СЕМИНАРСКИ РАД

ЕКОНОМИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Предметни наставник: Студент:

др Миодраг Паспаљ Илија Антић

др Небојша Пушара 1Е1/0016/19

Београд, МАЈ 2022. година

 Глобализација

САДРЖАЈ

УВОД ..............................................................................................................................................3

1. ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ.....................................................................................................4

2. ЕКОНОМСКА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА.........................................................................................7

3. ЕВРОПА У ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ................................................................................................9

4. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И НЕРАЗВИЈЕНОСТ.............................................................................11

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................14
 Глобализација

УВОД
У овом семинарском раду биће реч о глобализацији.

Глобализација је појам који се користи за описивање промена

у друштвима, култури и светској економији које доводе до драматичног пораста
међународне размене (у трговини, култури, људима, идејама и сл). Глобализација се
често посматра искључиво са гледишта економије и тада се у први план ставља њен
учинак на либерализацију трговине, односно развој слободне трговине. Упркос
томе, глобализација обухвата много шире аспекте друштва. Између 1910. и 1950.
године, серија политичких и економских ломова драматично је умањила значај
међународних трговинских токова. Почетком Првог светског и све до краја Другог
светског рата, када су основане међународне економске институције, попут
Међународног монетарног фонда (ММФ), глобализацијски трендови били су
обрнути. У послератном периоду, уз подршку међународних институција, трговина
се опет драстично развила. Током седамдесетих година XX века, почели су да се
осећају како позитивни тако и упозоравајући ефекти глобализације.Термин
глобализација је први пут употребио професор амерички економиста Теодор Левит.
 Глобализација

1. ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Слика бр 1.

Последњих деценија глобализација је незаобилазна тема разматрања у

академским и пословним круговима, медијима и политици. Истразивању
позитивних и негативних трендова глобализације је могуће приступити из угла
различитих научних дисциплина. Овај рад има за циљ да истражи економске и
психолошке аспекте глобализације те њен утицај на човека. 1 У великом броју
реферата на тему глобализације акценат се највише ставља на анализу економских
трендова, критику тржишног фундаментализма као идеологије неолиберализма са
свим реперкусијама које она носи. Предмет истраживања у овом раду је да сагледа
процесе и изазове глобализације из једног другог угла. Реч је о погледу на
глобализацију са економско-психолошког аспекта.
Економска глобализација има четири облика, а то су проток добара и
услуга, слободна трговина, проток људи миграција, проток капитала и технологија.
Последице економске глобализације су појачане привредне везе и опште
повезивање и јачање привредних субјеката, те ерозија националних суверенитета у
економској сфери. ММФ дефинише глобализацију као „стално растућу економску
1
Материјал са сајта: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-4457/2016/1452-44571601039L.pdf
 Глобализација

међузависност држава кроз повећање обима међудржавног промета добара и

услуга, слободнијег протока капитала, и све бржег и ширег распростирања нових
технологија“. Светска банка дефинише глобализацију као „слободу и могућност
појединаца и корпорација да успоставе међународне послове са лицима из других
земаља“.

Штавише већина дефиниција глобализације у први план истиче развијање и

јачање интегрисане економије оличене у слободној трговини, слободном протоку
капитала, робе, људи и долажењу до јефтиније радне снаге, размени идеја,
технологија, културних образаца, уз занемаривање националног, културног па и
личног. Другим речима имплицитни циљ је доћи до што имућнијих потрошача и
што јефтинијих произвођача.

