PROJEKAT “IMPLEMENTACIJA IPPC/IE DIREKTIVE U

POSTROJENJIMA ZA INTEZIVAN UZGOJ ŽIVINE I

SVINJA”

C Dobra Poljoprivredna Praksa u Srbiji

Code of Good Agricultural Practices
G
A
P IPPC Project
SRBIJA
30.06.2016.
Dr Nenad Brkic
C
G EU je posebnom Direktivom 91/676/EEC, 1991. godine,
ograničila nitratno zagađenje koje potiče iz poljoprivrede, čime
su se zemlje članice EU obavezale da identifikuju sve vode

A ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti

mogu biti ugrožene. Kriterijum su da koncentracija nitrata bude
ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči pojava

P
eutrofikacije. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom
zagađenju moraju biti označeni kao nitratno osetljive zone (NVZ
– Nutrient Vulnerable Zones), a gde svaka zemlja članica EU
treba da primeni mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata
ispod dozvoljenih vrednosti
• upotreba đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/god;
 Nitratna Direktiva (ND) je jedna od
najznačajnijih delova zakonodavstva
o životnoj sredini kojom se utiče na
poljoprivredu u EU, s obzirom da je

C Nitratna Direktiva jasno ukazala da je

poljoprivreda ključni izvor nitrata u
podzemnim i površinskim vodama,
kao i u morima.
G odlučiti da li će Akcioni Program (AP) biti primenjen:
a) na “čitavoj teritoriji” zemlje članice, ili

A b) u određenim “osetljivim područjima (Nitratno Osetljive

Područja - NVZ)” gde postoji jasno identifikovan rizik od nitrata iz
poljoprivrede u podzemnim i/ili površinskim vodama.

P
 Nutrienti:
U ranijem periodu, kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom izvori nutrijenata potrebnih

C biljkama obezbeđivalo se iz stajskog (organskog) đubriva i otpada iz domaćinstva koji su rasturani po

poljoprivrednom zemljištu čime se obezbeđivala plodnost zemljišta i prinosa. Po završetku Drugog
svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena, a tako i u samoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Potrebe društva za većom produktivnošću, jeftinijim poljoprivrednim proizvodima, kao i potrebe za
jeftinim mineralnim (veštačkim) đubrivima doveli su do nastanka većih i specijalizovanih farmi.

G Prethodno uspostavljena ravnoteža između stočarske i ratarske proizvodnje sada je u velikoj meri
narušena.

A
P
 Kretanje nutrienata na farmi:

C
G
A
P
C Eutrofikacija:

G Azot je označen kao glavna hranljiva materija koja dovodi do razvoja i cvetanja algi, bilo u
površinskim, zalivskim, priobalnim ili morskim vodama, a čak i u slučajevima kada to nije
jedini faktor koji ograničava obim i dužinu perioda razvoja i cvetanja algi. Zbog toga zemlje
članice EU moraju da preduzmu korake gde azot iz poljoprivrednih izvora značajno
dovodi/utiče do pojave eutrofikacije.

A
P
 2012 2012 2008 2008
% of territory designated Area of territory designated % of territory Area of territory designated
Country
as NVZ (km²) designated as NVZ (km²)
Austria Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Belgium* 76.2 23356.2 67.53 20710.98
Bulgaria 34.56 38351.59 53.13 58960.69

C Cyprus
Czech Republic
Denmark
Estonia
Finland
5.26
41.63
486
32835.39
Whole territory approach - Art. 3(5)
7.18 3250
Whole territory approach - Art. 3(5)
4.98
39.78
461.67
31375.68
Whole territory approach - Art. 3(5)
7.18 3250
Whole territory approach - Art. 3(5)

G
France 46.49 255372.07 45.54 250136.51
Germany Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Greece 24.27 31962.81 24.27 31962.81
Hungary 45.7 42519 45.75 42564
Ireland Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

A
Italy 13.07 39391 12.64 38096.96
Latvia 12.8 8258.7 12.65 8173.54
Lithuania Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Luxembourg Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Malta Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

