Professional Documents
Culture Documents
Панк
Панк
Филозофски факултет
Одељење за социологију
Ментор: Студент:
СО20/69
рокенрола, да би касније у том погледу створио својствени правац. Али поред музике
присутни су и други чиниоци који дефинишу ову супкултуру. Када је реч о њима,
најпре треба поменути специфичан визуелни образац којем припадници ове друштвене
препознатљиве чироки фризуре, кожне или тексас јакне, али и нитне и беџеви (често
циљ да што је више могуће направи јаз између панкера и остатка друштва, томе и
Краљевства, њему и претходе и следе друге супкултуре попут: модса, теди бојса,
будући да се овај термин данас врло релативно узима). Посебно су занимљиви теди
бојси који су 50-их година двадесетог века били актери једног од првих субкултурних
задржавали на описима тих супкултура јер је свака сама по себи врло специфична и
садржајна, потребно је само поменути да панк као музика прелази и у оквире других
1
https://curvasrb.weebly.com/106310801090107210861085108010941072/category/164664bb79
Овде долазимо до чињенице да панк наставља да се развија у различитим
свет (између осталог и на наше подручје, односно на границе бивше Југославије). Како
Инес Прица наводи: „ Домаћи панк је готово потпуно преузео одевну компоненту
Изгледати „сурово“ и тако да се избегну сви одевни обрасци). Овакав креативни начин,
био је, међутим, карактеристичан за наше првобитне панкере, док је касније панкерско
варијацијама постоји, и настаје дан данас али се сматра да ипак када на улици спазимо
панкера, он суштински не представља исто што и првобитни панкери. Иако дели исте
панкери били ти који су стварали тај образац. Ту увиђамо битну разлику између
панкера са тла Велике Британије, из времена када ја овај супкултурни покрет настао и
можемо пронаћи и радикално десно оријентисане појединце, али и оне радикално леве
Разлог због ког се као привид намеће мишљење да панкере веже једно
често испољање њених симбола. Међутим, истина је да немали број панкера анархију
вероватно је да ћемо уочити одређен број људи који носе неке од одевних предмета на
тезе о крају идеологије)“ (Lerner, 1970:153). Иако су панкери првобитно кроз анархију
својство које се назива контракултура. Први панкери, којима се најпре и бавимо били
један од његових симбола). Вођени тим бунтом, пионири панка проналазе анархију као
сада описаног развија и кроз уметност, филм, књижевност, плес, новинарство... Такође,
за крај овог дела треба поменути да панкери нису дочекани са наклоношћу система и
јавности. Њихове концерте (главна места њихових масовних окупљања) разбијала је
Ипак, панк је успео да опстане кроз све облике репресије којима је био изложен
рекацију друштва након појаве панкера. У анализи овог феномена помоћи ће нам
Коен. Он је до своје теорије моралне панике стигао из два смера: први смер креће са
стварајући неки вид дисфункције у друштву. Дакле, због свог другачијег изгледа,
девијанти. Друштво на њих реагује као на неки вид опасности иако још увек нису
несрећа и катастрофа:
1. Warning – у овој фази људи развијају свест о могућој опасности и
погођеним.
упозорење (warning) покрива фазу 1 и 2, након чега следи утицај тј. фаза 3,
2001:98). Дакле, у случају панкера у прве две фазе они постају претња и руше
стабилност друштва, исказујући свој бунт кроз нове одевне обрасце, критикујући
био само вид омладинског исказивања жеље за променом на неки свој, карактерисичан
заборавити улогу класне припадности која ствара погодну подлогу за још лакшу
стереотипизацију.
Дакле, у случају кризе поред горе напоменутих особина ове супкултуре, припадност
радничкој класи омогућава припадницима средње и више класе да још лакше развију
Само постојање панк супкултуре и дан данас јесте доказ да супкултура може да
постоји и ван оквира доминантне кутуре. Дакле, без обзира на старосну доб, зрелост
или услед смрти чланова, панк покрет наставља да постоји. Самом културом преносиће
се на нове чланове а неговањем исте биће присутна и код старијих припадника. Једино
Закључак
У овом раду смо се позабавили једном од многих супкултурних покрета које је тло
Велике Британије изродило, без обзира на позамашан број студија о супкултурама које
социологија, и сродне јој науке поседују, супкултуре нису поље које може да се
превазиђе. И у данашњем времену рађају се сасвим нове, које могу али не морају имати
новом облику, неке чак нису ни изгубиле континуитет и трају већ деценијама. Такође,
иако смо за анализу ове супкултуре користили давно написану теорију Стенлија Коена,
можемо уведети да она није изгубила додира са данашњицом, па ако је по њој судити,
Библиографија
Errickson, April.1999. A Detailed Journey into the Punk Subculture.
Lerner, Michael. 1970. Anarchism and the American Counter-Culture Cambridge
University Press
Perasović, Benjamin. 2001. Urbana plemena: Sociologija subkultura mladih u Hrvatskoj
Zagreb: Hrvatska sveučilišta naklanda
Prica Ines. 1991. Omladinska potkultura u Beogradu Beograd: Etnografski institut SANU