој дуг.
РАЧУНОВОДС ТВО
У сваком случају, желимо да истакнемо да у
овом уговору треба прецизирати које обавезе це-
дент измирује према цесионару преносом свог по-
траживања.
У наставку следи пример уговора о цесији на
основу наведених података.

На основу чл. 436–445. Закона о облигационим односима и члана 5. Закона о обављању плаћања правних лица, пре-
дузетника и физичких лица која не обављају делатност, привредно друштво А (стари поверилац), које заступа _______ ,
и привредно друштво Ц (нови поверилац), које заступа _________ , закључују

Уговор о цесији

Члан 1.
Привредно друштво А (цедент) уступа своје потраживање које има од привредног друштва Б (цесуса) у износу од 5.000
динара привредном друштву Ц (цесионар).
Члан 2.
Уступањем потраживања из члана 1. овог уговора, привредно друштво А измирује своју обавезу према привредном
друштву Ц за купљен репроматеријал у износу од 5.000 динара, по рачуну 5 од 5. 4. 2022. године.
Члан 3.
Привредно друштво Б у обавези је да уплати износ од 5.000 динара привредном друштву Ц у року од десет дана од дана
пријема овог уговора.
Члан 4.
Даном потписивања овог уговора правно лице Б и правно лице Ц заснивају нов дужничко-поверилачки однос, а исто-
времено се гаси обавеза правног лица Б према правном лицу А.
Цедент (А) гарантује Цесионару (Ц) постојање потраживања које има према Цесусу (Б) и одговара за наплативост тог
потраживања до износа од 5.000,00 динара.
Цедент (А) потписом овог уговора изјављује да потраживање које има према Цесусу (Б) није пренео на треће лице нити
је Цесусу отписао потраживање за наведени износ.
Цедент (А) и Цесус (Б) уговорили су да Цедент (А) неће пренети своје потраживање на другог, односно да га Цедент неће
пренети на другог без Цесусовог пристанка.
Члан 5.
Привредно друштво А, као цедент, дужно је да преда новом повериоцу – привредном друштву Ц исправе о дугу, као
и друге доказе о уступљеном потраживању и споредним правима наредног дана од дана потписивања овог уговора.
Члан 6.
Привредно друштво А, као цедент, дужно је да један примерак потписаног уговора достави привредном друштву Б ради
информисања о новом повериоцу којем је дужно да измири обавезу.
Члан 7.
Овај уговор је сачињен у три истоветна примерка, од којих по један припада потписницима уговора, а један се доставља
привредном друштву Б.
На све што није регулисано овим уговором примениће се одредбе Закона о облигационим односима.

У __________________

Пр. друштво А (цедент) Пр. друштво Ц (цесионар)

бр. рачуна ________________ бр. рачуна _______________

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 115

 РАЧУНОВОДС ТВО
После спроведених правних радњи подносе се
налози за пренос (образац број 3), и то:
1) дужник првог повериоца (Б – цесус) даје налог за
пренос на терет свог рачуна у корист рачуна новог
повериоца (Ц – цесионара), при чему:
■■ у „позиву на број задужења” уписује се број ра-
чуна цедента (А), а
■■ у „позиву на број одобрења” уписује се број кон-
кретног уговора о цесији;
2) обавезе измирене цесијом евидентирају се преко
рачуна у банци најмање једанпут месечно, по пра-
вилу на крају месеца, због чега цедент (А) најкасни-
је на крају месеца када је извршено плаћање даје
налог за пренос на терет и у корист свог рачуна,
при чему:
■■ у „позиву на број задужења” уписује се број ра-
чуна цесуса (Б), а
■■ у „позиву на број одобрења” уписује се број кон-
кретног уговора о цесији.
Књижење:
Ред.
Конто Опис
бр.
Код правног лица А (цедент)
ПС
2040 Купци у земљи – лице Б
4350 Добављачи у земљи – лице Ц
– стање потраживања и обавеза пре цесије
4350 Добављачи у земљи – лице Ц
1.
2040 Купци у земљи – лице Б
– за пренос потраживања по уговору о цесији
2410 Текући рачун
2.
2410 Текући рачун
– спровођење налога за обрачун
Код правног лица Б (цезус)
ПС 4350 Добављачи у земљи – лице А
– стање обавезе пре цесије
4350 Добављачи у земљи – лице А 5.000,00
1. 4290 Остале краткорочне финансијске
обавезе – према лицу Ц
– по уговору о цесији
4290 Остале краткорочне финансијске
обавезе – према лицу Ц 5.000,00
2.
2410 Текући рачун
– за уплату лицу Ц по уговору о цесији
Код правног лица Ц (цесионар)
ПС 2040 Купци у земљи – лице А
– стање потраживања пре цесије
2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
1. лица Б
2040 Купци у земљи – лице А
– по уговору о цесији
2410 Текући рачун
2. 2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
лица Б
– за примљену уплату од лица Б
116 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Немогућност примене цесије
Чланом 5. Закона о обављању плаћања дефини-
сано је да правна лица и предузетници међусобне
новчане обавезе могу да измирују и уговарањем
промене поверилаца односно дужника у одређе-
ном облигационом односу, као и цесијом. Међутим,
правна лица и предузетници не могу да измирују
међусобне новчане обавезе тако уколико су њихови
рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извр-
шења принудне наплате. Дакле, ако је рачун једног
од учесника у потенцијалној цесији блокиран, он не
може да измири своје обавезе цесијом.
3  Измиривање обавеза и наплата
потраживања путем преузимања –
уступања дуга
Карактеристике преузимања дуга
Измиривање обавеза путем преузимања – усту-
пања дуга представља један од начина плаћања,
присутан у нашој пракси, који омогућава бржу на-
Дуг. Потр. плату и измиривање обавеза, уз смањење застоја
у свакодневном пословању. За разлику од, на при-
5.000,00 мер, цесије, која је такође облик измиривања оба-
5.000,00
веза који доводи до преноса потраживања с једног
на другог повериоца, преузимање дуга суштински
5.000,00
5.000,00 је другачије јер се ради о промени привредног дру-
штва као дужника, док се приликом цесије мења
5.000,00 поверилац.
5.000,00 Преузимање, односно уступање дуга регулисано
је одредбама чл. 446–450. ЗОО. Преузимање дуга
је такав начин плаћања који доводи до промене
5.000,00
правног лица које дугује – дужника. Преузима-
ње дуга спроводи се уговором између дужника и
преузимаоца на који је пристао поверилац. Изме-
5.000,00 ђу преузимаоца и повериоца постоји иста обавеза
која је дотле постојала између пређашњег дужника
и повериоца. Појављује се ново правно лице које
5.000,00 преузима дуг од старог дужника, па на тај начин
оно постаје нови дужник. Поверилац се не мења,
али се стари дужник ослободио свог дуга, одно-
5.000,00 сно дужничке обавезе. Привредни субјект који је
преузео дуг од ранијег дужника на себе преузима
обавезу, након чега се претходни дужник ослобађа
5.000,00 обавезе, у чему је суштина преузимања дуга.
5.000,00 Да би преузимање дуга могло да се спроведе,
врло је важно да се поверилац сагласи са тим да се
5.000,00
његово потраживање пренесе на новог дужника,
односно пристанак повериоца заправо се појављује
5.000,00 као неопходан услов за настанак споразума и ње-
гово дејство као споразума о преузимању дуга. Да

би поверилац могао да дâ свој пристанак, о закљу-
чењу уговора мора да буде обавештен, а то може да
учини, сходно одредбама члана 446. став 2. ЗОО,
било која од уговорних страна, односно и дужник
и преузималац, извештавајући повериоца о закљу-
чењу наведеног уговора. По пријему обавештења
о закључењу уговора поверилац сваком од наведе-
них лица, односно и дужнику и преузимаоцу, као
уговорним странама, може да саопшти свој при-
станак за преузимање дуга. За законом прописану
и потребну форму за давање пристанка на уговор о
преузимању дуга важе иста правила као и за закљу-
чење самог уговора. ЗОО не прописује обавезну
форму за давање пристанка на преузимање дуга,
што указује на то да се ради о неформалном акту
повериоца.
Дакле, битна карактеристика измирења оба-
веза преузимањем дуга јесте чињеница да оно не
може да се спроведе без пристанка повериоца.
Међутим, ако је у време повериочевог пристан-
ка на уговор о преузимању дуга преузималац био
презадужен, а поверилац то није знао нити је морао
да зна, пређашњи дужник не ослобађа се обавезе,
а уговор о преузимању дуга има дејство уговора о
приступању дугу. У другом случају, ако први ду-
жник пренесе дуговање на новог дужника који је
већ раније презадужен и није у стању да подмири
своју обавезу, поверилац има право да тражи да му
дуг измири први дужник, без обзира на претходно
извршено преузимање дуга.
Наведене карактеристике преузимања дуга по-
тврђује и више судских одлука, од којих у наставку
наводимо једну: „Правилно је првостепени суд оба-
везао туженог на плаћање утуженог износа, заједно
са законском затезном каматом на износ главног
дуга, почев од доспећа сваког појединачног рачуна
па до исплате. Одлука првостепеног суда је пра-
вилна и на закону заснована, односно на одредби
члана 446. и 448. Закона о облигационим односима.
Уговором о преузимању дуга од 17. 7. 2014. године,
тужени је преузео наведени дуг из Уговора о купо-
продаји који је тужилац имао са главним дужни-
ком, а самим тим тужилац као поверилац, стекао је
овлашћење да од туженог као новог дужника зах-
тева испуњење обавезе из уговора о купопродаји
робе, и то на начин и под условима како је то угово-
рено купопродајним уговором. То даље значи да и
доспелост обавезе произлази из основног уговора
о купопродаји и испостављених рачуна на осно-
РАЧУНОВОДС ТВО
ву којих је пређашњи дужник преузео обавезу да
исплати купопродајну цену. Закључењем уговора
о преузимању дуга, пређашњи дужник се ослобо-
дио обавезе плаћања купопродајне цене у смислу
одредбе члана 446. став 1. Закона о облигационим
односима и наведену обавезу је преузео овде туже-
ни, који је дужан да исту испуни у роковима испу-
њења који су дефинисани уговором о купопродаји”
(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 139/16
од 1. 4. 2016. године, потврђена Пресудом Привред-
ног апелационог суда Пж. 3323/16 од 25. 1. 2018).
Мора се ипак истаћи да нису сва дуговања по-
дложна преузимању по основу уговора. Ако је ду-
говање из облигације везано за дужникову личност
или је противно природи самог дуговања да оно
буде пренето на треће лице, такво дуговање неће
моћи да буде предмет уговора о преузимању дуга
између дужника и преузимаоца јер као предмет
облигације није подобно за пренос, с обзиром на
то да је везано за личност дужника или само правна
природа дуга указује да га није могуће преузимати.
Такође, према члану 449. ЗОО:
■■ споредна права која су дотле постојала уз потра-
живање остају и даље, али јемства, као и залоге које
су дала трећа лица престају ако јемци и залогодав-
ци не пристају да одговарају и за новог дужника;
■■ ако није што друго уговорено, преузималац не
одговара за ненаплаћене камате које су доспеле до
преузимања.
Случај кад је дуг обезбеђен хипотеком
Кад је приликом отуђења неке непокретности
на којој постоји хипотека уговорено између при-
бавиоца и отуђиоца да ће прибавилац преузети
дуг према хипотекарном повериоцу, сматра се да је
хипотекарни поверилац дао пристанак на уговор о
преузимању дуга ако га на писмени позив отуђиоца
није одбио у року од три месеца од пријема позива.
У писменом позиву повериоцу мора да се скрене
пажња на ту последицу, иначе ће се сматрати да по-
зив није упућен.
Као што је већ речено, преузимање дуга врши се
уговором између дужника и преузимаоца на који је
пристао поверилац. Према томе, приликом преузи-
мања дуга услов је да у таквом измиривању обавеза
учествују три лица:
■■ дужник, који преноси дуговање на новог дужни-
ка – уступаоца дуга;
■■ поверилац, који је остао непромењен, и
■■ нови дужник, који је преузео дуг од ранијег ду-
жника – преузимаоца дуга.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 117
 РАЧУНОВОДС ТВО
Спровођење уговора о преузимању дуга
Уступање дуга врши се уговором који се закљу-
чује између старог и новог дужника, с тим што
поверилац на тај уговор даје писмену сагласност,
тако да је пре потписивања уговора стари дужник у
обавези да претходно прибави сагласност од пове-
риоца. Уговарачи, као и сваки од њих посебно, могу
да позову повериоца да се у одређеном року изјасни
да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се он у
одређеном року не изјасни, сматра се да није дао
свој пристанак. Претпоставља се да је поверилац
дао свој пристанак ако је без ограде примио неко
испуњење од преузимаоца, које је овај учинио у
своје име.
Потписивањем уговора о преносу дуга стари ду-
жник се, по правилу, ослобађа дуга који је преузео
нови дужник, али ако поверилац захтева, уговором
може да се предвиди да стари дужник и даље оста-
не у обавези као дужник другог реда, односно да
јемчи да ће му нови поверилац исплатити дуг. Ако
је поверилац пристао на преузимање дуга, уместо
дужника преузималац постаје дужник и он (уместо
дужника) дугује испуњење обавезе коју је преузео.
Поверилац више не може да захтева испуњење оба-
везе од првобитног дужника, већ само од новог ду-
жника, тј. преузимаоца дуга.
Уговор о преузимању дуга је и рачуноводствена
исправа на основу које се спроводи књижење. По
основу преузимања дуга гаси се обавеза првобитног
дужника, па је тај уговор основ за „искњижење” оба-
везе првобитног дужника. На основу закљученог
уговора о преузимању дуга нови дужник подноси
својој банци налог за пренос којим плаћа преузету
обавезу повериоцу на крају месеца или одмах по из-
вршеном плаћању од стране новог дужника.
Према томе, преузимање дуга представља
један од законом предвиђених начина промене
дужника и то закључењем уговора. Ради се о си-
туацији у којој се споразумом странака – угово-
ром мења дужник обавезе. Важно је уочити да се
ради о уговору, што значи да је постигнута сагла-
сност воља између дужника и трећег лица, као
преузимаоца. Закључењем наведеног уговора
облигација у којој је дошло до промене дужника
остаје потпуно непромењена у свим својим еле-
ментима, осим што је дужник промењен. Запра-
во, уместо дотадашњег дужника, у облигацију по
основу закљученог уговора о преузимању дуга
ступа преузималац, као нови дужник.
118 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Књижење на основу уговора о преузимању
дуга
Одредбама ЗОО није предвиђена обавезна
форма уговора, па је стога уговор о преузимању
дуга по закону неформалан. Према пракси судо-
ва, за форму споразума о преузимању дуга важе
општа правила, односно уговор је неформалан, с
тим што, уколико се споразумом дужника и тре-
ћег лица на треће лице преноси дуг чији је извор у
неком уговору који по самом закону мора да буде
закључен у одређеној форми (на пример писмено
или оверен у суду), и сам споразум о преузимању
дуга мора да буде закључен у истој форми.
У посебној ситуацији, да би се поверилац за-
штитио од могућности злоупотребе закључива-
њем уговора о преузимању дуга, ЗОО предвидео
је да се дужник неће ослободити обавезе закљу-
чењем уговора о преузимању дуга ако је у време
повериочевог пристанка на уговор о преузимању
дуга преузималац био презадужен, а поверилац
то није знао нити је морао да зна. У таквој ситу-
ацији дужници наведене обавезе биће и ранији
дужник и преузималац, односно уговор о преу-
зимању дуга имаће дејство уговора о приступању
дуга.
Посебно наглашавамо и став Привредног Апе-
лационог суда у Београду (Пж 323/21 од 17. 2. 2021)
да је уговор о преузимању дуга правно ваљан ако
је у уговору:
■■ јасно назначено када је закључен,
■■ јасно назначен уступилац – стари дужник,
■■ јасно назначен прималац – преузималац нови
дужник,
■■ јасно назначен поверилац,
■■ јасно назначено и уговорено колико износи ви-
сина потраживања повериоца,
при чему су све три стране потписале уговор. На тај
начин наведени уговор садржи елементе на основу
којих јасно може да се закључи шта је била воља
уговорних страна.
У конкретном примеру правно лице А дугу-
је правном лицу Б по основу купљене робе износ
од 10.000 динара. Правно лице Ц дугује правном
лицу А исти износ по основу извршене услуге тран-
спорта. Правно лице А прибавља од правног лица Б
(поверилац) сагласност за промену дужника и ис-
товремено закључује уговор са правним лицем Ц о
преузимању дуга, које постаје нови дужник прав-
ног лица Б. Према тим претпоставкама закључује
се следећи уговор о преузимању дуга:
 РАЧУНОВОДС ТВО

На основу чланова 446–450. Закон о облигационим односима правно лице А (уступалац дуга) и правно лице
Ц (прималац дуга) закључују
Уговор о преузимању дуга

Члан 1.
Правно лице А уступа свој дуг према правном лицу Б у износу од 10.000 динара правном лицу Ц.
Правно лице Ц преузима дуг од правног лица А у износу од 10.000 динара, који треба да измири према
правном лицу Б.
Правно лице Б сагласно је са променом дужника.
Променом дужника дуг прелази са старог на новог дужника са истим садржајем какав је имао и код старог.
Овим уговором правно лице Ц ступа на место привредног друштва Б, које се ослобађа своје обавезе.
Члан 2.
Преузималац дуга (Ц) обавезује се да дуг дужника, који је утврђен у члану 1. овог уговора, плати повериоцу
одмах по потписивању овог уговора (алтернатива: у року од 15 дана од дана потписивања овог уговора).
Члан 3.
Овај уговор сачињен је у шест истоветних примерака, од који по два за сваког од потписника овог уговора.

1. Правно лице А 2. Правно лице Ц 3. Правно лице Б

(уступилац дуга) (преузималац дуга) (поверилац)

Обавезе измирене преузимањем дуга евиденти- Ред.

Конто Опис Дуг. Потр.
бр.
рају се преко рачуна код пружаоца платних услуга
2. 4290 Остале краткорочне финансијске
најмање једанпут месечно, а по правилу крајем ме- обавезе – према лицу Б 10.000
сеца. То значи да уступалац дуга, претходни ду- 2410 Текући рачун 10.000
жник, треба најкасније на крају месеца да изда - за плаћање лицу Б по уговору о преузимању дуга
налог за пренос на терет и у корист свог рачуна Код правног лица Б (повериоца)
на износ извршеног плаћања. ПС 2040 Купци у земљи – лице А 10.000
Књижење: – стање потраживања пре уговора о уступању потраживања
1. 2390 Остали краткорочни финансијски
Ред. пласмани – од лица Ц 10.000
Конто Опис Дуг. Потр.
бр.
2040 Купци у земљи – лице А 10.000
Код правног лица А (уступаоца дуга)
- по уговору о преузимању дуга
ПС 2040 Купци у земљи – лице Ц 10.000
2. 2410 Текући рачун 10.000
4350 Добављачи у земљи – лице Б 10.000
2390 Остали краткорочни финансијски
– стање потраживања и обавеза пре уступања дуга пласмани – од лица Ц 10.000
1. 2390 Остали краткорочни финансијски - за уплату новог дужника правног лица Ц
пласмани – од лица Б 10.000
2040 Купци у земљи – лице Ц 10.000 Немогућност примене преузимања дуга
- по уговору о преузимању дуга Чланом 5. Закона о обављању плаћања дефини-
2. 4350 Добављачи у земљи – лице Б 10.000 сано је да правна лица и предузетници међусобне
2390 Остали краткорочни финансијски новчане обавезе могу да измирују и уговарањем
пласмани – од лица Б 10.000 промене поверилаца односно дужника у одређе-
- пребијање након спроведеног уговора о преузимању дуга ном облигационом односу, као и преузимањем
Код правног лица Ц (преузимаоца дуга – новог дужника) дуга. Међутим, правна лица и предузетници не
ПС 4350 Добављачи у земљи – лице А могу да измирују међусобне новчане обавезе тако
– стање обавезе пре уговора о уступању потраживања уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања бло-
1. 4350 Добављачи у земљи – лице А 10.000 кирани ради извршења принудне наплате. Дакле,
4290 Остале краткорочне финансијске ако је рачун једног од учесника у потенцијалном
обавезе – према лицу Б 10.000
преузимању дуга блокиран, он не може да измири
- по уговору о преузимању дуга
своје обавезе на наведени начин.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 119

 РАЧУНОВОДС ТВО
4  Измиривање обавеза путем
асигнације
Карактеристике асигнације
Асигнација (лат. asignatio – дознака) представља
писану изјаву једног правног лица (асигнанта, упу-
тиоца) другом привредном друштву (асигнату, упу-
ћенику) да за његов рачун исплати одређени износ
трећем привредном друштву (асигнатару, примао-
цу упута), а то треће лице овлашћује да поменуту
исплату прими у своје име. Приликом измиривања
обавеза асигнацијом постоји облигациони однос
између три правна лица ради измиривања две оба-
везе, од којих се једно привредно друштво налази
у улози повериоца. За измиривање обавеза асигна-
цијом мора да постоји уговор о асигнацији којим се
регулише измиривање обавеза на описани начин.
Према томе, у послу асигнације једно при-
вредно друштво овлашћује друго привредно
друштво да за његов рачун исплати одређени
износ средстава трећем привредном друштву, а
треће привредно друштво овлашћује да то пла-
ћање прими у своје име. Прихватањем упута од
стране примаоца између примаоца упута и упу-
ћеника настаје дужнички однос, који је незави-
сан од односа између упутиоца и упућеника.
Асигнацијом може да се измири обавеза или на-
плати потраживање само до најнижег износа ако
су међусобне обавезе и потраживања исказани у
различитим износима. ЗОО регулише упућивање
(асигнацију) у чл. 1020–1034. Конкретно, према
члану 1020. ЗОО, упућивањем (асигнацијом) једно
лице, упутилац (асигнант), овлашћује друго лице,
упућеника (асигнат), да за његов рачун изврши
нешто одређеном трећем лицу, примаоцу упута
(асигнатар), а овога овлашћује да то извршење при-
ми у своје име. Према наведеним законским одред-
бама асигнација се састоји у тома да асигнант даје
два овлашћења: једно асигнату – да изврши уплату,
а друго асигнатару – да прими уплату. При томе
асигнацију врши дужник, који упућује друго лице
(које је најчешће његов дужник) да исплати његовог
повериоца, а повериоца овлашћује да прими испла-
ту. Прималац упута стиче право да захтева од упу-
ћеника испуњење тек кад му овај изјави да прихвата
упут. Прихватање упута не може да се опозове.
Као што је већ речено, асигнацију обично врши
дужник. Он упућује друго лице да исплати његовог
повериоца, а повериоца овлашћује да прими ис-
120 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
плату. Асигнацију, на пример, могу да предузимају
правна лица која имају кредит у банци за ликвид-
ност. Правна лица упућују своје повериоце да од
банке у којој имају одобрен кредит, којој дају налог
да изврши исплату, захтевају исплату купопродај-
не цене. Обично је упућивач купац, тј. дужник, а
платац – банка дужника. У том случају асигнација
представља две исплате које се скраћено врше и до-
воде до гашења два дуга.
Асигнацијом могу да се изврше и авансна пла-
ћања – ако су аванси уговорени.
Спровођење асигнације
Асигнација се састоји у томе да асигнант даје
два овлашћења: једно асигнату – да изврши ис-
плату, а друго асигнатару – да прими исплату. У
вези с тим, приликом асигнације треба разлико-
вати три врсте односа:
1. однос упутиоца (асигнанта) и упућеника
(асигната);
2. однос примаоца упута (асигнатара) и упутио-
ца (асигнанта);
3. однос упућеника (асигната) и примаоца упута
(асигнатара).
1. Однос упутиоца (асигнанта) и упућеника (асиг-
ната) даје одговор на питање зашто асигнат треба
да изврши неку престацију. Треба правити разлику
између тога да ли је асигнат асигнантов дужник или
није. Ако асигнат није дужник асигнанта, не мора да
пристане на асигнацију. Ако је асигнантов дужник,
обавезан је да изврши исплату по упуту асигнанта,
при чему се њом ослобађа дуга асигнанту у мери у
којој је платио. Ако је асигнат дао више асигнатару,
има право на накнаду од асигнанта. Однос између
асигнанта и асигната представља однос покрића и
објашњава зашто асигнат врши исплату. Ако асиг-
нат није дужник асигнанта, а ипак пристаје на асиг-
нацију, онда између њих настаје однос пуномоћства.
2. Однос примаоца упута (асигнатара) и упутиоца
(асигнанта) објашњава зашто се асигнатару чини
исплата. То су извесна права и дужности асигната-
ра, одређена валутним односом. Обично је то однос
дуга, али може да буде и поклон и зајам. Асигнатар
мора да пристане на асигнацију. У случају да асиг-
нат не изврши исплату асигнатару, овај ће моћи да
се обрати асигнанту и да од њега тражи исплату на
основу тражбине према њему, али ако поверилац
пристане на упут, тада је дужан да позове упућени-
ка да га изврши. У том случају асигнатар треба да

наплати своје потраживање од асигната, при чему,
пре свега, води рачуна о сопственим интересима.
3. У односу асигната и асигнатара треба разли-
ковати то да ли је асигнат асигнантов дужник или
није. Ако је асигнат дужник асигнанта и ако је добио
налог да асигнатару исплати оно што дугује асиг-
нанту, онда је однос између асигнатара и асигната
исти као однос између цесионара и цезуса. Асиг-
нат је цезус, а асигнатар цесионар. У том случају
не тражи се пристанак асигната на асигнацију зато
што је асигнација у том случају цесија. Тада асиг-
нату припадају, према асигнатару, сви приговори
које има према асигнанту. Ако асигнат није дужник
асигнанта, он постаје дужник асигнатара тек кад се
изјасни да пристаје на асигнацију. Тада настаје нов
облигациони однос између асигната и асигнатара. У
том случају асигнант не може да истакне асигнатару
ниједан од приговора из валутног односа, односно
из односа покрића, јер настаје нова обавеза.
Посао асигнације спроводи се писаним угово-
ром у ком се утврђује:
■■ овлашћење (упут) једног лица (асигнанта) другом
лицу (асигнату) да за његов рачун плати одређени
РАЧУНОВОДС ТВО
износ трећем лицу (асигнатару), при чему треће
лице овлашћује да то плаћање прими у своје име;
■■ прихватање упута од стране асигната;
■■ сагласност повериоца (асигнатара) на упут за
измиривање обавеза.
Поред тога, уговор мора да садржи и број и
назив рачуна сва три учесника у асигнацији. Уго-
вор је ваљан ако је потписан од стране сва три
учесника – асигнанта, асигната и асигнатара.
Књижење по основу асигнације
У наредном примеру привредно друштво А
(асигнант) потражује од привредног друштва Б
(асигната) 50.000 динара, а има обавезу (дугу-
је) према привредном друштву В (асигнатару) од
50.000 динара. Привредно друштво Б (асигнат) има
обавезу према привредном друштву А (асигнант)
од 50.000 динара. Привредно друштво А има наме-
ру да своју обавезу према привредном друштву В
измири асигнацијом. Наведена привредна друштва
закључила су следећи уговор:

На основу чланова 1020–1037. Закона о облигационим односима привредно друштво А, као упутилац (асиг-
нант), привредно друштво Б, као упућеник (асигнат), и привредно друштво В, као прималац упута (асигнатар),
закључили су
УГОВОР О АСИГНАЦИЈИ
број 1 од 1. 5. 2022. године

Члан 1.
Привредно друштво А (асигнант) упућује привредно друштво Б (асигнат) да, на терет обавезе коју има, из-
врши уплату привредном друштву В у износу од 50.000 динара.
Члан 2.
Привредно друштво Б прихвата упут од привредног друштва А да изврши уплату привредном друштву В у
износу од 50.000 динара, који потиче из купопродајног уговора бр. 12/03 од 31. 4. 2022. године, као и да тиме
измири своју обавезу према привредном друштву А.
Члан 3.
Привредно друштво В (асигнатар) прихвата овлашћење за наплату потраживања, које има од привредног
друштва А, у износу од 50.000 динара од привредног друштва Б.
Извршењем упута од привредног друштва Б привредно друштво А измирује своју обавезу према привред-
ном друштву В.
Члан 4.
Овај уговор је сачињен у три истоветна примерка, од којих по један задржава сваки од потписника уговора.

УПУТИЛАЦ УПУЋЕНИК ПРИМАЛАЦ УПУТА

(АСИГНАНТ) (АСИГНАТ) (АСИГНАТАР)

Печат и потпис Печат и потпис Печат и потпис

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 121

 РАЧУНОВОДС ТВО
После потписивања уговора о асигнацији, изми- Ред.
Конто Опис Дуг. Потр.
бр.
ривање обавеза асигнацијом евидентира се преко
Код правног лица Б (упућеник – асигнат)
рачуна код пружаоца платних услуга најмање је-
данпут месечно, а по правилу на крају месеца. При ПС 4350 Добављачи у земљи – лице А 50.000,00

томе: - стање обавеза пре асигнације

■■ налог за пренос – образац бр. 3 (прописан 1. 4350 Добављачи у земљи – лице А 50.000,00
Одлуком о облику, садржини и начину коришће- 4290 Остале краткорочне
ња образаца платних налога за извршење плат- финансијске обавезе – према
лицу В 50.000,00
них трансакција у динарима – „Сл. гласник РС”
- за прихватање упута од привредног друштва А
бр. 55/2015, 78/2015, 82/2017, 65/2018, 78/2018,
2. 4290 Остале краткорочне
22/2019 и 125/2020) испоставља асигнат (упуће- финансијске обавезе – према
ник), привредно друштво Б, на терет свог рачуна, лицу В 50.000,00
а у корист рачуна асигнатара (прималац упута), 2410 Текући рачун 50.000,00
привредног друштва В, при чему је шифра пла- - за уплату привредном друштву В
ћања 320 (3 је ознака за обрачунска плаћања, а Код правног лица В (прималац упута – асигнатар)
20 је шифра за плаћања за робу), с тим што се у
ПС 2040 Купци у земљи – лице А 50.000,00
одељак „Позив на број” уписује број рачуна асиг-
- стање потраживања пре асигнације
нанта (лице А);
1. 2390 Остали краткорочни
■■ налог за пренос на терет и у корист свог рачуна финансијски пласмани – од
на износ спроведене асигнације испоставља асиг- лица Б 50.000,00
нант (привредно друштво А), при чему се у одељак 2040 Купци у земљи – лице А 50.000,00
„Позив на број – задужење” уписује број рачуна - по уговору о асигнацији, треба да плати В за А
асигната Б, а у „Позив на број – одобрење” број 2. 2410 Текући рачун 50.000,00
уговора о асигнацији.
2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
лица Б 50.000,00
Привредно друштво А не може да поднесе на- - за уплату коју је извршило лице Б
лог за обрачун пре извршеног плаћања од стране
асигната – привредног друштва Б, с обзиром на
У конкретном примеру асигнат (Б) дужник је
то да тек тада престаје обавеза асигнанта према
асигнантов (А).
асигнатару В, када А може да поднесе налог за
обрачун у корист и на терет свог рачуна.
У пракси су присутни и случајеви када асиг-
нат (Б) није дужник асигнантов (А), а ипак при-
Уз налоге за пренос, пружаоцу платних услуга хвати да изврши уплату асигнатару (Ц).
не достављају се ни уговори нити било која друга
документација. У таквом случају књижење би било следеће:
Књижење:
Ред.
Конто Опис Дуг. Потр.
Ред. бр.
Конто Опис Дуг. Потр.
бр. Код правног лица А (упутилац – асигнант)
Код правног лица А (упутилац – асигнант) ПС 4350 Добављачи у земљи – лице В 50.000,00
ПС 2040 Купци у земљи – лице Б 50.000,00 - стање обавеза пре асигнације
4350 Добављачи у земљи – лице В 50.000,00 1. 4350 Добављачи у земљи – лице В 50.000,00
- стање потраживања и обавеза пре асигнације
4290 Остале краткорочне
1. 4350 Добављачи у земљи – лице В 50.000,00 финансијске обавезе – према
лицу Б 50.000,00
2040 Купци у земљи – лице Б 50.000,00
- по уговору о асигнацији, након измирене обавезе од стране лица
- по уговору о асигнацији, након измирене обавезе од стране лица
Б лицу В
Б лицу В
2. 2410 Текући рачун 50.000,00 2. 2410 Текући рачун 50.000,00