P
Netherlands Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Poland 4.54 14171.24 1.47 4608.82
Portugal 4.39 4046.8 3.70 3408.07
Romania 57.79 137803.8 6.72 16047
Slovakia 29.82 14622 29.82 14622
Slovenia Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)
Spain 16.15 81699.44 12.58 63693.76
Sweden 22.08 99339.26 15.01 67521.79
United Kingdom** 43.56 106538.68 38.67 94594.25
EU 27*** 46.69 1952086.48 42.29 1768271.03
 Tabela – Minimalni kapacitet za skladištenje stajnjaka po klimatskim

C zonama u EU

G Climatic zone

North area →
Minimum storage capacity at
livestock farms / months
9 – 10

A Atlantic area
Central Europe area
Alpine area
→ 6–8

7–8

P Plains and valleys

area
→ 6–7

Mediterranean area → 4–5

 Country Storage capacity - Storage capacity -
Lowest minimum requirement Highest minimum requirement
(months) (months)

C Austria

Belgium

Denmark
6

6
6

4½

G
Finland 12 12

France 4 6

Germany 6 6

Greece 3 6

A Ireland

Italy

Norway
2

8
6

P Portugal

Spain

Sweden
1

6
3

10

Switzerland 3 7

The Netherlands 5 -

United Kingdom 2 5
 Kruženje mateije u spoljašnjoj sredini:
U slučajevima kada postoji visok nivo nitrata u telu, onda ovaj višak nitrata dovodi do smanjenja
oksidacije u krvi. Nažalost, ovaj proces izaziva pojavu "plave bebe", termin koji se koristi kada

C
postoji nizak nivo kiseonika kod beba (Comly, 1987, Johnson, 1987). Početkom 1990-tih godina,
Centar za kontrolu bolesti istraživanja, izneo je predpostavku da postoji veza između visokog
nivoa nitrata u vodi za piće i spontanih pobačaja kod žena. Pored zdravlja ljudi, ugroženo je i
zdravlje domaćih životinja u slučajevima kada dolazi do povećanja nivoa nitrata u telu što izaziva
anemiju i pobačaje (Carpenter i drugi saradnici, 1998).

G
A
P
 Pravilna definicija „organskog đubrija“ u zakonodavstvu – ne tretirati
ga kao „otpad“ ili „otpadnu vodu“!
Stajnak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje, i smatra se da je
najbolje, najjeftinije i najkvalitetnije organsko đubrivo kojim se održava

C i popravlja kvalitet i struktura zemljišta.

G
A
P
C
G
A
P
Stajsko đubrivo može biti: čvrsto, polutečno, tečno stajsko đubrivo i osoka.
 Tabela - Procenjena dnevna proizvodnja stajnjaka za goveda (masa u svežem stanju)
(Izvor: prof.dr Dušan Radivojević, Mehanizacija stočarske proizvodnje, Poljoprivredni
fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2004)

C Kategorija
Dnevna proizvodnja
stajnjaka [kg]

telad 4
G junica

junad u tovu
25

23

A muzne krave 55

P
13
 Tabela - Procenjena dnevna proizvodnja stajnjaka za svinje (masa u svežem stanju)
(Izvor: prof.dr Dušan Radivojević, Mehanizacija stočarske proizvodnje, Poljoprivredni fakultet,
Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2004)

Telesna masa Dnevna proizvodnja

C Kategorija

Prasad (odgoj)
[kg]

20
stajnjaka [ L ]

2,40

G Tovljenici - pred tov (I

faza)
Tovljenici - tov (II faza)
40

40 - 80
3,50

5,10

A Tovljenici na kraju tova

Suprasne nazimice i
krmače
80 - 100

130
6,60

8,80

P Krmače u laktaciji

Nerastovi
180

200
15,30

11,10

14
 Količina čvrstog stajnjaka po grlu na dan izračunava se
na osnovu sledeće formule:

C suva materija hrane (kg)

-------------------------------- + suva materija prostirke (kg) * 4 = količina stajnjaka (kg)

G Primer:
2 po danu

A Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije (SM) hrane, a
stavi se 5 kg prostirke (prostirka ima 4,8 kg suve materije (SM)), tada
dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi:

P 20 kg SM hrane
---------------------- +4,8 kg SM prostireke = (10kg SM + 4,8kg SM)*4 = 59,2 kg čvrstog
2
stajnjaka/dan
 Poštovati opšta CGAP pravila – prevencija potencijalnom
zagađenju

C
G
A Da bi se sprečilo zagađenje trebalo bi izbegavati slične situacije na farmama:

P
 Tipovi otpadnih voda sa farme
Otpadne vode sa farmi imaju zajedničko ime za svu vodu koja dolazi
iz objekata za držanje grla sa farme, a zagađena je sa fecesom,
urinom, mlekom, hranom, deterdžentima za pranje linije za mužu i
C druge hemijske supstance. Najštetnije otpadne vode je oced iz silaže.