Најчешће дефиниције глобализације:

- Неумољива интеграција тржишта, дрћава-нација и технологија у до сада

невиђеном степену која омогућава појединцима, корпорацијама и дрћавама-
нацијама да се протежу широм света даље, брже и јефтиније него икад
пре...ширење слободног тржишта капитализма до сваке земље на свету
- Историјска трансформација коју чини збир одређених форми и инстанци које
постају глобалне путем активности ширења пракси, вредности, технологија и
других производа људи на животе људи, када свет служи као фокус за све,
или као премиса у обличавању људских активности.
- Интеграција светске економије.
- Скуп развоја који чине свет једним местом, мењајући значење и значај
удаљености и националног идентитета у светским пословима.
- Историјски процес који укључује значајно померање или трансформацију
друштвених организација на просторној скали која повезује удаљене
заједнице и проширује досег утицаја моћи преко регија и континената.
- Глобализација настаје као политички одговор на експанзију моћи
тржишта...она је подручје знања. 2

2
Паспаљ М., Економија Европске уније, IV издање, БАПУСС, Београд, 2020. година
 Глобализација

2. ЕКОНОМСКА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Глобализација се, ипак, највише разматра са економског аспекта, будући да се

може рећи да су остали аспекти глобализације нус-ефекат економске глобализације
или су пак у служби економске глобализације. Економска глобализације заснива се
на минимизираној улози државе, уз превласт слободног тржишта, принцип
либерализма, на бази савршено фукционишућих тржишних механизама што је
институционализовано кроз трилатералу у међународним економским односима.
Под економском глобализацијом подразумева се свеопшта либерализација
трговинских токова, и токова капитала на међународном плану, уз мобилност
фактора производње попут капитала, радне снаге, идеја, информација, технологије.

Економска наука усмерила је углавном своју пажњу на проучавање: финансијске

глобализације, регионализацију економије, укрупњавање капитала и стварање
глобалних транснационалних компанија, интензивирање светске трговине и њену
либерализацију. Крај двадесетог века обележили су следећи крупни догађаји који су
утицали на глобализацију економије: распад источно-европског социјалистичког
блока уз напуштање социјалистичке привреде, стварање и јачање Северно-америчке
уније, Европске уније и Источно азијске уније, у новије време успон економија
БРИКС-а, глобализација светске привреде на темељу перманентних
научнотехнолошких открића и процеса интрнационализације капитала и
концентрације економске моћи.3

Једно од кључних научно-технолошких открића које је важан предуслов

глобализације је глобална доступност и размена информација кроз нове
информационо-комуникационе технологје (ИЦТ). Овај аспект глобализације може
се сажети у три слова то би била WWW. Заједно са технологијом мобилних и
паметних телефона ИЦТ су постале прилика за спајање индивидуалног и глобалног
кроз друштвене мреже и размену информација различитог нивоа важности. Ове
технологије омогућавају измештање радних места широм света из једне земље у
другу у којој су радници са потребном квалификацијом доступни, јер живимо у
времену када постаје јасно да посао не мора да буде везан за фиксну локацију.

Занимљиво је да се све чешће чује и термин „глобалитет“ којим се означава стање у

коме процес глобализације као да је већ завршен, баријера више нема, и постоји
3
Лековић, В.,: Глобализација светске привреде – кључни фактори и носиоци,
Економиски хоризонти
 Глобализација

нова глобална реалност. Термин је иначе први употребио Данијел Јергин 1998.
године. Савремена употреба овог термина се највише односи на појачавање
конкуренције.

Овакво стање карактерише структурно померање токова трговине те компаније

конкуришу међусобно за све: потрошаче, добављаче, партнере, капитал,
капацитете, системе дистрибуције. Руши се досадашња хијерархија економских
снага и утицаја, помера се моћ из развијених земаља САД, ЕУ и Јапана ка
компанијама из земаља у развоју, приморавајући бивше лидере да се прилагоде.
Појава нових правила пословања и управљања која су прилагођена глобалном
децентрализованом пословном окружењу.