2410 Текући рачун 50.000,00 2410 Текући рачун 50.000,00

- налог за обрачун - налог за обрачун

122 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Ред.
Конто Опис
бр.
Код правног лица Б (упућеник – асигнат)
Б пре уговора о асигнацији нема обавезу према А
1. 2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
лица А 50.000,00
4290 Остале краткорочне
финансијске обавезе – према
лицу В
- за прихватање упута од привредног друштва А
2. 4290 Остале краткорочне
финансијске обавезе – према
лицу В 50.000,00
2410 Текући рачун
- за уплату привредном друштву В
Код правног лица В (прималац упута – асигнатар)
ПС 2040 Купци у земљи – лице А
- стање потраживања пре асигнације
1. 2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
лица Б 50.000,00
2040 Купци у земљи – лице А
- по уговору о асигнацији, треба да плати В за А
2. 2410 Текући рачун 50.000,00
2390 Остали краткорочни
финансијски пласмани – од
лица Б
- за уплату коју је извршило лице Б
Примена асигнације у условима блокаде
рачуна правних лица
Према члану 5. Закона о обављању плаћања,
правна лица не могу да измирују новчане обаве-
зе, између осталог, и путем асигнације уколико
су њихови рачуни у тренутку плаћања блокира-
ни ради извршења принудне наплате, осим ако
друкчије није утврђено законом којим се уређу-
је порески поступак. Истовремено, према члану
19. став 3. ЗПППА, порески обвезници – правна
лица чији су рачуни у тренутку плаћања бло-
кирани ради извршења принудне наплате код
организације надлежне за принудну наплату
– могу да измирују међусобне новчане обаве-
зе и уговарањем промене повериоца, односно
дужника у одређеном облигационом односу
(асигнација, цесија и др.) искључиво ради испу-
њења обавеза по основу јавних прихода на које
се примењује ЗПППА.
Могућност правног лица чији је рачун у тре-
нутку плаћања блокиран да измири новчану
обавезу асигнацијом зависи од тога да ли му је
Пореска управа, у складу са чланом 95. ЗПППА,
РАЧУНОВОДС ТВО
Дуг. Потр. решењем установила привремену меру обезбе-
ђења наплате пореског потраживања. Наиме,
привремена мера из члана 95. поменутог зако-
на јесте забрана пореском обвезнику да новчане
обавезе које има према трећим лицима, између
осталог, измирује и асигнацијом. Истовремено,
одредбом става 9. наведеног члана прописано је
да је банка дужна да, по пријему налога од стра-
50.000,00 не организације надлежне за принудну наплату,
издатог на основу решења о принудној наплати,
одмах обустави измирење новчаних обавеза које
порески обвезник има према трећим лицима на
50.000,00 основу уговора о асигнацији, осим за плаћања
по основу исплата зарада и накнада трошкова
(за долазак на рад и одлазак са рада, као и за
време проведено на службеном путу у земљи и
50.000,00
иностранству), као и по основу других примања
(отпремнина при одласку у пензију, солидарна
помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или
члана његове уже породице) и новчаних накна-
50.000,00 да из социјалног програма за запослене којима
престаје радни однос у процесу реструктури-
рања предузећа и припреме за приватизацију,
стечаја и ликвидације.
50.000,00
Према томе:
■  за разлику од привредног друштва којем је ра-
чун блокиран ради извршења принудне наплате,
а није му установљена привремена мера, које
уговарањем асигнације може да измирује само
обавезе по основу јавних прихода,
■  привредно друштво којем је у поступку при-
нудне наплате пореза и споредних пореских
обавеза решењем Пореске управе установљена
привремена мера обезбеђења наплате пореског
потраживања, за време трајања привремене
мере уговарањем асигнације може да измиру-
је обавезе:
а) по основу исплата зарада и накнада трошко-
ва – за долазак на рад и одлазак са рада, као и за
време проведено на службеном путу у земљи и
иностранству;
б) по основу других примања – отпремнина при
одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у
случају смрти запосленог или члана његове уже
породице;
в) по основу новчаних накнада из социјалног
програма за запослене којима престаје радни
однос у процесу реструктурирања предузећа и
припреме за приватизацију, стечаја и ликвида-
ције.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 123
 РАЧУНОВОДС ТВО
Прво подсећамо на следеће:
1) Привредни субјекти чији су рачуни блокира-
ни ради извршења принудне наплате у Народној
банци Србије асигнацијом могу да измирују само
обавезе по основу јавних прихода (члан 19. став 3.
ЗПППА).
2) Привредни субјекти чији су пословни рачуни
блокирани, а за које је Пореска управа издала ре-
шење о принудној наплати, могу да исплаћују за-
раде, одређене накнаде трошкова и друга примања
запосленима путем асигнације (члан 95. став 9.
ЗПППА).
Значи, уколико је предмет асигнације исплата
зарада и/или припадајућих пореза и доприноса
по одбитку, под датим законским условима, исту
је могуће спровести и са лицем у блокади.
Такође је потребно нагласити да је асигнација
облигациони однос између три лица (у асигнацији
увек учествују најмање три лица) и она је правно
ваљана и производи правно дејство само уколико и
када на њу пристану сва три учесника, односно сви
учесници морају да потпишу уговор о асигнацији.
Према томе, учесници у асигнацији су:
1. упутилац (асигнант) – лице које упућује, односно
захтева да се изврши плаћање за његов рачун;
2. упућеник (асигнат) – лице које врши плаћање;
3. прималац упута (асигнатар) – лице које прима
уплату.
Наведено правило не односи се на исплату
зарада путем асигнације, када су сви запослени у
статусу асигнатара. Дакле, запослени не потписују
уговор о асигнацији. То значи да ће лице које је у
блокади обрачунати зараде запосленима и поднети
пореске пријаве (на обрасцу ППП ПД). Дакле, први
услов за спровођење исплате зарада путем асиг-
нације јесте да се сачини обрачун зарада запосле-
них код асигнатара, који се спроводи у складу са
општим актом послодавца, односно њега сачињава
и потписује – оверава правно лице које је у блока-
ди. Састављањем тог обрачуна (на нивоу правног
лица које је у блокади, дакле за све запослене који за
конкретан месец примају зараду),може да отпочне
поступак исплате зарада путем асигнације, за шта
је, осим наведеног обрачуна, у наставку потребно
обезбедити и следећу документацију:
■■ уговор о асигнацији,
■■ пореске пријаве,
■■ налог за пренос којим се врши плаћање пореза
и доприноса и
■■ налог за пренос којим се врши плаћање нето за-
рада.
124 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
У датом случају уговор о асигнацији треба
прилагодити намени – у њему треба истаћи да ће
се на основу тог уговора извршити исплата зарада
запосленима код правног лица које је у блокади, са
припадајућим порезом и доприносима, на терет
правног лица које прихвати обавезу да исплати
зараде за запослене код блокираног правног лица.
Уговор о асигнацији закључује се између два
учесника – асигнанта и асигната, док трећег уче-
сника представљају запослени (асигнатар) који
примају зараду, па у овој асигнацији није потреб-
на њихова сагласност. Битно је напоменути да
се асигнацијом у таквом случају врши и исплата
припадајућих пореза и доприноса, а не само нето
зарада, и то све на терет правног лица које при-
хвати обавезу да исплати зараде за блокирано
правно лице, јер се асигнацијом не може вршити
само исплата нето износа зарада запосленима,
већ морају да се плате и припадајући порез и до-
приноси за те зараде.
Послодавац – блокирано правно лице такође
на основу извршеног обрачуна зарада попуњава
и образац пореске пријаве – ППП-ПД, а затим га
доставља Пореској управи електронским путем.
Налог за пренос којим се врши плаћање поре-
за и доприноса асигнацијом подноси својој банци
правно лице које је преузело обавезу исплате зара-
да за блокирано правно лице (асигнат). Налог за
пренос прописан је Одлуком о облику, садржини
и начину коришћења образаца платних налога за
извршење платних трансакција у динарима (даље:
Одлука), а у том налогу „платилац” је правно лице
које уплаћује средства за блокирано правно лице и
на налогу ставља потпис одговорног лица. Рубрике
у налогу за пренос попуњавају се на следећи начин:
1) у поље „Сврха плаћања” уноси се клаузула:
„Уплата пореза и доприноса по одбитку на зараде
за месец _____ (навести месец и година) за бло-
кирано правно лице _____” (наводи се назив тог
лица);
2) у поље „Шифра плаћања”, која суштински озна-
чава врсту основа плаћања, уписује се нумерички
податак од три цифре – 354, које означавају:
■■ прва цифра 3 означава облик плаћања – обра-
чунски за асигнацију,
■■ друге две цифре означавају уплату пореза и до-
приноса по одбитку;
3) у поље „Број текућег рачуна платиоца” уписује
се низ од 18 нумеричких знакова, који означавају
 РАЧУНОВОДС ТВО
број рачуна налогодавца, дакле правног лица које (БОП) који је додељен лицу за чији рачун се плаћа
врши плаћање за блокирано правно лице; (блокирано правно лице).
4) у поље „Модел и позив на број (задужења)” Тај налог за пренос, као и образац пореске при-
уписује се ПИБ (првих 9 места) лица за чији рачун јаве ППП-ПД, испостављају се за сваког запосленог
се плаћа, тј. ПИБ блокираног правног лица; у блокираном правном лицу за ког се врши исплата
5) у поље „Прималац” уписује се текст: „Обједиње- зараде на текући рачун.
на наплата пореза и доприноса по одбитку”;
6) у поље „Рачун повериоца” уписује се рачун за Пример: Обрачун зарада и уговор о асигнацији
уплату обједињених пореза и доприноса, а то је ра- за исплату зарада асигнацијом
чун 840-4848-37; Правно лице А, чији је рачун блокиран, закљу-
7) у поље „Модел и позив на број (одобрења)” чило је уговор о асигнацији за исплату зарада са
уписује се модел 97 и број одобрења за плаћање правним лице Б. Уговор се односи на исплату за-
(БОП) који је додељен лицу за чији рачун се плаћа рада запосленим у правном лицу А у износу од
(блокирано правно лице). 290.375,00 динара за три запослена, с тим што је
Налог за пренос којим се врши плаћање НЕТО обрачун зарада сачињен тако да се у целини кроз
ЗАРАДЕ асигнацијом подноси својој банци прав- зараде исплате средства које правно лице Б дугу-
но лице које је преузело обавезу исплате зарада за је правном лицу А (290.375 динара) за набављену
блокирано правно лице (асигнат), а истовремено робу, што значи да се по овом уговору исплаћују за-
врши исплату зарада преносом на текуће рачуне раде запосленим у правном лицу А за мај и престаје
запослених у блокираном правном лицу. Налог за дуговање правног лица Б према правном лицу А. У
пренос прописан је Одлуком, а у том налогу „пла- другачијем случају, уколико после издвајања сред-
тилац” је правно лице које уплаћује средства за става за зараде преостане нешто од дуга, уговором
блокирано правно лице и на налогу ставља потпис се утврђује начин измиривања те обавезе.
одговорног лица. Рубрике у налогу за пренос нето Као што је већ речено, када уговори исплату
зарада попуњавају се на следећи начин: зарада путем асигнације, правно лице у блокади
1) у поље „Сврха плаћања” уноси се клаузула: обрачунава зараде својим запосленима у складу
„Исплата зарада за месец _____ (навести месец и са општим актом. За та три запослена извршен је
година) за блокирано правно лице _____” (наводи следећи обрачун зарада и пореских обавеза за мај:
се назив тог лица); Ред.
ОПИС Износ
2) у поље „Шифра плаћања” уписује се нумерички бр.
податак од три цифре – 340, које означавају: 1. Обрачуната бруто зарада за 3 запослена за мај 250.000,00
2. Основица за порез (250.000 - (19.300 x 3)) 192.100,00
■■ прва цифра 3 означава облик плаћања – обра-
3. Основица за плаћање доприноса (ред. бр. 1) 250.000,00
чунски за асигнацију, 4. Порез на зараде (ред. бр. 2 x 10%) 19.210,00
■■ друге две цифре означавају уплату нето зарада; 5. Доприноси на терет запосленог – збирно
3) у поље „Рачун платиоца” уписује се број по- (ред. бр. 3 x 19,9%) 49.750,00
- за ПИО (ред. бр. 3 x 14%) 35.000
словног рачуна налогодавца са којег ће се вршити
- за здравство (ред. бр. 3 x 5,15%) 12.875
исплата зарада; - за незапосленост (ред. бр. 3 x 0,75%) 1.875
4) у поље „Модел и позив на број (задужења)” 6. Нето за исплату
уписује се ПИБ лица за чији рачун се плаћа, тј. ПИБ (ред. бр. 1 - ред. бр. 4 - ред. бр. 5) = ред. бр. 1 181.040,00
7. Доприноси на терет послодавца – збирно
блокираног правног лица; (ред. бр. 3 x 16,15%) 40.375,00
5) у поље „Прималац” уписује се име и презиме - за ПИО (ред. бр. 3 x 11,0%) 27.500
запосленог у блокираном правном лицу којем се - за здравство (ред. бр. 3 x 5,15%) 12.875
врши исплата зараде на текући рачун, чији број се 8. Укупан износ зарада (ред. бр. 1 + ред. бр. 7) 290.375,00
9. Укупан износ пореза и доприноса
уписује у поље „Рачун примаоца”; (ред. бр. 4 + ред. бр. 5 + ред. бр. 7) 109.335,00
6) у поље „Модел и позив на број (одобрења)”
уписује се модел 97 и број одобрења за плаћање За овај обрачун зарад образац ППП-ПД попуњен
је на следећи начин (пример за једног запосленог):

ШВП Бр. дана Бр. час. Ф. час. Бруто приход Осн. за порез Порез Осн. за доприн. ПИО ЗДР НЗП
3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15
101 101 000 31 184 184 80.000 60.700 6.070 80.000 20.000 8.240 600

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 125

 РАЧУНОВОДС ТВО
Као што је већ речено, овај обрачун обавља
правно лице које је у блокади и на основу њега по-
пуњава и подноси пореске пријаве (ППП ПД), на
основу које добија БОП који ће користити при-
ликом плаћања. С друге стране, правно лице које
је преузело обавезу да исплати зараде и пореске
обавезе даје банци налог за пренос којим се врши
плаћање, што значи да поменути налог испоста-
вља (и доставља својој банци) правно лице које
је преузело обавезу исплате зараде за блокирано
правно лице (асигнат). То лице уписује се у поље
„платилац” и на налогу ставља потпис одговорног
лица.
Након тога, исплатилац зарада подноси компен-
зациони налог у корист и на терет пословног рачу-
на блокираног правног лица, уколико је упућеник
уједно и дужник упутиоца, што је најчешће случај.
Блокирано правно лице за које је друго правно лице
асигнацијом платило порезе и доприносе на зараде,
према одредби члана 5. став 3. Закона о обављању
плаћања, дужно је да испостави компензациони
налог на терет и у корист свог текућег рачуна у
банци. Компензациони налог треба испоставити
посебно за зараде, а посебно за порезе и доприносе,
с обзиром на то да се ради о различитим шифрама
плаћања. Наиме, у компензациони налог за испла-
ту зарада уноси се шифра 340, а у компензациони
налог за порезе и доприносе шифра 354.
На основу таквог обрачуна у ком су исказани
подаци о потребним средствима за зараде и за по-
реске обавезе закључен је конкретан уговор о асиг-
нацији:

На основу чланова 1020–1037. Закона о облигационим односима и члана 5. Закона о обављању плаћања
правних лица, предузетника и физичких лица која обављају делатност, привредно друштво А, као упутилац
(асигнант), и привредно друштво Б, као упућеник (асигнат), закључују

УГОВОР О АСИГНАЦИЈИ ЗА ИСПЛАТУ ЗАРАДА

број 1 од 1. 5. 2022. године

Члан 1.
Привредно друштво А упућује привредно друштво Б да са свог пословног рачуна изврши исплату зарада
запосленима привредног друштва А за мај 2022. године, заједно са припадајућим порезом и доприносима
за обавезно социјално осигурање – у укупном износу од 290.375,00 динара.

Члан 2.
Привредно друштво Б прихвата обавезу да са свог пословног рачуна изврши исплату зарада запосленима
у привредном друштву А у укупном износу од 290.375,00 динара и да на тај начин измири своју обавезу по
основу купљене робе од привредног друштва А.

Члан 3.
Привредно друштво Б извршиће исплату зарада запосленима у привредном друштву А за мај 2022. године
најкасније до 10. јуна 2022. године у нето износу од 181.040,00 динара, као и плаћање пореза и доприноса
на зараде у износу од 109.335,00 динара на рачун прописан за обједињену наплату пореза и доприноса по
одбитку бр. 840-4848-37, а све у складу са документацијом коју је доставило привредно друштво А.

Члан 4.
Овај уговор је сачињен у четири истоветна примерка, од којих два припадају привредном друштву А, а два
привредном друштву Б.

УПУТИЛАЦ УПУЋЕНИК

(АСИГНАНТ) (АСИГНАТ)

126 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 РАЧУНОВОДС ТВО
Овде је приказан основни текст уговора, али Ред.
Конто Опис Дуг. Потр.
бр.
у исти могу да се унесу и детаљи о обавезама које 450 Обавезе за нето зараде и
се измирују наведеном исплатом (бројеви рачуна, накнада зараде 181.040,00
врста робе/услуга које се том исплатом намирују, 451 Обавезе за порез на зараде
и накнаде зараде на терет
итд.). Посебно уговором треба назначити да ли запосленог 19.210,00
уплатом за зараде и пореске обавезе правно лице Б 452 Обавезе за доприносе на
у целини намирује обавезе које има према правном 2. зараде и накнаде зараде на
терет запосленог 49.750,00
лицу А или се намирује само део обавеза, уз напо-
453 Обавезе за порез и
мену како ће се намирити тај део дуга правног лица доприносе на зараде и
Б према правном лицу А. накнаде зараде на терет
послодавца 40.375,00
На основу наведеног обрачуна зарада и одредби
204 Купци у земљи 290.375,00
Уговора следи: - по уговору о асигнацији за исплату зарада
1) правно лице А за сваког запосленог попуњава 241 Текући (пословни) рачун 290.375,00
3.
и Пореској управи пре исплате зарада доставља 241 Текући (пословни) рачун 290.375,00
образац пореске пријаве – ППП-ПД, у који уноси - за обрачунски налог
зараду сваког запосленог и пореске обавезе које су Правно лице Б књижи:
за њега плаћене;
Ред.
2) правно лице Б, које је преузело обавезу испла- бр.
Конто Опис Дуг. Потр.
те зарада и пореских обавеза за блокирано правно 4350 Добављачи у земљи –
ПС
лице А, подноси својој банци налог за пренос којим лице А 300.000,00
се врши плаћање пореза и доприноса асигнацијом, - стање обавеза пре асигнације

при чему је у том налогу „платилац” правно лице 4350 Добављачи у земљи –
лице А 290.375,00
које уплаћује средства за блокирано правно лице и 42900 Остале краткорочне
на налогу ставља потпис одговорног лица; финансијске обавезе
3) правно лица Б, које је преузело обавезу исплате – према ПУ за порез и
1. доприносе 109.335,00
зарада за блокирано правно лице А, подноси својој 42901 Остале краткорочне
банци налог за пренос којим се врши плаћање нето финансијске обавезе
зараде асигнацијом и истовремено врши исплату – према запосленима
код лица А за исплату
зарада преносом на текуће рачуне запослених у зараде 181.040,00
блокираном правном лицу, с тим што је у том нало- - за прихватање упута од привредног друштва А
гу „платилац” правно лице које уплаћује средства 42900 Остале краткорочне
за блокирано правно лице и на налогу ставља пот- финансијске обавезе
– према ПУ за порез и
пис одговорног лица. доприносе 109.335,00
Правно лице А књижи добијена средства за за- 42901 Остале краткорочне
2.
раде на следећи начин: финансијске обавезе
– према запосленима
Ред. код лица А за исплату
Конто Опис Дуг. Потр. зараде 181.040,00
бр.
520 Трошкови зарада и накнада 2410 Текући рачун 290.375,00
зараде (бруто) 250.000,00 - за уплату пореза и доприноса и исплату нето зараде
521 Трошкови пореза и допри- запосленима код лица А
носа на зараде и накнаде
зараде на терет послодавца 40.375,00 Уколико је упут прихватио асигнат Б који нема
450 Обавезе за нето зараде и обавезу према асигнанту А по основу набавке до-
накнада зараде 181.040,00
бара и услуга из пословања (пре него што је при-
451 Обавезе за порез на зараде
1.
и накнаде зараде на терет хватио упут и потписао уговор о асигнацији), по
запосленог 19.210,00 основу уговора о асигнацији:
452 Обавезе за доприносе на ■■ асигнант А исказаће обавезу према асигнату Б
зараде и накнаде зараде на
терет запосленог 49.750,00
на рачуну 429 – Остале краткорочне финансијске
453 Обавезе за порез и допри- обавезе,
носе на зараде и накнаде ■■ асигнат Б исказаће потраживање од асигнанта А
зараде на терет послодавца 40.375,00
на рачуну 239 – Остали краткорочни финансијски
- обрачунате зараде за мај
пласмани. ПС
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 127
 РАЧУНОВОДС ТВО
Редакција
Кратке теме из области фискализације кроз
питања претплатника
1  Специфичности фискализације
промета туристичких агенција
Време издавања рачуна за промет
ПИТАЊЕ: Да ли и по новом Закону о фиска-
лизацији рачун (сада фискални) издајемо путнику
приликом издавања ваучера (потврда да путник
има право да крене на уговорено путовање)?
ОДГОВОР: Лице које пружа туристичке услуге
(организовање туристичких аранжмана) у оквиру
делатности 66300 – Делатност путничких агенци-
ја и туроператора дужно je да евидентира промет
туристичке услуге преко фискалне касе на дан када
је корисник поменуте услуге добио од туристичке
агенције документ о праву да крене на уговорено
путовање (ваучер), односно пре поласка на путо-
вање. У новом систему фискализације за плаћање
кешом/картицом, као и за уплате извршене преко
текућег рачуна, пре издавања документа о праву
да се крене на уговорено путовање, дужни сте да
издате авансни фискални рачун. Фискални рачун
за промет дужни сте да издате онда када путнику
издате документ о праву да крене на уговорено пу-
товање. Наиме, у туристичкој делатности није уо-
бичајено да се путнику издаје фискални рачун (до
сада фискални исечак) онда када се пружи услуга,
већ онда када му се изда документ о праву да се
крене на уговорено путовање, па се фискални ра-
чуни за промет по новом Закону о фискализацији
издају као и до сада (уз новину издавања фискалног
рачуна за аванс).
Промет авио-карата, путних карата и
осигурања
ПИТАЊЕ: Да ли туристичка агенција евиден-
тира преко фискалног уређаја продају индиви-
дуалних авио-карата, путних и возних карата и
осигурања?
ОДГОВОР: По Закону о фискализацији за про-
дају индивидуалних аутобуских и возних карата
128 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
и субагентских резервација дужни сте да издајете
фискалне рачуне.
За продају индивидуалних авио-карата за међу-
народни превоз путника, као и за продају осигу-
рања и даље нисте обавезни да издајете фискални
рачун. Наиме, и новом Уредбом о одређивању де-
латности код чијег обављања не постоји обавеза
евидентирања промета на мало преко електронског
фискалног уређаја од поменуте обавезе ослобођен
је промет на мало из области 51.10 – Ваздушни пре-
воз путника у делу који се односи на међународни
превоз путника и 65 – Осигурање, реосигурање и
пензијски фондови, осим обавезног социјалног оси-
гурања. За продају авио-карата довољно је купцу
издати карту за превоз, док је, по правилу, доку-
мент који се издаје осигуранику полиса осигура-
ња, мада може да буде издат и документ са другим
називом.
Попуст за рани букинг
ПИТАЊЕ: Како се преко електронског фискал-
ног уређаја евидентирају попусти за рани букинг?
ОДГОВОР: Када туристичка агенција продаје
аранжмане по основу раног букинга по јефтини-
јим ценама него у сезони, у фискалне рачуне уно-
си се износ који путник плаћа по сниженој цени.
Приликом продаје аранжмана за рани букинг у
сам фискални рачун преко електронског фискал-
ног уређаја не треба да откуцате попуст, већ и даље
само смањену цену аранжмана.
2  Услуге пружене преко интернета
лицима у иностранству
ПИТАЊЕ: Курсеве страних језика организујемо
у просторијама друштва, али их пружамо и преко
интернета. Услуге пружамо и физичким лицима
која се налазе у иностранству преко интернета. Да
ли смо обавезни да евидентирамо тај промет преко
електронског фискалног уређаја и ако јесмо, да ли
фискалне рачуне можемо да достављамо електрон-
ским путем?

ОДГОВОР: Услуге образовања физичких лица
у оквиру шифре делатности 85.59 – Остало обра-
зовање које се обавља путем интернета дужни
сте да евидентирате преко електронског фискал-
ног уређаја, као и када их обављате у просторијама
фирме. Када услугу пружате физичком лицу које
се налази у иностранству преко интернета, такође
сте обавезни да евидентирате промет преко елек-
тронског фискалног уређаја, исто као што то треба
да чините када услугу пружате физичком лицу у
земљи.
Фискалне рачуне (издате у штампаној форми)
можете да достављате електронским путем уз са-
гласност корисника услуге. Ако бисте услуге пру-
жали искључиво преко интернета, за достављање
фискалних рачуна не би вам била потребна сагла-
сност корисника услуге, односно у том случају мо-
гли бисте да издате електронски фискални рачун.
Када се фискални рачун издаје у електронској фор-
ми, обвезник фискализације, преко електронског
фискалног уређаја, на фискалном рачуну исказу-
је хиперлинк за верификацију, којем може да се
приступи преко свих уређаја који имају приступ
интернету, укључујући апликације „Скајп” (енг.
Skype) или „Вибер” (енг. Viber).
Подаци на фискалном рачуну могу да буду ис-
казани на српском језику, ћириличким и/или ла-
тиничким писмом, док се вредност евидентираног
промета у конкретном случају исказује по средњем
курсу НБС на дан настанка пореске обавезе. У слу-
чају када се авансна наплата обавља путем нпр.
„Пејпала” (енг. PayPal), датумом уплате сматра се
датум пријема новчаних средстава.
3  Продаја за потребе дипломатско-
конзуларног представништва
ПИТАЊЕ: Како се евидентира продаја добара
из малопродаје за потребе дипломатско-конзулар-
ног представништва?
ОДГОВОР: У случају продаје дипломатско-
-конзуларном представништву (даље: ДКП) и
међународним организацијама (даље: МО), у фи-
скални рачун уноси се ПИБ када је купац амбасада
или међународна организација за службене потре-
бе (СНПДВ), као и број обрасца СНПДВ – Службе-
ни налог за набавку добара и услуга и увоз добара,
без ПДВ-а. За куповину за личне потребе (ЛНПДВ)
представника ДКП и МО уносиће се ИД дипло-
матске личне карте (ЛК) и број обрасца ЛНПДВ
РАЧУНОВОДС ТВО
– Налог за набавку добара и услуга и увоз добара,
без ПДВ-а.
Фискални рачун је могуће издати са стопом по-
реза „0” у случају када је промет добара и услуга
ослобођен плаћања ПДВ-а у складу са чланом 24.
Закона о порезу на додату вредност. Обвезници
фискализације мораће да доделе сваком артиклу
ознаку пореске стопе (општа, посебна, ослобође-
но). У поље „buyerCostCenterId”, тзв. Опционо поље
купца касир уписује алфанумеричку ознаку доку-
мента који ближе одређује намену за коју рачун
служи (службени налог за набавку добара и услуга
и увоз добара, без ПДВ-а, итд.) – 20: број СНПДВ
или 21: број ЛНПДВ.
4  Продаја преко синдикалних
организација
ПИТАЊЕ: Предузетничка радња X бави се тр-
говином текстилном робом, коју нуди на синдикал-
ну продају. Тако склопљене уговоре о синдикалној
продаји фактурише правним лицима, која кроз
обуставу од зарада својих запослених измирују
обавезу. Да ли је предузетничка радња X у обавези
да тако настао промет евидентира преко фискал-
не касе (с обзиром на то да промет врши правном
лицу путем синдикалне продаје, односно не прода-
је добра физичким лицима директно)?
ОДГОВОР: Према нашим сазнањима, ниједна
продаја преко синдиката не функционише онако
како сте описали – да синдикат купује робу, па је
препродаје својим члановима. У том случају син-
дикална организација требало би да евидентира
промет преко фискалне касе.
Продаја робе на мало преко синдикалних орга-
низација функционише тако да се синдикати поја-
вљују само као посредници, а не као купци, па се
ради о продаји на мало физичким лицима – чла-
новима синдиката. Купци су, по правилу, физичка
лица запослена у привредном друштву или уста-
нови при којој је организован синдикат, тако да
нема основа да се тај промет не евидентира преко
фискалног уређаја. Плаћање се, по правилу, обавља
без посредства синдиката јер се обуставе од зараде
спроводе код послодавца и послодавац прослеђује
новац трговцу, а не синдикат. Према томе, про-
дају физичким лицима посредством синдиката
дужни сте да евидентирате преко електронског
фискалног уређаја.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 129
 РАЧУНОВОДС ТВО
5  Стамбена заједница наплаћује
од станара средства за фонд за
одржавање зграде
ПИТАЊЕ: Стамбена заједница издаје рачуне:
1) станарима:
■■ за прикупљање средстава за фонд за одржавање,
■■ за професионално управљање (из прикупљених
средстава плаћају ангажованог професионалног
управника);
2) предузетницима и правним лицима: за закуп по-
словног простора у згради.
Наплата се спроводи уплатама станара и пре-
дузетника, односно правних лица на текући рачун
стамбене заједнице. Да ли је стамбена заједница у
том случају обавезна да промет евидентира преко
фискалног уређаја?
ОДГОВОР: У складу са чл. 4. ст. 1. Закона о
фискализацији, обвезник фискализације је сваки
обвезник пореза на приходе од самосталне де-
латности у смислу закона којим се уређује порез
на доходак грађана, као и сваки обвезник пореза
на добит правних лица у смислу закона којим се
уређује порез на добит правних лица, који врши
промет на мало. Према чл. 3. ст. 2. Закона о фиска-
лизацији, прометом на мало сматра се сваки извр-
шени промет добара и пружање услуга физичким
лицима, као и сваки промет добара и услуга у ма-
лопродајним објектима, независно од тога да ли је
корисник физичко лице, правно лице или преду-
зетник, укључујући и промет извршен путем само-
наплатних уређаја – аутомата.
Када стамбена заједница остварује приходе про-
дајом производа на тржишту или вршењем услуга
уз накнаду, она је порески обвезник у смислу члана
1. став 3. Закона о порезу на добит правних лица.
Међутим, приходи који се остваре од власника
посебних делова зграде по основу учешћа у тро-
шковима одржавања заједничких делова зграде
и трошковима управљања зградом не сматрају се
приходима оствареним на тржишту.
С обзиром на то да стамбена заједница напла-
том описаних износа (за одржавање) обавља по-
слове из своје делатности – не ради се о приходима
оствареним на тржишту. Осим тога, она не пружа
физичким лицима – станарима услуге поменутог
одржавања. У складу са тим, по нашем мишљењу,
стамбене заједнице нису обвезници фискализације
(нису обвезници пореза на добит), односно не врше
станарима промет који је предмет фискализације.
130 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Значи, будући да наплаћивање износа од станара не
представља накнаду (еквивалент) за промет добара
или услуга од стране стамбене заједнице физичком
лицу (станару), плаћање тих износа стамбеној за-
једници не подлеже обавези фискализације јер не
може да се сматра да постоји извршен промет до-
бара или пружање услуга.
Поред свега, промет услуга које стамбена зајед-
ница пружа правним лицима и предузетницима
није предмет фискализације јер се у конкретном
случају не може сматрати да врши промет у мало-
продајном објекту.
6  Избор безбедносног елемента
ПИТАЊЕ: Преко портала еПорези приступили
смо ЕСФ порталу, на ком је потребно сачинити зах-
тев за безбедносни елемент да би фискални уређај
могао да ради по закону. Када смо дошли до тог
захтева, појавила су се два поља – „Паметне кар-
тице” и „Сертификати”. Не знамо које од та два да
изаберемо?
ОДГОВОР: Електронски сертификат налази
се у оквиру безбедносног елемента. Безбедносни
елемент је хардверски или софтверски елемент
који Пореска управа издаје обвезнику фискализа-
ције ради, између осталог, дигиталног потписива-
ња фискалних рачуна посредством електронског
сертификата, без обзира на постојање везе са
интернетом. Електронски сертификат у оквиру
безбедносног елемента служи да репродукује ди-
гитални потпис обвезника фискализације прили-
ком издавања сваког фискалног рачуна, као и да
репродукује заштићену лозинку обвезника фи-
скализације приликом повезивања са Системом за
управљање фискализацијом Пореске управе.
У складу са чл. 4. Правилника о условима и
процедури издавања и начину коришћења бе-
збедносног елемента, безбедносни елемент може
да буде у следећим облицима:
1) паметна картица;
2) паметна SD картица;
3) USB токен;
4) заштићени фајл у одговарајућем формату (нпр.
pfx – personal exchange format).
Безбедности елемент може да буде у форми кар-
тице, односно USB токена у случају када се користи
локални процесор фискалних рачуна (ЛПФР), а у
форми заштићеног фајла у случају када се користи
виртуелни процесор Пореске управе (ВПФР).

Када је у питању набавка електронског фискал-
ног уређаја, обвезници фискализације имају вели-
ки број опција, односно могу да:
■■ набаве нову електронску касу као посебан уре-
ђај (хардвер);
■■ задрже постојећу фискалну касу, односно
штампач (ако је произвођач усклади са новим
захтевима, прописаним одредбама Закона о фи-
скализацији);
■■ набаве или искористе постојећи рачунар, та-
блет, мобилни телефон и на њему инсталирају за-
коном прописани софтвер (фискални елементи)
итд.
Сваки фискални уређај састоји се од елемената
чију употребу одобрава Пореска управа. Ти елемен-
ти су:
■■ процесор фискалних рачуна (ПФР), који може
да буде локални (ЛПФР) или виртуелни (ВПФР), и
■■ електронски систем за издавање фискалних ра-
чуна (ЕСИР).
■■ безбедносни елемент који издаје Пореска управа.
Дакле, процесор фискалних рачун (ПФР) пред-
ставља елемент електронског фискалног уређаја
који може да буде хардверски и/или софтверски
према конструкцији, док према локацији на којој
функционише може да буде:
■■ локални процесор фискалних рачуна (Л-ПФР) –
ако је на локацији издавања рачуна (у оквиру ког
имамо и развојни Л-ПФР) или
■■ виртуални (В-ПФР) – ако је у мрежи Пореске
управе.
Oбвезник фискализације који се определи за
коришћење електронског фискалног уређаја који
користи процесор фискалних рачуна у Систему
за управљање фискализацијом (у мрежи Пореске
управе) и омогућава издавање фискалних рачуна
искључиво кроз сталну интернет везу у реалном
времену дужан је да у сваком свом пословном про-
стору и пословној просторији обезбеди несметан
рад и најмање један електронски фискални уређај
који користи сопствени процесор фискалних рачу-
на (ЛПФР) и омогућава издавање фискалних рачу-
на чак и у случају привременог или трајног прекида
интернет везе.
Виртуелни ПФР је софтвер који се налази на
серверу Пореске управе и бесплатан је за коришће-
ње. Порески обвезник има могућност да користи
виртуелни ПФР самостално искључиво у онлајн-
-продаји, док у малопродаји у објекту има могућ-
ност да користи виртуелни ПФР уз обавезу да има
минимално један ЛПФР по продајном објекту. За
РАЧУНОВОДС ТВО
виртуелни ПФР безбедносни елемент је фајл који
се добија преко портала Пореске управе еПорези и
који је јединствен за сваки виртуелни ПФР.
Дакле, врста безбедносног елемента одређу-
је се према врсти процесора фискалних рачуна, а
процесор фискалних рачуна је саставни елемент
фискалног уређаја. Регистар одобрених елемената
ЕФУ доступан је на сајту Пореске управе.
7  Штампање дневних извештаја за
потребе књижења
ПИТАЊЕ: На који начин можемо да извучемо
промет који је извршен преко фискалног уређаја за
потребе рачуноводственог евидентирања – преко
портала Пореске управе или преко уређаја?
ОДГОВОР: Извештаји који су омогућени на
порталу Пореске управе нису намењени оператив-
ном извештавању обвезника. Електронски сервиси
за фискализацију представљају портал преко којег
обвезници фискализације могу да управљају свим
значајним активностима везаним за еФискализа-
цију, али они не обезбеђују довољно информација
потребних за рачуноводствено обухватање послов-
них промена.
Податке који су вам потребни требало би да
омогући ЕСИР (Електронски систем за издавање
фискалних рачуна). Било која од седам специфич-
них опција ЕСИР-а требало би да омогући преузи-
мање (штампање) разних врста извештаја који су
потребни менаџменту, комерцијали и рачуновод-
ству. Обвезник би требало да проучи упутство за
употребу новонабављеног електронског фискалног
уређаја и да провери да ли такви извештаји постоје.
Ако извештаји не постоје, требало би да добављачу
рекламира електронски фискални уређај као неи-
справан (нефункционалан) и да од њега захтева да
омогући одговарајуће извештаје, а ако овај то не
учини, да захтева повраћај новца и да набави фи-
скални уређај од другог добављача.
8  Износ промета који мора да
се евидентира преко фискалног
уређаја од 1. 5. 2022. код обвезника
фискализације који су користили
финансијску подршку државе
ПИТАЊЕ: Да ли паушално опорезовани обве-
зник који по новим правилима има обавезу кори-
шћења фискалне касе, а добио је помоћ од државе
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 131
 РАЧУНОВОДС ТВО
приликом куповине фискалне касе, до краја 30. 4.
2022. године треба да превуче преко фискалне касе
промет у вредности помоћи коју је добио за купо-
вину исте?
ОДГОВОР: Обвезник фискализације у обавези
је да од 1. 5. 2022. године преко фискалног уређаја
евидентира БИЛО који износ промета јер Уредбом
о утврђивању Програма финансијске подршке об-
везницима фискализације за усклађивање посло-
вања са законом којим се уређује фискализација
није прописано да мора да буде евидентиран про-
мет баш у износу или најмање у износу добијене
финансијске подршке: „Обвезници фискализације
који су остварили право на финансијску подршку
за фискализацију по основу Уредбе о утврђивању
Програма финансијске подршке обвезницима фи-
скализације за усклађивање пословања са законом
којим се уређује фискализација (’Службени гла-
сник РС’ број 95/21) и обвезници фискализације
који ће остварити право на финансијску подршку
за фискализацију по овој уредби, губе право на
финансијску подршку уколико не започну да врше
промет на мало најкасније до 1. октобра 2022. го-
дине, у пословном простору и просторији за коју
је додељена финансијска подршка за фискали-
зацију, и то у износу који се односи на финансиј-
ску подршку која је добијена у вези са пословним
простором и пословном просторијом у коме није
евидентирао промет на мало.” Износ који се овде
помиње односи се на износ финансијске подршке
који је обвезник добио и који враћа уколико не за-
почне евидентирање.
Напомињемо да, с обзиром на то да је рок за
усклађивање пословања са Законом о фискализа-
цији најкасније 30. април 2022. године, као и да се
губитак права на финансијску подршку везује за
започињање обављања (односно евидентирање)
промета на мало до 1. октобра 2022. године (рок се
разликује за пет месеци), према нашем мишљењу,
тај рок за губитак права на добијену финансијску
подршку може да се односи само:
■■ на предузетнике који су регистровали привре-
мени прекид обављања делатности, а добили су
финансијску подршку, па морају да наставе са оба-
вљањем делатности и започну вршење делатности
(евидентирање) промета на мало најкасније до 1.
октобра 2022. године;
■■ на обвезнике који тренутно не обављају промет
на мало, али планирају да започну са тим, па сада
пријављују малопродајни простор (и добијају фи-
132 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
нансијску подршку) у ком ће тек након 1. маја запо-
чети са вршењем промета на мало; или
■■ на обвезнике који планирају да у неком додатном
малопродајном простору (осим оних у којима већ
врше промет на мало) започну обављање промета
на мало након 1. маја, па сада подносе изјаву о за-
интересованости за финансијску подршку (за све
пословне просторије, укључујући и будуће).
Сви остали обвезници свакако најкасније од
1. 5. 2022. године морају да започну евидентира-
ње промета на мало у складу са Законом о фиска-
лизацији.
9  Губитак добијене финансијске
подршке када обвезник затвори
пословни простор по основу ког је
добио субвенцију, али отвори други
ПИТАЊЕ: Добили смо субвенцију за једну фи-
скалну касу и за пословни простор А у укупном из-
носу од 23.512,00 динара. Због пресељења нећемо
активирати нову фискалну касу у простору А, већ у
простору Б. Да ли морамо да вратимо укупан износ
од 23.512,00 динара или само 11.756,00 динара са
припадајућом каматом, колико смо добили за по-
словни простор А?
ОДГОВОР: Разумемо да сте у конкретном слу-
чају добили финансијску подршку за пословни
простор А (а не за пословни простор Б). У скла-
ду са Уредбом о утврђивању Програма финан-
сијске подршке обвезницима фискализације за
усклађивање пословања са законом којим се уре-
ђује фискализација („Сл. гласник РС” бр. 95/21 –
даље: Уредба), обвезници фискализације који су
остварили право на финансијску подршку за фи-
скализацију по основу Уредбе и обвезници фиска-
лизације који ће остварити право на финансијску
подршку за фискализацију по тој уредби губе пра-
во на финансијску подршку уколико не започну
да врше промет на мало најкасније до 1. октобра
2022. године у пословном простору и просторији
за које је додељена финансијска подршка за фиска-
лизацију, и то у износу који се односи на финансиј-
ску подршку која је добијена у вези са пословним
простором и пословном просторијом у којима није
евидентирао промет на мало. Дакле, ако сте фи-
нансијску подршку добили за пословни простор
А, а у њему нећете започети обављање промета
на мало, потребно је да вратите укупан добијени
износ.