G
A
P
17
 Skladištenje stajskog đubriva
Skladišni kapacitet za stajsko đubrivo potrebno je veoma pažljivo utvrditi jer se
ono proizvodi tokom cele godine, dok s druge strane biljke koriste nutrijente iz

C stajnjaka samo tokom sezone rasta. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom
sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Da
bi se izbegli ovi rizici, farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta za
stajsko đubrivo na svojim farmama koji omogućuje da se sav stajnjak koristi u

G sezoni porasta useva. Smanjenje gubitaka nutrijenata iz uskladištenog

stajnjaka će smanjiti troškove farmerima radi kupovine mineralnih đubriva. Iz
ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka za
svaku farmu ponaosob. Ovo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade

A dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku, prljavu vodu, kao i otpadnu

vodu iz silaže.

Dužina preporučenog skladištenja stajskog đubriva na farmi trebalo bi da se

P uzme u obzir prilikom kalkulacije potrebnog skladišta za stajnjak. U Srbiji

sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do
oktobra/novembra. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom
periodu je sasvim zadovoljavajuće, a preporuka je da farmeri mogu da grade i
veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost
prilikom izrade plana za primenu stajnjaka (Nutrient Management
18 Plan - NMP).
 Ukupni skladišni kapacitet skladišta za stajnjak na farmi zavisi od:
•količine proizvedenog stajnjaka,
•količine sakupljene prljave vode sa skladišta za stajnjak,
•zagađenih otpadnih voda sa farme, i

C
•perioda skladištenja.

Količina stajnjaka proizvedena u stajama / objektima zavisi od:

•broja i vrste životinja,
•načina čuvanja životinja,

G •korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom,

•kapaciteta proizvodnje, i
•periodu ispaše.

A Količina prljave vode zavisi od:

•količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu, i
•količine vode za pranje vimena tokom muže.

P
Procenjuje se da se u procesu muže krava troši 7-10 l po grlu dnevno.

Količina otpadne vode iz silaže zavisi od:

•tipa silaže koji se koristi (travne ili kukuruzne silaže),
•da li je od celih biljka ili od visoko vlažnog zrna.
19
 Uticaj ishrane grla na životnu
okolinu

C
G
A Troškovi ishrane predstavljaju veliki izdatak za jednu
farmu, tako da svaki farmer treba dobro da izbalansira
obrok (50% - 75% troškovi ishrane). U slučajevima gde
P obroci nisu izbalansirani, višak nutrijenata neće biti
iskorišćen od strane grla već će se kao višak izlučiti u
životnu sredinu. Ovo je posebno važno za proteine
(sadrže azot) i fosfor.... 20
 Uobičajeno je za životinje da prosipaju hranu, tako da ovaj gubitak
može biti i do 20% obroka. Neiskorišćena hrana je često mokra i
prekrivena prašinom. Ovakvu hranu životinje ne uzimaju jer ona utiče

C loše na zdravstveno stanje grla. Hranilice bi trebalo da budu

napravljene tako da smanjuju gubitak odnosno rastur hrane. Hranilice
kod svih kategorija životinja treba redovno čistiti i iz njih uklanjati

G pokvarenu hranu.

A
P
21
 Platforma za stajnjak sastoji se od betonske ploče i bočnih betonskih
zidova visine 1m, postavljanih sa tri strane oko nje. Betonska platforma se
pravi od armiranog betona i mora biti vodonepropusna kako bi se izbeglo
curenje u podzemne vode. Zidovi će omogućiti slaganje stajnjaka da bi se

C povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata.

Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da
pražnjenje bude lako.