Једна од кључних последица глобалне економије или боље рећи глобализације

економије је и светска економска криза. Финансијке кризе нису нови феномен,
међутим може се сасвим сигурно тврдити да економска криза у размерама оне која
је почела 2007. године у сектору грађевинарства и станоградње, и у области
хипотекарних кредита, па се прелила на остале секторе привредне делатности, а
потом и на финансије свих светских економија, до сада није била виђена. 4 Постоји
опште слагање да је економску кризу покренула експанзивна монетарна политика
коју су водиле Америчке федералне резерве, оне су наиме у дужем временском
периоду водиле политику јефтиног новца путем ниске каматне стопе одредила
количину новца у САД, па и у свету јер је долар резервна валута. Оваква економска
политика Федералних резерви била је могућа захваљујући томе што је дефицит
САД могао да се рефинансира позајмицама, од других земаља, рецимо од Кине која
је била у суфициту. На овај начин камате у САД су биле ниске и новац јефтин, што
се одразило на куповину кућа и станова због јефтиних кредита. Крајем 2004. године
каматна стопа почиње да се повећава, рефинансирање кредита постаје све теже, а
самим тим настају и тешкоће са хипотекарним кредитима, станови престају да се
купују и настаје слом тржишта некретнина у САД.

Поред наведених економских последица, глобализација је изнедрила и бројне друге

проблеме етичке, хумане, психолошке, еколошке и друштвене природе. Прва
последица глобализације је везана за дубоку кризу морала и система вредности. Три
су основна етичка изазова која су довела до глобалне кризе:

1) огромна похлепа изражена кроз сумануту трку за профитом;

2) одсуство емпатије и елементарног осећаја за другог човека;

4
Материјал са сајта: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-4457/2016/1452-44571601039L.pdf
 Глобализација

3) етос расипништва који је тако моделиран да подстиче на задуживање, стицање и

трошење.

Оваква животна орјентација производи стрес код људи, води у болнице за ментално
здравље, ка комфликтним ситуацијама у породици, резултира губитком среће и
занемаривањем емотивних, пријатељских и хуманих друштвених односа. Према
томе етички изазови глобализације су у интеракцији и чине будућност неизвесном.
Осећај неизвесности доводи се у везу са преживљавањем, дужничком кризом,
персоналном несигурношћу, угроженом животном средином и геополитичким
изазовима. Сви сигнали указују да основне вредности материјалистичке културе
која је продукт идеологије глобализма нису одрживе.

Слика бр 2. Симболички приказ глобализације која пушта корење у свим деловима

света
 Глобализација

3. ЕВРОПА У ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ

На прелазу из 19. у 20. столеће односи међу државама у Еуропи знатно су се

разликовали од данашњих, јер се тада сматрало да државна снага произлази из
територијалне доминације. Касније најважнији циљ државне политике постаје
приступ сировинама и иностраним тржиштима како би се и даље одржао постојећи
животни стандард. Схватило се да геоекономска превласт има веће могућности од
оне остварене геополитичким путем. Разлике међу државама ЕУ постоје, наравно, и
данас, и то што се тиче њихова богатства и начина на који до њега долазе. Немачка,
иако је још доста оптерећена уједињењем, има највеће могућности да остане водећа
држава европског економског простора. Уз њу водећу реч у Европи имају
Француска, Велика Британија и Италија. Извоз из ЕУ у земље нечланице варирао је
више или мање од 70-их година 20. столећа, а пораст је забележен од 1985. до 1990.
те поновно од 1998. године.

Слика бр 3. Најважнији трговински партнери ЕУ

Пресудно раздобље за земље Западне Европе било је после Другог светског рата
када САД с њима започињу своје интензивно политичко и економско повезивање.
Америци је тада требало савезништво како би се могла одупрети ојачаном
комунизму, а ратом порушеној Европи новчана помоћ како би се подигла из
 Глобализација

рушевина. 5 Западноевропске земље су помоћ добиле путем Марсхаллова плана

који је потакнуо њихов господарски успон. Напретком у знаности и технологији те
падом цена растао је животни стандард становника тих земаља па су оне постале
узор и осталим државама. Од тада су оне савезници који одлучују о судбини других
земаља и чија реч данас у међународним односима има велико значење.

4. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И НЕРАЗВИЈЕНОСТ
5
Материјал са сајта: https://hrcak.srce.hr/file/14812
 Глобализација

Од 19. столећа производња у свету расте много брже од броја становника, и данас
је видљиво колико је незнатно раст продуктивности имао утицаја на земље попут
Нигерије и Етиопије, у којима се још увек наставља утрка између раста
становништва и производње хране. Највеће проблеме имају земље с ниским
дохотком чије становништво има малу стопу писмености и кратак животни век,
преживљавајући с оскудном или никаквом прехраном. Већина тог становништва
ради у пољопривреди, а због опште заосталости мали део има прилику запослити се
у индустрији или осталим непољопривредним делатностима. То становништво
чини 55% светског становништва и остварује само 1/5 дохотка високоразвијених.