Обвезник фискализaције који изгуби право на
коришћење финансијске подршке дужан је да извр-
ши повраћај средстава на наменски рачун отворен
за ту намену у Управи за трезор у износу који му је
додељен по том основу, са каматом обрачунатом по
стопи по којој се врши обрачун камате за кашње-
ње у исплати пореских обавеза почев од дана када
је исплаћена финансијска подршка, а најкасније у
року од пет дана од дана губитка права на финансиј-
ску подршку. При томе, ако електронски фискални
уређај будете користили у пословном простору А,
за који сте добили финансијску подршку фискали-
зацији, пре него што се преселите у пословни про-
стор Б, онда нећете изгубити право на финансијску
подршку. Међутим, ако у пословном простору А не
будете уопште евидентирали промет на мало преко
новог фискалног уређаја, онда сте дужни да вра-
тите финансијску подршку за пословни простор,
заједно са припадајућом каматом.
Редакција
Примена Закона о фискализацији кроз
мишљења Министарства финансија
1  Промет путницима који у Републици
немају пребивалиште ни боравиште у
смислу Закона о фискализацији
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„У случају да се повраћај ПДВ врши готовин-
ском исплатом, са становишта прописа из области
фискализације нема препрека да се исплата може
извршити готовински из посебног сефа намењеног
за повраћај ПДВ или из фиоке касира. Повраћај
ПДВ купцу путнику не региструје се преко фискал-
ног уређаја.
У складу са Законом о порезу на додату вредност
(’Службени гласник РС’ бр. 84/04, 86/04 − исправка,
61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14,
83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 и 153/20 – у даљем
тексту: ЗПДВ) и Правилником о порезу на додату
вредност (’Службени гласник РС’ бр. 37/21, 64/21 и
127/21 – у даљем тексту: ППДВ), на захтев купца –
путника који у Републици нема пребивалиште ни
боравиште, обвезник ПДВ – продавац издаје зах-
РАЧУНОВОДС ТВО
Пореска управа на једноставан начин може да
утврди да ли је електронски фискални уређај ко-
ришћен у неком простору. Наиме, да бисте уоп-
ште евидентирали промет преко новог фискалног
уређаја, потребно је да набавите и инсталирате
безбедносни елемент. Безбедносни елемент је пер-
сонализован за обвезника фискализације – за кон-
кретан пословни простор и пословну просторију.
Неовлашћено лице не може да користи безбедно-
сни елемент у другом пословном простору и по-
словној просторији, тј. у оквиру неодговарајућег
електронског фискалног уређаја. Према томе, ако
не намеравате да евидентирате промет у пословном
простору А, не треба ни да подносите пријаву за
издавање безбедносног елемента, већ само за нови
пословни простор, а ако почнете да тамо евиденти-
рате промет, пре селидбе у нови простор мораћете
да набавите поново безбедносни елемент за нови
простор Б. ПС
тев путника за повраћај ПДВ. Овај захтев издаје се
на обрасцу ЗПППДВ – Захтев путника за повра-
ћај ПДВ који је прописан ППДВ или на докумен-
ту оператора којег је продавац пре продаје добара
овластио за повраћај ПДВ путнику. С тим у вези,
имајући у виду да путник после више куповина код
истог обвезника ПДВ – продавца може затражи-
ти издавање обрасца ЗПППДВ у којем се, између
осталог, наводе подаци из рачуна (број и датум из-
давања рачуна, стопа ПДВ, износ ПДВ и вредност
добара са ПДВ), при чему се рачуном сматра и фи-
скални рачун издат у складу са прописима којима
се уређује фискализација, мишљења смо да путник
може да оствари право на повраћај ПДВ у складу
са ЗПДВ и ППДВ, независно од тога што фискални
рачун, односно фискални рачуни за промет добара
не садрже податке о идентификацији путника (нпр.
број пасоша) и податак о броју Обрасца ЗПППДВ
или броју обрасца оператора.
Напомињемо, одредбом члана 24. став 9. ЗПДВ
прописано је да се пребивалиштем, односно бо-
равиштем из става 1. тачка 4) подтачка (1) овог
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 133
 РАЧУНОВОДС ТВО
члана сматра место уписано у пасошу, личној
карти или другом документу који се, у складу са
законом, сматра идентификационом исправом у
Републици.
Када је реч о промету који се врши физичком
лицу, уколико се попуњава идентификационо поље
’buyerId’ тзв. ПИБ купца са идентификационим по-
дацима купца путника, обвезник фискализације
издаје тзв. Б2Ц фискални рачун, с обзиром на то да
се не ради о правном лицу.”
2  Продаја на мало лицима која имају
дипломатски статус
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„Правилником о врстама фискалних рачуна,
типовима трансакција, начинима плаћања, пози-
вању на број другог документа и појединостима
осталих елемената фискалног рачуна (’Службе-
ни гласник РС’ бр. 31/21, 99/21 и 10/22 – у даљем
тексту: Правилник о врстама фискалних рачуна),
у члану 3. прописано је да обвезник фискализа-
ције, преко електронског фискалног уређаја, као
податак о типу трансакције, у смислу члана 5. став
2. тачка 2) Закона о фискализацији (’Службени
гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 – у даљем тексту:
Закон), на фискалном рачуну наводи један од сле-
дећих података:
1) продаја;
2) рефундација, односно поништавање рачуна.
Продајом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана,
сматра се тип трансакције који подразумева про-
мет на мало, укључујући и примљени аванс за бу-
дући промет на мало.
Рефундацијом, у смислу става 1. тачка 2) овог
члана, сматра се тип трансакције који подразумева
повраћај уплате или дела уплате за промет на мало
или повраћај целог или дела аванса за будући про-
мет на мало, из било ког разлога, као и тип тран-
сакције који подразумева враћање и замену добара
испоручених купцу добара, из било ког разлога.
У случају када дипломата не наведе идентифи-
кациони број (нпр. ПИБ амбасаде за СНПДВ или
број дипломатске личне карте за ЛНПДВ), исти
може поднети захтев за рефакцију ПДВ (образац
РЕФ4) у електронском облику преко портала По-
реске управе. Рефакција ПДВ врши се на основу
решења Пореске управе.
Уколико порески обвезник изда фискални ра-
чун са ПДВ лицу које има дипломатски статус а по-
134 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
том готовинском исплатом изврши повраћај новца
у износу обрачунатог ПДВ дипломати, порески об-
везник нема право на пореско ослобођење.
Када је реч о промету према физичком лицу уз
образац ЛНПДВ, ради се о тзв. Б2Ц рачуну (сви ра-
чуни у којима је у пољу BuyerId уписан број личне
карте, број пасоша, број дипломатске личне карте
сматрају се тзв. Б2Ц рачунима).
Када је реч о промету према амбасади уз обра-
зац СНПДВ, ради се о Б2Б рачуну (сви рачуни у ко-
јима је у пољу BuyerId уписан ПИБ купца сматрају
се тзв. Б2Б рачунима).”
3  Аутомати у малопродајном објекту
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„Одредбом члана 2. став 1. тачка 9) Закона,
прописано је да су пословни простор и послов-
не просторије затворени или отворени простор,
сваки самонаплатни уређај – аутомат, али и свако
покретно место (возило, пловни објекат и сл.) које
служи за обављање делатности (укључујући и део
или више делова једног пословног простора и/или
пословних просторија), као и простор који обве-
зник фискализације, ради обављања делатности,
користи само повремено или привремено.
Према одредби члана 9. став 1. Закона пропи-
сано је да је обвезник фискализације дужан да,
пре почетка коришћења електронског фискалног
уређаја за издавање фискалних рачуна, Пореској
управи електронским путем достави податке о по-
словним просторима и пословним просторијама у
којима ће користити електронски фискални уређај,
и то за сваки пословни простор и пословну просто-
рију одвојено.
Одредбом члана 2. став 2. т. 4) и 6) Правилника о
врсти и начину достављања података о пословном
простору и пословним просторијама, као и о начи-
ну генерисања ознаке пословног простора (’Слу-
жбени гласник РС’ бр. 31/21 и 93/21) прописано
је пријава са подацима за генерисање јединствене
ознаке пословног простора и пословне просторије
садржи следеће податке: тип пословног простора и
пословне просторије и адресу пословног простора
и пословне просторије.
Према члану 3. став 1. тачка 4) наведеног пра-
вилника прописано је да као податак о типу по-
словног простора и пословне просторије, из члана
2. став 2. тачка 4) овог правилника, обвезник фи-
скализације наводи податак - аутомат, у случају

обављања делатности преко самонаплатног уређа-
ја – аутомата.
Сагласно наведеном, у случају постојања само-
наплатног уређаја у оквиру већ пријављеног по-
словног простора, та врста самонаплатног уређаја
се посебно пријављује и наводи се стварна адреса,
тј. адреса већ пријављеног пословног простора.
Остварени промет на аутомату се може раздужи-
вати у трезору продавнице у којој је физички сме-
штен уз пратећу документацију која доказује да се
тај новац односи на наведени самонаплатни уређај.”
4  Достављање података о пословним
просторима и пословним просторијама
у складу са Законом
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„У вези са обавезом обвезника фискализације
да достави пријаву са подацима за генерисање је-
динствене ознаке пословног простора и пословне
просторије, која садржи, између осталог, датум по-
четка обављања делатности у пословном простору
и пословној просторији за коју је поднета пријава
(члан 2. став 2. тачка 8) Правилника о врсти и на-
чину достављања података о пословном простору
и пословним просторијама, као и о начину генери-
сања ознаке пословног простора), обавештавамо
вас да према Корисничком упутству за доставља-
ње података и генерисање јединствене ознаке о
пословном простору и пословним просторијама
електронским путем, датум почетка обављања
делатности може бити у будућности. То значи да
обвезник фискализације сада може пријавити по-
словни простор који ће користити у будућем пери-
оду, с тим да се у том случају ручно уноси жељени
датум, а не избором из понуђеног календара у пољу
’Датум почетка’.”
5  Трансакција рефундација, односно
поништавање рачуна
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„Правилником о врстама фискалних рачуна, у
члану 3. прописано је да обвезник фискализације,
преко електронског фискалног уређаја, као податак
о типу трансакције, у смислу члана 5. став 2. тачка
2) Закона, на фискалном рачуну наводи један од
следећих података:
1) продаја;
РАЧУНОВОДС ТВО
2) рефундација, односно поништавање рачуна.
Продајом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана,
сматра се тип трансакције који подразумева про-
мет на мало, укључујући и примљени аванс за бу-
дући промет на мало.
Рефундацијом, у смислу става 1. тачка 2) овог
члана, сматра се тип трансакције који подразумева
повраћај уплате или дела уплате за промет на мало
или повраћај целог или дела аванса за будући про-
мет на мало, из било ког разлога, као и тип тран-
сакције који подразумева враћање и замену добара
испоручених купцу добара, из било ког разлога.
Поништавањем рачуна, у смислу става 1. тач-
ка 2) овог члана, сматра се тип трансакције који
подразумева исправљање грешке након издавања
фискалног рачуна, а који се не може сматрати ре-
фундацијом у смислу става 3. овог члана.
Према томе, у случају издавања рачуна са по-
грешим начином плаћања потребно је поништи-
ти рачун тако што се издаје рачун рефундација
који референцирате на претходно издати рачун
који је био са неисправним начином плаћања, и
у коме у пољу ИдКупца наводите ПИБ ваше ком-
паније, а након тога се издаје рачун продаја. Тиме
се рачун за поништавање разликује од класичног
рачуна рефундације у коме је извршено враћа-
ње новца. Исти је поступак и у случају издава-
ња рачуна без ПИБ-а купца, тј. издаје се рачун
рефундација са референцирањем на ’погрешно’
издати рачун, а у пољу ИдКупца уписујете ПИБ
ваше компаније.
Напомињемо да издавање тзв. Б2Ц рачуна и
готовинског рачуна није исправно, с обзиром на
то да фискални рачун обавезно садржи ПИБ прав-
ног лица, односно обвезника пореза на приходе од
самосталне делатности у смислу закона којим се
уређује порез на доходак грађана, ако је корисник
испоручених добара и пружених услуга, односно
добара и услуга које ће бити испоручене или пру-
жене у случају примљених аванса, правно лице, од-
носно обвезник пореза на приходе од самосталне
делатности у смислу закона којим се уређује порез
на доходак грађана.”
6  Ознаке пореских стопа
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01137/2021-04 од 31. 3. 2022. године:
„Одредбом члана 5. став 2. тачка 6) Закона про-
писано је да фискални рачун обавезно садржи, из-
међу осталог, ознаку пореске стопе.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 135
 РАЧУНОВОДС ТВО
Према одредби члана 5. Правилника о врстама
фискалних рачуна, прописано је да електронски
фискални уређај обвезника фискализације добија
податке о пореским стопама које су од значаја за
податке из члана 5. став 2. т. 6)–10) Закона из Си-
стема за управљање фискализацијом. Систем за
управљање фискализацијом дефинише ознаке за
пореске стопе које се користе, администрира прет-
ходно дефинисане пореске стопе, одређује датуме
за промену пореских стопа и примењује измене
пореских стопа.
У оквиру новог система фискализације кори-
стиће се исте пореске стопа као и у оквиру прет-
ходног. На сајту Пореске управе, у делу Корисничка
упутства налази се документ под називом ’Пореске
ознаке за СУФ продукционо окружење’ у коме су
наведене стопе А, Г, Ђ и Е.”
7  У фискалне рачуне који се издају
путницима који у Србији немају
пребивалиште ни боравиште, који могу
да остваре право на повраћај ПДВ-а,
не уноси се податак о броју захтева за
повраћај ПДВ-а
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-00290/2022-04 од 31. 3. 2022. године:
„1. Одредбом члана 3. Закона о фискализаци-
ји (’Службени гласник РС’ бр. 135/20 и 96/21 – у
даљем тексту: ЗФ) прописано је да је предмет фи-
скализације промет добра и услуга на мало (у да-
љем тексту: промет на мало) и примљени аванс
за промет на мало. Прометом на мало сматра се
сваки извршен промет добара и пружање услуга
физичким лицима, као и сваки промет добара и
услуга у малопродајним објектима, независно од
тога да ли је корисник физичко лице, правно лице
или предузетник, укључујући и промет извршен
путем самонаплатних уређаја – аутомата. Мало-
продајним објектом сматра се сваки пословни
простор и пословна просторија који се примарно
користе за промет добара и пружање услуга фи-
зичким лицима.
Чланом 5. став 1. ЗФ прописано је да је фискал-
ни рачун фискални документ којим се потврђује да
је појединачно остварени промет на мало, укључу-
јући и примљени аванс за будући промет на мало,
евидентиран у електронском фискалном уређају.
Истим чланом ставом 2. тачка 16) ЗФ прописа-
но је да фискални рачун између осталог садржи и
позив на број другог фискалног рачуна, односно
136 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
другог релевантног документа, уколико постоји
потреба.
Чланом 2. ст. 1–3. Правилника о врстама фи-
скалних рачуна, типовима трансакција, начини-
ма плаћања, позивању на број другог документа
и појединостима осталих елемената фискалног
рачуна (’Службени гласник РС’ бр. 31/21, 99/21 и
10/22 – у даљем тексту: Правилник) прописано је
да обвезник фискализације, преко електронског
фискалног уређаја као податак о врсти фискалног
рачуна, наводи један од следећих података: промет
или аванс. Рачуном за промет сматра се фискални
рачун који се издаје ради евидентирања оствареног
промета добара и услуга на мало. Рачуном за аванс
сматра се фискални рачун који се издаје ради еви-
дентирања примљеног аванса за будући промет на
мало.
Одредбом члана 6. Правилника прописано је
да обвезник фискализације, преко електронског
фискалног уређаја, у оквиру податка о начину пла-
ћања, у смислу члана 5. став 2. тачка 11) ЗФ, на фи-
скалном рачуну наводи један од следећих података,
зависно од средства плаћања којим купац, односно
корисник услуга плаћа испоручена добра, односно
пружене услуге:
1) ’готовина’ – ако се плаћање врши готовим нов-
цем (новчаницама и кованим новцем);
2) ’инстант плаћање’ – ако се плаћање врши ин-
стант трансфером одобрења на продајном месту;
3) ’платна картица’ – ако се плаћање врши платном
картицом;
4) ’чек’ – ако се плаћање врши чеком;
5) ’пренос на рачун’ – ако се плаћање врши налогом
за уплату или налогом за пренос;
6) ’ваучер’ – ако се плаћање врши ваучером, новча-
ним боновима, интерним картицама или сличним
средством плаћања;
7) ’друго безготовинско плаћање’ – ако се плаћање
врши безготовински другим средством плаћања
које се сматра дозвољеним у Републици Србији, у
складу са законом.
У случају да купац, односно корисник услуга,
испоручена добра, односно пружене услуге плаћа
користећи више од једног начина плаћања, обве-
зник фискализације, преко електронског фискал-
ног уређаја, у оквиру податка о начину плаћања, у
смислу члана 5. став 2. тачка 11) ЗФ, на фискалном
рачуну може навести и више података из става 1.
члана 6. Правилника, при чему је у обавези да ис-
каже и плаћене износе подељене по појединачним
начинима плаћања.

Чланом 11. став 1. тачка 2) Правилника пропи-
сано је да обвезник фискализације на фискалном
рачуну исказује позив на јединствени редни број
једног или више рачуна за аванс у случају издавања
рачуна за извршени промет на мало, када је прет-
ходно извршено авансно плаћање накнаде (потпу-
но или делимично) за тај промет на мало.
Према ставу 4. члана 11. Правилника, обве-
зник фискализације, у случају издавања рачуна
за аванс који је плаћен налогом за уплату или на-
логом за пренос, у рачуну исказује и датум када
су средства пренета на рачун обвезника фиска-
лизације. Према ставу 5. истог члана, у случају
уплате аванса путем налога за уплату или налога
за пренос, авансни рачун може се издати најка-
сније наредног радног дана од дана пријема такве
авансне уплате.
Одредбом члана 13. ст. 1. и 2. Правилника
прописано је да обвезник фискализације, преко
електронског фискалног уређаја, фискални рачун
издаје купцу добара, односно кориснику услу-
га у штампаној форми, а која омогућава проверу
фискалног рачуна, у складу са чланом 10. став 1.
ЗФ. Алтернативно, обвезник фискализације може
фискални рачун доставити електронским путем,
искључиво уз сагласност купца добара, односно
корисника услуге.
У складу са наведеним, обвезник фискали-
зације који врши промет добара на мало фи-
зичким лицима – путницима који у Републици
немају пребивалиште ни боравиште, дужан је да
у тренутку промета на мало изда фискални рачун
коришћењем електронског фискалног уређаја.
Фискални рачун за предметни промет садржи
податке прописане Законом. С тим у вези, у фи-
скалне рачуне који се издају физичким лицима
– путницима који у Републици немају пребива-
лиште ни боравиште, који могу да остваре право
на повраћај ПДВ у складу са прописима којима
се уређује порез на додату вредност, не уноси се
податак о броју захтева за повраћај ПДВ.
2. Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату
вредност (’Службени гласник РС’ бр. 84/04, 86/04
− исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др.
закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 и
153/20 – у даљем тексту: ЗПДВ) прописано је да
су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и
пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и
услуга) које порески обвезник изврши у Републици
уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и
увоз добара у Републику.
РАЧУНОВОДС ТВО
Промет добара, у смислу овог закона, а у складу
са одредбом члана 4. став 1. ЗПДВ, је пренос права
располагања на телесним стварима (у даљем тек-
сту: добра) лицу које тим добрима може распола-
гати као власник, ако овим законом није друкчије
одређено.
Одредбама члана 24. став 1. тачка 4) ЗПДВ про-
писано је пореско ослобођење са правом на од-
битак претходног пореза за промет добара која
путник отпрема у иностранство у личном пртљагу,
за некомерцијалне сврхе, ако:
(1) путник у Републици нема пребивалиште ни бо-
равиште,
(2) се добра отпремају пре истека три календарска
месеца по истеку календарског месеца у којем је из-
вршен промет добара,
(3) је укупна вредност испоручених добара једнака
или већа од 6.000 динара, укључујући ПДВ,
(4) обвезник ПДВ поседује доказе да је путник от-
премио добра у иностранство.
Сагласно одредби члана 24. став 4. ЗПДВ, обве-
зник ПДВ који је извршио промет добара путнику
из става 1. тачка 4) овог члана дужан је да на његов
захтев изда документацију на основу које путник
може остварити повраћај ПДВ у складу са овим
законом.
Процедура за остваривање права на повраћај
ПДВ путницима који у Републици немају преби-
валиште ни боравиште уређена је Правилником о
порезу на додату вредност (’Службени гласник РС’
бр. 37/21, 64/21 и 127/21 – у даљем тексту: ППДВ).
Сагласно наведеном, на захтев купца – путни-
ка који у Републици нема пребивалиште ни бо-
равиште, обвезник ПДВ – продавац издаје захтев
путника за повраћај ПДВ. Овај захтев издаје се на
обрасцу ЗПППДВ – Захтев путника за повраћај
ПДВ који је прописан ППДВ или на документу опе-
ратора којег је продавац пре продаје добара овла-
стио за повраћај ПДВ путнику (под условом да тај
документ садржи све податке које садржи образац
ЗПППДВ). У захтеву за повраћај ПДВ, између оста-
лог, наводе се подаци из рачуна (број и датум из-
давања рачуна, стопа ПДВ, износ ПДВ и вредност
добара са ПДВ), при чему се рачуном сматра и фи-
скални рачун издат у складу са ЗФ.
Према томе, с обзиром на то да се, у складу са
ЗФ, у фискалне рачуне који се издају физичким
лицима – путницима који у Републици немају
пребивалиште ни боравиште, који могу да оства-
ре право на повраћај ПДВ у складу са чланом 24.
став 1. тачка 4) ЗПДВ, не уноси податак о броју
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 137
 РАЧУНОВОДС ТВО
захтева за повраћај ПДВ, фискални рачун који
не садржи наведени податак сматра се рачуном
на основу којег се може остварити право на по-
враћај ПДВ у складу са ЗПДВ и ППДВ.
3. У вези са питањем које се односи на идентифи-
кационе бројеве купаца обавештавамо вас да ћемо
ваше сугестије доставити Пореској управи.”
8  Евидентирање услуга чишћења
пружених стамбеним заједницама
преко фискалног уређаја
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-00223/2022-04 од 30. 3. 2022. године:
„Поводом питања везаног за обавезу евиден-
тирања промета преко електронског фискалног
уређаја у случају пружања услуге чишћења и одр-
жавања зграда, канцеларија и објеката у оквиру
шифре делатности 81.10 (Услуге одржавања објека-
та), 81.21 (Услуге редовног чишћења зграда) и 81.22
(Услуге осталог чишћења зграда и опреме) од стра-
не привредног субјекта другим правним лицима са
којима има потписан уговор о пружању горе наве-
дених услуга, у конкретном случају са стамбеном
заједницом, обавештавамо вас следеће:
Чланом 3. Закона о фискализацији (’Службени
гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 – у даљем тексту: ЗФ)
прописано је да је предмет фискализације промет
добра и услуга на мало (у даљем тексту: промет на
мало) и примљени аванс за промет на мало. Проме-
том на мало сматра се сваки извршен промет доба-
ра и пружање услуга физичким лицима, као и сваки
промет добара и услуга у малопродајним објекти-
ма, независно од тога да ли је корисник физичко
лице, правно лице или предузетник, укључујући
и промет извршен путем самонаплатних уређаја –
аутомата. Малопродајним објектом сматра се сва-
ки пословни простор и пословна просторија који
се примарно користе за промет добара и пружање
услуга физичким лицима.
Чланом 4. ст. 1. и 2. ЗФ прописано је да је об-
везник фискализације сваки обвезник пореза на
приходе од самосталне делатности у смислу закона
којим се уређује порез на доходак грађана и сваки
обвезник пореза на добит правних лица у смислу
закона којим се уређује порез на добит правних
лица, који врши промет на мало. Обвезник фиска-
лизације је у обавези да евидентира сваки поједи-
начно остварени промет на мало и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
138 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет на мало, преко електрон-
ског фискалног уређаја.
Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања про-
мета на мало преко електронског фискалног уре-
ђаја (’Службени гласник РС’ бр. 32/21 и 117/21 – у
даљем тексту: Уредба), наведене су делатности које
су ослобођене обавезе евидентирања промета на
мало преко електронског фискалног уређаја.
Сагласно наведеној Уредби, лица која обавља-
ју делатности 81.10 (Услуге одржавања објеката),
81.21 (Услуге редовног чишћења зграда) и 81.22 (Услу-
ге осталог чишћења зграда и опреме) нису ослобо-
ђена обавезе евидентирања промета на мало преко
електронског фискалног уређаја.
Када је у питању промет остварен пружањем
горе наведених услуга (чишћења и одржавања
зграда, канцеларија и објеката) правним лицима
(стамбеним заједницама) по основу потписаног
уговора о чишћењу и одржавању зграда, тако
остварен промет привредни субјект није дужан
да евидентира преко електронског фискалног
уређаја, с обзиром на то да се не ради о промету на
мало већ о промету између два правна лица, имају-
ћи у виду да су стамбене заједнице, према прописи-
ма који регулишу област становања и одржавања
зграда дефинисане као правна лица. У том смислу,
обавеза евидентирања промета преко електрон-
ског фискалног уређаја не постоји ни када је уго-
вором између стамбене заједнице и привредног
друштва које се бави чишћењем и одржавањем
зграда предвиђено да се рачуни за плаћање обаве-
зе издају непосредно власницима посебних дело-
ва зграде у складу са одлуком стамбене заједнице.
Међутим, уколико је физичко лице наручилац
наведених услуга (нпр. власник куће), привредни
субјект који пружа поменуте услуге у обавези је
да тако остварен промет на мало евидентира пре-
ко електронског фискалног уређаја.”
9  Евидентирање продаје аутобуских
карата у име и за рачун другог лица
преко фискалног уређаја
Мишљење Министарства финансија бр. 430-
00-00035/2022-04 од 24. 3. 2022. године:
„Поводом вашег питања везаног за обавезу и
начин евидентирања промета преко електронског
фискалног уређаја у случају када Јавно предузеће
’Градска аутобуска станица …’ врши продају кара-

та путницима – физичким лицима за превоз, ис-
кључиво у име и за рачун превозника који користе
услуге станице, о чему су закључени посебни уго-
вори о пружању станичних услуга од стране Јавног
предузећа ’Градска аутобуска станица …’ и прево-
зника који користе услуге станице, обавештавамо
вас следеће:
Чланом 3. ст. 1. и 2. Закона о фискализацији
(’Службени гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 - у да-
љем тексту: ЗФ) прописано је да је предмет фиска-
лизације промет добра и услуга на мало (у даљем
тексту: промет на мало) и примљени аванс за про-
мет на мало. Прометом на мало сматра се сваки
извршен промет добара и пружање услуга физич-
ким лицима, као и сваки промет добара и услуга у
малопродајним објектима, независно од тога да ли
је корисник физичко лице, правно лице или преду-
зетник, укључујући и промет извршен путем само-
наплатних уређаја – аутомата.
Чланом 4. ст. 1. и 2. ЗФ прописано је да је об-
везник фискализације сваки обвезник пореза на
приходе од самосталне делатности у смислу закона
којим се уређује порез на доходак грађана и сваки
обвезник пореза на добит правних лица у смислу
закона којим се уређује порез на добит правних
лица, који врши промет на мало. Обвезник фиска-
лизације је у обавези да евидентира сваки поједи-
начно остварени промет на мало и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет на мало, преко електрон-
ског фискалног уређаја.
Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања проме-
та на мало преко електронског фискалног уређаја
(’Сл. гласник РС’ бр. 32/21 и 117/21 – у даљем тексту
Уредба), наведене су делатности које су ослобођене
обавезе евидентирања промета преко електронског
фискалног уређаја.
Према томе, у конкретном случају када Јавно
предузеће ’Градска аутобуска станица …’ врши про-
дају карата путницима – физичким лицима за пре-
воз, искључиво у име и за рачун превозника који
користе услуге станице, о чему су закључени посеб-
ни уговори о пружању станичних услуга од стране
Јавног предузећа ’Градска аутобуска станица …’ и
превозника који користе услуге станице, овакав
промет Јавно предузеће ’Градска аутобуска стани-
ца …’ дужно је да евидентира преко сопственог
електронског фискалног уређаја.
РАЧУНОВОДС ТВО
При томе напомињемо да су привредни су-
бјекти који врше услугу продаје аутобуских ка-
рата у име и за рачун другог правног лица (друго
правно лице са којим послују на основу међусоб-
ног уговора), дужни да преко сопственог елек-
тронског фискалног уређаја евидентирају промет
остварен продајом карата и то као услугу продаје
карата за превоз за друго правно лице и издају
фискални рачун са стопом ПДВ – 0%.
Такође, према Закону о класификацији де-
латности (’Службени гласник РС’ број 104/09) и
Уредби о Класификацији делатности (’Службени
гласник РС’ број 54/10) рад аутобуских станица је
сврстана у делатност 52.21 (Услужне делатности у
копненом саобраћају) у коју између осталих спада-
ју и активности у вези с копненим превозом пут-
ника, животиња или терета, и то као рад објеката
и опреме на терминалима, као што су железничке
и аутобуске станице и станице за манипулисање
теретом.
Сагласно горенаведеном, рад аутобуских стани-
ца, односно продаја карата на аутобуским станица-
ма, независно од тога да ли се иста (продаја карата)
врши у своје име или у име и за рачун другог прево-
зника, према наведеним прописима којима се уре-
ђује класификација делатности се не може сврстати
у област делатности 64 (финансијске услуге, осим
осигурања и пензијских фондова) које су ослобође-
не обавезе евидентирања промета преко електрон-
ског фискалног уређаја према наведеној Уредби.
С тим у вези, сагласно ЗФ, у обавези сте да се
најкасније до 30. априла 2022. године усагласите
са одредбама истог као и пратећим подзаконским
актима, односно да од 1. маја 2022. отпочнете еви-
дентирање промета на мало преко електронског
фискалног уређаја.”
10  Донације и чланарине које
удружење наплаћује, а по основу којих
не врши промет својим члановима,
нису предмет фискализације
Мишљење Министарства финансија бр. 110-
00-000140/2022-04 од 21. 3. 2022. године:
„Поводом захтева везаног за тумачење обавезе
евидентирања чланарине преко електронског фи-
скалног уређаја у оквиру шифра делатности 94.99
(Делатност осталих удружења на бази учлањења)
од стране Удружења, као и иницијативе да се шифра
делатности 94.99 (Делатност осталих удружења
на бази учлањења) ослободи обавезе евидентира-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 139
 РАЧУНОВОДС ТВО
ња чланарине као облика финансирања лица вашег
удружења, обавештавамо вас следеће:
Чланом 3. ст. 1. и 2. Закона о фискализацији
(’Службени гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 – у да-
љем тексту: ЗФ) прописано је да је предмет фиска-
лизације промет добра и услуга на мало (у даљем
тексту: промет на мало) и примљени аванс за про-
мет на мало. Прометом на мало сматра се сваки
извршен промет добара и пружање услуга физич-
ким лицима, као и сваки промет добара и услуга у
малопродајним објектима, независно од тога да ли
је корисник физичко лице, правно лице или преду-
зетник, укључујући и промет извршен путем само-
наплатних уређаја – аутомата.
Чланом 4. ст. 1. и 2. ЗФ прописано је да је об-
везник фискализације сваки обвезник пореза на
приходе од самосталне делатности у смислу закона
којим се уређује порез на доходак грађана и сваки
обвезник пореза на добит правних лица у смислу
закона којим се уређује порез на добит правних
лица, који врши промет на мало. Обвезник фиска-
лизације је у обавези да евидентира сваки поједи-
начно остварени промет на мало и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет на мало, преко електрон-
ског фискалног уређаја.
Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања проме-
та на мало преко електронског фискалног уређаја
(’Сл. гласник РС’ бр. 32/21 и 117/21 – у даљем тексту
Уредба), наведене су делатности које су ослобођене
обавезе евидентирања промета преко електронског
фискалног уређаја.
Сагласно наведеној Уредби, лица која обавља-
ју делатности из области 94 (Делатност осталих
удружења на бази учлањења) у које спада и шифра
делатности 94.99 нису ослобођена обавезе евиден-
тирања промета преко електронског фискалног
уређаја.
Према томе, сагласно наведеним одредбама
ЗФ, када удружење, као недобитна организација,
како наводите у допису од својих чланова напла-
ћује чланарину без пружања услуга или промета
добара својим члановима – физичким лицима,
тако остварен промет удружење није дужно да
евидентира преко електронског фискалног уре-
ђаја, имајући у виду да чланарина прикупљена
на овај начин нема карактер накнаде за промет
добара, односно услуга.
140 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Када је реч о примљеним донацијама, исте та-
кође немају карактер накнаде, па сходно томе не
постоји обавеза евидентирања овако примљених
средстава преко електронског фискалног уређаја.
При томе напомињемо, да уколико удружење
пружа услуге или прометује добра у оквиру на-
ведене шифре делатности, а те услуге наплаћује
путем чланарине, ова чланарина ће се сматра-
ти накнадом за промет добара или услуга које
је удружење дужно да евидентира преко елек-
тронског фискалног уређаја, сагласно члану 4.
став 4. ЗФ.”
11  Продаја сопствених издања
удружења (монографије и слично) и
обавеза евидентирања тог промета
преко фискалног уређаја
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-00228/2022-04 од 16. 3. 2022. године:
„Поводом питања везаног за обавезу евиденти-
рања промета преко електронског фискалног уре-
ђаја у случају продаје сопствених издања као што су
Монографија о добитницима Добричиног прстена
и позоришних новина Лубус, обавештавамо вас
следеће:
Обвезник фискализације је према Закона о фи-
скализацији (’Службени гласник РС’ бр. 153/20 и
96/21 – у даљем тексту: ЗФ) сваки обвезник поре-
за на приходе од самосталне делатности у смислу
закона којим се уређује порез на доходак грађана
и сваки обвезник пореза на добит правних лица
у смислу закона којим се уређује порез на добит
правних лица, а који врши промет на мало. Про-
метом на мало у смислу ЗФ сматра се сваки извр-
шен промет добара и пружање услуга физичким
лицима, као и сваки промет добара и услуга у ма-
лопродајним објектима, независно од тога да ли је
корисник физичко лице, правно лице или преду-
зетник, укључујући и промет извршен путем само-
наплатних уређаја – аутомата.
Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања проме-
та на мало преко електронског фискалног уређаја
(’Сл. гласник РС’ бр. 32/21 и 117/21 – у даљем тексту
Уредба), наведене су делатности које су ослобођене
обавезе евидентирања промета преко електронског
фискалног уређаја.
Како делатност рада Удружење драмских умет-
ника Србије овом Уредом није ослобођено оба-
везе евидентирања промета преко електронског