G
A
P
22
C
G
A
P
23
 Jama za osoku služi za prikupljanje prljave vode iz prostorije za mužu
nakon čišćenja, zatim prostorija za sakupljanje mleka posle čišćenja i oceda

C sa skladišta za čvrsti stajnjak. U jami za osoku može biti smešten rezervoar.

Manji rezervoar od 1,5 do 2 m u prečniku, često je potpuno ukopan u zemlju,
dok se veći obično ukopavaju do pola. Treba imati u vidu, kod izgradnje, i
nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko će biti ukupan

G rezervoar za osoku. Rezervoar za osoku mora biti urađen od armiranog

vodonepropusnog betona, jer bi curenje osoke dovelo do zagađivanja
podzemnih voda što nije dozvoljeno.

A
P
24
 I faza
Kopanje temeljne jame za izgradnju

C betonske platforme.za skladištenje

čvrstog stajnjaka.

G
A
P
25
 II faza
Postavljanje armature i izolacije.

C
G
A
P
26
 III faza

C
Izgradnja zidova na betonskoj
platformi.

G
A
P
27
 IV faza
Postavljanje na početku betonske piste za skladištenje čvrstog stajnjaka rešetke
za prikupljanje oceda (oced nastaje od odvajanja tečnosti iz čvrstog stajnjaka i
atmosperskih padavina koje padaju na betonsku pistu sa stajnjakom).

C
G
A
P
28
C
G
A
P
29
 Broj goveda, Neophodan kapacitet za 6 meseci skladištenja stajnjaka na farmi Primedba
UG Zapremina Zapremina Ukupna Ukupno N za Procena
skladišta za skališta za potrebna rasturanje ekonomsk
čvrsti tečni zapremina na njivi, kg e
stajnjak, m3 stajnjak, m3 skladišta za vrednosti

C
stajnjak, m3 N, eur

10 102,00 46,00 148,00 323,75 131,12 Cena izgradnje skladišta za

15 153,00 69,00 222,00 485,63 196,68 držanje stajnjaka (bilo da
je betonska platforma ili

G
20 204,00 92,00 296,00 647,50 262,24
rezervoar) zavisi od
25 255,00 115,00 370,00 809,38 327,80 korišćenog materijala za
30 307,00 138,00 445,00 971,25 393,36 izgradnju (vodonepropusni
beton, specijalna
35 358,00 168,00 526,00 1133,13 458,92
vodonepropusna guma-

A
40 408,00 184,00 592,00 1295,00 524,48 plastika, nerdjajuće
45 460,00 207,00 667,00 1456,88 590,00 metalne ploče ili slični
materijali), kao i ostali
50 511,00 230,00 741,00 1618,75 655,59
pripadajući troškovi
*UG = Uslovno grlo je živa telesna masa od 500 kg
izgradnje (npr. mikro

P
lokalitet same farme,
odnosno njena udaljenost
od pristupnih puteva i
slično).

30
 Priprema Nutrient Management Plan (NMP)
(zašto je ovaj dokumenat važan za farmere?):

- NMP treba da izračuna neophodnu zapreminu skladišta za stajnjak za 6

C meseci na osnovu broja grala na farmi;

Los primer upravljanja: Dobar primer CGAP:

G
A - NMP treba da za period od 6 meseci skladištenja ukalkuliše i osoku koja će se

P osloboditi tokom peroda čuvanja i izračunati zapreminu rezervoara za čuvanje

osoke, i na ovu količinu dodati otpadne vode sa farme i atmosferske padavine;

Primer:
Farma od 20 krava za 6 meseci je
potrebno:
- betonska platforma: 204 m3;
- rezervoar za tečni deo: 95 m3;
 Priprema Nutrient Management Plan-a (NMP)

-NMP treba da uzme u obzir rezultate laboratorijskih analiza zemljišta i

stajnjak;

C
G - NMP treba da prikaže potrebne količine N, P i K za đubrenje zemljišta;
- NMP treba da prokaže dostupnu količinu N, P i K u 1. i 2. godini posle
đubrenja stajnjakom – produženi efekat delovanja;
- NMP če takođe pokazati i finansijski efekat delovanja stajnjaka - ušteda u

A novcu za veštačko đubrivo, npr. N = 0.9 eur/kg, P = 0.7 eur/kg and K = 0.