Недостатак капитала онемогућује увођење нових технологија и побољшања у

производњи. Често једна запрека омогућује другу у зачараном кругу сиромаштва.
Позитивно у свему томе јест, да преузимајући знања и технологије развијених
земаља и прилагођујући их локалним приликама, земље у развоју могу напредовати
често знатно брже него што је то могла Енглеска или Западна Европа у 18. или 19.
веку.6 Проблем је, међутим, што без квалификованих инжењера и предузетника
нема ни напретка. Потребно им је даљње улагање у образовање и задржавање већ
квалификованих стручњака који ће понети напредак својих земаља.

Ако нека земља уложи довољно напора у знатнија улагања капитала, унапреди
здравство и образовање, побољша квалифицираност и обузда раст пучанства, тада
може прекинути круг сиромаштва и потакнути економски развој. Пут ка високој
продуктивности и дохотцима треба остварити тржишном разменом те отварањем
капиталу и замислима најразвијенијих земаља. Знање и информације кључни су за
господарски развој. Пример таквих земаља су Хонг Конг, Тајван, Јужна Кореја и
друге новоиндустријализиране земље које су успеле достићи чак и дохотке
високоразвијених земаља. Држава не мора бити велика да би била успешна.

Антиглобалистички покрет развијао се и јачао успоредно с јачањем

глобализације и један од циљева му је указивање на неједнакости у свету, али и
борба против политике међународних институција попут ММФ и Светске банке.
Највише следбеника овај је покрет добио на Западу тј. у развијеним земљама, јер су
развијени први постали свесни недостатака глобализације. 7 На жалост,
антиглобалисти су недовољно уједињени па немају једну јасну и јединствену
политику која би управљала њиховим акцијама.Успркос томе, поједине акције

6
Паспаљ М., Економија Европске уније, IV издање, БАПУСС, Београд, 2020. година
7
Материјал са сајта: https://hrcak.srce.hr/file/14812
 Глобализација

антиглобалиста имале су утицаја на светске одлуке и политику моћника па су се

њихове поруке чуле широм света.

ЗАКЉУЧАК
 Глобализација

У овом семинарском раду смо се упознали са појмом глобализација.

Свет је данас богатији него што је икад био, а технологија и даље непрестано
напредује. Крај хладног рата за многе је означио нов почетак у светским односима,
почетак новог светског поретка који ће свима донети напредак. На жалост, за многе
још увек није тако па су разлике међу земљама света веће него што су икад биле.
Глобализацијом започињу процеси који се осећају у свим деловима света.
Међусобно повезивање и глобализација националних господарстава и
финанцијских тржишта утицали су на велику рањивост укупне светске економије.
Тако су сва светска тржишта капитала врло брзо реаговала када је дошло до слома
"азијског чуда", након чега је следио и колапс. Данас се процесу глобализације
широм света супротстављају антиглобалисти. Чести су одговори на глобализацију
регионализам, патриотизам и национализам с циљем да се, у већој или мањој мери,
очувају националне и културне посебности те донекле заштити економска
независност. Што носе глобализација и економија те развој света као јединственог
састава видећемо у будућности, остаје неизвесно.

ЛИТЕРАТУРА
 Глобализација

[1] Паспаљ М., Економија Европске уније, IV издање, БАПУСС, Београд, 2020.
година

[2] Лековић, В.,: Глобализација светске привреде – кључни фактори и носиоци,

Економиски хоризонти

[3] Материјал са сајта: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-4457/2016/1452-

44571601039L.pdf , последњи пут посећено: 8. 05. 2022. године

[4] Материјал са сајта: https://hrcak.srce.hr/file/14812 , последњи пут посећено: 8. 05.

2022. године