фискалног уређаја, Удружење драмских уметника
Србије је дужно да сваки појединачно остварен
промет на мало, као што је продаја сопствених
издања (нпр. Монографија о добитницима До-
бричиног прстена и позоришних новина Лубус),
евидентира преко електронског фискалног уре-
ђаја, сагласно ЗФ.
С тим у вези, сагласно ЗФ, у обавези сте да се
најкасније до 30. априла 2022. године усагласите
за одредбама закона, односно да од 1. маја 2022.
отпочнете евидентирање горе наведеног промета
преко електронског фискалног уређаја.”
12  Обавеза издавања фискалног
рачуна приликом повремене продаје
коришћених основних средстава
физичким лицима
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01102/2021-04 од 15. 3. 2022. године:
„Поводом вашег захтева којим сте се обратили
Министарству финансија, Сектору за фискални си-
стем, ради давања мишљена по питању обавезе еви-
дентирања промета преко електронског фискалног
уређаја у случају када привредни субјект поред пре-
тежне делатности која спада у област делатности 65
(Осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим
обавезног социјалног осигурања), повремено обавља
и промет добара и услуга физичким лицима мимо
регистроване претежне делатности, обавештавамо
вас следеће:
Чланом 3. ст. 1. и 2. Закона о фискализацији
(’Службени гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 – у да-
љем тексту: ЗФ) прописано је да је предмет фиска-
лизације промет добра и услуга на мало (у даљем
тексту: промет на мало) и примљени аванс за про-
мет на мало. Прометом на мало сматра се сваки
извршен промет добара и пружање услуга физич-
ким лицима, као и сваки промет добара и услуга у
малопродајним објектима, независно од тога да ли
је корисник физичко лице, правно лице или преду-
зетник, укључујући и промет извршен путем само-
наплатних уређаја – аутомата.
Чланом 4. ст. 1. и 2. ЗФ прописано је да је об-
везник фискализације сваки обвезник пореза на
приходе од самосталне делатности у смислу закона
којим се уређује порез на доходак грађана и сваки
обвезник пореза на добит правних лица у смислу
закона којим се уређује порез на добит правних
лица, који врши промет на мало. Обвезник фиска-
лизације је у обавези да евидентира сваки поједи-
РАЧУНОВОДС ТВО
начно остварени промет на мало и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет на мало, преко електрон-
ског фискалног уређаја.
Ставом 4. истог члана ЗФ прописано је да је
обвезник фискализације који обавља делатности
ослобођене од обавезе евидентирања промета на
мало преко електронског фискалног уређаја актом
Владе, а истовремено обавља и делатности које
нису изузете, односно ослобођене од обавезе еви-
дентирања промета на мало преко електронског
фискалног уређаја, дужан је да сваки појединачни
промет на мало код обављања делатности које нису
обухваћене актом Владе, евидентира преко елек-
тронског фискалног уређаја.
Чланом 3. став 2. Уредбе о одређивању делат-
ности код чијег обављања не постоји обавеза еви-
дентирања промета на мало преко електронског
фискалног уређаја (’Службени гласник РС’ бр.
32/21 и 117/21 – у даљем тексту: Уредба), наведе-
не су делатности из области, грана и група класи-
фикације делатности из Закона о класификацији
делатности (’Службени гласник РС’ број 104/09) и
Уредбе о Класификацији делатности (’Службени
гласник РС’ број 54/10), приликом чијег обављања
не постоји обавеза евидентирања промета на мало
и примљених аванса за промет на мало преко елек-
тронског фискалног уређаја, у које спада и област
делатности 65 (Осигурање, реосигурање и пензијски
фондови, осим обавезног социјалног осигурања).
Сагласно наведеним одредбама Уредбе, лица
која обављају делатности из области делатности 65
(Осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим
обавезног социјалног осигурања) у коју спада и де-
латност 65.12 (Неживотно осигурање) немају оба-
везу евидентирања промета преко електронског
фискалног уређаја оствареног у оквиру наведене
делатности.
Када друштво повремено обавља и промет до-
бара и услуга физичким лицима мимо регистро-
ване претежне делатности, у конкретном случају
продају пронађених украдених возила која постају
власништво осигуравајућег друштва, услужну про-
цену штете физичким лицима, као и продају кори-
шћених основних средстава (возила, лаптопова,
монитора, телефона и сл.), у том случају, дужан је
да у тренутку промета на мало евидентира про-
мет преко електронског фискалног уређаја, без
обзира што је претежна делатност ослобођена
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 141
 РАЧУНОВОДС ТВО
обавезе евидентирања промета преко електрон-
ског фискалног уређаја, сагласно члану 4. став 4.
Закона.”
13  Начин евидентирања авансних
уплата станарине и извршеног промета
студентског смештаја
Мишљење Министарства финансија бр. 011-
00-01173/2021-04 од 10. 3. 2022. године:
„Поводом захтева ради давања мишљена по
питању обавезе евидентирања промета преко
електронског фискалног уређаја у случају пружа-
ња услуге смештаја и исхране студената и са њима
непосредно повезаним прометом добара и услуга,
а у оквиру области делатности 55.90 (Остали сме-
штај) из Класификације делатности прописане
Уредбом о класификацији делатности (’Службени
гласник РС’ број 54/10), обавештавамо вас следеће:
Чланом 3. ст. 1. и 2. Закона о фискализаци-
ји (’Службени гласник РС’ бр. 153/20 и 96/21 – у
даљем тексту: Закон) прописано је да је предмет
фискализације промет добра и услуга на мало (у
даљем тексту: промет на мало) и примљени аванс
за промет на мало. Прометом на мало сматра се
сваки извршен промет добара и пружање услуга
физичким лицима, као и сваки промет добара и
услуга у малопродајним објектима, независно од
тога да ли је корисник физичко лице, правно лице
или предузетник, укључујући и промет извршен
путем самонаплатних уређаја – аутомата.
Чланом 4. ст. 1. и 2. Закона прописано је да је
обвезник фискализације сваки обвезник пореза на
приходе од самосталне делатности у смислу закона
којим се уређује порез на доходак грађана и сваки
обвезник пореза на добит правних лица у смислу
закона којим се уређује порез на добит правних
лица, који врши промет на мало. Обвезник фиска-
лизације је у обавези да евидентира сваки поједи-
начно остварени промет на мало и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет на мало, преко електрон-
ског фискалног уређаја.
Чланом 5. став 1. Закона прописано је да је фи-
скални рачун фискални документ којим се потвр-
ђује да је појединачно остварени промет на мало,
укључујући и примљени аванс за будући промет
на мало, евидентиран у електронском фискалном
уређају.
142 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Истим чланом ставом 2. тачка 16) прописано
је да фискални рачун између осталог садржи и
позив на број другог фискалног рачуна, односно
другог релевантног документа, уколико постоји
потреба.
Чланом 9. став 1. Закона прописано је да је
обвезник фискализације дужан да, пре почет-
ка коришћења електронског фискалног уређаја
за издавање фискалних рачуна, Пореској управи
електронским путем достави податке о пословним
просторима и пословним просторијама у којима
ће користити електронски фискални уређај, и то
за сваки пословни простор и пословну просторију
одвојено.
Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања проме-
та на мало преко електронског фискалног уређаја
(’Службени гласник РС’ бр. 32/21 и 117/21 – даљем
тексту: Уредба), прописане су делатности код чијег
обављања, због специфичности тих делатности, не
постоји обавеза евидентирања промета преко елек-
тронског фискалног уређаја.
Чланом 2. ст. 1. и 3. Правилника о врстама фи-
скалних рачуна, типовима трансакција, начинима
плаћања, позивању на број другог документа и по-
јединостима осталих елемената фискалног рачуна
(’Службени гласник РС’ бр. 31/21, 99/21, у даљем
тексту: Правилник) прописано је да обвезник фи-
скализације, преко електронског фискалног уређа-
ја као податак о врсти фискалног рачуна, наводи
један од следећих података: промет или аванс. Ра-
чуном за аванс сматра се фискални рачун који се
издаје ради евидентирања примљеног аванса за
будући промет на мало.
Одредбом члана 6. Правилника прописано је
да обвезник фискализације, преко електронског
фискалног уређаја, у оквиру податка о начину пла-
ћања, у смислу члана 5. став 2. тачка 11) Закона, на
фискалном рачуну наводи један од следећих по-
датака, зависно од средства плаћања којим купац,
односно корисник услуга плаћа испоручена добра,
односно пружене услуге:
1) ’готовина’ – ако се плаћање врши готовим нов-
цем (новчаницама и кованим новцем);
2) ’инстант плаћање’ – ако се плаћање врши ин-
стант трансфером одобрења на продајном месту;
3) ’платна картица’ – ако се плаћање врши платном
картицом;
4) ’чек’ – ако се плаћање врши чеком;
5) ’пренос на рачун’ – ако се плаћање врши налогом
за уплату или налогом за пренос;

6) ’ваучер’ – ако се плаћање врши ваучером, новча-
ним боновима, интерним картицама или сличним
средством плаћања;
7) ’друго безготовинско плаћање’ – ако се плаћање
врши безготовински другим средством плаћања
које се сматра дозвољеним у Републици Србији, у
складу са законом.
У случају да купац, односно корисник услуга ис-
поручена добра, односно пружене услуге плаћа ко-
ристећи више од једног начина плаћања, обвезник
фискализације, преко електронског фискалног
уређаја, у оквиру податка о начину плаћања, у сми-
слу члана 5. став 2. тачка 11) Закона, на фискалном
рачуну може навести и више података из става 1.
овог члана, при чему је у обавези да искаже и пла-
ћене износе подељене по појединачним начинима
плаћања.
Чланом 11. став 1. тачка 2) Правилника про-
писано је да обвезник фискализације, преко елек-
тронског фискалног уређаја, на фискалном рачуну
исказује позив на број другог фискалног рачуна,
односно релевантног документа, у смислу члана 5.
став 2. тачка 16) Закона, у случају издавања рачуна
за промет на мало, у смислу члана 2. став 1. тачка
1) овог правилника, у оквиру кога је плаћање извр-
шено путем аванса, у целости или делимично, када
се исказује позив на јединствени редни број једног
или више рачуна за аванс, у смислу члана 2. став 1.
тачка 2) овог правилника.
Према ст. 4. и 5. истог члана Правилника, про-
писано је да обвезник фискализације, у случају из-
давања рачуна за аванс који се односи на плаћање
извршено у складу са чланом 6. став 1. тачка 5) овог
правилника, у рачуну исказује поред података из
члана 5. став 2. тачка 12) Закона и датум када су
средства пренета на рачун обвезника фискализа-
ције. Рачун из става 4. овог члана може се издати
најкасније наредног радног дана од дана пријема
авансне уплате.
Одредбом члана 13. ст. 1. и 2. Правилника,
прописано је да обвезник фискализације, преко
електронског фискалног уређаја, фискални рачун
издаје купцу добара, односно кориснику услуга у
штампаној форми, а која омогућава проверу фи-
скалног рачуна, у складу са чланом 10. став 1. Зако-
на. Обвезник фискализације може фискални рачун
доставити електронским путем, искључиво уз са-
гласност купца добара, односно корисника услуге.
Имајући у виду да делатност 55.90 (Остали сме-
штај) која обухвата услуге привременог смештаја
или смештаја на дужи рок ђацима и студентима
РАЧУНОВОДС ТВО
при чему се ђацима обезбеђују услуге смештаја,
исхране и васпитни рад а студентима смештај и
исхрана, није ослобођена од обавезе евидентира-
ња промета преко електронског фискалног уређаја,
наведеном Уредбом, лице које пружа услуге у окви-
ру наведе делатности је у обавези да промет оства-
рен пружањем наведених услуга евидентира преко
електронског фискалног уређаја и то независно од
начина плаћања (готовином, инстант трансфером
одобрења, чеком, платном картицом, на други без-
готовински начин и сл.), укључујући и примљене
авансе за будући промет наведених услуга.
То би, у конкретном случају, значило да је Уста-
нова Студентски центар ’Београд’ у обавези да
изврши фискализацију, односно да преко елек-
тронског фискалног уређаја на својим наплатним
местима (благајне и инфопултови) евидентира
сваки појединачно остварен промет од пружања
услуга у оквиру делатности 55.90 (Остали сме-
штај).
Када корисници услуга Установе Студентски
центар ’Београд’ врше плаћање станарине и дру-
гих домских услуга до 10. у месецу за текући месец,
без обзира на начин плаћања (на шалтерским бла-
гајнама Установе, на инфокиосцима, електронски
или путем уплатнице), Установа Студентски цен-
тар ’Београд’ дужна је да изда рачун за аванс, који
се издаје ради евидентирања примљеног аванса
за будући промет на мало, и то у тренутку када
су средства пренета на рачун обвезника фиска-
лизације - Установи Студентски центар ’Београд’.
Уколико се рачун за аванс издаје најкасније наред-
ног радног дана од дана пријема авансне уплате,
обвезник фискализације дужан је да поред датума
издавања авансног рачуна искаже и датум када су
средства пренета на рачун обвезника фискализа-
ције, при чему се у рачуну за аванс наводи један
од следећих података, зависно од средства плаћа-
ња којим корисник услуга плаћа будући промет
(’готовина’ – ако се плаћање врши готовим новцем
(новчаницама и кованим новцем); ’инстант пла-
ћање’ – ако се плаћање врши инстант трансфером
одобрења на продајном месту; ’платна картица’ –
ако се плаћање врши платном картицом; ’чек’ – ако
се плаћање врши чеком; ’пренос на рачун’ – ако се
плаћање врши налогом за уплату или налогом за
пренос; и др). Обвезник фискализације, у кон-
кретном случају, по окончању месечне пруже-
не услуге за станарину и других домских услуга
студената, издаје преко електронског фискалног
уређаја, фискални рачун на којем исказује позив
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 143
 РАЧУНОВОДС ТВО
на јединствени редни број једног или више рачу-
на за аванс.
Када корисници услуга Установе Студентски
центар ’Београд’, како наводите у допису, за ис-
храну у студентским ресторанима поседују сту-
дентску картицу помоћу које купују или допуњују
мени оброке на инфокиосцима или на благајнама
студентских домова и ресторана и исту користе за
мени оброке у студентском ресторану, при чему се
приликом куповине, оброци уписују на чип карти-
це, а након употребе (по узимању оброка на линији),
искоришћени оброк исписује са чипа картице, тако
да се неискоришћени мени оброци не могу прене-
ти у наредни месец, Установа Студентски центар
’Београд’ дужна је да изда фискални рачун, и то у
тренутку куповине и допуне студентске картице
помоћу које се користе мени оброци, с обзиром на
то да је у тренутку куповине, односно допуне сту-
дентске картице познато место и вредност пружа-
ња услуга на које се студентска картица односи,
као и износ ПДВ који се за промет наведених услу-
га обрачунава и плаћа у складу са прописом којим
се регулише област пореза на додату вредност.
Напред наведена поступања у вези евидентира-
ња промета на мало преко електронског фискалног
уређаја и издавања коначног фискалног рачуна, од-
носно рачуна за аванс, односи се и у случају када
Установа Студентски центар ’Београд’ пружа услу-
ге смештаја и исхране стипендистима пројекта на
основу уговора са Министарством просвете, науке
и технолошког развоја. Сходно наведеном уговору,
према коме Установа Студентски центар ’Београд’
доставља рачун са извештајем о пруженим услуга-
ма за стипендисте пројекта најкасније до 5. у месе-
цу за претходни месец, а на основу којег се врши
плаћање од стране Министарства просвете, науке
и технолошког развоја, обвезник фискализације
дужан је да у конкретном случају, по окончању
месечне пружене услуге за смештај и исхрану
стипендистима пројекта, изда коначни фискал-
ни рачун.
Обвезник фискализације и у једном и у дру-
гом случају издаје, преко електронског фискал-
ног уређаја, фискални рачун кориснику услуга
у штампаној форми, при чему може искључиво
уз сагласност корисника услуге фискални рачун
кориснику услуге доставити електронским пу-
тем. На основу достављеног фискалног рачуна,
корисник услуге може извршити проверу издатог
фискалног рачуна.
Када је у питању пријављивање пословног про-
стора, обвезник фискализације је дужан да Поре-
ској управи електронским путем достави податке
о пословним просторима и пословним простори-
јама у којима ће користити електронски фискални
уређај, и то за сваки пословни простор и пословну
просторију одвојено, сагласно члану 9. став 1. За-
кона, како у случају нових обвезника фискализаци-
је, као што је у конкретном случају, обвезник који
врши пружање услуга у оквиру делатности 55.90
(Остали смештај), тако и у случају обвезника фи-
скализације који већ врше пружање комерцијалних
услуга смештаја у хостелима и исхране трећим ли-
цима у ресторанима, као и за делатност обављања
трговине на мало, за које већ постоји обавеза еви-
дентирања промета преко фискалне касе у складу
са Законом о фискалним касама (’Службени гла-
сник РС’ бр. 135/04 и 93/12).” ПС

Електронски часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” представља издање са стручним ауторским текстовима из области рачуно-
водства, пореза, буџетског рачуноводства, зарада, плата и других личних примања и пословних финансија. Наме-
њен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим
агенцијама и сл.
Од рубрика у часопису издвајамо: Рачуноводство, Порези, Буџетски корисници, Зараде, плате и друга прима-
ња, Радни односи, Пословне финансије, Статистика и остале области.
Тренутно се у издању налази преко 1.200 чланака, при чему у току године излази 12 бројева.
Чланци из свих досадашњих бројева доступни су у е-часопису, с тим што им се приступа у оквиру издања Про-
писи.нет, а повезани су са релевантним прописима.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

144 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Мр Жељко Албанезе
Премије осигурања на радном месту
и додатног пензијског и здравственог
осигурања које послодавац плаћа за
запослене и њихов порески третман
Увод
Један од аспеката радног односа јесте и могућ-
ност да запослени добију од послодавца разне ви-
дове осигурања у складу са важећим прописима о
осигурању. Те могућности крећу се од осигурања од
повреде на радном месту до уплате додатног осигу-
рања у добровољне пензијске фондове. Све те вр-
сте осигурања за запослене утврђене су следећим
прописима:
■■ Законом о раду („Сл. гласник РС” бр. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС,
113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење),
■■ Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл.
гласник РС” бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – дру-
ги закон),
■■ Законом о осигурању („Сл. гласник РС” бр.
139/2014 и 44/2021) и
■■ Законом о добровољним пензијским фондови-
ма и пензијским плановима („Сл. гласник РС” бр.
85/2005 и 31/2011).
У овом чланку размотрено је осигурање за-
посленог на радном месту и додатно пензијско
осигурање. Потребно је одмах на почетку навести
једну битну напомену. Наиме, чланом 53. Закона
о безбедности и здрављу на раду прописана је
обавеза послодавца да запослене осигура за слу-
чај повреда на раду, професионалних обољења и
обољења у вези са радом, и то ради обезбеђивања
накнаде штете. Финансијска средства за тај вид
осигурања падају на терет послодавца, а одређују
се у зависности од нивоа ризика од повређивања,
професионалног обољења или обољења у вези са
радом на радном месту и радној околини. Истим
чланом прописано је и да се услови и поступци
осигурања од повреда на раду, професионалних
обољења и обољења у вези са радом запослених
уређују – законом. Како није донет закон којим би
били прописани услови и поступци осигурања по
наведеним основама, у овом тренутка не посто-
ји могућност да послодавци поступе у складу са
ЗАРА ДЕ
одредбама члана 53. Закона о безбедности и здра-
вљу на раду. Међутим, ту правну празнину попу-
њавају посебни – грански колективни уговори. На
пример:
1) Посебан колективни уговор за грађевинарство и
индустрију грађевинског материјала Србије („Сл.
гласник РС” бр. 14/2018, 17/2021), члан 49: „Посло-
давац је дужан да на свој терет колективно осигу-
ра запослене од повреда на раду, професионалног
обољења и обољења у вези са радом, ради обезбе-
ђивања накнаде штете”;
2) Посебан колективни уговор за јавна предузећа
у комуналној делатности на територији Републике
Србије („Сл. гласник РС” бр. 14/2018, 17/2021), члан
48: „Послодавац је дужан да, на свој терет, колек-
тивно осигура запослене за случај смрти, повреде
на раду, професионалне болести, смањења или гу-
битка радне способности”;
3) Посебан колективни уговор за запослене у једи-
ницама локалне самоуправе („Сл. гласник РС” бр.
38/2019), члан 32: „Послодавац је дужан да под јед-
наким условима колективно осигура запослене за
случај смрти, последица незгоде, професионалног
обољења, повреде на раду и губитка радне способ-
ности, ради обезбеђења накнаде штете”;
4) Посебан колективни уговор за здравствене
установе чији је оснивач Република Србија, ауто-
номна покрајина и јединица локалне самоуправе
(„Сл. гласник РС” бр. 96/2019), члан 90: „Послода-
вац је дужан да, на свој терет, колективно осигура
запослене за случај смрти, повреде на раду, про-
фесионалне болести, смањења или губитка радне
способности и да им обезбеди коришћење превен-
тивно рекреативних одмора”.
Сличан текст имају и други грански – посебни
колективни уговори, који су, као што се види, иско-
ристили недореченост, односно немогућност при-
мене члана 53. Закона о безбедности и здрављу на
раду, па су наведеним одредбама, на које је потпис
ставила и држава, осигурали запосленима наведене
видове осигурања као обавезу послодаваца.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 145
 ЗАРА ДЕ
1  Законом утврђени облици осигурања
запослених
1.1  Законске одредбе
Према Закону о раду
Према члану 119. став 5. Закона о раду, послода-
вац запосленима може да уплаћује:
■■ колективно осигурање од последица незгода и
■■ колективно осигурање за случај тежих болести и
хируршких интервенција,
а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне
заштите.
Плаћање наведеног осигурања за послодавце
је факултативно, односно може да се спроведе ако
је прописано општим актом, односно уговором о
раду код послодавца. Може се рећи да зависи од
тока преговора синдиката и послодавца да ли ће у
колективни уговор бити унете и исплате наведених
колективних осигурања, као што је то учињено у
наведеним, али и осталим посебним колективним
уговорима.
Потребно је подсетити и на то да је, у складу са
чланом 119. став 1. тачка 3) Закона о раду, обавеза
послодавца да исплати, у складу са општим актом,
запосленом накнаду штете због повреде на раду или
професионалног обољења. Пошто се ради о обаве-
зној исплати за послодавца, треба имати у виду да
послодавци могу да уговоре и осигурање за случај
професионалног обољења, које, осим заштите за-
послених, обезбеђује и смањење обавезе посло-
давца када се ради о професионалном обољењу
запослених. Професионалне болести су у осигура-
њу дефинисане као одређене болести настале у току
осигурања, проузроковане дужим непосредним
утицајем процеса и услова рада на радним мести-
ма, односно пословима које је осигураник обављао.
Осигурање покрива колективно осигурање запосле-
них за случај следећих професионалних обољења:
■■ дијагнозу професионалног обољења и
■■ телесно и/или органско оштећење услед профе-
сионалног обољења.
Према томе, ако послодавци већ имају обавезу
накнаде штете запосленима по наведеним основа-
ма, могу да размотре могућност да уговоре и осигу-
рања које ће „покрити” наведене случајеве.
Према Закону о безбедности и здрављу на
раду – посебним колективним уговорима
Као што је већ наведено, члан 53. Закона о бе-
збедности и здрављу на раду обавезује послодавце
146 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
да запослене осигурају од повреда на раду, про-
фесионалних обољења и обољења у вези са радом
ради обезбеђивања накнаде штете. Финансијска
средства за та осигурања падају на терет послодав-
ца, а одређују се у зависности од нивоа ризика од
повређивања, професионалног обољења или обо-
љења у вези са радом на радном месту и у радној
околини. Дате законске одредбе спроводе се кроз
посебне колективне уговоре и опште акте посло-
даваца.
Може се приметити да се одредбе поменутог
закона и посебних колективних уговора односе на
идентичне случајеве које помиње и Закон о раду
– повреде на раду, као и на тежа – професионална
обољења, с тим што:
■■ Закон о раду обавезује послодавце да по тим
основама накнаде штету запосленом, а
■■ Закон о безбедности и здрављу на раду и по-
себни колективни уговори прецизирају обавезу
послодавца да по датим основама изврши и кон-
кретно осигурање запослених у осигуравајућим
друштвима.
Другим речима, применом наведених пропи-
са послодавац је обавезан да уговори осигура-
ње за повреде на раду, професионална обољења
и обољења у вези са радом ради обезбеђивања
накнаде штете, при чему ће висина тог осигура-
ња зависити од нивоа ризика од повређивања,
професионалног обољења или обољења у вези
са радом на радном месту и у радној околини.
Сходно уговору који закључи са осигуравачем
послодавац ће да плаћа премије осигурања, док
ће штету исплаћивати осигуравајуће друштво.
Пошто се по поменутим случајевима осигура-
ња успоставља однос послодавца и осигуравајућег
друштва, послодавци ће свакако морати добро да
проуче услове исплате штете, при чему треба да
имају у виду да се професионалним обољењем сма-
тра болест која је дијагностикована од стране Ин-
ститута за медицину рада и радиолошку заштиту
Србије „Др Драгомир Карајовић”, Завода за здрав-
ствену заштиту радника Нови Сад и Института
за заштиту здравља Ниш у току трајања уговора о
осигурању, а проузрокована је дужим непосредним
утицајем процеса и услова рада на радним мести-
ма, односно пословима које је запослени – осигу-
рани обављао. Осигурани случај успостављања
дијагнозе професионалног обољења представља
постављена дијагноза професионалног обољења,

која је први пут настала у току уговореног периода
осигурања, чија дефиниција одговара дефиницији
професионалних обољења наведеној у „Листи про-
фесионалних обољења”, која је саставни део Услова
колективног осигурања запослених за случај про-
фесионалних обољења друштава за осигурање.
Одредбе Закона о осигурању
Одредбом члана 8. тачка 1) подтачка (2) Зако-
на о осигурању прописано је да је врста животног
осигурања – осигурање живота за случај смрти.
Одредбама члана 9. тачка 1) Закона о осигурању
прописано је да је врста неживотног осигурања
– осигурање од последица незгоде, укључујући и
осигурање од повреда на раду и професионалних
обољења. То разликовање је битно због пореског
третмана наведених врста осигурања које посло-
давац плаћа за запослене.
1.2  Порески третман премија осигурања за
осигурање од последица незгоде и за случај
тежe болести, које послодавац плаћа за
запослене
Порески третман уплата које послодавац врши
на име осигурања запослених на раду регулисан је
помоћу више одредаба Закона о порезу на доходак
грађана („Сл. гласник РС” бр. 24/2001… и 118/2021
– даље: Закон о порезу). Наиме, будући да постоје
разне врсте обавезних и необавезујућих осигурања
које послодавци могу да плаћају за своје запослене,
одредбама Закона о порезу прави се разлика између
исплата за осигурање запослених које представљају
чињења и корист за њих и оних које представљају
неопходност рада на радном месту и законску оба-
везу. Конкретно:
1) одредбом члана 14. Закона о порезу прописа-
но је да се зарадом у смислу тог закона сматрају и
примања у облику бонова, хартија од вредности,
осим акција стечених у поступку својинске транс-
формације, новчаних потврда, робе, као и прима-
ња остварена чињењем или пружањем погодности,
опраштањем дуга, као и покривањем расхода об-
везника новчаном надокнадом или непосредним
плаћањем;
2) према члану 14б став 2. Закона о порезу зара-
дом се не сматра премија коју послодавац плаћа за
све запослене по питању неживотног колектив-
ног осигурања од последица незгоде, укључујући
осигурање од повреда на раду и професионалних
обољења, као и колективног осигурања за случај
тежих болести и хируршких интервенција.
ЗАРА ДЕ
Према томе, у складу са чланом 14б Закона о
порезу, послодавац који плаћа премију колектив-
ног осигурања од последица незгоде, укључујући
осигурање од повреда на раду и професионалних
обољења, као и колективног осигурања за случај
тежих болести и хируршких интервенција за све
запослене – на износ премије не обрачунава и не
плаћа порез на доходак грађана. Укупан износ
уговорене премије је неопорезив (законом није
прописан неопорезиви износ изнад ког треба
обрачунати и платити порез на доходак грађана).
Имајући у виду наведено:
1) премије за колективно осигурање од последица
незгода и колективно осигурање за случај тежих
болести и хируршких интервенција, које послода-
вац плаћа сагласно одредби члана 119. став 5. За-
кона о раду, и
2) премије за осигурање запослених од повреда на
раду, професионалних обољења и обољења у вези
са радом ради обезбеђивања накнаде штете, које
послодавци обавезно уплаћују применом члана 53.
Закона о безбедности и здрављу на раду, односно
посебних колективних уговора и општих аката који
на такво осигурање обавезују послодавце,
немају карактер зараде. То је и логично решење
будући да се не ради о исплатама у корист запосле-
них нити погодностима за њих. Поменуте премије
везане су за осигурање њиховог живота и здравља
на радном месту, дакле на пословима које обављају
у складу са обавезама из уговора о раду. Зато пре-
мије за осигурање од последица повреда и про-
фесионалних болести, које послодавци обавезно
уплаћују, немају карактер зараде, већ су у функцији
спровођења квалитетне додатне социјалне заштите
запослених. Питање је онда премије којег осигура-
ња имају карактер зараде.
Подсећамо на то да је, сходно Закону о оси-
гурању:
■  врста животног осигурања – осигурање живо-
та за случај смрти, и
■  врста неживотног осигурања – осигурање од
повреда на раду и професионалних обољења за-
послених.
Имајући у виду дате одредбе Закона о осигу-
рању, као и претходне одредбе Закона о порезу,
премија коју послодавац плаћа за све запослене
(колективно осигурање запослених) по основу жи-
вотног осигурања за случај смрти запосленог услед
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 147
 ЗАРА ДЕ
болести, која се, сагласно Закону о осигурању, не
сврстава у осигурање од последица незгоде, има
порески карактер зараде. Наиме, премија за колек-
тивно животно осигурање запослених није пред-
мет пореског ослобођења из члана 14б став 2. тачка
1) Закона о порезу (које се односи само на колек-
тивно осигурање од последица незгоде, укључујући
и осигурање од повреда на раду и професионалних
обољења, као и на колективно осигурање за случај
тежих болести и хируршких интервенција).
Према томе, ако послодавац запосленом
плаћа животно осигурање за случај смрти за-
посленог услед болести, запослени по том осно-
ву остварује примање по основу чињења или
покрића трошкова, које се у смислу члана 14.
Закона о порезу сматра зарадом, на које се пла-
ћају порез и доприноси на зараде и оно улази у
пензијски основ. Месечна премија тог животног
осигурања третира се као „нето” зарада, коју због
потребе обрачуна пореза и доприноса треба пре-
рачунати у бруто износ, а затим је додати на пре-
остали део зараде запосленог ради јединственог
обрачуна пореских обавеза. На тај начин зараду
по основу премије животног осигурања посло-
давац треба да „веже” за редовни обрачун зарада
за конкретан месец, јер примања по том основу
заједно са другим примањима која се сматрају
зарадом чине укупну месечну зараду запосленог.
Обрачун редовне зараде увећане за премију оси-
гурања:
Ред.
Опис
бр.
1. Нето зарада запосленог
2. Бруто зарада ((нето - 1.930,00) : 0,701)
3. Месечна премија по основу животног
осигурања за случај смрти запосленог услед
болести, коју плаћа послодавац за запосленог
4. Нето примање по основу премије животног
осигурања
5. Бруто примање по основу премије осигурања
(ред. бр. 4 : 0,701)
6. Укупна бруто зарада запосленог
(ред. бр. 2 + ред. бр. 5)
7. Умањење пореске основице
8. Основица за обрачун пореза
(ред. бр. 6 - ред. бр. 7)
9. Порез (10% x ред. бр. 8)
10. Доприноси на терет запосленог
(19,90% x ред. бр. 6)
11. Доприноси на терет послодавца
(16,15% x ред. бр. 6)
12. Остварена нето зарада (ред. бр. 6 - ред. бр. 9 -
ред. бр. 10 - ред. бр. 4) = ред. бр. 1
148 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
У приказаном примеру износ премије плаћа
послодавац, па се цео износ премије од 5.000 ди-
нара исказује као нето зарада запосленог, која се
после превођења у бруто износ додаје на редовну
зараду тог запосленог ради јединственог обрачу-
на пореских обавеза. Међутим, осим наведеног, и
у следећим случајевима премије осигурања које
послодавац плаћа за запослене имају карактер
зараде:
1) Премија у вези са колективним осигурањем од
последица незгоде, укључујући осигурање од по-
вреда на раду и професионалних обољења, као и
колективним осигурањем за случај тежих болести
и хируршких интервенција, коју послодавац плаћа
само за одређене категорије запослених (не за све
запослене код послодавца) – има порески третман
зараде сагласно одредбама чл. 13. и 14. Закона.
2) У случају плаћања премије животног осигурања
од стране послодавца запосленима, иста не пред-
ставља премију коју послодавац плаћа за све сво-
је запослене у погледу колективног осигурања од
последица незгоде, укључујући осигурање од по-
вреда на раду и професионалних обољења, као и
колективног осигурања за случај тежих болести и
хируршких интервенција. Тако плаћање премије
животног осигурања у предметном случају пред-
ставља примање запосленог по основу чињења или
пружања погодности (у смислу члана 14. Закона) и
подлеже опорезивању порезом на доходак грађана
на зараду и плаћању доприноса за обавезно соци-
јално осигурање.
Према томе, да се наведено плаћање не би сма-
трало зарадом, потребно је да премију колективног
Износ осигурања запослених од последица несрећног слу-
72.030,00 чаја послодавац уговара и плаћа за све запослене,
100.000,00 путем директне уплате на рачун осигуравајућег
друштва, чак и да је у конкретном случају реч само
5.000,00 о осигурању од последица незгоде, укључујући
осигурање од повреда на раду и професионалних
5.000,00
обољења, као и колективном осигурању за случај
7.132,67 тежих болести и хируршких интервенција. Дакле,
увек када послодавац неку од наведених премија
107.132,67 плаћа само за одређене категорије запослених (не
19.300,00
за све запослене код послодавца), такво плаћање
87.832,67 сматра се зарадом у смислу Закона о порезу, одно-
8.783,27 сно имало би порески третман зараде.
21.319,40
17.301,93
72.030,00