55 eur/kg;
- NMP treba da pokaže tačnu količinu stajnjaka koju farmer treba da iznese
na njivu t/ha;

P
- NMP treba da predloži i neophodnu mehanizaciju za rasturanje stajnjaka,
kao i njen način rada;
 Iz tih razloga se ne preporučuje primena mineralnih đubriva i/ili stajnjaka od 01.
novembra do 28. febrara.

Na zemljišta “zasićena vodom” (nakon topljenja snega, jakih kiša, poplava) ne

C treba primenjivati đubrenje stajnjakom i/ili mineralnim đubrivima. Takođe,

stajnjak i/ili mineralna đubrivia ne treba primenjivati na “zamrznutom zemljištu”
(zemljištu koje je zamrznuto dublje od 5 cm u poslednja 24 sata) i na “zemljištu
poktivenom snegom” (zemljište koje ima snežni pokrivač debljine od 5 cm u
G poslednja 24 satia.
U skladu sa Nitratnom Direktivom ne treba primenjivati više od 170 kg N/ha.

A Preporuka:

Ne preporučuje se đubrenje stajnjakom i/ili mineralnim đubrivima na zemljištima

P pod nagibom većim od 20%. Stajnjak i/ili mineralna đubrivia se mogu primeniti
na nagibima većim od 10%, ukoliko se istog dana zaore u zemljište.
Stajnjak i/ili mineralna đubrivia ne treba primenjivati na zemljištima koja naginju
ka vodotokovima. Preporučuje se izbegavanje obrađivanje zemljišta, a poželjno
je uspostaviti višegodišnje pašnjake. 33
C
G Upotreba mineralnih đubriva i/ili stajnjaka na vodom
zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu, zato
što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog

A dospevanja u vodna tela.

P
34
 Erozija vodom uglavnom je karakteristična
za zemljišta pod nagibom.

C
G
A
P Zaštita od erozija vodom
gajenje visegodisnjih biljaka i oranje
po konturama parcela.
 Erozija vetrom naročito je
izražena u ravničarskom
području koje je bez

C
vegetacije, a intenzitet erozija
zavisi posebno od jačine,
dužine trajanja i pravca vetra.

G Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom:

A
P
Farma pre i posle primene CGAP
pre posle

C
G
A
P
 Insistirati na pravilnoj
upotrebi laguna za
skaldištenje stajnjaka

C
G
A
P
Farmerima treba da bude potpuno jasno ko šta radi i koji deo posla
Koje će laboratorije raditi
analizu zemljišta i stajnjaka???
Ko će pripremati NMP za farmu?

C Ko izračunava
zapreminu skladišta za
stajnjak za period
Da li laboratorije treba da
budu akreditovane???

Laboratorija za analizu zemljišta i stajnjaka

G čuvanja od 6 meseci?

FARMER
Ko će platiti analize
zemljišta i stajnjaka ???

A Na koji način će se farmeri

podržati vezano za
nabavku neophodne
Ko izračunava
zapreminu skladišta za
stajnjak?

P
mehanizacije za rasturanje
stajnjaka?

Edukacija i obuka farmera

Ko će kontrolisati kvalitet
voda i implementaciju ND
na terenu
 Teškoće prilikom implementacije CGAP:
- Veliki broj „hot spots“ izvora zagađenja sa farmi;

C -

-
Svaka farma je manje ili više jedinstvena;
Veliki broj malih farmi;

G -

-
Mala primena novijih tehnologija u poljoprivredi (finansije ograničavajuči
faktor);

Komasacija zemljišta nije svugde urađena;

A -

-
Veliki broj farmi poseduje zemlju na više mesta;
Jedan od potencijalnih problema na terenu će biti i veterinarski
pravilnik, član 11. (Sl.Gl. RS, br. 81/2006) koji kaže da skladište za stajnjak

P treba da bude udaljeno 50m od objekta za držanje životinja;

Ekologija – zaštita i kontrola

C Praćenje kvaliteta voda na terenu

Cilj – poboljšati status površinskih i podzemnih
voda.

G Izveštavanje ka EU komisiji:
- Republička Direkcija za vode / SEPA

A
P
Edukacija i održavane treninga

C
G
A
P
 Mehanizacija za rastruanje stajnjaka

C
G
A
P
C
G
A
P
44
C
G
A
P
HVALA!