2  Уплата и порески третман премије
у добровољни пензијски фонд и
добровољног здравственог осигурања
2.1  Законске одредбе
Закон о добровољним пензијским фондови-
ма и пензијским плановима („Сл. гласник РС”
бр. 85/2005 и 31/2011 – даље: Закон) регулише по-
словање добровољних пензијских фондова у Репу-
блици Србији. Тачније, тим законом омогућено је
добровољно пензијско осигурање организовањем
добровољних пензијских фондова и пензијских
планова. У смислу Закона, добровољни пензијски
фонд представља институцију колективног инве-
стирања у оквиру које се прикупља и улаже пензиј-
ски допринос у различите врсте имовине са циљем
остварења прихода и смањења ризика улагања.
Добровољни пензијски фондови омогућавају поје-
динцима да сами или уз помоћ послодаваца штеде
и остваре право на допунску, приватну пензију.
Добровољни пензијски фонд организује се ради
прикупљања новчаних средстава уплатом пензиј-
ског доприноса од стране обвезника уплате и ула-
гања тих средстава са циљем повећања вредности
имовине фонда („пензијски допринос” су новчана
средства која у добровољни пензијски фонд упла-
ћује обвезник уплате).
Што се тиче чланства у добровољне пензијске
фондове, домаће и страно физичко лице може да
буде члан једног или више добровољних пензијских
фондова у Србији. Приликом приступања фонду
лице потписује изјаву којом потврђује да у потпу-
ности разуме документа фонда и накнаде које се
наплаћују. Уколико члан добровољног пензијског
фонда престане да уплаћује доприносе, и даље оста-
је члан фонда. Члан добровољног пензијског фонда
постаје се закључењем уговора о чланству, којим се
друштво за управљање обавезује да, за рачун чла-
на добровољног пензијског фонда, улаже новчана
средства, прикупљена по основу пензијског допри-
носа, у добровољни пензијски фонд, као и да омогу-
ћи повлачење акумулираних средстава, док се члан
добровољног пензијског фонда обавезује да плаћа
пензијски допринос и накнаде друштву за управља-
ње, а сноси и друге трошкове. Сагласно члану 41. За-
кона, пензијски допринос – премију у добровољни
пензијски фонд може да уплаћује:
1) физичко лице или друго физичко, односно прав-
но лице за рачун физичког лица;
2) послодавац у своје име и за рачун запосленог,
у складу са пензијским планом (на пример, када
ЗАРА ДЕ
привредно друштво уплаћује из својих средстава
за рачун запослених допринос);
3) послодавац у име и за рачун запосленог, у складу
са уговором о чланству између члана добровољног
пензијског фонда и друштва за управљање тим
фондом (на пример, када запослени достави уго-
вор о осигурању послодавцу да из његове зараде
врши уплату).
Добровољно здравствено осигурање уређено је
одредбама члана 12. Закона о осигурању, којим се
добровољно здравствено осигурање дефинише као
осигурање којим на основу уговора могу да се обе-
збеде права из здравственог осигурања у складу са
посебним законом. Добровољно здравствено оси-
гурање, као врста неживотног осигурања, покрива:
уговорену новчану накнаду за случај болести, нак-
наду уговорених трошкова лечења и комбинацију
наведених исплата.
Добровољно здравствено осигурање могу да
организују и спроводе правна лица која обављају
делатност осигурања (друштво за осигурање), као
и Републички фонд за здравствено осигурање, у
складу са Законом о здравственом осигурању („Сл.
гласник РС” бр. 25/19) и Законом о осигурању.
У складу са чланом 174. став 1. Закона о здрав-
ственом осигурању, врсте добровољног здравстве-
ног осигурања су:
1) допунско здравствено осигурање – осигурање
којим се покривају трошкови здравствене заштите
који настају када осигурано лице допуњује права из
обавезног здравственог осигурања у погледу садр-
жаја, обима и стандарда;
2) додатно здравствено осигурање – осигурање ко-
јим се покрива учешће у трошковима здравствене
заштите, односно покривају трошкови здравстве-
них услуга, лекова, медицинских средстава, од-
носно новчаних накнада који нису обухваћени
правима из обавезног здравственог осигурања;
3) приватно здравствено осигурање – осигурање
лица која нису обухваћена обавезним здравстве-
ним осигурањем за покривање трошкова за врсту,
садржај, обим и стандард права која се уговарају са
осигуравачем.
Друштво за осигурање може да организује и
спроводи све врсте добровољног здравственог оси-
гурања, као и комбинацију тих врста добровољног
здравственог осигурања. Републички фонд може да
организује и спроводи допунско и додатно добро-
вољно здравствено осигурање, као и комбинацију
допунског и додатног добровољног здравственог
осигурања. Под добровољним здравственим оси-
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 149
 ЗАРА ДЕ
гурањем сматра се и врста добровољног здравстве-
ног осигурања које се уговара за случај коришћења
здравствене заштите осигураника добровољног
здравственог осигурања за време боравка у ино-
странству, ако се то осигурање пружа као једина
услуга у складу са законом (путно осигурање).
Практично постоје случајеви да пензијски
допринос у добровољни пензијски фонд (даље:
Фонд), односно добровољно здравствено осигу-
рање могу да уплаћују:
1) сами запослени из својих средстава, односно
одбитком од своје зараде, или
2) послодавац у име и за рачун запосленог.
Потребно је напоменути да уплата наведених
премија није обавеза послодавца нити он мора да
пристане на то да их од зараде запосленог одбија,
али је свакако за запослене добро уколико успеју да
се договоре са послодавцем за ту додатну уплату.
Осим тога, треба имати у виду и одредбу члана 119.
став 5. Закона о раду, према којој послодавац може
да уплаћује запосленима премију за добровољно
додатно пензијско осигурање, али је исто тако ва-
жна и одредба члана 105. став 3. тог закона, из које
произлази да се плаћена премија за додатно до-
бровољно пензијско осигурање не сматра зарадом.
Из наведених одредаба произлази да се на премију
добровољног додатног осигурања не плаћају ни
порез ни доприноси за социјално осигурање, ако
другим законом није другачије уређено. Међутим,
порески третман премије добровољног пензијског
осигурања, као и добровољног здравственог оси-
гурања, уређен је на другачији начин Законом о
порезу и Законом о доприносима за обавезно со-
цијално осигурање („Сл. гласник РС” бр. 84/2004…
и 118/2021 – даље: Закон о доприносима).
Конкретно:
1) према члану 14б став 2. тачка 2) и члану 21а
став 2. тачка 2) Закона о порезу, зарадом се не
сматра премија добровољног здравственог оси-
гурања, односно пензијски допринос у Фонд,
које послодавац плаћа за запослене – осигура-
нике, односно за запослене – чланове Фонда до
износа који је ослобођен од плаћања доприноса
сагласно закону којим се уређује обавезно соци-
јално осигурање, при чему се порез не плаћа на
премију добровољног здравственог осигурања,
односно за пензијски допринос у Фонд који по-
слодавац обуставља и плаћа из зараде запосле-
150 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ног – до износа од 6.541,00 динар месечно (од 1.
фебруара 2022. године);
2) према члану 13. став 3. Закона о доприносима,
не плаћају се доприноси на премију добровољ-
ног здравственог осигурања, односно на пен-
зијски допринос у Фонд, које послодавац плаћа
на терет сопствених средстава за запослене – до
износа од 6.541,00 динар месечно (од 1. фебруара
2022. године).
Наведене пореске олакшице на премије у добро-
вољне пензијске фондове уведене су да би се сти-
мулисала улагања средстава у тај вид пензијског
осигурања, односно да би се стимулисали посло-
давци да својим запосленима уплаћују допринос у
добровољни пензијски фонд.
2.2  Начин уплате и порески третман
уплата добровољног здравственог
осигурања, односно уплата у добровољне
пензијске фондове од стране запослених и
послодаваца
Како је у претходном делу текста истакнуто,
порески третман добровољног здравственог осигу-
рања, односно доприноса у добровољни пензијски
фонд зависи од тога ко плаћа осигурање – посло-
давац или сам запослени. Наиме, ослобођења за
плаћање пореза и доприноса разликују се у зави-
сности од тога ко плаћа осигурање – да ли посло-
давац из својих средстава плаћа за запосленог или
се запослени сам осигурао, а послодавац у његово
име само врши обуставу премије из његове зараде.
Зато ће у наставку бити размотрена методологија
два могућа случаја уплате премија добровољног
здравственог осигурања, односно уплата у добро-
вољни пензијски фонд:
1) када добровољно осигурање послодавац обуста-
вља и плаћа из зараде запосленог (што значи да га у
ствари плаћа сам запослени) и
2) када добровољно осигурање послодавац плаћа
из својих средстава за запослене.
2.2.1  Добровољно додатно осигурање које
запослени плаћа из своје зараде
Запослени могу да одлуче да добровољно здрав-
ствено осигурање, односно додатно пензијско оси-
гурање сами плаћају, при чему је погодно решење да
уговорену премију осигурања послодавац уплаћује
из зараде запосленог. У том случају премију уговара
сам запослени, а затим се обраћа свом послодавцу
како би му износ премије обустављао од зараде,
 ЗАРА ДЕ
што значи да сам запослени плаћа ту премију на Пореске обавезе по основу премије за добро-
терет своје зараде. Довољно је да запослени подне- вољно здравствено осигурање када је запослени
се послодавцу документацију изабраног фонда, од- сам уговорио и плаћа премију приказане су у сле-
носно осигуравача о износу премије, са подацима о дећој шеми:
начину уплате доприноса односно премије.
Запослени је сам уговорио добровољно здравствено осигурање
Према члану 21а Закона о порезу не плаћа се
Доприноси за обавезно
порез на зараде на: Порез на зараде
социјално осигурање
1) премију за добровољно здравствено осигурање На износ до
не плаћа се плаћају се
коју послодавац обуставља и плаћа из зараде за- 6.541,00
посленог – осигураника укљученог у добровољно На износ преко
плаћа се плаћају се
здравствено осигурање у земљи, у складу са зако- 6.541,00

нима који уређују добровољно здравствено осигу-

рање и актима донетим за спровођење закона;
2) пензијски допринос у добровољни пензијски
фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде
запосленог – члана добровољног пензијског фонда,
по закону који уређује добровољне пензијске фон-
дове и пензијске планове,
које послодавац обуставља и плаћа из зараде за-
посленог највише до 6.541,00 динар месечно.
Дакле, у датом случају запослени се ослоба-
ђа само плаћања пореза из зараде до износа од
6.541,00 динара, али се не умањује основица за
плаћање доприноса. Доприноси се обрачунавају
и плаћају на цео износ зараде јер је у члану 13.
ст. 3. Закона о доприносима прописано да је од
плаћања доприноса ослобођен само послодавац
када премију добровољног осигурања, односно
допринос у добровољни пензијски фонд плаћа
из својих средстава за рачун запосленог.
Према томе, ако сам са изабраним Фондом, од-
носно осигуравачем уговори плаћање премије за
додатно осигурање, запослени може да:
1) уплаћује сам месечне премије, при чему нема ни-
каквих пореских олакшица у погледу своје зараде;
2) овласти послодавца да у његово име уплаћује ту
премију из своје зараде, при чему је ослобођен по-
реза на зараде на износ до 6.541,00 динар.
Пореске обавезе по основу премије у добровољ-
ни пензијски фонд када је запослени сам уговорио
и плаћа премију илустроване су следећом шемом:
Запослени је сам уговорио додатни пензијски допринос
Доприноси за обавезно
Порез на зараде
социјално осигурање
На износ до
не плаћа се плаћају се
6.541,00
На износ преко
плаћа се плаћају се
6.541,00
Уколико запослени уговори и добровољно
здравствено осигурање и додатни пензијски до-
принос, пореске обавезе по основу обе премије
могу се приказати на следећи начин:
Запослени је сам уговорио добровољно здравствено осигурање и
додатни пензијски допринос
Доприноси за обавезно
Порез на зараде
социјално осигурање
На збирни износ
не плаћа се плаћају се
до 6.541,00
На збирни износ
плаћа се плаћају се
преко 6.541,00
Напомена у вези са попуњавањем обрасца
ППП-ПО уз уплату премије осигурања
Када послодавац уз исплату зараде изврши и
уплату премије осигурања, дужан је да у обрасцу
ППП-ПО, уз све податке у вези са зарадом, попу-
ни и МФП 6. Наиме, МФП поље на ознаци 3.17 у
том обрасцу представља тзв. мултифункционално
поље, у које се уносе подаци који за одређену врсту
прихода омогућавају проверу обрачуна обавезе, а
без којих се због врсте прихода или врсте примао-
ца обрачун не може једнозначно одредити општим
правилима. У поље 3.17. МФП 6 уписује се укупан
износ плаћеног доприноса у добровољни пензиј-
ски фонд, односно добровољног здравственог
осигурања.
На пример, примаоцу прихода – запосленом по-
слодавац је, уз коначну исплату зараде од 100.000,00
динара, уплатио и 5.000,00 динара у добровољни
пензијски фонд из зараде запосленог. У образац
ППП-ПД уносе се следећи подаци:
WWW.PROPISI.NET

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 151

 ЗАРА ДЕ

3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.17 МФП 6
1 01 101 00 0 30 176 176 100.000 75.700 7.570 100.000 14.000 5.150 750 5.000

У МФП 6 уписује се износ од 5.000,00 динара,
који представља износ плаћеног доприноса у до-
бровољни пензијски фонд из зараде запосленог.
У поље 3.9 „Бруто приход” уписује се износ бру-
то зараде.
У поље 3.10 „Основица за порез” уписује се из-
нос бруто зараде умањен за неопорезиви износ од
19.300,00 динара и неопорезиви износ уплаћен у
добровољни пензијски фонд (100.000,00 - 19.300,00
- 5.000,00 = 75.700,00), јер се пореска основица, по-
ред прописаног пореског ослобођења, умањује и за
податак у МФП 6.
У наставку следе примери обрачуна упла-
та додатног пензијског доприноса. Потпуно су
идентични обрачун, књижење и попуњавање
ППП-ПД и у случају када је, уместо добровољ-
ног ПИО, уговорено добровољно здравствено
осигурање, тако да се сва објашњења из датих
примера односе и на тај случај.
Пример: Запослени је уговорио додатни
пензијски допринос до неопорезивог износа
У наредној табели представљен је пример обра-
чуна пореза и доприноса за два запослена у случа-
ју када износ премије у Фонд плаћа запослени (не
обуставља му се из зараде) и у случају када посло-
давац у име и за рачун запосленог месечни износ
осигурања обуставља и плаћа из зараде запосленог
(по принципу административне забране). Дакле, у
том случају запослени не плаћа само порез на износ
додатног добровољног осигурања највише до 6.541
динара. Оба запослена из примера имају исту бруто
зараду (80.000 динара), док премија добровољног
ПИО месечно износи 5.000 динара.

Запослени који сам Запослени којем добровољно

Ред.
ОПИС добровољно плаћа ПИО из зараде обуставља и
бр.
ПИО плаћа послодавац
1. Бруто зарада запосленог 80.000 80.000
2 Пореско ослобођење на зараде 19.300 19.300
3. Месечни износ премије добровољног ПИО који плаћа запослени из зараде – 5.000
4. Неопорезиви износ премије добровољног ПИО према члану 21а Закона о порезу – 6.541
5. Пореска основица (ред. бр. 1 - ред. бр. 2 - ред. бр. 3) 60.700 55.700
6. Порез (ред. бр. 5 x 10%) 6.070 5.570
7. Доприноси из зараде (ред. бр. 1 x 19,9%) 15.920 15.920
Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 14%) 11.200 11.200
Допринос за здравство (ред. бр. 1 x 5,15%) 4.120 4.120
Допринос за незапосленост (ред. бр. 1 x 0,75%) 600 600
8. Нето зарада (ред. бр. 1 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7) 58.010 58.510
9. Обустава износа за премију добровољног ПИО – 5.000
10. Зарада за исплату (ред. бр. 8 - ред. бр. 9) 50.010 53.510
11. Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 1 x 16,15%) 12.920 12.920
Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 11%) 8.800 8.800
Допринос за здравство (ред. бр. 1 x 5,15%) 4.120 4.120

Као што се види, када премију обуставља посло-
давац, а плаћа је запослени, основицу за обрачун
доприноса чини остварена зарада по уговору о
раду, а основицу за обрачун пореза на зараду чини
остварена зарада по уговору о раду умањена за
прописано умањење пореске основице (19.300,00
динара) и за премију осигурања (нето) која се обу-
ставља од зараде. Зато, када премију добровољног
осигурања плаћа сам запослени, рационалније је да
износ месечног добровољног осигурања из зараде
запосленог обуставља и плаћа послодавац. У том
случају порез из зараде запосленог који се не плаћа
на неопорезиви износ премије добровољног ПИО
(неопорезиво 6.541 дин.) остаје запосленом, што се
види из претходне табеле (на редном броју 8 – нето
зарада за запосленог који сам плаћа премију добро-
вољног ПИО износи 58.010 динара, а за запосленог
који преко послодавца из своје зараде плаћа преми-
ју добровољног ПИО из зараде нето зарада износи
58.510 динара), односно нето зарада већа је за 500

152 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 ЗАРА ДЕ
динара, колико износи порез на неопорезиви износ Попуњавање пореске пријаве за осигураника
премије добровољног ПИО од 5.000 динара (5.000 којем пензијски допринос из зараде обуставља и
дин x 10% = 500 дин.). плаћа послодавац:

3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.17 МФП 6
1 01 101 00 0 30 176 176 80.000 55.700 5.570 80.000 20.000 8.240 600 5.000

Књижење:
Ред. бр. Конто Опис Дуг. Потр.
520 Трошкови зарада и накнада зарада (бруто) 80.000,00
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 58.510,00
451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 5.570,00
452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 15.920,00
1.
521 Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 5.000,00
469 Остале обавезе 5.000,00
- за обрачун зараде
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 53.510,00
451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 5.570,00
2. 452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 15.920,00
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
241 Текући (пословни) рачун 87.920,00
- за исплату зараде запосленом
469 Остале обавезе 5.000,00
2а
241 Текући (пословни) рачун 5.000,00
- за плаћање премије осигурања

Пример: Запослени је уговорио додатни

Премија коју је уговорио запослени исказује се
преко рачуна 469 у нето износу (450/469), а при-
ликом исплате зараде износ са рачуна 469 затвара
се преко текућег рачуна, када је послодавац пренео
средства Фонду.
У другом случају, када је запослени сам угово-
рио добровољно додатно осигурање, које је више
од неопорезивог износа, нпр. у износу од по
8.000,00 динара, приликом обрачуна зараде запо-
сленом послодавац би умањио основицу зараде за
опорезивање само за законом прописани неопоре-
зиви износ од 6.541,00 динар, док би из нето зараде
запосленог обуставио износ од 8.000,00 динара и
уплатио добровољном пензијском фонду уговоре-
ни износ премије, што би у датом примеру износи-
ло 8.000,00 динара за добровољно ПИО. У пореској
пријави ППП ПД исказује се умањење основице за
порез из зараде запосленог, поред неопорезивог из-
носа прописаног за зараду запосленог од 19.300,00
динара, као и неопорезиви износ по основу пре-
мије добровољног осигурања у износу од 6.541,00
динар по основу обрачунате премије.
пензијски допринос преко неопорезивог
износа
Запослени је сâм уговорио додатни пензијски
допринос у износу од 9.000 динара (што је више
од 6.541 дин.) и о томе је обавестио послодавца, па
се премија додатног осигурања обуставља из нето
зараде запосленог. Послодавац запосленом на име
додатног осигурања обуставља од зараде износ
нето премије од 9.000 динара. Остварена зарада
запосленог према уговору о раду износи 80.000 ди-
нара (бруто).
У датом случају на износ премије до 6.541 ди-
нар не плаћа се порез на зараде, али се плаћају до-
приноси као на зараду. На износ преко 6.541 динар
(односно 2.459 динара) плаћају се и порез на зараде
и доприноси као на зараде. Како у том случају до-
датни пензијски допринос пада на терет запосле-
ног, наведени износ већ садржи уговорена зарада и
не треба га посебно укључивати у зараду, односно
вршити прерачун са нето на бруто износ премије
осигурања.

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 153

 ЗАРА ДЕ
Запослени којем добровољно ПИО из
Ред. бр. ОПИС
зараде обуставља и плаћа послодавац
1. Бруто зарада запосленог 80.000
2 Пореско ослобођење на зараде 19.300
3. Месечни износ премије добровољног ПИО који плаћа запослени из зараде 9.000
4. Неопорезиви износ премије добровољног ПИО према члану 21а Закона о порезу 6.541
5. Пореска основица (ред. бр. 1 - ред. бр. 2 - ред. бр. 4) 54.159
6. Порез (ред. бр. 5 x 10%) 5.416
7. Доприноси из зараде (ред. бр. 1 x 19,9%) 15.920
Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 14%) 11.200
Допринос за здравство (ред. бр. 1 x 5,15%) 4.120
Допринос за незапосленост (ред. бр. 1 x 0,75%) 600
8. Нето зарада (ред. бр. 1 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7) 58.664
9. Обустава износа за премију добровољног ПИО 9.000
10. Зарада за исплату (ред. бр. 8 - ред. бр. 9) 49.664
11. Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 1 x 16,15%) 12.920
Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 11%) 8.800
Допринос за здравство (ред. бр. 1 x 5,15%) 4.120

Попуњавање пореске пријаве:

3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.17 МФП 6
1 01 101 00 0 30 176 176 80.000 54.159 5.416 80.000 20.000 8.240 600 6.541

Књижење:
Ред. бр. Конто Опис Дуг. Потр.
520 Трошкови зарада и накнада зарада (бруто) 80.000,00
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 58.664,10
451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 5.415,90
452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 15.920,00
1.
521 Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 9.000,00
469 Остале обавезе 9.000,00
- за обрачун зараде
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 49.664,10
451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 5.415,90
2. 452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 15.920,00
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 12.920,00
241 Текући (пословни) рачун 83.920,00
- за исплату зараде запосленом
469 Остале обавезе 9.000,00
2а
241 Текући (пословни) рачун 9.000,00
- за плаћање премије осигурања

Премија коју је уговорио запослени исказује се
преко рачуна 469 у нето износу (450/469), док се
приликом исплате зараде износ са рачуна 469 за-
твара преко текућег рачуна када је послодавац пре-
нео средства Фонду.
2.2.2  Добровољно додатно здравствено и
пензијско осигурање које послодавац плаћа у
своје име а за рачун запослених
Према члану 14б став 2. тачка 2) Закона о порезу
и члану 13. став 3. Закона о доприносима, зарадом
се не сматра премија добровољног здравственог
осигурања, односно пензијски допринос у добро-
вољни пензијски фонд које послодавац на терет
сопствених средстава плаћа за запослене до износа
који је ослобођен од плаћања пореза и доприноса,
односно до 6.541,00 динар (од 1. фебруара 2022. го-
дине).
Према томе, на износ уплаћене премије оси-
гурања, коју послодавац из својих средстава
плаћа за запослене до износа од 6.541,00 динар
месечно, не обрачунавају се никакве пореске
обавезе јер тај износ нема карактер зараде.

154 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Пошто наведена уплата нема карактер зараде,
послодавац износ уговорене премије уплаћује пре-
ма списку запослених – осигураника, у складу са
уговором о пензијском плану који је закључио са
конкретним фондом, односно према достављеним
полисама осигурања за добровољно здравствено
осигурање, при чему Пореској управи не доставља
никакве обрасце приликом те исплате (Пореској
управи не подноси се образац ППП ПД).
Јасно је да уплата премије добровољног додат-
ног осигурања коју послодавац врши за своје запо-
слене представља додатни трошак за послодавца.
Она се укључује у пословне расходе послодавца и
у оквиру њих се исказује у билансу успеха. Тако-
ђе, према Мишљењу Министарства финансија бр.
430-07-156/2011-04 од 4. 2. 2011. године, издатке
које обвезник – послодавац има по основу уплате
премије за добровољно додатно пензијско осигура-
ње у добровољни пензијски фонд за своје запосле-
не, који су реализовани у складу са општим актом
послодавца и евидентирани у његовим пословним
књигама у складу са прописима о рачуноводству
(на одговарајућем рачуну класе 5: Расходи), при-
знају се на терет расхода при утврђивању опоре-
зиве добити. То је уједно модел уплате за додатно
пензијско-инвалидско осигурање који може да се
препоручи послодавцима ако желе да ту врсту бе-
нефита омогуће својим запосленима.
Према Закону о порезу на добит правних лица
(даље: ЗПДПЛ), премије за добровољно додатно
пензијско осигурање, односно добровољно здрав-
ствено осигурање (независно од тога да ли се ради
о исплатама извршеним до висине неопорезивог
износа или преко неопорезивог износа) признају се
као расход у пореском билансу у пореском периоду
у ком су исплаћене, у складу са чланом 9. став 2.
ЗПДПЛ.
У пракси се често уговара плаћање премије за
добровољно осигурање у целости, тј. одједном за
период од дванаест месеци, па се поставља пита-
ње да ли може да се оствари право на неопорезиви
месечни износ у том случају. Одговор је потврдан,
што је потврдило и Министарство финансија у Ми-
шљењу бр. 011-00-497/2016-04 од 13. 7. 2016. годи-
не: „У случају када послодавац, сагласно уговору о
осигурању, у целости и одједном, за период од два-
наест месеци, плати премију добровољног здрав-
ственог осигурања за запослене, има право да по
том основу користи неопорезиви износ за сваког
запосленог до висине од 5.501 динара на месечном
нивоу (неопорезиви износ од 5.501 динара месечно
ЗАРА ДЕ
– важи од 1. фебруара 2016. године и примењује се
до 31. јануара 2017. године).”
Наведено мишљење, по нашем мишљењу, сход-
но може да се примени и на плаћање премије за
добровољно пензијско осигурање у добровољном
пензијском фонду. Међутим, уколико послодавац
плаћа премију добровољног здравственог оси-
гурања за чланове породице својих запослених,
повољан порески третман уплате доприноса за
добровољно здравствено осигурање односи се
искључиво на осигуранике запослене, а не и на
чланове породице запосленог. Значи, наведена пре-
мија осигурања коју послодавац уплаћује за члано-
ве породице свог запосленог има порески третман
примања тог запосленог на која се обрачунавају
порез и доприноси као на зараду.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 011-
00-440/2015-04 од 12. 7. 2017. године: „Имајући у
виду наведено, право на пореско ослобођење по
основу премије за добровољно здравствено осигу-
рање по основу члана 14б став 2. тачка 2) Закона
може да се оствари по основу премије за добровољ-
но здравствено осигурање коју послодавац плаћа
само за своје запослене – осигуранике укључене у
добровољно здравствено осигурање у Републици
Србији у складу са Закона о здравственом осигу-
рању и Уредбом. С тим у вези, право на пореско
ослобођење по основу премије за добровољно
здравствено осигурање не може да се оствари за
део премије који се односи на чланове уже породи-
це запосленог (осигураника) обухваћене полисом
осигурања (који имају статус осигураника, односно
осигураног лица у складу са наведеним одредбама
Уредбе и Закона о здравственом осигурању) и та-
кво давање има третман зараде на коју се обрачу-
навају порези и доприноси.”
С обзиром на то да је чланом 14б став 2. тачка
2) Закона о порезу прописано да се премија добро-
вољног здравственог осигурања, односно пензиј-
ски допринос у добровољни пензијски фонд, које
послодавац плаћа за запослене – осигуранике,
односно чланове добровољног пензијског фон-
да, у складу са посебним прописима који уређују
наведене области, до износа који је ослобођен од
плаћања доприноса сагласно закону који уређује
доприносе за обавезно социјално осигурање НЕ
сматра зарадом у смислу чланова 13. и 14. наведе-
ног закона, поставља се питање да ли ту пореску
олакшицу може да користи и предузетник.
Ако предузетник исплаћује личну зараду (која се,
у складу са чланом 13. став 3. Закона о порезу, сматра
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 155
 ЗАРА ДЕ
зарадом), према нашем мишљењу, може да приме- динар. Тада се МФП 6 не попуњава, а у поље 3.9
ни наведене олакшице, а исплата је порески признат „Бруто приход” уписује се збир износа бруто зара-
расход. У случају да предузетник није опредељен за де запосленог и износа уплаћеног у добровољни
исплату личне зараде, него порезе и доприносе утвр- пензијски фонд, односно доборовољно здрав-
ђује према стварном приходу, наведене одредбе не ствено осигурање, умањен за прописани износ
могу да се примене, а евентуална уплата добровољ- ако је већи од прописаног неопорезивог износа
ног здравственог или пензијског осигурања, ако је за добровољно осигурање.
евидентирана преко расхода, није призната у поре-
ском билансу (ако се евидентира преко рачуна 723, У наставку следе примери обрачуна упла-
онда нема ни корекција у пореском билансу). та додатног пензијског доприноса. Потпуно су
Пореске обавезе по основу премије додатног идентични обрачун, књижење и попуњавање
пензијског доприноса у Фонд када је послодавац у ППП-ПД и у случају када је, уместо добровољ-
своје име а за рачун запослених уговорио додатни ног ПИО, уговорено добровољно здравствено
пензијски допринос приказане су у следећој шеми: осигурање, тако да се сва објашњења из датих
Послодавац је уговорио додатни пензијски допринос за рачун примера односе и на тај случај.
запослених
Доприноси за обавезно
Порез на зараде
социјално осигурање Пример: Послодавац је уговорио додатни
На износ до допринос до неопорезивог износа
не плаћа се не плаћају се
6.541,00
На износ преко Послодавац је уговорио за запосленог додатни
плаћа се плаћају се
6.541,00 пензијски допринос у износу од 5.000 динара ме-
сечно, што је мање од износа прописаног пореског
Пореске обавезе по основу премије добровољ- ослобођења. Тај допринос послодавац на свој терет
ног здравственог осигурања када је послодавац у уплаћује за запосленог.
своје име а за рачун запослених уговорио додатно
осигурање приказане су на следећи начин: На такву исплату не обрачунавају се ни порез
Послодавац је уговорио додатно добровољно здравствено осигурање на зараду ни социјални доприноси. Како наведе-
но примање не представља зараду, књижи се на
Доприноси за обавезно
Порез на зараде
социјално осигурање терет рачуна 552 – Трошкови премија осигурања.
На износ до
не плаћа се не плаћају се
6.541,00 Обрачун зараде:
На износ преко
плаћа се плаћају се Ред.
6.541,00 ОПИС Износ
бр.
Уколико је послодавац уговорио и добровољ- 1. Бруто зарада запосленог по основу обављеног
рада и времена проведеног на раду 80.000,00
но здравствено осигурање и додатни пензијски
2. Нето износ премије добровољног ПИО који
допринос, пореске обавезе по основу обе премије за запосленог плаћа послодавац из својих
илустроване су у следећој шеми: средстава 5.000,00
3. Износ премије добровољног ПИО на који се не
Послодавац је уговорио додатно добровољно здравствено осигурање и плаћају порез и доприноси 6.541,00
додатни пензијски допринос за рачун запослених 4. Пореско ослобођење на зараде 19.300,00
Доприноси за обавезно 5. Порез (ред. бр. 1 - ред. бр. 4) × 10% 6.070,00
Порез на зараде
социјално осигурање
6. Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 1 ×
На збирни износ 19,9%) 15.920,00
не плаћа се не плаћају се
до 6.541,00
7. Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 1 ×
На збирни износ 16,15%) 12.920,00
плаћа се плаћају се
преко 6.541,00
9. Нето зарада запосленог за исплату (ред. бр. 1 -
ред. бр. 5 - ред. бр. 6) 58.010,00
Напомена у вези са попуњавањем обрасца
ППП-ПО уз уплату премије Књижење плаћања доприноса:
У случају када послодавац премију плаћа на те- Ред. бр. Конто Опис Дуг. Потр.
рет сопствених средстава за запосленог, не плаћају 552 Трошкови премија осигурања 5.000
1.
се доприноси за обавезно социјално осигурање до 241 Текући (пословни) рачун 5.000
укупног прописаног неопорезивог износа од 6.541 - за уплату додатног доприноса на терет послодавца

156 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Могло се видети да се на износ премије за добро-
вољно додатно пензијско-инвалидско, односно до-
бровољно здравствено осигурање до 6.541,00 динар
месечно не обрачунавају никакве пореске обавезе.
Међутим, ако послодавац запосленима уплаћује
допринос у добровољни пензијски фонд или до-
бровољно здравствено осигурање изнад неопорезо-
ваног износа, који до 31. јануара 2023. године износи
6.541,00 динар, на нето износ те премије, који прела-
зи 6.541,00 динар месечно, обрачунавају се:
■■ порез на зараде – по стопи од 10% и
■■ доприноси за обавезно социјално осигурање –
по збирној стопи од 19,9% (14 + 5,15 + 0,75),
а нето износ премије изнад 6.541 динар преводи
се у бруто путем формуле: Бруто = (Нето : 0,701).
На пример, ако послодавац плаћа за запосленог
премију додатног добровољног осигурања у износу
од 8.000 динара месечно, у том случају:
■■ до 6.541 динар не плаћа порез ни доприносе, а
■   нето износ од 1.459 динара (8.000 - 6.541) пред-
ЗАРА ДЕ
ставља остало примање запосленог са карактером
зараде, које се сабира са редовном бруто зарадом
запосленог, па се на тај збир плаћају укупни порез
и доприноси.
Пример: Послодавац је уговорио додатни
допринос преко неопорезивог износа
Послодавац за запосленог на име додатног
пензијског доприноса уплаћује износ од 8.000,00
динара, што је више од прописаног неопорезивог
износа од 6.541 динар. По уговору о раду зарада
(бруто) запосленог износи 80.000,00 динара.
На износ премије до 6.541,00 динар не обрачуна-
вају се порез и доприноси. Тај део премије књижи
се на терет рачуна 552.
На износ преко неопорезивог износа (то је у
примеру 1.459 динара нето) плаћају се порез на за-
раде и доприноси као на зараде. Тај износ укључује
се у зараду запосленог и обуставља из зараде.
Обрачун:

Ред. бр. ОПИС Износ

1. Бруто зарада запосленог по основу обављеног рада и времена проведеног на раду 80.000,00
2. Нето износ премије добровољног додатног осигурања који за запосленог плаћа послодавац из својих средстава 8.000,00
3. Износ премије добровољног осигурања на који се не плаћају порез и доприноси 6.541,00
4. Износ премије додатног ПИО доприноса на који се плаћају порез и доприноси (ред. бр. 2 - ред. бр. 3) 1.459,00
5. Бруто износ премије изнад неопорезивог износа (1.459 : 0,701) 2.081,31
6. Укупна бруто зарада – увећана за износ премије на коју се плаћају пореске обавезе (ред. бр. 1 + ред. бр. 5) 82.081,31
7. Пореско ослобођење на зараде 19.300,00
8. Порез (ред. бр. 6 - ред. бр. 7) x 10% 6.278,13
9. Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 6 x 19,9%) 16.334,18
Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 14%) 11.491,38
Допринос за здравство (ред. бр. 6 x 5,15%) 4.227,19
Допринос за незапосленост (ред. бр. 6 x 0,75%) 615,61
10. Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 6 x 16,15%) 13.256,13
Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 11%) 9.028,94
Допринос за здравство (ред. бр. 6 x 5,15%) 4.227,19
11. Нето примање заједно са износом премије на коју су плаћени порез и доприноси (ред. бр. 6 - ред. бр. 8 - ред. бр. 9) 59.469,00
12. Нето зарада запосленог за исплату (ред. бр. 11 - ред. бр. 4) 58.010,00
13. Нето износ премије коју за запосленог плаћа послодавац из својих средстава 8.000,00
14. Укупан трошак зараде (ред. бр. 6 + ред. бр. 10) 95.337,44
15. Укупан трошак послодавца (ред. бр. 12 + ред. бр. 13 + ред. бр. 8 + ред. бр. 9 + ред. бр. 10)
101.878,44

Пошто је у датом примеру послодавац платио премију додатног доприноса за запосленог, то значи да ту
уплату није извршио умањивањем његове зараде по основу рада и резултата рада, већ додавањем те пре-
мије на његову остварену зараду. У примеру је нето зарада запосленог 58.010,00 динара, која даје полазну
бруто зараду од 80.000 динара ((58.010,00 - 1.930) : 0,701). Ту зараду је запослени и добио „на руке”, а ради
обрачуна пореских обавеза она је увећана за износ плаћене премије. На тај начин поштован је принцип
да уплаћена премија терети средства послодавца и не утиче на нето примања запосленог.
Подношење пореске пријаве:
3.6 3.7 3.8 3.8а 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.17 МФП 6
1 01 101 00 0 30 176 176 82.081 62.781 6.278 82.081 20.520 8.454 4.227 Не попуњава се

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 157

 ЗАРА ДЕ
Књижење:
Ред. бр. Конто Опис Дуг. Потр.
520 Трошкови зарада и накнада зарада (бруто) 82.081,31
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 59.469,00
451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 6.278,13
452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 16.334,18
1.
521 Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 13.256,13
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 13.256,13
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 1.459,00
469 Остале обавезе 1.459,00
- за обрачун зараде
552 Трошкови премија осигурања 6.541,00
469 Остале обавезе 1.459,00
450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 58.010,00
2. 451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 6.278,13
452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 16.334,18
453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 13.256,13
241 Текући (пословни) рачун 101.878,44
- за исплату зараде запосленом и плаћање премије додатног ПИО доприноса

Износ укупне премије – 8.000,00 динара

ПС

Мр Жељко Албанезе

Исплате и порески третман накнаде

трошкова и новчане помоћи запосленима и
другим лицима за лечење у иностранству
Упућивање запослених и осталих осигураника
на лечење у иностранство јесте поступак лечења
који се уводи када конкретном осигуранику, од-
носно његовом здравственом стању домаће здрав-
ствене установе не могу успешно да помогну. У
тренутној пракси присутна су два облика оствари-
вања лечења у иностранству:
■■ лечење на терет средстава здравственог осигу-
рања, дакле када оно покрива трошкове лечења, и
■■ лечење на терет средстава послодаваца, када
се привредним и другим пословним субјектима
запослени или друга лица обрате за такву врсту
помоћи.
Осим наведених, у нашој пракси присутан је и
модел прикупљања новчаних средстава за лечење у
иностранству уплатом на посебан наменски отво-
рен рачун.
У овом чланку изнете су основне карактеристи-
ке и услови наведених начина упућивања и финан-
сирања осигураника и других лица у иностранство
ради лечења.
1  Упућивање осигураних лица на
лечење у иностранство из средстава
обавезног здравственог осигурања
Према члану 120. Закона о здравственом осигу-
рању („Сл. гласник РС” бр. 25/2019 – даље: Закон),
осигураном лицу изузетно може да се одобри ле-
чење, спровођење дијагностичких поступака, од-
носно успостављање дијагнозе у иностранству на
терет средстава обавезног здравственог осигурања
у случајевима:
■■ лечења обољења, стања или повреда које не могу
успешно да се лече у Републици Србији,
■■ дијагностичких поступака који не могу да се
спроводе у Републици Србији и
■■ успостављања дијагнозе која не може да се успо-
стави у Републици Србији,
а у држави у коју се осигурано лице упућује по-
стоји могућност за успешно лечење тог обоље-
ња, стања или повреде, односно за спровођење
дијагностичког поступка или за успостављање

158 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


дијагнозе (у смислу наведених одредби осигура-
ним лицима сматрају се осигураници и чланови
њихових породица којима се у складу са Законом
обезбеђују права из обавезног здравственог оси-
гурања).
Према ставу 2. поменутог члана Закона, мате-
рију лечења осигураника у иностранству ближе
уређује надлежни министар подзаконским актом,
на основу чега је министар здравља донео Правил-
ник о условима и начину упућивања осигураних
лица на лечење у иностранство, који је објављен
у „Службеном гласнику РС” број 81/2020 од 5. 6.
2020. године (даље: Правилник). Правилником
се уређују услови и начин, као и врсте обољења,
стања или повреда за које може да се одобри ле-
чење, или спровођење дијагностичких поступака,
односно успостављање дијагнозе у иностранству.
Практично, у смислу Закона и Правилника, на те-
рет средстава обавезног здравственог осигурања
осигураном лицу може да се одобри:
1) лечење у иностранству – за лечење обољења, ста-
ња или повреда које не могу успешно да се лече у
Републици Србији, а у земљи у коју се осигурано
лице упућује постоји могућност за успешно лечење
тог обољења, стања или повреде;
2) спровођење дијагностичких поступака, односно
успостављање дијагнозе у иностранству – који не
могу успешно да се обезбеде у Републици Србији, а
у иностранству постоји могућност успешног спро-
вођења дијагностичких поступака, односно успо-
стављања дијагнозе.
Изузетно, осигураном лицу, уколико је то це-
лисходније и економичније, под условима утврђе-
ним Правилником, уместо упућивања на лечење у
иностранство може да се обезбеди лечење у одгова-
рајућој здравственој установи у Републици Србији,
уз ангажовање иностраног здравственог стручња-
ка. У смислу Правилника:
1) под лечењем у иностранству подразумева се ам-
булантно-поликлиничко и стационарно лечење, а
изузетно и претраживање међународних регистара
органа и ткива, као и слање узорака ткива на анали-
зу због дијагностичких процедура које не могу да се
обезбеде у Републици Србији, што је све утврђено
у Листи обољења, стања и повреда за упућивање
осигураних лица на лечење у иностранство (даље:
Листа обољења), која је одштампана уз Правилник
(прилог 1);
2) под спровођењем дијагностичких поступака,
односно успостављањем дијагнозе у иностран-
ству подразумева се упућивање осигураног лица
ЗАРА ДЕ
у иностранство ради спровођења дијагностичких
поступака, односно успостављања дијагнозе, када
су исцрпљене све могућности дијагностиковања
ретких генетских болести у Републици Србији.
1.1  Услови за упућивање у иностранство
ради лечења и ради спровођења
дијагностичких поступака
Сагласно члану 8. Правилника, осигурано лице
може да буде упућено на лечење у иностранство
ради лечења обољења, стања или повреда које су
утврђене Листом обољења. Изузетно, на лечење
у иностранство могу да се упуте осигурана лица
ради лечења изузетно ретких патологија, односно
обољења са ниском инциденцом (код одраслих је-
дан на седам милиона, а код деце један на милион
становника).
За упућивање на лечење у иностранство по-
требно је да референтна здравствена установа за
конкретан случај располаже домаћим, односно
међународним статистичким податком који потвр-
ђује постојање тзв. ниске инциденце (одговарају-
ћи статистички извештаји са подацима о њиховим
изворима). Према конкретним мерилима из члана
9. Правилника, осигурано лице може да буде упу-
ћено на лечење у инострану здравствену установу,
односно осигурано лице може да се лечи у Републи-
ци Србији ангажовањем иностраног здравственог
стручњака, на терет средстава РФЗО, ако:
1) исцрпљене су све могућности лечења у Републи-
ци Србији;
2) лечење које се препоручује научно је доказано и
прихваћено у пракси, и не представља експеримен-
тални облик лечења;
3) предложено лечење довешће до значајног проду-
жења и побољшања квалитета живота осигураног
лица;
4) трошкови лечења прихватљиви су финансијски,
с обзиром на укупна средства утврђена финансиј-
ским планом Републичког фонда за текућу годину
и потребе финансирања других захтева за упући-
вање на лечење у иностранство.
На лечење у иностранство осигурано лице упу-
ћује се у једну од иностраних здравствених уста-
нова из Листе иностраних здравствених установа
за обољења, стања и повреде које су прописане
поменутим правилником (даље: Листа иностра-
них здравствених установа), која је одштампана
уз Правилник (прилог 2). Изузетно, за упућивање
осигураног лица на лечење у иностранство веће
конкретне лекарске комисије може да предложи и
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 159
 ЗАРА ДЕ
лечење у здравственој установи која није на Листи
иностраних здравствених установа.
Према члану 12. Правилника, осигурано лице,
односно узорак биолошког материјала осигураног
лица упућује се у иностранство ради спровођења
дијагностичког поступка, односно успостављања
дијагнозе када су исцрпљене све могућности дија-
гностике одређене ретке генетске болести у Репу-
блици Србији, што подразумева учесталост ретке
генетске болести у складу са критеријумом Светске
здравствене организације 1 : 2000 у општој попула-
цији, а обухвата дијагностику на нивоу метаболита,
ензима, патохистолошке анализе (укључујући елек-
тронску микроскопију) и генетске анализе (ДНК
или РНК). Када је такав случај у питању, осигурано
лице, односно узорак биолошког материјала упућу-
је се у иностранство када:
1) постоји оправдана сумња на одређену ретку ге-
нетску болест у вези са којом постоји специфична
терапија, регистрована од стране ЕМА и/или Аген-
ције за лекове и медицинска средства Републике
Србије;
2) постоји оправдана сумња на одређену ретку ге-
нетску болест за коју специфична терапија не по-
стоји, али због природе болести постоји потреба за
пренаталном дијагностиком у породици (пробанд
сродници првог степена и фетални материјал).
1.2  Захтев и упућивање на лечење у
иностранство
О праву осигураног лица на упућивање на ле-
чење у иностранство и спровођењу дијагностич-
ких поступака, односно успостављању дијагнозе у
првом степену решава комисија за упућивање на
лечење у иностранство (даље: Комисија), коју име-
нује Управни одбор Републичког фонда за здрав-
ствено осигурање (даље: Републички фонд), а у
другом степену директор Републичког фонда. Та
комисија доноси решење о упућивању на лечење,
спровођењу дијагностичких поступака, односно
успостављању дијагнозе у иностранству на осно-
ву стручног налаза, оцене и мишљења Лекарске
комисије за упућивање на лечење у иностранство
(даље: Лекарска комисија), коју именује директор
Републичког фонда. На лечење у иностранство
осигурано лице упућује се у једну од иностраних
здравствених установа из Листе иностраних здрав-
ствених установа.
Поступак за упућивање на лечење у иностран-
ство, спровођење дијагностичких поступака, од-
носно успостављање дијагнозе у иностранству
160 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
покреће се на захтев осигураног лица, родитеља,
усвојиоца или стараоца осигураног лица, одно-
сно другог законског заступника осигураног лица
(даље: подносилац захтева). Захтев се подноси на
основу предлога стручног конзилијума одговара-
јуће, односно референтне здравствене установе, уз
сву потребну медицинску документацију (образац
1, одштампан уз Правилник), у којој су наведени
подаци о до сада спроведеном лечењу осигураног
лица у земљи, начину лечења које се спроводи у
иностраној здравственој установи, потреби пра-
тиоца на путу, потреби стручне пратње на путу и
врсти превозног средства.
О праву осигураног лица на упућивање на ле-
чење у иностранство, ангажовању иностраног
здравственог стручњака, спровођењу дијагностич-
ких поступака, односно успостављању дијагнозе у
првом степену решава Комисија за упућивање на
лечење у иностранство (даље: Комисија), коју име-
нује Управни одбор Републичког фонда, а у другом
степену директор Републичког фонда.
На основу захтева за упућивање на лечење у
иностранство и поднете документације Комисија
доноси решење:
■■ о упућивању на лечење,
■■ о ангажовању иностраног здравственог струч-
њака,
■■ о спровођењу дијагностичких поступака, одно-
сно успостављању дијагнозе у иностранству.
Конкретно:
1) решењем о упућивању на лечење, односно о
спровођењу дијагностичких поступака, односно
успостављању дијагнозе у иностранству одређу-
ју се земља, место, здравствена установа у коју се
осигурано лице, односно биолошки узорак упућу-
ју, дан почетка лечења, спровођења дијагностичких
поступака, односно успостављања дијагнозе, ду-
жина трајања лечења, спровођења дијагностичких
поступака, односно успостављања дијагнозе, пра-
тилац, односно стручни пратилац, односно дава-
лац органа и ткива, трошкови лечења, спровођења
дијагностичких поступака, односно успостављања
дијагнозе у складу са спецификацијом иностране
здравствене установе;
2) решењем о ангажовању иностраног здравстве-
ног стручњака одређују се инострани здравствени
стручњак који се ангажује, дужина његовог анга-
жовања у Републици Србији, осигурано лице због
ког се инострани здравствени стручњак ангажује,
здравствена установа у којој ће се спровести услу-
га иностраног здравственог стручњака, опис услу-

ге иностраног здравственог стручњака, трошкови
услуге, привремене лиценце за рад, трошкови пре-
воза и смештаја иностраног здравственог струч-
њака и друга питања од значаја за ангажовање
иностраног здравственог стручњака.
1.3  Извештај Републичком фонду након
окончања лечења
По завршеном лечењу, спроведеном дијагно-
стичком поступку, односно након успостављања
дијагнозе у иностраној здравственој установи, оси-
гурано лице које се лечило у иностранству дужно
је да:
1) у року од тридесет дана поднесе Републичком
фонду: извештај о лечењу, са потребном медицин-
ском и другом документацијом, доказе о изврше-
ним амбулантно-поликлиничким прегледима и
другим здравственим услугама;
2) у року од петнаест дана од дана повратка у Репу-
блику Србију јави се здравственој установи која је
дала предлог за лечење у иностранству, спровођење
дијагностичких поступака, односно успостављање
дијагнозе у иностранству, са потребном медицин-
ском документацијом ради наставка лечења.
1.4  Обрачун и накнада трошкова
Трошкови лечења осигураног лица у иностран-
ству, спровођења дијагностичких поступака, од-
носно успостављања дијагнозе у иностранству
обезбеђују се у потпуности на терет средстава
обавезног здравственог осигурања. Трошковима
лечења сматрају се:
1) трошкови лечења, спровођења дијагно-
стичких поступака, односно успостављања
дијагнозе у иностраној здравственој установи (ам-
булантно-поликлиничко и стационарно лечење)
по испостављеним фактурама, односно трошкови
претраживања међународних регистара органа
и ткива, односно слања узорака ткива на анализу
због дијагностичких процедура које не могу да се
обезбеде у земљи;
2) трошкови превоза, исхране и смештаја, као и
трошкови услуге иностраног здравственог струч-
њака у Републици Србији;
3) трошкови превоза посмртних остатака осигура-
ног лица.
Уколико је осигурано лице користило сопствено
возило, накнада трошкова превоза исплаћује се у
висини од 10% од цене једног литра погонског го-
рива за сваки пређени километар, и то на основу
рачуна о извршеном плаћању.
ЗАРА ДЕ
Осигураном лицу и пратиоцу осигураног лица
припада накнада трошкова на терет средстава
здравственог осигурања за боравак у иностранству
најдуже до тридесет дана, а изузетно до шездесет
дана у случају лечења у иностранству које је одо-
брено за период дужи од шест месеци. Накнаду
трошкова боравка у иностранству за време лече-
ња чине:
1) накнада трошкова превоза (трошкови у висини
износа за редовна превозна средства јавног саобра-
ћаја: авион – туристичка класа, железница – прва
класа, а изузетно и трошкови друге врсте превоза
ако то захтева природа болести осигураног лица);
2) накнада трошкова исхране и смештаја, која
износи 70,00 евра по дану, без обзира на земљу
упућивања.
Осигурано лице млађе од седам година живота
за време путовања и амбулантног лечења има пра-
во на накнаду трошкова исхране и смештаја у виси-
ни од 50% од наведених накнада (35 евра).
Осигурано лице, пратилац, односно давалац
ткива и органа на име накнаде трошкова исхране
и смештаја добија 60% од 70 евра (тј. 42 евра) пре
одласка на лечење у иностранство, спровођења ди-
јагностичких поступака, односно успостављања ди-
јагнозе у иностранству, а остатак (28 евра) у року од
тридесет дана након повратка у Републику Србију.
Ако су осигураном лицу обезбеђени смештај и
исхрана путем плаћања тзв. пакета услуга иностра-
не здравствене установе или путем хуманитарне
помоћи, посредовањем иностраних фондација и
хуманитарних организација, припадајући износ
накнаде трошкова исхране и смештаја из Правил-
ника сразмерно се умањује за износ обезбеђене ху-
манитарне помоћи.
У случају смрти осигураног лица, односно дава-
оца органа и ткива у току путовања, односно лече-
ња пацијента у иностранству, лице које је сносило
трошкове превоза посмртних остатака у Републику
Србију има право на накнаду тих трошкова на те-
рет средстава обавезног здравственог осигурања, а
према приложеној рачунској документацији.
На основу поднетог извештаја о лечењу осигу-
раног лица, спроведеном дијагностичком поступ-
ку, односно успостављеној дијагнози у иностраној
здравственој установи и приложене документаци-
је, Комисија доноси решење о трошковима лечења
у иностранству.
Као што је већ наведено, применом Закона
и Правилника накнађују се осигуранику (може
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 161
 ЗАРА ДЕ
да буде и запослени) трошкови лечења у наведе-
ном износу у иностранству. Међутим, та накнада
трошкова лечења нема карактер зараде, односно
примања остварених чињењем или пружањем
погодности, опраштањем дуга или покривањем
расхода новчаном надокнадом или непосред-
ним плаћањем из члана 14. Закона о порезу на
доходак грађана. Наиме, на издатке по основу
трошкова лечења осигураника у иностранству,
које сноси РФЗО, не плаћају се пореске обавезе
на доходак грађана.
2  Издаци послодаваца за лечење
запослених и других лица у
иностранству и њихов порески третман
У пракси су присутни случајеви да се запослени
обраћају својим послодавцима за новчану помоћ
поводом свог лечења у иностранству. Ради се, на
пример, о случајевима у којима се физичка лица
− запослени код послодавца дуже време лече у зе-
мљи, али то не доводи до излечења. Због напредо-
вања болести и непостојања адекватне терапије у
нашој земљи у таквим случајевима стручњаци из
наших здравствених институција препоручују упу-
ћивање оболелог у неки специјализовани центар у
иностранству.
У конкретном случају, а по захтеву запосленог,
послодавац је изразио спремност да директно на
рачун иностране здравствене установе уплати це-
локупан износ неопходан за хоспитализацију и те-
рапију за свог запосленог, као и да сноси трошкове
превоза и смештаја који настану у сврху доласка
до клинике у којој се спроводи лечење. Међутим,
тог послодавца интересовало је какав је порески
третман накнаде трошкова запосленом за лечење
у иностранству и трошкова превоза и смештаја
у сврху доласка до клинике у којој се спроводи
лечење, као и расхода везаних за исплату те нак-
наде. Ради правилног поступања послодавац се
обратио са захтевом за мишљење Министарству
финансија, уз који је приложио фактуре клинике,
доказе о томе како су средства искоришћена, по-
тврду Института за радиологију и онкологију Ср-
бије о спроведеном лечењу, са мишљењем да је код
пацијента потребно спровести терапију неком од
напреднијих техника лечења, као и да у Србији не
постоји центар у ком може да се спроведе таква те-
рапија. У Мишљењу бр. 430-00-366/2016-04 од 14.
6. 2017. године, Министарство финансија је, одго-
162 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
варајући на наведено питање, дало образложење
пореског третмана:
■■ накнаде трошкова запосленом за лечење у ино-
странству, и
■■ накнаде других трошкова запосленом који се
односе на превоз до клинике у којој се спроводи
лечење и смештај.
На основу тог мишљења и одредби надлежног
пореског прописа у наставку тексту приказани су
примери пореског третмана издатака послодаваца
за лечење у иностранству својих запослених, али и
лица која нису запослена код њих.
2.1  Пореске одредбе о плаћању пореза на
накнаду трошкова за лечење у иностранству
При тумачењу пореског третмана издатака по-
слодаваца за лечење запослених у иностранству
потребно је имати у виду две законске норме, које
наводимо у наставку ради бољег увида у предметну
материју. Конкретно:
1) одредбом члана 9. став 1. тачка 28) Закона о
порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС” бр.
24/2001… и 118/2021 – даље: Закон о порезу) про-
писано је да се не плаћа порез на доходак грађана
на примања остварена по основу новчане помо-
ћи физичким лицима која нису у радном односу
код даваоца, која служи за лечење у земљи или
иностранству, и то у висини стварних трошкова
лечења, документовано рачунима здравствене
установе која је лечење извршила, као и докумен-
товани трошкови превоза и смештаја за потребе
лечења тог лица;
2) према члану 18. став 1. тачка 10) Закона о поре-
зу, не плаћа се порез на зараде на примања запо-
сленог од послодавца по основу новчане помоћи
која служи за лечење запосленог у земљи или
иностранству, и то у висини стварних трошкова
лечења, документовано рачунима здравствене
установе која је лечење извршила, као и докумен-
товани трошкови превоза и смештаја за потребе
лечења тог лица.
Овде је важно поменути и Мишљење Мини-
старства за рад, запошљавање, борачка и социјал-
на питања бр. 011-00-944/2016-02 од 13. фебруара
2017. године, у ком је наведено да „уколико су сред-
става за накнаду трошкова запосленом за лечење
у иностранству и трошкова превоза и смештаја у
сврху доласка до клинике у којој се спроводи тера-
пија и расхода везаних за исплату те накнаде, утвр-
ђена као солидарна помоћ, општим актом, односно
уговором о раду, она не представљају зараду у сми-

слу одредби Закона о раду. У супротном случају,
уколико општим актом, односно уговором о раду,
средства за накнаду трошкова запосленом за лече-
ње у иностранству и трошкова превоза и смешта-
ја у сврху доласка до клинике у којој се спроводи
терапија и расхода везаних за исплату те накнаде
нису утврђена као солидарна помоћ, она предста-
вља примање запосленог које има карактер зараде
у смислу члана 105. став 3. Закона о раду.”
Имајући у виду наведене пореске одредбе, у на-
ставку текста појашњено је како послодавци без
пореских обавеза могу да обезбеде запосленима и
другим лицима накнаду трошкова лечења у ино-
странству.
2.1.1  Новчана помоћ за лечење запосленог
Према тачки 10) члана 18. Закона о порезу не пла-
ћа се порез на зараде на примања запосленог од
послодавца по основу новчане помоћи која служи
за лечење запосленог у иностранству, и то у висини
стварних трошкова лечења. За остваривање наведе-
ног пореског изузимања неопходно је да стварни
трошкови лечења буду документовани рачунима
здравствене установе која је лечење извршила.
Овде је потребно приметити да је наведеном
законском одредбом прописано да „стварни тро-
шкови треба да буду документовани”, што би могло
да се тумачи као да послодавац даје новчану помоћ
после лечења, дакле када му се поднесу рачуни са
лечења. Сматрамо да ипак та одредба може и флек-
сибилније да се тумачи јер онима који траже помоћ
за лечење обично су потребна новчана средства да
би почели лечење, да би га заказали и отишли у
иностранство. Овде послодавци могу да поступе
у складу са правилником поменутим на почетку
текста. Дакле, пре него што одобре средства, треба
да им се да на увид документација одређеног струч-
ног конзилијума или лекарске комисије која ће дати
стручни налаз, оцену и мишљење за конкретног за-
посленог о следећем:
1) да су искоришћене све могућности лечења у зе-
мљи;
2) да постоји могућност успешног лечења у ино-
страној здравственој установи са Листе иностра-
них здравствених установа;
3) да је лечење које се препоручује научно доказа-
но и прихваћено у пракси, као и да не представља
експериментални облик лечења;
4) да ће предложено лечење довести до значајног
продужења и побољшања квалитета живота оси-
гураног лица;
ЗАРА ДЕ
5) да су трошкови лечења финансијски прихватљи-
ви за послодавца;
6) које је време неопходно за лечење у иностран-
ству;
7) да ли је потребан пратилац.
Запослени уз то може да обезбеди и сагласности
иностране здравствене установе о пријему запо-
сленог на лечење. Лекарска комисија даје стручно
мишљење, али не зна трошкове лечења, па посло-
давац може да одвоји један одређени фиксни износ
на основу сопствених информација или контакта
са иностраном здравственом установом.
У сваком случају истичемо да послодавци који
желе да обезбеде новац за такво лечење ипак тре-
ба да знају унапред бар оквирно колико ће то ко-
штати. Такође је могућ и договор са запосленим да
он сноси део трошкова. Дакле, на основу наведене
стручне документације може да се уплати одређе-
ни износ за одлазак и почетак лечења, а остатак ће
се надокнадити по рачунима здравствене установе
која је лечење извршила, када рачуни стигну.
У другом случају, уколико се запослени који је
већ обавио лечење у иностранству обрати посло-
давцу за исплату новчане помоћи у висини ствар-
них трошкова лечења и иста буде исплаћена, на та
примања послодавац – исплатилац помоћи не
обрачунава и не плаћа порез на зараде – уколико
су му стварни трошкови лечења документовани
рачунима здравствене установе која је лечење из-
вршила.
Сагласно члану 18. тачка 10) Закона о порезу,
порез се не плаћа ни на примања запосленог од
послодавца остварена по основу трошкова пре-
воза и смештаја за потребе лечења. И за оства-
ривање тог пореског изузимања неопходно је да
трошкови превоза и смештаја за потребе лечења
буду документовани. Дакле, уколико се запослени
који је био на лечењу у иностранству обрати посло-
давцу за исплату трошкова превоза и смештаја за
потребе лечења и исти буду исплаћени, на та при-
мања послодавац – исплатилац не обрачунава, не
обуставља и не плаћа порез на зараде – уколико су
му трошкови превоза и смештаја за потребе лечења
тог лица документовани.
На примања запосленог по основу новча-
не помоћи која служи за лечење у иностранству,
укључујући и документоване трошкове превоза и
смештаја за потребе тог лечења, не плаћају се ни до-
приноси за обавезно социјално осигурање сагласно
одредбама члана 13. став 5. Закона о доприносима
за обавезно социјално осигурање, који прописује
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 163
 ЗАРА ДЕ
да се у основицу доприноса за запослене и за по-
слодавце не урачунавају примања која запослени
оствари од послодавца, на која се не плаћа порез
на зараде сагласно закону којим се уређује порез
на доходак грађана.
Додатно напомињемо да, када је новчана помоћ
за лечење исплаћена директно на рачун болнице, о
чему постоји уредна документација, потврда пла-
ћања, као и медицинска документација која потвр-
ђује да је лечење извршено у здравственој установи,
на основу које може да се закључи да је исплату
извршио синдикат радника, а не послодавац запо-
сленог, дакле испуњени су услови прописани Зако-
ном о порезу за остваривање пореског изузимања,
пореска пријава за утврђивање пореза на доходак
грађана не подноси се по том основу јер се порез не
утврђује и не плаћа.
Према томе, имајући у виду наведено, за при-
мање које је сагласно Закону изузето од опоре-
зивања (није предмет опорезивања) уколико су
испуњени услови прописани Законом за оства-
ривање пореског изузимања – пореска пријава за
утврђивање пореза на доходак грађана не подно-
си се по том основу и порез се не утврђује и не
плаћа. Указујемо и на то да примање које је пред-
мет пореског изузимања (конкретно, по основу
накнаде трошкова лечења) није предмет опоре-
зивања годишњим порезом на доходак грађана.
2.1.2  Новчана помоћ за лечење физичким
лицима која нису у радном односу код
послодавца – даваоца помоћи
Као што је већ наведено, порез на доходак гра-
ђана не плаћа се ни на примања по основу новчане
помоћи физичким лицима која нису у радном од-
носу код даваоца, која служи за лечење у земљи или
иностранству – у висини стварних трошкова лече-
ња. За остваривање наведеног пореског изузимања
неопходно је да стварни трошкови лечења буду
документовани рачунима здравствене установе
која је лечење извршила. Дакле, уколико се физич-
ко лице које није запослено код даваоца, а било је на
лечењу у иностранству, обрати за исплату новчане
помоћи у висини стварних трошкова лечења и иста
буде исплаћена, на та примања давалац – испла-
тилац помоћи не обрачунава, не обуставља и не
плаћа порез на доходак грађана – уколико су му
стварни трошкови лечења документовани рачуни-
ма здравствене установе која је лечење извршила.
164 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Сагласно члану 9. тачка 28) Закона о порезу,
порез се не плаћа ни на примања физичког лица
које није запослено код даваоца, остварена по
основу трошкова превоза и смештаја за потребе
лечења тог лица. И за остваривање тог пореског
изузимања неопходно је да трошкови превоза
и смештаја за потребе лечења буду документо-
вани. Дакле, уколико се физичко лице које није
запослено код даваоца, а било је на лечењу у ино-
странству, обрати за исплату трошкова превоза и
смештаја за потребе лечења тог лица, и исти буду
исплаћени, на та примања давалац – исплатилац
не обрачунава, не обуставља и не плаћа порез на
доходак грађана – уколико су му трошкови пре-
воза и смештаја за потребе лечења тог лица доку-
ментовани.
Иста је ситуација и када се ради о новчаној по-
моћи детету запосленог за лечење у иностранству
(које такође има статус лица које није запослено
код послодавца). У конкретном случају, скупштина
привредног друштва одобрила је, на основу доста-
вљене медицинске документације, финансирање
свих трошкова лечења у иностранству за малолет-
но дете запосленог у том друштву, које је рођено са
Апертовим синдромом, за који не постоји могућ-
ност лечења у Републици. Приликом тумачења по-
реског третмана наведене исплате за лечење детета
запосленог, Министарство финансија дефинисало
је следеће у Мишљењу бр. 011-00-1311/2021-04 од
27. 1. 2022. године:
■■ „Одредбом члана 9. став 1. тачка 28) Закона о по-
резу прописано је да се не плаћа порез на доходак
грађана на примања остварена по основу новчане
помоћи физичким лицима која нису у радном од-
носу код даваоца која служи за лечење у земљи или
иностранству, у висини стварних трошкова лече-
ња, документовано рачунима здравствене устано-
ве која је лечење извршила, као и документовани
трошкови превоза и смештаја за потребе лечења
тог лица;
■■ У случају када за потребе лечења физичког лица,
правно лице код кога то физичко лице није у рад-
ном односу (у конкретном случају, дете запосленог
код тог правног лица) обезбеди и уплати одређена
новчана средстава за потребе лечења (у конкрет-
ном случају, за лечење Апертовог синдрома) у од-
говарајућој здравственој установи у иностранству,
која средства уплати у висини стварних трошкова
лечења који су документовани рачунима здрав-
ствене установе која је лечење извршила, сматрамо
да тако остварено примање физичког лица има ка-

рактер примања на које се по члану 9. став 1. тачка
28) Закона не плаћа порез на доходак грађана.
Напомињемо да је за остваривање права на по-
реско изузимање неопходно да стварни трошкови
буду документовани рачунима здравствене уста-
нове која је лечење извршила, као и да за лечење и
активности у вези са тим постоји правно валидна
документација (нпр. фактуре здравствене уста-
нове, извештаји лекара у земљи и иностранству,
медицинска документација којом се потврђује
да је лечење извршено у одређеној здравственој
установи, потврда да овакав вид лечења није мо-
гуће обавити у Србији, доказ како су средства
искоришћена, потврде о преносу средстава на
рачун здравствене установе у иностранству, као
и други докази на основу којих се може утврдити
висина стварних трошкова лечења и уплаћених
средства).”
Резиме:
■  Новчана помоћ за лечење у иностранству
дата запосленом код исплатиоца – неопорези-
ва је у целости.
■  Накнада документованих трошкова превоза
и смештаја за потребе лечења у иностранству
дата запосленом код исплатиоца – неопорези-
ва је у целости.
■  Новчана помоћ за лечење у иностранству
дата лицу које није запослено код исплатиоца
– неопорезива је у целости.
■  Накнада документованих трошкова превоза
и смештаја за потребе лечења у иностранству
дата лицу које није запослено код исплатиоца
– неопорезива је у целости.
2.2  Напомене за послодавце
Претходно је наведено да су све новчане помоћи
физичким лицима која јесу и која нису у радном
односу код послодавца – даваоца које служе за по-
криће трошкова лечење у иностранству у висини
стварних трошкова – неопорезиве. Међутим, и по-
ред тога, ради се о значајним новчаним средствима
која су код послодаваца често ограничена. Зато би
ту врсту давања новчане помоћи требало регулиса-
ти општим актом у смислу износа до ког она може
да се да, затим коме и по ком приоритету може да
се да, а посебно на бази које документације иста
може да се одобри.
У првом делу овог чланка издвојено је да, сходно
Правилнику, Републички фонд из својих средстава
ЗАРА ДЕ
накнађује, на пример, трошкова превоза: за авион
– туристичка класа, за железницу – прва класа, као
и да се накнада трошкова исхране и смештаја плаћа
до 70,00 евра по дану. То су конкретна мерила, која
могу да прихвате и послодавци у свом општем акту
при регулативи поменуте врсте новчане помоћи.
Послодавце такође треба упозорити и на ефек-
те поменутог тумачења Министарства за рад (бр.
011-00-944/2016-02 од 13. фебруара 2017. године),
из кога произлази да:
1) уколико су укупна средстава за накнаду трошко-
ва запосленом за лечење у иностранству утврђена
као солидарна помоћ општим актом, односно уго-
вором о раду – она не представљају зараду у смислу
Закона о раду;
2) уколико општим актом, односно уговором о
раду средства за накнаду трошкова запосленом за
лечење у иностранству нису утврђена као солидар-
на помоћ – она представљају примање запосленог
које има карактер зараде у смислу члана 105. став
3. Закона о раду.
2.3  Издаци за лечење у иностранству
са становишта Закона о порезу на добит
правних лица
Према одредби члана 7. став 1. Закона о поре-
зу на добит правних лица („Сл. гласник РС” бр.
25/01… и 118/2021), за утврђивање опорезиве
добити признају се расходи у износима утврђе-
ним билансом успеха, у складу са МРС, односно
МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима
се уређује рачуноводство, осим расхода за које је
тим законом прописан други начин утврђивања.
Одредбом члана 9. став 2. истог закона прописано
је да се примања запосленог која се, у смислу зако-
на којим је уређено опорезивање дохотка грађана,
сматрају зарадом, укључујући и примања на која се
до износа прописаног тим законом не плаћа порез
на зараде, признају као расход у пореском билансу
у пореском периоду у ком су исплаћена, односно
реализована.
У складу са наведеним законским одредба-
ма расходи које правно лице искаже по основу
накнаде трошкова лечења запосленог (у виси-
ни стварних трошкова лечења, документовано
рачунима здравствене установе у иностранству
која је лечење извршила) признају се као расход
у пореском билансу у пореском периоду у ком
су исплаћена.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 165
 ЗАРА ДЕ
С друге стране, новчана помоћ за лечење дата
физичким лицима која нису запослена код ис-
платиоца не може да се сматра расходима који су
настали у сврху обављања делатности и нису при-
знати у пореском билансу.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 011-
00-616/2019 од 20. 8. 2019. године:
„У смислу члана 7. став 1. ЗПДПЛ, за утврђива-
ње опорезиве добити признају се расходи у изно-
сима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС,
односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима
којима се уређује рачуноводство, осим оних расхо-
да за које је овим законом прописан други начин
утврђивања (члан 7. став 1. ЗПДПЛ).
Сагласно члану 7а тачка 8) ЗПДПЛ, на терет рас-
хода не признају се трошкови који нису настали у
сврху обављања пословне делатности, ако овим за-
коном није друкчије уређено.
Из наведеног произлази да се расход који је
обвезник исказао у својим пословним књигама
на име давања физичком лицу (за потребе њего-
вог лечења у иностранству), при чему то физичко
лице није у радном односу код обвезника, не при-
знаје (као такав) у пореском билансу обвезника, у
складу са чланом 7а тачка 8) ЗПДПЛ.”
3  Прикупљање новчаних средстава
за лечење у иностранству и њихов
порески третман
Као што је на почетку речено, у нашој пракси
присутан је и модел прикупљања новчаних сред-
става за лечење у иностранству уплатом на посебан
наменски отворен рачун. У таквом случају треба
имати у виду одредбу члану 9. став 1. тачка 11) За-
кона о порезу, којом је утврђено да се порез на до-
ходак грађана не плаћа на примања остварена по
основу организоване социјалне и хуманитарне
помоћи. Исплате по том основу не заснивају се на
одредбама Закона о раду, већ на одредбама Правил-
ника о остваривању права на пореска изузимања
за примања по основу помоћи због уништења или
оштећења имовине, организоване социјалне и ху-
манитарне помоћи, стипендија и кредита ученика
и студената, хранарина спортиста аматера и права
на пореско ослобођење за примања по основу соли-
дарне помоћи за случај болести („Сл. гласник РС”
бр. 31/2001 и 5/2005 – даље: Правилник), у вези са
чим следе детаљи у наставку.
Према члану 4. Правилника, пореско изузима-
ње по основу организоване социјалне и хуманитар-
166 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
не помоћи може да се оствари и у погледу примања
која имају карактер социјалног и хуманитарног
давања средстава која су обезбеђена организова-
ном акцијом прикупљања, са учешћем, по прави-
лу, више давалаца – донатора, најчешће уз подршку
средстава информисања, односно хуманитарних
организација – уплатом на посебан наменски отво-
рен динарски или девизни рачун лица за:
1) лечење (операцију и сл.) у иностранству – ако се,
према мишљењу надлежног државног органа или
референтне здравствене установе, односно коми-
сије лекара специјалиста одговарајуће струке, ле-
чење (операција и сл.) не може успешно остварити
у Србији;
2) набавку лекова или помагала (протетичка или
ортотичка средства, санитарне справе, очна, слу-
шна и друга помагала) у земљи или у иностранству
– ако је њихово коришћење у поступку лечења,
односно одржавања телесних способности неоп-
ходно према приложеној медицинској документа-
цији и ако из мишљења надлежног органа, односно
здравствене установе неспорно произлази да не
могу да се обезбеде на терет трошкова обавезног
здравственог осигурања у земљи или да уопште
нема могућности за њихову набавку у земљи.
Према члану 5. Правилника, иницијатор одно-
сно организатор и учесник прикупљања средстава
помоћи може да буде и послодавац за лице које је
код њега у радном односу, под условом:
1) да за такву помоћ постоји правни основ у колек-
тивном уговору или у другом општем акту посло-
давца;
2) да је за организовану акцију прикупљања сред-
става и учешће послодавца, као даваоца помоћи,
обезбеђено позитивно мишљење синдикалне ор-
ганизације послодавца (ако постоји) и надлежне
социјалне службе (социјалног радника, психолога
и др.) код послодавца (ако постоји) или мишљење
надлежног органа за социјалну бригу и старање;
3) да је надлежни орган послодавца донео одлуку о
организовању и учешћу у прикупљању средстава
помоћи.
Ако су испуњени претходно наведени услови,
правно лице из својих, односно прикупљених
средстава може да исплати помоћ без плаћања
пореза и без ограничавања износа – уплатом на
посебан наменски отворен рачун. Исплата помо-
ћи може да буде у готовом, плаћањем фактуре, при-
знавањем плаћеног рачуна и др.
Такође, без плаћања пореза, из прикупљених
средстава врши се исплата помоћи за:

1) лечење (операцију и сл.) у иностранству – ако
по мишљењу надлежног државног органа или ре-
ферентне здравствене установе, односно комисије
лекара специјалиста одговарајуће струке лечење
(операција и сл.) не може успешно да се оствари
у Србији;
2) набавку лекова или помагала (протетичка или
ортотичка средства, санитарне справе, очна, слу-
шна и друга помагала) у земљи или у иностранству
– ако је њихово коришћење у поступку лечења,
односно одржавања телесних способности неоп-
ходно према приложеној медицинској документа-
цији и ако из мишљењу надлежног органа, односно
здравствене установе неспорно произлази да не
могу да се обезбеде на терет трошкова обавезног
здравственог осигурања у земљи или да уопште
нема могућности за њихову набавку у земљи.
Све поменуте исплате могу да се обаве без опо-
резивања у складу са актом послодавца, односно
посебном одлуком код послодавца (сагласно чл. 9.
став 1. тачка 11) Закона о порезу), при чему помоћ
може да се обезбеди исплатом у готовом или плаћа-
њем фактуре, или признавањем плаћеног рачуна и
сл. Пошто ту нема уплате пореза, приликом испла-
те по датом основу не подноси се никакав образац,
али се подноси документација којом се доказује да
се исплата обавља према критеријумима из Пра-
вилника. Међутим, ако је послодавац/донатор
исплатио одређени износ на име организоване со-
цијалне и хуманитарне помоћи без испуњења на-
ведених услова из чл. 4. и 5. Правилника, износ
помоћи се опорезује, а конкретно:
1) уколико се помоћ даје лицу ВАН радног одно-
са, износ помоћи опорезује се по члану 9. став 1.
тачка 30) и члану 85. став 1. тачка 12) и став 13. За-
кона о порезу, односно таква помоћ је неопорези-
ва до 14.480 динара, док се преко тог износа порез
плаћа по стопи од 20% на опорезиви приход, који
се добија тако што се износ помоћи преко 14.480
динара подели са коефицијентом 0,80;
2) уколико се помоћ даје лицу У радном односу
код донатора, износ помоћи има карактер других
примања, па се на цео износ плаћа порез на зараде
по стопи од 10% на основицу која се добија тако
што се износ помоћи подели са коефицијентом
0,90.
Резиме: Преглед основа за исплату и пореског
третмана организоване социјалне и хуманитарне
помоћи за лечење у иностранству:
1. Када су за исплату испуњени услови из чл. 4. и
5. Правилника:
ЗАРА ДЕ
■■ основ за исплату је општи акт послодавца,
■■ цео износ исплате је неопорезив (члан 9. став 1.
тачка 11) Закона о порезу).
2. Када за исплату НИСУ испуњени услови из чл.
4. и 5. Правилника, а помоћ се исплаћује лицу
које није у радном односу код исплатиоца:
■■ основ за исплату је општи акт послодавца,
■■ исплата је неопорезива до 14.480 динара (члан
9. став 1. тачка 30) Закона о порезу), док се преко
тог износа плаћа 20% пореза на бруто износ, који
се добија дељењем износа преко 14.480 динара са
0,80 (члан 85. став 1. тачка 12) и став 13. Закона о
порезу).
3. Када за исплату НИСУ испуњени услови из чл.
4. и 5. Правилника, а помоћ се исплаћује лицу
које је у радном односу код исплатиоца:
■■ основ за исплату је општи акт послодавца,
■■ на цео износ плаћа се порез од 10% (члан 105.
став 3. Закона о раду), а основица за порез добија
се дељењем нето износа исплате са коефицијентом
0,90.
Пример: Прикупљање новчаних средстава за
лечење детета
За потребе лечења детета планирано је да се ор-
ганизује акцију прикупљања новчаних средстава за
наставак лечења у одговарајућој здравственој уста-
нови у Немачкој. Средства би се прикупљала по-
средством хуманитарне организације „Дечје срце”,
која би за те потребе отворила наменски девизни и
наменски динарски рачун. Истовремено, родитељи
детета склопили би уговор са том хуманитарном
организацијом којим би било уређено да сва сред-
ства која организација тако прикупи – пренесе на
наменске рачуне (динарски и девизни рачун) роди-
теља, које би они отворили на своје име и који би
такође служили за прикупљање новчаних средста-
ва неопходних за лечење њиховог детета. Директ-
но са тих наменски отворених рачуна родитеља, по
фактурама здравствене установе из иностранства,
била би уплаћивана новчана средства на рачун
здравствене установе у Немачкој која ће спроводи-
ти лечење. Прибављено је и мишљење здравствене
установе у Републици Србији у којој се дете тренут-
но налази да лечење не може успешно да се настави
у Републици Србији. У таквом случају:
■■ када се за потребе лечења детета прикупе одре-
ђена новчана средстава за наставак лечења у одго-
варајућој здравственој установи у иностранству
(јер лечење не може да се успешно настави у Репу-
блици Србији),
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 167
 ЗАРА ДЕ
■■ тако што се средства прикупе посредством хума-
нитарне организације уплатом новчаних износа на,
за те потребе, отворени наменски девизни и динар-
ски рачун, са којих та хуманитарна организација
директно пренесе сва новчана средства прикупље-
на у акцији на наменски отворене рачуне (динар-
ски и девизни рачун) родитеља детета,
■■ а родитељи по фактурама здравствене установе
из иностранства која ће спроводити лечење упла-
те сва новчана средства (прикупљена посредством
хуманитарне организације или од стране других
давалаца који су вршили уплате директно на на-
менски рачун родитеља) на рачун те установе,
сматрамо да тако остварено примање физичког
лица има карактер примања по основу организо-
ване социјалне и хуманитарне помоћи из члан 4.
Правилника, на које се по члану 9. став 1. тачка 11)
Закона о порезу не плаћа порез на доходак грађана
(Мишљење Министарства финансија бр. 110-00-
85/2018-04 од 2. 3. 2018). ПС

Зашто баш
u Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну
обуку за коришћење (user friendly).
?
u Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току
претплате.
u Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних
мишљења, модела и других докумената.
u Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе
резултате претраге.
u Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем
одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често
користе.
u Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније
документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни.
u Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим
прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и
стручним коментарима и другим документима из области
које сами изаберу, буду информисани путем мејла
истог дана кад су објављени у бази.
u Зато што ради са било ког рачунара на интернету,
без икакве инсталације, а подржава рад и
у интранет окружењу.
u Зато што је увек ажуран (не захтева
ажурирање од стране претплатника).
u Зато што су текстови докумената и интерфејс
доступни на ћирилици или латиници.
u Зато што једним кликом могу да се ископирају
текстови у Word или PDF формату.
u Зато што има најсвеобухватнију и највећу
базу судске праксе, са разгранатом структуром
по одговарајућим правним гранама и
правним институтима.
u Зато што се из текста прописа једним кликом
приступа повезаним документима.

168 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net


Mр Јован Чанак
Приходи од импутиране продаје добара и
услуга према Контном плану за буџетски
систем
Увод
У овом тексту предмет разматрања биће осврт
на прописе који уређују стицање прихода по осно-
ву импутиране продаје добара и услуга код кори-
сника јавних средстава који воде пословне књиге
према Контном плану за буџетски систем. Колико
смо имали прилике да сагледамо проблематику
стицања прихода од импутиране продаје добара
и услуга, можемо констатовати да нисмо наишли
на коментаре у стручној литератури који су били
посвећени тој врсти прихода. Управо из тих ра-
злога покушаћемо да овде понудимо наше виђење
пословних догађаја у вези са настанком поменутих
прихода и њихове књиговодствене евиденције.
1  Законски прописи са
рачуноводственог и пореског аспекта
који су у вези са приходима од
импутиране продаје добара и услуга
Да би што целовитије могао да се сагледа аспект
прихода од импутиране продаје добара и услуга,
односно о којој врсти прихода је реч, а које прихо-
де могу да остварују корисници јавних средстава,
потребно је осврнути се на актуелне прописе. У
том смислу, у наставку ће бити прокоментариса-
не законске одредбе више прописа који регулишу
стицање прихода од импутиране продаје добара и
услуга и начин њиховог третмана у оквиру правног
лица које их остварује. То су:
1. Правилник о стандардном класификационом
оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл.
гласник РС” бр. 49/2016… 130/2021 – даље: Пра-
вилник о Контном плану за буџетски систем),
2. Уредба о буџетском рачуноводству („Сл. гласник
РС” бр. 125/2003… 27/2020 – даље: Уредба),
3. Правилник о начину припреме, састављања и
подношења финансијских извештаја корисника бу-
џетских средстава, корисника средстава организа-
ција за обавезно социјално осигурање и буџетских
фондова („Сл. гласник РС” бр. 18/2015… 17/2022 –
даље: Правилник о финансијским извештајима),
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
4. Закон о порезу на додату вредност („Сл. гласник
РС” бр. 86/2004… 8/2020 – даље: Закон о ПДВ-у) и
5. Закон о порезу на доходак грађана („Сл. гласник
РС” бр. 80/2002… 10/2022 – даље: Закон о порезу
на доходак).
1.1  Правилник о Контном плану за буџетски
систем
У основним одредбама овог правилника (у чла-
ну 1) прописано је да се њиме уређује стандардни
класификациони оквир и Контни план за буџетски
систем са садржајем конта у Контном плану, који је
сачињен у складу са међународном ГФС методоло-
гијом (Статистика државних финансија).
ММФ Статистика државних финансија (ГФС)
2001 ММФ ГФС представља свеобухватни систем за
извештавање о активностима Сектора опште држа-
ве (ГГС), који се користи у оквиру одређене земље.
То је систем преко ког свака држава извештава о
државним информацијама. Он је у потпуности опи-
сан у Приручнику ГФС (ГФСМ). Иако је описан као
статистички систем извештавања, има све атрибуте
једног рачуноводственог система зато што:
■■ усваја рачуноводствени модел;
■■ дефинише многе рачуноводствене концепте,
нпр. средства, обавезе, приходе, расходе итд.;
■■ прописује формате извештавања, укључујући
оперативни/пословни извештај и биланс стања.
Према члану 17. Правилника о Контном плану
за буџетски систем, у оквиру групе конта 742000
– Приходи од продаје добара и услуга прописан је
синтетички конто 742400 – Импутиране продаје
добара и услуга, док је назив исти и за субанали-
тички конто 742411 – Импутиране продаје добара и
услуга. Међутим, чуђење изазива то што није дефи-
нисана садржина тог синтетичког конта. Читалац
треба да нагађа и претпоставља шта би требала да
буде његова садржина. Рекло би се да то није слу-
чај само са описом садржине конта 742411, већ се
јављају такви случајеви и по питању неких других
конта. На пример, у садржају синтетичког конта
311900 – Остали сопствени такође пише „остали
сопствени извори” и ништа више. Дакле, уочава се
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 169
 БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
да се у погледу неких конта прибегло томе да на-
зив конта и опис садржине буду идентични, што
код читаоца ствара дилему шта је заправо њихова
садржина.
Према нашем мишљењу, сам назив конта 742411
– Импутиране продаје добара и услуга не одража-
ва његову праву садржину. Реч „импутирати” је
латинског порекла – од речи imputare, што на срп-
ском значи „урачунати, урачунавати, приписива-
ти (у кривицу), набедити, набеђивати, кривити,
окривљивати, подметати, подметнути” („Лексикон
страних речи и израза” Милана Вујаклије). Да се
реч „импутиране” замени било којом од понуђених
речи на српском језику, не би се знала опет суштина
назива тог конта.
Дакле, када се говори о инпутима у економији,
онда се мисли на оне ресурсе који се користе у прои-
зводном процесу за прављење низа добара и услуга.
Анализа шта би могла да буде садржина поменутог
конта показала је да би то могли да буду прихо-
ди које остварују корисници јавних средстава
у вези са продајом добара и услуга које су сами
произвели, бавећи се допунском делатношћу, са
намером да тако произведена добра користе за
исплате својих запослених. То би, по нашем ми-
шљењу, могли да буду приходи од продаје добара и
услуга које остварују средње пољопривредне школе
или пољопривредни факултети у оквиру установа
и „пољопривредне економије”, на којима ученици
и студенти изводе практичну наставу (узгој воћа,
поврћа, узгој свиња, перадарство и сл.). У наставку
текста биће приказано како се евидентира процес
производње неког од наведених производа, њихо-
ва испорука запосленима и начин исплате зарада
запосленима у натури. При томе ће посебан осврт
бити начињен на пореске прописе који се односе на
испоруку производа запосленима и опорезивање
са порезом на додату вредност, односно обрачун и
плаћање пореза на доходак грађана, као и обрачун
и плаћање пореза и доприноса из зарада и на до-
приносе на терет послодавца.
1.2  Уредба о буџетском рачуноводству
Чланом 5. Уредбе о буџетском рачуноводству
прописано је да је основа за вођење буџетског ра-
чуноводства готовинска основа, што значи да се
трансакције и остали догађаји евидентирају у тре-
нутку када се готовинска средства приме, односно
исплате. Одредбе Правилника о Контном плану за
буџетски систем на неки начин су у супротности са
одредбама те уредбе. То је видљиво нарочито при-
170 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ликом исказивања текућих расхода. Према наве-
деном правилнику, текући расходи (класа 400000)
исказују се приликом обрачунавања и стварања
обавеза по основу расхода за запослене (катего-
рија 230000), обавеза по основу осталих расхода
(категорија 240000) и обавеза из пословања (група
250000), при чему се, осим терећења текућих рас-
хода, терете и издаци за нефинансијску имовину
(класа 500000). Када би се одмах по пријему фак-
тура од добављача или обрачуну зарада теретили
текући расходи, онда би за такво вођење буџетског
рачуноводства била коришћена обрачунска осно-
ва, што значи да се трансакције и остали догађаји
признају у моменту настанка трансакције, а дога-
ђаји евидентирају у рачуноводственој евиденцији
и приказују у финансијским извештајима за период
на који се односе. Тек када се изврши плаћање ство-
рених обавеза за зараде запослених или примљене
фактуре од добављача, онда може да се каже да је
то готовинска основа.
Поставља се питање како, приликом примене
утврђивања резултата пословања на готовинској
основи, треба да се евидентирају приходи од им-
путиране продаје добара и услуга. Мишљења смо
да би ти приходи требало да се прикажу приликом
преузимања произведених производа, а да то на
неки начин буде истовремено када се терете теку-
ћи расходи за обрачунате зараде. Овде треба имати
у виду да нема новчаних трансакција јер је реч о
интерној реализацији, чији се производи прода-
ју само запосленима у оквиру правног лица које
је произвело те производе. О датом питању биће
више речи касније. Због наведене специфичности,
тј. немогућности признавања прихода и расхода у
моменту настанка трансакције, потребно је подсе-
тити се и модификоване основе рачуноводства,
према којој се признавање прихода спроводи по
готовинској основи, а признавање расхода по об-
рачунској основи. Међутим, као што је већ речено,
код нас је званично прописано да се буџетско рачу-
новодство води на готовинској основи.
1.3  Правилник о финансијским извештајима
Члановима 5–10. Правилника уређено је како
се врши попуњавање образаца који се односе на
састављање финансијских извештаја. Обрасци у
које се уносе подаци на нивоу синтетичког конта
(742400) о импутираним приходима од продаје до-
бара и услуга су:
■■ биланс прихода и расхода – образац 2, ознака
ОП 2081;

■■ извештај о новчаним токовима – образац 4,
ознака ОП 4081;
■■ извештај о извршењу буџета – образац 5, озна-
ка ОП 5081.
Приликом попуњавања обрасца 4 потреб-
но је имати у виду следећу специфичност – да је
присутно одступање од начина попуњавања тог
обрасца у складу са чланом 9. Правилника о фи-
нансијским извештајима. Када треба утврдити
салдо готовине на крају године (ОП 4438), по-
требно је да се салду готовине на почетку године
(ОП 4436) додају кориговани приливи за примље-
на средства у обрачуну (ОП 4437), који се састоје
од новчаних прилива из текућих прихода (класа
700000) – исказаних на ОП 4002, новчаних прили-
ва из примања од продаје нефинансијске имовине
(класа 800000) – исказаних на ОП 4106 и новча-
них прилива, односно примања од задуживања и
продаје финансијске имовине – исказаних на ОП
4131. Будући да у класу 700000 – Текући приходи
улазе сви приливи новчаних средстава који су ре-
ализовани преко текућег рачуна, сматрамо да би
требало кориговати класу 700000 и умањити тај
прилив новчаних средстава за износ који је иска-
зан на синтетичком конту 742400 – Импутиране
продаје добара и услуга. Разлог томе је што се у на-
веденом случају не одвија новчани промет преко
текућег рачуна.
С друге стране, када се посматрају одливи нов-
чаних средстава, а да би се дошло до салда готовине
на крају године, потребно је да се од готовинског
салда на почетку године, ком је прибројен прилив
новчаних средстава у току године (класа 700000,
800000 и 900000), одузму кориговани одливи за
исплаћена средства у обрачуну – исказана на ОП
4439. Износ исказан на ОП 4439 састоји се од нов-
чаног одлива исказаног на класи 400000 – Текући
расходи (ОП 4171), новчаног одлива од издатака за
нефинансијску имовину исказаног на класи 500000
(ОП 4340) и новчаног одлива исказаног на класи
600000 – Издаци за отплату главнице и набавку
финансијске имовине (ОП 4386). Међутим, због
интерне реализације и продаје тих добара запосле-
нима, уместо примања у новцу, потребно је такође
текуће расходе који су у вези са обрачуном зарада
умањити за износ висине нето зараде примљене у
натури (робном облику) јер није дошло до новча-
ног одлива средстава. Одлив новчаних средстава
биће само по наведеном основу у вези са плаћањем
пореза и доприноса. О томе ће бити касније речи
кроз обраду примера.
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Када је претходно све учињено на изложени
начин, долази се до салда готовине на крају годи-
не (ОП 4442), који се састоји од салда готовине на
почетку године (ОП 4436) плус кориговани прили-
ви за примљена средства у обрачуну (ОП 4437) и
минус (ОП 4439) кориговани одливи за исплаћена
средства у обрачуну.
1.4  Закон о порезу на додату вредност
Будући да је приликом импутиране продаје реч
о испоруци добара запосленима у правном лицу,
којима се исплаћује зарада у натури (произведеним
добрима у правном лицу), тај вид испоруке добара
запосленима, у складу са одлуком надлежног ор-
гана, сматра се видом реализације која је интерног
карактера. Треба имати у виду, како је то већ раније
поменуто, да се за поменуту испоруку добара запо-
сленима не спроводи новчана трансакција преко
текућег рачуна.
Поставља се питање да ли је наведени вид реали-
зације, тј. испоруке добара запосленима у правном
лицу које је произвело та добра предмет опорези-
вања сходно одредбама Закона о ПДВ-у. Одговор на
то питање је потврдан, што значи да се, у складу са
чланом 4. Закона о ПДВ-у, прометом добара сматра
пренос права располагања на телесним стварима
(даље: добра) лицу које тим добрима може распо-
лагати као власник, ако овим законом није друкчије
одређено. Прометом добара, у смислу тог закона,
сматра се и: пренос права располагања на добрима
уз накнаду на основу прописа или другог акта др-
жавног органа, органа територијалне аутономије
или локалне самоуправе.
Са прометом добара уз накнаду изједначава се:
1) узимање добара која су део пословне имовине
пореског обвезника за личне потребе оснивача,
власника, запослених или других лица;
2) сваки други промет добара без накнаде.
Дакле, дате одредбе указују на то да обвезник
ПДВ-а који испоручује своје производе запосле-
нима такође подлеже обавези обрачуна и плаћања
ПДВ-а.
У складу са првим ставом члана 17. Закона о
ПДВ-у, пореска основица (даље: основица) прили-
ком промета добара и услуга јесте износ накнаде (у
новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима
или треба да прими за испоручена добра или пруже-
не услуге од примаоца добара или услуга или трећег
лица, укључујући субвенције и друга примања (даље:
субвенције), у коју није укључен ПДВ, ако тим зако-
ном није друкчије прописано.
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 171
 БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Износ накнаде, као пореске основице за обра-
чун пореза на додату вредност, по нашем мишље-
њу, може да буде изражен по цени коштања или по
продајној цени у коју је урачуната продајна маржа.
Која ће основица бити за обрачун пореза на додату
вредност – зависиће од одлуке надлежног органа у
правном лицу и усвојеним рачуноводственим по-
литикама.
1.5  Закон о порезу на доходак грађана
У складу са чланом 3. Закона, порезу на доходак
грађана подлежу следеће врсте прихода:
1) зараде;
2) приходи од самосталне делатности;
3) приходи од ауторских права, права сродних ау-
торском праву и права индустријске својине;
4) приходи од капитала;
5) приходи од непокретности;
6) капитални добици;
7) остали приходи.
Приходи из става 1. наведеног члана опорезу-
ју се било да су остварени у новцу, у натури, чи-
њењем било на други начин.
У складу са 1. ставом члана 14. Закона, зарадом
се сматрају и примања у облику бонова, хартија од
вредности, осим акција стечених у поступку сво-
јинске трансформације, новчаних потврда, робе,
као и примања остварена чињењем или пружањем
погодности, опраштањем дуга, али и покривањем
расхода обвезника новчаном надокнадом или не-
посредним плаћањем.
У складу са ставом 4. члана 14. Закона, основицу
пореза на зараду за примања из става 1. поменутог
члана, осим хартија од вредности, представља:
1) номинална вредност бонова и новчаних потврда;
2) цена која би се постигла продајом робе на тр-
жишту;
3) накнада која би се постигла на тржишту за услу-
гу, односно погодност која се чини обвезнику;
4) новчана вредност покривених расхода, увећана
за припадајући порез и доприносе за обавезно со-
цијално осигурање које из зараде плаћа запослени
(даље: припадајуће обавезе из зараде).
Ако је запослени по основу примања из става
4. т. 1)–4) наведеног члана извршио новчана пла-
ћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зара-
ду чини разлика између вредности тих примања и
новчаних плаћања која запослени врши исплатио-
цу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зара-
де, односно, приликом самоопорезивања, разлика
172 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
између прихода који је примио, односно из којих
је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и
новчаних плаћања која је извршио.
Порез на зараде плаћа се по одбитку од сваког
појединачног прихода у складу са чланом 4. Закона.
Изнете одредбе о плаћању пореза на зараде
односе се, дакле, и на плаћање зарада које посло-
давац измирује испоруком роба (не плаћањем у
новцу) у висини створене обавезе за нето плате и
додатке, док се обавезе из зарада по основу пореза
на плате и додатке и обавезе по основу доприноса
за пензијско и инвалидско осигурање на плате и
додатке, обавезе по основу доприноса за здрав-
ствено осигурање на плате и додатке и обавезе
по основу доприноса за незапосленост на плате и
додатке исплаћују у новчаним средствима. Што се
тиче обавеза по основу социјалних доприноса на
терет послодавца (пензијско и инвалидско осигу-
рање, здравствено осигурање за случај незапосле-
ности), оне се такође обрачунавају и измирују у
новчаним средствима, што ће бити представљено
касније.
2  Производња добара која имају
карактер интерне реализације
Интерна реализација или унутрашња продаја
је такав вид реализације при којој се запослени
у правном лицу појављују као купци властитих
производа, произведених у сопственој режији.
Синоним за интерну реализацију могао би да буде
и интерни (унутрашњи) промет сопствених про-
извода и услуга унутар правног лица, када је оно
произвођач и потрошач.
Будући да се ради о интерној реализацији код
корисника јавних средстава, раније је поменуто
да би средње пољопривредне школе ратарског, во-
ћарског или сточарског смера могле да послуже
као пример производње оних производа који јед-
ним делом или у целини могу да се продају интерно
– запосленима у тим установама. Дакле, ученици
који похађају пољопривредну школу, осим теорет-
ске наставе, морају да имају и практичну наставу.
За то извођење практичне наставе користе пољо-
привредно земљиште на ком се узгајају поврће и
воће или се пак баве сточарством (узгој свиња, пе-
ради и сл.). У наставку следи један поједноставље-
ни пример како се врши испорука произведених
производа у сопственој режији запосленима у том
правном лицу.

Пример: Интерна реализација
Средња пољопривредна школа ратарског и сто-
чарског смера испоручила је по цени коштања за 15
запослених у саставу школе зимницу у свињским
полуткама, пилетини и поврћу (кромпир и купус)
у вредности од 45.000,00 динара по једном пакету
зимнице или укупно 675.000,00 динара. Структура
вредности једног пакета је:
1. свињска полутка 22.000,00 динара или 49%,
2. пилетина 8.000,00 динара или 18%,
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
3. кромпир 9.000,00 динара или 20%,
4. купус 6.000,00 динара или 13%.
Тај пакет зимнице сматра се испоруком робе
запосленима. Приликом обрачуна зарада измире-
ње обавезе за нето зараде биће реализовано у про-
изводима произведеним у школи, уместо путем
уплате новца на текуће рачуне запослених.
Школа је обвезник пореза на додату вредност,
који садржи вредност испоручених пакета зим-
нице.

Обрачун зарада за примања у производима произведеним на имању школе:

Бруто зарада за једног Бруто зарада за петнаест
Ред. бр. Опис радника виша од радника виша од најниже
основице доприноса основице доприноса
1. 2 3 4 (3 х 15)
1) Обрачуната бруто зарада 61.440,80 921.612,00
2) Најнижа месечна бруто основица доприноса 30.880,00 30.880,00
3) Највиша месечна бруто основица доприноса 441.140,00 441.140,00
4) Основица за плаћање доприноса (обрачуната зарада, али не нижа
од најниже основице доприноса и не виша од највише основице
доприноса 61.440,80 921.612,00
5) Износ доприноса за уплату на терет запосленог (ред. бр. 4 х 19,90%) 12.226,72 183.400,80
6) Умањење пореске основице 19.300,00 289.500,00
7) Основица за плаћање пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 6) 42.140,80 632.112,00
8) Износ пореза за уплату (ред. бр. 7 х 10%) 4.214,08 63.211,20
9) Нето зарада запосленог (ред. бр. 1 - ред. бр. 5 - ред. бр. 8) 45.000,00 675.000,00
10) Износ доприноса за уплату на терет послодавца (ред. бр. 4 х 16,15%) 9.922,69 148.840,35

Књижење:
Ред. бр. Конто Опис Дуг. Потр.
122148 Остала потраживања од запослених 675.000,00
1. 742411 Импутиране продаје добара и услуга 562.498,00
245245 Обавезе за ПДВ по основу сопствене потрошње по општој стопи 112.502,00
- за испоруку пакета зимнице запосленима – интерна реализација
311241-1 Залихе готових производа – свињске полутке 330.000,00
311241-2 Залихе готових производа – пилетина 120.000,00
311241-3 Залихе готових производа – кромпир 135.000,00
311241-4 Залихе готових производа – купус 90.000,00
2.
021231-1 Готови производи – свињске полутке 330.000,00
021231-2 Готови производи – пилетина 120.000,00
021231-3 Готови производи – кромпир 135.000,00
021231-4 Готови производи – купус 90.000,00
- за раздужење магацина готових производа након испоруке пакета зимнице запосленима
411111 Плате по основу цене рада 921.612,00
231111 Обавезе за нето плате и додатке 675.000,00
231211 Обавезе по основу пореза на плате и додатке 63.211,20
231311 Обавезе по основу доприноса 183.400,80
3.
412111 Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање 101.377,32
412211 Допринос за здравствено осигурање 47.463,02
234111 Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца 101.377,32
234211 Обавезе по основу доприноса за здравствено осигурање на терет послодавца 47.463,02
- за обрачун зарада и доприноса из зарада и доприноса на терет послодавца
231111 Обавезе за нето плате и додатке 675.000,00
4.
122148 Остала потраживања од запослених 675.000,00
- за међусобно затварање потраживања и обавеза („интерна компензација”) у вези са испоруком производа из сопствене производње
запосленима и измирење обавезе према истима по основу зарада

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 173

 БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Ред. бр. Конто Опис
231211 Обавезе по основу пореза на плате и додатке
231311 Обавезе по основу доприноса
5. 234111 Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца
234211 Обавезе по основу доприноса за здравствено осигурање на терет послодаваца
121112 Текући рачуни
- за измирење обавеза по основу пореза и доприноса из зарада и доприноса на терет послодавца
Закључак
Приходи од импутиране продаје добара и услу-
га, према Правилнику о Контном плану за буџетски
систем, сврставају се у категорију 740000 – Други
приходи. Синтетички конто 742400 – Импутиране
продаје добара и услуга јесте конто који има само
такав назив, као и исти опис садржине, што је и
даље отворено питање, тј. која правна лица – кори-
сници јавних средстава треба да га употребљавају
и за коју врсту продаје добара и услуга. Можда је
употребљена реч „импутирана” требало да подра-
зумева „припадајућа добра и услуге” који се реа-
лизују унутар самог правног лица, да би се на тај
начин задовољиле потребе запослених у правном
лицу који су сагласни са тим да, у замену за испла-
ту зараде у готовом новцу, узму тако произведена
добра и услуге.
У којој мери је прихватљив наведени вид, да
тако кажемо, „интерне реализације” код корисни-
ка јавних средстава, није нам познато нити нам је
била намера да се детаљније упуштамо у анализу
тог феномена. Међутим, законодавац је прописао
такву врсту прихода (импутиране продаје добара и
услуга), па смо их из тог разлога сматрали могућим
приходима. У том контексту настојали смо да овде
буде дат коментар из нашег угла како би у пракси
могла да функционише рачуноводствена евиден-
ција наведених прихода, као и измирење зарада
запослених у робном облику.
На основу претходно изнетог може да се кон-
статује следеће:
1. У Правилнику о Контном плану за буџетски си-
стем неопходно је да се пропише садржина синте-
тичког конта 742400 – Импутиране продаје добара
и услуга, чиме би била отклоњена дилема која је то
врста прихода која се назива импутираном прода-
јом добара и услуга.
2. У Правилнику о Контном плану за буџетски си-
стем потребно је ускладити одредбу члана 12, која
прописује класу 200000 – Обавезе, и члана 14, која
174 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Дуг. Потр.
63.211,20
183.400,80
101.377,32
47.463,02
395.452,34
прописује класу 400000 – Текући расходи, са одред-
бама Уредбе о рачуноводству које прописују гото-
винску основу за утврђивање резултата пословања.
Евидентирање текућих расхода и издатака за не-
финансијску имовину прописано је на обрачунској
основи утврђивања резултата пословања. То значи
да би било исправно све примљене фактуре, као и
обрачун зарада најпре евидентирати путем конта
активних временских разграничења преко синте-
тичког конта 131200 – Обрачунати неплаћени рас-
ходи и издаци. Након извршеног плаћања признају
се текући расходи и издаци за нефинансијску имо-
вину (класа 500000) и затварају конта временских
разграничења.
3. Приликом импутиране продаје добара и услуга
нема прилива новчаних средстава преко текућег
рачуна, што треба имати у виду када се саставља
образац 4 – Извештај о новчаним токовима, па
због тога износ на конту 742400 треба кориговати
као одбитну ставку, будући су приливи новчаних
средстава за толико мањи.
4. Приликом обрачуна зарада које се измирују
према запосленима у роби и услугама нема одлива
новчаних средстава, што такође треба имати у виду
када се саставља образац 4 – Извештај о новчаним
токовима, па је због тога износ на конту 411100 –
Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) по-
требно кориговати као одбитну ставку, будући да су
одливи новчаних средстава за толико мањи.
5. Порези и доприноси из зараде и доприноси на
терет послодавца, када се врши измирење обавеза
запосленима у добрима, измирују се уплатом нов-
чаних средстава преко текућег рачуна.
6. Произведена добра која су предмет испоруке
запосленима евидентирају се на дуговној страни
субаналитичког конта 021231 – Готови произво-
ди, уз одобрење субаналитичког конта 321241 –
Залихе готових производа. За испоручена добра
запосленима (пакети зимнице) евидентирају се
321241/021231.
ПС
 С ТАТИС ТИКА

Календар пореских и других обавеза за

мај 2022. године

Закон о акцизама
Правилник о начину и поступку обрачунавања и плаћања акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу
Правилник о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из
члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона о акцизама, који се користе за транспортне сврхе и за грејање
Правилник о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9.
став 1. т. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске
сврхе

Опис Период Рок Основ

Подношење пореске пријаве Обвезник акцизе дужан је да пореску пријаву за обрачун акцизе
ПП ОА за обрачунату акцизу 1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. поднесе у року од 15 дана по истеку месеца за тај месец, односно
и ПП ОАЕЛ по истеку месеца у којем се врши очитавање

Плаћање акцизе 16. 5 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.

Уплата акцизе обрачунате за периоде
1. 5 – 15. 5. 2022. 31. 5. 2022.

Захтев за рефакцију плаћене

Привредни субјект који загрева пословни простор, односно
акцизе на деривате нафте,
физичко лице које загрева стамбени простор подноси захтев
односно биотечности који се најраније
1. 4 – 30. 4. 2022. Пореској управи за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте,
користе за грејање пословног 20. 5. 2022.
односно биотечности који се користе за грејање пословног
односно стамбеног простора,
односно стамбеног простора
на обрасцу РЕФ-Г

Захтев за рефакцију плаћене

акцизе на гасна уља и
биотечности која се користе
као енергетска горива у
производњи електричне
и топлотне енергије, на
обрасцу РЕФ-ЕТЕ
Рефакцију плаћене акцизе остварује лице које се, у складу
најраније
1. 4 – 30. 4. 2022. са прописима којима се уређује област енергетике, бави
20. 5. 2022.
производњом електричне и топлотне енергије

Захтев за рефакцију Рефакцију плаћене акцизе остварује лице за гасна уља из члана 9.
плаћене акцизе на деривате став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе као енергетско
нафте који се користе у најраније гориво у индустријске сврхе, односно када се предметни деривати
1. 4 – 30. 4. 2022.
индустријске сврхе, на 20. 5. 2022. нафте користе као енергетско гориво или као репродукциони
обрасцу РЕФ-И материјал у процесу производње акцизних односно неакцизних
производа

Закон о угоститељству
Уредба о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у
објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања

Опис Период Рок Основ

Боравишна такса 1. 4 – 30. 4. 2022. 5. 5. 2022. Боравишна такса за сваки дан боравка у угоститељском објекту

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 175

 С ТАТИС ТИКА
Закон о накнадама за коришћење јавних добара
Опис
Уплата накнаде за
коришћење шумског
земљишта у нешумске
намене
Уплата накнаде за
коришћење дрвета
Уплата накнаде за
коришћење вода
Накнада за извађени речни
нанос
Уплата накнаде за
коришћење водних објеката
и система у јавној својини
Уплата накнаде за испуштену
воду
Уплата накнаде за
постављање рекламних
табли
Уплата накнаде за
привремено коришћење
делова земљишта
железничког подручја које је
у општој употреби
Уплата накнаде за поста-
вљање телекомуникационе
опреме на земљишту и
објектима које користи
управљач јавне железничке
инфраструктуре
Уплата накнаде за
коришћење јавне површине
176 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
Период Рок Основ
Накнаду за коришћење шумског земљишта у нешумске намене плаћа
лице којем је корисник шума и шумског земљишта шумско земљиште
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
дао на коришћење. Плаћање се врши аконтационо, у једнаким
месечним ратама
Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
дрвета. Основица за обрачун накнаде је вредност дрвних сортимената
Обвезник накнада за коришћење вода је лице које воду захваћену
из површинских и подземних вода користи за пиће, наводњавање,
погонске, технолошке и друге намене, врши снабдевање водом за
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
пиће системом јавног водовода, захвата воду ради флаширања,
користи воду за производњу електричне енергије итд. Плаћање се
врши аконтационо, у једнаким месечним ратама
Правно лице, односно предузетник који врши вађење речног наноса
из лежишта на водном земљишту и на подручју угроженом ерозијом
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
обвезник је накнаде за извађени речни нанос. Обвезник је дужан да до-
ставља податке о локацији, врсти и количини извађеног речног наноса
Власник, односно корисник пољопривредног и шумског земљишта,
индустријских и других објеката, који водне објекте и системе у јавној
својини користи за наводњавање, снабдевање водом индустрије,
рибњака и других корисника, као лице које водне објекте и системе
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
користи за одвођење отпадних вода из индустријских и других
објеката, као и за друге намене, обвезник је накнаде за коришћење
водних објеката и система у јавној својини. Плаћање се врши
аконтационо, у једнаким месечним ратама
Обвезник накнаде за испуштену воду је лице које непосредно или
посредно испушта отпадне воде у сопствену канализацију, водоток,
канал, језеро и слично, лице које врши скупљање, одвођење и
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. пречишћавање отпадних и атмосферских вода системом јавне
канализације, као и лице које производи електричну енергију у
термоелектранама са отвореним проточним системом за хлађење.
Плаћање се врши аконтационо, у једнаким месечним ратама
Обвезник накнаде за постављање рекламних табли је правно или
физичко лице које поставља рекламне табле, рекламне паное, уређаје
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. за сликовно обавештавање или оглашавање на објектима које користи
управљач јавне железничке инфраструктуре. Основица за обрачун
накнаде је површина простора изражена у метрима квадратним
Обвезник накнаде за привремено коришћење делова земљишта
железничког подручја које је у општој употреби јесте правно
или физичко лице које привремено користи делове земљишта
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. железничког подручја, поред железничких пруга и другог земљишта
које користи управљач јавне железничке инфраструктуре. Основица
за обрачун накнаде је површина коришћеног дела земљишта
железничког подручја, изражена у метрима квадратним
Обвезник плаћања накнаде за постављање телекомуникационе опре-
ме на земљишту и објектима које користи управљач јавне железничке
инфраструктуре јесте правно лице које је власник телекомуникационе
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
опреме. Основица за обрачун накнаде је појединачни уређај, односно
за контејнере површина земљишта изражена у метрима квадратним,
односно за стуб висина изражена у метрима
Обвезник накнаде за коришћење јавне површине је корисник јавне
површине (лице које врши заузеће јавне површине (пут, улица, трг,
парк, сквер и сл.) објектом привременог коришћења: киоск, тезга,
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
башта угоститељског објекта, апарат за сладолед, циркус, спортски
терени, телефонска говорница и друго). Основица за обрачун накнаде
је површина коришћеног простора, изражена у метрима квадратним
 С ТАТИС ТИКА

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

Правилник о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе

Опис Период Рок Основ

Подношење обрасца ИОСИ – Из-
вештај послодавца о извршењу
обавезе запошљавања особа са
инвалидитетом. Уплата обавезе за
претходни месец.
Обавеза послодавца да Пореској управи достави Извештај о из-
вршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу
1. 4 – 30. 4. 2022. 5. 5. 2022. са Законом – образац ИОСИ, електронским путем, преко портала
Пореске управе или попуњавањем обрасца у оквиру корисничке
апликације на порталу Пореске управе

Закон о порезу на добит правних лица

Опис Период Рок Основ

Месечна аконтација На основу пореске пријаве за претходну годину, односно претходни порески
пореза на добит 1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. период, или на основу месечне аконтације из последњег месеца претходног
правних лица пореског периода

Подношење пријаве Резидентни обвезник који откупљује секундарне сировине и отпад од

на обрасцу ПДПО/С резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужан је да приликом
исплате накнаде тим лицима најкасније у року од три дана од дана исплате
у року од 3 дана од исплате
обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку, као и да
поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу. Пријава се подноси на
обрасцу ПДПО/С

Закон о порезу на доходак грађана

Опис Период Рок Основ

Обавештење о закљученим уговорима о извође- Исплатиоци прихода по основу естрадних програма

њу естрадних програма забавне и народне музи- 1. 4 – 30. 4. 2022. 5. 5. 2022. забавне и народне музике и других забавних
ке и других забавних програма на обрасцу ОЗУ програма

Порез на паушални приход од самосталне

На основу решења Пореске управе, односно на
делатности, као и порез на приход од самосталне
1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. основу пореске пријаве за месечну аконтацију
делатности предузетника који води пословне
пореза
књиге

Подношење пореске пријаве за утврђивање

годишњег пореза на доходак грађана на 1. 1. – 31. 12. 2021. 15. 5. 2022. Остварени доходак у 2021. години
обрасцу ППДГ-2Р

Плаћање аконтације пореза на приходе од

1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022. Члан 111. Закона
самосталне делатности за претходни месец

Закон о пореском поступку и пореској администрацији

Опис Период Рок Основ

Појединачна пореска Пре сваке Порески обвезник, односно порески платилац подноси у електронском
пријава за порез по исплате облику Пореској управи појединачну пореску пријаву за порезе по одбитку
одбитку 1. 4 – 30. 4. 2022. прихода пре сваке исплате прихода на које се обрачунава и плаћа порез по одбитку,
током као и пре сваког плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање када
месеца се ти доприноси плаћају без исплате зараде

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 177

 С ТАТИС ТИКА

Закон о порезу на премије неживотних осигурања

Правилник о начину обрачунавања, садржини и начину вођења евиденције, облику и садржини пореске пријаве пореза на премије неживотних
осигурања

Опис Период Рок Основ Опис

5% од укупне Друштво за осигурање је порески обвезник пореза

Подношење обрасца
премије на премије неживотног осигурања. Образац ПП-
ПП-ППНО за порез на
1. 4 – 30. 4. 2022. 10. 5. 2022. осигурања ППНО подноси се без обзира на то да ли постоји
премије неживотног
утврђене обавеза плаћања за тај месец, а саставља се на основу
осигурања
уговором закључених уговора о неживотном осигурању

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Опис Период Рок Основ

Уплата обавезе доприноса за свеште-
нике и верске службенике, за домаће
држављане запослене у иностранству и
1. 4 – 30. 4. 2022.
за иностране пензионере
Утврђивање обавезе доприноса за свештенике и верске слу-
жбенике, за домаће држављане запослене у иностранству и
за иностране пензионере врши Пореска управа решењем,
15. 5. 2022.
на основу података о осигураницима по том основу, које јој
доставља надлежна организација за обавезно социјално
осигурање

Крајњи рок за исплату зарада за прет-

ходни месец, односно обрачун и уплату
Исплаћена зарада или обрачунати доприноси за обавезно
доприноса за обавезно социјално осигу- 1. 4 – 30. 4. 2022. 31. 5. 2022.
социјално осигурање
рање на најнижу основицу ако послода-
вац нема средства за исплату зарада

Плаћање доприноса на приходе од

Члан 22. Закона о доприносима за обавезно социјално
обављања самосталне делатности за 1. 4 – 30. 4. 2022. 15. 5. 2022.
осигурање
претходни месец

Плаћање доприноса за самосталне Члан 25. Закона о доприносима за обавезно социјално

15. 5. 2022.
уметнике за други квартал 2022. године осигурање

Плаћање доприноса за
Члан 28. Закона о доприносима за обавезно социјално
пољопривреднике за други квартал 15. 5. 2022.
осигурање
2022. године

Закон о порезима на имовину

Опис Период Рок Основ

Годишњи порез на Право својине, односно право својине на земљишту површине преко 10 ари,
имовину по решењу право закупа, односно коришћења стана или куће за становање, конституисано
органа јединице у корист физичког лица, право коришћења грађевинског земљишта
локалне самоуправе површине преко 10 ари у складу са законом којим се уређује правни режим
грађевинског земљишта, право коришћења непокретности у јавној својини од
април–јун 2022. 15. 5. 2022. стране имаоца права коришћења у складу са законом којим се уређује јавна
својина, коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника
непокретности у складу са законом којим се уређује јавна својина, државина
непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен,
државина непокретности у јавној својини без правног основа, државина и
коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу

178 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 С ТАТИС ТИКА

Закон о порезу на додату вредност

Правилник о порезу на додату вредност

Опис Период Рок Основ

Подношење и плаћање ПДВ-a за пореског Пореску пријаву ПДВ дужни су да поднесу и

дужника који није обвезник ПДВ-a на порески дужници који нису обвезници ПДВ-a у
1. 4 – 30. 4. 2022. 10. 5. 2022.
обрасцима ПОПДВ и ПП ПДВ року од десет дана по истеку пореског периода у
којем је настала пореска обавеза

Подношење ПОПДВ и ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од
стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из
члана 10. Закона, који имају месечни порески 1. 4 – 30. 4. 2022.
период, као и за обвезника из члана 36а Закона
С НАМА НЕМА ЛУТАЊА!
Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје
пореска пријава и плаћа ПДВ јесте календарски
15. 5. 2022. месец за обвезника који је у претходних 12 месеци
остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара,
као и за обвезника из члана 36а Закона

Подношење захтева за рефакцију пореза на

додату вредност од стране традиционалних јануар–март 2022. 30. 5. 2022.
цркава и верских заједница

Чланом 80. став 5. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС” бр. 18/2016; аутентично тумачење – 95/2018)
прописано је да, ако последњи дан рока пада на дан када орган не ради, рок истиче кад протекне први наредни радни дан.

ПС

ЕЛЕКТРОНСКО ПРАВНО ИЗДАЊЕ

СУДСКО- Lege Artis

-АДВОКАТСКИ ПРОПИСИ У
РОКОВНИК ПРАКСИ

АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
3
ДЕЦЕНИЈЕ
ПОСЛОВНИ
САВЕТНИК

СТРУЧНИ ПАКЕТ
КОМЕНТАРИ ПРОПИСА

САВЕТОВАЊА
И ВЕБИНАРИ

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 179

 С ТАТИС ТИКА

Актуелни статистички подаци

на дан 26. 4. 2022. године

1  Просечна месечна зарада по Број могућих Минимална цена

Месец у 2022. Минимална нето
часова рада у рада по часу –
запосленом години
месецу нето
зарада за месец

Март 184 201,22 37.024,48

Просечна зарада Објављена Бруто Нето Април 168 201,22 33.804,96
Јануар 2022. године 25. 3. 2022. 97.877,00 70.920,00 Мај 176 201,22 35.414,72
Фебруар 2022. године 26. 4. 2022. 97.392,00 70.605,00 Јун 176 201,22 35.414,72
Јул 168 201,22 33.804 96
Август 184 201,22 37.024,48
2  Доприноси за социјално осигурање Септембар 176 201,22 35.414,72
Октобар 168 201,22 33.804,96
2.1  Стопе доприноса
Новембар 176 201,22 35.414,72
Стопе по којима се обрачунавају и плаћају до- Децембар 176 201,22 35.414,72
приноси за обавезно социјално осигурање од 1.
јануара 2022. године: Минимална зарада увећава се за износ регреса
за годишњи одмор и топлог оброка, као и за износ
На терет На терет
Врста доприноса Укупно увећане зараде за минули рад за рад у дане празни-
запосленог послодавца
Укупно 19,90% 16,15% 36,05% ка (државних и верских), за рад ноћу и за преко-
За пензијско и инвалидско времени рад.
14,00% 11,00% 25,00%
осигурање
За здравствено осигурање 5,15% 5,15% 10,30% 4  Износ учешћа у финансирању зарада
За осигурање од
0,75% 0% 0,75% особа са инвалидитетом
незапослености
Износ учешћа у финансирању зарада особа са
2.2  Најнижа месечна основица за обрачун инвалидитетом по особи са инвалидитетом коју
доприноса није запослио послодавац уплаћује приликом ис-
Најнижа месечна основица на коју се обрачу- плате зарада за текући месец, а најкасније до 5. у
навају и плаћају доприноси за обавезно социјално наредном месецу.
осигурање износи 30.880 динара. Та основица при-
Месец у 2022. години Износ учешћа
мењује се од 1. јануара 2022. године, а важиће до 31.
Јануар 2022. године 47.656,00
децембра 2022. године.
Фебруар 2022. године 51.098,00
2.3  Највиша основица за обрачун доприноса Март 2022. године 48.938,50
Месечна основица на коју се обрачунавају и Април 2022. године 48.696,00
плаћају доприноси за обавезно социјално осигу-
рање износи највише 441.400 динара. Та основица 5  Индекс потрошачких цена
примењује се од 1. јануара 2022. године, а важиће до
31. децембра 2022. године. Индекс потро- Месечна стопа Годишња стопа
шачких цена инфлације инфлације
3  Минимална зарада Месец у 2022. „Службени (текући месец (текући месец (текући месец у
години гласник РС” у односу на у односу на односу на исти
просек прет- претходни месец претходне
Број могућих Минимална цена ходне године) месец) године)
Месец у 2022. Минимална нето
часова рада у рада по часу –
години зарада за месец Јануар 27/2022 104,5 0,8% 8,2%
месецу нето
Јануар 168 201,22 33.804 96 Фебруар 33/2022 105,7 1,1% 8,8%
Фебруар 160 201,22 32.195,20 Март 47/2022 106,5 0,8% 9,1%

180 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net

 С ТАТИС ТИКА
6  Законске камате 6.2  Годишња законска затезна камата
Затезна камата за дуг који гласи
6.1  Годишња камата за неблаговремено Период примене
на динаре
плаћене јавне приходе 9. 5. 2014 – 12. 6. 2014. 17,00%
13. 6. 2014 – 13. 11. 2014. 16,50%
Камата за
Референтна 14. 11. 2014 – 12. 3. 2015. 16,00%
неблаговремено
каматна стопа
Примењује се за период плаћене јавне приходе 13. 3. 2015 – 9. 4. 2015. 15,50%
– на годишњем (кол. 2 + 10 проц. поена) 10. 4. 2015 – 11. 5. 2015. 15,00%
нивоу – – на годишњем нивоу – 12. 5. 2015 – 11. 6. 2015. 14,50%
11. 2. 2016 – 6. 7. 2016. 4,25% 14,25% 12. 6. 2015 – 13. 8. 2015. 14,00%
7. 7. 2016 – 6. 9. 2017. 4,00% 14,00% 14. 8. 2015 – 10. 9. 2015. 13,50%
7. 9. 2017 – 8. 10. 2017. 3,75% 13,75% 11. 9. 2015 – 14. 10. 2015. 13,00%
9. 10. 2017 – 13. 3. 2018. 3,50% 13,50% 15. 10. 2015 – 11. 2. 2016. 12,50%
14. 3. 2018 – 11. 4. 2018. 3,25% 13,25% 12. 2. 2016 – 7. 7. 2016. 12,25%
8. 7. 2016 – 7. 9. 2017. 12,00%
12. 4. 2018 – 10. 7. 2019. 3,00% 13,00%
8. 9. 2017 – 9. 10. 2017. 11,75%
11. 7. 2019 – 7. 8. 2019. 2,75% 12,75%
10. 10. 2017 – 14. 3. 2018. 11,50%
8. 8. 2019 – 6. 11. 2019. 2,50% 12,50%
14. 3. 2018 – 12. 4. 2018. 11,25%
7. 11. 2019 – 10. 3. 2020. 2,25% 12,25% 13. 4. 2018 – 11. 7. 2019 11,00%
11. 3. 2020 – 19. 3. 2020. 1,75% 11,75% 12. 7. 2019 – 8. 8. 2019. 10,75%
20. 3. 2020 – 8. 4. 2020. 1,75% 1,75% 9. 8. 2019 – 7. 11. 2019. 10,50%
9. 4. 2020 – 5. 5. 2020. 1,50% 1,50% 8. 11. 2019 – 11. 3. 2020. 10,25%
6. 5. 2020 – 10. 6. 2020. 1,50% 11,50% 12. 3. 2020 – 9. 4. 2020. 9,75%
11. 6. 2020 – 9. 12. 2020. 1,25% 11,25% 10. 4. 2020 – 11. 6. 2020. 9,50%
12. 6. 2020 – 10. 12. 2020. 9,25%
10. 12. 2020 – 6. 4. 2022. 1,00% 11,00%
11. 12. 2020 – 7. 4. 2022. 9,00%
од 7. 4. 2022. 1,50% 11,50%
од 8. 4. 2022. 9,50%

7  Накнаде трошкова и друга примања запослених

НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ПРИМАЊА – од 1. фебруара 2022. године до 31. јануара 2023. године
ВРСТА ИСПЛАТЕ
1 2
РЕГРЕС за коришћење
годишњег одмора
НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у
току рада
ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна
накнада за повећане трошкове
рада на терену)
ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само
за државне службенике и
намештенике
ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН
ЖИВОТ
ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ
ЖИВОТ – само за државне
службенике и намештенике
Увећање зараде:
ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН Члан ЗПДГ
3
Исплата по овом основу обавезна је у висини
Плаћају се све пореске обавезе као на
утврђеној општим актом код послодавца (члан
зараду
118. тачка 6) Закона о раду)
Исплата по овом основу обавезна је у висини
Плаћају се све пореске обавезе као на
утврђеној општим актом код послодавца (члан Члан 13.
зараду
118. тачка 5) Закона о раду)
Према Закону о раду, ако се предвиди општим Плаћају се све пореске обавезе као на
актом зараду
У складу са Мишљењем Министарства
Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова
финансија од 23. 12. 2011. године, ова
и отпремнини државних службеника и
исплата опорезује се само порезом на
намештеника
доходак грађана по стопи од 10%
Плаћају се све пореске обавезе као на
Исплаћује се у складу са општим актом Члан 13.
зараду
У складу са Мишљењем Министарства
Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади
финансија од 23. 12. 2011. године, ова
трошкова и отпремнини државних службеника
исплата опорезује се само порезом на
и намештеника
доходак грађана по стопи од 10%
Основицу за увећање чини основна зарада запосленог. Основна зарада одређује се на
Члан 13.
основу услова потребних за рад на појединим пословима

МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 181

 С ТАТИС ТИКА
НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ПРИМАЊА – од 1. фебруара 2022. године до 31. јануара 2023. године
ВРСТА ИСПЛАТЕ
1 2
110% – рад на дан празника
(државног или верског) који је
нерадни дан
0,4% за сваку пуну годину
радног стажа – минули рад
26% – рад ноћу (ако такав рад
није вреднован при утврђивању
основне зараде)
26% – прековремени рад
ПРИМАЊА ПО ОСНОВУ
ПОМОЋИ у случају смрти
запосленог или пензионисаног
бившег запосленог
ПОМОЋ у случају смрти члана
породице запосленог
ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ
ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ
(старосна, инвалидска,
породична)
ЈУБИЛАРНА НАГРАДА
НАКНАДА ТРОШКОВА
ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И
ПОВРАТКА СА ПОСЛА
ДНЕВНИЦА ЗА
СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У
ИНОСТРАНСТВО
ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО
ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ
182 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН Члан ЗПДГ
3
Од 29. јула 2014. године минули рад се по
Закону обрачунава за време у радном односу
код последњег послодавца, послодавца
претходника (члан 147. Закона) и послодавца Плаћају се све пореске обавезе као на
повезаног лица, а може и за све године рада зараду
ако је то послодавац предвидео својим актом
Према члану 119. т. 2) Закона о раду,
Не опорезује се до 76.281 дин. Преко Члан 9.
послодавац је обавезан на ове исплате до
неопорезивог износа плаћа се порез на став. 1.
висине трошкова погребних услуга, а према
друге приходе од 20% тачка 9)
приложеним рачунима
Неопорезиво до 76.281 динара. Преко Члан 18.
уже породице неопорезивог износа плаћа се порез на став 1.
зараде по стопи од 10% тачка 9а)
других чланова породице (бабе, деде…) На цео износ обрачунава се порез од 10%
Не опорезује се до износа двоструке
месечне зараде по запосленом у
Републици према последњем податку, а на
Према Закону о раду, исплаћује се најмање исплату преко тог износа плаћа се порез Члан 9.
у висини две просечне зараде у Републици по стопи од 20% став. 1.
Србији према последњем објављеном податку
тачка 18)
републичког органа надлежног за статистику Отпремнина при одласку у пензију, према
податку РЗС о просечној заради од 26.
4. 2022. године, износи најмање 194.784
динара.
До висине утврђене општим актом
Неопорезиво до 21.794 динара годишње. Члан 18.
послодавца, док се у државним органима
Преко непорезивог износа плаћа се порез став 1.
и јавним службама исплаћује у складу са
на зараде по стопи од 10% тачка 9)
одредбама посебних колективних уговора
Накнада документованих трошкова
превоза за долазак и одлазак са рада – до
У висини цене превозне карте у јавном висине цене месечне превозне карте у Члан 18.
саобраћају, ако послодавац није обезбедио јавном саобраћају, односно до висине став 1.
сопствени превоз стварних трошкова превоза, а највише тачка 1)
до 4.359 дин. Преко непорезивог износа
плаћа се порез на зараде по стопи од 10%
Неопорезиво до износа прописаног од
У висини утврђеној општим актом послодавца стране надлежног државног органа, а
(члан 118. тачка 3) Закона о раду). У складу са највише до 50 евра дневно, утврђено на Члан 18.
чланом 20. Уредбе за државне службенике и начин и у складу са условима прописаним став 1.
намештенике, у висини од 15 евра за 24 часа од стране надлежног државног органа. тачка 3)
проведена у иностранству Преко непорезивог износа плаћа се порез
на зараде по стопи од 10%
До висине прописане општим актом код Неопорезиво до 2.617 дин. по основу
послодавца (члан 118. т. 2) Закона о раду) целе дневнице, односно до припадајућег
износа за половину дневнице, утврђене на Члан 18.
Државном службенику и намештенику начин и у складу са прописима надлежног став 1.
исплаћује се дневница за службено путовање у државног органа. Преко непорезивог тачка 2)
земљи, која износи 150 динара износа плаћа се порез на зараде по стопи
од 10%

НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ПРИМАЊА – од 1. фебруара 2022. године до 31. јануара 2023. године
ВРСТА ИСПЛАТЕ
1 2
НАКНАДА ТРОШКОВА
СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ
ПУТУ (у земљи и иностранству)
НАКНАДА ТРОШКОВА
ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ
ПУТОВАЊУ
НАКНАДА ТРОШКОВА
СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ
ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако
послодавац није запосленом
обезбедио смештај и исхрану
без накнаде, члан 118. т. 4)
Закона о раду)
СОЛИДАРНА ПОМОЋ (за
случај болести, здравствене
рехабилитације или
инвалидности запосленог или
члана његове породице)
ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ
ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1) Закона
о раду)
НАКНАДА ТРОШКОВА
ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ
ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ
ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ
СВРХЕ
СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ
УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА –
ученицима средњих школа
и студентима виших школа и
факултета
ОТПРЕМНИНА при отказу
уговора о раду вишку
запослених због технолошких,
економских или организационих
промена (по чл. 158. и 159.
Закона о раду)
ЗАЈАМ који послодавац
исплаћује запосленима
СТИМУЛАТИВНЕ
ОТПРЕМНИНЕ при
споразумном престанку радног
односа (члан 177. Закона о раду)
С ТАТИС ТИКА
ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН Члан ЗПДГ
3
До висине прописане општим актом код
послодавца (према Закону о раду)
Државном службенику и намештенику
накнађују се трошкови смештаја у земљи Члан 18.
Неопорезиво до износа приложеног
према приложеном хотелском рачуну за став 1.
рачуна
преноћиште и доручак, изузев за преноћиште тачка 4)
и доручак у хотелу прве категорије (пет
звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно
преноћиште и доручак, не накнађују се
трошкови смештаја
Члан 18.
Признају се у целини према приложеним Неопорезиво до висине приложених
став 1.
рачунима рачуна превозника у јавном саобраћају
тачка 5)
У висини трошкова смештаја и исхране у
Не плаћају се пореске обавезе
складу са општим актом
Неопорезиво до 43.591 дин. по случају. Члан 18.
До висине утврђене општим актом послодавца Преко непорезивог износа плаћа се порез став 1.
на зараде по стопи од 10% тачка 7)
До висине утврђене општим актом послодавца Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%
Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду,
Не опорезује се до 30% цене по основној
утврђује се општим актом код послодавца
јединици мере погонског горива
помноженог с бројем јединица мере Члан 18.
Државном службенику или намештенику који
погонског горива које је потрошено, а став 1.
по писменом одобрењу овлашћеног лица
највише до 7.630 динара месечно. Преко тачка 5)
користи сопствени аутомобил, исплаћује се
непорезивог износа плаћа се порез на
накнада од 10% прописане цене за литар
зараде по стопи од 10%
погонског горива по пређеном километру
Неопорезиво до 33.413 дин. месечно. Члан 9.
На начин утврђен општим актом послодавца Преко неопорезивог износа плаћа се став 1.
порез на друге приходе од 20% тачка 12)
Исплаћује се у висини утврђеној општим ак-
том, а не може бити нижа од збира трећине
зараде запосленог за сваку навршену годину Неопорезиво до најнижих износа исплате
Члан 9.
рада у радном односу код послодавца код кога по годинама рада из претходне колоне.
став 1.
остварује право на отпремнину. Зарадом се Преко неопорезивог износа плаћа се
тачка 19)
сматра просечна месечна зарада запосленог порез на друге приходе од 20%
исплаћена за последња три месеца која прет-
ходе месецу у којем се исплаћује отпремнина
Исплаћује се у висини и према условима Не опорезује се ако се отплаћује у складу са планом
утврђеним општим актом код послодавца отплате
Исплаћује се у складу са општим актом Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
МАЈ 2022.  ●  ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 183
 С ТАТИС ТИКА
НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ПРИМАЊА – од 1. фебруара 2022. године до 31. јануара 2023. године
ВРСТА ИСПЛАТЕ
1 2
ПОКЛОНИ деци запослених
до 15 година старости
поводом Нове године и
Божића
НАГРАДЕ и друга слична
давања физичким лицима која
нису запослена код исплатиоца,
Исплаћује се у складу са одлуком послодавца
која произлазе из рада или друге
врсте доприноса делатности
исплатиоца
СОЛИДАРНА ПОМОЋ за
случај рођења детета
НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ
– хранарине спортистима
аматерима
НОВЧАНА ПОМОЋ
ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА
која нису запослена код
даваоца, која не представља
еквивалент за неки њихов рад,
односно противуслугу или
противчинидбу за неку њихову
активност у односу на даваоца
НАКНАДА ТРОШКОВА
БОРАВКА физичким лицима
која учествују у програмима
Европске уније и других
међународних организација
у области образовања, обука,
спорта, рада са младима, науке,
истраживања и иновација
ПРЕМИЈЕ за додатно
добровољно пензијско
осигурање и пензијски допринос
у добровољни пензијски фонд
и премије за добровољно
здравствено осигурање,
које послодавац уплаћује за
запослене
ПРЕМИЈЕ за неживотно колек-
тивно осигурање од последица
незгода, колективно осигурање
Такве уплате немају карактер зараде по Закону Укупан износ је неопорезив уколико
за случај тежих болести и хирур-
о раду, па се не плаћају социјални доприноси послодавац плаћа за све запослене
шких интервенција и колективно
осигурање живота за случај
смрти запосленог услед болести
184 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК   ● propisi.net
ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН Члан ЗПДГ
3
Неопорезиво до 10.898 дин. по једном
Члан 18.
На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у детету, док исплата преко тог износа, као и
став 1.
складу са општим актом послодавца исплата детету старијем од 15 година, има
тачка 8)
карактер зараде
Неопорезиво до 14.480 динара годишње,
Члан 85.
остварено код једног послодавца. Преко
став 1.
неопорезивог износа плаћа се порез на
тачка 11)
друге приходе од 20%
Неопорезиво до висине просечне зараде
Просечна зарада за месец фебруар 2022.
исплаћене у Републици према последњем Члан 18.
године објављена је 26. 4. 2022. и износи
објављеном податку републичког органа став 1.
97.392 динара. Преко непорезивог износа
надлежног за послове статистике, по тачка 12)
плаћа се порез на зараде по стопи од 10%
новорођеном детету
Спортистима аматерима исплаћују аматерски Неопорезиво до 10.898 динара месечно. Члан 9.
спортски клубови у складу са законом којим се Преко неопорезивог износа плаћа се став 1.
уређује спорт порез на друге приходе од 20% тачка 13)
Неопорезиво до 14.480 динара годишње,
Члан 9.
остварено од једног исплатиоца. Преко
став 1.
неопорезивог износа плаћа се порез на
тачка 30)
друге приходе од 20%
Неопорезиво до 111.380 динара на
Члан 9.
месечном нивоу. Преко неопорезивог
Исплаћене у складу са наведеним програмима став 1.
износа плаћа се порез на друге приходе
тачка 31)
од 20%
Плаћа се порез на зараде (10%) и
социјални доприноси (и из накнаде и на
Чланови
накнаду) на износ преко 6.541 динара
14б и 21а
нето. На износ до 6.541 динара не плаћају
се ни порез ни доприноси
Члан 14б
ПС
 С НАМА НЕМА ЛУТАЊА!

ЕЛЕКТРОНСКО ПРАВНО ИЗДАЊЕ

СУДСКО- Lege Artis

-АДВОКАТСКИ ПРОПИСИ У
РОКОВНИК ПРАКСИ

АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
3
ДЕЦЕНИЈЕ
ПОСЛОВНИ
САВЕТНИК

СТРУЧНИ ПАКЕТ
КОМЕНТАРИ ПРОПИСА

САВЕТОВАЊА
И ВЕБИНАРИ
 ДЕЦЕНИЈЕ
3

ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ISSN 2406-108
5

propisi.net

  
мај 2022 / бро
ј 116 5/2022

Зеленаштво (ли
хварство) у Ср
бији
u Признањ
е стра них судских одлу
ка у
грађанској мате u Општа и посе
рији бна акта која регу
лишу радне
односе код посл
u Стицање
и пром одаваца – прим
ет заједничке ери на основу
својине Закона о раду
супружника на
непокретностима
u Злоупотр u Непостоја
еба процесних овла ње дискреционог
шћења у права послодав
управном пост без примене крит ца да
упку еријума одлучи
који запослени
представља виш
ак

ЈАВНЕ НАБАВКЕ
И БУЏЕТИ ● ГРАЂА
НСКО ПРАВО ●
КРИВИЧНО ПРАВО
● УПРАВНО ПРАВО ●
ПРИВРЕДНО ПРАВО
● РАДН
О ПРАВО ● УНАК
РСНИ ПОГЛЕД

АКТУЕЛНА ТЕМА
ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
РАЧУНОВОДСТВО

СТАТИСТИКА
ПОРЕЗИ

ЗАРАДЕ